ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA OD 30. NOVEMBRA 1972. GODINE SA AMANDMANIMA OD 24. JUNA 1982. GODINE I 31. MAJA 1988. GODINE, KONVENCIJE O MEĐUNARODNIM IZLOŽBAMA POTPISANE U PARIZU 22. NOVEMBRA 1928. GODINE, IZMENJENE I DOPUNJENE PROTOKOLIMA OD 10. MAJA 1948. GODINE, 16. NOVEMBRA 1966. GODINE, 30. NOVEMBRA 1972. GODINE, I AMANDMANIMA OD 24. JUNA 1982. GODINE I 31. MAJA 1988. GODINE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 6/2023) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol od 30. novembra 1972. godine sa amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, Konvencije o međunarodnim izložbama potpisane u Parizu 22. novembra 1928. godine, izmenjene i dopunjene protokolima od 10. maja 1948. godine, 16. novembra 1966. godine, 30. novembra 1972. godine, i amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, u originalu na francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola od 30. novembra 1972. godine sa amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, Konvencije o međunarodnim izložbama potpisane u Parizu 22. novembra 1928. godine, izmenjene i dopunjene protokolima od 10. maja 1948. godine, 16. novembra 1966. godine, 30. novembra 1972. godine, i amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
PROTOKOL
KOJIM SE MENJA KONVENCIJA O MEĐUNARODNIM IZLOŽBAMA POTPISANA U PARIZU 22. NOVEMBRA 1928.
Potpisnice ove Konvencije,
Smatrajući da su se pravila i procedure ustanovljeni Konvencijom o međunarodnim izložbama potpisanom u Parizu 22. novembra 1928, koja je izmenjena i dopunjena Protokolima od 10. maja 1948. i 16. novembra 1966, pokazale korisnim i potrebnim organizatorima ovih izložbi, kao i zemljama učesnicima.
U želji da se navedena pravila i procedure, zajedno sa onima koji se odnose na organizaciju nadležnu za njihovu primenu i objedinjavanje u jedan instrument koji će zameniti Konvenciju iz 1928,
Sporazumeli su se kako sledi:
Ciljevi ovog protokola su:
a. izmena pravila i procedura koje se odnose na međunarodne izložbe;
b. izmena odredbi koje se odnose na aktivnosti Međunarodnog biroa za izložbe.
Ovaj protokol ponovo menja Konvenciju iz 1928, u skladu sa ciljevima iz člana I. Tako izmenjen tekst Konvencije se nalazi u Dodatku ovog protokola i čini njegov sastavni deo.
1. Ovaj protokol se otvara za potpisivanje svim potpisnicama Konvencije iz Pariza 1928. od 30. novembra 1972. do 29. novembra 1973, a nakon tog datuma ostaće otvoren za njihovo pristupanje.
2. Vlade potpisnice Konvencije iz 1928. mogu postati potpisnice ovog protokola na sledeći način:
a. potpisivanjem bez obaveze ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja;
b. potpisivanjem sa obavezom ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, posle kog sledi ratifikacija, prihvatanje ili usvajanje.
v. pristupanjem.
3. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja biće deponovani pri Vladi Francuske Republike.
Ovaj protokol stupa na snagu na dan kada dvadeset devet Država postanu potpisnice, u skladu sa uslovima iz člana III.1
____________
1 Ovaj protokol je stupio na snagu 9. juna 1980.
Odredbe ovog protokola se ne primenjuju prilikom registrovanja izložbe za koju je Međunarodni biro za izložbe predvideo datume koji prethode zasedanju Administrativnog saveta, kao i tokom njegovog zasedanja, posle kog će ovaj protokol stupiti na snagu, u skladu sa članom IV istog.
Vlada Francuske Republike obavestiće Vlade potpisnice i Međunarodni biro za izložbe o:
a. potpisima, ratifikacijama, odobrenjima, prihvatanjima i pristupanjima u skladu sa članom III;
b. datumu kada ovaj protokol stupa na snagu u skladu sa članom IV.
Odmah po stupanju na snagu ovog protokola, Vlada Francuske Republike će se pobrinuti da se isti registruje u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija, u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
U ZNAK SAGLASNOSTI, dolepotpisani, sa odgovarajućim ovlašćenjima, potpisuju ovaj protokol.
U PARIZU, 30. novembra 1972, na francuskom jeziku, u jednom primerku koji će se čuvati u arhivi Vlade Francuske Republike, koja će poslati prepise vladama svih zemalja potpisnica Konvencije iz 1928.
DRŽAVA |
IME |
NAPOMENA |
Za Vladu Savezne Republike Nemačke |
S. Fon Braun [S. Von Braun] |
|
Za Vladu Republike Austrije |
Erih Bijelka [Erich Bielka] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Kraljevine Belgije |
R. Rotšild [R. Rothschild] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Beloruske Sovjetske Socijalističke Republike |
V. Anihčuk |
Uz rezervu navedenu u ovlašćenju i u izjavi |
Za Vladu Narodne Republike Bugarske |
E. Razlogov |
Uz izjavljenu rezervu prilikom potpisivanja |
Za Vladu Kanade |
Klod T. Šarlan [Claude T. Charland] |
|
Za Vladu Kraljevine Danske |
Povl Asam [Poul Assam] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Španije |
E. De Mota i Sajas [E. de Motta y Zayas] |
|
Za Vladu Sjedinjenih Američkih Država |
Džek B. Kjubik [Jack B. Kubisch] |
Uz obaveznu ratifikaciju i poštovanje usmene napomene br. 201 od 29. novembra 1972. |
Za Vladu Republike Finske |
Ole Herold [Olle Herold] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Francuske Republike |
Kristijan d’Omal [Christian D’Aumale] |
|
Za Vladu Ujedinjenog Kraljevstva |
D. Logan [D. Logan] |
|
Za Vladu Kraljevine Grčke |
|
|
Za Vladu Republike Haiti |
|
|
Za Vladu Narodne Republike Mađarske |
Laslo Foldes [Laszlo Foldes] |
Uz rezervu navedenu u ovlašćenjima |
Za Vladu Države Izrael |
Izrael Haviv [Israël Haviv] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Italijanske Republike |
F. Malfati [F. Malfatti] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Japana |
|
|
Za Vladu Libanske Republike |
|
|
Za Vladu Kraljevine Maroka |
|
|
Za Vladu Kneževine Monako |
Pjer-Luj Falez [Pierre-Louis Falaize] |
Uz obavezu ratifikacije |
Za Vladu Savezne Republike Nigerije |
|
|
Za Vladu Kraljevine Norveške |
Hersleb VOGT [Hersleb Vogt] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Kraljevine Holandije |
J. A. de Ranic [J.A. de Ranitz] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Narodne Republike Poljske |
Mihata Kajzera [Michata Kajzera] |
Uz obaveznu ratifikaciju i uz rezervu navedenu u usmenoj napomeni od 30. novembra 1972. (br. Z-II-OME-BIE) |
Za Vladu Portugalske Republike |
A. Lenkastr da Veiga [A. Lencastre da Veiga] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Socijalističke Republike Rumunije |
S. Flitan [C. Flitan] |
Uz obaveznu ratifikaciju i uz rezervu navedenu u punomoćima, a u vezi sa odredbama st. 3. i 4. člana 34. i uz izjavu o članu 35. |
Za Vladu Švedske Republike |
D. Vinter [D. Winter] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Švajcarske Konfederacije |
Maks Trendl [Max Troendl] |
Uz obaveznu ratifikaciju |
Za Vladu Socijalističke Republike Čehoslovačke |
|
|
Za Vladu Tuniske Republike |
Abdesalem Ben Ajed [Abdessalem Ben Ayed] |
|
Za Vladu Ukrajinske Sovjetske Republike |
Aleksander Gordenok [Alexandre Gordenok] |
Uz rezervu i izjavu koje su prenete prilikom potpisivanja |
Za Vladu Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika |
Jurij Borisov |
Uz rezervu i izjavu koje su prenete prilikom potpisivanja |
KONVENCIJA O MEĐUNARODNIM IZLOŽBAMA POTPISANA U PARIZU 22. NOVEMBRA 1928, IZMENJENA I DOPUNJENA PROTOKOLIMA OD 10. MAJA 1948, 16. NOVEMBRA 1966. I 30. NOVEMBRA 1972, KAO I AMANDMANOM OD 31. MAJA 1988.
DEFINICIJE I CILJ
Član 1
1. Izložba je manifestacija čiji je osnovni cilj, bez obzira na njen naziv, obrazovanje javnosti, tako što pravi inventar svega što čovek poseduje kako bi zadovoljio potrebe civilizacije i tako što pokazuje načinjeni napredak u jednoj ili više oblasti ljudskog delovanja ili tako što pokazuje mogućnosti za budućnost.
2. Izložba je međunarodna kada u njoj učestvuje više od jedne države.
3. Učesnici u međunarodnoj izložbi su, s jedne strane, državni izlagači koji izlažu grupisani po nacionalnim sekcijama, a s druge strane međunarodne organizacije ili izlagači iz država koje nisu zvanično zastupljene i, konačno, oni koji, u skladu sa pravilima izložbe, imaju pravo da se bave nekom drugom aktivnošću, kako što su koncesionari.
Ova konvencija se primenjuje na sve međunarodne izložbe, izuzev:
a. izložbi koje traju kraće od tri nedelje;
b. umetničke izložbe;
v. izložbe pretežno komercijalnog karaktera.
Bez obzira na to kako su organizatori nazvali izložbu, ova Konvencija pravi razliku između prijavljenih i priznatih izložbi.
OPŠTI USLOVI ZA ORGANIZACIJU MEĐUNARODNIH IZLOŽBI
Član 3
Međunarodne izložbe koje mogu biti prijavljene pri Međunarodnom birou za izložbe, u skladu sa članom 25, imaju sledeće odlike:
a. ne smeju biti kraće od šest nedelja ni duže od šest meseci;
b. pravila u vezi sa zgradom u kojoj će države učesnice izlagati određena su opštim pravilnikom za izložbe. U slučaju da je neophodno platiti porez na nepokretnosti, plaćanje je na teret države organizatora. Povrat se može dobiti samo za usluge koje su pružene primenom pravila koja je Biro odobrio;
v. Od 1. januara 1995. razmak između dve prijavljene izložbe mora biti najmanje pet godina, a prva izložba se može održati 1995. Međunarodni biro za izložbe može prihvatiti da se izložba održi najviše godinu dana ranije u odnosu na datum koji sledi iz prethodne odredbe kako bi se proslavio neki poseban događaj na međunarodnom nivou, s tim što se neće narušiti razmak od pet godina koji je predviđen izvornim rasporedom.
Član 4
A. Izložbe koje Međunarodni biro za izložbe može priznati imaju sledeće odlike:
1. Ne mogu trajati kraće od tri nedelje ni duže od tri meseca;
2. Moraju imati tačno određenu temu;
3. Površina izložbe ne može biti veća od 25 ha;
4. Organizatori izložbe moraju dodeliti državama učesnicama prostor, bez naplate najma, izdataka, poreza i troškova, osim troškova vezanih za izvršene usluge. Najveći prostor koji je dodeljen nekoj državi ne sme biti veći od 1000 m2. Međunarodno biro za izložbe može da dozvoli odstupanje od obaveze davanja besplatnog prostora ukoliko ekonomska i finansijska situacija države organizatora to opravdava;
5. Može se održati samo jedna izložba sa odlikama iz stava A između dve prijavljene izložbe;
6. Samo jedna prijavljena ili priznata izložba u skladu sa stavom A može se održati tokom jedne godine.
B. Međunarodni biro za izložbe takođe može priznati sledeće izložbe:
1. Milansko trijenale primenjenih umetnosti i moderne arhitekture, na osnovu istorijske prednosti i ako zadrži svoje izvorne odlike;
2. Izložbe hortikulture tipa A1 koje odobrava Međunarodno udruženje hortikulturnih proizvođača pod uslovom da se održavaju sa razmakom od barem dve godine u različitim državama i barem deset godina u istoj državi.
Član 5
Datumi otvaranja i zatvaranja izložbe i njene opšte odlike definišu se u trenutku njene prijave ili priznavanja i ne mogu se menjati bez saglasnosti Biroa.
PRIJAVA
Član 6
1. Vlada države potpisnice na čijoj se teritoriji predviđa izložba (u daljem tekstu "Vlada domaćin") mora uputiti Birou zahtev za prijavu ili priznanje uz navođenje zakonskih, propisnih i finansijskih mera koje su predviđene u okviru organizacije izložbe. Vlada države koja nije potpisnica, a želi dobiti prijavu ili priznanje izložbe, može na isti način poslati zahtev Birou, pod uslovom da se obaveže da će prilikom organizacije izložbe poštovati sve odredbe iz poglavlja I, II, III i IV ove Konvencije, kao i propise koji su doneti u cilju primene iste.
2. Zahtev za prijavu ili priznavanje izložbe mora biti urađen od strane Vlade zadužene za međunarodne odnose na mestu gde je izložba planirana (u daljem tekstu "Vlada domaćin"), čak i u slučajevima kad ta Vlada nije organizator izložbe.
3. Biro u svojim obaveznim propisima određuje najduži rok zakazivanja datuma za neku izložbu kao i najkraći rok za podnošenje zahteva za prijavu ili priznanje; Biro takođe navodi koja dokumenta je neophodno podneti uz zahtev. U obaveznim propisima je takođe određen iznos koji je potrebno uplatiti na ime obrade zahteva.
4. Prijava ili priznanje izložbe se dodeljuje samo ako izložba ispunjava uslove koji su navedeni u ovoj Konvenciji i u propisima koje je Biro doneo.
Član 7
1. Kada se dve države ili više takmiče za prijavu ili priznavanje izložbe i ne uspevaju da se dogovore, saziva se Generalna skupština Biroa koja donosi odluku na osnovu svih navedenih uslova i posebnih istorijskih i moralnih razloga, proteklog vremena od poslednje izložbe, kao i broja događaja koji se održavaju u zemljama koje su u konkurenciji.
2. Osim u izuzetnim slučajevima, Biro daje prednost izložbama koje su planirane na teritoriji države potpisnice.
Osim u slučaju predviđenim članom 28g), Država koja dobije pravo prijave ili priznanja izložbe gubi prava koja su pridružena prijavi ili priznanju u slučaju da promeni najavljeni datum održavanja izložbe. Ukoliko rečena država želi da održi izložbu nekog drugog datuma, ona mora podneti zahtev i pristati na proceduru koja je opisana u članu 7, u slučaju da ima eventualnu konkurenciju.
1. Države potpisnice odbijaju da učestvovanje u izložbama koje nisu prijavljene ili podržane, kao i svako pokroviteljstvo i subvencije Vlade;
2. Države potpisnice zadržavaju pravo da ne učestvuju u nekoj priznatoj ili prijavljenoj izložbi;
3. Svaka država potpisnica će se koristiti svim raspoložim sredstvima, koja smatra odgovarajućim i u skladu sa sopstvenim zakonima, kako bi se borila protiv promocije lažnih izložbi ili izložbi koje prevarom privlače učesnike tako što im daju lažna obećanja, najave i reklame.
OBAVEZE ORGANIZATORA PRIJAVLJENIH IZLOŽBI I ZEMALJA UČESNICA
1. Vlada domaćin obezbeđuje poštovanje odredbi ove Konvencije i propisa koji su doneti u cilju njene primene.
2. Ako ova Vlada ne organizuje izložbu, pravno lice koje je organizuje mora u tu svrhu biti zvanično priznato od strane Vlade, koja jamči da će to pravno lice ispuniti obaveze.
1. Vlada domaćin mora poslati sve pozivnice za učestvovanje, bilo da su upućene državama potpisnicama ili državama koje nisu članice, diplomatskim putevima isključivo Vladama pozvanih država, za njih kao i za sva fizička i pravna lica koja potiču iz tih država. Odgovori moraju istim putevima stići do Vlade domaćina, kao i molbe za učestvovanje nepozvanih fizičkih i pravnih lica. Pozivnice moraju uzeti u obzir rokove koje je odredio Biro. Pozivnice se šalju direktno međunarodnim organizacijama.
2. Nijedna strana potpisnica ne može organizovati ili podržavati učešće na međunarodnoj izložbi ako gorenavedene pozivnice nisu usaglašene sa odredbama ovog sporazuma.
3. Strane potpisnice se obavezuju da neće iznositi ni prihvatiti nikakvu pozivnicu za učešće na izložbi, bilo da će se održati na teritoriji države potpisnice ili na teritoriji države koja nije član, ako ta pozivnica ne sadrži informacije o prijavi ili priznanju u skladu sa odredbama ovog sporazuma.
4. Bilo koja strana potpisnica može zahtevati od organizatora da im ne šalje pozivnice koje nisu njima namenjene. Takođe, mogu se uzdržati od prosleđivanja pozivnica ili molbi za učešćem koje su izrazila nepozvana fizička ili pravna lica.
Vlada domaćin treba da imenuje generalnog kustosa izložbe, ako se radi o prijavljenoj izložbi, ili kustosa izložbe, ako se radi o priznatoj izložbi, koji će biti zadužen da zastupa Vladu u svim aspektima ovog Sporazuma i u svemu što se odnosi na izložbu.
Vlada svake države koja učestvuje na izložbi treba da imenuje generalnog kustosa sekcije, ukoliko je u pitanju prijavljena izložba, ili kustosa sekcije, ukoliko je u pitanju priznata izložba, kako bi ih predstavljali Vladi domaćinu. Generalni kustos sekcije ili kustos sekcije je jedini odgovoran za organizaciju svoje nacionalne prezentacije. On informiše generalnog kustosa izložbe ili kustosa izložbe o sastavu te prezentacije i obezbeđuje poštovanje prava i obaveza izlagača.
(stavljen van snage)
(stavljen van snage)
Carinski režim izložbi je utvrđen u Prilogu ove Konvencije, koji čini njen neodvojivi deo.
Tokom izložbe, nacionalnim se smatraju i, shodno tome, mogu se označavati pod ovim imenom samo sekcije koje su formirane uz dozvolu generalnog kustosa ili kustosa imenovanih u skladu sa članom 13. od strane Vlada država učesnica. Nacionalna sekcija obuhvata sve izlagače iz te države, ali ne i koncesionare.
1. Na izložbi se ne može koristiti geografski naziv koji se odnosi na učesnika ili grupu učesnika koji potiču iz države potpisnice, osim uz odobrenje generalnog kustosa sekcije ili kustosa sekcije koji predstavljaju vladu te države potpisnice.
2. Ako države potpisnice ne učestvuje na izložbi, generalni kustos ili kustos te izložbe nadležni su da zaštite tu državu potpisnicu u smislu odredbi iz prethodnog stava.
1. Proizvodi prikazani u nacionalnoj sekciji države učesnice moraju biti u tesnoj vezi s tom državom (na primer, proizvodi poreklom sa njene teritorije ili proizvodi koje su kreirali njeni državljani).
2. Moguće je, međutim, uključiti druge predmete ili proizvode uz dozvolu Generalnog kustosa i kustosa drugih relevantnih država, pod uslovom da služe samo kao dopuna prezentacije.
3. Ukoliko dođe do spora između država učesnica u slučajevima navedenim u st. 1. i 2, Kolegijuma generalnih kustosa ili kustosa sekcije vršiće arbitražu i odlučivaće većinom prisutnih članova. Odluka je konačna.
1. Osim ukoliko ne postoje suprotne zakonske odredbe u državi domaćina, ne sme se dozvoliti monopol bilo koje vrste, osim u slučaju zajedničkih usluga, uz dozvolu Biroa koja se dodeljuje prilikom prijave ili priznanja. U tom slučaju, organizatori su dužni da ispune sledeće obaveze:
a. Naglasiti postojanje jednog ili više monopola u Opštim pravilima izložbe i Ugovoru o učešću.
b. Obezbediti učesnicima korišćenje monopolizovanih usluga po standardnim uslovima koji se primenjuju u toj državi.
v. Nikako ne ograničavati ovlašćenja generalnih kustosa ili kustosa u njihovim sekcijama.
2. Generalni kustos ili kustos izložbe preduzima sve mere kako tarife koje se naplaćuju državama učesnicama ne bi bile više od onih koje se naplaćuju organizatorima izložbe i, u svakom slučaju, kako se ne bi razlikovale od normalnih tarifa na tom lokalitetu.
Generalni kustos ili kustos izložbe preduzima sve moguće mere kako bi obezbedio efikasno funkcionisanje javnih usluga unutar izložbe.
Vlada domaćin se trudi da olakša organizaciju učešća država i njihovih građana, posebno u pogledu cena prevoza i uslova za prijem lica i predmeta.
1. Opšta pravila izložbe moraju navesti da li će, nezavisno od izdatih sertifikata za učešće, biti dodeljene nagrade učesnicima. U slučaju da su nagrade predviđene, njihova dodela može biti ograničena na određene kategorije.
2. Pre otvaranja izložbe, svaki učesnik može izjaviti da ne želi da bude razmatran za dodelu nagrada.
Međunarodni biro za izložbe, kako je navedeno u sledećem poglavlju, može doneti propise koji utvrđuju opšte uslove sastava i rada žirija i određuju način dodele nagrada.
INSTITUCIONALNE ODREDBE
1. Osniva se međunarodna organizacija pod nazivom Međunarodni biro za izložbe, čija uloga je da prati i obezbeđuje primenu ove Konvencija. Njeni članovi su vlade Strana potpisnica. Sedište kancelarije je u Parizu.
2. Biro je pravno lice i ima autoritet da sklapa ugovore, da stiče i prodaje kako pokretnu tako i nepokretnu imovinu kao i da preduzima pravne radnje.
3. Biro ima pravo da zaključuje sporazume, posebno u pogledu privilegija i imuniteta sa državama i međunarodnim organizacijama za primenu ovlašćenja koja su mu poverena ovom konvencijom.
4. Biro ima Generalnu skupštinu, predsednika, izvršnu komisiju specijalizovane komisije, onoliko potpredsednika koliko i komisija i sekretarijat koji je u nadležnosti Generalnog sekretara.
Generalnu skupštinu Biroa čine delegati koje odrede vlade strana potpisnica i to od jednog do tri delegata za svaku od njih.
Generalna skupština održava redovne sednice, a po potrebi može održavati i vanredne sednice. Ona odlučuje po svim pitanjima za koja ova Konvencija dodeljuje nadležnost Birou čija je ona najviša vlast a posebno
a. raspravlja, usvaja i objavljuje propise koji se odnose na registraciju ili na prepoznavanje, klasifikaciju i organizaciju međunarodnih izložbi i na funkcionisanje Biroa; u granicama odredbi ove Konvencije, ona može uspostaviti obavezne propise; takođe, može uspostaviti model propisa koji će služiti kao vodiči za organizovanje izložbi;
b. utvrđuje budžet, kontroliše i odobrava račune Biroa;
v. odobrava izveštaje Generalnog sekretara;
g. formira komisije koje smatra korisnim, imenuje članove Izvršne komisije i drugih komisija i utvrđuje trajanje njihovog mandat;
d. odobrava svaki nacrt međunarodnog ugovora iz člana 25. stava 3. ove Konvencije;
đ. usvaja nacrt izmena i dopuna iz člana 33;
e. imenuje Generalnog sekretara.
1. Vlada svake strane potpisnice, bez obzira na broj svojih delegata ima jedan glas Generalnoj skupštini. Međutim, pravo glasa joj se oduzima ukoliko ukupan iznos doprinosa koji ona duguje, primena člana 32. u nastavku, premašuje ukupan iznos njenih doprinosa koji se odnose na tekuću i prethodnu godinu.
2. Generalna skupština može punovažno odlučivati kada broj delegacija prisutnih na sednici i koje imaju pravo glasa iznosi najmanje dve trećine od broja strana potpisnica koje imaju pravo glasa. Ako ovaj kvorum nije postignut, saziva se ponovo sa istim dnevnim redom, u razmaku od najmanje mesec dana. U ovom slučaju potrebni kvorum se smanjuje se na polovinu broja Strana potpisnica koje imaju pravo glasa.
3. Glasanje se ostvaruje većinom prisutnih delegacija koje daju svoj glas za ili protiv. Međutim, u sledećim slučajevima zahteva se većina od dve trećine:
a. usvajanje nacrta amandmana na ovu Konvenciju;
b. utvrđivanje i izmena propisa;
v. usvajanje budžeta i odobravanje visine godišnjih doprinosa Strana potpisnica;
g. ovlašćenje za izmenu datuma otvaranja i zatvaranja neke izložbe pod uslovima predviđenim u članu 5;
d. prijava izložbe na teritoriji države koja nije članica u slučaju konkurencije sa izložbom na teritoriji strane potpisnice;
đ. smanjenje vremenskih intervala predviđenih članom 3. ove Konvencije;
e. prihvatanje rezervi na neki amandman koji je podnela jedna Strana potpisnica, pomenuti amandman mora biti, u primeni člana 33, usvojenim većinom od 4/5 ili jednoglasno, zavisno od slučaja;
ž. odobrenje bilo kog nacrta međunarodnog ugovora;
z. imenovanje Generalnog sekretara.
1. Predsednika bira Generalna skupština tajnim glasanjem na period od dve godine između delegata vlada Strana potpisnica, ali tokom svog mandata on više ne predstavlja državu iz koje potiče. Može ponovo biti izabran.
2. Predsednik saziva i rukovodi sastancima Generalne skupštine i stara se o pravilnom funkcionisanju Biroa. U njegovom odsustvu njegove funkcije vrši potpredsednik zadužen za Izvršnu komisiju ili, ako to nije moguće, od strane jednog od drugih potpredsednika, po redosledu njihovog izbora.
3. Potpredsednici se biraju iz reda delegata vlada Strana potpisnica Generalne skupštine koja utvrđuje prirodu i trajanje njihovog mandata i određuje posebnu komisiju za koju su odgovorni.
1. Izvršnu komisiju čine delegati vlada dvanaest Strana potpisnica, po jedan za svaku od njih.
2. Izvršna komisija:
a. uspostavlja i o klasifikaciju takvih ljudskih aktivnosti koje su prigodne da se pojave na izložbi;
b. proučava svaku prijavu za registracijom ili priznanjem izložbe i podnosi je, sa svojim mišljenjem, na odobrenje Generalnoj Skupštini
v. ispunjava zadatke koje joj poveri Generalna skupština;
g. može tražiti mišljenje drugih komisija.
1. Generalni sekretar, imenovan u skladu sa odredbama člana 28. ove Konvencije, mora biti državljanin jedne od Strana potpisnica.
2. Generalni sekretar je odgovoran za vođenje svakodnevnih poslova Biroa po uputstvima Generalne skupštine i Izvršne komisije.
On priprema nacrt budžeta, predstavlja račune i podnosi izveštaje o svom radu Generalnoj skupštini. On predstavlja Biro posebno na sudu.
3. Generalna skupština utvrđuje druge nadležnosti i obaveze Generalnog sekretara kao i njegov status.
Godišnji budžet Biroa utvrđuje Generalna skupština pod uslovima predviđenim stavom 3. člana 28. Vodi se računa o finansijskim rezervama Biroa, o priznanicama svih vrsta, kao o i dugovnim i kreditnim stanjima prenetih iz prethodnih godina. Troškovi Biroa se pokrivaju iz ovih izvora i iz doprinosa Strana potpisnica prema udelu koji imaju u primeni odluka Generalne skupštine.
1. Svaka Strana potpisnica može predložiti nacrt amandmana na ovu konvenciju. Prerađen tekst pomenutog nacrta i razlozi koji su ga motivisali upućuju se Generalnom sekretaru koji ih u najkraćem mogućem roku saopštava ostalim stranama potpisnica.
2. Predlog Nacrta amandmana uvrštava se na dnevni red redovne ili vanredne sednice Generalne Skupštine koja se održava najmanje tri meseca od dana kada je Generalni sekretar pošalje.
3. Svaki predloženi amandman usvojen od strane Generalne skupštine u okviru uslova iz prethodnog stava i člana 28. Podnosi Vlada Republike Francuske nakon prihvatanja strana potpisnica. On će stupiti na snagu u pogledu svih Strana onda kada četiri petine od njih prijavi prihvatanje Vladi Republike Francuske. Međutim, uprkos prethodne odredbe, svaki predloženi amandman na ovaj stav iz člana 16. koji se odnosi na carinski režim, ili na aneks predviđen ovim članom stupiće na snagu tek onog dana kada su sve strane potpisnice obaveste Vladu Republike Francuske o njihovom prihvatanju.
4. Svaka strana potpisnica koja želi da priloži rezervu svom prihvatanju amandmana obaveštava Biro o uslovima razmotrene rezerve.
O prihvatljivosti navedene rezerve odlučuje Generalna skupština.
Generalna skupština odlučuje o dopuštanju te rezerve. Generalna skupština mora da odobri rezervu koja bi težila da sačuva zatečene situacije u pogledu izloženosti i odbaciti one koje bi imale efekat stvaranja privilegovanih situacija. Ako je ta rezerva prihvaćena, Stranka koji je predstavila će biti među onima za koje se računa da su prihvatili amandman sa pomenutom većinom od četiri petine.
Ako je odbijen, stranka koja ga je predstavila bira između odbijanja amandmana ili njegovo bezrezervno prihvatanje.
5. Kada amandman stupi na snagu, pod uslovima predviđenim u trećem stavu ovog člana, svaka strana potpisnica koja je odbila da ga prihvati može, ako smatra odgovarajućim, da iskoristi odredbe člana 37.
1. Svaki spor između dve ili više strana potpisnica u vezi primene ili tumačenja ove konvencije, koji ne može biti regulisan organima koji imaju ovlašćenja za donošenje odluka u primeni ove konvencije, biće predmet pregovora između strana u sporu.
2. Ako ovi pregovori ne dovedu do sporazuma u kratkom roku, jedna od strana obraća se predsedniku Biroa i traži od njega da imenuje miritelja. Ako onda miritelj ne može dobiti saglasnost strana u sporu oko rešenja istog, on utvrđuje i omeđuje u svom izveštaju predsedniku, prirodu i obim spora.
3. Kada se na taj način konstatuje neslaganje, spor postaje predmet arbitraže. U tom cilju, jedna od Strana će, u roku od dva meseca od dana dostavljanja izveštaja stranama u sporu, Generalni sekretar Biroa će postupiti po zahtevu za arbitražu, sa navođenjem arbitra kog je on odabrao.
Svaka druga Strana ili Strane u sporu moraju da odrede, svaka u roku od dva meseca, njihovog izabranog arbitra. Ako to ne uspe, jedna od Strana se obraća Predsedniku Međunarodnog suda pravde tražeći od njega da imenuje jednog ili više sudija.
Kada nekoliko strana prikaže zajednički cilj, to se računa kroz primenu odredbi iz prethodnog stava, samo za jednu. U slučaju sumnje odlučuje Generalni Sekretar.
Sudije zauzvrat imenuju nadsudiju. Ako sudije ne mogu da se dogovore o svom izboru u roku od dva meseca, Predsednik Međunarodnog suda pravde kog je angažovala jedna od Strana, to obezbeđuje.
4. Arbitražni kolegijum vrši arbitražu većini svojih članova, glasom nadsudija koji je odlučujući u slučaju ravnopravne podele glasova. Ova arbitraža je obavezujuća za sve strane potpisnice u sporu, definitivno i nepovratno.
5. Svaka država može, u trenutku kada potpisuje ili ratifikuje ovu konvenciju, ili joj pristupi da izjavi da se ne smatra obavezanom odredbama st. 3. i 4. ovog člana. Druge strane potpisnice neće biti vezane navedenim odredbama prema onoj državi koja izrazi takvu rezervu.
6. Svaka strana potpisnica koja je izrazila rezervu u skladu sa odredbama prethodnog stava, može u bilo kom trenutku da otkloni tu rezervu obaveštenjem upućenim Vladi depozitaru.
Ova konvencija je otvorena za pristupanje s jedne strane bilo kojoj državi bilo da je članica Ujedinjenih nacija, ili nečlanica UN. koja je država po statutu Međunarodnog suda pravde, ili član neke specijalizovane institucije Ujedinjenih nacija, ili član Međunarodne agencije za atomsku energiju i, s druge strane, bilo koje druge države čija je prijava za članstvo odobrena dvotrećinskom većinom strana potpisnica koje imaju pravo glasa na sednici Biroa. Instrumenti pristupanja su deponovani u Vladi Republike Francuske i stupaju na snagu od dana njihovog depozita.
Vlada Republike Francuske obaveštava vlade država potpisnica ove konvencije kao i Međunarodni biro za izložbe o:
a. stupanju na snagu amandmana, u skladu sa članom 33.;
b. pristupanju u članstvo, u skladu sa članom 35.;
v. otkazima, u skladu sa članom 37.;
g. rezervama koje su formulisane u skladu sa članom 34. stav 5.;
d. mogućeg isteka Konvencije.
1. Svaka strana potpisnica može otkazati ovu konvenciju tako što će je obavesti u pisanoj formi Vladu Republike Francuske.
2. Ovo otkazivanje stupa na snagu nakon godinu dana od dana prijema ovog obaveštenja
3. Ova konvencija prestaje da važi ako, kao rezultat otkazivanja, broj ugovornih strana padne na manje od sedam.
U slučaju bilo kakvog sporazuma koji se može zaključiti između Strana potpisnica u vezi sa raspuštanjem Biroa, Generalni sekretar će snositi odgovornost za poslove likvidacije. Imovina će biti raspoređena između strana potpisnica srazmerno uplaćenim doprinosima od trenutka kada su postale Strane potpisnice ove Konvencije. Ako postoji neka obaveza, za nju će se pobrinuti iste strane srazmerno doprinosima utvrđenim za tekuću finansijsku godinu.
Konvenciji potpisanoj u Parizu 22. novembra 1928. o međunarodnim izložbama, izmenjen i dopunjen Protokolima od 10. maja 1948. od 16. novembra 1966. i 30. novembra 1972. kao i Amandmanom od 24. juna 1982.
CARINSKI REŽIM ZA UVOZ PREDMETA
OD UČESNIKA MEĐUNARODNIH IZLOŽBI
Član 1
Za primenu ovog aneksa podrazumevamo:
a. "Uvozne dažbine", carine i sve druge dažbine i porezi prikupljeni pri uvozu ili prilikom uvoza, kao i sve akcize i interni porezi na koje podležu uvezena dobra, isključujući, međutim, autorske naknade i troškovi koji su ograničeni na približnu cenu pruženih usluga i koji ne čine indirektna zaštita nacionalnih proizvoda ili fiskalni porezi na uvozne taksa;
b. "Privremeni uvoz" znači privremeno pravo na bescarinski uvoz bez zabrana ili ograničenja uvoza, u slučaju ponovnog izvoza.
Član 2
Koristi od privremenog prijema:
a. robe koja je namenjena za izlaganje ili da bude predmet demonstracija na izložbi;
b. robe namenjene da budu korišćene za prezentacije izložbi stranih proizvoda, kao što su
1. roba neophodna za demonstraciju mašina ili izloženih strani uređaja;
2. građevinski materijali, može biti čak i u sirovom stanju, dekorativni materijali, nameštaj, i električna oprema za paviljone i strani štandove izložbe, kao i dodeljene prostorije Generalnom komesaru odseka strane zemlje učesnice;
3. alati, materijali koji se koriste za izgradnju i sredstva za prevoz koji su neophodni neophodan za radove izložbe;
4. reklamni ili demonstracioni materijal, jasno namenjen da bude korišćen kao reklama za inostranu robu koja se prikazuje na izložbi, kao što su zvučni snimci, filmovi i slajdovi, kao i opremu neophodnu za njihovu upotrebu.
Član 3
Olakšice iz člana 2. ovog aneksa odobravaju se pod uslovom:
a. Da se roba može identifikovati tokom njenog ponovnog izvoza;
b. Da Generalni komesar zemlje učesnice garantuje bez depozita sredstava, plaćanje uvoznih dažbina na robu koja neće biti ponovo izvezena nakon zatvaranja izložbe u utvrđenom roku, druge garancije predviđene zakonodavstvom zemlje koja poziva može biti dopuštene na zahtev izlagača (na primer, karnet A.T.A "Privremeni uvoz" ustanovljen Konvencijom Saveta za carinsku saradnju od 6. decembra 1961. godine);
v. Da carinski organi zemlje privremenog uvoza procene da su ispunjeni su uslovi predviđeni ovim aneksom.
Član 4
Sve dok imaju koristi od pogodnosti predviđenih ovim aneksom i ukoliko to dozvoljavaju zakoni i propisi zemlje privremenog uvoza, roba stavljena na privremeni uvoz se ne može pozajmiti, iznajmiti ili koristiti za naknadu niti transportovani van mesta izložbe. Ta roba mora ponovo biti izvezena što je pre moguće, a najkasnije tri meseca nakon zatvaranja izložbe. Carinski organi mogu iz valjanih razloga produžiti ovaj rok u onoj meri koja je propisana zakonima i propisima zemlje privremenog uvoza.
Član 5
a. Bez obzira na obavezu ponovnog izvoza predviđenom članom 4. reeksport kvarljive ili ozbiljno oštećene ili robe izuzetno niske vrednosti, se ne zahteva, postupa se kako su o tome odlučili carinski organi:
1. robe podložne uvoznim carinama koje se plaćaju, ili
2. napuštene, oslobođene svih troškova, državnom trezoru zemlje privremenog uvoza, ili
3. uništene, pod zvaničnom kontrolom, a da to nije rezultiralo troškovima za državni trezor zemlje privremenog uvoza.
Međutim, obaveza ponovnog izvoza se ne odnosi na robu bilo koje prirode čije je uništenje zahtevao Generalni komesar dotičnog odseka, ona se vrši pod zvaničnom kontrolom i bez mogućnosti da rezultira troškovima za Državni trezor zemlje privremenog uvoza.
b. Roba okarakterisana kao privremeni uvoz može dobiti i svoje odredište, što znači da ne mora ponovo da bude izvezena i posebno može biti stavljena u domaću potrošnju, pod uslovom da su ispunjeni uslovi i zahtevi procedura koje bi se primenjivale prema zakonima i propisima zemlje privremenog uvoza kao kad bi bile uvezene direktno iz inostranstva.
Član 6
Proizvodi slučajno dobijeni tokom izložbe, od roba privremenog uvoza u slučaju demonstracije mašina ili izloženih uređaja, podležu odredbama čl. 4. i 5. ovog aneksa, na isti način kao da su robe privremenog uvoza, u skladu sa odredbama člana 7. u nastavku.
Član 7
Uvozne dažbine se ne naplaćuju, zabrane ili ograničenja na uvoz se ne primenjuju i, ako je odobren privremeni uvoz, ponovni izvoz se ne zahteva u sledećim slučajevima, pod uslovom da globalna vrednost i količina robe su razumnim okvirima, po mišljenju carinskih organa zemlje uvoza, imajući u vidu prirodu izloženosti, broj posetilaca i značaj učešća izlagača.
a. Mali uzorci (osim alkoholnih pića, duvana i zapaljivih materija) predstavnici stranih dobara postavljenih na izložbama, uključujući uzorke uvezenih proizvoda hrane i pića kao takvih ili dobijenih na izložbi od robe uvezene na veliko, pod uslovom:
1. da se radi o stranim proizvodima koji se isporučuju besplatno i koji služe samo za besplatno posluženje prisutnih na izložbi, da ih koriste ili konzumiraju ljudi kojima su podeljeni;
2. da se ovi proizvodi mogu identifikovati kao uzorci za reklamni karakter koji imaju nisku jediničnu vrednost;
3. da se nisu pogodni za trgovinu a i ako jesu, u tom slučaju gde je primenljivo, da budu pakovani u znatno manjim količinama od onih koji su uobičajeni za maloprodajna pakovanja.
4. da uzorci proizvoda hrane i pića koji nisu distribuirani u pakovanju u skladu sa stavom III) ovog člana budu konzumirani na izložbi.
b. Uvezeni uzorci koje koriste ili konzumiraju članovi žirija izložbe da bi procenili i ocenili izložene predmete, u slučaju da se zahteva sertifikat od Generalnog komesara odseka, beleži se priroda i količina konzumiranih proizvoda prilikom procenjivanja i ocenjivanja.
v. Roba uvezena isključivo u svrhu demonstracije ili za demonstraciju stranih mašina i uređaja predstavljenih na izložbi a koji se konzumiraju ili uništavaju tokom ovih demonstracija.
g. Štampani materijali, katalozi, leci, kataloške cene, posteri, kalendari (ilustrovani ili ne i neuramljene fotografije za koje je jasno da se koriste kao reklama za inostranu robu predstavljenu na izložbi, dakle, pod uslovom da se radi o stranim proizvodima koji se isporučenim besplatno i koji se koriste samo za besplatnu distribuciju prisutnima, na licu mesta, na izložbi.
Član 8
Uvozne dažbine se ne naplaćuju, zabrane ili ograničenja na uvoz se ne primenjuju i, ako je odobren privremeni uvoz, ponovni izvoz se ne zahteva u sledećim slučajevima:
a. proizvodi koji se uvoze i koriste za izgradnju, uređivanje, dekoraciju, animaciju i okruženje stranih prezentacija na izložbi (boje, lakovi, tapete, tečni sprejevi, artikli za vatromet, semena ili biljke i sl.) a uništeni su njihovom upotrebom;
b. katalozi, brošure, posteri i drugi službeni štampani materijal, (ilustrovan ili ne) koje objavljuju zemlje učesnice izložbe;
v. planovi, crteži, dosijei, arhivi, obrasci i drugi dokumenti namenjeni da se koriste kao takvi na izložbi.
Član 9
a. Na ulasku kao i na izlasku, overavanje i carinjenje dobara koja će biti ili koja su bila predstavljena ili korišćena na izložbi, sprovodiće se, u slučajevima kada je to moguće i prikladno, na prostorima izložbe.
b. Svaka strana potpisnica će nastojati, u svim slučajevima kada to smatra korisnim, s obzirom na značaj izložbe, da otvori na određeno vreme jednu kancelariju carine na mestu održavanja izložbe, organizovane na njenoj teritoriji.
v. Ponovni izvoz robe stavljene pod privremeni uvoz može se izvršiti u jednom ili više navrata od strane bilo koje carinske ispostave otvorene za ove operacije, i onda kada se razlikuje od uvozne kancelarije, osim ako se uvoznik ne obaveže, da bi imao koristi od pojednostavljenog postupka da ponovo izveze robu preko uvozne kancelarije.
Član 10
Prethodne odredbe ne sprečavaju primenu:
a. većih olakšica koje određene Strane potpisnice daju ili bi odobrile bilo jednostranim odredbama ili na osnovu bilateralnih ili multilateralnih sporazuma;
b. nacionalnih ili konvencionalnih necarinskih propisa koji se tiču organizacija izložbe;
v. zabrana i ograničenja koja proizilaze iz nacionalnih zakona i propisa i zasnovana su na očuvanju moralnog ili javnog poretka, opštoj bezbednosti, javnoj higijeni ili opštem zdravlju ili zbog veterinarskih ili fitopatoloških razloga, ili u vezi sa zaštitom patenata, trgovinskih marki, autorska prava i prava na reprodukciju.
Član 11
Za primenu ovog aneksa teritorija zemalja potpisnica koje formiraju carinsku ili ekonomsku uniju može se smatrati kao jedinstvena teritorija.
Generalna skupština preporučuje da uvozne carine ne budu naplaćene i da se ne primenjuju zabrane ili ograničenja uvoza i, ako je odobren privremeni uvoz, da se ne zahteva ponovni izvoz, pod uslovom da je ukupna vrednost i količina robe razumna po mišljenju carinskih organa zemlje uvoznika s obzirom na prirodu izložbe, broja posetilaca i značaja učešća izlagač za proizvode uvezene od strane generalnih komesara odseka za:
1. njihovu ličnu potrošnju;
2. da se koristi tokom zvaničnih prijema;
3. koji će biti ponuđeni uglednim posetiocima iz svoje zemlje, iz zemlje organizatora ili onima koji dolaze iz neke druge zemlje.
SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE
Rezerva:
"Ambasada Sjedinjenih Američkih Država čestita Ministarstvu spoljnih poslova i ima čast da ga obavesti da je, u pogledu potpisivanja Protokola Konvencije iz 1928. o međunarodnim izložbama, koji će biti otvoren za potpis u Ministarstvu spoljnih poslova 30. novembra 1972, potpis Sjedinjenih Američkih Država propraćen rezervom u odnosu na član 10, stav 2. Ta rezerva odražava stanovište koje vlada Sjedinjenih Država dosledno navodi na sastancima Međunarodnog biroa za izložbe kao i prilikom sastavljanja opštih pravila o izložbama u Sjedinjenim Državama, odnosno da jemčeći za izvršavanje svojih obaveza, Američka vlada istovremeno nije u mogućnosti, u smislu svog zakonodavstva, da jemči ispunjenje obaveza pravnih lica koje je akreditovala u svrhu organizovanja izložbi. Ali vlada Sjedinjenih Država će ipak, u granicama svojih mogućnosti, nastojati da osigura da ti organizatori ispune svoje obaveze."
BELORUSIJA
Rezerva:
"Vlada Beloruske Sovjetske Socijalističke Republike ne smatra se vezanom odredbama o arbitraži, st. 3. i 4. člana 34. Konvencije".
Izjava:
"Vlada Beloruske Sovjetske Socijalističke Republike izjavljuje da su odredbe člana 35. izmenjene Konvencije, prema kojima je određeni broj država lišen prava da postane strana Konvencije, diskriminišuće, te smatra da Konvencija, u skladu s načelima suverenog prava država treba da bude otvorena za učešće svih zainteresovanih država bez ikakve diskriminacije i ograničenja".
BUGARSKA
Rezerva:
"Narodna Republika Bugarska ne smatra se vezanom odredbama st. 3. i 4. člana 34. Konvencije".
Izjava:
"Sve zemlje sveta uživaju apsolutnu jednakost i imaju pravo da pristupe ovoj Konvenciji, bez obzira na ograničenja iz člana 35. Konvencije".
MAĐARSKA
Rezerva:
"Mađarska strana ne smatra da su za nju obavezni st. 3. i 4. člana 34. Protokola".
POLJSKA
Rezerva:
"Vlada Narodne Republike Poljske izjavljuje da se ne smatra vezanom odredbama člana 34, st. 3. i 4. ove Konvencije".
Izjava u vezi s članom 35. Konvencije:
"Vlada Narodne Republike Poljske smatra da bi ova Konvencija trebalo da bude otvorena za pristup svake države".
RUMUNIJA
Rezerva:
"Socijalistička Republika Rumunija izjavljuje, u pogledu člana 34. stav 5. Konvencije o međunarodnim izložbama potpisane u Parizu 22. novembra 1928. da ne se ne smatra vezanom odredbama st. 3. i 4. člana 34. Konvencije. Stav Socijalističke Republike Rumunije jeste da bi sporovi između dve ili više ugovornih strana u pogledu tumačenja ili primene Konvencije koji nisu rešeni pregovorima, mogli biti predmet arbitraže jedino uz saglasnog svih strana u sporu, u svakom pojedinačnom slučaju".
Izjava:
"Vlada Socijalističke Republike Rumunije smatra da odredbe člana 35. Konvencije o međunarodnim izložbama, potpisane u Parizu 22. novembra 1928, nisu u skladu s načelom prema kojem multilateralni međunarodni ugovori, čiji se cilj i svrha tiču celokupne međunarodne zajednice, treba da budu otvoreni za univerzalno učešće".
UKRAJINA
Rezerva:
"Vlada Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike ne smatra se vezanom odredbama o arbitraži iz st. 3. i 4. člana 34. Konvencije".
Izjava:
"Vlada Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike izjavljuje da su odredbe člana 35. izmenjene Konvencije prema kojima je određeni broj država lišen prava da postane strana Konvencije, diskriminišuće, te smatra da Konvencija, u skladu s načelima suverenog prava država treba da bude otvorena za učešće svih zainteresovanih država bez ikakve diskriminacije i ograničenja".
SAVEZ SOVJETSKIH SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA
Rezerva:
"Vlada SSSR-a ne smatra se vezanom odredbama o arbitraži iz st. 3. i 4. člana 34. Konvencije".
"Vlada SSSR-a izjavljuje da su odredbe člana 35. izmenjene Konvencije prema kojima je određeni broj država lišen prava da postane strana Konvencije, diskriminišuće, te smatra da Konvencija, u skladu s načelima suverenog prava država treba da bude otvorena za učešće svih zainteresovanih država bez ikakve diskriminacije i ograničenja".
ČEHOSLOVAČKA
Rezerva:
"Vlada Socijalističke Republike Čehoslovačke ne smatra se vezanom odredbama člana 34. st. 3. i 4. Konvencije".
25. jula 1974.
NEMAČKA DEMOKRATSKA REPUBLIKA
Rezerva:
"Vlada Nemačke Demokratske Republike ne smatra se vezanom odredbama člana 34. st. 3. i 4. Konvencije".
Izjava:
"Nemačka Demokratska Republika smatra da Konvencija treba da bude otvorena za pristup svake države".
16.12.1975.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".
Originalni tekst na francuskom jeziku možete pogledati OVDE