ODLUKA O UTVRĐIVANJU HIDROELEKTRANE "SIĆEVO" U SELU SIĆEVO KOD NIŠA ZA SPOMENIK KULTURE ("Sl. glasnik RS", br. 93/2023)

1. Hidroelektrana "Sićevo" u selu Sićevo kod Niša utvrđuju se za spomenik kulture.

Hidroelektrana "Sićevo" u selu Sićevo (u daljem tekstu: spomenik kulture), nalazi se na teritoriji opštine Niška Banja, grad Niš, na reci Nišavi i na teritoriji Parka prirode "Sićevačka klisura".

2. Hidroelektrana "Sićevo" predstavlja postrojenje derivacionog tipa. U sastavu postrojenja su: brana, vodozahvat, derivacioni (dovodni) kanal, vodostan i mašinska zgrada sa tri agregata.

Brana je betonska, dužine ~50 m, sa tri stuba (kule), opremljena sa dva rešetkasta čelična zatvarača tipa "Stonej", svaki dužine ~19 m, koji se pokreću na ručni i elektromotorni pogon. Dve kule se nalaze na obali, dok je treća smeštena na sredini brane. Projektant je vodio računa o estetici što se može zaključiti i po neoklasicističkim elementima koje koristi u modelovanju mosta koji povezuje kule. Propuštanje velikih voda vrši se podizanjem i spuštanjem jednog ili oba čelična zatvarača. Iz akumulacionog bazena (zahvata) voda se odvodi do turbina betonskim kanalom dužine oko 1800 m, koji se pruža duž leve obale Nišave sve do Hidroelektrane. Derivacioni kanal dovodi vodu do tzv. gornje vade dužine 18,3 m i širine, u dnu, od 3-5 m.

Zgrada Hidroelektrane je projektovana u neoklasicističkom stilu gde se arhitekta ugledao na uzore iz gotske arhitekture, koristeći zupčasti završni krovni venac i u dekorativne svrhe. Prozorski otvori su pravilno ritmično raspoređeni i svaki otvor ponavlja zupčasti ukras. Objekat se sastoji iz tri segmenta, od kojih je centralni deo spratni, dok su prednji i zadnji deo prizemni. Zgrada je zidana opekom u masivnom konstruktivnom sistemu, a zidne površine su malterisane i bojene. Krov je ravan, pravougaone osnove dimenzije ~37 x 18 m, sa dva ispada ~5 x 5 m i ~1,4 x 4 m.

U glavnoj hali elektrane smeštena su tri agregata koja se sastoje od turbine, centrifugalnog regulatora, trofaznog sinhronog generatora i pobudnog generatora. Sve tri turbine su tipa Francis, proizvođača "J. M. Voith Heidenheim", dve su horizontalne openflume, a jedna je vertikalna. Dve horizontalne turbine su spojene na dva trofazna sinhrona generatora proizvođača "Simens-Schuckert" Werke Wien (1922-1923. godina), a treća vertikalna je spojena na trofazni sinhroni generator, proizvođača "Brown, Boveri & Co" Mannheim (1937-1938. godina). Od zgrade hidroelektrane iskopan je odvodni kanal, trapezastog profila dužine ~150 m, kojim se voda iz turbina odvodi u reku Nišavu.

Pored zgrade elektrane u granicama spomenika kulture su pomoćni objekti i objekti za odmor.

Objekti koji čine spomenik kulture su u zadovoljavajućem stanju, ali je neophodno stalno tekuće održavanje, kao i periodična sanacija.

3. Granica spomenika kulture polazi od najzapadnije tačke k.p. br. 5503, ide u smeru kazaljke na satu severozapadnim granicama k.p. br. 5503 (odvodni kanal) i 5498, do najsevernije tačke k.p. br. 5499. Odatle granica nastavlja severoistočnom i istočnom granicom k. p. br. 5499, do k.p. br. 5500, gde se lomi ka istoku i nastavlja severnom i istočnom stranom, do jugoistočnog ugla, k.p. br. 5500. Odatle se granica lomi ka istoku, severnom stranom k.p. br. 5503 do njenog severoistočnog ugla, a zatim preseca put (k.p. br. 8207) i od severozapadnog ugla k.p. br. 6203, ide severnom stranom k.p. br. 6203 do brane na Nišavi (k.p. broj 8206), obuhvata branu i vodozahvat, a zatim nastavlja na istok do krajnjeg severoistočnog ugla k.p. br. 6203. Nakon toga granica se lomi na jug, do jugoistočnog ugla k.p. br. 6203, a potom na zapad do jugozapadnog ugla k.p. br. 6203. Na tom mestu granica ponovo preseca put (k.p. br. 8207) i ide do istočne strane k.p. br. 5503, gde se lomi na jug do jugoistočnog ugla k.p. br. 5503, a zatim skreće na zapad južnom stranom k.p. br. 5503, do početne tačke (najzapadnija tačka k.p. br 5503). Spomenik kulture obuhvata prostor i objekte na k. p. br. 5498, 5499, 5500, 5503, 6203, 8206 (brana na reci Nišavi) i 8207 (put, deo) KO Sićevo, u državnoj svojini.

Granica zaštićene okoline spomenika kulture polazi od najzapadnije tačke k.p. br. 5497, ide na sever, preseca reku Nišavu (k.p. 8206) i u smeru kazaljke na satu, ide severnom stranom k.p. br. 8206 (desna obala reke Nišave), do brane, obuhvata branu i vodozahvat, a zatim nastavlja na istok do krajnjeg severoistočnog ugla k.p. br. 6203. Nakon toga se lomi na jug, do najistočnije tačke k.p. br. 6204, odakle nastavlja na zapad sve do severoistočnog ugla k.p. br. 6907. Granica zatim ide istočnom stranom k.p. br. 6907 do njenog jugoistočnog ugla, a zatim skreće na zapad i ide južnim granicama k.p. br.: 6907, 6908, 6909, 6910, 6911, 6912 i 6913. Zatim granica preseca put (k.p. br. 8265/1), do jugoistočne tačke k.p. br. 6899 i dalje nastavlja južnim granicama k.p. br.: 6899, 6896, 6895, 6894, 6893, 6883, 6882, 6881, 6880, 6879, 6878, 6877 do severoistočnog ugla k.p. br. 6836, odakle skreće na jug istočnom granicom k. p. br. 6836, a zatim nastavlja na zapad, južnom granicom k.p. br. 6836 i nastavlja južnim granicama k.p. br. 6198, 6194, 6193, 6192/3, 6192/2, 6192/1, 6191, 6189, 6188/4, 6188/3, 6188/5, 6188/2, 6188/1 sve do krajnje zapadne tačke k.p. br. 6188/1, odakle pod pravim uglom preseca put - k.p. br. 6152. Nakon što preseče put, granica nastavlja na zapad južnom stranom k.p. br. 6204, do istočne tačke k.p. br. 6163/9. Odavde granica zaštićene okoline ide na zapad južnim granicama k.p. br. 6163/9, 6163/1, 6163/2, 6163/3, 6163/4, 6163/5, 6163/6, 6163/7, 6163/10, 6163/8, 6162/1, 6162/2, 6162/3, 6162/4, 6162/5, 6162/6. Zatim granica zaštićene okoline ide na zapad i preseca put - k.p. br. 8207 do jugoistočnog ugla k.p. br. 5491/4, a potom nastavlja južnim granicama k.p. 5491/4, 5491/2 i 5491/3, a zatim zapadnom stranom k.p. br. 5490 i 5489, do najzapadnije tačke k.p. br. 5489. Iz ove tačke granica ide na zapad, južnom granicom k.p. br 5503 do najsevernije tačke k.p. br. 5497. Odatle granica ide na jugoistok, a zatim na jugozapad, graničnim linijama k.p. br. 5497, sve do najistočnije tačke k.p. br. 5496, odakle ide na jugozapad oko k.p. br. 5496 do najistočnije tačke k.p. br. 5505. Nakon ove tačke granica skreće na jug, sve do jugoistočnog ugla k.p. br. 5505, a zatim skreće na zapad južnim granicama k.p. br.: 5505, 5506, 5507, 5510, 5511, 5512, 5513, 5514, 5515, 5516, 5517, 5518/1, 5518/2, 5519, sve do najzapadnije tačke k.p. br. 5519. Od ove tačke, granica skreće na jugozapad, južnom i zapadnom granicom k.p. br. 5497, sve do najzapadnije tačke k.p. br. 5497 (početna tačka). Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata prostor i objekte na sledećim k. p. 5489, 5491/3, 5497, 5501/1, 6162/4, 6163/2, 6163/9, 6201, 6202, 6204, 8206 (reka Nišava, leva i desna obala, na potezu od brane do kraja odvodne vode) i 8207 (put, deo) KO Sićevo, u državnoj svojini; 5488, 5490, 6152 (put, deo) i 8265/1 (put, deo) KO Sićevo, u javnoj svojini; 5479, 5480/1, 5480/2, 5481, 5482/1, 5482/2, 5482/3, 5482/4, 5483, 5484, 5485, 5486/1, 5486/2, 5487, 5491/2, 5491/4, 5496, 5501/2, 5502, 5505, 5506, 5507, 5508, 5509, 5510, 5511, 5512, 5513, 5514, 5515, 5516, 5517, 5518/1, 5518/2, 5519, 6162/1, 6162/2, 6162/3, 6162/5, 6162/6, 6163/1, 6163/3, 6163/4, 6163/5, 6163/6, 6163/7, 6163/8, 6163/10, 6188/1, 6188/2, 6188/3, 6188/4, 6188/5, 6189, 6191, 6192/1, 6192/2, 6192/3, 6193, 6194, 6198, 6199, 6200, 6205, 6836, 6877, 6878, 6879, 6880, 6881, 6882, 6883, 6893, 6894, 6895, 6896, 6899, 6907, 6908, 6909, 6910, 6911, 6912 i 6913 KO Sićevo, u privatnoj svojini.

4. Spomenik kulture je u vlasništvu Republike Srbije.

Zaštićena okolina spomenika kulture je u vlasništvu više lica.

5. U podnožju sela Sićevo i na oko šest kilometara nizvodno od Hidroelektrane "Sveta Petka" nalazi se velika pokretna brana i Hidroelektrana "Sićevo". Sa ubrzanim demografskim i industrijskim razvojem grada Niša kapaciteti Hidroelektrane "Sveta Petka" i rezervne električne centrale nisu bili dovoljni da namire narasle potrebe za električnom energijom. Predlog za izgradnju nove hidroelektrane potekao je od Električnog odeljenja opštine Niš, a osnovu za izgradnju predstavljala je koncesija koju je grad Niš dobio za korišćenje reke Nišave još 1902. godine. Pripremni radovi na izgradnji Hidroelektrane "Sićevo" započeti su maja 1921. godine angažovanjem inženjera Drekslera iz Beča, čiji je zadatak bio da snimi teren i prikupi potrebne podatke na osnovu kojih je firma "Siemens-Schuckert" izradila projekat. Oprema je nabavljena na ime ratne reparacije koju je dobio grad Niš posle Prvog svetskog rata. Izgradnja elektrane poverena je, nakon licitacije, preduzimaču Milanu Miljkoviću iz Zaječara, a radovi su započeti 8. oktobra 1928. godine. Loše vremenske prilike i štete od poplava, uticale su na produžetak rokova i poskupljenje radova, tako da je Hidroelektrana završena i počela je sa radom tek decembra 1931. godine.

Hidroelektrana "Sićevo" je jedinstven primer objekta industrijskog nasleđa sa kontinuitetom proizvodnog procesa od devet decenija i kao takav predstavlja materijalno svedočanstvo procesa elektrifikacije i industrijalizacije grada Niša i okoline.

Ovaj spomenik kulture svrstava se u značajna ostvarenja tehničke kulture kako zbog jedinstvenog inžinjerskog rešenja, tehničkih vrednosti, sačuvanih hidromehaničkih i mašinskih sklopova, tako i zbog istorijskog doprinosa modernizacijskim procesima u Srbiji.

6. Kategorija spomenika kulture je kulturno dobro (kulturno dobro III kategorije).

7. Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:

1) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnog dobra:

- očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih, dekorativnih, mašinskih, tehničkih i tehnoloških elemenata, originalnih materijala, stilskih i funkcionalnih karakteristika,

- očuvanje osnovne, izvorne namene sa mogućnošću dopunske namene za potrebe turizma, kulture, obrazovanja, rekreacije i drugih delatnosti koje ne narušavaju vrednosti spomenika kulture;

2) stručne i tehničke mere zaštite radi obezbeđivanja kulturnog dobra od propadanja, oštećenja, uništenja i krađe:

- ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti svih instalacija, mašina, transportnog sistema i kanala u spomeniku kulture;

3) način obezbeđivanja korišćenja i dostupnosti kulturnog dobra javnosti:

- dozvoljava se postavljanje informativne table sa podacima o spomeniku kulture,

- dozvoljava se hortikulturno uređenje, redovno obnavljanje i održavanje vegetacije, kao i komunalno opremanje i održavanje;

4) ograničenja i zabrane u pogledu raspolaganja kulturnim dobrom i njegove upotrebe, u skladu sa zakonom:

- a objekte u javnoj svojini u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini,

- za radove i aktivnosti na nepokretnom kulturnom dobru i u njegovoj neposrednoj okolini, potrebno je pribaviti uslove zaštite prirode i saglasnosti u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode;

5) ograničenja, odnosno zabrane izvođenja određenih građevinskih radova, promene oblika terena i korišćenja zemljišta u okviru zaštićene okoline kulturnog dobra, kao i promene namena pojedinih kulturnih dobara:

- zabranjena je prepravka, dogradnja, nadgradnja i drugi radovi koji mogu ugroziti statičku stabilnost spomenika kulture,

- zabranjeno je postavljanje trajnih ili privremenih objekata koji svojom namenom i volumenom gabarita po visini i obliku mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture,

- zabranjeno je postavljanja priključnih kutija, ormara i rashladnih uređaja na fasadama spomenika kulture,

- zabrana prosipanja, odlaganja i privremenog ili trajnog deponovanja otpadnih i štetnih materija (šuta, smeća, hemijski agresivnih, eksplozivnih, otrovnih i radioaktivnih);

6) uklanjanje građevinskog ili drugog objekta čije postojanje ugrožava zaštitu ili korišćenje kulturnog dobra.

Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture:

1) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja zaštićene okoline spomenika kulture:

- dozvoljava se čuvanje i održavanje objekata koji čine neposredno okruženje spomenika kulture, očuvanje arhitekture i autentičnosti objekata u što većoj meri (izgled, spoljašnja arhitektura, enterijer, originalni materijali), kao i tretiranje kompletnog prirodnog ambijenta isključivo prema uslovima nadležnih ustanova,

- urbanističko i komunalno uređenje, hortikulturno opremanje, negovanje dekorativne flore i redovno održavanje prostora zaštićene okoline u funkciji spomenika kulture;

2) stručne i tehničke mere zaštite radi obezbeđivanja zaštićene okoline spomenika kulture od propadanja, oštećenja, uništenja i krađe:

- vođenje elektro i TT vodova podzemnim putem;

3) način obezbeđivanja korišćenja i dostupnosti zaštićene okoline spomenika kulture javnosti:

- obeležavanje zaštićene okoline spomenika kulture na odgovarajući način, kao i postavljanje putokaza i tabli koje će usmeriti posetioce i pokazati osnovna obeležja zaštićenog prostora;

4) ograničenja i zabrane u pogledu raspolaganja zaštićenom okolinom spomenika kulture i njegove upotrebe, u skladu sa zakonom:

- za objekte u javnoj svojini u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini,

- za radove i aktivnosti na nepokretnom kulturnom dobru i u njegovoj zaštićenoj okolini, potrebno je pribaviti uslove zaštite prirode i saglasnosti u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode;

5) ograničenja, odnosno zabrane izvođenja određenih građevinskih radova, promene oblika terena i korišćenja zemljišta u okviru zaštićene okoline kulturnog dobra, kao i promene namena pojedinih kulturnih dobara:

- zabrana gradnje i postavljanja trajnih ili privremenih objekata, koji svojim gabaritom, volumenom, arhitekturom i neodgovarajućim materijalima i namenom mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu i koji nisu u funkciji spomenika kulture,

- zabrana radova koji mogu ugroziti statičku bezbednost spomenika kulture,

- zabrana prosipanja, odlaganja i privremenog ili trajnog deponovanja otpadnih i štetnih materija (šuta, smeća, hemijski agresivnih, eksplozivnih, otrovnih i radioaktivnih);

6) uklanjanje građevinskog ili drugog objekta čije postojanje ugrožava zaštitu ili korišćenje kulturnog dobra.

8. Sastavni deo ove odluke je grafički prikaz osnove spomenika kulture i njegove zaštićene okoline sa objektima koji se u njoj nalaze, sa katastarskim i zemljišnoknjižnim podacima.

9. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

GRANICA SPOMENIKA KULTURE HIDROELEKTRANE SIĆEVO

 

GRAFIČKI PRIKAZ OSNOVE SPOMENIKA KULTURE I NJEGOVE ZAŠTIĆENE OKOLINE SA OBJEKTIMA KOJI SE U NJOJ NALAZE