ODLUKA

O UTVRĐIVANJU NAZIVA ULICA I DRUGIH DELOVA NASELJENIH MESTA NA TERITORIJI GRADSKE OPŠTINE VOŽDOVAC

("Sl. list grada Beograda", br. 119/2018, 26/2023 i 66/2023)

Član 1

Ovom odlukom utvrđuju se nazivi ulica i drugih delova naseljenih mesta kojima nije određen naziv u skladu sa Elaboratima uličnog sistema Republičkog geodetskog zavoda na teritoriji gradske opštine Voždovac.

Član 2

U naseljenom mestu Voždovac; Beograd - deo (matični broj naselja: 791016), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:

1. Ulica Miodraga Pavlovića - počinje između kp 5193/2 i 5193/1, prati kp 5785 celom dužinom i završava se između kp 5720 i 5701 KO Voždovac.

Obrazloženje: Miodrag Pavlović (1928-2014) bio je pesnik, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac, antologičar. Redovni član Evropske akademije za poeziju.

Inicijativu su, pored građana gradske opštine Voždovac, podneli i Biblioteka Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

2. Ulica Svetomira Belića - počinje između kp 5215 i 4058/2, prati kp 2595/3, 2595/4, seče kp 5199/1, 5199/2, 5199/3, 5199/4, 5195, 5737, 5736, 5735 i 5734, i završava se na kp 5739 KO Voždovac.

Obrazloženje: Svetomir Belić Belka(1946-2002) bio je bokserski šampion, višestruki prvak Jugoslavije, nosilac bronzane olimpijske i evropske medalje.

3. Ulica Borisava Atanaskovića - počinje od Ulice braće Jerkovića, između kp 6677/11 i 6677/13, seče kp 6677/1 i završava se na kp 5176/4 KO Voždovac.

Obrazloženje: Borisav Atanasković (1931-1994) bio je jugoslovenski i srpski književnik, dramski pisac za decu i odrasle, reditelj, pozorišni glumac, novinar, dramaturg i urednik. Veran saradnik Politike, tačnije podlistka Politika za decu bio je od 1955. do kraja života, zatim saradnik novina Politika Ekspres, Jež, Dnevnik, Dečji dnevnik, Zdrav podmladak, Golub, Zmaj, Pionir, Vesela sveska, Dečje novine, Neven, Pionieri, Lokomotiva.. Mnoge priče i pripovetke objavljene su mu u čitankama autora Marije Kardelisove i Andreja Čipkara ("Sunčev pevač" 1966. Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, za prvi razred osnovne škole; U obaveznoj lektiri za učenike od trećeg do četvrtog razreda osnovne škole "Sve počinje pričom" 1966, u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika u Novom Sadu). "Deca su ukras sveta", autori Milana Perišić i Zlata Vidaček, izdavač Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1980, metodikama razvoja govora (50. zbirka priprema govora za vaspitače), a zastupljen je i u mnogim antologijama srpske proze - kratke priče i pripovetke za decu. Opštinska zajednica kulture Zrenjanin, Časopis "Ulaznica" izdavač je Atanaskovićeve knjige Preko dana do uveče, 1970, a NIP "Dečje novine" knjige Antonije i telefon, 1978. godine. Na "daskama koje život znače" u Zrenjaninu, Leskovcu i Vršcu igrao je sa poznatim prvacima našeg glumišta: Nedom Spasojević, Savom Damjanovićem, Dubravkom Nešović, Usnijom Redžepovom, Stevanom Bajom Gardinovačkim, Jelisavetom Sekom Sablić, Marinkom Šebezom, Brankom Milićevićem Kockicom. Jedna od mnogih, bila mu je glavna uloga u "Stolici koja se ljulja", autora Novaka Novaka, (Narodno pozorište "Sterija", Vršac). Ova predstava izvedena je 50 puta. Član Društva književnika Zrenjanina, Novog Sada, Vojvodine, Srbije i SFRJ od 1971. pa do odlaska u penziju, kao i član Udruženja estradnih umetnika Beograd od 1972. do 1973. godine. Odlaskom u penziju ostao je jedino član Udruženja ribolovaca Novog Sada.

4. Ulica Boška Tokina - počinje od Ulice braće Jerkovića, kod kp 6677/2, seče kp 6677/1 i 5176/1 i završava se na kp 6673/1 KO Voždovac.

Obrazloženje: Boško Tokin bio je prvi filmski kritičar, teoretičar i propagator filma, pripovedač i romansijer, prevodilac, novinar, urednik. Jedan je od osnivača Jugoslovenskog novinarskog udruženja. Delovao je od 1920. godine.

5. Ulica Lazara Tasića - počinje od novopredložene Ulice Vojislava Nanovića, ide duž kp 2082/1, preko kp 2023, kp 2037 i završava kod kp 2204.

Obrazloženje: Lazar Tasić, nekadašnji trofejni fudbaler Crvene zvezde, rođen je 5. aprila 1931. godine u Beogradu. Za crveno-bele je nastupao od 1955. do 1961. godine. Karijeru je počeo u dresu beogradskog Metalca, za koji je igrao od 1948. do 1954. godine. Stigao je do dresa reprezentacije i osvojio Kup 1953. godine. Za Zvezdu je odigrao 189 zvaničnih utakmica i postigao 22 gola (ukupno 352 meča i 74 pogotka). Učestvovao je u osvajanju četiri šampionske titule (1956, 1957, 1959. i 1960. godine), dva Kupa (1958. i 1959. godine) i Dunavskog kupa 1958. godine. Isticao se kao izuzetno borben i oštar fudbaler, vrstan tehničar sa dobrim pregledom igre. Jedini je jugoslovenski fudbaler sa 17 odigranih nacionalnih šampionata.

6. Ulica Vojislava Nanovića - počinje između kp 2081/2 i 2161/4, prati kp 99/1 celom dužinom i završava se između kp 2600 i 2739/1 KO Voždovac.

Obrazloženje: Vojislav Nanović (1922-1983) bio je novinar, scenarista, filmski kritičar i režiser. Dobitnik mnogobrojnih nagrada. Rođen je 12.08.1922. godine u Skoplju. U Beograd dolazi 1. septembra 1927. godine, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Prvu sliku, autoportret, naslikao je pred rat, a za vreme rata, na ilegalnim sastancima, crta saborce. Juna 1944. uređuje "Pionir" - list najmlađih u Sremu. Kao novinar, u "Politici" 1945. dobija posao redaktora filmskih žurnala i postaje šef prve redakcije "Filmskih novosti". Sledeće godine počinje da piše scenarije za dokumentarne filmove i režira reportaže "Parada pobede" (1946) i "Sveslavenski kongres" (1946). Završio je dva kursa filmske režije, jedan 1946. u Barandovu, Čehoslovačka (predavači: S. Ejzenštajn, Otokar Vavra, Eduard Tise i Bela Balaš), a drugi 1951. u Londonu (predavači: Torold Dikinson i Entoni Eskvit). Pošto je u učestvovao u realizaciji (korežija) prvog jugoslovenskog filma u boji, "Smotra mladosti" (1946), prihvata realizaciju filma "Besmrtna mladost" (1948). Zatim se ženi Milankom Mladenović (Nanović), koja je montirala gotovo sve njegove filmove.

U četiri decenije rada njegova filmografija beleži osam dugometražnih igranih filmova i tridesetak kratkometražnih dokumentarnih i namenskih filmova.

7. Ulica Emanuila Jankovića - počinje od Ulice kapetana Miodraga Miletića, između kp 2476 i 2479, prati kp 2478 i završava se na kp 2486 KO Voždovac.

Obrazloženje: Emanuilo Janković (1758-1792) bio je srpski pisac, prevodilac, prirodnjak, knjižar i štampar. Emanuilo Janković bio je jedan od poznatih kulturnih pregalaca, i po mnogima, učenik Dositeja Obradovića, prevodilac i jedan od prvih srpskih prirodnjaka u 18. veku. On je bio prvi koji je hteo da osnuje samostalnu srpsku štampariju, prvi pisac traktata iz fizike među Srbima i prvi tvorac tzv. posrba - drama uzimanih od drugih naroda i adaptiranih u srpskom stilu, duhu i jeziku. Sva srpska književnost s kraja 18. veka često se naziva postdositejevskom, jer je nastajala pod direktnim uticajima ideja koje je propagirao Dositej Obradović, a ljudi koji su je pisali često se nazivaju Dositejevim učenicima. Ne treba zaboraviti ni da je to još uvek nedovoljno formirana nacionalna književnost, nastala na temeljima koji su zidani mimo njenog tradicionalnog utemeljenja u kulturi srednjeg veka. Tim pre su njeni stvaraoci i sami pomalo bili zbunjeni sopstvenom nacionalnom svešću sukobljenom sa uticajima koji su dolazili iz drugačijih i stranih evropskih država.

8. Florina ulica - počinje od Ulice Nikole Strineke, između kp 7415/1 i 7443/1, prati deo kp 7509/1 i završava se između kp 7408/1 i 7443/1 KO Voždovac, kod Ulice Milunke Savić.

Obrazloženje: Flora Sands () bila je britanska bolničarka, a kasnije i jedina žena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata. Rođena je u malom mestu Neder Popiton u Jorkširu Engleskoj 1876. godine. U mladosti je učila da jaše, puca iz vatrenog oružja i vozi automobil. Radila je kao sekretarica. Uoči Prvog svetskog rata završila je kurs za bolničarke. Tokom Drugog svetskog rata živela je u Beogradu, u Ulici gospodara Vučića 91. Posle rata je otišla za Englesku.

9. Kružni put voždovački - počinje od Ulice Vojvode Stepe, na kp 7882/3, seče kp 7882/4, 7882/5, 7882/6, 7440/4, 7882/1, 7882/2, 7764/6, 7764/7, 7470/1, 7506/1, 7501/1, 7504/3, 7500/3, 7498/4 i završava se na kp 7497/1 KO Voždovac.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica kružni put voždovački je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

10. Ulica Trećeg diviziona PVO - počinje od Bulevara oslobođenja, na kp 7743/15, seče 7743/23, 7743/2 i završava se na kp 7743/21 KO Voždovac.

Obrazloženje: U znak sećanja na Treći raketni divizion PVO koji je oborio taktički bombarder F-117A u njivu kod Buđanovca.

11. Ulica Nea Pendeli - počinje od Ulice Paunova, između kp 11788/7 i 11761/6, seče kp 11788/2, 11787/2, skreće desno na kp 11786/4, seče kp 11786/7, 11791/6, 11792/2, 11799/3, 11800/2, 11809/3, 11810/9, 11870/16, 11863/5, 11864/4, 11865/4 i 11870/25 i završava se između kp 11870/17 i 11870/22 KO Voždovac, kod Ulice Baštovanska.

Obrazloženje: Nea Pendeli je predgrađe Atine, gradska opština Voždovac se pobratimila sa predgrađem i sprovela međuopštinsku razmenu delegacija.

12. Ulica Saše Simeunovića - počinje od Ulice Paunova, na kp 11758/6, prati kp 11758/3, skreće levo u kp 11757/1, seče 11747/8, 11743/1, 11744/1, 11764/5, 11764/8, 11766/9, 11772/10, 11773/6, 11780/4, 11781/18, 11903/7, 11904/10 i 11905/7, i završava se između kp 11905/1 i 11905/8 KO Voždovac, kod Ulice Baštovanska.

Obrazloženje: Saša Simeunović - PU za grad Beograd, OUP Voždovac - počeo je da radi u MUP-u 1988. godine. Prilikom obavljanja službenog zadatka izgubio je život 29.09.1998. godine na teritoriji AP KiM. Uvek se isticao kao savestan i odgovoran radnik te je ispoljavao izuzetno zalaganje i interesovanje u obavljanju poverenih poslov, kao i veliku privrženost policijskom poslu. Izdvajao se po svojoj samoinicijativnosti, trudu za unapređenje rada policijske službe i kvalitetnom obavljanju svih zadataka, čime je u velikoj meri doprineo pozitivnim rezultatima rada svoje organizacione jedinice i razvoju i unapređenju ugleda službe.

Inicijativu je pored građana gradske opštine Voždovac podnelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

13. Ulica Živorada Grbića - počinje od Ulice plitvičke između kp 12090/2 i 12074/2, ide paralelno sa kp 12089/1, skreće levo u kp 12089/2, seče kp 12085/10 i završava se na kp 12087/1 KO Voždovac.

Obrazloženje: Živorad Grbić (1892-1954) bio je kompozitor, muzički pedagog, prorektor i profesor violine na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Početkom 1914. godine u osvit Prvog svetskog rata, Živorad Grbić postavljen je za nastavnika muzike i pevanja u Valjevskoj gimnaziji. Ipak, svi pedagoški, muzički i ljudski kvaliteti mladog bogoslova Grbića, došli su do izražaja nekoliko godina kasnije, kada se vratio u rodni grad Valjevo, među Valjevce. U međuvremenu iskusio je tri gorke godine austrougarskog zarobljeništva. U Valjevo i Valjevsku gimnaziju prof. Živorad Grbić vratio se 1926. godine i narednih desetak godina jesu zlatne godine u oblasti muzičke kulture u Valjevskoj gimnaziji i u gradu Valjevu. Tada uspešno pod Grbićevim rukovodstvom nastupaju hor i orkestar Valjevske gimnazije i postižu izvanredne rezultate. O tome pišu sve prestoničke novine. Valjevska gimnazija je jedina škola iz unutrašnjosti zemlje koja je, u vremenu između dva svetska rata, imala sopstveni celovečernji koncert u Beogradu, kvalitetno izveden. Za zapažene zasluge u širenju muzičke kulture među valjevskim gimnazijalcima, prof. Grbić odlikovan je 1930. godine Ordenom Svetog Save 5. reda. Značajan doprinos negovanju i razvoju muzičke kulture u Valjevu, prof. Ž. Grbić je dao i izvan redovnog rada u školi. U tome je najviše uspeha postigao sa horom "Zanatlija" radeći sa njim od osnivanja, u septembru 1929. godine. Rad pevačkog društva "Zanatlija" biće veoma cenjen i van rodnog grada, a uspešnost i kvalitet nastupa pratila je kako dnevna štampa, tako i muzička kritika, ne štedeći pohvale. Zna se da je profesor Grbić osnivač i Građanskog muzičkog orkestra koji je nastupao zajedno sa "Zanatlijom". Pored zahtevnog društvenog angažovanja, prof. Grbić je postizao i da najmlađe Valjevce privatno podučava violini i klaviru. Kasnije svoj pedagoški rad nastavlja u Sremskim Karlovcima, u Bogosloviji, i u Učiteljskoj školi u Beogradu. Od 1937. do 1945. godine bio je profesor violine u Muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu, a posle i profesor violine na Muzičkoj akademiji.

14. Ulica dr Vere Popović - počinje od Ulice Bahtijara Vagabzade, na kp 12060/3, seče kp 12060/2, 12062, 12063, 12064/2 i završava se između kp 12065/15 i 12066 KO Voždovac.

Obrazloženje: Dr Vera Popović je radila u Zavodu za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Bila je jedan od vrhunskih stručnjaka, načelnik Drugog paviljona Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu na Voždovcu.

15. Ulica Miloša Bradića - počinje od Ulice Bahtijara Vagabzade, na kp 12045/5, seče kp 12046/2, skreće levo na kp 12060/2, ide duž cele kp 12042/2 i završava se između kp 12032/1 i 12034 KO Voždovac.

Obrazloženje: Miloš Bradić, PU za grad Beograd, OUP Voždovac - Zasnovao je radni odnos u MUP-u 1981. godine. Poginuo je prilikom obavljanja službenog zadatka, na teritoriji AP KiM 22.09.1998. godine. Isticao se kao savestan i odgovoran radnik. Uvek je ispoljavao izuzetno zalaganje i interesovanje u obavljanju poverenih poslova, dok je sa velikom privrženošću obavljao policijski posao. Kolege ga pamte kao nekoga ko je uvek bio spreman da drugima pruži nesebičnu pomoć i podršku.

Inicijativu je pored građana gradske opštine Voždovac podnelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

16. Ulica Slavke Tomić - počinje od Beranske ulice, na kp 7984/3, seče kp 7984/1, 7983 i 7982, skreće desno, seče kp 7981 KO Voždovac, gde se i završava.

Obrazloženje: Slavka Tomić bila je srpska heroina iz Prvog svetskog rata i narednik Vojske Kraljevine Srbije. Jedine informacije o njenom postojanju se nalaze u u francuskom listu Ekselsior iz 1916. godine, koji je izvestio o Slavki iz srpskog vojničkog logora u Solunu upravo kad ju je odlikovao jedan francuski oficir. Dva puta je Ekselsior stavljao Slavku na naslovnu stranu. Novembra 1915. godine u Makedoniji ju je pronašao i slikar Almeri de Lobel-Riš koji je načinio njen akvarel. Njena sudbina posle 1916. godine je nepoznanica.

17. Ulica Dragutina Ilića - počinje od novopredložene Ulice Slavke Tomić, između kp 7984/1 i 7983, seče i završava se na kp 7983 KO Voždovac.

Obrazloženje: Dragutin Ilić (1858-1926) bio je srpski književnik, dramaturg, novinar i političar. Potiče iz poznate pesničke porodice Ilića iz Beograda: otac mu je bio Jovan Ilić, a brat Vojislav Ilić. Počeo je da piše još od gimnazijskih dana sarađujući u časopisima Javor i Otadžbina. Krenuo je da piše inspirisan delom velikih ruskih pisaca poput Turgenjeva, Puškina, Gogolja, Žukovskog... Najviše zanimanja u pisanju pokazao je za poeziju i dramu. U svom stvaralaštvu stalno je sledeći narodne ideale naginjao ka romantizmu. Narodno pozorište u Beogradu je 1. marta 1881. godine izvelo njegovu dramu Vukašin. Na istoj pozornici je do 1906. izvedeno desetak njegovih dramskih dela. Te 1881. godine završio je prava u Beogradu, stekavši doktorat. Na povlačenje iz književne javnosti dobrim delom uticalo je to što ga Jovan Skerlić nije uvrstio u svoju Istoriju nove srpske književnosti. Skerlić ga nije lično trpeo i zbog toga mu je i učinio nepravdu. Pred kraj života Ilić se potpuno povukao provodeći buran život i negirajući grupu okupljenu oko Srpskog književnog glasnika, što je dodatno uticalo na rani književni zaborav.

18. Ulica Natalije Bjelajac - počinje od Ulice Milića Marinovića, između kp 7870 i 7764/26, pruža se i završava se na kp 7848 KO Voždovac.

Obrazloženje: Natalija Bjelajac bila je srpska heroina, bolničarka i narednik srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. U borbama je ranjena 12 puta i odlikovana 12 puta. Zbog iskazane hrabrosti u borbama dobila je i prvo odlikovanje medalju Miloš Obilić. Odlikovana je i Karađorđevom zvezdom sa mačevima posle proboja Solunskog fronta i oslobađanja Bitolja.

19. Ulica Bose Ranković - počinje između kp 5898/3 i 5899/3, prati kp 5899/4 i završava se između kp 5898/2 i 5899/2 KO Voždovac.

Obrazloženje: Bosa Ranković (1872-?) bila je bolničarka u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Visokoobrazovana žena, sa diplomom i statusom obrazovane devojke, mogla je da parira uglednim i bogatim gospođicama. Radila je u Vojnoj bolnici gde je lečila pacijente, kada su se dogodili Balkanski ratovi. Bosa je dane i noći provodila na infektivnom odeljenju beogradske bolnice.

20. Ulica Lenke Rabasović - počinje od Ulice Sinjska, na kp 5910/2, seče kp 6932/1, 6932/4, 6932/6 i završava se na kp 6932/2 KO Voždovac.

Obrazloženje: Lenka Rabasović bila je srpska heroina, komita i učesnica Prvog svetskog rata. Rođena je u selu Bioska, nedaleko od Užica, na obroncima planine Tare. Imala je četiri brata, koji su bili borci srpske vojske tokom ratova. U ratu pristupila četničkom odredu.

21. Ulica Stojadina Mirkovića - počinje između kp 5959 i 6888/1, prati deo kp 5786/3, prati celom dužinom kp 5786/4 i 5786/5, i završava se na granici sa susednim naseljenim mestom Zvezdara na kp 6947/1 KO Voždovac.

Obrazloženje: Stojadin Mirković bio je vojnik jugoslovenske narodne armije na redovnom odsluženju vojnog roka koji je posle blokade hrvatskih paravojnih formacija, poginuo kada je njegov transporter iz kojeg je dejstvovao pogodila "zolja".

Inicijativu su pored građana gradske opštine Voždovac podneli i Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane RS.

22. Ulica Olge Spiridonović - počinje na kp 6891/1, seče kp 6901/2 i završava se na kp 6909 KO Voždovac.

Obrazloženje: Olga Spiridonović (1923-1994), pozorišna, televizijska i filmska glumica. Roditelji su bili putujući glumci, tako da je nastupala na sceni sa samo tri meseca, u kolicima, u Ibzenovoj Nori. Bila je članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1951. godine do penzije. Zlatnu arenu je dobila 1959. godine za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu "Mis Ston".

23. Ulica 28. juna - počinje između kp 6891/1 i 6874/1, seče kp 6874/1, 6931/3, 6901/2 i završava se kod kp 6901/16 KO Voždovac.

Obrazloženje: Po 28. junu tj. Vidovdanu, koji se u Srbiji obeležava kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovom polju 1389. godine.

24. Ulica Kružni put 5 - počinje od Ulice Vladimira Mitrovića, na kp 30036/18, seče kp 30036/9 i 30037/2 i završava se između kp 30035/1 i 30037/1 KO Voždovac.

Obrazloženje: Novopredložena ulica Kružni put 5 je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

25. Ulica Zorke Manojlović - počinje od Ulice porodice Trajković, na kp 7948/4, seče kp 7945, i završava se na kp 7944 KO Voždovac.

Obrazloženje: Zorka Manojlović (1929-2013) bila je glumica, dugogodišnja članica pozorišta "Boško Buha". Zorka Manojlović je rođena 1929. u Beogradu kao Zorka Doknić. Zorka je bila dugogodišnja članica Pozorišta Boško Buha gde je odigrala više uloga, od kojih su značajnije u predstavama Tom Sojer, Haklberi Fin, Oliver Tvist, Snoviđenja Simone Mašar, a ulogu u predstavi Srboljuba Stankovića Ukradeni princ i izgubljena princeza je igrala 30 godina. Pored uloga u pozorištu ostvarila je zapažene uloge i u filmovima, od kojih su najpoznatije uloge baka koje je tumačila u filmovima Tuđa Amerika, Rane, Jagoda u supermarketu i Sedam i po.

26. Ulica Jagoša Žarića - počinje između kp 7955 i 7956, prolazi između kp 7944 i 7956, 7944 i 7943, seče kp 7923/1 i završava se između kp 7923/1 i 7922/1 KO Voždovac.

Obrazloženje: Jagoš Žarić bio je komandant Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade u sastavu Prve proleterske divizije koja je oslobađala Beograd 1944. godine.

27. Ulica Porodice Trajković 4. deo - počinje između kp 7949 i 7970/1, prolazi pored kp 7951 i 7955 i završava se između kp 7962 i 7963 KO Voždovac.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica porodice Trajković 4. deo je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

28. Ulica Kratohvila Jovana - počinje od novopredložene Ulice porodice Trajković 4. deo, između kp 7955 i 7951, seče 7951 i završava se kod kp 7952 KO Voždovac.

Obrazloženje: Jovan Kratohvil bio je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti i rektor Univerziteta u Beogradu. Bio je vrhunski sportista, prvak Jugoslavije u plivanju, šampion države u streljaštvu. Završio Akademiju u Beogradu i specijalni tečaj vajarstva 1949. godine. Jedan od najistaknutijih srpskih vajara po jasno definisanoj formi, unošenju novih materijala i njihovom konstruktivnom kombinovanju. Bavio se grafikom, tapiserijom. Autor je spomenika palim borcima na Majevici (BIH), spomen kosturnice u Sansepolkru, 1973 (Italija).

29. Ulica Ljubice Di Sorno - počinje od Ulice Beranska, između kp 8001 i 8004/1, seče i završava se na kp 8003 KO Voždovac, kod Ulice Vojvode Stepe.

Obrazloženje: Ljubica Čakarević - Di Sorno (1894-1980) bila je učiteljica iz Užica prkosila je okupacionim snagama tako što je odbila da nastavi da se bavi prosvetnim radom. Pridružila se ocu i trojici braće u rovu na Solunskom frontu. Posle 27 dana izbegavanja bugarskih zaseda stigla je na Solunski front i donela dragocene podatke srpskoj Vrhovnoj komandi iz okupirane otadžbine. Odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".

30. Ulica Đurđevke Čakarević - počinje od Beranske ulice, na kp 7969 KO Voždovac, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Đurđevka Čakarević (8. april 1923 - 2. januar 2006.) je bila primadona beogradske opere i stalni gost opera u Napulju, Torinu i Rimu. Pored pevanja bavila se i pedagoškim radom. Karijeru pevača je počela u Humorističkom pozorištu u Beogradu da bi od 1957 dobila angažman u beogradskoj operi. Tokom svoje karijere pevala je uloge koje pripadaju sopranima i mecosopranima. Takvih uloga bilo je preko šezdeset. Stekla je najveća priznanja kreirajući uloge u operama italijanskih majstora, naročito Verdija (Amneris u Aidi, Princeza Eboli u Don Karlosu i dr.), zatim u delima Janačeka, Prokofjeva i dr. Gostovala je u najznačajnijim muzičkim centrima kao što su Minhen, Visbaden, Venecija, Lozana, Prag, Torino, Budimpešta, Milano, Rim, Moskva, Keln, Kijev, Lenjingrad, Kairo, Buenos Ajres.

31. Ulica Grigorija Ivanoviča Samojlova - počinje od Ulice Beranska, na kp 7968 KO Voždovac, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Grigorije Ivanovič Samojlov (1904-1989) bio je arhitekta, rezervni oficir, uradio ikonostas za potrebe pravoslavne kapele srpskih vojnika u zarobljeničkom logoru Badsuzi. Spada u red ruskih emigranata koji su se formirali u Kraljevini SHS. Gradio je u duhu akademizma, srpsko-vizantijskog stila, modernizma i art dekoa. Istakao se ne samo svojim visokim umećem u projektovanju različitih tipova građevina, od monumentalnih javnih zdanja do porodičnih kuća, već i kao autor nekih od najlepših enterijera beogradskih palata ovog perioda. Autor je brojnih dela kao što su kapela Jovana Savića na Novom groblju, ikonostas i enterijer nekada Crkva Svete Trojice (sada Saborni hram Hrista Spasitelja u Banjoj Luci), crkva Svetog Arhangela Gavrila na Topčiderskom groblju (1939), fabrike i vile porodice Teokarović, kao i Crkve Rođenja Svetog Jovana u Vučju, Palata penzionog fonda činovnika i služitelja Narodne banke Kraljevine Jugoslavije (1938) na Terazijama, sa bioskopom "Beograd", od 1975. preuređen u Pozorište na Terazijama, zgrada Mašinskog i Tehnološkog fakulteta.

32. Ulica dr Draginje Babić - počinje od Ulice Beranska, na kp 7967 KO Voždovac, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Dr Draginja Babić (1886-1915) bila je doktor i jedna od prvih doktora žena u našoj zemlji. Karijeru je započela u Valjevu gde je tokom Balkanskih ratova bila upravnik rezervne bolnice.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

33. Ulica Evelin Haverfild - počinje od Ulice vojvode Prijezde, između kp 25 i 50, prati deo kp 96 i završava se između kp 35 i 47 KO Voždovac.

Obrazloženje: Evelin Haverfild (1867-1920) - tokom Prvog svetskog rata baronica Evelin Haverfild radila je u bolnici u Lazarevcu, koja je tokom povlačenja i pomoći koleginice Edit Holovej, uspela da evakuiše bolnicu za samo 8 sati. bila je engleska sifražetkinja i humanitarna radnica. Početkom 20. veka bila je uključena u rad Socijalno-političke unije žena, militantne organizacije Emelin Pankherst, koja se zalagala za žensko pravo glasa. Tokom Prvog svetskog rata je radila kao dobrovoljna medicinska sestra u Srbiji. Posle rata vratila se u Srbiju da podigne Dom za ratnu siročad u Bajinoj Bašti. Inicijativu su, pored građana gradske opštine Voždovac, podneli i Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

34. Ulica dukatska - predstavlja nastavak postojeće Dukatske ulice (matični broj: 791016098751) i produžava se u delu koji počinje kod kp 45/1, ide granicom sa susednom opštinom Zvezdara, prati celom dužinom kp 45/2, 46/10 i 47/11 i završava se kod kp 47/10 KO Kumodraž.

35. Ulica Šempeter Vrtojba - počinje od Ulice Braće Jerkovića, na kp 20/15, ide kroz kp 20/11, skreće desno, seče 84/4, skreće levo u kp 78/10, prolazi između kp 78/9 i 78/11 i završava se između kp 78/1 i 78/12 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Šempeter Vrtojba je opština u Sloveniji sa kojom gradska opština Voždovac ima ostvarene bratske odnose i međuopštinsku saradnju.

36. Ulica vojvode Vlahovića - počinje od Ulice braće Jerković, između kp 22/5 i 22/7, prati celom dužinom kp 96/15, seče kp 96/14, prati kp 96/13, 55/2, 53/7, 52/32 i 52/16 i završava se na granici sa susednom opštinom Zvezdara između kp 52/14 i 52/18 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica vojvode Vlahovića je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

37. Ulica Irske desete divizije - počinje između kp 79/3 i 77/1, seče kp 72/9, skreće levo i prati kp 72/4, 73/3, 63/3, seče kp 96/14, prati kp 60/4, 59/2, 57/12, 48/3, 48/4, 49/6 i 50/5, seče kp 50/3 i završava se na kp 50/7 KO Kumodraž, na granici sa susednom opštinom Zvezdara.

Obrazloženje: Irska deseta divizija je branila srpsku vojsku u povlačenju. Sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, pokušali da zaustave bugarsku armiju.

38. Ulica generala Đoke Popovića - počinje od novopredložene Ulice vojvode Vlahovića, između kp 64/10 i 55/7, prati kp 96/13, 96/12, 96/4, skreće desno na kp 207/4, seče kp 207/5, prati 644/2 i 644/1, zatim prati deo kp 95/11 i završava se između kp 543 i 246/1 KO Kumodraž.

Obrazloženje: General Đoka Popović bio je ađutant kralja Petra Prvog Karađorđevića, a ujedno je starosedelac Kumodraža. Svi pali borci, starosedeoci Kumodraža, uključujući i mušku decu staru samo 10-12 godina, dali su živote istovremeno očevi i sinovi, braneći Kumodraž od neprijatelja. I dan danas potomci stanuju na istim adresama i dužni su da odaju počast i spreče zaborav žrtve predaka. Svi starosedeoci Kumodraža, nadaleko su poznati kao vrsni vojnici i vojskovođe, a starosedelac Kumodraža, takođe je i čuveni vojvoda Stepa Stepanović, o čijim se vojnim strategijama podučava i na vojnim univerzitetima.

39. Ulica Čedomilja M. Todorovića - počinje od novopredložene Ulice vojvode Vlahovića, između kp 73/1 i 73/2, prati kp 73/10, skreće levo, prolazi između kp 74/1 i 73/2 i završava se kod kp 72/3 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Čedomilj M. Todorović bio je književnik i istoričar. Najpoznatiji po tome što je 1918. godine napisao knjigu "Istorija srpskoga naroda".

40. Ulica Tibor Cerne - počinje od novopredložene Ulice Irske desete divizije, na kp 59/1 na kojoj se i završava, kod kp 60/1 Kumodraž.

Obrazloženje: Tibor Cerna bio je vojnik Vojske Jugoslavije. Kao komandir streljačkog odeljenja 125. motorizovane brigade učestvovao je u odbrani Jugoslavije za vreme NATO bombardovanja. Tokom bitke na Košarama svojevoljno je napustio zaklon da bi pomogao u otkrivanju neprijatelja, ali primio je dva metka koja su ga usmrtila. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Inicijativu su pored građana gradske opštine Zvezdara podneli i Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane RS.

41. Ulica Stevana Bodnarova - počinje od novopredložene Ulice Irske desete divizije, između kp 57/5 i 57/10, prati kp 57/1 i završava se između kp 57/2 i 57/7 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Stevan Bodnarov (1905-1993) bio je poznati beogradski vajar, autor mermernog spomenika od bronze streljanima u spomen parku u Jajincima. Rođen je 12. avgusta 1905. godine u Gospođincima, kod Žablja. Za vreme školovanja napušta bravarski zanat i 1925. godine stupa u Umetničku školu u Beogradu. Najpre je učio vajarstvo kod Petra Palavičinija, a potom slikarstvo kod Mihaila Milovanovića. Od 1930. godine je imao izlaganja na prolećnim i jesenjim izložbama u Beogradu, a samostalno izlaže je izlagao i 1933. u Beogradu i 1934. u Novom Sadu. Boravio je u Parizu od 1934. do 1935. i 1938. do 1939. godine i tamo održavao izložbe. Za vreme Drugog svetskog rata, zbog učestvovanja u Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP), od 1942. do 1944. je bio zatvoren u Banjičkom logoru, a u proleće 1944. godine je otišao u partizane. Bodnarov je ostao prilično dosledan svojim shvatanjima, zastupajući realistički stilski izraz u vajarstvu i u slikarstvu. Bavio se poslednjih godina minijaturom i u nju uveo dinamičniju fakturu. Kao slikar najviše se bavio slikanjem portreta i gradova.

42. Ulica Sime Ćirkovića - počinje na kp 48/17, prati kp 48/8, seče novopredloženu Ulicu Irske desete divizije, prati kp 56/1 i završava se između kp 56/3 i 56/2 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Sime Ćirković (1929-2009) bio je jedan od najvećih poznavalaca srpskog srednjeg veka, bio je član mnogih akademija, među kojima je i SANU. Dobitnik je Sedmojulske nagrade i mnogih drugih nagrada. Osnovna oblast istraživanja Sime Ćirkovića je srednjovekovna istorija južnoslovenskih naroda a karakteriše ih tematska raznovrsnost, metodološka inovacija, kritičnost i težnja ka sintezi. Izvornu podlogu je širio istraživanjima u arhivima Dubrovnika, Venecije, Hilandara i Budimpešte. Objavio je veliki broj studija o kojim podatke pružaju bibliografije. Trideset studija o opštijim temama sabrano je u knjizi Rabotnici, vojnici, duhovnici, društva srednjovekovnog Balkana objavljenoj u Beogradu 1997. godine. Sima Ćirković je dobio najbolje kritike od većine modernih kritičkih istoričara, prvu pohvalu dobivši od hrvatske istoričarke Nade Klaić. Između ostalog, zapadni istoričari smatraju da je Sima Ćirković jedan od retkih jugoslovenskih istoričara koji je oslobodio svoje delo od mogućih nacionalističkih uticaja i objektivno sagledao istorijsku nauku. U svetskoj istoriografiji, on se smatra autoritetom za istoriju srednjovekovne Bosne.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

43. Ulica Predraga Simića - počinje od novopredložene Ulice vojvode Vlahovića, između kp 61/1 i 62/1, prati kp 61/3, 56/6, 49/7 i završava se između kp 49/4 i 49/5 KO Kumodraž, kod novopredložene Ulice Irske desete divizije.

Obrazloženje: Predrag Simić (1954-2015) bio je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ambasador Republike Srbije u Francuskoj, autor mnogih naučnih radova. Takođe, bio je spoljnopolitički savetnik.

44. Ulica Petera Urbana - počinje od novopredložene Ulice vojvode Vlahovića, između kp 49/5 i 50/2 KO Kumodraž, prati granicu datih parcela i tu se završava.

Obrazloženje: Peter Urban (1934-2009) bio je književnik i prevodilac, lektor, istoričar, studirao je slavistiku, germanistiku i istoriju na univerzitetima u Beogradu i Vircburgu. Bio je jedan od najznačajnijih nemačkih prevodilaca.

45. Ulica Nikole Beševića - počinje od novopredložene Ulice generala Đoke Popovića, između kp 64/7 i 64/3, prati kp 64/6, seče kp 65/3, 66/3, 67/4 i 68/5, skreće desno na kp 145/3, prati kp 145/2, prati 69/2, skreće desno kod kp 69/3, seče kp 68/8, skreće levo i prati kp 67/6 i završava se na kp 73/11 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Nikola Bešević (1892-1970) bio je slikar, profesor na Beogradskoj umetničkoj školi. Jedan od značajnijih srpskih predstavnika impresionizma. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac.

46. Ulica Mihaila Polita Desančića - počinje od novopredložene Ulice generala Đoke Popovića, između kp 64/12 i 164/6, seče kp 165, 146/3, 145/1, 145/5, 145/4 i završava se na kp 146/1 KO Kumodraž, kod novopredložene Ulice Irske desete divizije.

Obrazloženje: Mihailo Polit Desančić (1833-1920) bio je političar, novinar, književnik i advokat, najbliži saradnik Svetozara Miletića. Kao poslanik i novinar zastupao je interese svog srpskog naroda. Bio je član Srpske kraljevske akademije od 1892. godine.

47. Ulica Jovana Deretića - počinje između kp 144/4 i 70/2, seče kp 70/1, 70/3, 146/1 i 152/1 i završava se kod kp 154/3 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Jovan Deretić (1934-2002), profesor Univerziteta u Beogradu, književni istoričar, osnivač i urednik naučnog časopisa Književna istorija. Autor je više značajnih monografija (o Dositeju, Njegošu, epskoj narodnoj poeziji, kulturnoj istoriji Srba) i kapitalne Istorije srpske književnosti.

Inicijativu je pored građana Gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

48. Ulica Vlade Divljana - počinje, ide duž i završava se na kp 143/1 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Vladimir (Vlada) Divljan (1958-2015), srpski rok muzičar. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk Ulice, a od 1979. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

49. Ulica Miodraga Živanova - počinje od granice sa susednom opštinom Zvezdara, između kp 52/18 i 52/17, prati kp 52/33, 53/3, 52/30, seče kp 96/12 i 164/4 i završava se na kp 164/8 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Miodrag Živanov (1928-2000) bio je jedan od najvažnijih srpskih bibliografa modernog doba. Bio je dugogodišnji načelnik Bibliografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

50. Ulica Prote Brane Polkića - počinje između kp 559 i 560/5, prati kp 95/11, skreće desno kod kp 566, prati kp 643 i završava se između kp 571/2 i 233/2 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Tokom Drugog svetskog rata nemački okupatori u koloni dugoj više stotina metara poveli su na streljanje sve muške stanovnike, uključujući i decu, i to zbog navodno ubijenog jednog nemačkog vojnika. Od straha, jedan od ljudi je preminuo na putu ka strelištu ka Jajincima. Tadašnji predsednik opštine kumodraške (obuhvatala Kumodraž, Jajinci i Rakovica selo), i starosedelac Kumodraža, Aleksa Jovanović, garantovao je nemačkim oficirima, svojim i životima svoje dece, postavivši ih ispred kolone da ni jedan stanovnik Kumodraža nije izvršio ubistvo. Rizikujući svoj i život svoje dece, spasao je živote stotine ljudi, među kojima su i deca. Smatramo da mu dugujemo sećanje na ovaj nesebični čin. Prota Brana Polkić, jedini poznavalac nemačkog jezika u to vreme, prevodio je i omogućio komunikaciju Alekse Jovanovića i nemačkih oficira, time rizikujući svoj život.

51. Ulica narednika Dragutina Radakovića - počinje od Ulice Božićne, između kp 783/1 i 782, prati kp 809, seče kp 808, prati kp 810 celom dužinom i završava se između kp 804/2 i 984/3 KO Kumodraž, kod Ulice Vojvode Stepe.

Obrazloženje: Svi pali borci, starosedeoci Kumodraža, uključujući i mušku decu staru samo 10-12 godina, dali su živote istovremeno očevi i sinovi, braneći Kumodraž od neprijatelja. I dan danas potomci stanuju na istim adresama i dužni su da odaju počast i spreče zaborav žrtve predaka. Svi starosedeoci Kumodraža, nadaleko su poznati kao vrsni vojnici i vojskovođe, a starosedelac Kumodraža, takođe je i čuveni vojvoda Stepa Stepanović, o čijim se vojnim strategijama podučava i na vojnim univerzitetima.

52. Ulica Mihajla Petrovića - počinje na kp 789/5, i završava se na kp 789/4, između kp 789/3 i 792 KO Kumodraž.

53. Ulica Jakova Markovića - počinje od Ulice Remetinske, na kp 949 KO Kumodraž, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Jakov R. Marković bio je kaplar srpske vojske i žitelj Kumodraža.

54. Ulica narednika Grujice Stankovića - počinje od Božićne ulice između kp 931/2 i 930/2, prati kp 1462 i završava se između kp 933 i 934 KO Kumodraž, kod Ulice Tekeriška.

55. Ulica Jovana Todorovića - počinje od Prolećne ulice, između kp 1664/1 i 901/2, prati kp 1457/1 i završava se između kp 907 i 909/3 KO Kumodraž.

56. Ulica Radovana Babića - počinje od Ulice topola, između kp 1736 i 1737, i završava se na kp 1740 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Radovan Babić bio je kaplar srpske vojske i žitelj Kumodraža.

57. Ulica Janićija Živanovića - počinje od Ulice Gunjak, između kp 1761/21 i 1784/1, prati kp 1761/24, seče kp 1761/1 i 1748/1, i završava se između kp 1762/4 i 1748/1 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Janićije Živanović bio je kaplar srpske vojske i žitelj Kumodraža.

58. Ulica Milana Živkovića - počinje od Ulice Oktobarske, između kp 1817/6 i 1710/46, prati kp 1817/33, 1953/7, seče kp 1710/41, prati kp 1817/35, 1784/28 i 1779 i završava se između kp 1776 i 1774/1 KO Kumodraž.

59. Ulica braće Živojinović - počinje od Ulice vojvode Stepe, na kp 1693/1, seče kp 1692/1 i 1702 i završava se na kp 1705 KO Kumodraž.

60. Ulica Mitra Kostića - počinje od Ulice jorgovana, na kp 1921/34, prati deo kp 1921/59, i završava se između kp 1926 i 1921/50 KO Kumodraž.

61. Ulica Radivoja Mitrovića - počinje od novopredložene Ulice Mitra Kostića, između kp 1921/59 i 1921/67, seče kp 1921/32, 1921/67, 1921/66, 1921/37, 1921/71 i 1921/39 i završava se na kp 1921/40 KO Kumodraž.

62. Ulica Petrovdanska 1. prilaz - počinje od Petrovdanske ulice, između kp 1307 i 1931, prati kp 1480 i završava se na kp 1307 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Novopredložena Petrovdanske ulice 1. prilaz je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

63. Ulica braće Matić - počinje od Ulice zemljoradničke, između kp 1943/2 i 1934/65, prati deo kp 1964, skreće desno u kp 1939/1 i završava se između kp 1938/1 i 1939/1 KO Kumodraž.

64. Ulica Milana Tomića - počinje od Ulice ruža, između kp 1902 i 1901, prolazi i završava se između kp 1899/3 i 1899/2 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Svi starosedeoci Kumodraža, nadaleko su poznati kao vrsni vojnici i vojskovođe. Takođe, svi pali borci, starosedeoci Kumodraža, uključujući i mušku decu staru samo 10-12 godina, dali su živote istovremeno očevi i sinovi, braneći Kumodraž od neprijatelja. I dan danas potomci stanuju na istim adresama i dužni su da odaju počast i spreče zaborav žrtve predaka.

65. Ulica kapetana Branka Životića - počinje od Ulice ruža, na kp 1896/1, skreće desno između kp 1901 i 1900, zatim skreće levo i prolazi između kp 1899/2 i 1900 KO Kumodraž i tu se i završava.

66. Ulica braće Ristić - počinje od Ulice ruža na kp 1895/1 KO Kumodraž, koju seče i na kojoj se završava.

67. Ulica Stanimira Stojanovića - počinje od Ulice ruža, između kp 1871/1 i 1872/1, prati kp 1867/8, seče kp 1866, skreće levo i završava se na granici sa susednom katastarskom opštinom Jajinci, na kp 1877/2 KO Kumodraž.

68. Ulica Živote Marinkovića - počinje od novopredložene Stanimira Stojanovića, između kp 1866 i 1867/7, seče kp 1865, skreće levo i završava se između kp 1861 i 1865 KO Kumodraž.

69. Ulica Milutina Paunovića - počinje između kp 1858/2 i 1859, seče i završava se na kp 1867/1 KO Kumodraž.

70. Ulica Pante Filipovića - počinje od Ulice vojvode Stepe, između kp 1844/1 i 1869/1, prati kp 1868/2 i 1867/10 i završava se između kp 1867/4 i 1870/1 KO Kumodraž.

71. Ulica Milivoja Pavlovića - počinje od Ulice vojvode Stepe, na kp 1847/4, seče kp 1847/1, 1847/5, 1848/2 i završava se na kp 1849 KO Kumodraž.

72. Ulica Hajduk-Stojka - počinje od Ulice Pavla Labata, između kp 280/1 i 279, prati kp 1088, skreće levo kod kp 276 i prati kp 1089 KO Jajinci do granice sa susednom KO Kumodraž. Seče kp 1525, 1526, 1527/1, 1528/1 i 1529/1, prati kp 1944 celom dužinom i završava se između kp 1544/1 i 1853/1 KO Kumodraž, kod Ulice Vojvode Stepe.

Obrazloženje: Prema legendi postojalo je verovanje da će se vratiti na svoja ognjišta kada dva brata blizanca sa dva vola blizanca i ralom izoru šanac u krug oko naselja. Pojavio se Hajduk-Stojko sa svojim bratom blizancem koji je to i uradio. Hajduk-Stojko je hajdukovao 12 godina u ovim krajevima, a jedan od razloga njegovog skrivanja tu je i ubistvo turskog Bali-Bega. Od hajduka Stojka, starosedeoci Jajinaca, Ajdukovići i Stojkovići.

73. Ulica kaplara Markovića - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, između kp 1528/1 i 1529/1 KO Kumodraž, gde se i završava.

Obrazloženje: Jakov R. Marković bio je kaplar srpske vojske i žitelj Kumodraža.

74. Ulica Radojice Stankovića - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, na kp 1528/1 KO Kumodraž na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Radojica G. Stanković bio je kaplar srpske vojske i žitelj Kumodraža.

75. Ulica kaplara Babića - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, na kp 1527/1 KO Kumodraž, gde se i završava.

Obrazloženje: Radovan Babić bio je kaplar srpske vojske i žitelj Kumodraža.

76. Ulica Žike Stojkovića - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, na kp 1526 KO Kumodraž, gde se i završava.

Obrazloženje: Starosedelac, dugogodišnji predsednik mesne zajednice Jajinci i borio se za sve građane u naselju.

77. Ulica Svetozara Toze Nikolića - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, između kp 268/1 i 267/1 KO Jajinci gde se i završava.

Obrazloženje: Svetozar Toza Nikolić bio je starosedelac Jajinaca. Smatra se da je prva prava kuća u Jajincima, kuća Toze Nikolića koja još uvek postoji, a nalazi se kod groblja u Jajincima.

78. Ulica Desimira Stojkovića - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, na kp 270/1 i završava se između kp 277/1 i 270/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Bio je starosedelac Jajinaca i veliki dobrotvor.

79. Ulica Živojina Živojinovića - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, na kp 271/4 KO Jajinci, gde se i završava.

Obrazloženje: Živojin R. Živojinović bio je redov srpske vojske i žitelj Kumodraža.

80. Petrijina ulica - počinje od novopredložene Ulice Hajduk-Stojka, na kp 271/6 KO Jajinci, gde se i završava.

Obrazloženje: Petrija Ajduković izgubila šest sinova. Troje dece u zbegu ka Kragujevcu u Velikom ratu, i kasnije tri sina u Drugom sv. ratu. Petrijina ulica predstavljaće ne samo ulicu Petrije Ajduković, već ulicu svih majki koje su izgubile svoje sinove.

81. Ulica Nikole Nikolića - počinje od Ulice Ivanke Muačević, na kp 271/2, seče kp 271/4 i 271/6, skreće desno i ide granicom kp 725 i završava se između kp 733 i 734/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Nikola I. Nikolić bio je redov srpske vojske i žitelj Kumodraža.

82. Ulica Dobrice Novakovića - počinje od novopredložene Ulice Nikole Nikolića, na kp 724, seče kp 728 i završava se na kp 729 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dobrica R. Novaković bio je vazduhoplovni potporučnik, pilot-lovac. Poginuo 6. aprila 1941. godine u vazdušnim borbama za odbranu Beograda.

83. Ulica Milana Stojkovića - počinje od Ulice Pavla Labata, ide granicom kp 252/1 i prolazi pored kp 277/1, skreće levo, prolazi pored kp 253, 254, 255, skreće desno, seče kp 256/1, skreće desno i završava se na kp 260/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Milan Stojković bio je starosedelac Jajinaca, veliki domaćin i velikoposednik, vlasnik ogromnog imanja, od kojeg je jedan deo obuhvaćen ovom ulicom. Imao je i kafanu u ulici 29. novembra, koja je stradala 1942. godine, pa je deo inventara prebačen u Jajincima. Donirao i pomogao mnoge u Jajincima kojima je pomoć bila potrebna.

84. Farmaceutska ulica - počinje od Ulice Pavla Labata, između kp 251 i 239/1, prolazi i završava se između kp 240 i 239/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Novopredložena Farmaceutska ulica je ulica najbliža Farmaceutskom fakultetu koji je orijentir u tom delu Jajinaca.

85. Ulica Umetnička 1. prilaz - počinje od Umetničke ulice, na kp 815/1, seče kp 814/2, 814/1, prati kp 814/3, seče kp 710/10, 710/9, 710/8, 710/7, 710/6, 710/5, 710/2, 710/4, 809/10 i završava se na kp 795/2 KO Jajinci.

Obrazloženje: Novopredložena Umetničke ulice 1. prilaz je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

86. Đačka ulica - počinje od Bulevara JNA, između kp 1069/10 i 834/2, prati kp 1069/9, 1069/8, 1069/7 i 1084/2 i završava se na kp 1084/3 KO Jajinci, kod Ulice Vukašina Antića.

Obrazloženje: Novopredložena Đačka ulica prostire se od Bulevara JNA do osnovne škole u Jajincima i najviše je koriste đaci kada peške idu u školu.

87. Ulica Dragoljuba Aleksića - počinje od Ulice Riste Stefanovića, na kp 96/19, seče kp 96/20, 96/2, 96/18, 96/17, 96/14 i završava se na kp 96/15 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dragoljub Aleksić (1910-1985), najneobičnija figura i atrakcija Beograda tokom nemačke okupacije i po oslobođenju. Po zanimanju je bio bravar, ali je poznat po svojim akrobacijama. Savijao je metalne šipke zubima, padao sa velike visine i ostajao nepovređen, leteo je držeći se za uže (sa aviona) samo zubima.1941, tokom nemačke okupacije, snimio je prvi srpski ton film "Nevinost bez zaštite" (gluma, režija, scena, produkcija).

Inicijativu je pored građana opštine Voždovac podnelo i Ministarstvo kulture i informisanja RS.

88. Ulica Petra Kovačevića - počinje od Ulice Riste Stefanovića, između kp 82/2 i 82/4, seče kp 82/6, 82/1 i završava se na kp 82/7 KO Jajinci.

Obrazloženje: Petar Kovačević je živeo u Jajincima, bio pripadnik kraljeve žandarmerije, borio za otadžbinu i ubijen je na Banjici.

89. Ulica Župa - počinje od Ulice Riste Stefanovića, kod kp 81/41, seče kp 81/38, 81/35, 81/2, 81/34 i završava se između kp 81/33 i 81/42 KO Jajinci.

Obrazloženje: Po odrednici - čuvenoj kafani "Župa" koja se nalazila u neposrednoj blizini ove novopredložene ulice.

90. Ulica Sretena Kostića - počinje od Ulice Riste Stefanovića, na kp 81/6, seče kp 80/1 i završava se između kp 80/1 i 81/2 KO Jajinci.

Obrazloženje: Sreten Kostić bio je prvi srpski šofer, prva osoba koja je zvanično položila vozački ispit. Prvi znak u Srbiji je postavio Sreten Kostić kod Župe u Jajincima na kojem je pisalo "Drži desno".

91. Ulica kneza Žike Mihajlovića - počinje od Ulice Slobodana Jovića, na kp 162 KO Jajinci na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Knez Živko Žika Mihajlović je bio lokalni titular koji je rukovodio upravnim poslovima u selu u tadašnjoj beogradskoj nahiji.

92. Ulica Vide Jocić - počinje od Ulice Slobodana Jovića, na kp 166/2 KO Jajinci, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Vidosava Vida Jocić (Skoplje 1921 - Beograd 10. januar 2002) bila je srpska vajarka. Vida Jocić je zarobljena 1942. i odvedena u logor Banjica, zatim u Aušvic. Završila je Visoku filmsku školu u Beogradu 1949. Diplomirala na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu koju studirala od 1950. do 1955. kod prof. Jovana Kratohvila, Stevana Bodnarova, Sretena Stojanovića, Lojza Dolinara. Održala je 30 samostalnih izložbi i više od 200 kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Načinila je spomenike u Valjevu, Skoplju, Čačku i Novom Sadu, a skulpture u javnom prostoru u Ostrošcu i Aranđelovcu. Izradila je nekoliko bista narodnih heroja. Grupu od 40 skulptura ‹Apel za mir› poklonila je gradu Beogradu.

93. Ulica Slobodana Jovića 2. deo - počinje od Ulice Slobodana Jovića na kp 188 KO Jajinci, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Slobodana Jovića 2. deo je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

94. Ulica Milenka Stojkovića - počinje od Ulice Slobodana Jovića, između kp 188 i 233, skreće desno i seče kp 187 KO Jajinci, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Milenko Stojković (1769-1831) bio je srpski komandant i vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Poveo je bunu na dahije. Veliki vojnički uspeh Milenko Stojković je doživeo bitku na Ivankovcu.

95. Ulica Dragiše Stojadinovića - počinje od Ulice Slobodana Jovića, između kp 191 i 195, seče kp 195 i završava se na kp 192/3 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dragiša Stojadinović bio je diplomirani pravnik iz Beograda, fotoamater i filmski snimatelj. Kao oficir srpske vojske snimio je 1915. godine zaplenjenom filmskom kamerom razoreni Beograd.

Inicijativu je pored građana gradske opštine Voždovac podneo i Arhiv jugoslovenske kinoteke.

96. Ulica dr Nade Petrović - počinje od Ulice Save Jovanovića, na kp 182/3, seče kp 182/2, 182/4, 182/1 i završava se između kp 182/1 i 187 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dr Nada Petrović bila je dugogodišnji pedijatar u Domu zdravlja u Jajincima.

97. Ulica dr Bože Marinkovića - počinje od Ulice Save Jovanovića, na kp 186/3, seče kp 186/5, 186/6 i 186/1 i završava se između kp 186/1 i 186/2 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dr Boža Marinković bio je dugogodišnji i jedan od najpoštovanijih lekara u Jajincima.

98. Ulica Eugena Vebera - počinje na kp 222/7, seče kp 222/6, 222/3, 222/4, 222/2, 222/1, 186/4, 186/7, 186/8, i završava se između kp 186/2 i 223/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Eugen Verber (1923-1995) je uporedo pohađao srpsku osnovnu školu i jevrejsku versku školu. Za vreme Drugog sv. rata bio je zatvoren u Novom Sadu. Emigrirao je u Mađarsku, odakle je sproveden u radni logor na Istočnom frontu. Posle rata posvetio se pozorišnoj sceni i 1945. godine postao je član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Prevodio je sa mađarskog, jidiša, hebrejskog i nemačkog jezika. Predavao je hebrejski jezik i književnost na univerzitetima u Beogradu i Sarajevu. Bio je član Udruženja književnika Srbije, predsednik i član Udruženja književnih prevodilaca itd.

99. Ulica Aleksandra Sunturlića - počinje od Ulice Save Jovanovića, od kp 224/6, seče kp 224/5, 224/3 i 224/1, i završava se između kp 224/1 i 225/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Aleksandar Sunturlić je ceo vek posvetio razvoju Voždovca na različite načine. Prvo kroz omladinski rad, a zatim kao predsednik izviđača Srbije.

100. Ulica gročanske nahije - počinje od Ulice Save Jovanovića, između kp 227/4 i 228/4, prolazi između kp 227/2 i 228/3 i između kp 227/1 i 228/1 KO Jajinci, gde se i završava.

Obrazloženje: Pre nego što su postali deo opštine Voždovac, Jajinci su pripadali gročanskoj nahiji.

101. Ulica Vračarski srez - počinje od Ulice Save Jovanovića, između kp 342/1 i 315/2, seče kp 343/2, 343/3, 352/2 i 352/5 i završava se između kp 352/7 i 319/6 KO Jajinci.

Obrazloženje: Pre nego što su postali deo opštine Voždovac, Jajinci su pripadali vračarskom srezu.

102. Ulica porodice Stojković - počinje od Bulevara JNA, na kp 214/31, seče kp 214/30, 214/28, 214/27, 214/26, 214/25, 214/24, 214/23, 214/22, 389/49, 214/20, 214/19, 214/18, 214/17, 214/16, 214/15, 222/7, 221/7, 220/1, 219/6, 219/7, 218/8, 218/4, 218/5, 180/22, 393/14 i završava se na kp 393/4 KO Jajinci.

Obrazloženje: Porodica Stojković jedna je od prvih porodica koje su naseljene u Jajincima i potiču od hajduk Stojka. Ova porodice je naseljena na ovim prostorima 1823. godine kada ju je knez Miloš Obrenović iselio sa Topčidera. Prema legendi postojalo je verovanje da će se vratiti na svoja ognjišta kada dva brata blizanca sa dva vola blizanca i ralom izoru šanac u krug oko naselja. Pojavio se Hajduk-Stojko sa svojim bratom blizancem koji je to i uradio. Hajduk-Stojko je hajdukovao 12 godina u ovim krajevima, a jedan od razloga njegovog skrivanja tu je i ubistvo turskog Bali-Bega. Od hajduka Stojka, potiču starosedeoci Jajinaca, Ajdukovići i Stojkovići.

103. Ulica Dvadesettreće Sr. Ud. Divizije 1. Prilaz - počinje od Ulice Dvadesetreće Sr. Ud. Divizije, na kp 408/8, seče kp 408/6, 408/1, 409/2, 409/10, 409/9, 409/7, 409/8, 409/6, 409/12, i završava se na kp 409/4 KO Jajinci, kod Ulice Bulevar JNA.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica 23. Sr. Ud. Divizije 1 Prilaz je u kolokvijalnoj upotrebi građana duži vremenski period.

104. Ulica Dimitrija Blagojevića - počinje od 23. Sr. Ud. Divizije, kod kp 406/4, seče kp 406/3 i 406/2, i završava se na kp 406/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dimitrije Blagojević rođen je Jajinčanin i odlikovan je spomenicom njegovog visočanstva Milana Obrenovića za zasluge u oslobodilačkom ratu od 1876. do 1878. godine.

105. Ulica porodice Blagojević - počinje od novopredložene Ulice porodice Stojković, između kp 388/4 i 377/1, seče kp 377/4, 388/9, 388/6, 376/6, 376/4,375/4, 369/6, 369/1, 369/3, 369/8, 361/8 i 361/9, i završava se na kp 361/7 KO Jajinci.

Obrazloženje: Porodica Blagojević je starosedelačka porodica iz Jajinaca. Početkom 19. veka porodica Blagojević je služila kod porodice Petković i kao časni i vredni ljudi dobili su deo imanja od Petkovića i trajno se naselili u Jajincima. Dimitrije Blagojević rođen je Jajinčanin i odlikovan je spomenicom njegovog visočanstva Milana Obrenovića za zasluge u oslobodilačkom ratu od 1876. do 1878. godine.

106. Ulica heroja Jajinaca - počinje od Ulice Ivanke Muačević, između kp 362/3 i 324/13, seče kp 323/1, 322/11, 322/8, 321/6, 321/1, 358/9, 358/8, 358/7, 357/6 i 357/5, i završava se na kp 357/4 KO Jajinci.

Obrazloženje: Jajinci su poznat kraj koji je imao mnogo žrtava u svim ratovima.

107. Ulica Gornji Vinogradi - počinje od Ulice Ivanke Muačević, na kp 329/9, seče kp 329/1, 329/2, 329/3, 329/4, 329/6, 325/4, 329/7, 329/8, 330/8, 334/5, 334/2 i završava se između kp 334/4 i 298/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: U Gornjim Vinogradima, svaka viđenija kuća imala je svoj vinograd, pa je tokom jeseni zbog toga ceo ovaj kraj mirisao na širu i vino.

108. Ulica Dušana Markovića Čipija - počinje od Ulice Stojana Ljubića, kod kp 619/16, prolazi između kp 620/20 i 619/3 i završava se između 619/3 i 619/40 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dušan Marković Čipi se među prvima prijavio za odbranu srpskog naroda i ubijen 1991. godine. Živeo je u Jajincima, a u njegovoj porodičnoj kući žive njegov otac i dvoje dece, sin i ćerka.

109. Ulica Stanoja Milutinovića - počinje od Ulice Stojana Ljubića, na kp 619/4 KO Jajinci, kroz koju prolazi i na kojoj se završava.

Obrazloženje: Kmet Stanoje Milutinović bio je upravnik sela 1835. godine.

110. Ulica kmeta Todorovića - počinje od Ulice Stojana Ljubića, između kp 619/8 i 619/6, prolazi pored kp 619/7 i 619/9 i završava se između kp 619/10 i 619/6 KO Jajinci.

Obrazloženje: Stevan Todorović bio je kmet, odnosno upravnik sela 1867. godine.

111. Ulica Srpska- počinje od Ulice Stojana Ljubića, na kp 616/2, seče deo kp 616/1, 617/2 i završava se na kp 618/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Zato što su svi stanovnici ove Ulice poreklom iz Republike Srpske i njihov predlog je da se ulica i nazove srpska ulica.

112. Vojna ulica - počinje od Ulice Milke Bosnić, između kp 485 i 500/2 KO Jajinci, gde se i završava.

Obrazloženje: Vojna ulica teritorijalno se nalazi pored bivšeg vojnog poligona.

113. Ulica misije Halijard - počinje od Ulice Ane Dobeš, između kp 486/10 i 605/1, prolazi granicom kp 585/1, 585/2, skreće desno i seče kp 579 i završava se između kp 580/1 i 579 KO Jajinci.

Obrazloženje: Operation Halyard (Operacija Vazdušni most) je najveća akcija spašavanja savezničkih snaga iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu izvedena u Srbiji. Spašavanje savezničkih pilota izvedeno je od strane avijacije SAD u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u Otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića. Četnici su na taj način spasili više od 500 savezničkih pilota, koje su Nemci oborili iznad Jugoslavije. Najveći broj pilota je evakuisan sa improvizovanog aerodroma u selu Pranjani 1944. godine. U američkim vojnim krugovima ova spasilačka misija poznata je kao: Operation Halyard. Operacija Vazdušni most smatra se za jednu od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova.

114. Ulica Cice Kalušević - počinje na kp 899/6, seče kp 899/3, 899/1, 898, 897, 896, 895, 894, 596/1, 596/6, 596/5, 595/2, 594/4, 594/3, 593/4, 593/3, 592/3, 592/4, 591/3, 591/2, 591/1, 587/3, 587/2 i završava se na kp 587/1 KO Jajinci, kod novopredložene Ulice misije Halijard.

Obrazloženje: Cmiljka B. Kalušević - Cica (Ivanjica, 1933 - Beograd, 1989), nekadašnja državna reprezentativka i višestruka šampionka u košarci i atletici, atletska rekorderka Jugoslavije u bacanju koplja. U oba sporta imala je zapažene rezultate. Jugoslovenska rekorderka u bacanju koplja bila je pet puta (u periodu od 1953. do 1962. godine), sa najboljim rezultatom od 48,81 metara (1956). U toj disciplini bila je šest puta pojedinačni prvak Jugoslavije (1952. i 1953, kao članica BSK i 1954, 1956, 1957. i 1958, kao takmičarka AK "Crvena zvezda"). Za atletsku reprezentaciju Jugoslavije nastupala je 44 puta. Učestvovala je na dva atletska prvenstva Evrope: 1954. u Bernu (šesto mesto sa 46,78 m) i 1958. u Stokholmu (12. mesto sa 45,42 m). Na letnjoj Univerzijadi održanoj u Dortmundu 1953. osvojila srebrnu medalju. Ispunila normu za učešće na Olimpijadi 1956, ali je bez objašnjenja izostavljena sa spiska putnika. Istovremeno je igrala košarku u "Crvenoj zvezdi", na poziciji centra, sa kojom je devet puta osvajala košarkaško prvenstvo Jugoslavije (od 1953. do 1960. u kontinuitetu i 1963). Bila je celu deceniju kapiten KK "Crvena zvezda". Igrala je za reprezentaciju Jugoslavije na dva košarkaška Prvenstva sveta: 1959. u Moskvi (četvrto mesto) i 1964. u Limi (šesto mesto). Na četvrtom Svetskom prvenstvu u Peruu (1964) bila je druga na listi strelaca sa 78 koševa.

115. Ulica porodice Nikolić - počinje na kp 899/4, seče kp 899/2, 898, 893, 896, 895, 894, 596/1, 596/6, 596/5, 595/2, 594/4, 594/3, 593/4, 593/3, 592/3, 592/4, 591/4, 591/3, 591/2, 591/1, 587/3, 587/2 i završava se na kp 587/1 KO Jajinci, kod novopredložene Ulice misije Halijard.

Obrazloženje: Porodica Nikolić je starosedelačka porodica u Jajincima. Svetozar Toza Nikolić bio je starosedelac Jajinaca. Smatra se da je prva prava kuća u Jajincima iz XIX veka, kuća Toze Nikolića koja još uvek postoji, a nalazi se kod groblja u Jajincima.

116. Ulica porodice Petković - počinje kod kp 899/7, seče kp 899/4, 899/2, 898, 893, 896, 895, 894, 597, 599/1, 601/3, 601/2, 602/2, 602/1, 603/7, 603/1, 603/4, 604/3, 604/1, 605/3 i 605/2 i završava se na kp 605/1, kod novopredložene Ulice misije Halijard.

Obrazloženje: Porodica Petković bila je starosedelačka porodica u Jajincima. Jajinci dele sudbinu ostatka Srbije i tokom Prvog svetskog rata većina muškaraca ili se sa vojskom povukla preko Albanije ili je završila u zarobljeništvu. Zanimljivo je da je baš tokom okupacije u Jajincima otvorena škola. Do 1918. godine nalazila se u kući Save Petkovića a od tada pa do podizanja nove zgrade u kući Valožića.

117. Ulica porodice Spasojević - počinje od Ulice Stojana Ljubića, na kp 600, skreće desno i seče kp 601/1, 602/2, 602/1, 603/7, 603/1, 603/3, 604/3 i završava se na kp 604/2 KO Jajinci, kod Ulice Ane Dobeš.

Obrazloženje: Porodica Spasojević bila je starosedelačka porodica u Jajincima. Prema Jovanu Cvijiću među prvima su se doselili u Jajince, kada je knez Miloš raselio naselje na Topčideru. Stevan Spasojević, od oca Nedeljka, borio se za oslobođenje Srbije za koje je i dao svoj život. Umro je u zarobljeništvu u mestu Jedrene. Ova skromna starosedelačka porodica pomagala je izgradnju i napredak Jajinaca, a pre svega osnovnu školu u Jajincima. I danas članovi ove porodice žive i rade u Jajincima.

118. Ulica Milice Ribnikar - počinje od Ulice dr Nenada Parente, između kp 647/3 i 649/24, seče kp 1096/2, 649/26, 649/5, 867/1, 867/2, skreće levo, i seče kp 879/3, 879/4, 879/5, 879/6, skreće desno i seče 880/1, prati kp 880/15, seče kp 880/52, 880/44, 947/15, 880/53, 880/46, 880/47, 880/48, 880/49, 880/50, 880/51, 880/79, 880/22 i završava se na kp 880/10 KO Jajinci.

Obrazloženje: Milica Ribnikar Bogunović (vajarka i slikarka) rođena u Beogradu 1931. godine. Akademiju likovnih umetnosti završila 1951. godine u Beogradu. Saradnik je majstorske radionice Tome Rosandića od 1951. do 1956. godine, sa kojim prvi put izlaže 1954. godine. Pored niza lirskih portreta radi i figurine u punoj masi. Autor je spomenika na Crnom Vrhu (1961) i spomenika herojima Jerkoviću i Dabiću na Dovari kod Užica (1968). Prvu samostalnu izložbu imala je u Beogradu 1954. godine. Izlagala je na kolektivnim izložbama koje su prezentovale vajare Beograda i Srbije, a i sa grupom "Lada".

119. Ulica Krste Miljkovića - počinje od novopredložene Ulice Milice Ribnikar između kp 867/2 i 879/1, seče kp 868/3, 869, 870/1, skreće desno i prolazi između kp 871/3 i 870/2 i završava se na kp 871/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Krsta Miljković poginuo je na Sremskom frontu 1945. godine.

120. Ulica Ružice Miljković - počinje od novopredložene Ulice Milice Ribnikar, na kp 880/2, seče kp 878/2 i 878/1, skreće desno i završava se na kp 876/2 KO Jajinci.

Obrazloženje: Ružica Miljković bila je domaćica koja je poginula 1944. godine.

121. Ulica porodice Valožić - počinje od novopredložene Ulice Milice Ribnikar, na kp 880/3, i završava se između kp 881 i 878/3 KO Jajinci.

Obrazloženje: Porodica Valožić je starosedelačka porodica u Jajincima. Jajinci dele sudbinu ostatka Srbije i tokom Prvog svetskog rata većina muškaraca ili se sa vojskom povukla preko Albanije ili je završila u zarobljeništvu. Zanimljivo je da je baš tokom okupacije u Jajincima otvorena škola. Do 1918. godine nalazila se u kući Save Petkovića a od tada pa do podizanja nove zgrade u kući Valožića. Posle Velikog rata, nesebičnom pomoći porodice Valožić osnovna škola je nastavila da postoji upravo u kući ove porodice. Ovime je ova porodice ostvarila direktan uticaj na obrazovni proces žitelja Jajinaca u teškim posleratnim vremenima.

122. Ulica porodice Stepanović - počinje od novopredložene Ulice Milice Ribnikar, na kp 880/14, seče kp 880/39, 880/40, 880/41, 880/42, 947/37, skreće levo na kp 947/3, seče 947/36, 947/35, 947/2, 851/10, 852/8, 852/6, 853/23, 853/12, 849/5, 855/19, 855/18, 855/3, 855/17, 855/20, prolazi između kp 857 i 848/2, i između kp 863 i 848/24, skreće desno i seče kp 848/5 i 848/9 i završava se na kp 848/10 KO Jajinci, kod Ulice dr Mila Boškovića.

Obrazloženje: Porodica Stepanović je starosedelačka porodica u Jajincima. Milutin i Andreja Stepanović su braća od strica čuvenog vojskovođe Vojvode Stepe Stepanovića. Ova časna porodica je imala i svoje predstavnike u brojnim oslobodilačkim ratovima, pa podaci kažu da je pomenuti Andreja Stepanović iz Jajinaca dao svoj život u Velikom ratu, dok su Sreten i Ljubomir Stepanović, obojica zemljoradnici po struci svoje živote za oslobođenje države dali 1944. godine.

123. Ulice Joce Živkovića - počinje od novopredložene Ulice Milice Ribnikar, na kp 880/35, seče kp 880/33 i završava se na kp 880/6 KO Jajinci.

Obrazloženje: Joca Živković bio je kmet i na njegovu časnu reč i garanciju svojim ugledom spasao je zarobljenike u barakama na Stelištu u Jajincima, već spremne za streljanje.

124. Ulica Gruje Kočijaša - počinje od novopredložene Ulice Milice Ribnikar, na kp 880/31, seče kp 880/19, i završava se na kp 880/7 KO Jajinci.

Obrazloženje: Gruja Kočijaš bio je poznat kao prevoznik u Jajincima.

125. Ulica Desetog kilometra - počinje od Ulice Bulevar JNA, na kp 942/4, seče kp 942/15, 942/12, 942/11, 942/10, 942/8, 942/7 i završava se na kp 942/5 KO Jajinci.

Obrazloženje: Novopredložena ulica nalazi se tačno 10 kilometra od centra Beograda.

126. Ulica Ane Glinskaje Jakšić - počinje od Ulice Bulevar JNA, na kp 1075/11, seče kp 1075/10, 1075/8, 1075/7, 1075/6, 1075/9, 1075/5, 1075/4, 1075/15, 1075/2, 1075/20, 1075/19, skreće levo na kp 899/7, seče kp 1077/3 i završava se između kp 936/7 i 937/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Ana Glinskaja Jakšić bila je baka velikog cara Ivana Groznog. Pre udaje bila je "Ana Jakšić, princeza od Srbije". Ona je bila potomak Jakše Brežičića, vojvoda despota Đurađa Brankovića, rodonačelnika Jakšića. I posle propasti despotovine Đurađa Brankovića, Jakšini sinovi Stefan i Dmitar nastavili su rat sa Turcima. Ana se udala poltavskog knjaza Vasilija Ljvoviča Glinskog. Vaspitala je Ivana Groznog ali i vladarstvo iz senke, kao prava sledbenica tradicije snažnih srpskih žena koje su najtežim vremenima uzimale kormilo države.

127. Ulica Srpske slave - počinje od novopredložene Ulice Ane Glinskaje Jakšić, na kp 1079/11, seče kp 1079/10, 1079/9, 1079/8, 1079/7, 1079/6, 1079/2, 1079/5, skreće desno u kp 1080/5, seče kp 1080/6, 1080/2, 1080/4, 1080/3, prati kp 1080/1 i 1080/8 celom dužinom i završava se između kp 937/60 i 938/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Krsna slava je prvi naš element nematerijalnog nasleđa koji je upisan na UNESKO-vu listu svetske nematerijalne baštine.

128. Ulica Zmaja Ognjenog Vuka - počinje od Ulice Kefalonijske, na 1045/100, ide paralelno sa kp 1072, zatim prati kp 936/62 celom dužinom i završava se između kp 936/7 i 937/1 KO Jajinci, kod novopredložene Ulice Ane Glinskaje Jakšić.

Obrazloženje: Vuk Branković (Vuk Grgurević, u narodnim pesmama znan kao Zmaj Ognjeni Vuk ili Jajčanin Vuk), srpski despot (1471-16. april 1485), sin je slepog Grgura Brankovića, sina despota Đurđa. U mladosti je bio sa Turcima, koji su pomagali njegovom ocu da dobije despotstvo Srbije posle smrti despota Đurđa (1456). Kada je 1465. godine u Beograd stiglo jedno tursko poslanstvo da ponudi mir, bio je među njima i Vuk. Tada on ulazi u istoriju, kao akter događaja. Tu je on prešao u službu mađarskog kralja Matije i postao zapovednik srpskih četa u Sremu i okolini. Veoma hrabar i požrtvovan, Vuk je stekao veliki ugled, koji najbolje pokazuje njegovo, u narodu poznato ime, Zmaj Ognjeni Vuk. Junak je mnogih narodnih pesama, bugarštica i deseteračkih. Nadimak je dobio ili po Viteškom redu tog imena ili po specijalnom oružju koje je "bljuvalo vatru" poput aždaje, ali od gvožđa.

129. Ulica Ljubice Janković - počinje od novopredložene Ulice Zmaja Ognjenog Vuka, na kp 937/21, seče kp 937/20, 937/19, 937/18, 937/17, 937/16, 937/15, 937/14, 937/13, 937/12, 937/11, 937/10, 937/9, 937/8, 937/7, 937/6, 937/5, 937/4,937/2 i završava se na kp 937/1 KO Jajinci, kod novopredložene Ulice Ane Glinskaje Jakšić.

130. Ulica Avalskog venca - počinje između kp 936/37 i 936/38, prolazi pored kp 936/35, 936/40, 936/32, 936/42, 936/28, 936/46, 936/24, 936/50, seče kp 936/55, 936/56, 936/57, 936/58, 936/59, 936/60 i završava se na kp 936/61 KO Jajinci.

Obrazloženje: Naziv objedinjuje ostala imena ulica u ovom kraju, jer su sva povezana sa Avalom.

131. Ulica Milorada Milosavljevića - počinje od Bulevara JNA, između kp 1011/15 i 1045/2, prati kp 1071/2, seče kp 1012/61 i završava se na kp 1012/17 KO Jajinci.

Obrazloženje: Milorad Milosavljević (1881-1953), učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata, honorarni služitelj i domaćin zgrade Biblioteke i Muzeja Opštine Grada Beograda od 1934. godine. Kada su 6. aprila 1941 pale nemačke bombe na krov zgrade u Zmaj Jovinoj 1, kao iskusni ratnik i rodoljub, gasi požar koji je izbio na poslednjem spratu zgrade i spašava dragocene fondove Biblioteke, Muzeja i Istorijskog arhiva Beograda od potpunog uništenja.

132. Ulica Dušana Kanazira - počinje na kp 1012/11, seče kp 1012/12, 1012/13, 1012/52, 1012/54, 1012/56, 1012/17, 1012/18, 1012/19, 1012/20, 1012/21, 1012/22, 1012/23, ide delom kp 936/62 i završava se između kp 936/38 i 1013/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 - Beograd, 19. septembar 2009) je bio molekularni biolog, akademik SANU. Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996-1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971-81) i predsednika (1981-94) SANU. Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti. Preminuo je 19. septembra 2009. godine.

133. Ulica Dragomira Felbe - počinje od granice sa susednom opštinom Rakovica, na kp 534/7, seče kp 534/2 i 534/3, skreće desno i završava se na kp 534/4 KO Jajinci.

Obrazloženje: Dragomir Felba (1921-2006), glumac. Visoku filmsku školu u Beogradu je završio 1950. godine. Dve godine docnije počinje da radi u jugoslovenskom dramskom pozorištu. Prvu filmsku ulogu odigrao je 1948. godine u filmu "Sofka " a proslavio se ulogom u filmu "Barba Žvane".

Inicijativu je i pored građana gradske opštine Voždovac podnela i Biblioteka Grada Beograda.

134. Ulica Milana Gajića - počinje od novopredložene Ulice Dragomira Felbe, na kp 535/1, koju seče i završava se između kp 534/4 i 535/8 KO Jajinci.

Obrazloženje: Milan Gajić (1938-2014) fudbaler; Bio je legendarni napadač FK Partizan i reprezentativac SFRJ sa kojom je 1960. godine osvoji zlatnu olimpijsku medalju u Rimu završivši takmičenje kao najbolji strelac. Sa reprezentacijom se takođe okitio srebrnom medaljom na EP 1960. a na SP u Čileu 1962. je osvojio 4. mesto. Za Partizan je odigrao 148 utakmica i postigao 74 gola, a učestvovao je u legendarnom finalu Kupa Šampiona u Briselu kada su od crno-belih bili bolji fudbaleri madridskog Reala.

Inicijativu je i pored građana gradske opštine Voždovac podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

135. Ulica Stanislave Pešić - počinje od granice sa susednom opštinom Rakovica, između kp 536/12 i 536/3, prati kp 536/10 i završava se između kp 535/7 i 536/7 KO Jajinci.

Obrazloženje: Stanislava Pešić (1941-1997) glumica - bila je srpska glumica, proslavila se ulogom u TV seriji "Pozorište u kući".

Inicijativu je i pored građana Gradske opštine Voždovac podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

136. Ulica Mijata Mijatovića - počinje od granice sa susednom opštinom Rakovica, od Ulice miljakovačke staze, kod kp 539/1, prati kp 539/4 celom dužinom i završava se između kp 539/5 i 539/2 KO Jajinci.

Obrazloženje: Mijat Mijatović (Beograd, 3. februar 1887 - Beograd, 25. jun 1937), je čuveni srpski predratni pevač popularne i narodne muzike. Imao je lep, lirski obojen glas, a s naročitim smislom i osećajem pevao je srpske narodne pesme. Po njegovom je pevanju kompozitor Stanislav Binički zabeležio i obradio za glas i klavir sedam narodnih melodija koje je izdao kao zbirku nazvanu, po imenu toga pevača, Mijatovke.

Inicijativu je i pored građana gradske opštine Voždovac podnelo i Ministarstvo kulture i informisanja RS.

137. Ulica zapis - počinje od granice sa susednom opštinom Rakovica, od Ulice miljakovačke staze, između kp 540/1 i 540/20, prati deo kp 540/21 i završava se između kp 540/9 i 540/11 KO Jajinci.

Obrazloženje: Zapis u Srbiji predstavlja drvo, svetinju za selo na čijem prostoru se nalazi.

138. Ulice Ksenije Jovanović - Ulica počinje od granice sa susednom opštinom Rakovica, od Ulice miljakovačke Staze, između kp 541/1 i 541/19, prati deo kp 541/20 i završava se između kp 541/8 i 541/9 KO Jajinci.

Obrazloženje: Ksenija Jovanović (Sarajevo, 6. jun 1928 - Beograd, 1. decembar 2012) bila je jugoslovenska, srpska i bosanskohercegovačka filmska, televizijska i pozorišna glumica. Pozorišnu karijeru započela je u Beogradskom dramskom pozorištu kada je zaigrala u alternaciji sa Olgom Ivanović u predstavi Inspektor je došao. Nakon 10 godina, 1961. godine prelazi u Narodno pozorište u Beogradu i tu ostaje do kraja svog života (poslednji put u predstavi "Hasanaginica" u novembru 2012. godine, samo mesec dana pre svoje smrti), iako je u penziju otišla 1989. godine.

Radila je sa mnogim rediteljima i gostovala u mnogim pozorištima, gde je ostvarila veliki broj uloga u klasičnom i savremenom repertoaru. Od 1953. do 2004. godine snimila je 210 radijskih uloga zahvaljujući, između ostalih kvaliteta, i boji glasa. Njena poslednja uloga bila je u seriji Viza za budućnost.

Preminula je u Beogradu, 1. decembra 2012. godine. Posle kremacije sahranjena je 5. decembra 2012. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Inicijativu je i pored građana gradske opštine Voždovac podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

139. Ulice Milorada Miškovića - počinje od Ulice Radomira Markovića, između kp 1159 i 1156, seče kp 1159 i 1163/10 i završava se između kp 1163/9 i 1163/1 KO Jajinci.

Obrazloženje: Milorad Mišković (1928-2013) jedan od najvećih baletskih igrača 20. veka. Na scenu stupa najpre u beogradskoj, dečjoj Rodinoj baletskoj školi koju je vodila Danica Živanović Denić. Njegova internacionalna karijera počinje 1946. godine nastupima na scenama širom Evrope i sveta. Taj vrtoglavi uspon i blistava igračka karijera potrajali su sve do 1979, kada postaje umetnički direktor Uneska. O kakvoj se baletskoj veličini radi govorio je i Jovan Ćirilov, naglašavajući da je ono što je Nikola Tesla u svetskoj nauci, to je Milorad Mišković u svetu igre.

Inicijativu je i pored građana Gradske opštine Voždovac podnela i Biblioteka Grada Beograda.

140. Ulice Franje Mihalića - počinje od Ulice Radomira Markovića na kp 1156, prolazi pored kp 1153/5 i završava se između 1153/1 i 1156 KO Jajinci.

Obrazloženje: Franjo Mihalić (1923-2015) bio je atletski reprezentativac koji je učestvovao na 1075 zvaničnih takmičenja. Osvajač je srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956.Pobednik u Krosu nacija u Parizu 1951.Osvajač srebrne medalje u trci na 10000 m na prvim Mediteranskim igrama u Aleksandriji 1951.Pobednik u maratonskim trkama u Atini, Bostonu, Moskvi i Tokiju.

Inicijativu je pored građana gradske opštine Voždovac, podneo i Olimpijski komitet Srbije.

141. Ulica Riste Nikolića - počinje od Ulice Radomira Markovića, na kp 1162/1 KO Jajinci, kroz koju prolazi i na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Rista Nikolić (1877-1917) bio je saradnik Jovana Cvijića i autor knjige u kojoj se nalazi i Cvijićevo desetogodišnje istraživanje o okolnim mestima u Beogradu, među kojima se nalaze i Jajinci.

142. Ulica Kolonija - počinje od Ulice Radomira Markovića, između kp 1161/61 i 1161/69, prati kp 1161/23 celom dužinom, seče kp 1171/6,1171/5 i 1171/3 i završava se na kp 1171/4 KO Jajinci.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica kolonija i ovaj kraj su svima poznati kao Kolonija i u kolokvijalnoj je upotrebi.

143. Ulica Marije Mirčetić - počinje od Ulice Radomira Markovića, između kp 1204/3 i 1154/10, prati kp 1206/3, seče kp 1206/5, 1206/6, 1206/4, prati kp 1206/8 celom dužinom, 1206/18 i deo kp 1206/1, i završava se između kp 1184/3 i 1170/3 KO Jajinci.

Obrazloženje: Učesnica Narodnooslobodilačke borbe (NOB).

144. Ulica Stari bunar - počinje od novopredložene Ulice Milice Ribnikar, između kp 647/3 i 648/1, seče kp 1096/3, prati kp 1096/1 celom dužinom i završava se između kp 636/1 i 638 KO Jajinci.

Obrazloženje: Iznad Ulice stari bunar postojao bunar i ovo mesto je u tom kraju poznato kao seoski ili stari bunar.

145. Ulica Staška Sondermajera - počinje od Ulice Bulevar JNA, na kp 375/31, seče kp 375/30, 375/28, 375/27, 375/26, 375/25, 375/24, 375/23, 375/22, 375/21, 375/20, 375/19, 375/18, 375/17, 375/16, 375/15, 375/14, 375/13, 375/14, 375/13, 375/12, 375/11, 375/10 KO Rakovica Selo, skreće desno u KO Kumodraž, seče kp 2097/7, 2098/4, 2097/3 i završava se između kp 2097/1 i 2098/1 KO Kumodraž.

Obrazloženje: Stanislav Staško Sondermajer - Sa 16 godina najmlađi je borac koji je poginuo u Cerskoj bici. Bio je učenik šestog razreda Druge beogradske gimnazije. Sin uvaženog hirurga, sanitetskog pukovnika, Romana Sondermajera. Vaspitan je u patriotskom duhu, želeo je da se pridruži srpskoj vojci koja je išla na front.

Inicijativu su pored građana Gradske opštine Voždovac podneli i Ministarstvo odbrane RS i Vojska Srbije.

146. Ulica Durkovića Jakšića - počinje od novopredložene Ulice Staška Sondermajera, na kp 187/17, seče kp 187/19, 187/16, 194/26, 194/4, 194/15 i završava se na kp 194/14 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Ljubomir Durković Jakšić (1907-1997), bibliotekar, istoričar. Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu upisuje 1930. godine. Studije nastavlja dve godine docnije u Varšavi gde završava Bogoslovski (1934), Filozofski (1935) i Pravni fakultet (1938). Posle okupacije Poljske vraća se u otadžbinu. Upravnik je Patrijaršijske biblioteke 1940-1947. godine. U oktobru 1954. godine prelazi u Univerzitetsku biblioteku "Svetozar Marković", gde je penzionisan 1977. godine. Bio je honorarni profesor u Srednjoj bibliotekarskoj školi i spoljni saradnik Istorijskog instituta SAN od 1947. godine. Napisao je 470 stručnih radova, na srpskom i poljskom jeziku, iz istorije SPC, istorije knjige i biblioteka, kulturne i političke istorije Srba u XIX i XX veku. Izdvajamo monografije: Istorija srpskih biblioteka 1801-1850; Jugoslovensko-poljska saradnja 1772-1840; Podizanje hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu; Knjiga o Gligoriju Vozareviću; Biblioteka Grada Beograda 1928-1945.

147. Ulica Stevana Aleksića - počinje od Ulice Lojze Dolinara, na kp 423/2 KO Rakovica Selo na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Stevan Aleksić (1876-1923) jedan je od najznačajnijih srpskih slikara s početka 20. veka. Opus Stevana Aleksića čini oko 230 štafelajnih slika, preko 20 crkvenih objekata sa oko 100 ikona i velikim brojem zidnih kompozicija, kao i 60ak crteža i skica, takođe je i popravljao radove svog dede Nikole Aleksića. Godine 1910. naslikao je sliku "Raspeće" u prirodnoj veličini. To delo je uradio za samo dva dana i poklonio ga bratu Ivanu, modoškom parohu. Ista je nastala posle svađe između braće, na šta se slikar zatvorio u atelje, i grčevito stvarao-da bi se bratu iskupio. Pop Ivan je 1937. godine taj divan poklon ustupio Muzeju Matice Srpske u Novom Sadu (današnjoj galeriji). Beogradsko-patriotsko društvo Sv. Save, posedovalo je između dva rata Stevanovu impresivnu veliku istorijsku religioznu kompoziciju Spaljivanje moštiju Sv. Save na Vračaru. Slikao je portrete, ikone, istorijski i religiozni žanr. Stilski njegovo slikarstvo pripada minhenskoj slikarskoj školi, njenom realističnom toku. Najvažniji deo Aleksićevog opusa vezan je za slikarstvo simbolizma i pokazuje mnoštvo odlika ovog slikarskog pravca, čime se ono svrstava u evropske umetničke tokove.

148. Ulica majora Mihaila Madžarevića - počinje od Ulice Jovana Milovanovića na kp 411, seče kp 297/2, 297/1, 298/3, 298/2, 298/1, skreće levo u kp 302/2, na kojoj se i završava, kod kp 305/2 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Mihailo I. Madžarević (1894-1965) bio je srpski oficir i ratnik iz Balkanskih i Prvog svetskog rata. Nosilac je tri Karađorđeve zvezde, srebrne i zlatne medalje za hrabrost, orden belog orla sa mačevima, Albanske spomenice, orden Legije časti, engleskog ratnog krsta. Ostaće upamćen po specifičnoj operaciji izvođenja na mačvanskom frontu, gde je u noći između 8. i 9. maja 1915. godine kao mladi oficir sa 16 vojnika u tri čamca prešao reku Savu nedaleko od Vladimiraca i na suprotnoj strani zarobili odeljenje izviđača sa starešinom i prebacili na srpsku stranu. Istragom su dobijeni važni podaci o protivničkim snagama. Madžarević je za taj podvig odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima 4. reda, a njegovi vojnici Obilićevom medaljom za hrabrost. Kada je izbio Drugi svetski rat odbio je da pristupi formacijama Nedićeve Srbije. Posle hapšenja i boravka u logoru na Banjici, odveli su ga u zarobljeništvo u Nemačku.

149. Ulica Lazara Hilandarca - počinje od novopredložene Ulice majora Mihaila Madžarevića, kod kp 325/6, prolazi i završava se između kp 298/2 i 298/3 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Lazar Hilandarac, poznat kao Lazar Srbin i Lazar Crnorizac bio je srpski srednjovekovni monah poznat po tome što je 1404. godine osmislio, izradio i postavio prvi časovnik u Rusiji.

150. Ulica Domentijana Hilandarca - počinje od novopredložene Ulice majora Mihaila Madžarevića, kod kp 325/2, prolazi i završava se između kp 297/1 i 298/3 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Domentijan, poznat u nauci i kao Domentijan Hilandarac, monah i jedan od najznačajnijih srpskih pisaca u srednjem veku, a Srpska akademija nauka i umetnosti ga je uvrstila među 100 najznamenitijih Srba svih vremena.

151. Ulica Teodosija Hilandarca - počinje od Ulice Jovana Milovanovića, na kp 370/3, prolazi i završava se između kp 292/9 i 292/10 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Teodosije Hilandarac bio je srpski monah i jedan od najznačajnijih srpskih pisaca u srednjem veku, a SANU ga je uvrstila među 100 najznamenitijih Srba svih vremena.

152. Ulica Lipak - počinje od Ulice Jovana Milovanovića, između kp 37/30 i 292/1, prati deo kp 37/3 i završava se između kp 37/25 i 37/15 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Deo naselja u kome se nalazi novopredložena ulica zove se Lipak.

153. Ulica kralja Stefana Vladislava - počinje od Ulice lugomirske, seče i završava se na kp 459/3 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Stefan Vladislav Nemanjić bio je srpski kralj i ktitor manastira Mileševa, u kome je sahranjen Sveti Sava.

154. Ulica Zmaja od Avale - počinje kod kp 692/3, ide duž granice sa susednim naseljenim mestom Beli Potok, prati deo kp 778/1 i završava se kod kp 451 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Vasilije Vasa Čarapić, poznat kao Zmaj od Avale, bio je jedan od najistaknutijih boraca i junaka u ustanku protiv dahija. Ovaj znameniti vojskovođa rođen je 1770. godine u Belom Potoku ispod Avale, a poginuo 29.novembra 1806. godine u borbi za oslobođenje Beograda.

155. Ulica Patrijarha Šakabente - počinje od novopredložene Ulice Zmaja od Avale, između kp 688/1 i 689/1, prati kp 688/14 celom dužinom i završava se između kp 688/10 i 689/1 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta (1698-1748), arhiepiskop pećki i patrijarh srpski a kasnije i poglavar Karlovačke mitropolije. Podržavao Habzburšku monarhiju u sukobima sa Osmanskim carstvom, sa ciljem oslobođenja srpskog narada. Poput Arsenija III predvodio je seobu Srba u Ugarsku.

156. Ulica vojvode Atanasija Čarapića - počinje od Ulice Žarka Savića, na kp 601, seče i završava se na kp 602 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Vojvoda Atanasije Čarapić bio je gročanski vojvoda (vojvoda gročanske knežine i gročanske nahije) iz Belog Potoka kod Avale, mlađi brat vojvode Vase Čarapića. Poginuo je 1810. godine u bici na Prahovu.

157. Ulica Bojana Stupice 1. deo - počinje od Ulice Bojana Stupice, između kp 310/4 i 311/5, prati deo kp 368/1, deo 369, prolazi između kp 310/1 i 309/3, i završava se između kp 309/2 i 309/1 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Bojana Stupice 1. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

158. Ulica Lenkina - počinje od Bulevara JNA, između kp 264/1 i 251/2, prati kp 257, seče kp 259/1 i završava se između kp 260 i 300 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Jelena "Lenka" Dunđerski bila je ćerka Lazara Dunđerskog, imućnog Srbina u Vojvodini, velikog proizvođača i trgovca žitom i dobrotvora, čija porodica vodi poreklo iz Gacka u Hercegovini.

159. Ulica Lazina - počinje od novopredložene Lenkine ulice, između kp 259/1 i 264/2, seče kp 262 i završava se na kp 261 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Lazar "Laza" Kostić bio je srpski književnik, pesnik, advokat, poliglota, novinar, dramski pisac i estetičar.

160. Ulica Kosovskih junaka - počinje od novopredložene Lenkine ulice, na kp 259/1 KO Rakovica Selo, koju seče i na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Kosovska bitka vođena je 28. juna 1389. godine na hrišćanski praznik Vidovdan nedaleko od Prištine, između srpskih i osmanskih snaga. Hrabri borci kosovskog boja ne smeju se zaboraviti.

161. Ulica Save Hilandarca - počinje od Ulice Bojana Stupice, između kp 248/2 i 252/1, seče kp 252/1 i 252/5 i završava se između kp 251/2 i 252/2 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Sava Hilandarca - Svetovno ime Slavibor Vrojer, poreklom Čeh, po monašenju u Hilandaru uredio je manastirsku biblioteku i arhiv. Prvi je otkrio važnost Miroslavljevog jevanđelja za srpsku kulturu. Upravo on je lično ovo jevanđelje uručio kralju Aleksandru Karađorđeviću 1896. godine tokom posete Hilandaru.

Inicijativu je pored građana Gradske opštine Voždovac podnelo i Ministarstvo odbrane RS.

162. Ulica brestova - počinje od Ulice Jakova Galusa, od kp 38, seče i završava se na kp 30/1, kod kp 30/5 KO Rakovica Selo.

Obrazloženje: Po drvetu brestu Ulmus. Susedna ulica se zove Drenovska, a prva desno Dunjačka.

Član 3

U naseljenom mestu Voždovac; Beli Potok (matični broj naselja: 703621), utvrđuju se sledeći nazivi ulica i zaseoka:

1. Ulica Branislava Todorovića - počinje između kp 1744/3 i 1744/4, prati kp 2492/2 i deo 2492/1, i završava se na kp 1737/3 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Branislav Todorović - pilot, poginuo 7. aprila 1941. godine u vazdušnim borbama.

2. Ulica Milutina Petrova - počinje od novopredložene Ulice Branislava Todorovića, na kp 1732, seče kp 1733 KO Beli Potok i na njoj se završava.

Obrazloženje: Milutin Petrov, pilot, poginuo 7. aprila 1941. godine u vazdušnim borama.

3. Ulica narednika Milenka Bogdanovića - počinje od novopredložene Ulice Milutina Petrova, između kp 1728 i 1733, seče kp 99 i završava se na kp 98 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Narednik Milenko Bogdanović poginuo je u Prvom svetskom ratu.

4. Ulica Vladimira Gorupa - počinje od Zemljoradničke ulice, između kp 90/1 i 89/2, skreće desno i ide sredinom kp 91/3 i 91/1 i završava se na kp 1722/1 KO Beli Potok, kod novopredložene Ulice Branislava Todorovića.

Obrazloženje: Vladimir Gorup - pilot, poginuo je 7.aprila 1941. godine u vazdušnim borama.

5. Ulica Staška Sondermajera - predstavlja nastavak novopredložene Ulice Staška Sondermajera iz naseljenog mesta Voždovac i produžava se u delu od Ulice Perice Ivanovića u susednom naseljenom mestu Voždovac, kod kp 22/16, kreće se duž granice, i završava se kod kp 1/11 KO Beli Potok.

6. Ulica Milivoja Boškovića - počinje od Osečinske ulice, na kp 26/2, seče kp 26/3 i 24/2, skreće desno i završava se na kp 19/2 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Milivoje Bošković, pilot lovac, poginuo je tokom odbrane Beograda u Drugom sv. ratu.

7. Ulica Bojana Savnika - počinje od Osečinske ulice, između kp 29/1 i 28/1, skreće levo kod kp 28/2, seče kp 29/5 i završava se na kp 29/6 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Bojan Savnik (Kočevje, 1930 - Kutjevo, 22. jul 1976), general-major avijacije-pilot JNA. Od 1950. godine se nalazio na službi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Godine 1953. je postao poručnik, 1965. major, a 1970. godine je unapređen u čin general-majora i sa svega 40 godina je bio najmlađi general u JNA. Nalazio se na dužnostima komandira odeljenja i eskadrile, komandanta vazduhoplovnog puka i divizije i načelnika Štaba Prvog vazduhoplovnog korpusa u Mostaru. Završio je Višu vojnu vazduhoplovnu akademiju i Ratnu školu JNA. Stradao je 22. jula 1976. godine, kada je avionom MiG-21 doživeo avionsku nesreću na Papuku.

8. Ulica Ive Oštrića - počinje od Zemljoradničke ulice, i proteže se sredinom kp 8/2 KO Beli Potok i završava se na njoj.

Obrazloženje: Pilot lovac poginuo tokom odbrane Beograda u Drugom svetskom ratu.

9. Ulica poručnika Mate Momčinovića - počinje od Zemljoradničke ulice, i proteže se sredinom kp 8/1 KO Beli Potok i završava se na njoj.

Obrazloženje: Poručnik Mata Momčinović, pilot lovac, poginuo je tokom Aprilskog rata.

10. Ulica Kružni put Rakovica - počinje od Bulevara patrijarha Germana, između kp 1745/7 i 1745/4, prati kp 2489/4, 2489/10, 2489/1, 2489/18, 2489/16, 2489/17, 2489/19 i završava se između kp 231/3 i 231/2 KO Beli Potok, na granici sa susednim naseljenim mestom Beograd (Voždovac).

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Kružni put Rakovica u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

11. Ulica kapetana Miloša Bajagića - počinje od Bulevara patrijarha Germana, između kp 1780/1 i 1780/3, prati deo kp 1720/1 i završava se između kp 1772/3 i 1773/2 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Kapetan Miloš Bajagić, pilot lovac, poginuo je tokom Drugog svetskog rata.

12. Ulica Veljka Vujičića - počinje od Bulevara patrijarha Germana, između kp 1857/5 i 1857/8, prati kp 1857/6 i deo kp 1714 i završava se između kp 1854 i 1861/2 KO Beli Potok. Obrazloženje: Veljko Vujičić, pilot lovac, poginuo je tokom Drugog svetskog rata.

13. General Ždanova 1. prilaz - počinje od Bulevara patrijarha Germana, između kp 1818/14 i 1800, prati kp 1899/2 i 1899/1 i završava se između kp 1832/3 i 1827 KO Beli Potok, kod Bulevara patrijarha Germana.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica general Ždanova 1. prilaz u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

14. Ulica Živka Gavrilovića - počinje od Bulevara patrijarha Germana, između kp 1858/1 i 1875, prati kp 1966/1 celom dužinom i završava se između kp 1999/2 i 2000/1 KO Beli Potok, kod Ulice Vase Čarapića.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Živka Gavrilovića u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

15. Ulica Aranđela Aleksića - počinje od novopredložene Ulice Živka Gavrilovića, između kp 1860 i 1869, prati deo kp 1714 i završava se između kp 1860 i 1861/1 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Aranđel Aleksić poginuo je u Prvom svetskom ratu.

16. Ulica Dejana Mihajlovića - počinje od novopredložene Ulice Živka Gavrilovića, između kp 1870/2 i 1888, prati kp 1648 i završava se na kp 1649/3 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Dejan Mihajlović - PU za grad Beograd, uprava pogranične policije - počeo je da radi u MUP-u 1992. godine. Izgubio je život 11. jula 1998. godine, na teritoriji AP KiM, prilikom izvršenja službenog zadatka. Svoje zadatke je obavljao profesionalno i na zakonit način i sve poslove je izvršavao u zadatim rokovima, te je iz tih razloga više puta bio pohvaljivan i nagrađivan. Bio je omiljen i poštovan među kolegama, izuzetno pošten i odgovoran čovek. U znak sećanja na poginulog, policijski službenici iz njegove OJ svake godine na dan pogibije organizuju prigodnu memorijalnu manifestaciju.

17. Ulica braće Gajić - počinje od novopredložene Ulice Živka Gavrilovića, između kp 1708/1 i 1701/1, prati kp 1715, seče kp 1667/1 i završava se između kp 1667/1 i 1675/1 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Braća Gajić su poginuli u Drugom svetskom ratu.

18. Rujevačka ulica - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 1906/6 i 1910/2, prati kp 1965, i završava se između kp 1968/1 i 1969/1 KO Beli Potok.

Obrazloženje: po manastiru Rujevac, u Eparhiji šabačkoj u opštini Ljubovija.

19. Ulica Mihaila Živkovića - počinje od novopredložene Ulice Živka Gavrilovića, između kp 1911/3 i 1980/4, seče kp 1983, prolazi i završava se između kp 1911/3 i 1912/4 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Mihailo Živković - Gvozdeni (Beograd, 29. avgust 1856. - Beograd, 28. april 1930) bio je srpski general i vojni ministar, učesnik Srpsko-turskih ratova, Srpsko-bugarskog rata, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Rođen je 29. avgusta 1856. godine u Beogradu, od oca Jovana, beogradskog trgovca i majke Stanke. Po očevoj i majčinoj liniji bio je potomak Milenka Stojkovića i Hajduk Veljka Petrovića. Osnovnu školu, dva razreda gimnazije i četiri razreda Realke završio je u Beogradu. U vojsku je stupio kao pitomac 11. klase Artiljerijske škole (2. u rangu), 20. septembra 1874. Tokom školovanja ubrzano je napredovao. Kaplar je postao 6. septembra 1875, podnarednik 4. maja 1876. a narednik 1. jula 1876. godine. Rat ga je zatekao tokom školovanja i po ratnom principu vanredno proizveden u čin pešadijskog potporučnika 5. novembra 1876. godine. Školovanje je završio krajem 1880. godine, kao drugi u rangu. Kao državni pitomac, decembra 1887. poslat je na školovanje u Rusiju. Tamo je bio na praksi u 145. carskom puku u Petrogradu. Učestvovao je u velikim manevrima koji su 1889. vršeni u Rusiji. Na ovom školovanju bio je do oktobra 1889. godine. Bio je oženjen Darinkom, kćerkom Ranka Gođevca, trgovca iz Valjeva. Imao je sinove Miodraga, Jovana i Milana. U periodu od marta 1900. do postavljenja za ministra vojnog, decembra 1908. godine, obavljao je brojne dužnosti. Od 23. marta 1900. bio je vršilac dužnosti komandanta Timočke, a zatim od 30. oktobra 1901. komandant Drinske pešadijske brigade. Kratko od 19. aprila 1902. do 11. oktobra 1902. bio je na mestu komandanta Niša, da bi zatim bio postaljen za komandanta Timočke divizijske oblasti. Uz komandne dužnosti, od maja do oktobra 1902. predavao je taktiku na Vojnoj akademiji. Od jula 1903. postavljen je i za člana Višeg vojnog saveta. Krajem marta 1908. postavljen je za upravitelja Vojne akademije, a već sledećeg meseca za inspektora pešadije. Rekonstrukcijom kabineta Petra Velimirovića, 23. decembra postavljen je za ministra vojnog, zamenivši na ovoj dužnosti generala Stepu Stepanovića. U novom kabinetu Stojana Novakovića, od 11. februara 1909, zadržao je ovaj resor. Na tom položaju ostao je do 1. oktobra 1909, kada je razrešen dužnosti, a za zastupnika postavljen Ljubomir Stojanović. Već 9. oktobra 1909. ponovo je na položaju upravitelja Vojne akademije, gde je ostao do 1912. Uz upravničke poslove, 1910-1911. obavljao je i dužnost predsednika Vojnodisciplinskog suda.

20. Ulica Jovice Ilića - počinje od novopredložene Ulice Živka Gavrilovića, između kp 1976/1 i 2001/2, prati kp 2002, seče kp 2003/3 i završava se na kp 2003/2 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Jovica Ilić je solunski ratnik, nosilac Albanske spomenice, Karađorđeve zvezde i Obilićeve zvezde.

21. Ulica Ilije Barjaktarovića - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 1991/4 i 1995/8, prati kp 1994, seče kp 1996/1, 1997/1 i 1978/1, i završava se između kp 1979 i 1995/4 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Ilija Barjaktarović bio je srpski vojvoda i učesnik Prvog srpskog ustanka

22. Ulica Čedomira Ristića - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 1995/17 i 1995/16, prati kp 1995/11 i završava se između kp 1995/13 i 1995/5 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Čedomir Ristić bio je solunski ratnik, nosilac Karađorđeve zvezde i Obilićeve zvezde.

23. Ulica braće Vićentijević - počinje od Ulice Vase Čarapića, kod kp 1938/3, seče kp 2488/1, prolazi između kp 1935 i 1939/4, i završava se između kp 1945 i 1944 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Vojislav Vićentijević je poginuo u Prvom svetskom ratu, dok je Miodrag Vićentijević poginuo u Drugom svetskom ratu.

24. Ulica Vasa Srdić - počinje od Ulice Avalska, između kp 1955/1 i 1956/1, prati kp 1955/2 i deo kp 1958/11 i završava se između kp 2390/2 i 1958/10 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Vaso Srdić (1936-1988) bio je general, potpukovnik JNA.

25. Ulica Radivoja Živanovića - počinje od Avalske ulice, između kp 2351/2 i 2339/4, prati kp 2320/1 i završava se između kp 2345/2 i 2318 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Radivoje Živanović ratovao na Solunskom frontu, tamo je i poginuo.

26. Ulica Svetolika Gajića - počinje od Ulice Fricka Loha, između kp 2331/2 i 2309, prati kp 2392/1 i završava se između kp 2326 i 2313 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Svetolik Gajić učesnik je Drugog svetskog rata, poginuo na Sremskom frontu.

27. Ulica Ljubomira Ilića - počinje od Ulice Fricka Loha, između kp 2071 i 2070, prati kp 2069, skreće desno kod kp 2083, prati kp 2067 i završava se na kp 2190/2 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Ljubomir Ilić učesnik je Drugog svetskog rata, poginuo na Sremskom frontu i nosilac Partizanske spomenice.

28. Ulica braće Stanković - počinje od Ulice Fricka Loha, između kp 2291 i 2289, prati celom dužinom kp 2391/1, skreće levo i prati kp 2392/1 i završava se između kp 2272/1 i 2265/3 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Braća Stanković su poginuli u Drugom svetskom ratu.

29. Ulica Milana Pecića - počinje od Ulice Vase Čarapića, prati kp 1598 i 1585/3 i završava se između kp 1585/1 i 1582 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Milan Pecić diplomirao je medicinu kao vojni stipendista u Beču. Izumeo je i izradio model domaćih ratnih ranjeničkih nosila i poljskih apoteka - sanduka. Podigao je u Valjevu, na lično zalaganje, vojnu bolnicu.

Inicijativu je pored građana opštine Voždovac podnela i Vojska Republike Srbije.

30. Ulica Miroslava Pantić - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 2037/5 i 2042, prati celom dužinom kp 2040 i završava se između kp 2039/2 i 2045/1 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Miroslav Pantić (1926-2011) srpski istoričar književnosti, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik SANU.

31. Ulica Živana V. Milićevića - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 1616 i 1615/1, prati kp 1606 i završava se na kp 1567 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Živan V. Milićević poginuo je u Drugom svetskom ratu.

32. Ulica Borivoja Tomića - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 1609/1 i 1613/1, prati kp 1611, prolazi između kp 1610/2 i 1560, pored kp 1565, i završava se između kp 1564 i 1561 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Borivoje Tomić poginuo je na Solunskom frontu

33. Ulica Vida Latkovića - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 1328/2 i 1348, prati kp 1333/3 i završava se na kp 1333/2 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Vido Latković (1901-1965), srpski književni istoričar, književnik i pozorišni kritičar.

Inicijativu je pored građana opštine Voždovac podnela i Biblioteka Grada Beograda.

34. Ulica Stevana Popovića - počinje od Ulice braće Jakovljević, između kp 2050 i 1642, prati kp 1716, i završava se između kp 1624 i 1626 KO Beli Potok, kod Ulice Vase Čarapića.

Obrazloženje: Stevan Popović bio je prvi sveštenik crkve u Belom Potoku.

35. Ulica Saveza boraca - počinje od Ulice Vase Čarapića, između kp 2012 i 2010, prati kp 1713/1, 1713/2 i 1713/3, seče železničku prugu, odnosno kp 889/1, prati kp 1711/2, 1711/5, 1711/4, 1711/3 i 1711/6 i završava se između kp 1191/10 i 1121/4 KO Beli Potok, kod novopredložene Ulice Kružni put Rakovica.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Saveza boraca u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

36. Ulica Mladena Stanojevića - počinje od novopredložene Ulice Saveza boraca, na kp 1253/6, prati kp 1253/3, deo 1253/4, skreće levo i prati kp 1257/4 i završava se između kp 1257/1 i 1258/4 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Mladen Stanojević - UKP - Izgubio je život 15. aprila 1999. godine, prilikom demontaže kasetne bombe koja je bačena od strane NATO-a. Od prvih dana osnivanja Odseka za protiv diverzionu zaštitu objekata i ličnosti, davne 1979. godine, svojim neposrednim angažovanjem, a kasnije i ogromnim iskustvom, učinio je da se odsek razvije u respektabilnu grupu radnika entuzijasta koji su svojim permanentnim angažovanjem pokrivali kompletnu teritoriju Republike Srbije kako na preventivnom tako i na represivnom planu delovanja u zaštiti ljudi i materijalnih dobara i sprečavanju diverzantsko terorističkih dejstava i akcija. Posebno se ističe njegova izuzetna hrabrost i nepokolebljivost koja se nesebično ispoljila za vreme agresije NATO-a, gde je kao član interventne protiv diverzione ekipe, veoma uspešno pronalazio, locirao i uništavao neeksplodirana ubojna sredstva svih kalibara i dimenzija koje je NATO avijacija sejala po našoj zemlji. Uvek hrabar nesalomivog duha i bezgranične volje, ali iznad svega veliki čovek velikog srca.

Inicijativu je pored građana G.O. Voždovac je podnelo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

37. Ulica vojvode Ilije Čarapića - počinje od novopredložene Ulice Saveza boraca, između kp 1266/7 i 1267/1, prati kp 1264/3 i 1264/2, skreće desno i seče kp 1268/4, 1269/1, 1269/2, skreće desno i završava se na kp 1271/1 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Vojvoda Ilija Čarapić bio je prvi srpski upravnik Beograda od 1839 do 1840, sin Vase Čarapića

38. Ulica kapetana Pantelije Čarapića - počinje od predložene Ulice Vojvode Ilije Čarapića, između kp 1267/6 i 1267/7, prati kp 1270/5, seče kp 1270/6, 1540/3 i završava se na kp 1541/2 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Kapetan Pantelija Čarapić je kao dobrovoljac učestvovao 1848. godine u borbama protiv Mađara čiji je rezultat bio stvaranje Srpske Vojvodine.

39. Ulica Stamenke Čarapić - počinje od novopredložene Ulice kapetana Pantelije Čarapića, na kp 1270/5, seče kp 1270/1 i završava se na kp 1269/1 KO Beli Potok, kod novopredložene Ulice vojvode Ilije Čarapića.

Obrazloženje: Stamenka Čarapić bila je Karađorđeva ćerka i supruga Ilije Čarapića

40. Ulica Radivoja Pavlovića - počinje od novopredložene Ulice Saveza boraca, na kp 1540/1, seče kp 1542 i završava se između kp 1542 i 1541/3 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Radivoje Pavlović bio je solunski ratnik i nosilac Albanske spomenice.

41. Ulica Živka Milovanovića - počinje od novopredložene Ulice Saveza boraca, na kp 1223/1 KO Beli Potok, na kojoj se i završava.

Obrazloženje: Živko Milovanović poginuo je u Drugom svetskom ratu.

42. Ulica Save Čarapića - počinje od novopredložene Ulice Saveza boraca, na kp 1226/4, seče kp 1226/2 i završava se na kp 1226/3 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Sava Čarapić bio je brat vojvode Vase Čarapića.

43. Ulica Jelene Lomparić - počinje od novopredložene Ulice Saveza boraca, između kp 1226/4 i 1656/5, prolazi pored kp 1226/1i 1226/2 i završava se između kp 1656/1 i 1226/3 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Jelena Lomparić bila je rođaka vojvode Vase Čarapića.

44. Ulica Alekseja Brkića - počinje od novopredložene Ulice Saveza boraca, između kp 1656/17 i 1656/10, prati kp 1656/8 i seče i završava se na kp 1656/2 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Aleksej Brkić (1922-1999) arhitekta; Bio je jedinstvena figura srpske novije arhiitekture. Osobenost i složenost njegovog opusa proističu iz vanserijskih kvaliteta njegove ličnosti, arhitekte, filozofa, pisca, matematičara, umetnika, svestrano obrazovanog intelektualca. Najpoznatija dela ovog arhitekte su zgrada Hempra na Terazijama, zgrada Socijalnog osiguranja u Nemanjinoj, kompleks Opštine Vračar s dve stambene kule i tako dalje. Pored izvedenih dela, iza profesora Brkića ostalo nam je kapitalno delo iz oblasti istorije i teorije arhitekture, pod nazivom "Znakovi u kamenu".

Inicijativu je pored građana opštine Voždovac podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

45. Ulica Zmaj od Avale - predstavlja produžetak novopredložene Ulice Zmaj od Avale iz naseljenog mesta Voždovac i produžava se u delu od Bulevar Patrijarha Germana, kod kp 1925/1, ide duž granice sa susednim naseljenim mestom Voždovac, i završava se kod kp 1819/1 KO Beli Potok.

46. Ulica majora Lazara Donovića - predstavlja produžetak novopredložene Ulice majora Lazara Donovića iz naseljenog mesta Ripanj i produžava se u delu kod kp 1964/1, ide duž granice sa susednim naseljenim mestom Ripanj, prolazi pored kp 2480/1 i završava se kod kp 2480/2 KO Beli Potok.

Zaseok 1. - Dragoslava Dimitrijevića - obuhvata deo kp 1964/19 i deo 1964/15 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Rođen u Belom potoku, učesnik u Drugom svetskom ratu, društveno-politički radnik, nosilac Partizanske spomenice.

Zaseok 2. - Čarapićev brest - obuhvata deo kp 1964/1 i 2265/1 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Novopredloženi zaseok Čarapićev brest u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

Zaseok 3. - Toranj na Avali - obuhvata kp 1964/17 i deo 1964/14 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Novopredloženi zaseok Toranj na Avali u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

Zaseok 4. - Hotel na Avali - obuhvata kp 1964/1, 1964/4 i 1964/3 KO Beli Potok.

Obrazloženje: Novopredloženi zaseok Hotel na Avali u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

Član 4

U naseljenom mestu Voždovac; Pinosava (matični broj naselja: 703648), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:

1. Ulica braće Stošić - počinje od Ulice Jaroslava Černog, između kp 985 i 986/1, ide duž cele kp 1507 i završava se između kp 1051/4 i 1052 KO Pinosava.

Obrazloženje: Braća koja su dala život za otadžbinu u Prvom svetskom ratu

2. Ulica pilota Rajka Cvetića - počinje od Ulice Bulevar Patrijarha Germana, između kp 1025/6 i 1077/1, prati celom dužinom kp 1505/6 i 1505/1 i završava se između kp 1314/3 i 1348/6 KO Pinosava.

Obrazloženje: Prvi pilot iz pinosavske škole letenja-jedriličarske škole, koja je postojala 1932. godine, tada jedine škole u Jugoslaviji, a koja se nalazila u Pinosavi.

3. Ulica Đurđije Cvetić - počinje od Bulevara patrijarha Germana, između kp 1112 i 1437, prati deo kp 838/1, blago skreće desno kod kp 619 i prati celom dužinom kp 823, seče kp 356 i 351, skreće levo kod 352, seče kp 375, i završava se na kp 374/2 između kp 374/4 i 358 KO Pinosava.

Obrazloženje: Đurđija Cvetić (1942-2015) bila je pozorišna i filmska glumica, profesor na FDU. Đurđija Cvetić je glumu diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića 1969. godine, od kada je i članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Gostovala je u Zvezdara teatru, Narodnom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Crnogorskom narodnom pozorištu, Narodnom pozorištu u Somboru i mnogim drugim pozorištima.

4. Ulica Pavla Ivančevića - počinje kod Bulevara patrijarha Germana, na kp 1490, zatim prati kp 1463 celom dužinom, skreće desno i prati deo kp 1519/1, seče kp 838/12 i završava se na kp 838/11 KO Pinosava.

Obrazloženje: Istaknuti atletičar, više puta odlikovan za postignute rezultate i živeo je u ovoj ulici.

5. Ulica Milovana M. Cvetića - počinje od novopredložene Ulice pilota Rajka Cvetića, između kp 1166/3 i 1051/4, prati deo kp 1506, skreće levo kod kp 944/2, prati kp 1503 i završava se između kp 938 i 946 KO Pinosava, kod novopredložene Ulice Valoge

Obrazloženje: Rukovodilac užeg građevinskog odbora za izgradnju škole u naselju Pinosava.

6. Ulica Save Ristića - počinje od novopredložene Ulice Valoge, između kp 1229/2 i 1237/2, prati kp 1498/1, seče kp 1259/1 i završava se između kp 1259/2 i 1259/1 KO Pinosava.

Obrazloženje: Učitelj u školi u Pinosavi neposredno posle Drugog svetskog rata.

7. Ulica Zorana Zonića - počinje od novopredložene Ulice Đurđije Cvetić, između kp 1363/1 i 1225/1, prati kp 1516/1 celom dužinom i završava se između kp 1349/5 i 1202/4 KO Pinosava, kod novopredložene Ulice pilota Rajka Cvetića

Obrazloženje: Potporučnik 63. padobranske brigade-bataljon, poginuo na aerodromu u Hrvatskoj 1992. godine.

8. Ulica Jorgovanska - počinje od novopredložene Ulice Đurđije Cvetić, između kp 725 i 736, prati celom dužinom kp 846 i 844 i završava se između kp 664/2 i 667/1 KO Pinosava.

Obrazloženje: Ovom ulicom su se nekada prostirali jorgovani, a i sada se mogu naći u gotovo svim dvorištima ove ulice.

9. Ulica Igora Uroševića - počinje od novopredložene Ulice Đurđije Cvetić, između kp 274/2 i 273, prati kp 832/3, 832/4, 832/1, skreće desno kod kp 261 i prati kp 834 celom dužinom i završava se između kp 241 i 210/2 KO Pinosava.

Obrazloženje: Mlađi vodnik MUP-a Čukarice koji je poginuo 4. aprila 1999. godine u mestu Srbica na Kosovu. Njegova najuža porodica i dalje žive u Pinosavi gde je Igor i sahranjen.

10. Ulica Radisava Stojanovića - počinje od novopredložene Ulice Đurđije Cvetić, između kp 1366 i 1371/1, prati kp 1517 celom dužinom i završava se između kp 2140/1 i 2139/1 KO Pinosava, kod novopredložene Ulice Hrastov zapis.

Obrazloženje: Bio je prvi učitelj u školi u Pinosavi.

11. Ulica Hrastov zapis - počinje od novopredložene novopredložene Ulice Đurđije Cvetić, između kp 777 i 730/2, prati deo kp 854, skreće levo kod kp 2195, prati deo kp 2440 i završava se između kp 2119 i 2197 KO Pinosava.

Obrazloženje: Na kraju Ulice se nalazi stablo hrasta.

12. Ulica Gaja Radojčića - počinje između kp 1333/1 i 1530, prati kp 856 celom dužinom i završava se između kp 803/1 i 801 KO Pinosava, kod novopredložene Ulice Hrastov zapis

Obrazloženje: Bio je u odboru za izgradnju škole u Pinosavi.

13. Ulica Dragoslava Milenkovića Bape - počinje od novopredložene Ulice Radisava Stojanovića, između kp 1531 i 1337/6, prati deo kp 1864 i deo kp 1556/4 i završava se između kp 1557/6 i 1337/4 KO Pinosava.

Obrazloženje: bio učitelj i upravitelj škole za vreme Drugog svetskog rata.

14. Ulica Valoge - počinje od novonovopredložene Ulice pilota Rajka Cvetića, između kp 1505/1 i 1201, prati kp 1501 celom dužinom i završava se između kp 924/1 i 925 KO Pinosava, kod Ulice Jaroslava Černog.

Obrazloženje: Ova ulica je valovita.

15. Ulica Marije Ristić - počinje od novopredložene Ulice Valoge, između kp 1237/1 i 1238/1, prati kp 1500/1 celom dužinom i završava se između kp 1231/4 i 1259/1 KO Pinosava.

Obrazloženje: Dugogodišnja posleratna učiteljica u školi u Pinosavi.

16. Ulica Duboki potok - počinje od novopredložene Ulice Radisava Stojanovića, između kp 2155 i 2157, prati kp 2443 celom dužinom i završava se između kp 2398 i 2397/6 KO Pinosava.

Obrazloženje: Postoji potok koji teče celom dužinom ove ulice.

17. Ulica Kamenjak - počinje od novopredložene Ulice Radisava Stojanovića, između kp 2157 i 1523/1, prati deo kp 1865, i završava se između kp 1611 i 1541 KO Pinosava.

Obrazloženje: Deo ove teritorije se među meštanima ovako zove poslednjih 100 godina.

18. Ulica Aleksandra Nenadovića - počinje od novopredložene Ulice Đurđije Cvetić, između kp 786/1 i 787/1 i prati kp 786/3, seče kp 856, prati kp 857 celom dužinom i završava se između kp 802 i 813, kod novopredložene Ulice Hrastov zapis.

Obrazloženje: meštanin sela koji je poginuo u ratu na Kosovu.

19. Ulica Poletarac - počinje od novopredložene Ulice Đurđije Cvetić, između kp 313/3 i 301/4, prati kp 825, prolazi između kp 306/2 i 301/1, prolazi pored kp 300/5 i završava se između kp 303/1 i 294/1 KO Pinosava.

Obrazloženje: "Poletarac" - tako se zvala druga proizvedena jedrilica prve jedriličarske škole Jugoslavije

20. Ulica Pariguz - počinje između kp 203 i 202/1, prati deo kp 833/1 i završava se između kp 217/1 i 188/1 KO Pinosava.

Obrazloženje: Pariguz je veštačko jezero u naselju Resnik, izgrađeno krajem 1980-ih godina, poznato je i pod imenom "Resničko" jezero. Dugačko je 700 a široko 120 metara.

21. Ulica Kristine Šumanović - počinje od novopredložene Ulice pilota Rajka Cvetića, između kp 1063 i 1076/2, prati celom dužinom kp 1513 i završava se između kp 1123 i 1113 KO Pinosava, kod novopredložene Ulice Đurđije Cvetić.

Obrazloženje: Kristina Krista Šumanović (1892-1981), dobrotvorka, pokrovitelj umetnosti, dvorska dama, saradnik NOP-a, predstavnica Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata. Ćerka Svetislava Šumanovića, podbana Kraljevine Hrvatske i Slavonije, sestra od strica slikara Save Šumanovića, supruga Đurice Đorđevića, jednog od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kao članica Udruženja prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić (1922-1941), zajedno sa Olgom Stanojević, predsednicom, doprinela stvaranju uslova za razvoj umetničkog života Beograda, neumornim radom na prikupljanju sredstava za izgradnju paviljona na Kalemegdanu, ali na organizaciji velikog broja izložbi domaćih i stranih likovnih umetnika.

22. Ulica braće Cvetić - počinje od novopredložene Ulice pilota Rajka Cvetića, između kp 1026 i 1023/2, prati kp 1509 i deo kp 1506 i završava se između kp 1041 i 959 KO Pinosava.

Obrazloženje: Nastradali kao borci u Prvom svetskom ratu.

23. Ulica braće Marjanović - počinje od novopredložene Ulice braće Stošić, između kp 993 i 1014, prati kp 1508, skreće desno kod 1007/2, prati kp 1023/4 i završava se između kp 1023/1 i 1025/6 KO Pinosava.

Obrazloženje: Nastradali kao borci u Prvom svetskom ratu.

24. Ulica Staniše Košića - počinje od granice sa susednom opštinom Rakovica, između kp 821/21 i 841/1, ide paralelno sa kp 841/7, 449/3, 841/6, prati kp 841/1 i završava se između kp 509/2 i 841/3 KO Pinosava.

Obrazloženje: nastradao u borbama u Slavoniji

25. Ulica Tase Ilića - počinje od novopredložene Ulice Staniše Košića, na kp 841/1, seče kp 509/2, prati deo kp 840/1, skreće desno kod kp 477/2, prati deo kp 6/2, seče kp 477/1, 476/2, 475/2, 475/1, 469/1, ide duž i završava se na kp 470/1, kod kp 469/5 KO Pinosava.

Obrazloženje: učestvovao i pomagao u izgradnji škole u Pinosavi.

26. Ulica braće Radojičić - počinje od novopredložene Ulice Tase Ilića, na kp 509/1, seče kp 466/2 i završava se na kp 465/1 KO Pinosava.

Obrazloženje: pali borci u Prvom svetskom ratu.

27. Ulica Mihaila Penjovića - počinje od novopredložene Ulice Tase Ilića, između kp 460/2 i 2491, prolazi pored kp 461, 462, 455/3, 454/2 i 454/1 i završava se na kp 2491, kod kp 453/2 KO Pinosava.

Obrazloženje: aktivno učestvovao u izgradnji škole u Pinosavi.

28. Ulica Orlova - počinje od granice sa susednom opštinom Rakovica, kod kp 821/20, prati kp 448/31 i deo kp 821/21 i završava se između kp 427/7 i 841/6 KO Pinosava.

Obrazloženje: "Orlova" - prva proizvedena jedrilica.

29. Ulica braće Milošević - počinje od novopredložene Ulice Staniše Košića, na kp 821/21, prati kp 448/30 i završava se između kp 448/3 i 448/7 KO Pinosava.

Obrazloženje: poginuli borci iz Prvog svetskog rata.

30. Ulica Mileta Milenkovića - počinje od novopredložene Ulice Orlova, između kp 448/10 i 427/6, prati kp 448/35, skreće levo i prati deo kp 448/28, skreće desno i seče kp 443, 439 i 430/2 i završava se na kp 431/2 KO Pinosava.

Obrazloženje: učestvovao u izgradnji škole u Pinosavi.

31. Ulica braće Janković - počinje od novopredložene Ulice Mileta Milenkovića, između kp 448/13 i 448/18, prati kp 448/29, i završava se između kp 448/11 i 448/14 KO Pinosava.

Obrazloženje: stradali u Prvom svetskom ratu.

32. Ulica braće Mihailović - počinje od novopredložene Ulice Staniše Košića, na kp 841/1, prolazi između kp 841/6 i 427/8, seče kp 821/21, prolazi između kp 426/1 i 426/2, skreće levo, seče kp 425 i završava se na kp 429/1 KO Pinosava.

Obrazloženje: stradali u Prvom svetskom ratu.

33. Ulica Avalitska - počinje od novopredložene Ulice Dragoslava Milenkovića Bape, između kp 1556/1 i 1532/3, prati deo kp 1864 i završava se između kp 1554 i 1538 KO Pinosava.

Obrazloženje: po mineralu avalit.

34. Ulica braće Pešić - počinje od novopredložene Ulice Igora Uroševića, između kp 283 i 85/3, prati deo kp 826/1 i završava se između kp 83 i 286/2 KO Pinosava.

Obrazloženje: stradali u Prvom svetskog ratu.

35. Ulica braće Nenadović - počinje od novopredložene Ulice Igora Uroševića, između kp 119/2 i 234/1, prati deo kp 832/1, seče kp 137/2 i završava se na kp 137/1 KO Pinosava

Obrazloženje: stradali u Prvom svetskom ratu.

36. Ulica majora Lazara Donovića - predstavlja produžetak novopredložene Ulice majora Lazara Donovića od Ulice Bulevar Patrijarha Germana, kod kp 1519/3, prati celom dužinom kp 1512 i završava se na granici sa susednim naseljenim mestom Ripanj, između kp 1596/74 i 1598 KO Pinosava.

Član 5

U naseljenom mestu Voždovac - Zuce (matični broj naselja: 703630), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:

1. Ulica Svetog Jovana Krstitelja - počinje između kp 1287/1 i 1152/1, prati kp 1288/1 celom dužinom, delom ide granicom sa susednim naseljenim mestom Vrčin i završava se kod kp 1379/2 KO Zuce na granici sa susednim naseljenim mestom, Ripanj.

Obrazloženje: Svetog Jovana Krstitelja - hrišćanski svetitelj široko prihvaćen u srpskoj tradiciji. Dan posvećen svetom Jovanu krstitelju SPC obeležava 20. januara i ova slava je jedna od najčešćih u srpskom narodu.

Inicijativu je podneo Zavod za zaštitu spomenika.

2. Ulica Solunskih ratnika - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1592/1 i 1590/19, prati kp 1591, skreće desno kod kp 1590/51, prati deo kp 1283/1, skreće levo kod kp 1259/76, prati deo kp 1411, i završava se između kp 1259/83 i 1397 KO Zuce.

Obrazloženje: Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj saveznika da pomognu Kraljevini Srbiji u jesen 1915. protiv združenog napada nemačkog carstva, Austrougarske i Kraljevine Bugarske.

3. Ulica Dinastije Nemanjića - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1580/1 i 1571/2, prati deo kp 1579, i završava se između kp 1580/8 i 1571/10 KO Zuce.

Obrazloženje: Nemanjići su srednjovekovna srpska dinastija koja je vladala Srbijom više od dva veka i ostvarila najveće proširenje srednjovekovne Srbije.

4. Ulica Župana Tihomira - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1590/12 i 1413/7, prati kp 1412, skreće desno kod kp 1413/15, prati deo kp 1283/1 i završava se između kp 1043 i 1081 KO Zuce, kod novopredložene Ulice Mati Paraskeve

Obrazloženje: Veliki župan Tihomir je bio srpski veliki župan u 12.veku.

5. Ulica kneza Ratomira - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1571/1 i 1570/34, prati deo kp 1578, i završava se između kp 1571/9 i 1570/24 KO Zuce.

6. Ulica kneza Dervana - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1570/1 i 1451, prati deo kp 1703 i završava se između kp 1471/4 i 1482 KO Zuce.

Obrazloženje: Dervan ili Drvan je bio knez Bele Srbije ili Severne Srbije u prvoj polovini 7. veka.

7. Ulica Mati Paraskeve - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1215/9 i 1216/1, prati kp 1258, deo kp 1283/1 i završava se između kp 739/2 i 932/1 KO Zuce.

Obrazloženje: Sveta Petka ili Paraskeva je bila hrišćanska podvižnicia iz 11. veka.

8. Ulica Vidova - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1130/2 i 1131/2, prati kp 1140 celom dužinom i završava se između kp 1080/1 i 1075 KO Zuce, kod novopredložene Ulice Mati Paraskeve

Obrazloženje: Sveti Vid je jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih svetitelja.

9. Ulica monahinje Jefimije - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1131/2 i 1132/9, prati kp 1138 celom dužinom i završava se između kp 928/2 i 1106 KO Zuce, kod novopredložene Ulice Druge posebne divizije

Obrazloženje: Monahinja Jefimija ili Jelena Mrnjavčević bila je kći uglednog vlastelina u državi cara Dušana, kesara Vojihne, a pre zamonašenja bila je žena despota Uglješe Mrnjavčevića.

10. Ulica Svetog Georgija - počinje od novopredložene Ulice Mati Paraskeve, između kp 955 i 1092, prati kp 841 i završava se između kp 952 i 1097 KO Zuce, kod novopredložene Ulice monahinje Jefimije.

Obrazloženje: Svetog Đorđa - Sveti Georgije je bio vojnik u gardi rimskog cara Dioklecijana koji je odbio da učestvuje u progonu hrišćana budući da je i sam bio hrišćanin. Kult svetog Đorđa je veoma rasprostranjen kod Srba, a SPC ga slavi dva puta i to 6. maja kao Đurđevdan i 16. novembra kao Đurđic.

11. Ulica Dragutina Matića - počinje od novopredložene Ulice mati Paraskeve, između kp 947 i 945, prati celom dužinom kp 946, i završava se između kp 936 i 935 KO Zuce, kod novopredložene Ulice monahinje Jefimije.

Obrazloženje: najpoznatiji srpski vojni izviđač.

12. Ulica Danice Tomić - počinje od novopredložene Ulice Svetog Jovana Krstitelja, između kp 1152/1 i 840/4, prati kp 1289, skreće desno kod kp 1178/1, prati deo kp 1290, i završava se između kp 1441 i 1439/3 KO Zuce.

Obrazloženje: Bila je prva srpska avijatičarka. Prva žena sa pilotskom dozvolom u Kraljevini Jugoslaviji. 1928. godine je postala prva žena u Srbiji koja je izvodila avionske akrobacije na 2500 metara.

13. Ulica Dragomira Miše Đorđevića - počinje između kp 914/1 i 347/8, prati deo kp 1288/1, 1288/2, 231/4, 231/1, seče 261/20 i 246/10 i završava se između kp 246/9 i 277/11 KO Zuce, kod Ulice Astrid Lindgren.

Obrazloženje: Dragomir Miša Đorđević (1953-1999), jedan od najdarovitijih srpskih pesnika za decu srednje generacije. Napisao je oko dve hiljade pesama i objavio 17 knjiga poezije za najmlađe. Redovno je objavljivao svoje pesme, a povremeno i priče, u "Politici za decu", "Zmaju" i "Nevenu". Bavio se i pisanjem tekstova za stripove i songova za TV serije. Mnoge od 150 njegovih pesama koje su komponovane, postale su hitovi u izvođenju Vlastimira Đuze Stojiljkovića i hora "Kolibri". Jedan je od pesnika čiju poeziju i danas deca i mladi najčešće interpretiraju na smotrama recitatora. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada i priznanja i zastupljen je u mnogim čitankama i antologijama, između ostalog i u Antologiji srpske poezije za decu Duška Radovića. Smatra se jednim od najznačajnijih, najpopularnijih i najplodnijih pesnika svoje generacije.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

14. Ulica Druge posebne divizije - počinje između kp 1287/1 i 914/1, prati kp 1287/2, seče kp 739/1, 736, 726/2, 726/3, 728/3, 728/2, 966/2, skreće desno kod kp 693 i prati kp 692 celom dužinom i završava se između kp 647/1 i 706/1 KO Zuce.

Obrazloženje: formirana od najboljih vojnika moskovskog vojnog okruga. Ova divizija je sa srpskom vojskom oslobodila Bitolj.

15. Ulica Jelene Frontigham - počinje od novopredložene Ulice Druge posebne divizije, između kp 751/7 i 780/4, prati kp 1286, deo kp 1283/1, deo kp 789/1, skreće levo kod kp 748/1, prati kp 789/2 celom dužinom i završava se između kp 588/2 i 737 KO Zuce.

Obrazloženje: Jelena Frontigham (Lozanić) bila je sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, veliki borac za prava žena, bolničarka u Balkanskom ratu, član Kola srpskih sestara i predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije za vreme Prvog sv. rata u Americi. Odlikovana je ordenom Belog orla i ordenom Svetog Save višeg stepena. Do kraja svog života bila je predana svojoj humanitarnoj misiji. Preminula je 1972.godine u Francuskoj.

Inicijativu je pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

16. Ulica Luke Popovića - počinje od novopredložene Ulice Druge posebne divizije, između kp 739/1 i 1283/2, prati deo kp 1283/1 i završava se između kp 543 i 528/2 KO Zuce.

Obrazloženje: Luka Popović (1878-1914), srpski glumac, pevač i reditelj, pripadnik generacije srpskih glumaca prvog modernog doba, koji su počeli svoj stvaralački rad kao vrlo mladi, već krajem 19. veka. Kao glumac i pevač nastupao je u Narodnom pozorištu u Beogradu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Narodnom pozorištu u Skoplju, gde se oprobao i kao reditelj. Bio je i član putujućih pozorišnih trupa. Osnovao je i vodio srpsko pozorište za iseljenike u Americi. Realizaciju ideje o osnivanju srpskog pozorišta za iseljenike u Americi Luka Popović započeo je početkom juna 1911. godine, Njegovu misiju pomogao je tada i kralj Petar. Srpski iseljenici su ga primili rodoljubivo i oduševljeno, a naročito naučnik Mihajlo Pupin, koji je iz sopstvenih sredstava pomogao da se napravi potrebna scenografija, kostimi i nabavi rekvizita.

Inicijativu je podnela i Biblioteka Grada Beograda.

17. Ulica Mladena Đuričića - počinje od novopredložene Ulice Druge posebne divizije, između kp 610/2 i 706/1, prati deo kp 148 i završava se između kp 137/1 i 557 KO Zuce.

Obrazloženje: Mladen St. Đuričić (1889-1987) je bio kapetan rečnog brodarstva, kapetan rečne plovidbe, književnik i publicista. Objavio Istoriju jugoslovenskog rečnog brodarstva.

18. Ulica Ilije Koraća - počinje od novopredložene Ulice Druge posebne divizije, između kp 609/1 i 647/1, prati deo kp 148, i završava se između kp 1326/32 i 1280/12 KO Zuce.

Obrazloženje: Ilija Korać (1814-1905), trgovac, dobrotvor. Kao petnaestogodišnjak počinje da radi u trgovačkoj radnji. Nakon što je stekao malo kapitala, otvorio je vlastitu trgovačku radnju. Brzo se istakao u trgovačkim poslovima i postao jedan od najpoznatijih i najpoštovanijih trgovaca sa Save. Stekao je veliki imetak koji je 1896. iznosio preko pola miliona dinara. Svoje imanje, na kojem se tada nalazio hotel "Imperijal" i dve zgrade u centru Beograda, zaveštao je Beogradskoj trgovačkoj omladini.

Inicijativu je podnela pored građana G.O. Voždovac i Biblioteka Grada Beograda.

19. Ulica Dimitrija Milića - počinje od novopredložene Ulice Ilije Koraća, između kp 640/1 i 645, prati kp 691/1 i završava se između kp 652 i 651/3 KO Zuce.

Obrazloženje: komandant Gvozdenog puka.

20. Ulica Svetozara Petrovića - počinje od predložene Ulice Ilije Koraća, između kp 639/1 i 619, prati kp 625 i završava se između kp 629 i 605/4 KO Zuce.

Obrazloženje: Svetozar Petrović (1931-2005), teoretičar književnosti i profesor univerziteta. Član SANU.

21. Ulica vojvode Kajice - počinje od novopredložene Ulice Ilije Koraća, između kp 656/1 i 655/1, prati kp 691/2 celom dužinom i završava se između kp 654/4 i 658/4 KO

Obrazloženje: Vojvoda Kajica, lik iz srpske epske poezije. Junak izuzetan po mladosti, lepoti i snazi. Strada nakon viteškog turnira, u kojem pobeđuje sve protivnike. Mučki ga, na prevaru ubija Sibinjanin Janko.

22. Ulica Jaroslava Kratine - počinje od novopredložene Ulice Ilije Koraća, između kp 994/4 i 994/13, prati kp 1992/3 i 1992/4 i deo kp 1992/1 i završava se između kp 1317/11 i 1317/4 KO Zuce.

Obrazloženje: slikar, kopist freska i ikona i restaurator. Poreklom je Čeh.

23. Ulica Jovana Soldatovića - počinje od novopredložene Ulice Ilije Koraća, između kp 995/1 i 1002/1, prati deo kp 1282 i završava se između kp 999/2 i 1000/2 KO Zuce

Obrazloženje: Jugoslovenski i srpski vajar.

24. Ulica Milke Marković - počinje od novopredložene Ulica Jelene Frontigham, između kp 582 i 754, prati kp 789/1 celom dužinom i kp 546/3, i završava se između kp 546/1 i 546/2 KO Zuce

Obrazloženje: Milka Marković (1869-1930), jedna od najboljih srpskih dramskih umetnica i prva žena reditelj kod nas. Glumila je u Narodnom pozorištu u Beogradu i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Početkom 20. veka je zbog usavršavanja glume i režije obilazila evropske metropole, kako bi usavršila neosporan glumački i muzički talenat. Milka Marković smatra se prvom ženom rediteljkom u Srba. Prvu režiju, komad Ljubav, postavila je 15. novembra 1911. na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Kao naša prva žena reditelj na sceni je ostvarila 16 komada. Govorila je francuski, nemački i mađarski jezik i sa tih jezika prevodila dramsku literaturu. Odlikovana je za svoj rad ordenom Svetog Save V reda.

25. Ulica Hajla Selasija - počinje između kp 1259/32 i 1592/71, prati deo kp 1283/1 i završava se između kp 1259/66 i 1592/12 KO Zuce.

Obrazloženje: Hajle Selasije I (Haile Selassie I, 1892-1975), poslednji car Etiopije. Za vreme njegove vladavine pružen je otpor fašističkoj Italiji koja je pokušavala da poveća kolonijalne posede, tom prilikom koristeći bojne otrove, čak i na civilnom stanovništvu. Veliki pobornik međunarodne saradnje - UN a i kasnije pokreta nesvrstanih.

26. Ulica Simeona Mirotočivog - počinje između kp 850/4 i 347/12, prati kp 430/1 celom dužinom, skreće desno, prati kp 430/3, seče kp 102/2, prati kp 430/4 i završava se između kp 374/2 i 422 KO Zuce.

Obrazloženje: Rodonačelnik loze Nemanjića.

27. Ulica Železnička stanica Zuce - počinje na kp 464/2, prati kp 102/4, seče kp 467 i završava se između kp 287/2 i 281 KO Zuce.

Obrazloženje: Naziv Ulice je u kolokvijalnoj upotrebi naroda već dugi vremenski period.

28. Ulica Jovana B. Kapešića - počinje od novopredložene Ulice Druge posebne divizije, između kp 922/2 i 915/1, prati kp 923/5, seče kp 921/5 i 920 i završava se na kp 918 KO Zuce.

Obrazloženje: Srpski pilot-lovac, poginuo u vazdušnoj odbrani Beograda 1941.godine

29. Ulica Dušana R. Borčića - počinje od novopredložene Ulice Danice Tomić, između kp 1194 i 1192/3, prati kp 1291 celom dužinom i završava se između kp 1455 i 1463/6 KO Zuce.

Obrazloženje: Srpski pilot-lovac, poginuo u vazdušnoj odbrani Beograda 1941. godine.

Član 6

U naseljenom mestu Voždovac; Ripanj (matični broj naselja: 703656), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:

1. Ulica put za Šuplju stenu - počinje između kp 46/3 i 45, prati kp 9958 celom dužinom i završava se između kp 130/1 i 132/5 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Šuplju stenu u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

2. Ulica put za Markoviće - počinje između kp 45 i 87/8, prati deo kp 9624/1 i završava se između kp 204/4 i 201/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Markoviće u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

3. Ulica put za Koloniju - počinje između kp 916 i 918/21, prati celom dužinom kp 9748/1, 519/4, 529 i 9936/1, seče kp 9949/1 i završava se između kp 769/15 i 835/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Koloniju u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

4. Ulica železnička - počinje između kp 547/4 i 550/6, prati kp 9613/4, seče kp 9621, skreće desno, seče kp 906/8 i 908/4, zatim prati celom dužinom kp 9646 i 9648/2 i završava se između kp 1005/2 i 993/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica železnička u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

5. Ulica majora Lazara Donovića - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Pinosava, između kp 26 i 27/4, prati kp 9603/1 celom dužinom i završava se na kp 9927, kod kp 61/1 KO Ripanj, kod granice sa susednim naseljenim mestom Zuce. Novopredložena ulica zajednička je sa naseljenim mestima Pinosava, Beli Potok, Zuce i Vrčin.

Obrazloženje: Lazar Donović bio je pilot rođen u Zaječaru. Upisao je Vojnu akademiju, uspešno je završio, a potom odlazi u Pilotsku školu u Novi Sad, gde prvo prolazi osnovnu pilotsku obuku, da bi 1935. godine završio i obuku za pilotiranje teškim avionima-bombarderima. Poginuo 7. aprila 1941. godine.

6. Ulica Lipovički put - počinje kod kp 2966, na granici sa susednim naseljenim mestom Barajevo, i proteže se granicom sa istim naseljenim mestom, prati kp 9751/1 i završava se kod kp 3271/7 KO Ripanj. Zajednička ulica sa naseljenim mestom Barajevo.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica lipovički put u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

7. Ulica Lipovički put 3. deo - počinje između kp 3023/1 i 3030/10, prati deo kp 9759, i završava se između kp 3013 i 2918/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica lipovički put 3. deo je u kolokvijalnoj upotrebi građana za duži vremenski period.

8. Ulica Lipovački put 4. deo - počinje između kp 3032/9 i 2724/10, prati kp 9733/7 celom dužinom i deo kp 9733/1 i završava se između kp 2626/2 i 2778 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica lipovački put 4. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

9. Ulica Slobodana Mihića - počinje od novopredložene Ulice Lipovački put 4. deo, između kp 2708/11 i 2707/10, prati kp 9757/2 celom dužinom i završava se između kp 2677/1 i 2667/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Slobodan Mihić bio je letač-izviđač, poginuo je 10. aprila dok je bombardovao nemačku kolonu tenkova na putu Ćuprija-Lapovo. Naime vatra nemačkih flakova mu je nanela povrede, i dok je pilot poručnik Vlado Janković prekinuo dejstvo i požurio nazad u Palanku ne bi li spasao Slobodanu život, kada su sleteli na pistu za Slobodana je već bilo kasno.

10. Ulica Lipovački put 6. deo - počinje od novopredložene Ulice lipovački put 4. deo, na kp 2731/36, ide duž granice kp 2731/1, prati kp 2734/1 celom dužinom i završava se između kp 2734/17 i 2734/13 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Lipovački put 6. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

11. Ulica Lipovački put 2. deo - počinje između kp 3003/1 i 3004/1, prati deo kp 9758 i završava se između kp 2983 i 2948 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica lipovački put 2. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

12. Ulica pilota Miladina Dendića - počinje od novopredložene Ulice lipovački put 4. deo, između kp 3032/5 i 2722/10, seče kp 2722/14, prati kp 2722/13 i 2720/17, i deo kp 2720/15 i završava se između kp 2720/20 i 2720/12 KO Ripanj.

Obrazloženje: Miladin Dendić bio je niži vazduhoplovno-tehnički činovnik četvrte klase, pilot. Teško ranjen 12. aprila u blizini Jablanice. Po dolasku u Mostar i prijemu u bolnicu nedugo nakon toga je podlegao ranama.

13. Ulica Timočki put - počinje od Ulice Avalska, između kp 1172/14 i 2109, prati celom dužinom kp 9726 i 9718, deo 9733/1, kod kp 2527/1 se nastavlja na kp 9735 i prati je celom dužinom, i završava se između kp 3047/16 i 3143/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Timočki put u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

14. Ulica Oklisak - počinje od novopredložene Ulice Timočki put, između kp 2280 i 2495/1, prati deo kp 9730, skreće desno i seče kp 2472, prati deo kp 9731/2 i završava se između kp 2473 i 2470/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Oklisak u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

15. Ulica pilota Milenka Milivojevića - počinje od novopredložene Ulice Timočki put, između kp 2528/1 i 2540, prati deo kp 9733/1 i završava se između kp 2552/3 i 2551/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milenko Milivojević bio je potporučnik, pilot-lovac, poginuo 6. aprila iznad Podgorice, braneći nebo od napada neprijateljskih bombardera.

16. Ulica narednika Đorđa Cvetkovića - počinje od novopredložene Ulice Timočki put, između kp 2175/6 i 2231, prati kp 9719/1, i završava se između kp 2221/2 i 2194/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Đorđe Cvetković bio je pilot-lovac. Poginuo je 6. aprila iznad Podgorice na svoj rođendan. Zadatak mu je bio da brani nebo iznad grada.

17. Ulica kapetana Danila Grbića - počinje od novopredložene Ulice Timočki put, između kp 2153 i 2151/4, prati kp 9716, i deo kp 9714 i deo kp 9651, i završava se između kp 737/43 i 737/24 KO Ripanj.

Obrazloženje: Danilo Grbić bio je pilot-lovac, poginuo u Aprilskom ratu.

18. Ulica majora Đorđa Stanojlovića - počinje od novopredložene Ulice Timočki put, između kp 2115/11 i 2115/3 i prati kp 2115/2, i završava se kod kp 1167/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Đorđe Stanojlović bio je letač-izviđač, poginuo je 16. aprila prilikom preleta za Grčku, u Kaproniju u posadi sa Sinobadom.

19. Ulica Tihomira Đorđevića - počinje od novopredložene Ulice Timočki put, na kp 2112/1, seče kp 2112/3, skreće levo i prati kp 2112/1 i završava se između kp 2112/17 i 2112/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Tihomir Đorđević bio je etnolog, folklorista i kulturni istoričar, profesor beogradskog univerziteta.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

20. Ulica Vladimira Đorđevića - počinje od novopredložene Ulice mitropolita Mihaila Jovanovića, između kp 3145/8 i 3152/1, prati kp 9760 celom dužinom, prolazi između kp 3134 i 3163, 3133/2 i 3166/2 i završava se između kp 3130/1 i 3172 KO Ripanj.

Obrazloženje: Vladimir Đorđević bio je kompozitor, muzikolog i melograf.

21. Ulica Natalije Cvetković - počinje od novopredložene Ulice mitropolita Mihaila Jovanovića, između kp 3153/1 i 3272/2, prati celom dužinom kp 9753, deo 9763, skreće levo kod kp 3192/3, prati kp 3192/15 i završava se između kp 3192/16 i 3192/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Natalija Cvetković bila je slikarka, tek od sedamdesetih godina prošlog veka Natalijin rad postaje deo svih opštih pregleda srpske moderne umetnosti.

22. Ulica Atanasija Stojkovića - počinje od Brđanske ulice, između kp 7555/5 i 7559/7, prati deo kp 7546, skreće desno i prati kp 9896, skreće levo kod kp 7512/1, prati kp 9767, zatim kp 3327/13, seče kp 3323, prati kp 9766, seče kp 3589/6 i prati deo kp 9922 i završava se između kp 3578 i 3577/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Atanasije Stojković bio je srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor Univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji.

23. Ulica Pavla Solarića - počinje od novopredložene Ulice Atanasija Stojkovića, između kp 7555/12 i 7532/1, prati deo kp 7546, zatim deo kp 7535, skreće kod kp 7539/1 i prati kp 3283/8 i završava se između kp 3283/2 i 7523/5 KO Ripanj.

Obrazloženje: Pavle Solarić (1781-1821) bio je srpski lingvista, geograf, arheolog, prosvetitelj i pesnik, rođen u svešteničkoj porodici.

Inicijativu su pored građana gradske opštine Voždovac, podneli i Biblioteka Grada Beograda i Ambasada Republike Srbije u Hrvatskoj.

24. Ulica put za Batašinu - počinje od Ulice Brđanska, od kp 7600, prati deo kp 5074/4 i završava se kod kp 7604 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Batašinu u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

25. Ulica Gligorija Trlajića - počinje od novopredložene Ulice put za Koloniju, na kp 9637/11, seče kp 526/2 i 524/7, prati deo kp 523/6 i 361/6 i završava se između kp 361/9 i 361/12 KO Ripanj.

Obrazloženje: Gligorije Trlajić bio je filozof, pitomac Josifa Drugog, a docnije sekretar ruskog poslanika u Beču. Živeo je u Moskvi, Petrogradu i Harkovu.

26. Ulica Ilariona Ruvarca - počinje od novopredložene Ulice put za Koloniju između kp 527/1 i 526/1, prati kp 9613/2, skreće levo i seče kp 361/7, prati deo kp 9615 i završava se između kp 341 i 594/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Ilarion Ruvarac (1832-1905) bio je srpski istoričar, sveštenik, arhimandrit fruškogorskog manastira Grgeter, rektor Karlovačke bogoslovije i akademik.

27. Ulica Pantelije Srećkovića - počinje od novopredložene Ulice put za Koloniju, kod kp 528/2, seče i završava se na kp 528/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Pantelija Srećković (1834-1903) bio je srpski istoričar i akademik. Potpredsednik Narodne skupštine, poslanik, srpski akademik, profesor, rektor Velike škole, pirotski okružni načelnik.

28. Ulica Ljubomira Kovačevića - počinje od novopredložene Ulice železničke, prati kp 547/8 i 555/1, prati deo kp 9629 i završava se između kp 559/1 i 558 KO Ripanj.

Obrazloženje: Ljubomir Kovačević (1848-1918) bio je srpski istoričar i političar. Jedan je od začetnika kritičke istoriografije u srpskoj nauci.

29. Ulica Jovana Bulja - počinje od novopredložene Ulice put za Koloniju, na kp 501/13, prati kp 9612/7 celom dužinom, skreće desno, seče kp 365/1 i 379, ide paralelno i prati deo kp 9612/6 i završava se između kp 283/1 i 370/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Jovan Bulj (1939-2010) bio je najpoznatiji saobraćajni policajac koji je ikada radio na beogradskim ulicama. Slavu je stekao elegantnim, baletskim pokretima kojima je regulisao saobraćaj na izlasku iz tunela kod Doma omladine, na Terazijama i na raskrsnici kod "Londona".

30. Ulica Avalska 2. deo - počinje od Avalske ulice, između kp 409/7 i 409/30, seče kp 409/9, 409/19, 409/34, 409/52, 409/66, 409/79 i 408/7 i završava se između kp 408/2 i 408/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Avalska ulica 2. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

31. Ulica Avalska 3. deo - počinje od Avalske ulice, između kp 486/33 i 486/5, prati kp 486/1 i 487/20 i završava se između kp 487/26 i 487/22 KO Ripanj

Obrazloženje: Novopredložena Avalska ulica 3. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

32. Ulica Ljubice Kolarović - počinje od Avalske ulice, između kp 918/10 i 918/11, prati kp 918/4 celom dužinom i završava se između kp 918/7 i 918/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Ljubica Kolarović (1836-1890) glumica, jedna od prvih zvaničnih primadona Narodnog pozorišta u Beogradu. Na konkursu za redovnog člana Narodnog pozorišta u Beogradu (koje je tada bilo u osnivanju) Ljubica je izabrana još 16. avgusta 1868. godine. Bila je redovan član Narodnog pozorišta od 1. oktobra 1868. do sredine oktobra 1881. godine.

Inicijativu podnela i Biblioteka Grada Beograda.

33. Ulica Prečice - počinje od Avalske ulice, između kp 475/8 i 945/1, prati deo kp 9626, skreće levo kod kp 209/1, prati deo kp 9624/2, završava se između kp 189/6 i 191/6 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice put za Markoviće.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica prečice u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

34. Ulica generala Milojka Jankovića - počinje od Avalske ulice, između kp 948/2 i 965/9, prati kp 965/11 i završava se između kp 949 i 962/25 KO Ripanj

Obrazloženje: Milojko Janković (1884-1973) bio je armijski general u vojsci Kraljevine Jugoslavije.

35. Ulica Jovana Olivera - počinje od novopredložene Ulice Zorke Janković, između kp 965/2 i 965/14, prati kp 965/10, seče 965/1, prati deo kp 962/17 i završava se između 962/14 i 962/13 KO Ripanj.

Obrazloženje: Jovan Oliver (1310-1356) bio je srpski velmoža koji je u doba Stefana Uroša Četvrtog Dušana vladao oblastima oko Ovčeg Polja i uz levu obalu Vardara, sa titulama velikog vojvode, sevastokratora i od proglašenja Srpskog carstva, despota.

36. Ulica Zorke Janković - počinje od Ulice Avalska, između kp 968 i 965/12, prati kp 9641/1 i završava se između kp 986/2 i 985/10 KO Ripanj.

Obrazloženje: Zorka Janković (1870 - posle 1933) urednica uglednih časopisa, prevodilac i književnica. Pisala je drame i prozu, a svoje članke objavljivala je i u uglednim časopisima, često pod pseudonimom. Bavila se ženskim pitanjem i borila za emancipaciju i obrazovanje žena. Pisala je "folklorističke crtice" koje je slala Simi Trojanoviću, tadašnjem upravniku Etnografskog muzeja u Beogradu. Njen najznačajniji aktivistički period poklapa se sa organizovanjem izložbe "Srpska žena", održane u Pragu 1910. godine. Tada je Zorka izabrana za predstavnicu "svih srpskih krajeva". Godine 1913. Zorka sarađuje na izradi knjige "Srpkinja, njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas", a 1926. objavila je knjigu "Problem saveza" u kojoj se bavi problemom umrežavanja ženskih grupa i pokreta.

Inicijativu podnela i Biblioteka Grada Beograda

37. Ulica Mali Stepašinovac - počinje od novopredložene Ulice Zorke Janković, između kp 967/1 i 983/32, prati kp 9642, 962/5, 962/30 i 958/2, seče kp 955/1, skreće levo i prati kp 954/23, seče kp 954/21, 954/22, 954/18, 954/17 i 954/14 i završava se na kp 954/19 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Mali Stepašinovac u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

38. Ulica Stepašinovac - počinje od Avalske ulice, kod kp 988/1, prati 987/18, seče novopredloženu Ulicu Zorke Janković, prati kp 9643 celom dužinom i završava se između kp 1252/7 i 1253/8 KO Ripanj, na Kragujevačkom putu.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Stepašinovac u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

39. Ulica Simeona Piščevića - počinje od novopredložene Ulice Stepašinovac, između kp 983/56 i 983/37, prati kp 983/47, skreće desno kod kp 983/51, prati kp 983/48 celom dužinom, i završava se između kp 1187/10 i 1187/2, novopredložene Ulice Stepašinovac.

Obrazloženje: Simeon Piščević (1731-1797) bio je srpski vojnik. Otac ga vodi u rat protiv Francuza, rekavši mu da su Srbi po prirodi najskloniji vojničkom pozivu.

40. Ulica Pavla Julinca - počinje između kp 1186/5 i 1186/6, prati kp 1186/22, seče 1186/27 i završava se na kp 1186/26 KO Ripanj.

Obrazloženje: Pavle Julinac (1730-1785) bio je pisac prve objavljene istorije Srba na srpskom jeziku.

41. Ulica Mejbl Grujić - počinje od Ulice Avalska, između kp 988/10 i 993/9, prati kp 9652 i završava se između kp 1319/1 i 1311/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Mejbl Grujić (1872-1956) bila je Amerikanka Mejbl Gordon Danlop, promenila je prezime kada se udala za srpskog diplomatu Slavka Grujića. Obezbedila je novac za podizanje Doma učenika srednjih škola u Krunskoj ulici. Radila je kao bolničarka u Kragujevcu i s jednakim žarom nastavila da radi za interese Srbije kada se rat završio.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

42. Ulica put za Ivanoviće - počinje od novopredložene Ulice Mejbl Grujić, između kp 1341/7 i 1313/3, prati kp 9654 i završava se između kp 1189/13 i 1200 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Stepašinovac.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Ivanoviće u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

43. Ulica Danila Lazovića - počinje od novopredložene Ulice put za Ivanoviće, između kp 1313/3 i 1221/1, prati kp 1221/14 celom dužinom, zatim deo kp 9655 i završava se između kp 1213 i 1275 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Stepašinovac.

Obrazloženje: Danilo Lazović (1951-2006) bio je srpski glumac, poznat po ulozi u domaćoj seriji "Srećni ljudi"i filmovima "Jagoda u supermarketu", "Tri karte za Holivud" i dr.

Inicijativu su, pored građana gradske opštine Voždovac, podneli i Biblioteka Grada Beograda i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

44. Ulica Elizabete Ros - počinje od novopredložene Ulice železničke, između kp 990/3 i 992/2, prati kp 990/2 i deo kp 1007/7 i završava se između kp 1007/3 i 1007/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Elizabeta Ros bila je jedna od prvih žena koja je završila studije medicine na Univerzitetu u Glazgovu. U Srbiju je došla kao dobrovoljac, pod pokroviteljstvom ruske vlade. Bila je lekar u Prvoj vojnoj bolnici u Kragujevcu. Sahranjena je u Kragujevcu, pored volonterki Mejbl Dermer i Lorne Feris.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

45. Ulica Lazara Ćelapa - počinje od Avalske ulice, između kp 999/2 i 1150/2, prati kp 9647, i završava se između kp 1004/1 i 1145/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Lazar Ćelap (1887-1967), prvi direktor Gradskog arhiva, današnjeg Istorijskog arhiva Beograda. Poreklom iz Srema, školovan u Austro-Ugarskoj, u mladosti je stekao znanje latinskog i nemačkoj jezika, rukopisne gotice, posvećenost istorijskim istraživanjima. Rukovodio je gimnazijama u Slavonskom Brodu i Karlovcima, kao i Ženskom učiteljskom školom u Novom Sadu. Kada se 1947. godine od Biblioteke i Muzeja Grada Beograda izdvojio Gradski arhiv kao samostalna ustanova sa sopstvenim budžetom, Lazar Ćelap postaje njegov prvi direktor. Ogromnom radnom energijom i posvećenošću, privlačeći prijatelje i saradnike čak i na dobrovoljni rad, organizovao je sređivanje arhivskih fondova nekadašnjeg Zemunskog magistrata a kasnije i likvidiranih preduzeća i ukinutih ustanova, postavio temelje budućim naučnim istraživanjima. Do kraja života neumorno je prevodio stručne udžbenike, pisao članke iz arhivistike, davao prikaze i sarađivao sa brojnim stručnim časopisima, zbornicima i almanasima.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

46. Ulica Teodore Lazarević - počinje između kp 1150/2 i 1355, prati deo kp 9650/1 i deo kp 9960/1, seče kp 1357/2, prati deo kp 1358/8 i završava se između kp 1358/7 i 1359 KO Ripanj.

Obrazloženje: Teodora Lazarević bila je ćerka kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice. Bila je prva supruga ugarskog velikaša Nikole Drugog Gorjanskog. Umrla je pre 1405. godine.

47. Ulica Erčanska - novopredložena ulica je nastavak Erčanske ulice, između kp 1368/4 i 1370/7, prati 9960/2 i deo kp 9960/1, i završava se između kp 1357/2 i 1358/1 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Teodore Lazarević.

48. Ulica ladni izvor - počinje od Avalske ulice, između kp 1156/1 i 1155/4, prati deo kp 9645 i završava se između kp 1136 i 737/126 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Ladni izvor u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

49. Ulica put za Petrino brdo - počinje od Ulice Avalska, između kp 2091/2 i 1180/3, prati celom dužinom kp 9678, 9701 i 9556 i završava se između kp 2062 i 9519, kod Ulice Avalska.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Petrino brdo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

50. Ulica put za Krčevine - počinje od novopredložene Ulice put za Petrino brdo, između kp 1686/1 i 1727/1, prati deo kp 9693, skreće levo kod kp 1708, prati kp 9692, i završava se između kp 1707/4 i 1716/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Krčevine u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

51. Ulica put za Milovanoviće Erčani - počinje od Erčanske ulice, između kp 9467 i 9499/2, prati kp 9558 i deo kp 9690, skreće desno kod kp 1742, prati deo kp 9676/1 i završava se između kp 1761/9 i 1760/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Milovanoviće Erčani u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

52. Ulica Vuke Popadić - počinje od Erčanske ulice, između kp 1633 i 1643, prati kp 9683, skreće levo kod kp 1649, prati kp 9684 i završava se između kp 1648/2 i 1827/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Vuka Popadić bila je najhrabrija Beograđanka koja će ostati upamćena i po junaštvu i po plemenitosti. Kada su pale prve granate na Srbiju, tačnije grad Beograd, zajedno sa sestrom odbila je da napusti Beograd. Bez obzira na bombardovanje Vuka Popadić od svoje kuće je napravila prihvatilište za uplašene ljude. Naterala je neprijatelja na povlačenje. Prema predanju, Vuka je izašla iz stana da vidi da li ima gde austrijskih vojnika i srela je jednu grupu koji su pokušavali da nađu sklonište od srpske vojske koja ih je tražila. Vuka je vojnike pozvala da bace oružje i krenu za njom kako ne bi poginuli. Nakon što je preplašene Austrijance zaklonila u svom domu, svoje zatvorenike je poslužila slatkim i vodom. Osim što je predala austrijske vojnike policiji i na čemu joj je zahvalio komandant vojske, Vuka Popadić otvara privremeno previjalište za srpske ranjenike gde su joj pomagale sestra i ćerka.

53. Ulica put za Nestoroviće - Erčani - počinje od Erčanske ulice, između kp 1796/1 i 1792/3, prati celom dužinom kp 9550 i 9706 i deo kp 9688 i završava se između kp 1975/1 i 1819/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Nestoroviće - Erčani u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

54. Ulica put za Vodicu - Erčani - počinje od novopredložene Ulice put za Nestoroviće - Erčani, između kp 1813 i 1816/1, prati deo kp 9688, i završava se između kp 1622 i 1835/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Vodicu - Erčani u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

55. Ulica put za Kalajdžiće - Erčani - počinje od Ulice Erčanska, između kp 9548 i 9547, prati deo kp 9552, zatim celom dužinom kp 9551, skreće desno kod kp 1985/1, prati kp 9705, skreće levo kod kp 1958, prati kp 9709 celom dužinom i završava se između kp 1966/2 i 1941/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Kalajdžiće - Erčani u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

56. Ulica put za Klenje - počinje između kp 4034/2 i 4060, prati kp 9813, skreće kod kp 4049/1, prati kp 9712, zatim 9710 celom dužinom, skreće desno i prati deo kp 9705 i celom dužinom kp 9820, završava se između kp 4130/1 i 4127/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Klenje u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

57. Ulica Palanački potok - počinje od Ulice Avalska, između kp 2101 i 9691/2, prati kp 9691/5, celom dužinom kp 9727, deo kp 9729, zatim deo 9764 i skreće desno kod kp 3351/2 i prati deo kp 9762, i završava se između kp 3348/1 i 3178/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Palanački potok u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

58. Ulica Lorne Feris - počinje od Avalske ulice, između kp 2354 i 2359/1, prati kp 9691/8, zatim prati deo kp 9695, od kp 2090, prati kp 9697, skreće levo kod kp 3881, prati kp 9698 celom dužinom i završava se između kp 2067 i 2065 KO Ripanj, kod Avalske ulice.

Obrazloženje: Lorna Feris bila je pripadnica srpske Stobart bolnice, vojna sestra. Obučena kao medicinska sestra u griničkoj bolnici, a u aprilu se pridružuje Stobart bolnici i putuje u Kragujevački šatorski kamp.

59. Ulica Mala Ramaća - počinje od Brđanske ulice, između kp 9571/5 i 9587/2, prati kp 9601 i deo kp 9789, skreće desno kod kp 3460/4, prati kp 9790, 9792, skreće levo kod kp 3454, prati kp 9723 i završava se između kp 2399 i 2398 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Mala Ramaća u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

60. Ulica Velika Ramaća - počinje od novopredložene Ulice Mala Ramaća između kp 3474/2 i 3464/2, prati deo kp 9789, zatim kp 9779 celom dužinom, skreće desno kod kp 3668/2, prati deo kp 9780, skreće levo kod kp 3746, prati kp 9785 i završava se između kp 3753/1 i 3729 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Velika Ramaća u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

61. Ulica dr Lazara Aleksandrovića - počinje od novopredložene Ulice Velika Ramaća, između kp 3698/1 i 3717, prati deo kp 9780 i završava se između kp 3680/2 i 3742 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Velika Ramaća.

Obrazloženje: Lazar Aleksandrović bio je ruski emigrant, lečio ljude u podavalskim selima kada nije bilo zdravstvenih ustanova u selima.

62. Ulica Milana Milovuka - počinje od novopredložene Ulice Velika Ramaća, između kp 3501/5 i 3499/1, prati deo kp 9725 i završava se između kp 3417 i 3423/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milan Milovuk (1825-1883), profesor, horovođa, dirigent. Sin Josifa Milovuka, jednog od osnivača Matice srpske. U Ratarskoj školi u Beogradu radi kao profesor, a u Trgovačkoj školi kao profesor i direktor (1865-1883). Jedan je od osnivača Beogradskog pevačkog društva (1953) i njegov prvi dirigent. Bio je urednik "Trgovačkih novina" (1861-1863), "Težaka" (1869), izdavač i urednik "Beogradskih ilustrovanih novina" (1866), časopisa "Ilustrovani svet" (1867) i "Ilustrovani kalendar" (1867). Komponovao je horske kompozicije i klavirske komade. Bio je predsednik Umetničkog odseka Srpskog učenog društva.

63. Ulica Palanski put - Ulica počinje od Brđanske ulice, između kp 9591/2 i 9597, prati kp 9602, zatim kp 9794 celom dužinom, skreće levo kod kp 3959/1, prati deo kp 9780, zatim deo kp 9795 i završava se između kp 4344/1 i 3963/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Palanski put u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

64. Ulica Milice Jakovljević- Ulica počinje od Brđanske ulice, između kp 4328/1 i 4327, prati kp 9798 i 9799, i prati deo kp 9800 i završava se između kp 4365 i 4386/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milica Janković poznata je pod pseudonimom Mir-Jam, srpska novinarka i književnica.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

65. Ulica put za Trešnju - Ulica počinje od Brđanske ulice, između kp 9574 i 4044, prati kp 9600 i celom dužinom kp 9806, i završava se između kp 6402/1 i 6366/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Trešnju u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

66. Ulica put za Pavićevac - Ulica počinje od novopredložene Ulice put za Trešnju, između kp 4229/2 i 4100/1, prati kp 9819, skreće desno, seče kp 4223/3, 4223/4, 4222/3, 4222/5, 4130/2, skreće desno kod kp 9808/4, prati deo kp 9820 i završava se između kp 4576/4 i 4651/9 KO Ripanj, kod Kragujevačkog Puta.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Pavićevac u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

67. Ulica put za Stanojlovića kraj - Ulica počinje od novopredložene Ulice put za Pavićevac, između kp 4100/9 i 4111/1, prati kp 9817 celom dužinom i završava se između kp 4101/1 i 4110/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stanojlovića kraj u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

68. Ulica Desanke Dese Glišić- Ulica počinje od novopredložene Ulice put za Pavićevac, između kp 4182/11 i 4176/9, prati deo kp 9809, skreće desno kod kp 4505/3, prati kp 4505/6 i završava se između kp 4505/5 i 4505/17 KO Ripanj.

Obrazloženje: Desanka Desa Glišić (1911-1991) bila je jedna od prvih srpskih i jugoslovenskih žena karikaturista, prva dama srpske karikature, stojeći godinama rame uz rame sa svojim muškim kolegama Pjerom Križanićem, Zukom Džumhurom itd.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

69. Ulica Save Uroševića - počinje od novopredložene Ulice put za Pavićevac, između kp 4682/5 i 4681/2, prati kp 4682/4, deo kp 4678/2, skreće desno kod kp 4678/1, prati kp 4678/3 i 4696/2, skreće levo i prati deo kp 4695/9 i 4695/8, skreće desno kod kp 4695/1, prati kp 4695/7, 4178/3 i 4178/17 i završava se između kp 4178/14 i 4704/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Sava Urošević (1863-1930) bio je srpski minerolog, rektor Univerziteta u Beogradu, član SANU.

70. Ulica Branka Đurđulova - počinje od novopredložene Ulica put za Pavićevac, između kp 4680/1 i 4674/6, prati deo kp 9809 i završava se između kp 4512/1 i 4514/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Branko Đurđulov (1925-1966), bibliotekar, upravnik Biblioteke Grada Beograda i književnik. Objavljuje stručne radove iz bibliotekarstva u časopisu Bibliotekar, Našoj stvarnosti, Tribini. Član je redakcije časopisa Bibliotekar (1965-1971). Piše prozu za decu i odrasle, pesme u prozi i drame, član Udruženja književnika Srbije.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

71. Ulica put za Pedića voće - počinje od Ulice Brđanska, između kp 4013/1 i 3978/2, prati kp 4012 celom dužinom i završava se između kp 3996/2 i 4261 KO Ripanj, kod Ulice Brđanska.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Pedića voće u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

72. Ulica put za Kovanluk - počinje od novopredložene Ulice put za Trešnju, između kp 4241/1 i 4232/1, prati deo kp 9802, skreće desno kod kp 4260/2, prati kp 9811 i završava se između kp 4258/3 i 4263/2 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice put za Pedića voće.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Kovanluk u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

73. Ulica Vladimira Jokanovića - počinje od Brđanske ulice, između kp 4305/2 i 4310/1, prati deo kp 9802, skreće desno kod kp 4311, prati deo kp 9803, skreće levo kod kp 4426/1 i prati kp 4430/2, 4429/5 i deo 4429/6 i završava se između kp 4427/1 i 4429/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Vladimir Jokanović (1936-1994), profesor jugoslovenske književnosti, bibliotekar, naučni saradnik, upravnik novosadske Narodne biblioteke, magistrira na Sveučilištu u Zagrebu, doktorira na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, kratko vreme i docent na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Autor na desetine stručnih monografija i preko 60 stručnih i naučnih radova. Oblasti interesovanja u okviru bibliotekarstva: osavremenjivanje i modernizovanje tehnologije rada u bibliotekama, izgrađivanje jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema, ostvarivanje celovitog sistema školovanja i stručnog usavršavanja bibliotečkih zaposlenika. Najznačajniji projekat Obim i struktura bibliotečke delatnosti u Srbiji. Inicijator je i organizator više bibliotekarskih skupova i simpozijuma. Bio je redovni član Ispitne komisije za polaganje stručnog bibliotekarskog ispita, pokretač i urednik časopisa Savremeni bibliotekar, glavni i odgovorni urednik Zajednica biblioteka i Bibliotekar, član Uredništva edicije Stručna bibliotekarska literatura. Dobitnik je i značajnih priznanja: Godišnja nagrada Zajednice matičnih biblioteka Vojvodine, Plaketa Narodne biblioteke Srbije i Nagrade Milorad Panić - Surep.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

74. Ulica put za Žuti breg - počinje između kp 6457/2 i 6443/2, prati kp 9872 celom dužinom i završava se između kp 6619/1 i 6620/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Žuti breg u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

75. Ulica put za Brest - počinje od Ulice Brđanska, između kp 6898/2 i 6897/2, prati celom dužinom kp 9876/2 i 6892/2 i završava se između kp 6892/1 i 6894/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Brest u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

76. Ulica put za Marića Kraj - počinje od Brđanske ulice, između kp 9877/2 i 6909/4, prati kp 9877/1 celom dužinom i završava se između kp 7223/4 i 6974/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Marića Kraj u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

77. Ulica Cerske bitke - počinje od novopredložene Ulice put za Marića Kraj, između kp 6914/2 i 6911, prati kp 9875 celom dužinom i završava se između kp 6878/1 i 6884 KO Ripanj.

Obrazloženje: Cerska bitka, takođe znana kao i Jadarska bitka, je bila vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnelo i Ministarstvo odbrane RS i Vojska RS.

78. Ulica put za Žuti potok - počinje od Brđanske ulice, između kp 7206/4 i 7249, prati deo kp 9780 i završava se između kp 3771/1 i 3772/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Žuti potok u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

79. Ulica put za Mandića Kraj - počinje od Brđanske ulice, između kp 7274/3 i 6555/3, prati deo kp 9882, skreće levo kod kp 7341/4, prati deo kp 7993 i završava se između kp 8029 i 8165 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Mandića Kraj u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

80. Ulica put za Lukića Kraj - počinje od Brđanske ulice između kp 7360/2 i 7293/5, prati kp 9883 celom dužinom i završava se između kp 7324/2 i 7325 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Put za Mandića Kraj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Lukića Kraj u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

81. Ulica put za Stolice - počinje od novopredložene Ulice put za Mandića Kraj, između kp 7324/2 i 7769/2, prati deo kp 9882 i završava se između kp 7854/1 i 7844/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stolice u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

82. Ulica put za Crkvine - počinje od novopredložene Ulice put za Kolarušu između kp 7947 i 7965/1, prati deo kp 7840/3 i završava se između kp 7958/1 i 7984/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Crkvine u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

83. Ulica put za Kolarušu - počinje od novopredložene Ulice put za Stolice, između kp 7945/1 i 7844/2, prati kp 7840/2, prati kp 8334, i završava se između kp 8323/1 i 8333/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Kolarušu u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

84. Ulica Višnje Mosić - počinje između kp 8165 i 8135/1, prati kp 9899 i 9900 i završava se između kp 8999/2 i 8940/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Višnja Mosić (1870-1937) bila je srpska heroina, koja je desetak godina pre Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, bila pripadnik organizacije Mlada Bosna.

85. Ulica Jelene Dimitrijević - počinje između kp 8608/4 i 8530/1, prati deo kp 9903 i završava se između kp 8077/1 i 8065 KO Ripanj.

Obrazloženje: Jelena Dimitrijević (1862-1945) bila je srpska književnica, svetska putnica i dobrotvorka. U istoriji srpske književnosti, smatra se prvom književnicom koja je napisala i objavila prvo prozno delo (putopis pisma iz Niša o haremima 1894.).

86. Ulica Anastasije Nake Spasić - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Parcani, od Ulice Velje Milenkovića, između kp 9140/3 i 9135/1, prati deo kp 9901 i završava se između kp 9017/4 i 8976/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Anastasija Naka Spasić (1864-19539 bila je dobrotvor, humanitarni radnik, pokretač, inspirator i učesnica većine značajnih inicijativa za pružanje pomoći u Srbiji u prvoj polovini 20. veka.

87. Ulica put za Ravni Gaj - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Ralja, od Ulice Velje Milenkovića, između kp 9126/1 i 9124/9, prati deo kp 9900 i završava se između kp 9122/1 i 9121/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Ravni Gaj u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

88. Ulica Milorad Dimitrijević - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Ralja, od Ulice Nikole Tesle, između kp 9113/1 i 8879/4, prati deo kp 9908 i završava se između kp 8436/3 i 8444/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milorad Dimitrijević (1924-2008), profesor Arhitektonskog fakulteta na grupi predmeta statičko-konstruktivne grupe, konzervator. Bavio se izučavanjem starih istorijskih konstrukcija, ispitivao njihove poremećaje i analizirao mogućnosti sanacije (Hilandar, Ravanica, Gračanica, manastir Fenek). Najduže se bavio Beogradskom tvrđavom, izvršio osiguranje i sanaciju temelja Nebojšine kule. Doprineo je konsolidaciji zgrada kao što su kafana "?", Muzej Vuka i Dositeja, Manakova kuća, Konak kneza Miloša. Učestvovao je u projektu premeštanja Terazijske česme kao i izmeštanju Trajanove table izvan domašaja Đerdapskog jezera.

Inicijativu je, pored građana gradske opštine Voždovac, podnela i Biblioteka Grada Beograda.

89. Ulica Goluba Janića - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Ralja, od Ulice Nikole Tesle, kod kp 8848/3, skreće desno kod kp 8848/1, prati kp 8851/1 celom dužinom, skreće desno kod kp 8850/14, prati deo kp 8835 i završava se između kp 8822/4 i 8841/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Golub Janić (Mavrovo, 1853 - Beograd, 1918) srpski je rentijer, veletrgovac, narodni poslanik, dobrotvor, početkom dvadesetog veka jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, vodeći finansijer i najuticajnija ličnost srpske zajednice iz Stare Srbije i Makedonije, nacionalni radnik. Jedan od osnivača i finansijera Centralnog revolucionarnog tajnog odbora u Beogradu, ili Srpskog komiteta, koji je od 1903. rukovodio četničkom akcijom u Staroj Srbiji, što je od 1905. radilo i društvo Srpska Braća čiji je on bio osnivač i dugogodišnji predsednik. Bio je i predsednik i osnivač Udruženja Starosrbijanaca, osnivač i član i Društva za podizanje hrama Sv. Save, Društva za ulepšanje Vračara i dr. U mladosti borio se u dobrovoljcima u srpsko-turskim i rusko-turskim ratovima 1876-1878. Njegova žena i naslednica Bosiljka Janić, rođ. Cincar Janković, osnovala je tri zadužbine koje nose njegovo ime i ime članova njegove porodice, Zadužbinu Samuila i Goluba S. Janića pri Filozofskom fakultetu i Učiteljskoj školi u Skoplju, Zadužbinu Samuila i Goluba S. Janića pri Srpskoj kraljevskoj akademiji (hotel Balkan na Terazijama) i Fond Sofije Samuila i Bosiljke Goluba S. Janića.

90. Ulica Mare Lazarević - počinje od predložene Ulice Goluba Janića, kod kp 8849, prati deo kp 8853/7, 8853/10, 8852/12, 8852/10, seče kp 8852/2 i 8852/1, prati i ide paralelno sa delom kp 9906 i završava se između kp 8788/3 i 8782/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Mara Lazarević (?-1426) bila je najstarija kći kneza Lazara i kneginje Milice, supruga Vuka Brankovića i majka Đurađa Brankovića.

91. Ulica put za Kovionu 3. deo - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Ralja, od Ulice Nikole Tesle, između kp 8844/3 i 8838/20, prati kp 8839 i 8841/3, i završava se između kp 8841/2 i 8841/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Kovionu 3. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

92. Ulica Nikole Tesle 3. deo - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Ralja, od Ulice Nikole Tesle, između kp 8838/9 i 8838/6, prati kp 8838/13 i završava se između kp 8838/11 i 8838/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Nikole Tesle 3. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

93. Ulica Ivana Pandže - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Ralja, od Ulice Nikole Tesle, između kp 8836/1 i 8728/47, prati deo kp 9907 i završava se između kp 8647/2 i 8651/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Poručnik Ivan Pandža, letač-izviđač. Ivan je rođen 1916. godine u Sukovcima kod Knina. Ivan Pandža poginuo je 7. aprila 1941. godine na zadatku bombardovanja nemačkog aerodroma kod Segedina.

94. Ulica Stari put za Ralju 4. deo - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Ralja, između kp 8724/1 i 8715/8, prati kp 8724/6, i završava se između kp 8724/5 i 8715/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica stari put za Ralju 4. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

95. Ulica Dragoljuba Černe - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Mala Ivanča, između kp 8712/2 i 8712/3, prati kp 8712/1 i 8705/12, prolazi pored kp 8732/2, 8726/1, 8730/1 i 8726/4, prati kp 8730/7 i 8728/19 i završava se između kp 8728/20 i 8728/44 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Ivana Pandže.

Obrazloženje: Dragoljub Černa život je izgubio tokom borbenog zadatka bombardovanja ciljeva u okolini Pečuja, u avionu kojim je pilotirao major Dobrosav Tešić.

96. Ulica Ripanj - Trešnja - počinje između kp 8540 i 8549/1, prati deo kp 9903, skreće levo u kp 8608/2, seče kp 8611/2, 8612/2, 8613/4, 8635/4 i deo 8634/4 i završava se između kp 8634/3 i 8634/5 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Ripanj - Trešnja u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

97. Ulica Rudolfa Kobala - počinje od novopredložene Ulice Ripanj - Trešnja, između kp 8535/3 i 8535/4, prati kp 8535/5, skreće desno kod kp 8537/5, prati celom dužinom kp 8537/7 i završava se između kp 8517/3 i 8537/12 KO Ripanj.

Obrazloženje: Rudolf Kobal rođen je 10. februara 1909. godine u Trstu i aprilski rat ga je zatekao na aerodromu Rovine kraj Banja Luke. Poletevši na zadatak bombardovanja ciljeva u okolini Pečuja, letelicu kojom je upravljao major Dobrosav Tešić i u kojoj je Rudolf bio član posade, oborila je nemačka PVO u blizini ovog mađarskog grada.

98. Ulica put za Trešnju 1. deo - počinje od novopredložene Ulice Ripanj - Trešnja, između kp 8532/1 i 8534/1, prati kp 8533/12 i završava se između kp 8533/6 i 8533/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica - Trešnja u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

99. Ulica poručnika Petra Kukića - počinje od novopredložene Ulice Ripanj - Trešnja, između kp 8581/2 i 8550/13, prati kp 8581/7 i 8558/9 i završava se između kp 8558/13 i 8558/12 KO Ripanj.

Obrazloženje: Petar Kukić poginuo je u posadi sa kapetanom Sergijem Vojinovim, bombardujući nemački aerodrom kod Segedina 7.aprila 1941.godine. Oborio ih je par nemačkih lovaca iz sastava PVO teritorije Mađarske.

100. Ulica kapetana Sergija Vojinofa - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Mala Ivanča, od Kragujevačkog puta, između kp 8538/1 i 8539/5, prati kp 8538/22 i kp 6293/8 celom dužinom i završava se između kp 6294/1 i 6293/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Kapetan Sergij Vojinof, rođeni Rus, za vreme Aprilskog rata bio je na dužnosti komandira 216. bombarderske eskadrile, na aerodromu Rovine kraj Banja Luke. Poginuo je 7. aprila 1941.godine.

101. Ulica put za Trešnju 3. deo - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Mala Ivanča, od Ulice Kragujevački put, između kp 6281/1 i 6281/2, prati kp 6281/13 i 6281/12 i završava se između kp 6281/21 i 6281/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Trešnju 3. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

102. Ulica kapetana Vladimira Vujičića - počinje od Ulice Kragujevački Put, između kp 6284/11 i 6161, prati kp 9864/1 celom dužinom, deo kp 9862 i deo kp 9866 i završava se između kp 6647 i 6359/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Kapetana Vladimira Vujičića Aprilski rat je zatekao na dužnosti komandira 215. bombarderske eskadrile na avionima Bristol Blenhajm. Poginuo je 7. aprila 1941.godine.

103. Ulica put za Aluge 1. prilaz - počinje od novopredložene Ulice Vladimira Vujičića, između kp 6318/6 i 6318/9, prati kp 6318/7 i 6316/5 i završava se između kp 6316/2 i 6315/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Aluge 1. prilaz u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

104. Ulica poručnika Andrije Pozdera - počinje od novopredložene Ulice Vladimira Vujičića, između kp 6649/1 i 6659/7, prati kp 9867, i završava se između kp 6653/1 i 6658/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Poručnik Andrija Pozder poginuo je 7. aprila 1941.godine kada je njegov avion oborila nemačka lovačka avijacija iznad Segedina.

105. Ulica put za Aluge - počinje od novopredložene Ulice Vladimira Vujičića, između kp 6082 i 6129/4, prati kp 9863 celom dužinom i završava se između kp 6059/5 i 6083 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Aluge u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

106. Ulica poručnika Mirka Jovanovića - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 6153/2 i 6160/2, prati deo kp 6156/2 i 6149/1, seče kp 6139 i završava se na kp 6134/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Poručnik Mirko Jovanović poginuo je 7. aprila 1941. godine u posadi sa kapetanom Vladimirom Jovičićem na zadatku bombardovanja nemačkih aerodroma u Mađarskoj. Oboreni su iznad Segedina.

107. Ulica poručnika Radomira Lazarevića - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 6108/2 i 6108/1, prati kp 6108/8, skreće desno, prati kp 6100/18, 6100/19 i deo kp 6151/4, i završava se između kp 6100/10 i 6151/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Radomir Lazarević bio je pratilac komandanta majora Jonovića. Nadomak Segedina lovačka zaštita tog rejona ih je napala i oborila. Radomirov avion pao je kod sela Srpski Krstur.

108. Ulica Konstantina Jermakova - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 6171/3 i 6177/26, prati deo kp 9859 i završava se između kp 6256/5 i 6189/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Konstantin Jermakov završio je Vojnu akademiju. Poginuo je 6. aprila 1941. godine.

109. Ulica put za Stublove 6. deo - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 6019/9 i 6177/13, prati deo kp 6177/6 i završava se između kp 6019/2 i 6176 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stublove 6. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

110. Ulica put za Stublove 4. deo - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 6020/2 i 6020/13, prati kp 6020/9 i završava se između kp 6020/12 i 6020/14 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stublove 4. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

111. Ulica put za Stublove - počinje između kp 6024/1 i 6022/5, prati celom dužinom kp 9855 i 9831 i završava se između kp 4826 i 4837/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stublove u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

112. Ulica put za Stublove 2. deo - počinje od novopredložene Ulice put za Stublove, između kp 4829/2 i 6021/2, prati deo kp 9855, skreće desno kod kp 6010/6, prati kp 6010/10 i deo 6009/15 i završava se između kp 6009/16 i 6010/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stublove 2. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

113. Ulica Vasilije Vukotić - počinje između kp 4837/1 i 4848/1, prati kp 9832 celom dužinom, skreće desno kod kp 6012/3, prati deo kp 9855 i 6010/5 i završava se između kp 6010/9 i 6004/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Vasilija Vukotić (1897-1977) školovala se na Ruskom institutu na Cetinju. Iz poznate je porodice Vukotić. Njen otac Janko bio je u srodstvu sa kraljevskim domom Petrovića.

114. Ulica put za Stublove 3. - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 6030/4 i 4807/3, prati kp 4807/5, 4775/11, skreće levo, prati kp 4775/13, 6033/8 i 6033/2 i završava se između kp 6033/7 i 6032/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stublove 3. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

115. Ulica put za Bubanju - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 4789/1 i 4648/1, prati kp 9825 celom dužinom, deo kp 9862 i završava se između kp 6355/2 i 6663/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Bubanju u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

116. Ulica Jovana Milićevića - počinje između kp 4768/10 i 4768/7, prati kp 4768/6 i 4773/2, skreće desno i prati deo kp 6039/3 i završava se između 4772/1 i 6039/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Jovan Milićević (Sarajevo, Kraljevina SHS, 9. april 1923 - Kruševac, SRJ, 11. maj 1992) je bio srpski glumac. Prvo je član Narodnog pozorišta, a zatim od 1964. do penzije Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

117. Ulica put za Bošnjake - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 4646/1 i 4821/5, prati kp 9828 celom dužinom i završava se između kp 5236/2 i 5228/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Bošnjake u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

118. Ulica put za Bošnjake 2. deo - počinje od novopredložene Ulice put za Bošnjake, između kp 4820/4 i 4822/9, prati kp 4817/6 i završava se između kp 4818 i 4817/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stublove 2. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

119. Ulica put za Bošnjake 3. deo - počinje od novopredložene Ulice Put za Bošnjake, između kp 4614/6 i 4613/4, prati deo kp 9829, kp 4610/10 i 4606/8, seče kp 4871/4 i prati kp 5198/10 i završava se između kp 5198/5 i 5198/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Stublove 3. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

120. Ulica put za pećinu - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 4645/9 i 4646/6, prati kp 9826 celom dužinom, seče kp 9662/1, prati deo kp 9663 i završava se između kp 5065 i 5002/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za pećinu u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

121. Ulica put za Simidžiće - počinje od novopredložene Ulice put za Pećinu, između kp 4624/2 i 4584/2, prati deo kp 9827/2, skreće desno kod kp 5206/1, prati deo kp 9837, skreće desno kod kp 5214/1, prati deo kp 9830 i završava se između kp 4873/3 i 4872/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Simidžiće u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

122. Ulica narednika Jefte Arsića - počinje od novopredložene Ulice Put za pećinu, između kp 4927/1 i 4926/5, prati kp 9834 i 4933/2 i završava se između kp 4933/3 i 4938/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Jefta Arsić poginuo je 6. aprila prilikom odbrane Kumanova od napada nemačkog vazduhoplovstva.

123. Ulica put za Skadriće - počinje od novopredložene Ulice put za pećinu, između kp 5076 i 5075/3, prati kp 9838, seče kp 5296, ide paralelno sa delom kp 9851/1, prati kp 9851/2 i završava se između kp 5261/6 i 5643/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Skadriće u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

124. Ulica Milutina Perovića - počinje od novopredložene Ulice put za Skadriće, između kp 5310/2 i 5083/2, prate kp 9839 celom dužinom i završava se između kp 5320/1 i 5323/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milutin Perović poleteo je 6. aprila i poginuo je nakon jednog vazdušnog duela.

125. Ulica poručnika Milorada Tanasića - počinje od novopredložene Ulice put za Skadriće, na kp 5296, seče kp 5639/2, 5639/3, 5637/2, ide paralelno i prati kp 9851/1 i završava se između kp 5780/3 i 5790/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milorad Tanasić poginuo je 6. aprila prilikom nemačkog napada.

126. Ulica put braće Jeremića - počinje od novopredložene Ulice put za pećinu, između k. p. 5002/3 i 5004, prati k. p. 9666, seče k. p. 1485 i završava se na k. p. 1480 KO Ripanj, na granici sa susednim naseljenim mestom Vrčin.

Obrazloženje: Živko Jeremić bio je narednik u Prvom svetskom ratu, koji je odlikovan Albanskom spomenicom i Karađorđevom zvezdom. Jeremići su naselili delove naseljenog mesta Ripanj još u 18. veku. Od 1912. do 1919. godine imali su 11 ratnika od kojih je sedmoro izgubilo život boreći se za Srbiju. Dvojica preživelih su nosioci Albanske spomenice i Karađorđeve zvezde. U Drugom svetskom ratu borilo se devet Jeremića, dvojica su bila u zarobljeništvu. Na spomen-ploči u Ripnju stradalima u periodu od 1912. do 1919. godine nalaze se i imena stradalih iz familije Jeremić.

127. Ulica put za Kremenac - počinje od novopredložene Ulice put za Pećinu, između kp 5063/1 i 5004, prati deo kp 9663, skreće desno kod kp 5392/2, prati deo kp 9846 i završava se između kp 5559/4 i 5588/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Kremenac u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

128. Ulica Milice Tomić - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom, Mala Ivanča, od Ulice put za Malu Ivanču, između kp 6235/2 i 8542/4, prati kp 9856, blago skreće desno kod kp 8717, prati kp 9854 celom dužinom, skreće levo kod kp 5879, prati deo kp 9853 i završava se između kp 5890 i 5840 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milica Tomić (1859-1944) - Prva urednica novela, veliki patriota i borac za prava žena. Ćerka poznatog političara Svetozara Miletića. Milica je 1911. godine osnovana časopis "Žena" u kom je isticana borba za emancipaciju žena, do tada zapostavljenih i retko obrazovanih. Uz supruga Jašu Tomića radila je na prosvećivanju žena, da bi se nakon Velikog rata, kroz politički angažman, izborila da žene dobiju pravo glasa.

129. Ulica put za Popove livade 2. deo - počinje od novopredložene Ulice Milice Tomić, između kp 6229/3 i 6227/8, prati kp 6227/9 celom dužinom i završava se između kp 6233/2 i 6224/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Popove livade 2. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

130.Ulica put za Popove livade - počinje od novopredložene Ulice Milice Tomić, između kp 5960/1 i 5956, prati deo kp 9856 i završava se između kp 5703/1 i 5757 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Popove livade u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

131. Ulica Pavla Radomana - počinje od novopredložene Ulice Milice Tomić, između kp 5934/1 i 5926/3, prati kp 9858 celom dužinom i završava se između kp 5751 i 5750/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Pavle Radoman (1913-2007) bio je doktor bioloških nauka, profesor Univerziteta u Beogradu.

132. Ulica Veroljuba Stojadinovića - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Ulice Kragujevački Put između kp 1254/4 i 1423/1, prati kp 1423/12 i završava se između kp 1423/9 i 1424/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Narednik Veroljub Stojadinović uoči Aprilskog rata bio je pilot u sastavu 36. lovačke grupe u Kumanovu, poginuo je 6. aprila.

133. Ulica put za Lipar - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Ulice Kragujevački Put, između kp 1496/1 i 1500/2, prati kp 1496/2, prolazi između kp 1498/7 i 1498/14, zatim prati kp 1497/12 i kp 1503/12 i završava se između kp 1503/11 i 1503/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Lipar u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

134. Ulica kapetana Nikole Teofilova - počinje između kp 1497/2 i 1498/7, seče kp 1498/7, prati kp 1502/6 i završava se između kp 1502/8 i 1502/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Kapetan Nikola Teofilov poginuo je u posadi sa majorom Fanedelom 12. aprila 1941. godine kada su nakon bombardovanja nemačke motorizovane jedinice oboreni iznad sela Bukovče kod Jagodine.

135. Ulica put za Lipe - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Ulice Kragujevački Put, između kp 1501/3 i 1548/1, prati kp 9669 i završava se između kp 1900/1 i 1875/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Lipe u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

136. Ulica srednji Prnjavor - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Ulice Kragujevački Put, između kp 1555/4 i 1556/3, prati deo kp 9670, skreće desno kod kp 1589/1, prati kp 9673 celom dužinom i završava se između kp 4147/3 i 4145/2 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Put za Pavićevac

Obrazloženje: Novopredložena Ulica srednji Prnjavor u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

137. Ulica kapetana Milutina Stokića - počinje između kp 1552/1 i 1553/17, prati kp 1552/10, 1552/9 i 1552/12 i završava se između kp 1552/11 i 1553/11 KO Ripanj.

Obrazloženje: Kapetan Milutin Stokić iz Grčke je 9. aprila poleteo na izviđanje nemačkih položaja kod Bitolja, ali je ubrzo pogođen pao u širem rejonu Bitolja.

138. Ulica narednika Petra Milojevića - počinje od novopredložene Ulice Srednji Prnjavor - između kp 1580/4 i 1580/5, prati kp 1580/1, seče kp 1580/13, skreće desno i prati kp 1540/10 i završava se između kp 1540/3 i 1582/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Narednik Petar Milojević, pilot, poginuo 10. aprila 1941. godine.

139. Ulica Prnjavor - počinje od novopredložene Ulice put za Lipe, između kp 1530/4 i 1533/14, prati kp 9671 celom dužinom i završava se između kp 1579/4 i 1554/1 KO Ripanj, kod novopredložene Ulice Srednji Prnjavor.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Srednji Prnjavor u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

140. Ulica Ivanke Raspopović- počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Ulice Kragujevački Put, između 1571/26 i 1571/22, prati kp 1571/25 i 1570/9 i završava se na kp 1570/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Ivanka Raspopović (1930-2015) arhitekta; Bila je jedna od najznačajnijih žena arhitekata savremene srpske arhitekture. Najznačajnije arhitektonske objekte projektovala je u saradnji sa arhitektom Ivanom Antićem - Zgradu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, remek - delo nacionalne arhitekture, za koju su 1965. godine dobili Oktobarsku nagradu, i Muzej "21. oktobar" u Kragujevcu. Najveći deo radnog veka provela je u "Srbijaprojektu".

141. Ulica put za Pavićevac 1. deo - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Ulice Kragujevački Put, između kp 1571/4 i 1571/5, prati kp 1571/30 i 1572/4 i završava se između kp 1572/9 i 1572/10 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Pavićevac 1. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

142. Ulica kapetana Nikole Ivančevića - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Ulice Kragujevački Put, između kp 1571/11 i 4547, prati kp 9823, skreće desno kod kp 4552/2, prati kp 9824 i završava se između kp 4541/34 i 4562/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Kapetan Nikola Ivančević poginuo je 7. aprila dok je vodio svoju jedinicu, ali je vatra nemačkih flakova pogodila njegov avion koji je eksplodirao.

143. Ulica Prnjavor - Pavićevac - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Vrčin, od Kragujevačkog puta, između kp 4555/3 i 4576/3, prati kp 9821 celom dužinom i završava se između kp 4532/1 i 4173/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Prnjavor - Pavićevac u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

144. Ulica put za Grabovac - počinje između kp 4162 i 4535/6, prati deo kp 9821, skreće desno kod kp 4535/7, prati kp 4536/1 i 4537/6 i završava se između kp 4537/16 i 4537/4 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica Prnjavor - Pavićevac u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

145. Ulica Milice Šterić - počinje od novopredložene Ulica put za Kremenac, između kp 5560/2 i 5588/2, prati deo kp 5494, seče kp 5492/2 i završava se između kp 5489/4 i 5488/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milica Šterić (1914-1998) arhitekta; Bila je glavni arhitekta Energoprojekta u godinama njegovog razvoja i uzleta. U "Energoprojektu" počev od 1951. sve do 1985. bila je upravnik Arhitektonsko-konstruktivnog odeljenja, direktor Direkcije za urbanizam i arhitekturu, pomoćnik generalnog direktora i, naposletku, član upravnog odbora i specijalni savetnik novostvorene "holding korporacije". Na početku svoga delovanja u struci bavila se industrijskom arhitekturom, kasnije ponajviše arhitekturom stambenih i javnih građevina. Projektovala je neke od prvih elektrana bitnih za razvoj industrije nakon Drugog svetskog rata, a uradila je i projekat prve poslovne zgrade Energoprojekta na Zelenom vencu. Dobitnica je Sedmojulske nagrade 1961. godine, kao i Velike nagrade arhitekture SAS-a za 1984. godinu. Bila je član Akademije za arhitekturu Srbije od njenog osnivanja.

Inicijativu podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

146. Ulica Živojina Đorđevića - počinje od Avalske ulice, između kp 21/1 i 230, prati kp 9611 i 22/2 i završava se između kp 22/5 i 22/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Živojin Đorđević (1872-1957) bio je biolog, zoolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

147. Ulica put za Bošnjake 1. deo - počinje između kp 4822/1 i 4823/5, prati kp 4823/8 i završava se između kp 4823/6 i 4823/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Bošnjake 1. deo u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

148. Ulica narednika Stojana Puljevića - počinje kod kp 8555/7, prati celom dužinom kp 9909, odnosno granicom sa susednim naseljenim mestom Mala Ivanča, i završava se kod kp 8715/5 KO Ripanj.

Obrazloženje: Narednik Stojan Puljević poginuo je 10. aprila na Karpatima u avionu kada se jedan deo letača iz sastava Trećeg puka odlučio da preleti za SSSR. Zbog slabe vidljivosti udarili su u planinu.

149. Ulica Stari put za Ralju - počinje od novopredložene Ulice narednika Stojana Puljevića, kod kp 8715/5, ide granicom sa susednim naseljenim mestom Ralja i prati deo kp 9911, i završava se kod kp 8728/26 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica stari put za Ralju u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

150. Ulica put za Drenovac - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom Parcani, između kp 9449/1 i 9176/1, prati kp 9915 i završava se između kp 9081 i 9082/2 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica put za Drenovac u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

151. Ulica Slobodana Radivojevića - počinje od granice sa susednim naseljenim mestom, Barajevo, između kp 7635/2 i 7906, prati deo kp 9886 i završava se između kp 7673 i 7706 KO Ripanj.

Obrazloženje: Slobodan Radivojević poginuo je 9. aprila 1941. godine.

152. Ulica Nikole Tesle - predstavlja nastavak postojeće Ulice Nikole Tesle (matični broj: 703656076167) i produžava se u delu kod kp 9126/1, prati deo kp 9912 duž granice sa susednim naseljenim mestom Parcani i završava se kod kp 9176/3 KO Ripanj.

153. Ulica narednika Milenka Grujovića - počinje od Ulice Avalske, između kp 424/4 i 424/6, prati kp 424/10, 488/11, 486/1, 484/12, 483/13, 482/13 i 481/3, i završava se između kp 481/36 i 481/32 KO Ripanj.

Obrazloženje: Narednik Milenko Grujović stradao je 8. aprila kada mu je oboren avion dok su bombardovali nemačku oklopnu brigadu kod Kačanika.

154. Ulica Nedeljka Divca - počinje od novopredložene Ulice prečica, između kp 464/1 i 463/1, prati kp 464/3 i završava se na kp 464/7 KO Ripanj.

Obrazloženje: Nedeljko Divac (1883-19649 bio je biolog i političar. Jedan od osnivača Socijaldemokratske stranke Jugoslavije i narodni poslanik.

155. Ulica Slobodana Đorđevića - počinje od novopredložene Ulice put za Šuplju scenu, između kp 116/14 i 119/5, prati deo kp 116/1, skreće levo kod kp 119/2, seče deo kp 117/1, prati deo kp 118/1 i deo kp 124/24 i završava se između kp 124/3 i 119/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Slobodan Đorđević poginuo je prilikom izvršavanja zadatka bombardovanja neprijateljske motorizovane kolone kod Kumanova.

156. Ulica bela reka - počinje kod kp 769/6, prati deo kp 9949/1, 822/6 i 821/1 i završava se između kp 680/54 i 680/50 KO Ripanj.

Obrazloženje: Novopredložena Ulica bela reka u kolokvijalnoj upotrebi građana je duži vremenski period.

157. Ulica Iva Kurtovića - počinje od novopredložene Ulice Bela reka, kod kp 680/41, prati kp 9949/1, prolazi pored kp 831/1 i 831/2, skreće desno kod kp 835/2 i prati celom dužinom kp 835/14, seče kp 835/13 i završava se na kp 835/12 KO Ripanj.

Obrazloženje: Ivo Kurtović (1910-1972) arhitekta; Studirao je arhitekturu u Beogradu, kasnije bio asistent na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta kod Milana Zlokovića, pa i profesor. Učestvovao je na brojnim konkursima i dobijao najviše nagrade. Istaknuti predstavnik savremene arhitekture u Beogradu i Srbiji. Najznačajnije radove ostvario je šezdesetih i sedamdesetih godina HH veka: Galeriju Pavla Beljanskog u Novom Sadu, a u Beogradu zgradu Spoljno-trgovinske komore u Knez Mihailovoj 10 i zgradu ZOIL "Dunav" na Trgu Republike, zgradu Narodne biblioteke Srbije na Svetosavskom platou. Pored toga, projektovao je i stambenu zgradu Trgovinske komore u ulici Stevana Sremca (osnovna škola u Zemunu), planinski hotel na Prokletijama, upravnu zgradu rudnika i stambeni kompleks u Trepči. Posthumno je odlikovan Oktobarskom nagradom Grada Beograda 1972.

Inicijativu je podneo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

158. Ulica Vasilija Mirovića - počinje od novopredložene Ulice Železnička. deo između kp 904/8 i 904/4, skreće desno kod kp 904/9, prati kp 904/14, i završava se između kp 904/16 i 904/12 KO Ripanj.

Obrazloženje: Vasilije Mirović poginuo je 8. aprila prilikom bombardovanja kolone nemačkih tenkova kod Kumanova.

159. Ulica Jovana Basarića - počinje od novopredložene Ulice železničke, između kp 906/5 i 909/1, prati deo kp 907/1 i završava se između kp 906/11 i 912/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Jovan Basarić poginuo je 6. aprila 1941. godine kada je italijanska avijacija bombardovala mostarski aerodrom.

160. Ulica kapetana Momčila Petrovića - počinje od novopredložene Ulice Elizabete Ros, na kp 1009, seče kp 1010/1 i završava se između kp 1010/5 i 1010/6 KO Ripanj.

Obrazloženje: Kapetan Momčilo Petrović završio je Vojnu akademiju. Nakon izdaje u jedinici grupa pilota se odvažila da preleti za SSSR. Momčilova Savoja je odmah nakon poletanja zbog slabe vidljivosti i magle udarila u planinu nedaleko od Rogatice.

161. Ulica poručnika Milana Petrovića - počinje od novopredložene Ulice Teodore Lazarević, između kp 998/3 i 1353/8, prati deo kp 9650/1 i završava se između kp 993/12 i 1336/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Milan Petrović poginuo je tokom Aprilskog rata. Završio pilotsku školu u Pančevu.

162. Ulica narednika Stevana Kneževića - počinje od novopredložene Ulice Timočki put, između kp 2527/1 i 2523/1, prati deo kp 9736 i završava se između kp 3357/2 i 3372 KO Ripanj.

Obrazloženje: Narednik Stevan Knežević poginuo je 10. aprila kada je pokušao da sleti na aerodrom u Konstanci u Rumuniji.

163. Ulica narednika Stevana Vujaklije - počinje od novopredložene Ulice put za Stolice, između kp 7745/4 i 7745/3, prati celom dužinom kp 7747/9 i završava se između kp 7747/2 i 7748 KO Ripanj.

Obrazloženje: Narednik Stevan Vujaklija poginuo je 16. aprila 1941. godine prilikom preleta sa nikšićkog aerodroma za Grčku.

164. Ulica Sretena Glišovića - počinje od Kragujevačkog puta, između kp 6031/11 i 6099, prati deo kp 9862 i završava se između kp 6059/3 i 6047 KO Ripanj, kod predložene Ulice br. 115.

Obrazloženje: Sreten Glišović bio je letač-izviđač, poginuo je 6. aprila kada je avion u kom je Sreten leteo, a kojim je upravljao, oboren iznad aerodroma u Aradu.

165. Ulica Todora Radovića - počinje od novopredložene Ulice put za Pavićevac između kp 4112/1 i 4138/1, prati kp 9818/1 i završava se između kp 4113/6 i 4132/1 KO Ripanj.

Obrazloženje: Todor Radović poginuo je 6. aprila prilikom bombardovanja Arada.

166. Ulica kapetana Borivoja Milovanovića - počinje od novopredložene Ulice put za Žuti breg, između kp 6442/1 i 6443/2, prati deo kp 9804 i završava se između kp 4440/2 i 6430 KO Ripanj.

Obrazloženje: Kapetan Borivoje Milovanović poginuo je 6. aprila kada je njegov avion napadnut i oboren iznad nemačkog aerodroma kod Temišvara.

Zaseok 1. Slavka Zelenika - obuhvata kp 163/11, 163/9, 163/7 i deo kp 163/5, 161/1, 163/12, 163/10 KO Ripanj.

Obrazloženje: Slavko Zelenik poginuo je 6. aprila nakon povratka sa zadatka bombardovanja nemačkog aerodroma kod Arada, kada je avion u kojem je Slavko oborio nemački vazdušni avion.

Zaseok 2. Blaže Gardaševića - obuhvata kp deo kp 199, 194/3, 200/1 i 153 KO Ripanj.

Obrazloženje: Blaža Gardašević poginuo je prilikom povratka sa uspešno izvršenog zadatka bombardovanja nemačke tenkovske kolone kod Preševa.

Zaseok 3. Narednika Dušana Vučkovića - obuhvata kp 757/4, 757/3, 757/2, 757/1, 690/6, 690/4, 760 i 759 i deo kp 758, 690/5, 757/5 i 690/3 KO Ripanj.

Obrazloženje: Narednik Dušan Vučković poginuo je 10. aprila na aerodromu Davidovac kod Paraćina.

Član 7

Na osnovu ove Odluke nadležna služba Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije će ažurirati Adresni registar.

Član 8

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".