PRAVILNIKO BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU I RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA("Sl. list grada Niša", br. 91/2023) |
Osnovne odredbe
Ovim pravilnikom o budžetskom računovodstvu i računovodstvenim politikama u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, Uredbom o budžetskom računovodstvu i propisima kojima je uređeno finansijsko poslovanje, devizno poslovanje i poreski sistem se uređuje:
I Vođenje budžetskog računovodstva, i to:
1. organizacija budžetskog računovodstva;
2. osnova za vođenje budžetskog računovodstva;
3. poslovne knjige;
4. računovodstvene isprave;
II Imenovanje lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje računovodstvenih isprava o nastaloj poslovnoj promeni ili drugom događaju;
III Kretanje računovodstvenih isprava i rokovi za njihovo sastavljanje i dostavljanje;
IV Interni računovodstveni kontrolni postupci;
V Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja - Računovodstvene politike;
VI Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza;
VII Zaključivanje i čuvanje poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava;
VIII Budžetsko izveštavanje;
IX Utvrđivanje odgovornosti zaposlenih u budžetskom računovodstvu;
X Završne odredbe.
Pod budžetskim računovodstvom u smislu ovog pravilnika podrazumevaju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja.
I VOĐENJE BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA
1. Organizacija budžetskog računovodstva
Poslovi budžetskog računovodstva obavljaju se u okviru jedinstvenog organizacionog dela kao međusobno povezani poslovi, utvrđeni aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Poslovi budžetskog računovodstva se organizuju i obavljaju u Gradskoj Upravi u Odeljenju za privredu i finansije za sve direktne korisnike koji su određeni Zakonom o budžetskom sistemu i Odlukom o budžetu Grada Pirota. Indirektni korisnici poslove budžetskog računovodstva organizuju i obavljaju samostalno.
Poslove budžetskog računovodstva u organizacionom delu zaduženom za budžetsko računovodstvo obavljaju stručna lica koja su raspoređena za obavljanje ovih poslova u skladu sa aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
2. Osnova za vođenje budžetskog računovodstva
Vođenje budžetskog računovodstva zasniva se na gotovinskoj osnovi po kojoj se transakcije i ostali događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor, u delu koji se odnosi na gotovinsku osnovu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, evidentiraju se kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na propisani uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama iz sredstava donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije preko podračuna izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
Računovodstvene evidencije za potrebe internog izveštavanja mogu se voditi prema obračunskoj osnovi, pod uslovom da se finansijski izveštaji izrađuju na gotovinskoj osnovi radi konsolidovanog izveštavanja (za direktne korisnike koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike).
Poslovne knjige su sveobuhvatne evidencije o finansijskim transakcijama, kojima se obezbeđuje uvid u stanje i kretanje imovine, potraživanja, obaveza, izvora finansiranja, rashoda i izdataka, prihoda i primanja i rezultata poslovanja.
Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva na subanalitičkim (šestocifrenim) kontima, propisanim pravilnikom kojim se uređuje standardni klasifikacioni okvir i kontni plan za budžetski sistem.
Poslovne knjige čine: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige i evidencije.
Dnevnik je obavezna poslovna knjiga u kojoj se hronološki i sistematično evidentiraju sve nastale poslovne promene u poslovanju.
Glavna knjiga sadrži sve poslovne promene sistematizovane na propisanim šestocifrenim kontima.
Analitičko raščlanjivanje subanalitičkih konta vrši rukovodilac računovodstva.
Osim navedenih knjiga u budžetskom računovodstvu vode se i druge knjige koje odrede lica odgovorna za poslove trezora i budžetskog računovodstva i izveštavanja.
Glavna knjiga trezora Grada Pirota vodi se u Gradskoj Upravi u Odeljenju za privredu i finansije u organizacionom delu zaduženom za budžetsko računovodstvo.
Glavna knjiga trezora sadrži računovodstvene evidencije za svakog direktnog i indirektnog korisnika i predstavlja osnovu za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Direktni korisnici budžetskih sredstava vode pomoćne knjige i evidencije.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da svoje evidencije usaglašavaju sa glavnom knjigom na tromesečnom nivou (periodično i godišnje).
Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje su subanalitičkim kontima povezane sa glavnom knjigom i vode se u cilju obezbeđenja analitičkih podataka u izvršavanju određenih namena i praćenja stanja i kretanja imovine i obaveza.
Pomoćne knjige i evidencije obuhvataju:
1. pomoćnu knjigu kupaca koja obezbeđuje podatke o svim potraživanjima od kupaca;
2. pomoćnu knjigu dobavljača koja obezbeđuje podatke o svim obavezama prema dobavljačima;
3. pomoćnu knjigu osnovnih sredstava koja obezbeđuje detaljne podatke o svim osnovnim sredstvima definisane Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije;
4. pomoćnu knjigu plata koja obezbeđuje detaljne podatke iz obračuna o svim pojedinačnim isplatama za svakog zaposlenog;
5. ostale pomoćne knjige.
Pomoćne evidencije obuhvataju:
1. pomoćnu evidenciju izvršenih isplata;
2. pomoćnu evidenciju ostvarenih priliva;
3. pomoćnu evidenciju plasmana;
4. pomoćnu evidenciju menica i bankarskih garancija;
5. ostale pomoćne evidencije po potrebi.
Vođenje poslovnih knjiga mora biti uredno, ažurno i da obezbedi uvid u hronološko knjiženje transakcija i drugih poslovnih događaja.
Računovodstvena isprava se knjiži istog dana kada je primljena, a najkasnije narednog dana od dana prijema.
Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.
Poslovne knjige se vode za period od jedne budžetske godine, izuzev pojedinih pomoćnih knjiga koje se mogu voditi za period duži od jedne godine.
Poslovne knjige se vode u elektronskom obliku, pri čemu je obavezno korišćenje softvera koji obezbeđuje očuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama, a omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava neovlašćeno brisanje proknjiženih poslovnih promena.
Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Faktura (račun) kao računovodstvena isprava sastavljena i dostavljena u elektronskom obliku mora biti potvrđena od strane odgovornog lica koje svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom potvrđuje njenu verodostojnost u skladu sa zakonom.
Knjiženja u poslovnim knjigama vrše se na osnovu validnih računovodstvenih dokumenata o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju.
Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja.
Računovodstvenom ispravom smatraju se i računovodstvene isprave na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama, kao što su: odluke, rešenja o likvidaciji manjkova i viškova po popisu, zapisnici o usaglašavanju potraživanja i obaveza, obračuni, pregledi, specifikacije i dr.
II IMENOVANJE LICA KOJA SU ODGOVORNA ZA ZAKONITOST, ISPRAVNOST I SASTAVLJANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA O NASTALOJ POSLOVNOJ PROMENI ILI DRUGOM DOGAĐAJU
Za sastavljanje računovodstvene isprave odgovorno je lice koje koje u skladu sa važećim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, sastavlja računovodstvene isprave i svojim potpisom na računovodstvenoj ispravi potvrđuje da je verodostojna, potpuna i tačna.
Rukovodilac korisnika budžetskih sredstava (rukovodilac direktnog korisnika i rukovodilac indirektnog korisnika) odnosno lice ovlašćeno od strane rukovodioca korisnika budžetskih sredstava odgovorni su za upravljanje sredstvima, preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za plaćanje koji se izvršavaju iz sredstava budžeta, kao i za zakonitost računovodstvenih isprava što potvrđuju svojim potpisom.
Za kontrolu zakonitosti i ispravnosti računovodstvene isprave za nastalu transakciju i poslovni događaj odgovoran je zaposleni koji vrši kontrolu računovodstvenih isprava i dužan je da svojim potpisom na računovodstvenoj ispravi potvrđuje da je ispravna, verodostojna i zakonita.
Funkcije navedene u stavu 1, 2. i 3. ovog člana ne mogu se poklapati.
III KRETANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA I ROKOVI ZA NJIHOVO DOSTAVLJANJE
Tok kretanja računovodstvenih isprava podrazumeva prenos i uslove prenosa računovodstvenih isprava od mesta njihovog sastavljanja, odnosno ulaska eksternog dokumenta u pisarnicu budžetskog korisnika, preko mesta obrade i kontrole, do mesta knjiženja i arhiviranja.
Računovodstvena isprava sastavlja se i overava kod organa grada u kojoj je nastala poslovna promena i putem dostavne knjige dostavlja se na knjiženje narednog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka poslovne promene i drugog događaja.
Računovodstvena isprava pre knjiženja u poslovnim knjigama mora biti potpisana od strane lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu i drugi događaj, lica koje ispravu sastavilo i lica koje je ispravu kontrolisalo.
Lica iz stava 1. ovog člana svojim potpisom na ispravi garantuju da je isprava istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.
Osnovni podaci koje treba da sadrži računovodstvena isprava su sledeći:
- naziv budžetskog korisnika;
- naziv i broj isprave;
- mesto i datum izdavanja isprave;
- sadržina poslovne promene;
- vrednost na koju glasi isprava;
- poslovi koji su povezani sa ispravom;
- ime lica koje je sastavilo ispravu;
- ime lica koje je overilo ispravnost isprave i
- potpis odgovornog ili ovlašćenog lica.
IV INTERNI RAČUNOVODSTVENI KONTROLNI POSTUPCI
Interna računovodstvena kontrola se organizuje kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i ostale poslovne aktivnosti Korisnika.
Pod pojmom interne kontrole u skladu sa stavom 1. ovog člana smatraju se postupci i radnje čiji je cilj:
- pravilna primena zakona, propisa, pravila i procedura;
- uspešno poslovanje Korisnika;
- obezbeđenje ekonomičnog, efikasnog i namenskog korišćenja sredstava Korisnika;
- aktivnosti sprečavanja štete i gubitaka;
- obezbeđenje integriteta i pouzdanosti informacija.
Predmet interne kontrole su sve poslovne transakcije koje se odnose na prihode i primanja, rashode i izdatke i račune finansijskih sredstava i obaveza.
Za uspostavljanje bezbedne i efikasne interne kontrole koja se sprovodi kontinuirano, tokom poslovanja grada Pirota, odgovoran je rukovodilac Korisnika.
Direktor Korisnika je odgovoran za uspostavljanje sistema i postupaka kojima se obezbeđuje definisanje i ostvarivanje ciljeva grada Pirota, uspostavljanje sistema internih kontrolnih postupaka, kao i stvaranje uslova za upravljanje rizicima.
Odgovornost u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva donošenje, usvajanje i primenu sistema odluka i procedura po kojima se sprovodi interna kontrola.
Direktor Korisnika može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica donošenjem pismenog ovlašćenja.
Pismena ovlašćenja čuvaju se u arhivi i Službi.
Ovlašćena lica su odgovorna za sprovođenje sistema internih kontrola u oblasti za koju su nadležni.
Direktor Korisnika je odgovoran za upravljanje sredstvima, preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje i naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu i ostalih sredstava na raspolaganju Korisniku.
Direktor Korisnika je odgovoran za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija.
Direktor Korisnika može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica donošenjem pismenog ovlašćenja.
Ovlašćenje iz stava 3. ovog člana obavezno sadrži: ime i prezime ovlašćenog lica i njegov potpis, tačan opis sadržaja i obima ovlašćenja, period za koji se daje ovlašćenje i datum ovlašćenja i potpis lica koje ovlašćuje.
Podela odgovornosti lica za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima koji se odnose na korišćenje dodeljenih sredstava, odnosno budžetskih aproprijacija, kao i za zakonitost i ispravnost sastavljanja isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima u vezi sa korišćenjem sredstava i imovine bliže su uređeni Uputstvom o procedurama.
V PRIZNAVANJE, PROCENJIVANJE I PREZENTACIJA POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja vrši se u skladu sa računovodstvenim politikama.
Računovodstvene politike predstavljaju načela, pravila i osnove koje se primenjuju pri sastavljanju i prezentovanju računovodstvenih izveštaja.
Računovodstvene politike budžeta Grada Pirota predstavljaju zbir računovodstvenih politika korisnika budžetskih sredstava budžeta Grada Pirota.
Osnova za vođenje budžetskog računovodstva je gotovinska osnova na propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Finansijski izveštaji u računovodstvu budžeta, odnosno trezora Grada Pirota, sastavljaju se na gotovinskoj osnovi, a u skladu sa međunarodnim standardima za javni sektor na propisanim subanalitičkim kontima sadržanim u kontnom planu pravilnika kojim se uređuje standardni klasifikacioni okvir i kontni plan za budžetski sistem i u skladu sa Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanju i podnošenju finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova.
Tekući prihodi obuhvataju prihode iz budžeta, donacije (kapitalne i tekuće) kao bespovratno primljena sredstva od inostranih država, domaćih i međunarodnih organizacija za finansiranje pojedinih namena i druge prihode.
Primanja se odnose na primanja od prodaje nefinansijske imovine (primanja od prodaje osnovnih sredstava, zaliha i dragocenosti) i primanja od zaduživanja (primanja od domaćih i inostranog zaduživanja) i primanja od prodaje finansijske imovine (primanja od prodaje domaće i strane finansijske imovine, što obuhvata i sredstva od prodaje kapitala u postupku privatizacije).
Tekući prihodi i primanja se, shodno gotovinskoj osnovi, utvrđuju u momentu naplate, odnosno priliva sredstava na račun budžeta Grada Pirota.
Obračunati nenaplaćeni tekući prihodi evidentiraju se u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja.
Povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika evidentira se u glavnoj knjizi trezora kao storno rashoda, a u korist potraživanja od budžetskih korisnika, a kod budžetskog korisnika kao storno prihoda i u korist obaveze prema budžetu Grada Pirota, ukoliko je promena nastala u tekućoj budžetskoj godini.
Povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika, za rashod koji je nastao u prethodnoj budžetskoj godini evidentira se u glavnoj knjizi trezora na prihodnoj strani i to na prihode po osnovu memorandumskih stavki za refundaciju rashoda iz prethodne godine.
Tekući rashodi obuhvataju: rashode za zaposlene, korišćenje usluga i roba, amortizaciju i upotrebu sredstava za rad, rashode kamata i troškova zaduživanja, subvencije, donacije, dotacije i transfere i ostale rashode.
Izdaci se odnose na izdatke za nefinansijsku imovinu (izdatke za nabavku osnovnih sredstava, zaliha, dragocenosti i prirodne imovine) i izdatke za nabavku finansijske imovine.
Tekući rashodi i izdaci se evidentiraju u momentu kada je plaćanje izvršeno.
Rashodi, odnosno izdaci koji su nastali, a nisu plaćeni, evidentiraju se zaduženjem obračunatih neplaćenih rashoda, odnosno izdataka (aktivnih vremenskih razgraničenja) uz odobrenje odgovarajućeg konta obaveza.
Unapred plaćeni avansi prilikom isplate istovremeno se evidentiraju i na kategoriji rashoda, odnosno izdataka.
Rashodi koji su unapred plaćeni, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju se u kategoriji rashoda prema određenoj nameni.
Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima
Stalna sredstva koja se odnose na nekretnine i opremu, dragocenosti, prirodnu imovinu i nefinansijsku imovinu u pripremi se evidentiraju po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za zavisne troškove nastale do momenta stavljanja u upotrebu. Izvršene nabavke tokom godine povećavaju sredstva i izvore kapitala.
Stalnim sredstvima smatraju se ona sredstva čiji je očekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine a pojedinačna nabavna vrednost u trenutku nabavke veća od 20.000,00 dinara.
Amortizacija stalne nefinansijske imovine - osnovnih sredstava, obračunava se za svako sredstvo pojedinačno shodno zakonom propisanim stopama koje su određene tako da se nabavna vrednost osnovnih sredstava amortizuje primenom proporcionalne metode u toku predviđenog veka upotrebe osnovnog sredstva.
Stope amortizacije su propisane Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije.
Obračun amortizacije osnovnih sredstava se vrši od prvog u narednom mesecu u odnosu na mesec nabavke, a prilikom otuđivanja/rashodovanja amortizacija se vrši do kraja meseca u kome je osnovno sredstvo otuđeno/rashodovano.
Jednom otpisano osnovno sredstvo, bez obzira što se i dalje koristi, ne može biti predmet ponovnog procenjivanja vrednosti.
Za nefinansijsku imovinu koja se rashoduje ili otuđuje, pre isknjiženja iz knjigovodstvene evidencije vrši se obračun amortizacije, nakon čega se isknjižava zaduženjem odgovarajućeg konta ispravke vrednosti za iznos otpisane vrednosti i konta izvora nefinansijske imovine u stalnim sredstvima za iznos neotpisane (sadašnje) vrednosti, a odobravanjem odgovarajućeg konta nefinansijske imovine za iznos nabavne vrednosti. Iznos sredstava za koji se proda nefinansijska imovina evidentira se u korist primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Nefinansijska imovina u zalihama
Zalihe nefinansijske imovine u zalihama procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke. Pod zavisnim troškovima nabavke podrazumevaju se svi direktni troškovi u postupku nabavke do uskladištenja.
Zalihe robnih rezervi i robe za dalju prodaju evidentiraju se po nabavnoj ceni, a obračun izlaza sa zaliha vrši se po metodi prosečne cene. Nabavke zaliha robnih rezervi i robe za dalju prodaju iskazuju se, u trenutku nabavke, kao izdaci za nefinansijsku imovinu, a u trenutku prodaje, kao primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Zalihe sitnog inventara i potrošnog materijala se evidentiraju po nabavnoj ceni. Sitan inventar i potrošni materijal se otpisuju u celosti prilikom stavljanja u upotrebu.
Dugoročna finansijska imovina
Dugoročna finansijska imovina sastoji se od učešća kapitala u međunarodnim finansijskim institucijama, učešća kapitala u domaćim javnim nefinansijskim preduzećima i institucijama, učešća kapitala u ostalim domaćim finansijskim institucijama, učešća kapitala u domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima i učešća kapitala u domaćim poslovnim bankama.
Učešće u kapitalu procenjuje se po nabavnoj vrednosti.
Učešće u kapitalu na osnovu uplate novih ulaganja evidentira se kao povećanje učešća u kapitalu i izdataka za finansijsku imovinu.
Novčana sredstva
Novčana sredstva obuhvataju: tekuće račune; izdvojena novčana sredstva i akreditive; blagajnu; devizni račun i ostala novčana sredstva.
Novčana sredstva budžeta Grada Pirota obuhvataju sva stanja sredstava na podračunima koja su uključena i čine sastavni deo konsolidovanog računa trezora Grada Pirota.
Stanje računa - konsolidovanog računa trezora 505 sastoji se od stanja računa 500 - Stanje svih podračuna korisnika budžetskih sredstava umanjenog za iznos plasiranih sredstava kod banaka na računima 210 - Depozit kod banaka i 213 - Oročena sredstva kod banaka.
Kratkoročna potraživanja
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja budžetskih korisnika po osnovu prodaje od kupaca u zemlji i inostranstvu i druga potraživanja - potraživanja za kamate, potraživanja od zaposlenih, potraživanja od drugih organa i organizacija, po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa i ostala potraživanja.
Kratkoročna potraživanja se u momentu nastanka promene evidentiraju zaduženjem, a odobrenjem obaveza iz grupe pasivnih vremenskih razgraničenja. U momentu naplate se zatvara konto pasivnih vremenskih razgraničenja i odobrava se odgovarajućem kontu u klasi prihoda.
Kratkoročni plasmani
Kratkoročni plasmani obuhvataju kratkoročne kredite, date avanse, depozite, kaucije i ostale kratkoročne plasmane.
Kratkoročni krediti obuhvataju kredite odobrene pravnim i fizičkim licima u zemlji.
Dati avansi obuhvataju avanse date za nabavku materijala, robe i za obavljanje usluga. Za iznos neiskorišćenih, odnosno nepokrivenih datih avansa, na dan sastavljanja završnog računa iskazuju se tekući rashodi i pasivna vremenska razgraničenja (razgraničeni plaćeni rashodi), u skladu sa gotovinskom osnovom za vođenje budžetskog računovodstva.
Aktivna vremenska razgraničenja
Ova kategorija obuhvata razgraničene rashode do jedne godine (premije osiguranja, zakupnine, pretplata za stručne časopise i literaturu, rashodi grejanja i drugi rashodi), obračunate neplaćene rashode i ostala aktivna vremenska razgraničenja.
Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju nastale obaveze budžetskih korisnika, koje terete rashode budućeg obračunskog perioda u kome će biti plaćene.
Obaveze
Obaveze se procenjuju u visini nominalnih iznosa koji proističu iz poslovnih i finansijskih transakcija. Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja i sl. vrši se direktnim otpisivanjem.
Obaveze obuhvataju domaće i strane dugoročne obaveze, domaće i strane kratkoročne obaveze, obaveze po osnovu rashoda za zaposlene, obaveze po osnovu subvencija, donacija i transfera, obaveze za socijalno osiguranje i obaveze iz poslovanja.
Pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju: razgraničene prihode, razgraničene plaćene rashode, obračunate (fakturisane) nenaplaćene prihode i primanja i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Razgraničeni prihodi obuhvataju razgraničene prihode iz donacija i ostale razgraničene prihode.
Razgraničeni plaćeni rashodi obuhvataju iznose koji su u obračunskom periodu isplaćeni, a u momentu izvršene isplate nisu evidentirani kao tekući rashodi ili izdaci za nabavku nefinansijske imovine (akontacija za službeno putovanje, avans za materijal, avans za nabavku nefinansijske imovine i dr.). Na dan bilansiranja za iznos izvršene isplate evidentiranje se vrši zaduženjem odgovarajućeg konta tekućeg rashoda ili izdatka, a odobrenjem konta razgraničeni plaćeni rashodi.
Obračunati nenaplaćeni prihodi i primanja obuhvataju fakturisane nenaplaćene tekuće prihode i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine.
Ostala pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju obaveze fondova za refundiranje na ime naknade po osnovu bolovanja zaposlenih u trajanju preko 30 dana, naknada za porodiljsko odsustvo, naknada za invalide rada druge kategorije, kao i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Sredstva rezerve
Sredstva rezerve se ne raspoređuju unapred.
Sredstva stalne rezerve se koriste za finansiranje rashoda u otklanjanju posledica vanrednih događaja, kao što su poplave, suše, zemljotres, požar, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja, koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili proizvedu štetu većih razmera.
Sredstva tekuće rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava i predstavljaju povećanje aproprijacije za određene namene za koje se u toku godine utvrdi da planirana sredstva nisu dovoljna ili za neplanirane svrhe za koje nisu izvršene aproprijacije.
Vanbilansna aktiva i pasiva
Vanbilansna aktiva obuhvata osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i druge garancije i ostalu vanbilansnu aktivu. Vanbilansna pasiva obuhvata obaveze za osnovna sredstva u zakupu, obaveze za primljenu tuđu robu i materijal, obaveze za hartije od vrednosti van prometa, obaveze za avale i ostale garancije i ostalu vanbilansnu pasivu.
VI USKLAĐIVANJE POSLOVNIH KNJIGA, POPIS IMOVINE I OBAVEZA I USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA
1. Usklađivanje poslovnih knjiga
Usklađivanje evidencija i stanja poslovnih knjiga grada Pirota i stanja evidencije glavne knjige koju vodi Uprava za trezor vrši se pre popisa imovine i obaveza, a najkasnije pre pripreme finansijskih izveštaja.
Usklađivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom vrši se na kraju budžetske godine, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Redovan popis imovine i obaveza vrši se na kraju poslovne godine za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj - završni račun.
U toku godine se, u izuzetnim situacijama, može vršiti i vanredan popis u slučajevima propisanim zakonom.
Popisom se utvrđuje stanje imovine, potraživanja, obaveza i izvora kapitala.
Tuđa imovina koja se nalazi na korišćenju kod budžetskog korisnika ili imovina budžetskog korisnika koja se nalazi na korišćenju kod drugog pravnog lica, popisuje se na posebnim popisnim listama. Jedan primerak overen od strane popisne komisije dostavlja se vlasniku imovine.
Redovan popis može da počne 30 dana pre kraja budžetske godine, a po potrebi i ranije, s tim da popis obuhvata stanje imovine i obaveza na dan 31. decembar, godine za koju se vrši popis. Sve promene u stanju imovine i obaveza nastale u toku popisa unose se u popisne liste na osnovu verodostojnih isprava.
Popis imovine i obaveza vrše popisne komisije određene posebnim rešenjem koje donosi načelnik Gradske uprave. Ovim rešenjem obrazuje se potreban broj komisija i imenuju članovi i zamenici komisija, utvrđuje rok u kome su komisije dužne da izvrše popis, kao i rok za dostavljanje izveštaja o izvršenom popisu.
Podaci iz računovodstva, odnosno odgovarajućih knjigovodstvenih evidencija o količinama ne mogu se davati komisiji za popis pre utvrđivanja stvarnog stanja u popisnim listama koje moraju biti potpisane od strane članova popisne komisije.
Članovi popisne komisije, odnosno njen predsednik, odgovorni su za tačnost utvrđenog stanja po popisu, za uredno sastavljanje popisnih lista, kao i za blagovremeno vršenje popisa.
Po završenom popisu, Centralna komisija za popis dužna je da sastavi izveštaj o rezultatima izvršenog popisa kome se prilažu popisne liste sa izvornim materijalom koji je služio za sastavljanje popisnih lista i da ga dostave načelniku Gradske Uprave.
Načelnik Gradske uprave razmatra izveštaj o popisu i donosi odgovarajući akt o usvajanju ovog izveštaja.
3. Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Usaglašavanje stanja finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se na dan sastavljanja završnog računa (31. decembra tekuće godine).
Direktni korisnici budžetskih sredstava kao poverioci, u obavezi su da svojim dužnicima dostave na usaglašenje popis nenaplaćenih potraživanja najmanje jednom godišnje a najkasnije do 25.januara tekuće godine sa stanjem na dan 31.decembar prethodne godine na obrascu IOS - izvod otvorenih stavki, u dva primerka.
Direktni korisnici budžetskih sredstava kao dužnici, primljene izvode otvorenih stavki od svojih poverilaca u obavezi su da te izvode potvrde ili ospore u roku od najviše pet dana po prijemu, i o tome obaveste poverioca.
VII ZAKLJUČIVANJE I ČUVANJE POSLOVNIH KNJIGA I RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA
Na kraju budžetske godine, posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija, po izradi finansijskog izveštaja - završnog računa za prethodnu godinu, zaključuju se poslovne knjige.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju:
1. 50 godina - finansijski izveštaji;
2. 10 godina - dnevnik, glavne knjige, pomoćne knjige i evidencije;
3. 5 godina - izvorna i prateća dokumentacija i
4. trajno - evidencija o zaradama, a vreme čuvanja počinje poslednjeg dana budžetske godine na koju se dokumentacija odnosi.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju u originalu i na računaru ili drugom obliku arhiviranja.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju u prostorijama korisnika budžetskih sredstava i arhivi Sekretarijata za finansije.
Uništavanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja, kojima je prošao rok čuvanja vrši komisija koju je formirao načelnik Gradske uprave uz prisustvo predstavnika Arhiva i uz pomoć lica koje je zaduženo za čuvanje navedene dokumentacije.
Komisija sastavlja zapisnik o uništenju poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja.
U oblasti finansijskog izveštavanja, u Odeljenju za privredu i finansije se obavljaju poslovi pripreme, sastavljanja, dostavljanja i objavljivanja godišnjih i periodičnih finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima koji regulišu poslovanje indirektnih/direktnih korisnika budžetskih sredstava.
Godišnji finansijski izveštaji sastavljaju se na sledećim obrascima :
- Obrazac br. 1 - Bilans stanja i
- Obrazac br. 5 - Izveštaj o izvršenju budžeta
i dostavljaju se Upravi za trezor do 28. februara/31. marta tekuće za prethodnu budžetsku godinu.
Sastavni deo finansijskih izveštaja iz stava 2. ovog člana su i obrazloženja koja se odnose na:
1) obrazloženje odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenja,
2) izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve,
3) izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine,
4) izveštaj o primljenim donacijama i zaduženju na domaćem i stranom tržištu novca i kapitala i izvršenim otplatama dugova i
5) izveštaj o realizaciji ukupnih sredstava budžeta po korisnicima, programima, projektima, funkcijama, ekonomskim klasifikacijama i izvorima na nivou budžeta Republike Srbije.
Periodični izveštaji o izvršenju budžeta dostavljaju se Upravi za trezor na Obrascu br. 5 - Izveštaj o izvršenju budžeta tromesečno, u roku od 10/20 dana po isteku tromesečja.
Finansijski izveštaji iz st. 2, 3. i 4. podnose se Upravi za trezor u elektronskoj formi, kroz informacioni sistem za podnošenje finansijskih izveštaja i potpisuju kvalifikovanim elektronskim potpisom od strane naredbodavca i lica odgovornog za popunjavanje obrazaca.
U Odeljenju se obavljaju poslovi pripreme i sastavljanja godišnjih i periodičnih izveštaja o korišćenju i raspolaganju sredstvima Korisnika. Godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se organu upravljanja do 28. februara za prethodnu budžetsku godinu.
Periodični izveštaji iz stava 1. ovog člana dostavljaju se organu upravljanja tromesečno, u roku od 5 radnih dana od dana isteka perioda za koji se sastavljaju.
Po potrebi, Odeljenje priprema i druge analize i izveštaje iz svog delokruga rada.
Forma, sadržina i način dostavljanja izveštaja iz ovog člana propisuju se Uputstvom o procedurama.
Svi izveštaji iz člana 23. i 24. izrađuju se na osnovu validnih računovodstvenih dokumenata i proknjiženih poslovnih promena do datuma izveštavanja.
Lica u Odeljenju zadužena za knjigovodstvenu evidenciju poslovnih promena sve podatke za izradu potrebnih izveštaja dostavljaju rukovodiocu Odeljenja najkasnije u roku od 5 radnih dana pre isteka roka za dostavu izveštaja.
Odgovornost za pripremu i sastavljanje finansijskih izveštaja podrazumeva odgovornost rukovodioca Odeljenja i odgovornost izvršilaca zaduženih za pojedine računovodstvene poslove da su izveštaji sačinjeni na bazi proknjiženih svih poslovnih promena do dana sastavljanja izveštaja.
Za podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja odgovoran je rukovodilac Korisnika.
IX UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
Načelnik Odeljenja za privredu i finansije odgovoran je za organizovanje vođenja poslovnih knjiga (glavne knjige trezora, pomoćnih knjiga i evidencija) i pripremanje, sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja.
Lica koja su zadužena da rade na poslovima budžetskog računovodstva odgovorna su za uredno, tačno i ažurno izvršavanje poverenih poslova.
Vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja, obavlja stručno lice koje nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nepodobnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva.
Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o budžetskom računovodstvu i računovodstvenim politikama donet pod brojem 400-37/2016 dana 14.10.2016. godine.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".