ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE KINE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 6/2023) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, potpisan u Pekingu, 17. oktobra 2023. godine, u originalu na srpskom, kineskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE KINE
Sadržaj
PREAMBULA
GLAVA 1. OPŠTE ODREDBE
GLAVA 2. TRGOVINA ROBOM
GLAVA 3. PRAVILA O POREKLU I PROCEDURE ZA PRIMENU
GLAVA 4. CARINSKE PROCEDURE I OLAKŠAVANJE TRGOVINE
GLAVA 5. ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE
GLAVA 6. ULAGANJA I USLUGE
GLAVA 7. INSTITUCIONALNE ODREDBE
GLAVA 8. KONKURENCIJA
GLAVA 9. REŠAVANJE SPOROVA
GLAVA 10. ZAVRŠNE ODREDBE
ANEKS 1. LISTA CARINSKIH KONCESIJA
ANEKS 2. SPISAK POSEBNIH PRAVILA ZA PROIZVOD
ANEKS 3. UVERENJE O POREKLU
ANEKS 4. DEKLARACIJA O POREKLU
ANEKS 5. PRAVILA POSTUPKA ARBITRAŽNOG VEĆA
ANEKS 6. SARADNJA NA POLJU ZDRAVSTVA /TRADICIONALNE KINESKE MEDICINE (TKM)
PREAMBULA
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu "Srbija"), s jedne strane, i Vlada Narodne Republike Kine (u daljem tekstu "Kina"), s druge strane, u daljem tekstu pojedinačno nazvane "Strana" ili objedinjeno nazvane "Strane";
PODSEĆAJUĆI na Sporazum o trgovinsko-ekonomskoj saradnji između Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Kine potpisan 1996. godine u cilju jačanja saradnje i razvoja trgovinsko-ekonomskih odnosa;
PREDANI produbljivanju bliskih i trajnih odnosa kroz sporazum o slobodnoj trgovini sa ciljem da proizvedu ekonomske i socijalne koristi, da stvore nove mogućnosti za zapošljavanje i da poboljšaju životni standard svojih naroda;
POTVRĐUJUĆI svoju posvećenost sprovođenju sveobuhvatne saradnje u okviru Inicijative "Pojas i put" i stvaranju zajednice koja ima zajedničku budućnost;
POTVRĐUJUĆI svoju posvećenost ostvarivanju cilja održivog razvoja;
PREDANI promociji prosperiteta, demokratije, društvenog napretka i podržavanju slobode, jednakosti, pravde i vladavine prava, potvrđujući svoju posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i osnovnim normama međunarodnih odnosa;
ODLUČNI da promovišu i dalje jačaju multilateralni trgovinski sistem, nadovezujući se na svoja prava i obaveze prema Marakeškom sporazumu kojim se uspostavlja Svetska trgovinska organizacija (u daljem tekstu "STO");
UZIMAJUĆI U OBZIR da se ni jedna odredba ovog Sporazuma ne može tumačiti kao izuzimanje Strana od svojih obaveza prema drugim međunarodnim sporazumima, posebno prema Marakeškom sporazumu kojim se osniva STO i drugim sporazumima koji su dogovoreni na osnovu njih;
IZRAŽAVAJUĆI svoju spremnost da ispitaju mogućnost razvijanja i produbljivanja ekonomskih odnosa, kako bi ih proširile na oblasti koje nisu obuhvaćene ovim sporazumom;
UVERENE da će ovaj sporazum unaprediti konkurentnost njihovih preduzeća na globalnim tržištima i stvoriti uslove koji podstiču razvoj međusobnih ekonomskih, trgovinskih i investicionih veza;
ODLUČILE SU, pridržavajući se gore navedenog, da zaključe sledeći Sporazum:
OPŠTE ODREDBE
1. Strane će uspostaviti zonu slobodne trgovine na osnovu ovog sporazuma, u cilju podsticanja prosperiteta i održivog razvoja.
2. Ciljevi ovog sporazuma, koji se zasniva na trgovinskim odnosima između tržišnih ekonomija su:
(a) ostvariti liberalizaciju trgovine robom u skladu sa članom XXIV
Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (u daljem tekstu: "GATT 1994");
(b) uzajamno povećati mogućnosti za ulaganja između Strana i postepeno stvoriti okruženje koje pogoduje unapređenju trgovine uslugama;
(v) obezbediti pravične uslove za konkurenciju u trgovini između Strana i osigurati odgovarajuću i delotvornu zaštitu prava intelektualne svojine;
(g) postepeno se međusobno dodatno upoznati sa javnim nabavkama Strana;
(d) razvijati međunarodnu trgovinu na takav način da doprinese cilju održivog razvoja i obezbediti da ovaj cilj bude integrisan i da se odražava na trgovinske odnose Strana; i
(đ) doprineti na taj način skladnom razvoju i povećanju svetske trgovine.
Bez uticaja na Glavu 3 i povezane Anekse, ovaj sporazum se primenjuje:
(a) sa stanovišta Srbije, na teritoriju Republike Srbije, uključujući kopnenu teritoriju, unutrašnje vode i teritorijalni vazdušni prostor, u skladu sa međunarodnim pravom i domaćim pravom;
(b) sa stanovišta Kine, na celokupnu carinsku teritoriju Narodne Republike Kine, uključujući kopnenu teritoriju, teritorijalni vazdušni prostor, unutrašnje vode, teritorijalno more kao i njihova korita i podzemlje, i bilo koje područje izvan njenog teritorijalnog mora unutar kojeg može da vrši suverena prava i/ili sudsku nadležnost u skladu sa međunarodnim pravom i svojim domaćim pravom.
Centralna, regionalna i lokalna uprava
Svaka od Strana će obezbediti da njene centralne, regionalne i lokalne uprave i organi, kao i nevladina tela u vršenju vladinih ovlašćenja, koja su na njih prenele centralne, regionalne ili lokalne uprave i organi, poštuju sve dužnosti i obaveze u skladu s ovim sporazumom.
1. Strane će objaviti ili na drugi način učiniti dostupnim svoje zakone, propise, sudske odluke, upravna rešenja koja imaju opštu primenu i međunarodne sporazume koje su zaključile, a koji mogu da utiču na sprovođenje ovog sporazuma.
2. Strane će odmah odgovoriti na konkretna pitanja i, na zahtev, jedna drugoj obezbediti informacije u vezi sa pitanjima koja se pominju u stavu 1. Od Strana se neće zahtevati da otkrivaju poverljive informacije.
3. Centri za kontakt koji su ustanovljeni u članu 71. (Centri za kontakt) će olakšati komunikaciju između Strana o pitanjima koja su obuhvaćena ovim sporazumom. Na zahtev druge Strane, Centar za kontakt će identifikovati instituciju ili osobu koji su odgovorni za određeno pitanje i pružiti podršku, po potrebi, u omogućavanju komunikacije sa Stranom kojoj je upućen zahtev.
TRGOVINA ROBOM
Osim ako je drugačije predviđeno ovim sporazumom, ova glava se primenjuje na trgovinu robom između Strana.
Svaka od Strana će robi iz druge Strane odobriti nacionalni tretman u skladu sa članom III GATT 1994, uključujući njegova tumačenja. U tom smislu su član III GATT 1994, uključujući njegova tumačenja, obuhvaćeni ovim sporazumom, mutatis mutandis.
1. Osim ako nije drugačije predviđeno ovim sporazumom, nijedna Strana neće povećati bilo koju postojeću ili doneti bilo koju novu carinsku dažbinu na robu sa poreklom druge Strane.
2. Osim ako nije drugačije predviđeno ovim sporazumom, svaka Strana će smanjiti ili ukinuti svoje carinske dažbine na robu sa poreklom iz druge Strane u skladu sa Glavom 3. (Pravila o poreklu i procedure za primenu), u skladu sa Tabelama u Aneksu 1. (Lista carinskih koncesija).
3. Carinska dažbina uključuje bilo koju dažbinu ili taksu bilo koje vrste uvedenu na uvezenu robu, ali ne uključuje:
(a) dažbine jednakog dejstva kao unutrašnji porez uvedene u skladu sa odredbama stava 2. člana III GATT 1994;
(b) bilo koju antidampinšku ili kompenzatornu dažbinu primenjenu u skladu sa odredbama člana VI GATT 1994, Sporazuma STO o primeni člana VI Opšteg sporazuma o carinama i trgovini 1994, ili Sporazuma STO o subvencijama i kompenzatornim merama, bilo koje primenjenu dažbinu u skladu sa članom XIX GATT 1994. i Sporazumom STO o zaštitnim merama; i
(v) bilo koju taksu ili druge naknade u vezi sa uvozom koje su proporcionalne ceni pruženih usluga.
1. Za svaki proizvod bazna carina, na koju se primenjuju postepena sniženja određena u Aneksu 1. (Lista carinskih koncesija) u odnosu na uvoz koji se odvija između Strana, biće carina po statusu najpovlašćenije nacije (u daljem tekstu "MFN") koju svaka Strana primenjuje od 1. januara 2022. godine.
2. Ako u bilo kom trenutku Strana smanji svoju primenjenu MFN carinu nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, ta carina će se primenjivati na trgovinu obuhvaćenu ovim sporazumom ako i sve dok je niža od stope carinske dažbine izračunate u skladu sa svojim Tabelama u Aneksu 1. (Lista carinskih koncesija).
Prava i obaveze Strana u pogledu količinskih ograničenja uređena su članom XI GATT koji se ovim ugrađuje u ovaj sporazum i čini njegov sastavni deo.
Sanitarne i fitosanitarne mere
1. Prava i obaveze Strana u vezi sa sanitarnim i fitosanitarnim merama uređena su Sporazumom STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera.
2. Strane će razmeniti nazive i adrese centara za kontakt koji poseduju sanitarnu i fitosanitarnu ekspertizu, kako bi olakšale komunikaciju i razmenu informacija između njih.
1. Prava i obaveze Strana u vezi sa tehničkim propisima, standardima i procenama usaglašenosti uređena su Sporazumom STO o tehničkim preprekama trgovini.
2. Strane će osnažiti saradnju na polju tehničkih propisa, standarda i procene usaglašenosti u cilju boljeg međusobnog razumevanja sistema svake od njih i olakšavanja pristupa svojim tržištima.
Prava i obaveze Strana u vezi sa državnim trgovinskim preduzećima uređena su članom XVII GATT 1994, uključujući tumačenja i Dogovorom o tumačenju člana XVII GATT 1994 koji se ovim ugrađuju u ovaj sporazum i čine njegov deo, mutatis mutandis.
Subvencije i kompenzatorne mere
1. Prava i obaveze Strana u vezi sa subvencijama i kompenzatornim merama uređena su u skladu sa čl. VI i XVI GATT 1994 i Sporazumom STO o subvencijama i kompenzatornim merama, osim ako nije drugačije predviđeno u stavu 2.
2. Pre nego što jedna od Strana, zavisno od slučaja, pokrene postupak, kako bi utvrdila postojanje, stepen i efekat navodne subvencije u drugoj strani, kao što je predviđeno u članu 11. Sporazuma STO o subvencijama i kompenzatornim merama, Strana koja razmatra pokretanje takvog postupka obavestiće pismenim putem Stranu čija je roba predmet tog ispitivanja što je pre moguće i na taj način omogućiti da se održe konsultacije u cilju pronalaženja međusobno prihvatljivog rešenja. Konsultacije će biti održane ukoliko bilo koja od Strana to zatraži u roku od 15 dana od prijema obaveštenja.
1. Prava i obaveze Strana u pogledu antidampinških mera uređena su članom VI GATT-a 1994 i Sporazumom STO o primeni člana VI GATT 1994.
Strane su saglasne da takve mere ne preduzimaju na proizvoljan ili protekcionistički način.
2. Što je pre moguće nakon prihvatanja propisno dokumentovanog zahteva industrije jedne Strane za pokretanje antidampinške istrage u vezi sa robom iz druge Strane i pre nego što nastavi sa pokretanjem takve istrage, ta Strana će obavestiti drugu Stranu.
3. Obe strane potvrđuju da između dve Strane neće postojati praksa da se koristi metodologija zasnovana na surogat vrednosti treće zemlje, uključujući korišćenje surogat cene ili surogat troška u određivanju normalne vrednosti i izvozne cene prilikom utvrđivanja marže dampinga tokom antidampinškog postupka.
Prava i obaveze Strana u vezi sa opštim zaštitnim merama uređena su članom XIX GATT 1994 i Sporazumom STO o zaštitnim merama.
1. U slučaju da se, kao rezultat sniženja ili ukidanja carine prema ovom sporazumu, bilo koji proizvod poreklom iz jedne Strane uveze u povećanim količinama na teritoriju druge Strane u apsolutnim ili relativnim iznosima u odnosu na domaću proizvodnju i pod takvim uslovima da predstavlja značajan razlog za nastupanje ozbiljne štete ili pretnje od takve štete za domaću privrednu granu koja proizvodi slične ili direktno konkurentne proizvode na teritoriji Strane koja uvozi, Strana koja uvozi može da preduzme bilateralne zaštitne mere u minimalnom obimu koji je potreban da se otkloni ili spreči šteta, u skladu s odredbama st. 2-12. samo u toku prelaznog perioda.
2. Bilateralne zaštitne mere mogu biti preduzete samo po pružanju jasnih dokaza da je povećani uvoz prouzrokovao ili preti da prouzrokuje ozbiljnu štetu, prema istrazi sprovedenoj u skladu sa procedurama koje su utvrđene u Sporazumu STO o zaštitnim merama.
3. Ukoliko se ispune uslovi iz stava 1, Strana uvoznica može preduzeti mere koje uključuju:
(a) obustavljanje daljih sniženja bilo koje carinske stope koje ovaj sporazum predviđa za taj proizvod; ili
(b) povećanje carinske stope za taj proizvod do nivoa koji neće prelaziti manju od sledeće dve stope:
(1) carinsku stopu po statusu MFN koja se primenjuje u trenutku kada se mera preduzima; ili
(2) carinsku stopu po statusu MFN koja se primenjuje na dan koji neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog sporazuma.
4. Strana će momentalno drugoj Strani dostaviti obaveštenje u pisanoj formi nakon:
(a) pokretanja istrage u vezi sa bilateralnim zaštitnim merama;
(b) preduzimanja privremene zaštitne mere u skladu sa stavom 10;
(v) utvrđivanja ozbiljne štete ili pretnje prouzrokovane povećanim uvozom;
(g) donošenja odluke o primeni ili produženju zaštitne mere; i
(d) donošenja odluke da se izmeni prethodno preduzeta mera.
5. Prilikom obaveštavanja iz st. 4 (b) do (d), Strana koja predlaže primenu ili produženje bilateralne zaštitne mere će drugoj Strani dostaviti sve relevantne informacije koje uključuju dokaze o nastupanju ozbiljne štete ili pretnje od iste prouzrokovane povećanim uvozom, tačan opis robe i meru koju predlaže, kao i predloženi datum uvođenja i očekivano vreme trajanja. Strana koja predlaže primenu mere će takođe pružiti sve dodatne informacije koje druga Strana smatra relevantnim.
6. Strana koja predlaže primenu ili produženje bilateralne zaštitne mere će drugoj Strani pružiti adekvatnu priliku za prethodne konsultacije što je ranije moguće pre preduzimanja bilo koje takve mere ukoliko je to izvodljivo, u cilju pristupa informacijama koje proizilaze iz istrage, razmene mišljenja o meri i postizanja sporazuma o obeštećenju iz stava 11. Strane će tokom takvih konsultacija razmotriti, između ostalog, informacije date u skladu sa stavom 5, kako bi utvrdile:
(a) usklađenost sa ostalim odredbama ovog člana;
(b) da li treba preduzeti bilo koju predloženu meru; i
(v) prikladnost predložene mere, uključujući razmatranje alternativnih mera.
7. Bilateralne zaštitne mere primenjivaće se najduže dve godine. U izuzetnim okolnostima, mere se mogu primenjivati u ukupnom trajanju od najviše tri godine. Nijedna bilateralna zaštitna mera se neće primenjivati na uvoz proizvoda na koji je prethodno primenjivana takva mera.
8. Nijedna bilateralna zaštitna mera se neće primenjivati na određeni proizvod dok je na snazi opšta zaštitna mera u pogledu tog proizvoda; u slučaju da se preduzme opšta zaštitna mera u vezi sa određenim proizvodom, sve postojeće bilateralne zaštitne mere koje su preduzete protiv tog proizvoda biće ukinute.
9. Po prestanku primene bilateralne zaštitne mere, carinska stopa će biti stopa koja bi se inače primenjivala da nije doneta mera.
10. U kritičnim okolnostima, gde bi odlaganje moglo da prouzrokuje štetu koju je teško popraviti, bilo koja Strana može da preduzme privremenu bilateralnu zaštitnu meru u skladu sa preliminarno utvrđenom činjenicom da postoje jasni dokazi da povećan uvoz predstavlja značajan razlog za nastupanje ozbiljne štete ili pretnje od iste za domaću privrednu granu. Bilo koja privremena mera prestaje da važi najkasnije u roku od 200 dana. Period primene bilo koje privremene mere računa se u trajanje mere iz stava 7. i svakog produženja njenog trajanja. Sva povećanja carina biće odmah nadoknađena, ukoliko istraga iz stava 2. ne dovede do zaključka da su ispunjeni uslovi iz stava 1.
11. Strana koja predlaže primenu mere opisane u stavu 3. obezbediće drugoj Strani međusobno uzajamno usaglašeno adekvatno sredstvo za liberalizaciju trgovine u vidu ustupaka sa suštinski jednakim trgovinskim efektima ili ekvivalentnim vrednosti dodatnih dažbina za koje se očekuje da će proizaći iz te mere. Ako Strane ne budu u mogućnosti da se dogovore o nadoknadi u roku od 30 dana putem konsultacija iz stava 6, Strana na čiju se robu sa poreklom primenjuje mera može preduzeti radnje koje imaju trgovinske efekte suštinski ekvivalentne merama primenjenim prema ovom članu. Ova mera će se primenjivati samo tokom minimalnog perioda koji je neophodan za postizanje suštinski ekvivalentnih efekata, a u svakom slučaju će biti ukinuta najkasnije na datum ukidanja bilateralne zaštitne mere. Pravo na preduzimanje mere iz ovog stava neće se koristiti prvih osamnaest meseci koliko je na snazi bilateralna zaštitna mera, pod uslovom da je zaštitna mera preduzeta kao rezultat apsolutnog povećanja uvoza i da je takva mera u skladu sa odredbama ovog sporazuma.
12. Za potrebe ovog člana, "prelazni period" označava period od pet godina koji počinje na dan stupanja na snagu ovog sporazuma, osim što u slučaju proizvoda kod kojih proces liberalizacije traje pet ili više godina, prelazni period će trajati sve dok takav proizvod ne dostigne nultu tarifu prema Rasporedu kako je navedeno u Aneksu 1. (Lista carinskih koncesija) plus dve godine.
Prava i obaveze Strana u vezi sa opštim izuzećima uređena su u članu XX GATT 1994 koji se ovim ugrađuje u ovaj sporazum i čini njegov deo, mutatis mutandis.
Izuzeća iz razloga bezbednosti
Prava i obaveza Strana u vezi sa izuzećima iz razloga bezbednosti uređena su u članu XXI GATT 1994 koji se ovim ugrađuje u ovaj sporazum i čini njegov deo, mutatis mutandis.
Ograničenja u cilju zaštite ravnoteže platnog bilansa
Ako je jedna od Strana u ozbiljnim platnobilansnim teškoćama i teškoćama spoljne likvidnosti, ili joj preti opasnost od nastanka takve situacije, ona može da uvede restriktivne uvozne mere, u skladu sa članom XII GATT 1994 i Dogovorom o platnobilansnim odredbama GATT 1994. Te restriktivne mere biće u skladu sa Statutom Međunarodnog monetarnog fonda.
Ništa u ovom sporazumu neće se tumačiti tako da zahteva od Strane da dostavi ili dozvoli pristup poverljivim informacijama, čije bi otkrivanje ometalo sprovođenje zakona, ili bi na drugi način bilo u suprotnosti sa javnim interesom, ili koje bi štetilo legitimnim komercijalnim interesima određenih preduzeća, javnih ili privatnih.
Osim ako nije drugačije predviđeno u ovom sporazumu, kada jedna Strana pruži informacije drugoj Strani u skladu sa ovim sporazumom i označi informacije kao poverljive, druga Strana će, u skladu sa svojim zakonima i propisima, čuvati poverljivost informacija.
PRAVILA O POREKLU I PROCEDURE ZA PRIMENU
PRAVILA O POREKLU
U svrhu tumačenja ove glave:
(a) "Harmonizovani sistem" označava važeću verziju Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka roba propisana Međunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba od 14. juna 1983. godine;
(b) "pošiljka" označava proizvode koji se isporučuju istovremeno, od strane jednog izvoznika jednom primaocu;
(v) "carinska vrednost" označava vrednost određenu u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini 1994 (STO Sporazum o carinskom vrednovanju);
(g) "cena franko-fabrika" označava cenu plaćenu za proizvod franko fabrika proizvođaču u Strani u čijem je preduzeću obavljena poslednja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala i sve druge troškove u vezi sa proizvodnjom, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti prilikom izvoza dobijenog proizvoda. Ako je poslednja obrada ili prerada poverena proizvođaču kao podizvođaču, termin "proizvođač" se odnosi na preduzeće koje je angažovalo podizvođača;
Ako stvarno plaćena cena ne odražava sve troškove vezane za proizvodnju proizvoda koji su stvarno nastali u Strani, cena franko fabrika označava zbir svih tih troškova, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti prilikom izvoza dobijenog proizvoda;
(d) "roba" označava i materijal i proizvod;
(đ) "proizvodnja" označava bilo koju vrstu obrade ili prerade, uključujući sklapanje;
(e) "proizvod" označava proizvod koji se dobija, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u drugoj proizvodnoj operaciji;
(ž) "materijal" označava bilo koji sastojak, sirovinu, komponentu ili deo, koji se koristi u izradi proizvoda;
(z) "materijal bez porekla" označava materijal koji se ne smatra poreklom iz Strana u skladu sa ovim pravilima ili materijal čije poreklo nije poznato;
(i) "ovlašćeni organ" označava svaki organ kojeg je Strana ovlastila u skladu sa domaćim zakonodavstvom, ili je ovlašćen od strane državnog organa Strane da izdaje Uverenje o poreklu.
U svrhu ovog sporazuma smatraće se da je roba poreklom iz Strane, ako je ona:
(a) u potpunosti dobijena ili proizvedena u toj Strani, kao što je predviđeno članom 24. (U potpunosti dobijena roba) ove glave; i
(b) proizvedena u Strani isključivo od materijala sa poreklom; ili
(v) proizvedena u Strani od materijala bez porekla, pod uslovom da je roba usklađena sa sadržajem regionalne vrednosti od minimalno 40%, osim za robu navedenu u Aneksu 2. (Spisak posebnih pravila za proizvod) koja mora biti u skladu sa zahtevima navedenim u njemu.
Robom u potpunosti dobijenom u Strani smatraju se:
(a) mineralni proizvodi izvađeni iz njenog tla ili morskog dna;
(b) biljke, uključujući vodene biljke i biljne proizvode tamo uzgajane ili požnjevene;
(v) žive životinje tamo okoćene i uzgojene i proizvodi dobijeni od takvih životinja;
(g) proizvodi tamo dobijeni lovom ili ribolovom;
(d) proizvodi akvakulture ako su se ribe, rakovi, mekušci i drugi vodeni beskičmenjaci tamo izlegli ili su tamo uzgojeni iz jajašca, larvi, mlađi ili male ribe;
(đ) proizvodi dobijeni morskim ribolovom i drugi proizvodi izvađeni iz teritorijalnog mora ili Ekskluzivne ekonomske zone Strane, brodovima koji su registrovani u toj Strani i koji plove pod njenom zastavom;
(e) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvađeni iz otvorenog mora, brodovima koji su registrovani u toj Strani i koji plove pod njenom zastavom;
(ž) proizvodi prerađeni ili dobijeni na brodu fabrici koji su registrovani u toj Strani i koji plove pod njenom zastavom, isključivo od proizvoda navedenih u podstavovima (đ) i (e);
(z) ostaci i otpaci iz tamo obavljenih proizvodnih operacija, pod uslovom da su pogodni samo za recikliranje sirovina;
(i) proizvodi izvađeni iz morskog dna ili podzemlja izvan teritorijalnih voda Strane, pod uslovom da ta Strana ima pravo na eksploataciju tog morskog dna ili podzemlja u skladu sa domaćim zakonodavstvom u skladu sa međunarodnim pravom;
(j) roba proizvedena na teritoriji Strane isključivo od proizvoda navedenih u tač. (a)-(i) ovog člana.
Sadržaj regionalne vrednosti (RVC)
1. Za potrebe podstava (v) člana 23. (Roba sa poreklom) iz ove glave, kriterijum sadržaja regionalne vrednosti (RVC) izračunava se na sledeći način:
gde:
RVC (eng. regional value content) je sadržaj regionalne vrednosti, izražen u procentima; i
VNM (eng. value of the non-originating materials) je vrednost materijala bez porekla.
2. VNM se utvrđuje na osnovu carinske vrednosti u trenutku uvoza materijala bez porekla, uključujući i materijale neutvrđenog porekla. Ako je takva vrednost nepoznata i ne može se utvrditi, primenjuje se prva cena koja se može utvrditi, koja je plaćena ili je plativa za materijale u Strani izvoznici.
3. Ako se proizvod koji je stekao status porekla u jednoj Strani u skladu sa stavom 1. ovog člana dalje prerađuje u toj Strani, i koristi se kao materijal u proizvodnji drugog proizvoda, pri utvrđivanju statusa porekla proizvoda neće se uzimati u obzir komponente tih materijala koje su bez porekla.
Proizvod koji ne ispunjava uslove za promenu tarifnog svrstavanja, u skladu sa Aneksom 2. (Spisak posebnih pravila za proizvod), ipak će se smatrati proizvodom sa poreklom, pod uslovom da:
(a) vrednost svih materijala bez porekla, utvrđena u skladu sa članom 25. (Regionalna vrednost sadržaja) iz ove glave, uključujući materijale neutvrđenog porekla, koji ne ispunjavaju zahtev za promenu tarifnog svrstavanja, ne prelazi 10% cene datog proizvoda franko-fabrika; i
(b) roba ispunjava sve ostale primenljive kriterijume iz ove glave.
Minimalni postupci ili procesi
1. Ne dovodeći u pitanje stav 2. ovog člana, sledeći postupci smatraju se obradom ili preradom koja nije dovoljna za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, bez obzira da li su ispunjeni zahtevi iz podstava (v) člana 23. (Roba sa poreklom) ove glave:
(a) postupci neophodni za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme skladištenja i (ili) transporta;
(b) postupci pripreme robe za prodaju i/ili transport (deljenje pošiljki, formiranje pošiljki, sortiranje, prepakivanje), postupci rastavljanja i sastavljanja ambalaže;
(v) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, ulja, boje ili drugih premaza;
(g) peglanje ili presovanje tekstila (sve vrste vlakana i prediva, tkanine od svih vrsta vlakana i prediva i proizvodi od njih);
(d) bojenje, poliranje, lakiranje, premazivanje, impregniranje uljem ili drugim sredstvima;
(đ) ljuštenje, delimično ili potpuno beljenje, poliranje ili glaziranje žitarica i pirinča;
(e) zamrzavanje, odmrzavanje;
(ž) postupci bojenja, rastvaranja ili mešanja šećera, uključujući mešanje s drugim materijalima, ili oblikovanje kocki šećera;
(z) guljenje, uklanjanje semena, koštica, ljuske ili sečenje voća, orašastih plodova i povrća;
(i) oštrenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno sečenje;
(j) prosejavanje, prebiranje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje, uparivanje, sastavljanje setova proizvoda;
(k) jednostavno stavljanje u boce, limenke, bočice, vreće, sanduke, kutije, pričvršćivanje na kartone ili ploče i svi drugi jednostavni postupci pakovanja;
(l) jednostavni postupci sklapanja ili rastavljanja robe na delove;
(lj) graviranje, nanošenje ili štampanje trgovačkih oznaka, logotipova, nalepnica i drugih sličnih znakova raspoznavanja na robu ili njenu ambalažu;
(m) mešanje roba koje ne dovodi do suštinskog razlikovanja dobijene robe od polaznih komponenti;
(n) klanje životinja;
(nj) tranžiranje mesa, ribe; ili
(o) kombinacija dva ili više postupaka navedenih gore.
2. Svi postupci koji se obavljaju na datom proizvodu u Strani izvoznici uzimaju se u obzir kada se utvrđuje da li će se obrada ili prerada koja je izvršena na tom proizvodu smatrati nedovoljnim u smislu stava 1. ovog člana.
3. U svrhu stava 1. ovog člana, pod "jednostavnim postupkom" se podrazumeva postupak za čije obavljanje nisu potrebna posebna znanja (veštine), ili mašine, aparati i oprema posebno namenjeni za te postupke.
1. Roba poreklom iz Strane koja se koristi kao materijal u procesu proizvodnje robe u drugoj Strani smatra se da je poreklom iz one Strane u kojoj su obavljene poslednje operacije, osim onih iz stava 1. člana 27. (Minimalni postupci ili procesi) ove glave.
2. Proizvodi koji su poreklom iz jedne Strane, a na kojima nije vršena nikakva obrada ili prerada u Strani izvoznici, zadržavaju svoje poreklo ako se izvoze u drugu Stranu.
Kvalifikaciona jedinica za primenu ove glave je konkretni proizvod koji se smatra osnovnom jedinicom pri svrstavanju primenom nomenklature Harmonizovanog sistema. Na osnovu toga, sledi da:
(a) kada se proizvod sastoji od grupe ili sklopa elemenata svrstanih u jedan tarifni broj ili podbroj prema uslovima Harmonizovanog sistema, takva celina čini kvalifikacionu jedinicu;
(b) kada se pošiljka sastoji od niza istovetnih proizvoda svrstanih u isti tarifni broj ili podbroj Harmonizovanog sistema, svaka pojedinačna stavka će biti uzeta u obzir prilikom primene ove glave.
Pribor, rezervni delovi i alati
1. Pribor, rezervni delovi i alati koji su podneti i svrstani zajedno sa robom smatraće se da su deo robe, pod uslovom:
(a) da su fakturisani zajedno sa robom; i
(b) da su njihove količine i vrednosti u komercijalnom smislu uobičajene za robu.
2. Kada roba podleže kriterijumu promene tarifnog svrstavanja koji je naveden u Aneksu 2. (Spisak posebnih pravila za proizvod) uz ovaj sporazum, pribor, rezervni delovi ili alati opisani u stavu 1. ovog člana neće se uzimati u obzir prilikom utvrđivanja porekla robe.
3. Kada roba podleže zahtevu za regionalnu vrednost sadržaja, vrednost pribora, rezervnih delova ili alata opisanih u stavu 1. ovog člana uzima se u obzir kao materijali sa poreklom ili materijali bez porekla, zavisno od slučaja, pri izračunavanju regionalne vrednosti sadržaja robe.
Pakovanje, ambalaža i kontejneri
1. Kontejneri i ambalažni materijali koji se koriste za transport robe ne uzimaju se u obzir pri utvrđivanju porekla robe.
2. Pri utvrđivanju porekla robe ne uzima se u obzir poreklo ambalažnog materijala i kontejnera u koje se pakuje roba za prodaju na malo, pod uslovom da su ambalažni materijali i kontejneri svrstani zajedno sa robom.
3. Izuzetno od stava 2. ovog člana, kada roba podleže zahtevu za regionalnu vrednost sadržaja, vrednost ambalažnog materijala i kontejnera koji se koriste za prodaju u maloprodaji uzima se u obzir kao materijali sa poreklom ili materijali bez porekla, zavisno od slučaja, u izračunavanju regionalne vrednosti sadržaja robe.
Da bi se utvrdilo da li je neki proizvod sa poreklom, poreklo neutralnih elemenata koji se koriste u proizvodnji, pri ispitivanju ili kontroli proizvoda, ali nisu sami po sebi fizički ugrađeni u proizvod, neće se uzeti u obzir. Takvi neutralni elementi uključuju, između ostalog, sledeće:
(a) gorivo, energiju, katalizatore i rastvarače;
(b) opremu, uređaje i potrošni materijal koji se koriste za ispitivanje ili kontrolu proizvoda;
(v) rukavice, naočare, obuću, odeću, sigurnosnu opremu i potrošni materijal;
(g) alate, boje i kalupe;
(d) rezervne delove i materijale koji se koriste za održavanje opreme i zgrada; i
(đ) maziva, masti, materijale za namešavanje i druge materijale koji se koriste u proizvodnji ili se koriste za rad opreme i zgrada.
Roba svrstana kao set, kako je definisano Osnovnim pravilom 3 za Tumačenje Harmonizovanog sistema, smatra se robom sa poreklom, kada sve komponente koje ulaze u sastav seta imaju poreklo. Međutim, kada se set sastoji od proizvoda sa poreklom i proizvoda bez porekla, set u celini će se smatrati sa poreklom pod uslovom da vrednost proizvoda bez porekla kako je utvrđeno u skladu sa članom 25. (Regionalna vrednost sadržaja) ove glave, ne prelazi 15% cene seta franko fabrika.
Uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom navedeni u članu 23. (Roba sa poreklom) i članu 32. (Neutralni elementi) ove glave biće ispunjeni bez ikakvog prekida u jednoj Strani.
1. Povlašćeni tarifni tretman predviđen Sporazumom primenjuje se na proizvode koji zadovoljavaju uslove iz ove glave i koji se direktno transportuju između Strana.
2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, za sledeće robe navedene u nastavku smatraće se da se direktno transportuju od Strane izvoznice u Stranu uvoznicu:
(a) roba koja se transportuje bez prolaska kroz stranu koja nije Ugovorna strana; i
(b) roba čiji transport uključuje tranzit kroz jednu ili više strana koje nisu Ugovorne strane, sa ili bez pretovara ili privremenog skladištenja u tim stranama, pod uslovom da:
(1) je tranzit opravdan geografskim razlozima ili razlozima koji se odnose isključivo na potrebe transporta;
(2) roba ne ulazi u trgovinu ili potrošnju u navedenim Stranama; i
(3) se roba ne podvrgava naknadnoj proizvodnji ili bilo kom postupku osim istovara, ponovnog utovara, deljenja pošiljki ili bilo kog drugog postupka koji je neophodan za njeno očuvanje u dobrom stanju, pod uslovom da roba ostaje pod carinskim nadzorom tokom tranzita kroz Stranu koja nije Ugovorna strana.
3. Usklađenost sa odredbama iz stava 2. ovog člana dokazuje se tako što će se carinskim organima Strane uvoznice podneti ili carinski dokumenti strana koje nisu Ugovorne strane, ili bilo koja druga dokumenta za koja carinski organi Strane uvoznice budu smatrali da su zadovoljavajući.
1. U cilju potvrđivanja statusa porekla robe za primenu režima slobodne trgovine po ovom sporazumu, carinskom organu Strane uvoznice dostavlja se jedan od sledećih dokaza o poreklu:
(a) Uverenje o poreklu kako je navedeno u članu 37. (Uverenje o poreklu) u skladu s odredbama ove glave; ili
(b) Deklaracija o poreklu koju je sačinio Ovlašćeni izvoznik kako je navedeno u članu 38. (Deklaracija o poreklu Ovlašćenog izvoznika) u skladu sa odredbama ove glave.
2. Za potrebe stava 1. ovog člana, Strane se mogu dogovoriti da uspostave sistem koji omogućava da se dokazi o poreklu navedeni u podstavovima (a) i (b) stava 1. ovog člana izdaju elektronski i/ili dostavljaju elektronski.
1. Uverenje o poreklu izdaje ovlašćeni organ Strane izvoznice.
2. Uverenje o poreklu se izdaje pre ili u trenutku izvoza u svim slučajevima kada se može smatrati da su proizvodi koji se izvoze poreklom iz te Strane u skladu sa odredbama ove glave. Izvoznik, proizvođač ili njihov ovlašćeni zastupnik, u skladu sa domaćim zakonodavstvom, podnose pismeni zahtev za Uverenje o poreklu zajedno sa odgovarajućom pratećom dokumentacijom kojom dokazuje da proizvodi koji se izvoze ispunjavaju uslove za izdavanje Uverenja o poreklu.
3. Uverenje o poreklu, za koji je uzorak dat u Aneksu 3. (Uverenje o poreklu) ovog sporazuma, popunjava se na engleskom jeziku i propisno overava potpisom i pečatom. Uverenje o poreklu važi samo godinu dana od dana izdavanja.
4. U izuzetnim slučajevima kada Uverenje o poreklu nije izdato pre ili u vreme izvoza, Uverenje o poreklu može se izdati retroaktivno, u roku od godinu dana od datuma otpreme, sa napomenom "RETROAKTIVNO IZDATO", i s rokom važenja od jedne godine od dana otpreme.
5. U slučaju krađe, gubitka ili slučajnog uništenja Uverenja o poreklu, izvoznik ili proizvođač može podneti pismeni zahtev ovlašćenim organima Strane izvoznice za izdavanje overenog duplikata, pod uslovom da je potvrđeno da prethodno izdati originalni primerak nije u upotrebi. Overeni duplikat će biti označen oznakom "DUPLIKAT" zajedno sa pozivom na broj i datumom izdavanja originalnog Uverenja o poreklu. Overeni duplikat ima isti rok važenja kao i originalno Uverenje o poreklu.
6. Uverenja o poreklu koja se dostavljaju carinskom organu Strane uvoznice nakon isteka roka važenja mogu biti prihvaćena u slučaju kada je nepoštovanje roka prouzrokovano višom silom.
Deklaracija o poreklu Ovlašćenog izvoznika
1. Deklaraciju o poreklu iz tačke (b) člana 36. (Dokaz o poreklu) iz ove glave može da sačini Ovlašćeni izvoznik u skladu sa tekstom navedenim u Aneksu 4. (Deklaracija o poreklu) ovog sporazuma (verzija na engleskom jeziku). Strana izvoznica dodeljuje status Ovlašćenog izvoznika i njime upravlja u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom.
2. Deklaracija o poreklu može biti sačinjena ako se za proizvode može smatrati da su poreklom iz Strane i ako ispunjavaju druge zahteve ove glave.
3. Ovlašćeni izvoznik koji sačinjava Deklaraciju o poreklu mora biti spreman da u svakom trenutku, na zahtev carinskih organa Strane izvoznice, dostavi sve odgovarajuće dokumente koji dokazuju da predmetni proizvodi imaju status proizvoda sa poreklom, kao i ispunjenost drugih uslova iz ove glave.
4. Deklaraciju o poreklu sačinjava Ovlašćeni izvoznik tako što će je otkucati ili otisnuti u pečatnom ili štampanom obliku na fakturi, otpremnici ili drugom komercijalnom dokumentu, koji carinski organ Strane uvoznice smatra validnim, a koji opisuje predmetnu robu do nivoa detalja koji je potreban da bi roba mogla da bude prepoznatljiva. Deklaracija o poreklu sadrži broj ovlašćenja Ovlašćenog izvoznika, ime i originalni potpis lica koje svojeručno potpisuje deklaraciju o poreklu. Ovlašćeni izvoznik može izdati Deklaraciju o poreklu retroaktivno, u roku od godinu dana od datuma otpreme.
5. Deklaracija o poreklu važi samo tokom godinu dana od dana izdavanja fakture ili drugih komercijalnih dokumenata.
Elektronski sistem za razmenu podataka o poreklu
Strane će nastojati da razviju elektronski sistem za razmenu podataka o poreklu kako bi osigurale efektivnu i efikasnu primenu ove glave.
1. Svaka od Strana će zahtevati od svojih proizvođača, izvoznika i uvoznika da čuvaju dokumente koji se odnose na poreklo proizvoda, kao i da ispunjavaju ostale zahteve definisane u ovoj glavi tokom perioda od najmanje tri godine.
2. Svaka od Strana će zahtevati da njena ovlašćeni organi čuvaju kopije Uverenja o poreklu i drugih dokumentovanih dokaza o poreklu tokom najmanje tri godine.
3. Izvoznici i uvoznici koji ostvaruju povlastice od ovog sporazuma će, u okviru ovog sporazuma i u skladu sa domaćim zakonodavstvom Strane izvoznice, odnosno Strane uvoznice, poštovati zahteve te Strane i dostaviti, na njihov zahtev, propratnu dokumentaciju u vezi sa ispunjavanjem uslova koji su definisani u ovoj glavi.
1. Svaka od Strana će odobriti povlašćeni tarifni tretman u skladu sa ovim sporazumom za proizvode sa poreklom koji su uvezeni iz druge Strane na osnovu dokaza o poreklu kako je definisano u članu 36. (Dokaz o poreklu) u skladu sa ovom glavom.
2. Da bi dobio povlašćeni tarifni tretman, uvoznik će, u skladu sa procedurama koje se primenjuju u Strani uvoznici, zatražiti povlašćeni tarifni tretman u trenutku uvoza proizvoda sa poreklom i dostaviti dokaz o poreklu, kako je definisano u članu 36. (Dokaz o poreklu), kao i druge dokumentarne dokaze na zahtev carinskih organa Strane uvoznice.
3. Za potrebe stava 2. ovog člana, dokaz o poreklu dostavlja se carinskim organima Strane uvoznice u roku od 12 meseci od dana njegovog izdavanja.
4. Ako uvoznik ne poseduje dokaz o poreklu u trenutku uvoza, uvoznik može, u skladu sa domaćim zakonodavstvom Strane uvoznice, podneti zahtev za povlašćeni tarifni tretman u trenutku uvoza i dostaviti dokaz o poreklu kao i, po potrebi, drugu dokumentaciju koja se odnosi na uvoz u roku koji je definisan zakonskim propisima Strane uvoznice. Carinski organi Strane uvoznice će obaviti uvozne formalnosti u skladu sa domaćim zakonodavstvom.
1. Pronalaženje manjih neslaganja između navoda sadržanih u dokazu o poreklu i onih u dokumentima koji se podnose carinskom organu u svrhu sprovođenja formalnosti u vezi sa uvozom proizvoda ipso facto ne čine dokaz o poreklu nevažećim i ništavnim ako se ispravno utvrdi da se navedeni dokument odnosi na predmetne proizvode.
2. Manje greške, kao što su greške u kucanju na dokazu o poreklu ne mogu biti razlog za odbijanje dokumenata iz stava 1. ovog člana, ako te greške ne dovode u sumnju tačnost navoda u tim dokumentima.
1. Strane će jedna drugoj dostaviti uzorke Uverenja o poreklu uključujući informacije o karakteristikama zaštite, uzorke otisaka pečata koje koriste ovlašćeni organi za izdavanje Uverenja o poreklu, modele brojeva ovlašćenja koja se izdaju ovlašćenim izvoznicima i adrese carinskih organa koji su nadležni za proveru porekla.
2. Da bi se obezbedila pravilna primena ove glave, Strane će pomoći jedna drugoj, preko carinskih organa, u proveri verodostojnosti Uverenja o poreklu i Deklaracije o poreklu, kao i tačnosti informacija u tim dokumentima.
1. Kako bi osigurale efektivnu primenu ove glave, Strane će pružiti podršku jedna drugoj u sprovođenju provere ispravnosti dokaza o poreklu, tačnosti informacija navedenih u tom dokazu, statusa porekla predmetnih proizvoda i ispunjenosti bilo kog drugog zahteva u skladu sa ovom glavom.
2. Carinski organ Strane izvoznice vrši provere iz stava 1. ovog člana na zahtev carinskog organa Strane uvoznice.
3. Strana uvoznica podnosi zahtev za proveru Strani izvoznici u roku od tri godine od popunjavanja ili izdavanja dokaza o poreklu. Strana izvoznica nije u obavezi da sprovodi provere na osnovu zahteva za proveru primljenih nakon tog roka.
4. Zahtev za proveru treba da sadrži kopiju dokaza o poreklu kao i, ako je potrebno, bilo koji drugi dokument ili informaciju koja upućuje na činjenicu da je dokaz o poreklu nevažeći. Potrebno je navesti razloge za podnošenje zahteva.
5. Carinski organi Strane uvoznice mogu, u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom, da suspenduju povlašćeni tarifni tretman ili da zahtevaju plaćanje depozita koji je ekvivalentan punom iznosu dažbina na proizvod koji je obuhvaćen dokazom o poreklu dok se ne završi postupak provere.
6. Carinski organ Strane izvoznice može da zatraži dokaze, sprovede inspekcijski pregled u prostorijama izvoznika ili proizvođača, proveri račune izvoznika i proizvođača i preduzme druge odgovarajuće mere radi provere usklađenosti sa ovom glavom.
7. Strana kojoj je upućen zahtev obaveštava Stranu koja podnosi zahtev o rezultatima i nalazima provere u roku od šest meseci od datuma zahteva za proveru, osim ako se Strane ne dogovore o drugom vremenskom okviru iz opravdanih razloga. Ukoliko Strana koja podnosi zahtev ne dobije odgovor u roku od šest meseci ili u nekom drugom vremenskom roku o kom su se Strane dogovorile, ako u odgovoru nije jasno navedeno da li je dokaz o poreklu validan ili da li proizvod ima status proizvoda sa poreklom, Strana koja podnosi zahtev može odbiti povlašćeni tarifni tretman za proizvod koji je obuhvaćen predmetnim dokazom o poreklu.
Odbijanje povlašćenog tarifnog tretmana
Osim ako je drugačije predviđeno u ovoj glavi, Strana uvoznica može odbiti zahtev za povlašćeni tarifni tretman, ako:
(a) roba ne ispunjava zahteve ove glave;
(b) uvoznik, izvoznik ili proizvođač ne poštuje relevantne zahteve ove glave;
(v) dokaz o poreklu ne ispunjava uslove iz ove glave; ili
(g) u slučaju predviđenom u stavu 7. člana 44. (Provera porekla) ove glave.
U skladu sa domaćim zakonodavstvom svake Strane, sve informacije koje je Strana označila kao poverljive ili dostavila na poverljivoj osnovi ne mogu biti obelodanjene biti otkrivene bez izričite dozvole lica ili organa koji ih dostavljaju.
Potkomitet za pravila o poreklu
U skladu sa stavom 3. člana 70. (Zajednički komitet) Sporazuma, osniva se Potkomitet za pravila o poreklu, zadužen za obavljanje administrativne saradnje u cilju pravilne i jednoobrazne primene ove glave.
CARINSKE PROCEDURE I OLAKŠAVANJE TRGOVINE
Carinske procedure i olakšavanje trgovine
Strane će, u cilju olakšavanja međusobne trgovine, učiniti sledeće:
(a) pojednostaviti, u najvećoj mogućoj meri, carinske i granične procedure u vezi sa trgovinom robom i povezanim uslugama;
(b) unaprediti međusobnu saradnju, kako bi poboljšale svoje učešće u izradi i primeni međunarodnih konvencija i preporuka u vezi sa olakšavanjem trgovine; i
(v) sarađivati po pitanju olakšavanja trgovine u okviru Zajedničkog komiteta.
Imajući za cilj da služe interesima svojih poslovnih zajednica i da stvore trgovinsko okruženje koje im omogućava da iskoriste mogućnosti koje nudi Sporazum, Strane su se saglasile da sledeći principi, naročito, predstavljaju osnovu za razvoj i sprovođenje mera za olakšavanje trgovine od strane njihovih carinskih organa i organa koji su nadležni za trgovinske poslove:
(a) javnost, efikasnost, pojednostavljenje, usaglašenost i usklađenost carinskih i drugih graničnih procedura;
(b) dosledno, nepristrasno, predvidljivo i razumno sprovođenje zakona, propisa i administrativnih pravila koji su relevantni za međunarodnu trgovinu robom;
(v) promovisanje međunarodnih standarda;
(g) usklađenost sa multilateralnim instrumentima;
(d) najbolja moguća upotreba informacione tehnologije;
(e) visoki standardi javnih usluga;
(ž) carinske i druge granične kontrole zasnovane na upravljanju rizikom;
(z) saradnju unutar svake Strane između carinskih i drugih graničnih organa; i
(i) konsultacije između Strana i njihovih odgovarajućih poslovnih zajednica.
1. Svaka Strana će momentalno objaviti i ažurirati, u meri u kojoj je to moguće na engleskom jeziku, na internetu:
(a) sve zakone, propise, administrativna pravila koja imaju opštu primenu i koja su relevantna za trgovinu robom;
(b) opis svojih uvoznih, izvoznih i tranzitnih procedura, uključujući procedure preispitivanja i podnošenja žalbi, kojim se informišu zainteresovana lica o praktičnim koracima potrebnim za uvoz, izvoz ili tranzit robe;
(v) obrasce i dokumente potrebne za uvoz, izvoz ili tranzit preko carinske teritorije te Strane; i
(g) kontakt informacije kontakt tačaka.
2. Svaka Strana će odrediti kontakt tačke za carinska i granična pitanja koja su relevantna za trgovinu robom, koji će moći da se kontaktira na engleskom jeziku putem interneta. Strane neće zahtevati plaćanje naknade za odgovore na takve upite.
3. Svaka Strana će konsultovati svoju poslovnu zajednicu o njenim potrebama u vezi sa razvojem i primenom mera za olakšavanje trgovine, pri čemu će posebna pažnja biti posvećena interesima malih i srednjih preduzeća.
4. Svaka Strana će, u meri u kojoj je to izvodljivo i na način koji je u skladu sa njenim domaćim zakonom i pravnim sistemom, objaviti unapred, a posebno na internetu, sve predloge zakona i propisa koji su relevantni za međunarodnu trgovinu, sa ciljem da zainteresovanim licima omogući da daju komentare na pomenute zakone.
5. Svaka Strana će obezbediti da se omogući razuman vremenski period između objavljivanja zakona i propisa relevantnih za međunarodnu trgovinu i njihovog stupanja na snagu.
Pojednostavljivanje procedura međunarodne trgovine
1. Strane će primenjivati carinske i granične procedure u vezi sa bilateralnom trgovinom koje su jednostavne, razumne i nepristrasne.
2. Strane će ograničiti kontrole, formalnosti i broj dokumenata potrebnih u kontekstu trgovine robom između Strana na one neophodne i odgovarajuće kako bi se osigurala usklađenost sa zakonskim zahtevima i na taj način, u najvećoj mogućoj meri, pojednostavile odgovarajuće procedure. U cilju svođenja na minimum učestalosti i složenosti uvoznih, izvoznih i tranzitnih formalnosti i smanjenja i pojednostavljenja zahteva za uvoznu, izvoznu i tranzitnu dokumentaciju, svaka Strana će obezbediti da se te formalnosti i zahtevi za dokumentacijom:
(a) primenjuju u cilju brzog carinjenja i puštanja robe;
(b) primenjuju na način koji ima za cilj smanjenje vremena i troškova; i
(v) su izabrane najmanje restriktivne trgovinske mere.
3. Strana u koju se uvozi neće zahtevati original ili kopiju izvozne deklaracije od uvoznika, osim putem bilateralne carinske uzajamne administrativne pomoći i pod određenim uslovima.
4. Strane će koristiti efikasne carinske i trgovinske procedure, u cilju smanjenja troškova i nepotrebnih kašnjenja u uzajamnoj trgovini, na osnovu, prema potrebi, međunarodnih standarda, posebno standarda, smernica i preporuka Svetske carinske organizacije (SCO) uključujući principe Revidirane međunarodne konvencije o pojednostavljenju i harmonizaciji carinskih procedura (Revidirana Kjoto konvencija), Komisije Codex Alimentarius, Svetske organizacije za zdravlje životinja, Centra Ujedinjenih nacija za olakšice u trgovini i elektronski Biznis, Međunarodne organizacije za standardizaciju, Međunarodne elektrotehničke komisije, Međunarodne unije za telekomunikacije i relevantnih međunarodnih i regionalnih organizacija koje deluju u okviru Međunarodne konvencije o zaštiti bilja.
5. Svaka Strana će usvojiti ili održavati procedure koje:
(a) obezbeđuju elektronsko dostavljanje unapred i obradu informacija pre fizičkog dolaska robe kako bi se ubrzalo njeno carinjenje, ako su za to ispunjeni informatički uslovi;
(b) omogućavaju uvoznicima puštanje robe pre nego što ispune sve uvozne zahteve te Strane ako uvoznik pruži dovoljne garancije i kada se odluči da nije potrebno dalje ispitivanje, fizički pregled ili bilo koje drugo podnošenje dokumenata;
(v) obezbeđuju mogućnost elektronskog plaćanja dažbina, poreza, taksi i naknada koje naplaćuju carinski i drugi granični organi; i
(g) dozvoljavaju premeštanje robe namenjene za uvoz unutar carinskog područja Strane pod carinskom kontrolom od mesta carinskog nadzora do drugog mesta carinskog nadzora odakle bi roba potom bila ocarinjena ili puštena.
1. Svaka Strana će odrediti carinarnice u kojima se roba može dopremiti ili cariniti. Prilikom utvrđivanja nadležnosti i lokacije ovih carinarnica i njihovog radnog vremena, faktori koje treba uzeti u obzir uključuju naročito zahteve trgovine.
2. Svaka Strana će, u zavisnosti od raspoloživosti resursa, obavljati carinske kontrole i procedure van redovnog radnog vremena ili van prostorija nadležnih carinarnica, ako to trgovac zahteva iz opravdanog razloga. Svaka s tim u vezi taksa ili naknada biće ograničena na približnu cenu pruženih usluga.
1. Svaka Strana će odrediti koja lica, roba ili prevozna sredstva će biti pregledana i obim pregleda, na osnovu upravljanja rizikom.
2. Prilikom identifikacije i definisanja rizika u vezi sa ulaskom, izlaskom, tranzitom, prenosom ili krajnjom upotrebom robe koja se kreće između carinskih teritorija Strana, ili u vezi sa prisustvom robe koja nije u slobodnom prometu, Strane će sistematski primenjivati objektivne procedure i prakse upravljanja rizikom.
3. Granične procedure svake Strane u vezi sa carinskim kontrolama i međunarodnom trgovinom, uključujući preglede dokumentacije, fizičke preglede ili naknadne preglede, biće zasnovane na naučnoj osnovi i neće biti složenije nego što je potrebno, kako bi se ograničila njena izloženost rizicima iz stava 2. ovog člana.
1. Carinski organ svake Strane izdaje, bez naknade, obavezujuće, obaveštenje u pisanoj formi, na propisan i vremenski ograničen način, pre uvoza robe na njeno carinsko područje, na pismeni zahtev koji sadrži sve potrebne informacije izvoznika, uvoznika ili bilo kog lica koje ima opravdan razlog ili njihovog predstavnika1, u pogledu:
(a) porekla robe;
(b) tarifnog svrstavanja robe; i
(v) drugih pitanja o kojima se Strane mogu dogovoriti.
2. Strana koja odbije da izda obavezujuće obaveštenje će bez odlaganja pismeno obavestiti podnosioca zahteva, navodeći osnov za svoju odluku da odbije izdavanje obavezujućeg obaveštenja.
3. Svaka Strana će obezbediti da obavezujuće obaveštenje bude važeće od datuma kada je izdato, ili drugog datuma navedenog u obavezujućem obaveštenju, pod uslovom da su zakoni, propisi, administrativna pravila i činjenice ili okolnosti na kojima je zasnovano obavezujuće obaveštenje ostanu nepromenjeni.
4. Carinski organ Strane koja uvozi može ukinuti ili poništiti obavezujuće obaveštenje, pod određenim uslovima u skladu sa svojim domaćim zakonima i propisima.
5. Svaka Strana će nastojati da informacije o obavezujućim obaveštenjima, za koje smatra da su od značaja za druge trgovce, budu javno dostupne, uzimajući u obzir potrebu zaštite poverljivih informacija.
____________
1Podnosilac zahteva za obavezujuće obaveštenje iz Kine biće registrovan u Carini Kine.
Sistem Ovlašćenih privrednih subjekata
Prava i obaveze Strana u pogledu Sistema ovlašćenih privrednih subjekata uređuju se Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine.
Carinski sistemi i procedure svake Strane će omogućiti izvoznicima i uvoznicima da podnesu carinske deklaracije bez pribegavanja carinskim zastupnicima.
1. Svaka Strana će obezbediti, u skladu sa stavom 1. člana VIII GATT 1994, da se sve takse i naknade, bilo kog karaktera (osim carinskih dažbina, dažbina ekvivalentnih unutrašnjem porezu ili drugim unutrašnjim dažbinama koje se primenjuju u skladu sa stavom 2. člana III GATT 1994, i antidampinških i kompenzatornih dažbina) uvedene na uvoz ili izvoz, ili u vezi sa uvozom ili izvozom, ograniče u smislu iznosa na približnu cenu pruženih usluga i da ne predstavljaju indirektnu zaštitu domaće robe ili oporezivanje uvoza ili izvoza u fiskalne svrhe.
2. Svaka Strana će objaviti informacije o taksama i naknadama. Strane će nastojati da ove informacije objave na internetu. Takve informacije mogu uključivati vrstu takse ili naknade, takse i naknade koje će biti primenjene i način na koji se obračunavaju.
3. Na zahtev, Strana će obezbediti informacije o taksama i naknadama koje se primenjuju na uvoz robe u tu Stranu.
Svaka Strana će usvojiti ili zadržati mere koje omogućavaju izricanje administrativnih kazni i, gde je to prikladno, krivičnih sankcija za kršenje njenih carinskih zakona i propisa, uključujući one koji regulišu tarifno svrstavanje, carinsku vrednost, pravila porekla i zahteve za povlašćen tarifni tretman prema ovom sporazumu.
1. Svaka Strana će dozvoliti privremeni uvoz robe u skladu sa međunarodnim standardima za koje je Strana prihvatila obavezu da će ih poštovati i domaćim zakonima i propisima Strane.
2. "Privremeni uvoz", u smislu ovog člana, predstavlja carinski postupak u kom se određena roba može uneti na carinsko područje uslovno oslobođena od plaćanja carinskih dažbina. Ta roba mora biti uvezena za određenu namenu i mora biti namenjena za ponovni izvoz u okviru određenog roka, i ne sme biti podvrgnuta nikakvim promenama, osim uobičajene amortizacije usled upotrebe.
Aktivno i pasivno oplemenjivanje
1. Svaka Strana će dozvoliti privremeni uvoz i izvoz za potrebe aktivnog i pasivnog oplemenjivanja robe u skladu sa međunarodnim standardima za koje je Strana prihvatila obavezu da će ih poštovati i domaćim zakonima i propisima Strane.
2. U svrhu tumačenja ovog člana:
(a) "aktivno oplemenjivanje" predstavlja carinski postupak u kom određena roba uneta na carinsko područje može biti uslovno oslobođena plaćanja carinskih dažbina na osnovu činjenice da je ta roba namenjena za proizvodnju, preradu ili popravku i+ponovo će biti izvezena; i
(b) "pasivno oplemenjivanje" je carinski postupak u kom određena roba, koja je stavljena u slobodan promet na carinskom području, može biti privremeno izvezena radi proizvodnje, prerade ili popravke u inostranstvu, a zatim ponovo uvezena uz potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina.
Svaka Strana će obezbediti da njeni nadležni organi odgovorni za kontrolu uvoza i izvoza sarađuju i koordiniraju svoje procedure kako bi olakšali trgovinu.
Svaka Strana će obezbediti, u skladu sa svojim zakonima i propisima, da uvoznik, izvoznik ili bilo koje lice na koje utiču upravne odluke u vezi sa carinskim pitanjima ima na raspolaganju:
(a) nivo administrativnog preispitivanja odluka od strane njene carinske uprave, nezavisno od službenog lica ili carinarnice koja je odgovorna za odluku koja se preispituje i
(b) sudsko preispitivanje upravnih odluka koje podležu njenim zakonima i propisima.
Sve pružene informacije u vezi sa uvozom, izvozom, obavezujućim obaveštenjima ili tranzitom robe Strane će tretirati kao poverljive, i biće pokrivene obavezom čuvanja poslovne tajne, u skladu sa odgovarajućim zakonima svake od Strana. Takve informacije organi Strana neće otkrivati bez prethodne eksplicitne saglasnosti lica ili organa koji ih pruža.
1. Strane mogu da identifikuju i dostave Zajedničkom komitetu na razmatranje, dalje mere u cilju olakšavanja trgovine među njima.
2. Strane će unapređivati međunarodnu saradnju u okviru relevantnih multilateralnih foruma koji se bave pitanjima olakšavanja trgovine. Strane će razmatrati relevantne međunarodne inicijative kako bi identifikovale dodatne oblasti u kojima zajedničke akcije mogu da doprinesu ostvarenju zajedničkih ciljeva i dostavile ih Zajedničkom komitetu na razmatranje.
3. Carinski organi Strana će obezbediti međusobnu administrativnu saradnju kako bi obezbedili pravilnu primenu carinskog zakona, reviziju carinskih procedura, sprečavanje, istragu i borbu protiv carinskih prekršaja kako bi se postigao zadovoljavajući balans između efektivne kontrole i olakšavanja.
4. Carinski organi Strana će unaprediti saradnju zasnovanu na "pametnoj carini, pametnim granicama i pametnom povezivanju" u cilju povećanja međusobnog poverenja i promovisanja olakšavanja trgovine kako bi se postigla povezanost na visokom nivou između Strana.
5. Svaka Strana može zatražiti konsultacije o pitanjima koja se pojave u vezi sa sprovođenjem ove glave. Takve konsultacije će se sprovoditi preko relevantnih kontakt tačaka odgovarajućeg carinskog organa. Informacije o kontakt tačkama biće dostavljene drugoj Strani, i obaveštenje o svakoj izmeni navedenih informacija mora biti blagovremeno dostavljeno.
ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE
1. Za potrebe ovog sporazuma, izraz "intelektualna svojina" označava intelektualnu svojinu kako je definisano u članu 1. Sporazuma STO o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (u daljem tekstu "Sporazum TRIPS").
2. Strane prepoznaju značaj zaštite prava intelektualne svojine i obezbeđuju adekvatnu i efektivnu primenu međunarodnih ugovora koji se odnose na intelektualnu svojinu čije su potpisnice. Strane koje su potpisnice Sporazuma TRIPS potvrđuju svoje obaveze koje taj sporazum definiše. Strane koje nisu potpisnice Sporazuma TRIPS će slediti principe Sporazuma TRIPS.
3. Svaka od Strana će državljanima druge Strane pružiti tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji pruža svojim državljanima u pogledu zaštite intelektualne svojine u skladu sa odredbama i izuzecima predviđenim u čl. 3. i 5. Sporazuma TRIPS.
4. Svaka od Strana će državljanima druge strane pružiti tretman koji nije manje povoljan od onog koji daje državljanima bilo koje druge zemlje u pogledu zaštite intelektualne svojine u skladu sa odredbama Sporazuma TRIPS, a posebno čl. 4 i 5. ovog sporazuma.
5. Strane će nastojati da u svojim zakonima i propisima obezbede odredbe za sprovođenje prava intelektualne svojine na istom nivou kao što je predviđeno čl. 41. do 50. Sporazuma TRIPS, kako bi omogućile efikasne mere protiv svakog akta povrede intelektualne svojine.
6. Strane će sarađivati u vezi sa pitanjima intelektualne svojine. Na zahtev jedne od Strana, održaće se konsultacije stručnjaka o ovim pitanjima, posebno u vezi sa aktivnostima koje se odnose na postojeće ili buduće međunarodne konvencije o harmonizaciji, upravljanju i zaštiti prava intelektualne svojine i o aktivnostima u međunarodnim organizacijama, kao što su STO, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, kao i u vezi sa odnosima Strana sa trećim stranama u vezi sa pitanjima intelektualne svojine.
7. Ako se pojave problemi u oblasti zaštite intelektualne svojine koji utiču na uslove trgovine, na zahtev jedne od Strana održaće se vanredne tehničke konsultacije na Zajedničkom komitetu, u cilju postizanja obostrano zadovoljavajućih rešenja. Tehničke konsultacije mogu se sprovoditi na bilo koji način o kome se Strane dogovore.
ULAGANJA I USLUGE
Strane pridaju važnost unapređenju prekograničnih ulaganja i tokova tehnologije, kao sredstava za ostvarivanje ekonomskog rasta i razvoja. Saradnja u vezi s tim može da uključi:
(a) utvrđivanje mogućnosti za ulaganja;
(b) razmenu informacija o merama za unapređenje ulaganja u inostranstvu;
(v) razmenu informacija o propisima koji se tiču ulaganja;
(g) pomoć investitorima da razumeju propise u vezi sa investicijama i investiciono okruženje u obe Strane; i
(d) unapređenje pravnog ambijenta koji pogoduje povećanju investicionih tokova.
1. U skladu sa svojim zakonima i propisima, svaka od Strana će omogućiti ulaganja druge Strane, između ostalog putem:
(a) poboljšanja transparentnosti i efikasnosti njihovog domaćeg investicionog okruženja;
(b) stvaranja neophodnog okruženja za sve oblike ulaganja;
(v) pojednostavljivanja dostupnosti informacija o procedurama za prijave i odobrenja ulaganja;
(g) promovisanje širenja informacija, uključujući, između ostalog, pravila, propise, politike i procedure za ulaganja; i
(d) unapređenje investicionog aranžmana u formatu "sve na jednom mestu", u Stranama domaćinima, radi pružanja pomoći i savetodavnih usluga poslovnim sektorima, uključujući olakšavanje dobijanja licenci i dozvola za rad.
2. U skladu sa domaćim zakonima i propisima, Strana će staviti na objaviti mere kojima se propisuju formalnosti uspostavljanja ulaganja investitorima i njihovim ulaganjima kod druge Strane. Strana će zaštititi sve poverljive poslovne informacije od bilo kakvog otkrivanja koje bi štetilo konkurentskoj poziciji investitora ili investicije.
3. Ništa u ovom stavu neće se tumačiti tako da sprečava Stranu da na drugi način pribavi ili otkrije informacije u vezi sa pravičnom primenom njenog domaćeg zakona u dobroj veri.
1. Strane teže da ostvare postepenu liberalizaciju i otvore svoja tržišta za trgovinu uslugama u skladu s odredbama Opšteg XVII sporazuma o trgovini uslugama (u daljem tekstu: "GATS"), uzimajući u obzir tekuće aktivnosti pod okriljem STO.
2. Ukoliko jedna Strana, po stupanju na snagu ovog sporazuma, dodeli trećoj strani dodatne olakšice u pogledu pristupa njenom tržištu usluga, dužna je da pruži odgovarajuću priliku za započinjanje pregovora u cilju davanja tih olakšica drugoj Strani na uzajamnoj osnovi.
3. Strane se obavezuju da prate primenu st. 1. i 2. u cilju utvrđivanja sporazuma kojim se liberalizuje trgovina uslugama između njih u skladu sa članom V GATS.
Izuzeće od primene odredbe o rešavanju sporova
Nijedna Strana neće koristiti Glava 9. (Rešavanje sporova) za bilo koje pitanje koje proizilazi iz ove glave ili se odnosi na istu.
INSTITUCIONALNE ODREDBE
1. Strane ovim osnivaju Zajednički komitet o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Sastojaće se od predstavnika Strana, koje će predvoditi visoki zvaničnici koje oni delegiraju u ovu svrhu.
2. Zajednički komitet će:
(a) nadgledati i ocenjivati primenu ovog sporazuma, između ostalog, i vršenjem sveobuhvatne ocene sprovođenja odredbi ovog sporazuma, uzimajući u obzir sve konkretne ocene koje su sadržane u Sporazumu;
(b) pratiti mogućnost dodatnog uklanjanja prepreka u trgovini i drugih restriktivnih mera koje se tiču trgovine između Strana;
(v) nadgledati dalji razvoj ovog sporazuma;
(g) nadgledati rad svih potkomiteta i radnih grupa koji su osnovani u skladu s ovim sporazumom;
(d) nastojati da reši sporove koji mogu da nastanu u vezi s tumačenjem ili primenom ovog sporazuma; i
(đ) razmotriti svako pitanje koje može da utiče na sprovođenje ovog sporazuma2.
3. Zajednički komitet može da obrazuje potkomitete i radne grupe koje smatra da potrebnim, kako bi mu pomogli da ispuni svoje zadatke. Osim ako nije drugačije predviđeno ovim sporazumom, potkomiteti i radne grupe deluju u skladu s mandatom koji utvrdi Zajednički komitet.
4. Zajednički komitet konsenzusom donosi odluke predviđene ovim sporazumom, a može da daje i preporuke.
5. Zajednički komitet je dužan da se sastane u roku od godinu dana po stupanju na snagu ovog sporazuma. Posle toga, sastaje se kada to bude potrebno, uz uzajamnu saglasnost Strana, po pravilu svake dve godine. Sastancima se zajednički predsedava. Zajednički komitet donosi svoj poslovnik o radu.
6. Svaka od Strana može u bilo kom trenutku da zatraži, putem pismenog obaveštenja drugoj Strani, da se održi poseban sastanak Zajedničkog komiteta. Takav sastanak će se održati u roku od 30 dana od prijema zahteva, osim ako se Strane drugačije ne dogovore.
7. Zajednički komitet će, u skladu sa članom 90. (Izmene i dopune) razmatrati predloge za sve izmene i dopune ovog sporazuma koje podnese jedna Strana i preporučiće Stranama izmene i dopune na usvajanje.
___________
2 Obe Strane su saglasne da sarađuju u oblasti zdravstva i tradicionalne kineske medicine u skladu sa ovim sporazumom, kako je navedeno u Aneksu 6. (Saradnja u oblasti zdravstva/TKM saradnja).
U cilju olakšavanja komunikacije između Strana u vezi sa bilo kojim pitanjem koje je obuhvaćeno ovim sporazumom, Strane će imenovati i propisno ažurirati informacije o organima i institucijama odgovornim za spoljnu trgovinu koji služe kao centri za kontakt.
KONKURENCIJA
Pravila konkurencije u vezi sa preduzećima
1. Svaka od Strana razume da zabrana antikonkurentskog poslovnog ponašanja i sprovođenje politike konkurencije doprinosi sprečavanju podrivanja prednosti liberalizacije trgovine i investicija i promovisanju ekonomske efikasnosti, fer konkurencije i blagostanja potrošača.
Strane su saglasne da antikonkurentska poslovna praksa označava poslovno ponašanje ili transakcije koje negativno utiču na konkurenciju na teritoriji jedne Strane, kao što su:
(a) svi sporazumi između preduzeća, odluke asocijacija preduzeća ili zajedničko delovanje preduzeća čiji je cilj ili efekat sprečavanje, ograničavanje ili ometanje konkurencije;
(b) zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzeća na celoj teritoriji jedne od Strana ili na njenom većem delu; i
(v) koncentracije između preduzeća, koje značajno ograničavaju, narušavaju ili sprečavaju konkurenciju na teritoriji Strane, a posebno ako je to ograničenje, narušavanje ili sprečavanje rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.
2. Odredbe stava 1. primenjuju se i na delatnosti javnih preduzeća i preduzeća kojima Strane odobre posebna ili isključiva prava, u meri u kojoj primena ovih odredbi ne ometa, pravno ili stvarno, vršenje odgovarajućih javnih poslova koji su im dodeljeni.
3. Odredbe st. 1. i 2. neće se tumačiti tako da predstavljaju bilo kakvu direktnu obavezu za preduzeća.
4. Nijedna Strana nema pravo da pribegne rešavanju sporova u skladu sa Glavom 9. (Rešavanje sporova) za bilo koje pitanje koje proizađe iz ovog člana.
5. Svi termini i definicije korišćeni u ovom članu, kao i sva upućivanja na proceduru, tumače se u skladu sa relevantnim nacionalnim zakonima i propisima Strana.
REŠAVANJE SPOROVA
Osim ako nije drugačije predviđeno ovim sporazumom, uvek kada jedna Strana smatra da je mera druge Strane u suprotnosti sa pravima i obavezama po osnovu ovog sporazuma, primenjuju se odredbe o rešavanju sporova iz ove glave.
Telo nadležno za rešavanje sporova
1. Kada dođe do spora u vezi sa bilo kojim pitanjem po osnovu ovog sporazuma i drugog sporazumom o slobodnoj trgovini koje imaju Strane, uključujući i Sporazum STO, oštećena Strana može izabrati telo koje će biti nadležno za rešavanje spora.
2. Nakon što oštećena Strana zatraži veće u skladu sa sporazumom iz stava 1, odabrano telo koristi se uz isključenje ostalih.
1. U slučaju bilo koje razlike u tumačenju, sprovođenju i primeni ovog sporazuma, Strane su dužne da učine sve da, putem saradnje i konsultacija, dođu do uzajamno zadovoljavajućeg rešenja.
2. Svaka Strana može da zatraži konsultacije pismenim putem s drugom Stranom u vezi sa svakom merom za koju smatra da nije u skladu sa pravima i obavezama po ovom sporazumom. U zahtevu za konsultacije navode se razlozi za zahtev, uključujući opis sporne mere i kratak rezime pravnog osnova za žalbu. Druga Strana obavezuje se da odgovori na zahtev u roku od 10 dana od dana prijema.
3. Konsultacije se obavljaju u okviru Zajedničkog komiteta, na zahtev bilo koje od Strana, i to u roku od trideset (30) dana od prijema obaveštenja iz stava 2, u cilju nalaženja opšte prihvatljivog rešenja. Konsultacije o hitnim pitanjima počinju u roku od petnaest (15) dana od prijema zahteva za konsultacije. Ukoliko Strana kojoj je takav zahtev podnet u skladu sa stavom 2, ne odgovori na njega u roku od deset (10) dana ili ne započne konsultacije u roku od trideset (30) dana po prijemu tog zahteva, ili u roku od 15 dana po hitnim pitanjima, Strana koja podnosi zahtev ima pravo da zahteva osnivanje arbitražnog veća u skladu sa članom 77. (Osnivanje arbitražnog veća).
4. Konsultacije su poverljive i ne dovode u pitanje prava bilo koje Strane u bilo kom daljem postupku.
Dobre usluge, mirenje ili posredovanje
1. Dobre usluge, mirenje i posredovanje jesu postupci koji se preduzimaju dobrovoljno ako se Strane tako dogovore. Ti postupci mogu biti započeti i prekinuti u bilo kom trenutku. Oni se mogu nastaviti dok su u toku postupci arbitražnog veća osnovanog u skladu sa ovom glavom.
2. Postupci koji uključuju dobre usluge, mirenje i posredovanje poverljivi su i bez uticaja na prava Strana u bilo kom drugom postupku.
1. Oštećena Strana može putem pismenog obaveštenja Strani na koju se žali podneti na arbitražu sporove između Strana u vezi sa tumačenjem prava i obaveza po osnovu ovog sporazuma, koji nisu rešeni putem direktnih konsultacija ili u okviru Zajedničkog komiteta u roku od 60 dana, odnosno 30 dana po hitnim pitanjima, od datuma prijema zahteva za konsultacije.
2. Zahtev za arbitražu treba da identifikuje konkretnu meru o kojoj je reč i da kratak rezime pravnog osnova žalbe.
3. Arbitražno veće sastoji se od tri člana. Svaka Strana dužna je da u roku od 25 dana od prijema obaveštenja iz stava 1. imenuje po jednog člana. Dva člana koja su već imenovana saglasno imenuju trećeg člana u roku od 30 dana od imenovanja tog drugog člana.
Treći član ne sme biti državljanin Strana, niti imati trajni boravak na teritoriji bilo koje Strane. Član koji bude tako imenovan biće predsednik arbitražnog veća.
4. Ako bilo koji član arbitražnog veća nije imenovan u roku od 55 dana nakon prijema pismenog zahteva za arbitražu u skladu sa stavom 1, na zahtev bilo koje Strane u sporu, očekuje se da generalni direktor STO imenuje člana u narednih 30 dana. U slučaju da je Generalni direktor STO državljanin bilo koje Strane ili nije u mogućnosti da izvrši taj zadatak, zahteva se da zamenik Generalnog direktora STO koji nije državljanin nijedne Strane izvrši taj zadatak. Ako ni zamenik Generalnog direktora STO nije u mogućnosti da izvrši taj zadatak, zahteva se da predsednik Stalnog arbitražnog suda (SAS) izvrši taj zadatak.
Svi članovi veća moraju:
(a) biti stručni ili iskusni u oblasti prava, međunarodne trgovine ili rešavanja sporova koji proizilaze iz međunarodnih trgovinskih sporazuma i, ukoliko je moguće, stručni u pitanjima na koja se spor odnosi;
(b) biti izabrani strogo na osnovu objektivnosti, pouzdanosti i razborite procene;
(v) biti nezavisni i nepridruženi sa bilo kojom Stranom i ne primati uputstva od bilo koje Strane;
(g) poštovati kodeks ponašanja u skladu sa relevantnim pravilima utvrđenim u dokumentu WT/DSB/RC/1 STO.
5. Ako član veća imenovan u skladu sa ovim članom podnese ostavku ili postane nesposoban da deluje, član koji ga nasleđuje imenuje se u roku od 15 dana u skladu sa procedurom za izbor koja je propisana za imenovanje prvobitnog člana veća, a naslednik ima sva ovlašćenja i dužnosti prvobitnog člana veća. Rad arbitražnog veća obustavlja se za vreme imenovanja novog veća iste.
1. Arbitražno veće dužno je da izvrši objektivnu procenu spora, uključujući ispitivanje činjenica slučaja i primenjivosti ovog sporazuma i usklađenosti sa njim. Odluka arbitražnog veća je konačna i obavezujuća za strane u sporu.
2. Kada arbitražno veće zaključi da neka mera nije u skladu sa ovim sporazumom, obavezuje se da preporuči da odgovorna Strana meru uskladi sa ovim sporazumom.
3. Arbitražno veće donosi odluku po osnovu odredaba ovog sporazuma koje se primenjuju i tumače u skladu sa pravilima tumačenja međunarodnog javnog prava.
4. Arbitražno veće, u svojim nalazima i preporukama, ne može uvećati ili umanjiti prava i obaveze predviđene ovim sporazumom.
1. Osim ako se strane drugačije ne dogovore, postupak arbitražnog veća vodi se u skladu sa Pravilima postupka navedenim u Aneksu 5. (Pravila postupka arbitražnog veća). Zajednički komitet može izmeniti i dopuniti ta Pravila i sve vremenske okvire navedene u ovoj glavi.
2. Osim ako se Strane drugačije ne dogovore u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za arbitražu u skladu sa stavom 1, njegov zadatak biće da:
"U svetlu merodavnih odredaba ovog sporazuma, ispita slučaj koji se pominje u zahtevu za osnivanje arbitražnog veća u skladu sa članom 77. (Osnivanje arbitražnog veća) i da poveže zakonske odluke i činjenice sa razlozima za iste kako bi se spor razrešio."
3. Arbitražno veće obavezuje se da nastoji da svoje odluke donosi konsenzusom. Ako nije u stanju da postigne konsenzus, može donositi odluke većinom glasova. Članovi veća mogu dati odvojena mišljenja o pitanjima za koja nije postignuta jednoglasna saglasnost. Arbitražno veće ne sme da otkrije koji su članovi povezani sa mišljenjima većine ili manjine.
4. Na zahtev bilo koje Strane ili na sopstvenu inicijativu, arbitražno veće može zatražiti naučne informacije i tehnički savet od stručnjaka prema sopstvenom nahođenju.
5. Strane u sporu podjednako snose troškove arbitražnog veća, uključujući i naknadu za rad njegovih članova.
1. Strane se mogu dogovoriti da arbitražno veće obustavi svoj rad u bilo kom trenutku na period ne duži od 12 meseci od datuma postignutog dogovora. Ako je rad arbitražnog veća obustavljen na period duži od 12 meseci, ovlašćenje za osnivanje arbitražnog veća prestaje, osim ako se Strane ne dogovore drugačije.
2. Strane se mogu dogovoriti da prekinu postupak arbitražnog veća.
1. Izveštaj arbitražnog veća sastavlja se bez prisustva Strana, u svetlu informacija i izjava datih arbitražnom veću.
2. Kako bi se omogućilo Stranama da imaju priliku za razmatranje i komentare, arbitražno veće dužan je dati na uvid Stranama svoj početni izveštaj u roku od 90 dana od formiranja tribunala, u kome su izneti njegovi nalazi o činjenicama i njegova odluka o tome da li je Strana u sporu ispoštovala svoje obaveze iz ovog sporazuma. U izuzetnim slučajevima, ako arbitražno veće smatra da ne može da objavi svoj početni izveštaj u roku od 90 dana, dužno je da pismeno obavestiti Strane o razlozima kašnjenja zajedno sa procenom perioda u kome će objaviti svoj izveštaj. Bilo kakvo kašnjenje ne može biti duže od 30 dana, osim ako se Strane drugačije ne dogovore.
3. Strana može podneti pisane komentare arbitražnom veću u roku od 10 dana od prijema početnog izveštaja. Nakon što razmotri te pisane komentare Strana i sprovede dodatno ispitivanje koje smatra potrebnim, arbitražno veće dužno je da Stranama predstavi svoj konačni izveštaj u roku od 30 dana od predstavljanja početnog izveštaja, osim ako se Strane drugačije ne dogovore. Konačni izveštaj arbitražnog veća mora biti dostupan kao javni dokument nakon isteka 10 dana od dana njegovog objavljivanja, uz uslov da su poverljive informacije zaštićene, u skladu sa zakonima Strana.
4. Arbitražni izveštaj je konačan.
1. Strana u sporu je dužna da, bez odlaganja, postupi po odluci arbitražnog veća. Ukoliko nije moguće da odmah postupi po istoj, Strane su dužne da nastoje da se dogovore oko razumnog vremenskog roka da se tako postupi. Ukoliko se takav dogovor ne postigne u roku od 30 dana od datuma odluke, bilo koja Strana može da, u roku od deset dana po isteku tog perioda, zatraži od prvobitnog arbitražnog veća da utvrdi dužinu razumnog vremenskog roka. Odluka arbitražnog veća treba da se donese u roku od 30 dana od prijema takvog zahteva.
2. Strana u sporu dužna je da obavesti drugu Stranu o meri koju je donela kako bi sprovela odluku, te da opiše način na koji mera osigurava usklađenost, sa dovoljno detalja kako bi omogućila drugoj Strani da proceni meru.
1. Kada se Strane ne slažu o postojanju ili doslednosti mera preduzetih u skladu sa preporukama i odlukama arbitražnog veća sa ovim sporazumom, o takvom sporu će se odlučivati putem postupaka za rešavanje sporova u skladu sa ovom glavom, kao i putem pribegavanja prvobitnom arbitražnom veću uvek kada je to moguće.
2. Arbitražno veće dužno je da sazove sednicu što je pre moguće nakon dostavljanja zahteva i da objavi izveštaj o tome u roku od 60 dana od dana dostavljanja pismenog obaveštenja. Kada arbitražno veće smatra da ne može da objavi svoj izveštaj u tom roku, obavezuje se da obavesti Strane u pisanoj formi o razlozima kašnjenja, zajedno sa procenom vremenskog roka u kome će objaviti svoj izveštaj. Bilo kakvo kašnjenje ne može biti duže od 30 dana osim ako se Strane drugačije ne dogovore.
3. Članovi koji se tiču postupka arbitražnog veća u ovoj glavi primenjuju se mutatis mutandis na postupak po osnovu ovog člana.
Kompenzacije i suspenzija koncesija
1. Ako predmetna Strana ne postupi u skladu sa odlukom u razumnom vremenskom roku a Strane se nisu dogovorile o bilo kakvoj kompenzaciji, druga Strana može da, sve dok odluka ne bude sprovedena ili dok se spor ne reši na drugačiji način, i uz uslov da dostavi obaveštenje o tome 30 dana unapred, suspenduje primenu koncesija predviđenih ovim sporazumom, ali samo u iznosu koji je ekvivalentan onima na koje utiče mera za koju je arbitražno veće utvrdilo da krši ovaj sporazum.
2. Pri razmatranju koje koncesije i obaveze da obustavi, oštećena Strana najpre će nastojati da suspenduje koncesije u istom sektoru ili sektorima kao onaj na koje utiče mera za koju je arbitražni veće utvrdio da nije u skladu sa ovim sporazumom. Ako oštećena Strana smatra da nije moguće ili nije delotvorno obustaviti koncesije i obaveze u istom sektoru ili sektorima, može obustaviti koncesije i obaveze u drugim sektorima. U tom slučaju, oštećena Strana dužna je da u svoje obaveštenje kojim najavljuje obustavu koncesija ili obaveza uključi razloge za svoju odluku.
3. U obaveštenju kojim najavljuje obustavu koncesija ili obaveza, oštećena Strana obavezuje se da navede koncesije ili obaveze koje namerava da obustavi, razloge za takvu obustavu i trenutak kada obustava počinje. U roku od 15 dana od prijema tog obaveštenja, Strana protiv koje je podneta žalba može zatražiti od arbitražnog veća da odluči da li su koncesije ili obaveze koje oštećena strana namerava da obustavi ekvivalentni onima koje su pogođene merom za koju se utvrdi da nije u skladu sa ovim sporazumom, i da li je predložena obustava u skladu sa st. 1. i 2. Odluka arbitražnog veća treba da se donese u roku od 60 dana od prijema takvog zahteva. Koncesije ili obaveze ne mogu se obustaviti dok arbitražno veće ne donese odluku.
4. Obeštećenje i obustava koncesija predstavljaju privremene mere i oštećena strana primenjuje ih samo dok se mere za koje se utvrdi da nisu u skladu sa ovim sporazumom ne povuku ili izmene i dopune tako da budu u skladu sa ovim sporazumom ili dok Strane na drugi način ne reše spor. U tu svrhu, ukoliko Strana protiv koje je podneta žalba smatra da je otklonila neusklađenost koju je arbitražno veće uočilo, ona može dostaviti pisano obaveštenje oštećenoj Strani opisujući način na koji je neusklađenost uklonjena.
5. O svakom sporu u vezi sa sprovođenjem odluke ili obustavi koja je najavljena odlučuje arbitražno veće na zahtev bilo koje Strane pre nego što se može tražiti obeštećenje ili primeniti obustava naknada. Arbitražno veće može takođe odlučiti o usaglašenosti sa odlukom bilo koje mere sprovođenja usvojene nakon obustave koncesija i da li obustavu koncesija treba prekinuti ili izmeniti. Odluka arbitražnog veća prema ovom stavu obično se donosi u roku od 45 dana od dana prijema takvog zahteva.
1. Ne dovodeći u pitanje postupke iz člana 84. (Kompenzacije i suspenzija koncesija), ukoliko Strana protiv koje je podneta žalba smatra da je otklonila neusklađenost koju je arbitražno veće uočilo, ona može dostaviti pismeno obaveštenje oštećenoj Strani opisujući način na koji je neusklađenost uklonjena. Ako se oštećena strana ne saglasi, ona može uputiti pitanje prvobitnom arbitražnom veću u roku od 60 dana nakon prijema takvog pismenog obaveštenja. U suprotnom, oštećena Strana će odmah i bez odlaganja prekinuti obustavu koncesija ili drugih obaveza.
2. Arbitražno veće dužno je da objavi svoj izveštaj u roku od 60 dana nakon upućivanja predmeta od strane oštećene Strane u skladu sa stavom 1. Ako arbitražno veće zaključi da je Strana protiv koje je podneta žalba otklonila neusaglašenost, oštećena Strana dužna je da bez odlaganja prekine obustavu koncesija ili drugih obaveza.
Nijedna Strana nema pravo na tužbu na osnovu domaćih propisa protiv druge Strane zbog mera druge Strane koje su u suprotnosti sa ovim sporazumom.
ZAVRŠNE ODREDBE
Strane se obavezuju da preduzmu sve potrebne opšte ili posebne mere kako bi ispunile svoje obaveze predviđene ovim sporazumom.
Aneksi uz ovaj sporazum predstavljaju njegov sastavni deo.
Strane se obavezuju da revidiraju ovaj sporazum u svetlu daljih kretanja u međunarodnim ekonomskim odnosima, između ostalog, i u okviru STO, te da, u tom kontekstu, i u svetlu svakog relevantnog činioca, ispitaju mogućnost daljeg razvijanja i produbljivanja međusobne saradnje u skladu s ovim sporazumom, kao i da ga prošire na oblasti od interesa u odgovarajućem roku o kome se Strane usaglase. Zajednički komitet obavezuje se da redovno ispituje tu mogućnost i, po potrebi, daje preporuke Stranama, posebno u cilju započinjanja pregovora.
1. Svaka strana može Zajedničkoj komisiji podneti predloge za izmene i dopune na razmatranje i odobrenje.
2. Izmene i dopune ovog sporazuma dostavljaju se Stranama na ratifikaciju, prihvatanje ili odobrenje u skladu sa njihovim odgovarajućim zakonskim zahtevima.
3. Ukoliko se Strane drukčije ne dogovore, izmene i dopune stupaju na snagu prvog dana trećeg meseca po datumu obaveštenja druge Strane da su odgovarajući pravni zahtevi ispunjeni.
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
1. Odredbe ovog sporazuma ne dovode u pitanje prava i obaveze Strana prema Sporazumu STO i drugim sporazumima koji su dogovoreni na osnovu njega i čije su ugovornice, niti na njihova prava i obaveze koje proističu iz bilo kog drugog međunarodnog sporazuma čije su one ugovornice.
2. Ovaj sporazum ne sprečava održavanje ili uspostavljanje carinskih unija, zona slobodne trgovine, mehanizama za pograničnu trgovinu i ostalih preferencijalnih sporazuma u meri u kojoj isti nemaju za posledicu menjanje trgovinskih dogovora predviđenih ovim sporazumom.
3. U slučaju da jedna Strana uđe u carinsku uniju ili zaključi sporazum o slobodnoj trgovini sa trećim licem, ona je dužna da, na zahtev bilo koje druge Strane, pružiti odgovarajuću priliku za održavanje konsultacija sa Stranom koja je taj zahtev podnela.
1. Svaka Strana može da otkaže ovaj sporazum obaveštavanjem druge Strane, diplomatskim putem. Ovaj sporazum prestaje da važi šest meseci od datuma slanja takvog obaveštenja.
2. U roku od 30 dana od obaveštenja prema stavu 1, bilo koja Strana može zatražiti konsultacije u cilju bolje pripreme za otkazivanje Sporazuma. Takve konsultacije počinju u roku od 30 dana od dana kada je Strana dostavila taj zahtev.
Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana trećeg meseca nakon meseca prijema obaveštenja kojim Strane obaveštavaju jedna drugu, diplomatskim putem, da su ispunjene njihove unutrašnje zakonske procedure neophodne za stupanje na snagu ovog sporazuma.
U POTVRDU ČEGA, dolepotpisani predstavnici, svaki propisno ovlašćen od strane svoje države, potpisuju ovaj sporazum.
SAČINJENO u Pekingu, 17. oktobra 2023. godine, u dva originalna primerka, svaki na srpskom, kineskom i engleskom jeziku, pri čemu sva tri teksta imaju jednaku važnost. U slučaju razlika u tumačenju verzija ovog sporazuma, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
U ime Vlade |
|
U ime Vlade |
LISTA CARINSKIH KONCESIJA
DEO A
Carinska tarifa Srbije
Opšte napomene
1. Ova lista je izražena u formi Carinske tarife Republike Srbije, i tumačenje opisa i obuhvata proizvoda iz podbrojeva ove Liste regulisano je Carinskom tarifom Republike Srbije.
2. Bazna carina iz ove liste je jednaka MFN carinama Srbije primenjenim 1. januara 2022. godine.
3. Sledeće kategorije će biti primenjene prilikom ukidanja carina od strane Srbije:
(a) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A0" u Listi biće u potpunosti eliminisane i takva roba će biti oslobođena od plaćanja carina danom stupanja na snagu ovog sporazuma;
(b) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A5" u Listi biće ukinute u pet jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i takve robe će biti oslobođene plaćanja carine 1. januara pete godine;
(v) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A10" u Listi biće ukinute u deset jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i takve robe će biti oslobođene plaćanja carine 1. januara desete godine;
(g) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A15" u Listi biće ukinute u petnaest jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i takve robe će biti oslobođene plaćanja carine 1. januara petnaeste godine;
(d) carine na robu sa poreklom iz kategorije "E" u Listi ostaće na snazi na nivou bazne carine.
4. Bazna carina i kategorije za određivanjem interim stope u svakoj fazi snižavanja su navedene u Listi.
5. Smanjene stope se zaokružuju najmanje na najbližu desetinu procentnog poena ili, ako je stopa carine izražena u novčanim jedinicama, najmanje na najbližu desetinu jednog srpskog dinara.
6. Za potrebe ovog dela i Liste, godina jedan znači godinu stupanja na snagu ovog sporazuma.
7. Za potrebe ovog dela i Liste, počevši od druge godine svaka godišnja tranša smanjenja carine će stupiti na snagu 1. januara tekuće godine.
DEO B
Carinska tarifa Kine
Opšte napomene
1. Ova lista je izražena u formi Carinske tarife za uvoz i izvoz Narodne Republike Kine i tumačenje opisa i obuhvata proizvoda iz podbrojeva ove liste regulisano je Carinskom tarifom za uvoz i izvoz Narodne Republike Kine.
2. Bazna carina iz ove liste je jednaka MFN carinama Kine primenjenim 1. januara 2022. godine.
3. Sledeće kategorije će biti primenjene prilikom ukidanja carina od strane Kine:
(a) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A0" u Listi biće u potpunosti eliminisane i takva roba će biti oslobođena od plaćanja carina danom stupanja na snagu ovog sporazuma;
(b) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A5" u Listi biće ukinute u pet jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i takve robe će biti oslobođene plaćanja carine 1. januara pete godine;
(v) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A10" u Listi biće ukinute u deset jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i takve robe će biti oslobođene plaćanja carine 1. januara desete godine;
(g) carine na robu sa poreklom iz kategorije "A15" u Listi biće ukinute u petnaest jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i takve robe će biti oslobođene plaćanja carine 1. januara petnaeste godine;
(d) carine na robu sa poreklom iz kategorije "E" u Listi ostaće na snazi na nivou bazne carine.
4. Bazna carina i kategorije za određivanjem interim stope u svakoj fazi snižavanja su navedene u Listi.
5. Smanjene stope se zaokružuju najmanje na najbližu desetinu procentnog poena ili, ako je stopa carine izražena u novčanim jedinicama, najmanje na najbližu desetinu jednog kineskog juana.
6. Za potrebe ovog dela i Liste, godina jedan znači godinu stupanja na snagu ovog sporazuma.
7. Za potrebe ovog dela i Liste, počevši od druge godine svaka godišnja tranša smanjenja carine će stupiti na snagu 1. januara tekuće godine.
SPISAK POSEBNIH PRAVILA ZA PROIZVOD
UVODNE NAPOMENE
1. Uslov za promenu u tarifnom svrstavanju po osnovu ovog Aneksa zahteva da svaki od materijala bez porekla koji se koristi u proizvodnji robe podleže promeni tarifnog svrstavanja kao rezultat proizvodnje na teritoriji jedne ili obe Strane.
2. U smislu posebnih pravila za proizvod koja su definisana u ovom Aneksu:
(a) "CC" označava promenu glave, tarifnog broja ili tarifnog podbroja u odnosu na bilo koju drugu glavu. To označava da je svaki materijal bez porekla koji se koristi u proizvodnji robe prošao kroz promenu u tarifnom svrstavanju na nivou od dve cifre (to jest promenu u glavi) Harmonizovanog sistema;
(b) "CTH" označava promenu glave, tarifnog broja ili tarifnog podbroja u odnosu na bilo koji drugi tarifni broj. To označava da je svaki materijal bez porekla koji se koristi u proizvodnji robe prošao kroz promenu tarifnog svrstavanja na nivou od četiri cifre (to jest promenu u tarifnom broju) Harmonizovanog sistema;
(v) "RVC%" označava minimalni zahtevani sadržaj regionalne vrednosti koji je izračunat po osnovu člana 25. (Sadržaj regionalne vrednosti) Glave 3; i
(g) "WO" označava da je roba u potpunosti dobijena ili proizvedena u Strani, kako je definisano u članu 24. (U potpunosti dobijena roba) Glave 3.
3. Za robu koja se svrstava u okviru odredaba o "ostacima" i "otpacima" a koja nije opisana po imenu, kriterijumi za poreklo su WO.
4. Ovaj aneks sačinjen je na osnovu ažurirane verzije Harmonizovanog sistema iz 2022. godine.
SPISAK POSEBNIH PRAVILA ZA PROIZVOD
Tarifni broj |
Opis proizvoda |
Posebna pravila za proizvod |
Glava 1 |
Žive životinje |
WO |
Glava 2 |
Meso i ostali jestivi klanični proizvodi |
WO |
Glava 3 |
Ribe i ljuskari, mekušci i ostali vodeni beskičmenjaci |
CC |
Glava 4 |
Mleko i proizvodi od mleka; Živinska i ptičja jaja; Prirodni med; Jestivi proizvodi životinjskog porekla, nepomenuti niti obuhvaćeni na drugom mestu |
WO |
Glava 5 |
Proizvodi životinjskog porekla, na drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni |
CC |
Glava 7 |
Povrće, korenje i krtole za jelo |
CC |
Glava 8 |
Voće za jelo, uključujući jezgrasto voće; Kore agruma ili dinja i lubenica |
CC |
Glava 9 |
Kafa, čaj, mate čaj i začini |
|
0901.11 |
-- s kofeinom |
CC |
0901.12 |
-- bez kofeina |
CC |
0901.21 |
Kafa, pržena, sa kofeinom |
RVC 60% i proizvodnja od sirovog zrna kafe uključujući prženje |
0901.22 |
Kafa, pržena, bez kofeina |
RVC 60% i proizvodnja od sirovog zrna kafe uključujući prženje |
0901.90 |
- Ostalo |
RVC 60% i proizvodnja od sirovog zrna kafe uključujući prženje |
09.02 |
Čaj, nearomatizovan ili aromatizovan |
CC |
09.03 |
Mate čaj |
CC |
09.04 |
Biber roda Piper; Suva, drobljena ili mlevena paprika roda Capsicum ili roda Pimenta. |
CC |
09.05 |
Vanila. |
CC |
09.06 |
Cimet i cvet cimetovog drveta. |
CC |
09.07 |
Karanfilić (celi plodovi, pupoljci i peteljke). |
CC |
09.08 |
Muškatni orah, macis i kardamom |
CC |
09.09 |
Seme anisa, badijana, komorača, korijandera, kumina ili kima; Bobice kleke |
CC |
09.10 |
Đumbir, šafran, kurkuma, majčina dušica, lorber u listu, kari i ostali začini |
CC |
Glava 10 |
Žitarice |
WO |
Glava 11 |
Proizvodi mlinske industrije; Slad; Skrob; Inulin; gluten od pšenice |
WO |
Glava 12 |
Uljano semenje i plodovi; Razno zrnevlje, seme i plodovi; Industrijsko i lekovito bilje; Slama i stočna hrana |
CC |
Glava 13 |
Šelak; Gume, smole i ostali biljni sokovi i ekstrakti |
CC |
Glava 14 |
Biljni materijali za pletarstvo; Biljni proizvodi na drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni |
CC |
Glava 15 |
Masti i ulja životinjskog, biljnog ili mikrobnog porekla i proizvodi njihovog razlaganja; Prerađene jestive masnoće; Voskovi životinjskog ili biljnog porekla |
WO |
Glava 16 |
Prerađevine od mesa, od riba, od ljuskara, mekušaca ili ostalih vodenih beskičmenjaka ili od insekata |
CC |
Glava 17 |
Šećer i proizvodi od šećera |
|
17.01 |
Šećer od šećerne trske ili šećerne repe i hemijski čista saharoza, u čvrstom stanju |
WO |
17.02 |
Ostali šećeri, uključujući hemijski čistu laktozu, maltozu, glukozu i fruktozu, u čvrstom stanju; Šećerni sirupi bez sadržaja dodatih sredstava za aromatizaciju ili materija za bojenje; Veštački med, pomešan ili nepomešan sa prirodnim medom; Karamel |
WO |
17.03 |
Melase dobijene prilikom ekstrakcije ili rafinisanja šećera |
WO |
17.04 |
Proizvodi od šećera (uključujući belu čokoladu), koji ne sadrže kakao |
CTH i RVC 60% |
Glava 18 |
Kakao i proizvodi od kakaoa |
|
18.01 |
Kakao u zrnu, ceo ili lomljen, sirov ili pržen |
WO |
18.02 |
Ljuske, kore, opne i ostali otpaci od kakaoa |
CC |
18.03 |
Kakao masa, odmašćena ili neodmašćena |
CC |
18.04 |
Maslac, masnoće i ulje od kakaoa |
CC |
18.05 |
Kakao u prahu, bez sadržaja dodatog šećera ili druge materije za zaslađivanje |
CC |
18.06 |
Čokolada i ostali prehrambeni proizvodi koji sadrže kakao |
CTH i RVC 60% |
Glava 19 |
Proizvodi na bazi žitarica, brašna, skroba ili mleka; Poslastičarski proizvodi |
|
19.01 |
Ekstrakt slada; Prehrambeni proizvodi od brašna, prekrupe, griza, skroba ili ekstrakta slada, koji ne sadrže kakao ili sadrže manje od 40% po masi kakaoa, računato na potpuno odmašćenu osnovu, na drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni; Prehrambeni proizvodi od robe iz tar. br. 0401 do 0404, koji ne sadrže kakao ili sadrže manje od 5% po masi kakaoa, računato na potpuno odmašćenu osnovu, na drugom mestu na drugom mestu nepomenuti niti obuhvaćeni |
CC osim iz Glave 4. |
19.02 |
Testenine, kuvane ili nekuvane ili sa nadevom (mesom ili drugim materijama) ili drugačije pripremljene, kao što su špageti, makaroni, rezanci, lazanje, njoki, ravijoli, kaneloni; Kuskus, pripremljen ili nepripremljene |
CC osim iz Glave 11. |
19.03 |
Tapioka i njene zamene pripremljene od skroba, u obliku ljuspica, zrnaca, perli, prosejanih ili sličnih oblika |
CC osim iz Glave 11. |
19.04 |
Pripremljena hrana dobijena bubrenjem ili prženjem žitarica ili proizvoda od žitarica (na primer, kukuruzne pahuljice ("corn flakes")); Žitarice (osim kukuruza) u zrnu ili u obliku pahuljica ili drugačije obrađenog zrna (osim brašna, prekrupe i griza), prethodno kuvane ili drugačije pripremljene, na drugom mestu nepomenute niti obuhvaćene |
CC osim iz Glave 11. |
19.05 |
Hleb, peciva, kolači, biskviti i ostali pekarski proizvodi, sa dodatkom kakaoa ili bez dodatka kakaoa; Nafore i hostije, kapsule za farmaceutske proizvode, oblande, pirinčana hartija i slični proizvodi |
CC osim iz Glave 11. |
Glava 20 |
Proizvodi od povrća, voća, jezgrastog voća ili ostalih delova bilja |
CC |
Glava 21 |
Razni proizvodi za ishranu |
CC |
Glava 22 |
Pića, alkoholi i sirće |
|
22.01 |
Voda, uključujući prirodnu ili veštačku mineralnu vodu i gaziranu vodu, bez sadržaja dodatog šećera ili druge materije za zaslađivanje ili aromatizaciju; Led i sneg |
WO |
22.02 |
Voda, uključujući mineralnu vodu i gaziranu vodu, sa sadržajem dodatog šećera ili druge materije za zaslađivanje ili aromatizaciju i ostala bezalkoholna pića, osim sokova od voća, jezgrastog voća ili povrća iz tarifnog broja 2009. |
CC |
22.03 |
Pivo dobijeno od slada |
CC |
22.04 |
Vino od svežeg grožđa, uključujući ojačana vina; Šira od grožđa osim one iz tarifnog broja 2009 |
WO |
22.05 |
Vermut i ostala vina od svežeg grožđa aromatizovana biljkama ili aromatičnim sredstvima |
WO |
22.06 |
Ostala fermentisana pića (npr: vino od jabuke (cider), vino od kruške (perry), medovina i sake); Mešavine fermentisanih pića i mešavine fermentisanih pića i bezalkoholnih pića, na drugom mestu nepomenute niti obuhvaćene. |
WO |
22.07 |
Nedenaturisani etil alkohol alkoholne jačine 80%% vol ili jači; Etil alkohol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine |
WO |
22.08 |
Nedenaturisani etil-alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol; Rakije, likeri i ostala alkoholna pića |
RVC 60% pod uslovom da se sledeći proizvodni procesi sprovode u Strani: mešanje, filtriranje i druge posledične radnje. |
22.09 |
Sirće i zamene sirćeta dobijeni od sirćetne kiseline |
WO |
Glava 23 |
Ostaci i otpaci prehrambene industrije; Pripremljena hrana za životinje |
WO |
Glava 24 |
Duvan i proizvodi zamene duvana; Proizvodi, koji sadrže ili ne sadrže nikotin, namenjeni za udisanje bez sagorevanja; Ostali proizvodi koji sadrže nikotin namenjeni za unos nikotina u ljudsko telo |
CC |
Glava 40 |
Kaučuk i proizvodi od kaučuka; osim: |
|
40.01 |
Prirodni kaučuk, balata, gutaperka, gvajala, čikl i slične prirodne gume, u primarnim oblicima ili u obliku ploča, listova ili traka |
CC |
Glava 52 |
Pamuk; osim: |
|
52.01 |
Pamuk, nevlačen niti češljan |
WO |
52.02 |
Otpaci od pamuka (uključujući otpatke od prediva i raščupane tekstilne materijale) |
WO |
52.03 |
Pamuk, vlačen ili češljan |
WO |
UVERENJE O POREKLU
(SAMO UZORAK)
1. Ime izvoznika, adresa i država: |
Uverenje br.: Izdat u: |
|||||
2. Ime proizvođača, adresa i država: |
||||||
3. Ime uvoznika, adresa i država: |
Samo za zvaničnu upotrebu: |
|||||
4. Prevozno sredstvo i prevozni put (ako je poznato) |
5. Napomene: |
|||||
6. R.br. stavke |
7. Oznake i brojevi na pakovanjima |
8. Broj koleta i vrsta pakovanja; opis robe |
9. HS oznaka (6-cifreni broj) |
10. Kriterijum porekla |
11. Bruto ili neto masa ili druga količina (npr. jedinica mere, litri, m3.) |
12. Broj i datum fakture |
|
|
|
|
|
|
|
13. Izjava izvoznika ili proizvođača (država) I da se pridržavaju zahteva o poreklu navedenim u Sporazumu o slobodnoj trgovini za robu koja se izvozi u ____________________________ Mesto i datum, potpis i pečat ovlašćenog lica |
14. Potvrda |
|||||
Mesto i datum, potpis i pečat ovlašćenog organa |
||||||
Uputstva na poleđini
Rubrika 1: Navedite puni pravni naziv i adresu izvoznika u Srbiji ili Kini.
Rubrika 2: Navedite puni pravni naziv i adresu proizvođača (kao i državu), ako je poznat. Ako je potvrdom obuhvaćeno više od jednog proizvoda proizvođača, nabrojte dodatne proizvođače, uključujući nazive i adrese (kao i državu). Ako izvoznik ili proizvođač želi da informacije budu poverljive, prihvatljivo je navesti "Dostupno nadležnom organu ili ovlašćenom organu na zahtev". Ako su proizvođač i izvoznik isto lice, molimo da popunite rubriku sa "ISTO".
Rubrika 3: Navedite puni pravni naziv i adresu uvoznika u Srbiji ili Kini.
Rubrika 4: Unesite prevozno sredstvo i putanju i navedite datum polaska, broj prevoznog sredstva i luku utovara i istovara, ukoliko je poznato.
Rubrika 5: Može se uneti i broj porudžbenice, broj akreditiva, između ostalog. Ako fakturu izdaje operater koji nije Strana ugovornica, informacije kao što su naziv, adresa i država operatera koji izdaje fakturu moraju biti ovde uneti.
U slučaju robe sa poreklom iz Srbije, navodi se broj izvozne carinske deklaracije.
Rubrika 6: Navedite broj stavke
Rubrika 7: Navedite otpremne oznake i brojeve na pakovanjima, kada takve oznake i brojevi postoje. Ako su otpremne oznake slike ili simboli, navedite "SLIKA ILI SIMBOL (I/S)". U suprotnom navedite "BEZ OZNAKA I BROJEVA (N/M)".
Rubrika 8: Potrebno je navesti broj i vrstu pakovanja. Unesite detaljan opis svake robe. Opis treba da bude dovoljno detaljan da omogući carinskim službenicima koji pregledaju robu da identifikuju proizvod i da ga povežu sa opisom na fakturi i u HS naimenovanju robe. Ako roba nije upakovana, navesti "u rasutom stanju". Kada je opis robe završen, dodajte "***" (tri zvezdice) ili "\" (završna kosa crta).
Rubrika 9: Za svaku robu opisanu u rubrici 8, utvrdite HS tarifno svrstavanje (šestocifrena oznaka).
Rubrika 10: Za svaku robu opisanu u rubrici 8, navedite koji je kriterijum primenljiv, prema sledećim uputstvima.
Kriterijum porekla |
Uneti u Rubriku 10 |
Roba je u potpunosti dobijena ili proizvedena na teritoriji Strane u skladu sa članom 24. (U potpunosti dobijena roba) Glave 3. |
WO |
Roba je proizvedena u Strani isključivo od materijala čije je poreklo u skladu sa odredbama Glave 3. |
WP |
Roba je proizvedena od materijala bez porekla u Strani, pod uslovom da je roba u skladu sa sadržajem regionalne vrednosti ne manjim od 40%. |
RVC |
Roba je proizvedena na teritoriji jedne ili obe Strane, korišćenjem materijala bez porekla koji su u skladu sa Aneksom 2. i drugim važećim odredbama Glave 3 |
PSR |
Rubrika 11: Navedite bruto ili neto masu u kilogramima ili drugim jedinicama mere za svaku robu opisanu u rubrici 8. Druge merne jedinice (npr. zapremina ili broj komada) koje bi ukazivale na tačne količine mogu se koristiti tamo gde je uobičajeno.
Rubrika 12: Ovde treba navesti broj i datum fakture.
Rubrika 13: Rubriku mora da popuni izvoznik ili proizvođač. Uneti mesto, datum i potpis lica ovlašćenog od strane izvoznika ili proizvođača.
Rubrika 14: Rubrika mora biti popunjena, potpisana, datirana i overena pečatom ovlašćenog lica nadležnog organa.
DEKLARACIJA O POREKLU
Deklaracija o poreklu, čiji je tekst niže prikazan, mora biti sačinjena na engleskom jeziku u skladu sa fusnotama. Međutim, fusnote ne moraju da se ponovo unose.
"Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovim dokumentom (ovlašćenje broj………3) izjavljuje da su, osim kada je drugačije jasno navedeno, ti proizvodi ……………..4 preferencijalnog porekla prema Sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.
Ovaj izvoznik je zakonski odgovoran za istinitost i autentičnost gore navedenog."
........................………....................................................................................................
(Mesto i datum)5
..................................................................................................................
(Potpis izvoznika i ime osobe koja potpisuje izjavu moraju biti čitljivo navedeni)6
_____________
3 Ovde je neophodno uneti broj ovlašćenja ovlašćenog izvoznika.
4 Treba navesti poreklo proizvoda (srpsko ili kinesko). ISO - Alpha - 2 kodovi su dozvoljeni (RS ili CN).
5 Ove naznake mogu se izostaviti ukoliko sam dokument sadrži te informacije
6 U slučajevima kada izvoznik nije obavezan da potpiše, izuzeće od potpisa podrazumeva i izuzeće imena potpisnika.
PRAVILA POSTUPKA ARBITRAŽNOG VEĆA
Član 1
Definicije
U smislu ovog sporazuma i Glave o rešavanju sporova:
(1) "arbitražno veće" označava arbitražno veće osnovano u skladu sa članom 77. (Osnivanje arbitražnog veća).
(2) "oštećena Strana" označava Stranu koja zahteva osnivanje arbitražnog veća prema članu 77. (Osnivanje arbitražnog veća).
(3) "tužena Strana" označava Stranu protiv koje je uložena žalba u skladu sa članom 77. (Osnivanje arbitražnog veća).
Član 2
Prvi pismeni podnesci
1. Oštećena Strana obavezuje se da dostavi svoj prvi pismeni podnesak najkasnije 20 dana nakon što je izabran poslednji član veća.
Tužena Strana obavezuje se da dostavi svoj prvi pismeni podnesak najkasnije 30 dana od datuma dostavljanja prvog pismenog podneska oštećene Strane.
2. Strana je dužna da dostavi primerak svog pismenog podneska drugoj Strani i svakom od članova veća. Primerak dokumenta takođe se dostavlja u elektronskom formatu.
Član 3
Rasprave
1. Predsedavajući arbitražnog veća određuje datum, vreme i mesto održavanja rasprave u konsultaciji sa Stranama i drugim članovima veća i obaveštava Strane o svojoj odluci. Ukoliko se ni jedna Strana tome ne protivi, arbitražno veće može odlučiti da ne sazove raspravu.
2. Arbitražno veće može da sprovodi svoje aktivnosti na bilo koji odgovarajući način, što uključuje veze putem telefona ili kompjutera.
3. Arbitražno veće može sazvati dodatne rasprave ako se Strane tako dogovore.
4. Svi članovi veća moraju biti prisutni na raspravama.
5. Rasprave arbitražnog veća u principu se održavaju na zatvorenoj sednici, posebno ako se razmenjuju poverljive informacije, osim ako se obe Strane ne dogovore drugačije.
6. U roku od 30 dana od dana rasprave, svaka Strana može dostaviti dodatni pismeni podnesak u kojem odgovara na bilo koje pitanje koje se pojavi tokom rasprave. Dodatni pismeni podnesak dostavlja se u skladu sa stavom 2. člana 2. (Prvi pismeni podnesci) ovog aneksa.
Član 4
Pitanja u pisanoj formi
1. Arbitražno veće može u bilo kom trenutku tokom postupka uputiti pitanja u pisanoj formi jednoj ili obema Stranama i odrediti vremenski period za dostavljanje odgovora na ista.
2. Strana kojoj arbitražno veće uputi pitanja u pisanoj formi dužna je da dostavi primerak svakog pismenog odgovora drugoj Strani i arbitražnom veću. Svaka Strana će imati priliku da dostavi pisane komentare na odgovor druge Strane u roku od 5 dana od dana dostavljanja takvog pismenog odgovora.
Član 5
Poverljivost
Strane se obavezuju da čuvaju poverljivost rasprave pred arbitražnim većem. Svaka Strana dužna je da smatra poverljivim informacije koje je druga Strana dostavila arbitražnom veću, a koje je ta Strana označila kao poverljive.
Član 6
Jednostrani kontakti
1. Arbitražno veće se neće sastajati ili kontaktirati sa Stranom u odsustvu druge Strane.
2. Nijedna Strana ne može kontaktirati bilo kog člana veća u vezi sa sporom u odsustvu druge Strane ili drugog člana veća.
3. Nijedan član veća ne može raspravljati o bilo kom aspektu predmeta postupka sa jednom ili sa obe Strane u odsustvu drugih kog članova veća.
Član 7
Uloga stručnjaka
1. Na zahtev bilo koje Strane ili na sopstvenu inicijativu, arbitražno veće može zatražiti naučne informacije i tehnički savet od stručnjaka prema sopstvenom nahođenju. Sve tako dobijene informacije biće dostavljene Stranama na komentare.
2. Kada arbitražno veće podnese zahtev za pismeni izveštaj stručnjaka, svaki vremenski period koji se primenjuje na postupak arbitražnog veća biće obustavljen u periodu koji počinje na dan dostavljanja zahteva i završava se na dan dostavljanja izveštaja arbitražnom veću.
Član 8
Službeni jezik
1. Službeni jezik postupka rešavanja sporova je engleski.
2. Pismeni podnesci, dokumenta, usmeni argumenti ili izlaganja na ročištima, početni i završni izveštaji arbitražnog veća, kao i sva druga pismena ili usmena komunikacija između obe Strane i arbitražnog veća sačinjava se ili vodi na službenom jeziku.
SARADNJA NA POLJU ZDRAVSTVA/TRADICIONALNE KINESKE MEDICINE (TKM)
Obe Strane obavezuju se da sarađuju u zdravstvenom sektoru, promovišu direktnu komunikaciju između zdravstvenih ustanova, škola i kompanija sa obe Strane i jačaju saradnju u cilju kontrole i lečenja bolesti, medicinskih tehnologija i opreme, te da zajednički unapređuju razvoj zdravstva u obe zemlje.
Strane će promovisati tradicionalnu kinesku medicinu (TKM) u Srbiji i podsticati praktičnu saradnju između medicinskih i akademskih instituta TKM, uključujući Kinesku akademiju kineskih medicinskih nauka i medicinske univerzitete u Srbiji pod rukovodstvom relevantnih uprava dveju Strane.
Strane su spremne da jačaju komunikaciju i saradnju u sektoru javnog zdravlja i podstiču subjekte javnog zdravstva da ostvare saradnju u oblasti praćenja i kontrole zaraznih bolesti i hroničnih nezaraznih bolesti.
Strane će sarađivati u istraživanju i razvoju novih vakcina za najvažnije bolesti i zarazne bolesti i organizovati razmenu praksi u oblasti vakcinacije i imunizacije.
Strane su spremne da jačaju saradnju u oblasti urgentne medicine, zdravstvenog nadzora i reagovanja u vanrednim situacijama, kako bi ojačale saradnju u oblastima kao što su prekogranična zdravstvena zaštita, laboratorijsko testiranje i reagovanje u vanrednim situacijama u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom (2005).
Prilog Aneksa 6 možete pogledati OVDE
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".