PRAVILNIKO BEZBEDNOSTI INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA GRADSKE UPRAVE GRADA PROKUPLJA("Sl. list grada Prokuplja", br. 34/2023) |
Ovim pravilnikom, uređuju se mere zaštite, principi, način i procedure postizanja i održavanja adekvatnog nivoa bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema (u danjem tekstu: informaciona bezbednost), kao i ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa informacionom bezbednošću i resursima IKT sistema Gradske uprave grada Prokuplja (u daljem tekstu: Operater).
Mere propisane ovim pravilnikom odnose se na sva zaposlena u Gradskoj upravi, na izabrana, postavljena i imenovana lica u organima grada Prokuplja, Gradskom pravobranilaštvu, službama koja u svom radu koriste resurse IKT sistema (u daljem tekstu: korisnik IKT sistema) kao i na treća lica koja koriste IKT sistem.
Pojedini termini u smislu ovog pravilnika imaju sledeće značenje:
1) informaciono-komunikacioni sistem (IKT sistem) je tehnološko-organizaciona celina koja obuhvata:
(1) elektronske komunikacione mreže u smislu zakona koji uređuje elektronske komunikacije;
(2) uređaje ili grupe međusobno povezanih uređaja, takvih da se u okviru uređaja, odnosno u okviru barem jednog iz grupe uređaja, vrši automatska obrada podataka korišćenjem računarskog programa;
(3) podatke koji se pohranjuju, obrađuju, pretražuju ili prenose pomoću sredstava iz podtač. (1) i (2) ove tačke, a u svrhu njihovog rada, upotrebe, zaštite ili održavanja;
(4) organizacionu strukturu putem koje se upravlja IKT sistemom;
2) informaciona bezbednost predstavlja skup mera koje omogućavaju da podaci kojima se rukuje putem IKT sistema budu zaštićeni od neovlašćenog pristupa, kao i da se zaštiti integritet, raspoloživost, autentičnost i neporecivost tih podataka, da bi taj sistem funkcionisao kako je predviđeno, kada je predviđeno i pod kontrolom ovlašćenih lica;
3) tajnost je svojstvo koje znači da podatak nije dostupan neovlašćenim licima;
4) integritet znači očuvanost izvornog sadržaja i kompletnosti podatka;
5) raspoloživost je svojstvo koje znači da je podatak dostupan i upotrebljiv na zahtev ovlašćenih lica onda kada im je potreban;
6) autentičnost je svojstvo koje znači da je moguće proveriti i potvrditi da je podatak stvorio ili poslao onaj za koga je deklarisano da je tu radnju izvršio;
7) neporecivost predstavlja sposobnost dokazivanja da se dogodila određena radnja ili da je nastupio određeni događaj, tako da ga naknadno nije moguće poreći;
8) rizik znači mogućnost narušavanja informacione bezbednosti, odnosno mogućnost narušavanja tajnosti, integriteta, raspoloživosti, autentičnosti ili neporecivosti podataka ili narušavanja ispravnog funkcionisanja IKT sistema;
9) upravljanje rizikom je sistematičan skup mera koji uključuje planiranje, organizovanje i usmeravanje aktivnosti kako bi se obezbedilo da rizici ostanu u propisanim i prihvatljivim okvirima;
10) incident je unutrašnja ili spoljna okolnost ili događaj kojim se ugrožava ili narušava informaciona bezbednost;
11) mere zaštite IKT sistema su tehničke i organizacione mere za upravljanje bezbednosnim rizicima IKT sistema;
12) tajni podatak je podatak koji je, u skladu sa propisima o tajnosti podataka, određen i označen određenim stepenom tajnosti;
13) IKT sistem za rad sa tajnim podacima je IKT sistem koji je u skladu sa zakonom određen za rad sa tajnim podacima;
14) kompromitujuće elektromagnetno zračenje (KEMZ) predstavlja nenamerne elektromagnetne emisije prilikom prenosa, obrade ili čuvanja podataka, čijim prijemom i analizom se može otkriti sadržaj tih podataka;
15) kriptobezbednost je komponenta informacione bezbednosti koja obuhvata kriptozaštitu, upravljanje kriptomaterijalima i razvoj metoda kriptozaštite;
16) kriptozaštita je primena metoda, mera i postupaka radi transformisanja podataka u oblik koji ih za određeno vreme ili trajno čini nedostupnim neovlašćenim licima;
17) kriptografski proizvod je softver ili uređaj putem koga se vrši kriptozaštita;
18) kriptomaterijali su kriptografski proizvodi, podaci, tehnička dokumentacija kriptografskih proizvoda, kao i odgovarajući kriptografski ključevi;
19) bezbednosna zona je prostor ili prostorija u kojoj se, u skladu sa propisima o tajnosti podataka, obrađuju i čuvaju tajni podaci;
20) informaciona dobra obuhvataju podatke u datotekama i bazama podataka, programski kod, konfiguraciju hardverskih komponenata, tehničku i korisničku dokumentaciju, unutrašnje opšte pravilnike, procedure i slično;
21) VPN (Virtual Private Network) je "privatna" komunikaciona mreža koja omogućava korisnicima na razdvojenim lokacijama da preko javne mreže jednostavno održavaju zaštićenu komunikaciju;
22) MAC adresa (Media Access Control Address) je jedinstven broj, kojim se vrši identifikacija uređaja na mreži;
23) Backup je rezervna kopija podataka;
24) Download je transfer podataka sa centralnog računara ili web prezentacije na lokalni računar;
25) UPS (Uninterruptible power supply) je uređaj za neprekidno napajanje električnom energijom;
26) Freeware je besplatan softver;
27) Opensource softver otvorenog koda;
28) Firewall je "zaštitni zid" odnosno sistem preko koga se vrši nadzor i kontroliše protok informacija između lokalne mreže i interneta u cilju onemogućavanja zlonamernih aktivnosti;
29) USB ili fleš memorija je spoljašnji medijum za skladištenje podataka;
30) CD-ROM (Compact disk - read only memory) se koristi kao medijum za snimanje podataka;
31) DVD je optički disk visokog kapaciteta koji se koristi kao medijum za skladištenje podataka.
Informaciona dobra Operatera su svi resursi koji sadrže poslovne informacije odnosno, svi resursi putem kojih se vrši izrada, obrada, čuvanje, prenos, brisanje i uništavanje podataka u IKT sistemu, uključujući sve elektronske zapise, računarsku opremu, mobilne uređaje, baze podataka, poslovne aplikacije, konfiguraciju hardverskih komponenata, tehničku i korisničku dokumentaciju, unutrašnje pravilnike koji se odnose na IKT sistem i sl.)
O informacionim dobrima vodi se posebna evidencija.
Evidenciju iz stava 2. ovog člana vode zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije u papirnoj ili elektronskoj formi.
Merama zaštite IKT sistema se obezbeđuje prevencija od nastanka incidenata, odnosno prevencija i minimizacija štete od incidenata koji ugrožavaju vršenje nadležnosti i obavljanje delatnosti, a posebno u okviru pružanja usluga drugim licima.
Radi zaštite tajnosti, autentičnosti i integriteta podataka, načelnik Gradske uprave može da razmotri korišćenje odgovarajućih mera kriptozaštite.
Svaki korisnik IKT sistema je odgovoran za bezbednost resursa IKT sistema koje koristi radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.
Za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti celokupnog IKT sistema zaduženi su službenici koji obavljaju poslove IT u skladu sa važećom sistematizacijom radnih mesta u Gradskoj upravi grada Prokuplja.
Predmet zaštite su:
• hardverske i softverske komponente IKT sistema
• podaci koji se obrađuju ili čuvaju na komponentama IKT sistema
• korisnički nalozi i drugi podaci o korisnicima informatičkih resursa.
Pod poslovima iz oblasti bezbednosti utvrđuju se:
• poslovi zaštite informacionih dobara, odnosno sredstava i imovine za nadzor nad poslovnim procesima od značaja za informacionu bezbednost
• poslovi upravljanja rizicima u oblasti informacione bezbednosti, kao i poslovi predviđeni procedurama u oblasti informacione bezbednosti
• poslovi onemogućavanja, odnosno sprečavanja neovlašćene ili nenamerne izmene, oštećenja ili zloupotrebe sredstava, odnosno informacionih dobara IKT sistema, kao i pristup, izmene ili korišćenje sredstava bez ovlašćenja i bez evidencije o tome
praćenje aktivnosti, revizije i nadzora u okviru upravljanja informacionom bezbednošću
obaveštavanje nadležnih organa o incidentima u IKT sistemu, u skladu sa propisima.
U slučaju incidenta zaposleni na poslovima IT, obaveštavaju načelnika Gradske uprave, koji u skladu sa propisima obaveštava nadležne organe u cilju rešavanja nastalog bezbedonosnog incidenta.
Neregistrovani korisnici, putem mobilnih uređaja mogu da pristupe samo onim delovima mreže koji su konfigurisani tako da omogućavaju pristup Internetu ali ne i delovima mreže kroz koju se obavlja službena komunikacija.
Korisnici resursa IKT sistema, mogu putem mobilnih uređaja, koji su u vlasništvu Operatera, i koji su podešeni od strane zaposlenih koji obavljaju poslove informacione tehnologije, da pristupaju samo onim delovima IKT sistema koji im omogućavaju obavljanje radnih zadataka u okviru njihove nadležnosti (elektronska pošta, pojedine aplikacije vezane za obavljanje poslova i zadataka), a na osnovu potreba obavljanja poslova iz delokruga rada i radnog mesta.
Mobilni uređaji moraju biti podešeni tako da omoguće siguran i bezbedan pristup, korišćenjem VPN mreže IKT sistema i liste MAC adresa uređaja putem kojih je dozvoljen pristup, uz aktivan odgovarajući softver za zaštitu od virusa i drugog zlonamernog softvera.
Pristup resursima IKT sistema sa udaljenih lokacija, od strane korisnika, u cilju obavljanja radnih zadataka, omogućen je putem zaštićene VPN/internet konekcije.
Korisniku, zabranjena je samostalna instalacija softvera i podešavanje mobilnog uređaja, kao i davanje uređaja drugim neovlašćenim licima (na uslugu, servisiranje i sl.).
Zaposleni na poslovima informacione tehnologije svakodnevno kontrolišu pristup resursima IKT sistema i proveravaju da li ima pristupa sa nepoznatih uređaja (sa nepoznatih MAC adresa).
Ukoliko se ustanovi neovlašćen pristup o tome se putem elektronske pošte odmah, a najkasnije sutradan obaveštava načelnika Gradske uprave, a ta MAC adresa se unosi u "block" listu softvera koji se koristi za kontrolu pristupa.
Pristup resursima IKT sistema sa privatnog uređaja nije dozvoljen, osim ako je uređaj u vlasništvu Operatera oštećen a nije obezbeđena zamena.
Evidenciju privatnih uređaja sa kojih će biti omogućen pristup vode zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Privatni uređaji sa kojih će se pristupati resursima IKT sistema moraju biti podešeni od strane zaposlenih koji obavljaju poslove informacione tehnologije, mogu se koristiti samo za obavljanje poslova u nadležnosti korisnika i to samo u periodu kada nije moguće koristiti uređaj u vlasništvu Operatera.
U slučaju kvara, zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije dužni su da pre predaje uređaja ovlašćenom servisu, ukoliko kvar nije takve vrste da to onemogućava, uradi backup podataka koji se nalaze u mobilnom uređaju, a potom ih obriše iz uređaja, i po povratku iz servisa ponovo vrati podatke u mobilni uređaj.
IKT sistemom upravljaju zaposleni u skladu sa važećim aktom o sistematizaciji radnih mesta.
Zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije dužan da svakog novog korisnika resursa IKT sistema upozna sa odgovornostima i pravilima korišćenja IKT resursa.
Svako korišćenje IKT resursa od strane korisnika, van dodeljenih ovlašćenja, podleže disciplinskoj odgovornosti korisnika kojom se definiše odgovornost za neovlašćeno korišćenje imovine.
U slučaju promene radnog mesta, odnosno nadležnosti korisnika IKT sistema, zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije će izvršiti promenu prava u korišćenju IKT sistema u skladu sa opisom radnih zadataka.
U slučaju prestanka radnog angažovanja korisnika IKT sistema, korisnički nalog se ukida.
O prestanku radnog odnosa ili radnog angažovanja, kao i promeni radnog mesta korisnika, rukovodilac korisnika je dužan da o tome obavesti zaposlene koji obavljaju poslove informacione tehnologije, radi ukidanja, odnosno izmene pristupnih naloga tog korisnika.
Korisnik IKT sistema, je nakon prestanka pravnog osnova po kome je pristupao resursima IKT sistema u obavezi da ne otkriva podatke koji su od značaja za informacionu bezbednost IKT sistema.
Podaci koji se nalaze u IKT sistemu predstavljaju tajni podatak koji je, u skladu sa propisima o tajnosti podataka, određen ili označen određenim stepenom tajnosti.
Podaci koji se označe kao tajni, moraju biti zaštićeni u skladu sa odredbama Uredbe o posebnim merama zaštite tajnih podataka u informaciono-telekomunikacionim sistemima.
Zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije će uspostaviti organizaciju pristupa i rada sa podacima, posebno onima koji budu označeni stepenom službenosti ili tajnosti u skladu sa zakonom koji reguliše tajnost podataka, tako da:
• podaci i dokumenta (posebno oni sa oznakom tajnosti) mogu da se snime (arhiviraju, zapišu) na serveru na kome se snimaju podaci, u folderu nad kojim će pravo pristupa imati samo ovlašćeni korisnici
• podaci i dokumenta (posebno oni sa oznakom tajnosti) mogu da se snime na druge nosače (eksterni hard disk, USB, CD, DVD) samo od strane ovlašćenih zaposlenih - korisnika.
Dokumenta sa oznakom tajnosti može da snimi na druge nosače (eksterni HDD, USB, CD, DVD) samo načelnik Gradske uprave ili zaposleni kojeg načelnik Gradske uprave ovlasti pisanim putem.
Evidenciju nosača na kojima su snimljeni podaci sa oznakom tajnosti, vode zaposleni na poslovima informacione tehnologije.
Nosači na kojima se nalaze dokumenti sa oznakom tajnosti moraju biti propisno obeleženi i odloženi na mesto na kome će biti zaštićeni od neovlašćenog pristupa.
U slučaju transporta nosača sa podacima sa oznakom tajnosti, načelnik Gradske uprave će odrediti odgovornu osobu i način transporta.
Prilikom brisanja podataka za oznakom tajnosti sa nosača na kojima su se nalazili, podaci moraju biti nepovratno obrisani, a ako to nije moguće, takvi nosači moraju biti fizički oštećeni, odnosno uništeni.
Pristup resursima IKT sistema određen je vrstom naloga, odnosno dodeljenom ulogom koju korisnik ima.
Pravo pristupa resursima IKT sistema imaju lica koja imaju administratorske i/ili korisničke naloge.
Administratorski nalog je jedinstveni nalog kojim je omogućen pristup i administracija svih resursa IKT sistema, kao i otvaranje novih i izmena postojećih naloga. Zaposleni koji ima administratorski nalog, ima prava pristupa svim resursima IKT sistema (softverskim i hardverskim, mreži i mrežnim resursima) u cilju instalacije, održavanja, podešavanja i upravljanja resursima IKT sistema. Administrator vodi evidenciju o korisničkim nalozima, proverava njihovo korišćenje, menja prava pristupa i ukida korisničke naloge na osnovu zahteva načelnika Gradske uprave.
Korisnički nalog se sastoji od korisničkog imena i lozinke, koji se mogu ukucavati ili čitati sa medija na kome postoji elektronski sertifikat, na osnovu koga/jih se vrši autentifikacija - provera identiteta i autorizacija - provera prava pristupa, odnosno prava korišćenja resursa IKT sistema od strane korisnika.
Korisničko ime se kreira po matrici slova ime, prezime, latiničnim pismom bez upotrebe slova đ, ž, lj, nj, ć, č, dž, š.
Umesto ćiriličnih slova, navedenih u prethodnom stavu, koriste se latinične oznake za ista i to: đ - dj; ž - z, lj - lj, nj - nj, ć - c, č - c, dž - dz, š - s.
Korisnički nalog može da se se kreira i na osnovu podataka koji se nalaze na mediju sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (npr. lična karta sa čipom i upisanim sertifikatom).
Prijavljivanje u IKT sistem se vrši ubacivanjem medija sa elektronskim sertifikatom u čitač kartica.
Korisnik može da koristi samo svoj korisnički nalog koji je dobio od administratora i ne sme da omogući drugom licu korišćenje njegovog korisničkog naloga, sem administratoru za podešavanje korisničkog profila i radne stanice.
Korisnički nalog dodeljuje administrator, na osnovu zahteva načelnika Gradske uprave, a u skladu sa potrebama obavljanja poslovnih zadataka od strane korisnika.
Korisnik koji na bilo koji način zloupotrebi prava, odnosno resurse IKT sistema, podleže krivičnoj i/ili disciplinskoj odgovornosti.
Lozinka korisnika mora da sadrži minimum osam karaktera kombinovanih od malih i velikih slova, cifara i specijalnih znakova.
Lozinka ne sme da sadrži ime, prezime, datum rođenja, broj telefona i druge prepoznatljive podatke.
Ako korisnik posumnja da je drugo lice otkrilo njegovu lozinku dužan je da istu odmah izmeni.
Korisnik dužan je da menja lozinku najmanje jednom u 6 meseci.
Ista lozinka se ne sme ponavljati u vremenskom periodu od godinu dana.
Za poslove izvršene pod određenim korisničkim imenom i lozinkom odgovoran je korisnik IKT sistema kome je korisničko ime/nalog dodeljen.
Neovlašćeno ustupanje korisničkog naloga drugom licu, podleže disciplinskoj odgovornosti.
Korisnik dužan je da poštuje i sledeća pravila bezbednog i primerenog korišćenja resursa IKT sistema, i to da:
1) koristi informatičke resurse isključivo u poslovne svrhe;
2) prihvati da su svi podaci koji se skladište, prenose ili procesiraju u okviru informatičkih resursa vlasništvo Operatera i da mogu biti predmet nadgledanja i pregledanja;
3) postupa sa poverljivim podacima u skladu sa propisima, a posebno prilikom kopiranja i prenosa podataka;
4) bezbedno čuva svoje lozinke, odnosno da ih ne odaje drugim licima;
5) menja lozinke saglasno utvrđenim pravilima;
6) pre svakog udaljavanja od radne stanice, odjavi se sa sistema, odnosno zaključa radnu stanicu;
7) zahtev za instalaciju softvera ili hardvera podnosi u pisanoj formi, odobren od strane neposrednog rukovodioca;
8) obezbedi sigurnost podataka u skladu sa važećim propisima;
9) pristupa informatičkim resursima samo na osnovu eksplicitno dodeljenih korisničkih prava;
10) ne sme da zaustavlja rad ili briše antivirusni program, menja njegove podešene opcije, niti da neovlašćeno instalira drugi antivirusni program;
11) na radnoj stanici ne sme da skladišti sadržaj koji ne služi u poslovne svrhe;
12) izrađuje zaštitne kopije (backup) podataka u skladu sa propisanim procedurama;
13) koristi internet i elektronsku poštu u Gradskoj upravi u skladu sa propisanim procedurama;
14) prihvati da se određene vrste informatičkih intervencija (izrada zaštitnih kopija, ažuriranje programa, pokretanje antivirusnog programa i sl.) obavljaju u utvrđeno vreme;
15) prihvati da svi pristupi informatičkim resursima i informacijama treba da budu zasnovani na principu minimalne neophodnosti;
16) prihvati da tehnike sigurnosti (anti virus programi, firewall, sistemi za detekciju upada, sredstva za šifriranje, sredstva za proveru integriteta i dr.) sprečavaju potencijalne pretnje IKT sistemu;
17) ne sme da instalira, modifikuje, isključuje iz rada ili briše zaštitni, sistemski ili aplikativni softver.
Korisnici koriste kvalifikovane elektronske sertifikate za elektronsko potpisivanje dokumenata kao i autentifikaciju i autorizaciju pristupa pojedinim aplikacijama.
Zaposleni na poslovima IKT su zaduženi za instalaciju potrebnog softvera i hardvera za korišćenje sertifikata.
Korisnici su dužni da čuvaju svoje kvalifikovane elektronske sertifikate kako ne bi došli u posed drugih lica.
III Fizička zaštita objekata, prostora, prostorija odnosno zona u kojima se nalaze sredstva i dokumenti IKT sistema i obrađuju podaci u IKT sistemu
Prostor u kome se nalaze serveri, mrežna ili komunikaciona oprema IKT sistema, organizuje sa kao administrativna zona.
Administrativna zona se uspostavlja za fizički pristup resursima IKT sistema u kontrolisanom, vidljivo označenom prostoru, koji je obezbeđen mehaničkom bravom.
Prostor mora da bude obezbeđen od kompromitujućeg elektromagnetnog zračenja (KEMZ), požara i drugih mogućih nezgoda.
U prostoru je neophodno uspostaviti i održavati odgovarajuću temperaturu, u skladu sa važećim standardima (klimatizovan prostor).
Prozori i vrata na prostoriji iz stava 1. ovog člana moraju uvek biti zatvoreni.
Serveri i aktivna mrežna oprema (switch, modem, router, firewal), moraju stalno biti priključeni na uređaje za neprekidno napajanje - UPS.
U slučaju nestanka električne energije, u periodu dužem od kapaciteta UPS-a, ovlašćeno lice je dužno da isključi opremu u skladu sa procedurama proizvođača opreme.
U slučaju iznošenja opreme iz administrativne zone, radi selidbe ili servisiranja, neophodno je pisano odobrenje načelnika Gradske uprave koji će odrediti sve detalje vezane za iznošenje opreme.
Ako se oprema iznosi radi servisiranja, potrebno je sačiniti zapisnik u kome se navodi naziv i tip opreme, serijski broj, naziv servisera, ime i prezime ovlašćenog lica servisera.
U slučaju krajnje nužde, (požar, vremenske nepogode i sl.) u cilju spasavanja opreme, ista se može izneti bez odobrenja načelnika Gradske uprave.
Oprema se odlaže na sigurno mesto i bez odlaganja o tome obaveštava načelnika Gradske uprave.
Ulaz u prostoriju u kojoj se nalazi IKT oprema iz člana 24. ovog pravilnika, dozvoljen je samo zaposlenima koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Evidenciju o ulasku u ovu zonu vode zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Pristup administrativnoj zoni i opremi IKT sistema, mogu imati i treća lica u cilju instalacije i servisiranja određenih resursa, uz prisustvo zaposlenih koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Da bi treća lica pristupila administrativnoj zoni i opremi IKT sistema, moraju imati, u skladu sa zakonom, zaključen ugovor sa nadležnim organom Grada Prokuplja. Ugovorom iz prethodnog stava, definiše se vrsta delatnosti po osnovu kojih treće lice pristupa opremi i resursima IKT sistema i propisuje obaveza zaštite podataka koji se tiču opreme i ostalih IKT resursa.
Svako treće lice koje pristupa administrativnoj zoni i resursima IKT sistema, dužno je da potpiše Izjavu o tajnosti i poverljivosti podataka.
Ugovorom sa serviserom mora biti definisana obaveza zaštite podataka koji se nalaze na medijima koji su deo IKT resursa.
IV Obezbeđivanje ispravnog i bezbednog funkcionisanja sredstava za obradu podataka
Zaposleni na poslovima IKT kontinuirano nadziru i proveravaju funkcionisanje sredstava za obradu podataka i upravljaju rizicima koji mogu uticati na bezbednost IKT sistema i, u skladu sa tim, planiraju, odnosno predlažu načelniku Gradske uprave.
Pre uvođenja u rad novog softvera neophodno je napraviti kopiju-arhivu postojećih podataka, u cilju pripreme za proceduru vraćanja na prethodnu stabilnu verziju. Instaliranje novog softvera kao i ažuriranje postojećeg, odnosno instalacija nove verzije, može se vršiti na način koji ne ometa operativni rad korisnika.
U slučaju da se na novoj verziji softvera koji je uveden u operativni rad primete bitni nedostaci koji mogu uticati na rad, potrebno je primeniti proceduru za vraćanje na prethodnu stabilnu verziju softvera.
Za razvoj i testiranje softvera pre uvođenja u rad u IKT sistem moraju se koristiti serveri i podaci koji su namenjeni testiranju i razvoju.
Pri testiranju softvera je potrebno obezbediti neometano funkcionisanje IKT sistema.
Zabranjeno je korišćenje servera koji se koriste u operativnom radu za testiranje softvera, na način koji može da zaustavi normalno funkcionisanje IKT sistema.
V Zaštita podataka i sredstva za obradu podataka od zlonamernog softvera
Zaštita od zlonamernog softvera na mreži sprovodi se u cilju zaštite od virusa i druge vrste zlonamernog koda koji u računarsku mrežu mogu dospeti internet konekcijom imejlom, zaraženim prenosnim medijima (USB memorija, CD itd.), instalacijom nelicenciranog softvera i sl.
Za uspešnu zaštitu od virusa na svakom računaru je instaliran antivirusni program.
Svakodnevno se automatski u tačno određeno vreme vrši dopuna antivirusnih definicija.
Svakog pretposlednjeg radnog dana (četvrtak) u nedelji je potrebno ostaviti uključene i zaključane računare radi skeniranja na viruse.
Zabranjeno je zaustavljanje i isključivanje antivirusnog softvera tokom skeniranja prenosnih medija.
Prenosivi mediji, pre korišćenja, moraju biti provereni na prisustvo virusa. Ako se utvrdi da prenosivi medij sadrži viruse, vrši se čišćenje medija antivirusnim softverom - ukoliko je to moguće.
Rizik od eventualnog gubitka podataka prilikom čišćenja medija od virusa snosi donosilac medija.
U cilju zaštite, odnosno upada u IKT sistem sa interneta zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije su dužni da održavaju sistem za sprečavanje upada.
Načelnik gradske uprave određuje koji zaposleni imaju pravo pristupa internetu radi prikupljanja podataka i ostalih informacija vezanih za obavljanje poslova u njihovoj nadležnosti.
Korisnicima koji su priključeni na IKT sistem je zabranjeno samostalno priključivanje na internet (priključivanje preko sopstvenog modema), pri čemu zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije može ukinuti pristup internetu u slučaju dokazane zloupotrebe istog.
Korisnici IKT sistema koji koriste internet moraju da se pridržavaju mera zaštite od virusa i upada sa interneta u IKT sistem, a svaki računar čiji se korisnik priključuje na Internet mora biti odgovarajuće podešen i zaštićen, pri čemu podešavanje vrše zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Prilikom korišćenja interneta treba izbegavati sumnjive WEB stranice, s obzirom da to može prouzrokovati probleme - neprimetno instaliranje špijunskih programa i slično.
U slučaju da korisnik primeti neobično ponašanje računara, zapažanje treba bez odlaganja da prijavi zaposlenima koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Strogo je zabranjeno gledanje i preuzimanje istih sa interneta.
Nedozvoljena upotreba interneta obuhvata:
• instaliranje, distribuciju, oglašavanje, prenos ili na drugi način činjenje dostupnim "piratskih" ili drugih softverskih proizvoda koji nisu licencirani na odgovarajući način;
• narušavanje sigurnosti mreže ili na drugi način onemogućavanje poslovne internet komunikacije;
• namerno širenje destruktivnih i opstruktivnih programa na internetu (internet virusi, internet trojanski konji, internet crvi i druge vrste malicioznih softvera);
• nedozvoljeno korišćenje društvenih mreža i drugih internet sadržaja koje je ograničeno;
• preuzimanje (download) podataka velike "težine" koje prouzrokuje "zagušenje" na mreži;
• preuzimanje (download) materijala zaštićenih autorskim pravima;
• korišćenje linkova koji nisu u vezi sa poslom (gledanje filmova, audio i videostreaming i sl.);
• nedozvoljeni pristup sadržaju, promena sadržaja, brisanje ili prerada sadržaja preko interneta. Korisnicima koji neadekvatnim korišćenjem interneta uzrokuju zagušenje, prekid u radu ili narušavaju bezbednost mreže može se oduzeti pravo pristupa.
VI Zaštita od gubitka podataka
Baze podataka obavezno se arhiviraju na prenosive medije (CDROM, DVD, USB, "strimer" traka, eksterni hard disk), najmanje jednom dnevno, nedeljno, mesečno i godišnje, za potrebe obnove baze podataka. Ostali fajlovi-dokumenti se arhiviraju najmanje jednom nedeljno, mesečno i godišnje. Podaci o korisnicima, arhiviraju se najmanje jednom mesečno.
Dnevno kopiranje-arhiviranje vrši se za svaki radni dan u sedmici, od 20 časova svakog radnog dana.
Nedeljno kopiranje-arhiviranje vrši se poslednjeg radnog dana u nedelji, od 20 časova, u onoliko nedeljnih primeraka koliko ima poslednjih radnih dana u mesecu.
Mesečno kopiranje-arhiviranje vrši se poslednjeg radnog dana u mesecu, za svaki mesec posebno, od 20 časova.
Godišnje kopiranje-arhiviranje vrši se poslednjeg radnog dana u godini.
Svaki primerak godišnje kopije-arhive čuva se u roku koji je definisan Uputstvom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave.
Svaki primerak prenosnog informatičkog medija sa kopijama-arhivama, mora biti označen brojem, vrstom (dnevna, nedeljna, mesečna, godišnja), datumom izrade kopije-arhive, kao i imenom korisnika koji je izvršio kopiranje arhiviranje.
Dnevne, nedeljne i mesečne kopije-arhive se čuvaju u prostoriji koja je fizički i u skladu sa merama zaštite od požara obezbeđena.
Godišnje kopije-arhive se izrađuju u dva primerka, od kojih se jedan čuva u prostoriji u kojoj se čuvaju dnevne, nedeljne i mesečne kopije arhive a drugi primerak u posebnom objektu van zgrade uprave.
Odluku o posebnom objektu u kome će se čuvati drugi primerak godišnje kopije-arhive donosi načelnik Gradske uprave posebnim rešenjem.
Ispravnost kopija-arhiva proverava se najmanje na šest meseci i to tako što se izvrši povraćaj baza podataka koje se nalaze na mediju, pri čemu vraćeni podaci nakon povraćaja treba da budu ispravni i spremni za upotrebu.
Korisnici koriste kvalifikovane elektronske sertifikate za elektronsko potpisivanje dokumenata kao i autentifikaciju i autorizaciju pristupa pojedinim aplikacijama.
Zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije su zaduženi za instalaciju potrebnog softvera i hardvera za korišćenje sertifikata.
Korisnici su dužni da čuvaju svoje kvalifikovane elektronske sertifikate kako ne bi došli u posed drugih lica.
VII Čuvanje podataka o događajima koji mogu biti od značaja za bezbednost IKT sistema
O aktivnostima administratora i korisnika vode se dnevnici aktivnosti (activitylog, history, securitylog, transactionlog i dr). Svakog poslednjeg radnog dana u nedelji datoteke u kojima se nalazi dnevnik aktivnosti se arhiviraju po proceduri za izradu kopija-arhiva ostalih podataka u IKT sistemu, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Sistem za kontrolu i dojavu o greškama, neovlašćenim aktivnostima i dr, mora biti podešen tako da odmah obaveštava administratora i načelnika Gradske uprave, o svim neregularnim aktivnostima korisnika, pokušajima upada i upadima u sistem.
IX Obezbeđivanje integriteta softvera i operativnih sistema
U IKT sistemu može da se instalira samo softver za koji postoji važeća licenca u vlasništvu Operatera, odnosno Freeware i Opensource verzije.
Instalaciju i podešavanje softvera može da vrši samo zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije odnosno korisnik koji ima ovlašćenje za to.
Instalaciju i podešavanje softvera može da izvrši i treće lice, u skladu sa Ugovorom o nabavci, odnosno održavanju softvera i pravilima o tajnosti i poverljivosti podataka, propisanim ovim pravilnikom.
Pre svake instalacije nove verzije softvera, odnosno podešavanja, neophodno je napraviti kopiju postojećeg, kako bi se obezbedila mogućnost povratka na prethodno stanje u slučaju neočekivanih situacija.
X Zaštita od zloupotrebe tehničkih bezbednosnih slabosti IKT sistema
Zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije najmanje jednom mesečno a po potrebi i češće vrše analizu dnevnika aktivnosti (activitylog, history, securitylog, transactionlog i dr) u cilju identifikacije potencijalnih slabosti IKT sistema.
Ukoliko se identifikuju slabosti koje mogu da ugroze bezbednost IKT sistema, zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije su dužni da odmah izvrši podešavanja, odnosno instalira softver koji će otkloniti uočene slabosti. Zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije, treba da podešavanjem korisničkih polisa, onemoguće neovlašćeno instaliranje softvera koji može dovesti do ugrožavanja bezbednosti IKT sistema.
XI Obezbeđivanje da aktivnosti na reviziji IKT sistema imaju što manji uticaj na funkcionisanje sistema
Revizija IKT sistema se mora vršiti tako da ima što manji uticaj na poslovne procese korisnika. Načelnik Gradske uprave odrediće vreme obavljanja revizije, u zavisnosti od vrste poslova i radnih zadataka korisnika IKT sistema. Ukoliko to nije moguće u radno vreme, onda se vrši nakon završetka radnog vremena korisnika, čiji bi poslovni proces bio ometa.
XII Zaštita podataka u komunikacionim mrežama uključujući uređaje i vodove
Komunikacioni kablovi i kablovi za napajanje moraju biti postavljeni u zidu ili kanalicama, tako da se onemogući neovlašćen pristup, odnosno da se izvrši izolacija od mogućeg oštećenja.
Mrežna oprema (switch, router, firewall) se mora nalaziti u zaključanom rack ormanu.
Zaposleni na poslovima koji obavljaju poslove informacione tehnologije je dužna da stalno vrši kontrolni pregled mrežne opreme i blagovremeno preduzima mere u cilju otklanjanja eventualnih nepravilnosti.
Bežična mreža koju mogu da koriste posetioci objekata u nadležnosti Uprave, mora biti odvojena od interne mreže koju koriste korisnici zaposleni u Upravi i kroz koju se vrši razmena službenih podataka.
Mreža iz prethodnog stava ovog člana, treba da bude posebno označena.
XIII Bezbednost IKT sistema u slučaju razmene podataka
Podaci koji su označeni oznakom tajnosti, razmenjuju se sa drugim organima, organizacijama ili pravni licima u skladu sa potpisanim aktom o razmeni podataka.
Akt iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o ovlašćenim licima za razmenu podataka, načinu razmene podataka, pravni okvir za takvu vrstu razmene, kao i pravni okvir kojim se definiše zaštita podataka koji se razmenjuju.
XIV Učešće trećih lica u poslovima IKT sistema
Način instaliranja novih, zamena i održavanje postojećih resursa IKT sistema od strane trećih lica koja nisu zaposlena u Upravi, definiše se ugovorom.
Treća lica-pružaoci usluga izrade i održavanja softvera, kao i drugih intelektualnih rešenja iz oblasti IKT sistema, mogu pristupiti samo onim podacima koji se nalaze u bazama podataka koje su deo softvera koji su oni izradili, odnosno za koje postoji ugovorom definisan pristup.
Zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije su zaduženi za tehnički nadzor nad realizacijom ugovorenih obaveza od strane trećih lica.
O uspostavljanju novog IKT sistema, odnosno uvođenju novih delova i izmenama postojećih delova IKT sistema zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije vode dokumentaciju.
Dokumentacija iz prethodnog stava mora da sadrži opise svih procedura a posebno procedura koje se odnose na bezbednost IKT sistema.
XV Testiranje IKT sistema odnosno delova sistema
Za potrebe testiranja IKT sistema odnosno delova sistema, zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije mogu da koristi podatke koji nisu osetljivi, koje štiti, čuva i kontroliše na odgovarajući način.
XVI Prevencija i reagovanje na bezbednosne incidente
U slučaju bilo kakvog incidenta koji može da ugrozi bezbednost resursa IKT sistema, korisnik je dužan da odmah obavesti zaposlene koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Po prijemu prijave, zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije su dužni da odmah obavesti načelnika Gradske uprave i preduzme mere u cilju zaštite resursa IKT sistema.
Ukoliko se radi o incidentu koji je definisan Uredbom o postupku dostavljanja podataka, listi, vrstama i značaju incidenata i postupku obaveštavanja o incidentima u informaciono-komunikacionim sistemima od posebnog značaja zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije su dužni da obavesti načelnika Gradske uprave koji o incidentu obaveštava nadležni organ definisan navedenom Uredbom.
Zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije vode evidenciju o svim incidentima, kao i prijavama incidenata, u skladu sa Uredbom, na osnovu koje, protiv odgovornog lica, mogu da se vode disciplinski, prekršajni ili krivični postupci.
XVII Mere koje obezbeđuju kontinuitet obavljanja posla u vanrednim okolnostima
U slučaju vanrednih okolnosti, koje mogu da dovedu do izmeštanja IKT sistema iz zgrade Uprave, zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije su dužni da u najkraćem roku prenese delove IKT sistema (ili obezbedi funkcionisanje redudantnih komponenti na rezervnoj lokaciji ukoliko postoje) neophodne za funkcionisanje u vanrednoj situaciji na rezervnu lokaciju, u skladu sa planom reagovanja u vanrednim i kriznim situacijama.
Specifikaciju delova IKT sistema koji su neophodni za funkcionisanje u vanrednim situacijama izrađuju zaposleni na poslovima informacione tehnologije, i to u tri primerka, od kojih se jedan nalazi kod njih drugi kod zaposlenog nadležnog za poslove odbrane i vanredne situacije a treći primerak kod načelnika Gradske uprave.
Delove IKT sistema koji nisu neophodni za funkcionisanje u vanrednim situacijama, skladište se na rezervnu lokaciju, koju odredi načelnik Uprave.
Skladištenje delova IKT sistema koji nisu neophodni, se vrši tako da oprema bude bezbedna i obeležena, u skladu sa evidencijom koja se o njoj vodi.
Proveru IKT sistema vrše zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije.
Načelnik Gradske uprave može odlučiti da proveru vrše treća lica - eksterni pružaoci usluga koja budu izabrana u skladu sa odredbama zakona o javnim nabavkama.
Provera se vrši tako što se:
1) proverava usklađenost Pravilnika o bezbednosti IKT sistema, uzimajući u obzir i pravilnike na koja se vrši upućivanje, sa propisanim uslovima, odnosno proverava da li su pravilnikom adekvatno predviđene mere zaštite, procedure, ovlašćenja i odgovornosti u IKT sistemu;
2) proverava da li se u operativnom radu adekvatno primenjuju predviđene mere zaštite i procedure u skladu sa utvrđenim ovlašćenjima i odgovornostima, metodama intervjua, simulacije, posmatranja, uvida u predviđene evidencije i drugu dokumentaciju;
3) vrši provera bezbednosnih slabosti na nivou tehničkih karakteristika komponenti IKT sistema metodom uvida u izabrane proizvode, arhitekture rešenja, tehničke konfiguracije, tehničke podatke o statusima, zapise o događajima (logove) kao i metodom testiranja postojanja poznatih bezbednosnih slabosti u sličnim okruženjima.
O izvršenoj proveri sačinjava se izveštaj, koji se dostavlja načelniku Gradske uprave.
Izveštaj o proveri IKT sistema sadrži:
1) naziv operatora IKT sistema koji se proverava;
2) vreme provere;
3) podaci o licima koja su vršila proveru;
4) izveštaj o sprovedenim radnjama provere;
5) zaključke po pitanju usklađenosti Pravilnika o bezbednosti IKT sistema sa propisanim uslovima;
6) zaključke po pitanju adekvatne primene predviđenih mera zaštite u operativnom radu;
7) zaključke po pitanju eventualnih bezbednosnih slabosti na nivou tehničkih karakteristika komponenti IKT sistema;
8) ocena ukupnog nivoa informacione bezbednosti;
9) predlog eventualnih korektivnih mera;
10) potpis odgovornog lica koje je sprovelo proveru IKT sistema.
XVIII Disciplinska odgovornost
Nepoštovanje odredbi ovog Pravilnika predstavlja povredu radnih obaveza i povlači disciplinsku odgovornost korisnika informatičkih resursa IKT sistema Operatora.
Svako korišćenje IKT resursa van dodeljenih ovlašćenja, podleže disciplinskoj odgovornosti zaposlenog kojom se definiše odgovornost za neovlašćeno korišćenje imovine.
U slučaju nastanka promena koje mogu nastupiti usled tehničko-tehnoloških, kadrovskih, organizacionih promena u IKT sistemu i događaja na globalnom i nacionalnom nivou koji mogu narušiti informacionu bezbednost zaposleni koji obavljaju poslove informacione tehnologije dužni su da obaveste načelnika Gradske uprave, kako bi on mogao da pristupi izmeni ovog pravilnika, u cilju unapređenja mera zaštite, načina i procedura postizanja i održavanja adekvatnog nivoa bezbednosti IKT sistema, kao i preispitivanje ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i resursima IKT sistema.
Svi pojmovi koji su u ovom Pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu, obuhvataju muški i ženski rod lica na koje se odnose.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o bezbednosti informaciono-komunikacionog sistema opštine Prokuplje br. 110-27/2017-01 od 19.10.2017. godine.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Prokuplja".
Redakcija je zadržala numeraciju odeljaka kako je objavljena u "Sl. listu grada Prokuplja", br. 34/2023.