Za tunel sa
kružnim presekom
Za tunel sa
pravougaonim presekom
PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA BEZBEDNOSTI OD POŽARA I EKSPLOZIJA METROA("Sl. glasnik RS", br. 100/2023) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuju posebni tehnički normativi bezbednosti od požara i eksplozija za stanične objekte i tunele u sastavu podsistema metroa, kojima saobraćaju železnička vozila koja ispunjavaju zahteve standarda SRPS EN 45545.
Za delove objekta shodno nameni, kao i za opremu, instalacije i uređaje, pored odredbi ovog pravilnika, primenjuju se i drugi propisi i srpski standardi kojima su propisani zahtevi zaštite od požara.
Ispunjenost zahteva zaštite od požara utvrđenih ovim pravilnikom za građevinske proizvode, opremu i komponente instalacija dokazuje se ispravama o usaglašenosti u skladu sa propisima koji uređuju oblast građevinskih proizvoda, kao i ispravama kojima se dokazuje kvalitet ugrađene opreme i komponenti instalacije.
Ako se vrši rekonstrukcija ili dogradnja objekta iz člana 1. ovog pravilnika, i/ili instalacija, opreme i uređaja na tim objektima, odredbe ovog pravilnika primenjuju se samo na deo objekta i/ili na instalacije, opremu i uređaje koji su predmet rekonstrukcije ili dogradnje.
Rekonstrukcijom ili dogradnjom iz stava 1. ovog člana ne sme se umanjiti požarna bezbednost postojećeg objekta.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na stanične zgrade železničkog saobraćaja i železničke tunele.
Odredbe ovog pravilnika se ne odnose na prekriveni tunel u podsistemu infrastrukture metroa kod koga je rastojanje između ulaznog i izlaznog portala tunela manje od 300 m.
Pojedini izrazi i pojmovi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) metro je skup strukturnih i funkcionalnih podsistema u okviru prostorno nezavisnog šinskog sistema visokog kapaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama namenjen gradskom i prigradskom železničkom prevozu putnika;
2) tunel je objekat u podsistemu pružne (kolosečne) infrastrukture metroa odnosno tunelska cev koja može biti ukopana, prekrivena, potopljena ili izgrađena kao tunelska cev sa neprekidnom površinom bočnih otvora prema spolja manjom od jedne petine odgovarajuće površine osnove;
3) dužina tunela je rastojanje između ulaznog i izlaznog portala prekrivenog tunela, kao i rastojanje između krajnjih tačaka kada je tunelska cev ukopana ili potopljena, uključujući i područje koloseka duž perona podzemne stanice;
4) slepi kolosek je deo pruge koji se koristi za privremeni smeštaj ili površinsko čišćenje vozova ili za promenu smera vozova i nije namenjeno za vozove koji prevoze putnike;
5) stanični objekat (u daljem tekstu: stanica) je objekat u podsistemu stanične infrastrukture metroa namenjen za prijem, tranzit, ukrcavanje i iskrcavanje putnika;
6) podzemna stanica je objekat čiji se svi nivoi nalaze ispod referentnog nivoa;
7) nadzemna stanica je objekat koji ne ispunjava uslove za podzemnu stanicu;
8) mešovita stanica je objekat koji se sastoji od podzemnog i nadzemnog dela objekta;
9) otvorena stanica je objekat u kome je samom konstrukcijom stanice bez izvođenja namenskih otvora obezbeđeno prirodno odvođenje dima i toplote direktno u atmosferu;
10) zatvorena stanica je objekat koja ne odgovara pojmu otvorene stanice;
11) referentni nivo je nivo pristupnog puta za vatrogasna vozila koji ispunjava uslove iz posebnog propisa koji uređuje ovu oblast;
12) konkors je prvi nivo ispod referentnog nivoa koji povezuje ostale podzemne etaže sa spoljašnjim javnim površinama;
13) mezanin je međuetaža koja povezuje peron i konkors;
14) stanični peron je nivo stanice uz kolosek koji se koristi za ukrcavanje i iskrcavanje putnika;
15) tačka bezbednosti je bezbedno područje stanice (npr. mezanin ili konkors) na kojem su sprovedene mere zaštite od prenosa požara i prodora dima i toplote sa perona (geometrijom udaljenosti, požarnim odvajanjem, sistemom za odvođenje dima i toplote);
16) bezbedno mesto je mesto van objekta ili susedni objekat na kome se ne mogu očekivati štetni efekti požara;
17) specifična propusna moć (SPM) [lica/m min] predstavlja broj lica koji prođu kroz prolaz ili izlaz širine od jednog metra u toku jedne minute;
18) vreme održivosti stanice je vreme u kome se uz pomoć sistema za odvođenje dima i toplote moraju obezbediti sigurni uslovi za evakuaciju lica, gašenje požara i spašavanje, a koje mora biti duže od vremena potrebnog za evakuaciju lica;
19) sistem za nadzor bezbednosti od požara je sistem koji omogućava daljinsko nadgledanje i upravljanje sistemima za zaštitu od požara i eksplozija;
20) prostor dostupan javnosti je deo objekta stanice u koji je dozvoljen pristup putnicima i posetiocima stanice.
Svakoj stanici, sa referentnog nivoa, mora se obezbediti pristupni put za vatrogasna vozila izgrađen u skladu sa propisom kojim je uređena ova oblast.
Pristupni put iz stava 1. ovog člana mora biti uvek slobodan i na njemu nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila, niti postavljanje bilo kojih drugih prepreka koje ometaju vatrogasno-spasilačku intervenciju.
Na osnovu namene prostora i njegove dostupnosti javnosti prostori stanice obuhvataju prostore za železničku eksploataciju dostupnu i nedostupnu javnosti i prostore za neželezničku eksploataciju (prostor dostupan javnosti).
Prostori za železničku eksploataciju dostupni javnosti obuhvataju:
1) prostore na kojima putnici čekaju (prodaja karata, rezervacije i informacije, čekaonice, toaleti i sl.);
2) prostore kroz koje putnici prolaze (hodnici, podzemni prolazi, pasarele, stepeništa, eskalatori, pokretne staze, liftovi i sl.);
3) prostore na kojima putnici čekaju i kroz koje prolaze (holovi, blagajne sa šalterima za prodaju karata, mesta za presedanja, mesta za odlaganje prtljaga, peroni i poprečne platforme i sl.).
Poprečne platforme iz stava 1. ovog člana se nalaze u sastavu stanice, upravne su na osu pruge i omogućavaju putnicima da promene peron ili pravac i smer kretanja.
Prostori za železničku eksploataciju nedostupni javnosti obuhvataju tehničke prostorije, prostorije za održavanje, prostorije za zaposlene u održavanju sistema i administraciji, prostorije za saobraćaj i upravljanje i sl.
Prostori za neželezničku eksploataciju obuhvataju prostore dostupne javnosti namenjene za poslovanje (prodaju, kupovinu, usluge i sl.), ugostiteljske prostore za ishranu i piće i sl. i mogu biti:
1) šalterskog tipa - prostori u koje putnici ne ulaze;
2) otvorenog tipa - prostori u koje putnici ulaze i koji ispunjavaju sledeće uslove:
(1) ukupna dužina strane (zida) prema unutrašnjoj komunikaciji stanice mora biti najmanje jednaka četvrtini obima prostorije,
(2) najmanje polovina strane (zida) prema unutrašnjoj komunikaciji stanice mora imati otvor ili otvore bez prozora i vrata, pri čemu jedan od otvora mora imati širinu najmanje 1,4 m,
(3) udaljenost koju treba da pređu putnici do glavne unutrašnje komunikacije stanice ne sme biti veća od 10 m,
3) zatvorenog tipa - prostori u koje putnici ulaze i koji ne ispunjavaju uslove za prostore otvorenog tipa.
1. Građevinske mere za sprečavanje prenosa požara
Noseći elementi konstrukcije stanice moraju imati otpornost prema požaru najmanje R 120 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Izuzetno od stava 1. ovog člana noseći elementi krovne konstrukcije stanice moraju imati otpornost prema požaru najmanje R 60.
Krovni pokrivač nadzemne stanice i/ili nadzemnih delova mešovite stanice mora biti izrađen od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u sastavu krovnog pokrivača dozvoljena je upotreba gorivog materijala i građevinskog proizvoda u slojevima hidroizolacije i parne brane.
Delovi krovnog pokrivača koji su izloženi prenosu požara sa spoljne strane moraju biti izrađeni od građevinskih proizvoda koji sprečavaju prodor požara sa spoljne strane 60 min klase BROOF (t4).
Prozirni elementi lakog krova (npr. krovni prozori, lanterne i sl.) moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase B-s1,d0.
Fasadni zidovi nadzemne stanice i/ili nadzemnih delova mešovite stanice moraju ispunjavati zahteve u pogledu karakteristike reakcije na požar u skladu sa posebnim propisom kojim je uređena oblast bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada.
U sastavu zid zavese stanice u pogledu sistema ili pojedinačnih komponenata sistema moraju se primeniti građevinski proizvodi najmanje karakteristike reakcije na požar A2-s1,d0, osim elemenata za zaptivanje koji moraju imati karakteristike reakcije na požar najmanje klase E.
Nebitan sastavni deo u pogledu reakcije na požar zastakljene ispune zid zavese jeste komponenta koja ima debljinu <1,0 mm i sloj mase po jedinici površine <1,0 kg/m², a koja je sa obe strane pokrivena najmanje jednom bitnom komponentom.
Toplotno izolacioni sloj objekta preko koga se postavlja zid zavesa mora biti karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Horizontalna konstrukcija stanice iznad drumskih kolovoza, železničkih koloseka, rečnih tokova i perona, koji služe isključivo za prevoz putnika mora imati otpornost prema požaru najmanje REI 120, a kada se nalazi neposredno iznad železničkih koloseka koji služe za prevoz robe i putnika mora imati otpornost prema požaru najmanje REI 180.
Noseći elementi konstrukcije evakuacionog puta koji nisu deo noseće konstrukcije objekta (kao pasarele, prolazi, stepenice koje ih opslužuju i sl.) moraju imati otpornost prema požaru najmanje R 30.
Zidovi na granici požarnog sektora, zidovi koridora evakuacije i drugi pregradni zidovi moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Zidne, plafonske i podne obloge koridora evakuacije, prostora za železničku eksploataciju dostupnu javnosti i prostora za neželezničku eksploataciju moraju imati karakteristiku reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0 odnosno A2fl.
Zidne, plafonske i podne obloge prostora i prostorija koji nisu obuhvaćeni stavom 1. ovog člana moraju imati karakteristiku reakcije na požar najmanje klase B-s1,d0 odnosno Cfl-s1.
Proizvodi za zvučnu, toplotnu ili drugu izolaciju prostora i instalacija u koridoru evakuacije, prostoru za železničku eksploataciju dostupnu javnosti i prostoru za neželezničku eksploataciju moraju imati karakteristiku reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0 odnosno A2fl, a u ostalim prostorima moraju imati karakteristiku reakcije na požar najmanje klase B-s2,d0 odnosno Bfl-s1.
Postavljanje montažnih i pomičnih predmeta (npr. kase, barovi, garderoberi, paravani, rafovi, novinarnice, police, vertikalne stalci, ormarići, privremene ili stalne bine i sl.) nije dozvoljeno u prostorima za železničku eksploataciju kroz koje putnici prolaze.
Mesta na kojima je dozvoljeno postavljanje predmeta iz stava 1. ovog člana moraju biti organizovana tako da se ne ometa evakuacija u pogledu kapaciteta i širine prolaza.
Postavljanje sedišta nije dozvoljeno na prostorima za železničku eksploataciju kroz koje putnici prolaze.
Izuzetno od stava 3. ovog člana postavljanje sedišta je dozvoljeno, ukoliko u tim prostorima postoje posebne niše predviđene za postavljanje sedišta, pri čemu se ne sužava profil puta evakuacije.
Mobilijar (oblast nameštaja) koji se nalazi u prostoru železničke eksploatacije dostupnom javnosti mora biti izrađen od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar klase A1.
Vertikalnim kanalima za smeštaj instalacija u stanici i prostorijama za smeštaj glavnih rasklopnih blokova i drugih tabli sa elementima električnih instalacija ne sme se prilaziti iz koridora evakuacije i prostora za železničku eksploataciju dostupnih javnosti.
Zidovi vertikalnih kanala za smeštaj instalacija moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 90 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Pristupni otvori za kontrolu instalacija moraju se osigurati vratima ili kapcima otpornim prema požaru najmanje EI 90 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Izuzetno od stava 1. ovog člana ako se vertikalnom razvodu instalacija pristupa iz pojedinačnih prostorija, prostorije moraju biti odvojene od ostalog dela objekta zidovima i vratima otpornim prema požaru najmanje EI 90, izvedenim od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Na najvišem spratu objekta vertikalni kanali za smeštaj instalacija moraju se provetravati preko otvora ukupne površine 5% od površine poprečnog preseka kanala.
Horizontalni kanali u koje se postavljaju instalacije moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 90 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Pristupni otvori za kontrolu instalacija moraju se osigurati vratima ili kapcima otpornim prema požaru najmanje EI 90 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Glavni rasklopni blokovi i druge glavne table sa elementima električnih instalacija, moraju se postavljati u prostorije koje su požarno odvojene zidovima i vratima otpornim prema požaru najmanje EI 90, izvedenim od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Rasklopni blokovi i druge table sa elementima električnih instalacija koji napajaju delove etaže objekta ili pojedine prostorije mogu se postaviti u niše na evakuacionom putu koje su od evakuacionog puta odvojene pregradom otpornom prema požaru najmanje EI 90, izvedenom od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Rezervni ili sigurnosni izvori za snabdevanje električnom energijom moraju se postavljati u prostorije koje su požarno odvojene horizontalnim i vertikalnim pregradama i elementima za zatvaranje otpornim prema požaru najmanje EI 90, izvedenim od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0, a izduvni gasovi moraju se izbaciti direktno napolje ili kroz termički izolovanu cev karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Stanice moraju biti požarno izdvojene od susednih objekata ili prostora koji ne pripadaju stanici.
Izuzetno od stava 1. ovog člana stanice se ne moraju požarno izdvojiti od objekata slične namene namenjenih prevozu putnika (železnički, autobuski, avio terminali i sl.).
Kada se stanica nalazi na rastojanju manjem od 8 m u odnosu na zid susednog objekta, ugroženi zid stanice ili susednog objekta mora imati otpornost prema požaru najmanje EI 60 i ne sme imati otvore.
Kada je stanica prislonjena uz susedni objekat, granični zid mora imati otpornost prema požaru najmanje REI 120.
Kada se nadzemna stanica i/ili nadzemni delovi mešovite stanice nalaze u sastavu objekta druge namene, oni moraju biti požarno izdvojeni najmanje REI 90.
Kada se podzemna stanica ili podzemni delovi mešovite stanice nalaze u sastavu objekta druge namene, oni moraju biti požarno izdvojeni najmanje REI 120.
Kada se stanica iz stava 2. ovog člana nalazi u sastavu stambenog objekta visine preko P+4 ili visokog objekta prema posebnom propisu, gornja granična međuspratna tavanica stanice mora imati otpornost prema požaru najmanje REI 180.
Vrata, prozori, klapne i sl. elementi za zatvaranje otvora koji se nalaze na granici požarnog sektora između stanice i susednog objekta, kao i objekta druge namene moraju imati istu otpornost prema požaru kao i zid na granici požarnog sektora.
Na visini 8 m iznad najviše tačke železničkog vozila u stanici na otvorenom koloseku, mora se sprečiti prenos požara na fasadu susednog objekta koji se nalazi na rastojanju manjem od 4 m u odnosu na najvišu tačku vozila.
Sprečavanje prenosa požara iz stava 1. ovog člana ostvaruje se izvođenjem horizontalnog građevinskog elementa (konzole) otpornosti prema požaru najmanje RE 60 sa ispustom od najmanje 4 m.
Izuzetno od stava 1. ovog člana konzola se ne mora predvideti ukoliko fasada susednog objekta na visini 8 m iznad najviše tačke železničkog vozila nema otvore i ima otpornost prema požaru najmanje RE 60.
Fasadni (spoljni) zid stanice mora biti izveden da spreči put plamena između dve susedne etaže izvođenjem vertikalnog građevinskog elementa čija je otpornost prema požaru najmanje EI 90, ispitan prema posebnom srpskom standardu za spoljne zidove odnosno zid zavese.
Visina vertikalnog građevinskog elementa koji razdvaja etaže (prekidno rastojanje) mora biti dužine najmanje 1 m, ili dužine najmanje 1 m koju čini zbir vertikalnog i horizontalnog dela izloženih požaru.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana prekidno rastojanje može se odrediti i proračunom prema SRPS EN 1991-1-2.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na stepenišne prostore.
Horizontalno širenje požara na fasadi na granici požarnog sektora sprečava se horizontalnim prekidnim rastojanjem, tako što se na mestu sučeljavanja izvodi deo fasadnog zida, u ukupnoj širini od minimum 1 m, iste otpornosti prema požaru kao i unutrašnji požarni zid sa kojim se sučeljava, ispitan prema posebnom srpskom standardu za spoljne zidove odnosno zid zavese.
Horizontalno prekidno rastojanje iz stava 1. ovog člana može se postići i na način da unutrašnji požarni zid na mestu sučeljavanja izlazi van fasade najmanje 0,50 m.
Kod objekata složenog oblika kod kojih se požarni sektori spajaju pod uglom koji je jednak ili manji od 135o, radi sprečavanja horizontalnog širenja požara iz jednog požarnog sektora u drugi, na mestu ugla izvodi se zid iste otpornosti prema požaru kao i zid na granici požarnog sektora u dužini od 3 m mereno od unutrašnjeg ugla u kojem se spajaju požarni sektori.
a) Zahtevi za prostore za železničku eksploataciju
Prostori dostupni javnosti na istom nivou stanice se zidovima i vratima međusobno požarno ne odvajaju.
Prostori dostupni javnosti na različitim nivoima stanice se međusobno požarno ne odvajaju osim ukoliko za to postoji zahtev utvrđen inženjerskom analizom.
Prostori koji nisu dostupni javnosti moraju se požarno odvojiti od prostora dostupnih javnosti horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60.
Vrata i svi drugi elementi za zatvaranje otvora u pregradama iz stava 3. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 30.
Tehničke prostorije se moraju požarno odvojiti u skladu sa odredbama posebnih propisa koji ih bliže uređuju.
Ukoliko pojedine tehničke prostorije nisu definisane posebnim propisima moraju se požarno odvojiti horizontalnim i vertikalnim pregradama i vratima otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60.
Službene i informacione kabine na prostorima dostupnim javnosti moraju biti izvedene od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0 i ne moraju se požarno odvojiti od ostalog prostora.
b) Zahtevi za prostore za neželezničku eksploataciju
Prostori za neželezničku eksploataciju u podzemnim stanicama i podzemnim delovima mešovitih stanica ne mogu se nalaziti ispod nivoa konkorsa.
Svi elementi građevinske konstrukcije i obloge prostora za neželezničku eksploataciju moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Prostori za neželezničku eksploataciju moraju biti požarno odvojeni od prostora za železničku eksploataciju koji nisu dostupni javnosti, horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60.
Vrata i svi drugi elementi za zatvaranje otvora u pregradama iz stava 2. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 30.
Kada su delovi prostora (prostorije) za neželezničku eksploataciju grupisani na ukupnoj površini većoj od 300 m2, ovi delovi prostora se moraju međusobno požarno odvojiti horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60, tako da međusobno požarno odvojena grupa prostorija ne prelazi 300 m2.
Prostori za neželezničku eksploataciju čija se kota poda nalazi na dubini do 6 m ispod referentnog nivoa, kao i prostori za neželezničku eksploataciju u nadzemnim stanicama i nadzemnim delovima mešovitih stanica moraju imati sledeće pojedinačne površine:
1) otvorenog i šalterskog tipa - manju od 300 m2;
2) prostori zatvorenog tipa - manju od 100 m2.
Zid ili delovi zida prostora iz stava 1. ovog člana postavljeni prema prostoru železničke eksploatacije dostupne javnosti, moraju biti izrađeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s2,d0.
Prostori otvorenog i šalterskog tipa iz stava 1. ovog člana moraju biti izvedeni na način da se spreči širenje dima na susedne prostore protivdimnim pregradama (građevinski konstruktivni elementi, ispitani fiksni ili pokretni elementi otporni prema požaru minimum E 15 prema srpskom standardu za zid ili sa karakteristikom DH 30 najmanje klase reakcije na požar B-s3,d0 prema srpskom standardu za dimne barijere) na plafonu visine najmanje 50 cm.
Prostori za neželezničku eksploataciju čija se kota poda nalazi na dubini većoj od 6 m ispod referentnog nivoa moraju imati pojedinačnu površinu manju od 100 m², a ukupna površina ovih prostora po etaži ne može biti veća od 300 m².
Na prostoru iz stava 1. ovog člana nisu dozvoljeni ugostiteljski prostori za ishranu i piće.
Prostori iz stava 1. ovog člana moraju ispunjavati uslove iz člana 36. st. 2. i 3. ovog pravilnika.
Prostori za neželezničku eksploataciju nisu dozvoljeni na etažama čija se kota poda nalazi na dubini većoj od 30 m ispod referentnog nivoa.
v) Zahtevi za prostore sa posebnim rizikom
Prostori sa posebnim rizikom predstavljaju prostore (prostorije) koji nisu dostupni javnosti i razvrstavaju se na sledeći način:
1) prostorije srednjeg rizika;
(1) prostorije za čuvanje prtljaga, površine veće od 150 m²,
(2) arhive, skladišta papira i kancelarijskog materijala i opreme, zapremine od 30 m³ do 300 m³,
(3) prostorije za odlaganje i skladištenje ambalaže ili otpada, zapremine manje od 100 m³,
(4) skladišni prostor u funkciji neželezničke eksploatacije,
(5) prostorije sa zapaljivim i gorivim tečnostima zapremine od 10 l do 150 l,
2) prostorije visokog rizika;
(1) arhive, skladišta papira i kancelarijskog materijala i opreme zapremine veće od 300 m³,
(2) prostorije za odlaganje i skladištenje ambalaže ili otpada zapremine veće od 100 m³,
(3) prostorije sa zapaljivim i gorivim tečnostima zapremine veće od 150 l, ali ne više od količine za držanje predviđene posebnim propisom,
3) druge prostorije sa povećanim rizikom koje su neophodne za železničku eksploataciju.
U stanici nije dozvoljeno skladištenje zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova, kao ni držanje i upotreba zapaljivih gasova u podzemnim delovima stanice.
Prostori iz stava 1. ovog člana nisu dozvoljeni na etažama čija se kota poda nalazi na dubini većoj od 6 m ispod referentnog nivoa.
Prostorije visokog rizika moraju biti požarno odvojene horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 120 ili EI 120 i u njih se ne sme direktno ulaziti iz prostorija i hodnika dostupnih javnosti.
Vrata i svi drugi elementi za zatvaranje otvora u pregradama iz stava 1. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 60.
Prostorije srednjeg rizika moraju biti požarno odvojene horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60.
Vrata i svi drugi elementi za zatvaranje otvora u pregradama iz stava 1. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 30.
Prostorije iz člana 39. stav 1. tačka 3) ovog pravilnika moraju ispunjavati uslove iz posebnog propisa, pri čemu otpornost prema požaru konstruktivnih elemenata ne sme biti manja od zahteva iz člana 41. ovog pravilnika.
Putevi evakuacije moraju da budu pregledni bez suvišnih skretanja i horizontalnih i vertikalnih prepreka koje ometaju evakuaciju.
Ukoliko na putevima evakuacije postoje bočne prepreke tada se od stvarne širine poda puta evakuacije oduzima stvarna širina prepreke, zadržavajući minimalno propisanu širinu puta za odgovarajući broj lica.
Prostori šalterskog tipa ne smeju predstavljati prepreku na putu evakuacije.
Putevi evakuacije moraju biti obeleženi znakovima za evakuaciju koji ispunjavaju uslove iz posebnih srpskih standarda koji bliže uređuje oblast evakuacije.
Vidljivost znakova za evakuaciju ne može biti narušena postavljanjem informacionih i drugih tabli.
Proračun evakuacije lica iz nadzemne stanice i nadzemnih delova mešovite stanice do bezbednog mesta utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 82. ovog pravilnika.
Proračun evakuacije lica iz podzemne stanice i podzemnih delova mešovite stanice do bezbednog mesta utvrđuje se u skladu sa odredbama čl. 47-80. ovog pravilnika.
a) Proračun evakuacije lica do tačke bezbednosti
Proračunski broj lica za evakuaciju do tačke bezbednosti predstavlja ukupan broj lica koja se mogu zateći na prostoru železničke eksploatacije i proračunava se u zavisnosti od površine delova prostora stanice i namene prostora na toj površini.
Proračun broja lica na prostoru za železničku eksploataciju dostupnu javnosti utvrđuje se prema nameni, pri čemu se ne uzima u obzir površina koju zauzima fiksna oprema i veliki mobilijar.
Broj lica iz stava 1. ovog člana, na prostoru na kome putnici čekaju proračunava se prema kriterijumu jedno lice po m2 površine.
Broj lica iz stava 1. ovog člana, na prostoru na kome putnici čekaju i kroz koji prolaze proračunava se prema kriterijumu jedno lice na 2 m2 površine, koji se uvećava za:
1) maksimalan broj lica koji se mogu naći u maksimalno opterećenim kompozicijama železničkih vozila zatečenih na svim nivoima stanice;
2) broj zaposlenih lica koja nemaju stalni prostor u kome rade.
Broj lica iz stava 3. ovog člana utvrđuje lice kompetentno za saobraćaj.
Broj lica na prostoru kroz koji putnici prolaze ne uzima se u obzir pri proračunu broja lica za evakuaciju.
Broj lica na prostoru za železničku eksploataciju nedostupnu javnosti proračunava se u zavisnosti od namene:
1) za prostorije za zaposlene u održavanju sistema i administraciji, kao i prostorije za saobraćaj i upravljanje prema kriterijumu jedno lice na 5 m2 površine;
2) za tehničke prostorije, kao i prostorije za održavanje prema kriterijumu jedno lice na 25 m2 površine;
3) za magacine i druge prostorije u funkciji železničke eksploatacije nedostupne javnosti prema kriterijumu jedno lice na 50 m2 površine.
Teorijski broj lica predstavlja proračunski broj lica iz člana 47. ovog pravilnika uvećan za broj lica prisutnih na stanici u vremenu maksimalnog opterećenja.
Broj lica prisutnih na stanici u vremenu maksimalnog opterećenja utvrđuje lice kompetentno za saobraćaj (npr. broj lica u vremenu odlaska i dolaska sa posla, u vremenu održavanja javne manifestacije ukoliko je stanica u blizini objekata ili prostora u kojima se organizuju te manifestacije i sl.).
Za proračun evakuacije lica do tačke bezbednosti merodavan je teorijski broj lica.
Putevi evakuacije moraju biti projektovani tako da se omogući evakuacija lica od najudaljenije tačke na peronu do tačke bezbednosti u vremenu od najviše 6 min.
Putevi evakuacije moraju biti projektovani tako da se omogući evakuacija lica od najudaljenije tačke na peronu do izlaska sa perona u vremenu od najviše 4 min.
Sa svakog perona se mora obezbediti izlaz u smeru tačke bezbednosti na najmanje dve strane.
Peronska granična vrata prema koloseku moraju imati minimalnu širinu kao vrata za izlaz iz železničkog vozila.
Proračun dimenzija i potrebnog broja evakuacionih izlaza sa perona određuje se na osnovu specifične propusne moći prema kriterijumu 82 lica/m min i maksimalnom vremenu evakuacije iz člana 52. ovog pravilnika.
Proračunska širina puteva evakuacije duž svih perona, hodnika i rampi ne sme biti manja od 1,20 m.
Stvarna širina puteva evakuacije dobija se kada se na proračunsku širinu doda 0,30 m za svaki bočni zid, a 0,45 m duž perona na strani otvorenoj prema koloseku.
Dužina puta evakuacije od najudaljenije tačke na peronu do najbližeg mesta izlaza sa perona (vrata, hodnik, stepenište, rampa i sl.) ne sme biti veća od 100 m.
Dužina puta evakuacije od najudaljenije tačke na peronu do tačke susretanja sa putnicima koji se evakuišu sa suprotne strane perona ne sme biti veća od 25 m ili od dužine jednog vagona, pri čemu se usvaja veća vrednost.
Brzina kretanja na putu evakuacije duž perona, hodnika i rampi je 0,6 m/s.
Brzina kretanja na putu evakuacije uz stepenice je 0,30 m/s, a niz stepenice 1,2 m/s.
Brzina kretanja na putu evakuacije za nivo konkorsa i mezanina (prostori sa manjim brojem lica po m2) je 1,0 m/s.
Stepeništa za koja se inženjerskom analizom potvrdi da nisu ugrožena dimom i toplotom u stanici mogu se koristi za evakuaciju lica.
Proračun dimenzija stepeništa određuje se na osnovu specifične propusne moći prema kriterijumu 55 lica/m min.
Širina podesta i stepenišnog kraka za evakuaciju lica ne sme biti manja od 1,2 m.
U podzemnim stanicama i podzemnim delovima mešovitih stanica čiji se najniži nivo (peron) nalazi na dubini 15-30 m ispod referentnog nivoa, mora se predvideti posebno požarno odvojeno stepenište za vatrogasno-spasilačku intervenciju.
Zidovi stepeništa iz stava 1. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje REI 90 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Vrata i svi drugi elementi za zatvaranje otvora u zidovima iz stava 2. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 60.
Izuzetno od stava 1. ovog člana umesto stepeništa namenjenog isključivo za vatrogasno-spasilačku intervenciju može se predvideti vatrogasni lift.
Stepenište namenjeno za evakuaciju lica iz prostora železničke delatnosti nedostupnih javnosti može se koristiti i kao stepenište za vatrogasno-spasilačku intervenciju ako ispunjava zahteve iz st. 2. i 3. ovog člana i člana 61. ovog pravilnika i ima minimalnu širinu podesta i stepenišnog kraka koja ne sme biti manja od 1,8 m.
Stepeništa iz člana 60. ovog pravilnika moraju biti opremljena sistemom sa natpritiskom koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Broj i dimenzije izlaza iz prostorije u kojima putnici čekaju (čekaonice) određuju se u zavisnosti od broja lica na sledeći način:
1) za broj lica 1-10 potreban je jedan izlaz širine svetlog otvora najmanje 90 cm;
2) za broj lica 11-50 i više potreban je jedan izlaz širine svetlog otvora najmanje 100 cm.
Izlaz iz stava 1. ovog člana koji se nalazi u slepom hodniku ne sme biti udaljen više od 20 m od mesta ukrštanja sa glavnim putem evakuacije i stepeništa.
Evakuacija lica iz stanice može se dozvoliti preko horizontalnih izlaza u susedne zgrade, s tim da se preko susednih zgrada ne može evakuisati više od 50% teorijskog broja lica stanice uvažavajući parametre evakuacije susedne zgrade (širina hodnika, specifična propusna moć i sl.).
Na putevima evakuacije mogu se postaviti rampe za kontrolu karata tipa kapije, rotacione rampe, tripodi i sl.
Rampa tipa kapije mora imati jedinicu svetle širine najmanje 45,5 cm za visinu kapije do 100 cm i 53 cm za visinu kapije iznad 100 cm, pri čemu svaka jedinica omogućava prolaz od 50 lica/min.
Rotaciona rampa mora imati jedinicu svetle širine minimum 42 cm i visinu manju od 99 cm, pri čemu svaka jedinica omogućava prolaz od 25 lica/min.
Tripod mora imati jedinicu svetle širine minimum 55 cm.
Rampe za kontrolu karata mogu biti na putevima evakuacije ukoliko se mogu deblokirati i automatski otvoriti tako da omoguće neometan prolaz u smeru evakuacije u slučaju nestanka struje ili električnog kvara, aktiviranja požarnog alarma ili ručnog aktiviranja preko prekidača koji se nalazi na mestu na kojem je prisutno stalno dežurno lice.
Pored rampi za kontrolu karata iz stava 1. ovog člana mora se obezbediti najmanje jedan prolaz sa zaokretnom kapijom širine 1 m za pristup vatrogasno-spasilačkih jedinica sa opremom.
Nakon aktiviranja stabilnog sistema za dojavu požara, prepreka mora ostati u otvorenom položaju dok se ne izvrši ručno resetovanje signala ovih sistema.
Rampe koje nije u potpunosti moguće otvoriti (na putu ostaje mehanička prepreka) na način iz stava 1. ovog člana moraju se u slučaju požara otvoriti u smeru izlaza upotrebom horizontalne sile manje od 66 N.
Rampe za kontrolu karata koje nisu u funkciji, a postavljene su na putu evakuacije, moraju omogućiti kretanje lica u smeru evakuacije u skladu sa st. 1. i 3. ovog člana.
Automati za prodaju karata ne mogu se postavljati na prostorima za železničku eksploataciju na kojima putnici prolaze i na mestima gde ometaju evakuaciju.
Vrata postavljena na putevima evakuacije moraju biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru evakuacije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, osim na koridorima evakuacije ukoliko postoje, može se dozvoliti i drugo konstrukciono rešenje vrata (klizna, rotirajuća i sl.), pod uslovom da isto obezbeđuje sigurnu evakuaciju lica i to:
1) da se vrata automatski otvaraju signalom sa centrale za dojavu požara i ostaju blokirana u otvorenom položaju;
2) da imaju mehanizam da se otvore i ostanu u stalno otvorenom položaju kada im se isključi mrežno napajanje;
3) da se u blizini vrata nalazi taster čijim se aktiviranjem mogu otvoriti ta vrata i ostati u otvorenom položaju.
Izuzetno od stava 1. ovog člana vrata postavljena na putu evakuacije iz prostorije u kojoj boravi do 20 lica ne moraju se otvarati u smeru evakuacije.
Specifična propusna moć (SPM) za vrata i kapije, koje ne služe za kontrolu karta, na putu evakuacije ima sledeće vrednosti:
1) za širinu 0,90 m iznosi 48-62 [lica/m min];
2) za širinu 1,40 m iznosi 78-90 [lica/m min];
3) za širinu 1,80 m iznosi 98-108 [lica/m min].
Veće vrednosti SPM usvajaju se za decu od pet do 15 godina, a manje za odrasle slabije pokretne osobe, osobe kojima je potrebna pomoć prilikom evakuacije (mala deca, invalidi, slabovidne osobe i sl.).
b) Proračun evakuacije lica od tačke bezbednosti do bezbednog mesta
Putevi evakuacije moraju biti projektovani tako da se omogući evakuacija lica od tačke bezbednosti do bezbednog mesta u vremenu od najviše 4 min.
Za proračun evakuacije lica iz stava 1. ovog člana merodavan je teorijski broj lica iz člana 50. ovog pravilnika uvećan za broj lica prisutnih na prostorima za neželezničku eksploataciju i broj lica prisutnih na prostorima za železničku eksploataciju.
Broj lica na prostoru za neželezničku eksploataciju proračunava se u zavisnosti od namene:
1) za prostore poslovne namene prema kriterijumu jedno lice na 9 m² površine;
2) za prostore javne namene prema kriterijumu jedno lice na 5 m² površine;
3) za prostore šalterskog tipa prema kriterijumu 1 lice/m u dužini šaltera.
Brzina kretanja na putu evakuacije za nivo konkorsa i mezanina (prostori sa manjim brojem lica po m2) je 1,0 m/s.
Specifična propusna moć izlaza određuje se u skladu sa članom 71. ovog pravilnika.
Dužina puta evakuacije koju lica moraju preći od bilo koje tačke sa prostora za neželezničku eksploataciju do prostora za železničku eksploataciju, odnosno izlaza koji vodi direktno napolje ne sme biti veća od 20 m.
Dužina puta evakuacije na nivou konkorsa do izlaznih stepenica ne sme biti veća od 61 m.
Stepeništa moraju ispunjavati uslove iz člana 59. ovog pravilnika, a stepeništa za vatrogasno-spasilačku intervenciju uslove iz čl. 60. i 61. ovog pravilnika.
Vrata postavljena na putevima evakuacije moraju ispunjavati uslove iz člana 70. ovog pravilnika.
Evakuacija lica se može dozvoliti preko horizontalnih izlaza u susedne zgrade u skladu sa odredbama člana 63. ovog pravilnika.
v) Proračun evakuacije lica kada je tačka bezbednosti istovremeno i bezbedno mesto
Kada podzemna stanica ima najviše dve etaže (peron i konkors) i ako se evakuacija od perona do bezbednog mesta može završiti u roku od 6 min, tada tačka bezbednosti predstavlja istovremeno i bezbedno mesto.
Proračun evakuacije stanice iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama čl. 47-71. ovog pravilnika, pri čemu je za proračun merodavan teorijski broj lica iz člana 50. ovog pravilnika uvećan za broj lica prisutnih na prostorima za neželezničku eksploataciju iz člana 73. ovog pravilnika.
Kod nadzemne stanice i nadzemnih delova mešovite stanice tačka bezbednosti predstavlja istovremeno i bezbedno mesto.
Proračun evakuacije stanice iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa članom 81. stav 2. ovog pravilnika.
3. Eskalatori i pokretne staze
Eskalatori i pokretne staze moraju ispunjavati zahteve iz posebnih srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Eskalatori i pokretne staze moraju biti izrađeni od negorivih građevinskih materijala sa površinama za kretanje obezbeđenim od klizanja i mržnjenja.
Osvetljenje eskalatora i pokretne staze mora biti u skladu sa odredbama srpskih standarda kojima je bliže uređena oblast osvetljenja.
Eskalatori i pokretne staze moraju biti opremljeni uređajem za zaustavljanje u slučaju hitnosti koji su postavljeni na početku i na kraju uređaja, a u prostoriji sa pogonskim uređajima i opremom mora biti predviđena kontrola zaustavljanja.
Prilikom ručnog i daljinskog zaustavljanja, eskalator ili pokretna staza se ne može zaustaviti pre isteka najmanje 15 s od početka aktiviranja zvučnog i svetlosnog signala ili poruke upozorenja koja označava njegovo zaustavljanje.
Zvučni signal i jasno razumljiva poruka upozorenja moraju se razlikovati od požarnog alarma i moraju imati jačinu zvuka najmanje 15 dBA iznad prosečnog nivoa ambijentalnog zvuka mereno duž eskalatora.
Eskalatori i pokretne staze se mogu koristiti za potrebe evakuacije lica, ali ne ulaze u proračun evakuacije lica.
Ukoliko se kreću u smeru ka bezbednom mestu, eskalatori i pokretne staze mogu da ostanu u radu (uključene).
Ukoliko se kreću suprotno od smera ka bezbednom mestu, eskalatori i pokretne staze se moraju trajno zaustaviti bezbednim usporavanjem preko uređaja za ručno zaustavljanje na samom eskalatoru odnosno pokretnoj stazi, ili daljinski iz komandnog centra odlukom operatera, ili putem izvršne funkcije.
Liftovi moraju ispunjavati zahteve iz propisa i srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Vrata voznog okna i kabina lifta moraju biti izrađeni od negorivog materijala.
Podne, zidne i plafonske obloge kabine lifta moraju biti od negorivih građevinskih proizvoda.
Okno lifta mora biti obezbeđeno od prodora dima i ventilisano, a vrata voznog okna lifta se moraju automatski zatvarati.
Pogon električnog lifta mora biti smešten u posebnu prostoriju (mašinska prostorija).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je u objektu predviđena ugradnja lifta bez mašinske prostorije, pogon lifta može se postaviti u voznom oknu, a orman komande za upravljanje (kontrolno upravljačka tabla) postavlja se na najvišoj etaži.
Pogon hidrauličnog lifta mora biti smešten u posebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija požarno odvojena horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60, koja se mora izvesti na način kojim se sprečava isticanje ulja iz prostorije izvođenjem praga na vratima, ugradnjom tehnološkog suda ili drugim tehničkim rešenjem, kako bi celokupna količina ulja u slučaju izlivanja ostala unutar prostorije.
Prostorija pogona hidrauličnog lifta mora biti ventilisana.
Zidovi okna lifta moraju imati otpornost prema požaru najmanje REI 60 ili EW 60 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Vrata voznog okna lifta iz stava 1. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje E 60.
Konstrukcija objekta koja nosi liftovsku konstrukciju mora imati otpornost prema požaru najmanje REI 60, izvedena od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
U slučaju kada se predviđa ugradnja lifta na fasadi nadzemne stanice ili nadzemnih delova mešovite stanice, konstrukcija objekta koja je van gabarita objekta i nosi liftovsku konstrukciju, mora biti izvedena od negorivih građevinskih proizvoda i udaljena od otvora na fasadi objekta najmanje 1 m, osim ako zidovi voznog okna imaju otpornost prema požaru kao noseći zid i ako su izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
U slučaju iz stava 1. ovog člana kada je prostor za pristup liftu ugrožen od požara i prodora dima, deo fasadnog zida na koji je prislonjen lift mora imati otpornost prema požaru najmanje EI 60 i mora biti izveden od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0, a vrata voznog okna lifta moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 60.
Lift u stanicama mora biti opremljen uređajima koji omogućavaju da se u slučaju požara kabina automatski dovede do tačke bezbednosti ili bezbednog mesta i da se posle izlaska lica lift automatski isključi iz rada.
Liftovi moraju biti opremljeni uređajima za daljinsku kontrolu i upravljanje iz komandnog centra.
U podzemnim stanicama i podzemnim delovima mešovitih stanica mora se predvideti najmanje jedan evakuacioni lift za lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom.
Broj lica iz stava 1. ovog člana koji se uzima u proračun utvrđuje lice kompetentno za saobraćaj.
Broj evakuacionih liftova se određuje na osnovu ukupnog broja lica iz stava 1. ovog člana koja se moraju evakuisati, nosivosti lifta i zahteva za rad lifta u trajanju od 30 min.
U blizini evakuacionog lifta moraju se na nivou perona predvideti prostori za smeštaj lica sa invaliditetom (bezbedni prostor) čija pojedinačna površina ne sme biti manja od 5 m², niti veća od 93 m².
Površina prostora iz stava 1. ovog člana se određuje prema kriterijumu tako što se predviđa jedno mesto za invalidska kolica (dimenzije 76 cm x 122 cm) na svakih 200 putnika.
Prostor iz stava 1. ovog člana mora biti požarno odvojen horizontalnim i vertikalnim pregradama i elementima za zatvaranje otvora, otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60 i opremljen sistemom sa natpritiskom koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Izuzetno od člana 93. ovog pravilnika bezbedni prostor za smeštaj lica sa invaliditetom može biti predviđen na nivou perona u evakuacionom stepeništu železničke delatnosti nedostupne javnosti.
Evakuaciono stepenište iz stava 1. ovog člana mora imati prošireni podest na koji se mogu smestiti ova lica na način da ne ometaju evakuaciju ostalih lica i moraju biti opremljena sistemom sa natpritiskom koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Zidovi stepeništa iz stava 1. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje REI 90 ili EI 90 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Vrata i svi drugi elementi za zatvaranje otvora u zidovima iz stava 2. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 60.
Evakuacioni lift mora ispunjavati zahteve propisa i srpskog standarda koji ga bliže uređuju.
Evakuacioni lift mora biti pristupačan preko pretprostora na svakom nivou stanice.
Pretprostor evakuacionog lifta iz stava 2. ovog člana mora ispunjavati sledeće uslove da:
1) je požarno odvojen horizontalnim i vertikalnim pregradama i elementima za zatvaranje otvora, otpornim prema požaru najmanje REI 60 ili EI 60;
2) ima širinu najmanje 1,25 m i površinu koja se proračunava po kriterijumu 0,5 m²/licu, ali ne manju od 5 m²;
3) je opremljen sistemom sa natpritiskom koji ne prelazi 50 Pa±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju;
4) je opremljen uređajima za dvosmernu glasovnu komunikaciju sa komandnim centrom.
Evakuacioni lift može se, prilikom evakuacije, koristiti samo između nivoa na kojima je moguć pristup pretprostoru lifta i nivoa koji predstavlja tačku bezbednosti, odnosno bezbedno mesto.
U podzemnim stanicama i podzemnim delovima mešovitih stanica kod kojih se najniži nivo (peron) nalazi na više od 30 m ispod referentnog nivoa mora se predvideti najmanje jedan vatrogasni lift.
Vatrogasni lift mora ispunjavati zahteve propisa i srpskog standarda koji ga bliže uređuju.
Vatrogasni lift mora biti pristupačan preko pretprostora na svakom nivou stanice.
Pretprostor vatrogasnog lifta iz stava 2. ovog člana mora ispunjavati sledeće uslove da:
1) je požarno odvojen horizontalnim i vertikalnim pregradama i elementima za zatvaranje otvora, otpornim prema požaru najmanje REI 90 ili EI 90;
2) je opremljen sistemom sa natpritiskom koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju;
3) bude takvih dimenzija da se nesmetano mogu koristiti nosila za spašavanje povređenih;
4) je opremljen uređajima za dvosmernu glasovnu komunikaciju sa komandnim centrom.
Evakuacioni i vatrogasni liftovi moraju imati okna čiji su zidovi otpornosti prema požaru najmanje REI 90 i izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Vrata voznog okna liftova iz stava 1. ovog člana moraju biti automatska i moraju imati otpornost prema požaru najmanje E 90.
Vrata voznog okna i kabina lifta iz stava 1. ovog člana moraju biti izrađeni od negorivog materijala.
Podne, zidne i plafonske obloge kabine lifta iz stava 1. ovog člana moraju biti od negorivih građevinskih proizvoda.
Kabina vatrogasnog lifta mora da bude najmanjih dimenzija potrebnih za evakuaciju povređenih korišćenjem nosila.
Uređaji i oprema za pogon evakuacionog i vatrogasnog lifta moraju biti smešteni u posebnu prostoriju (mašinska prostorija) koja mora ispunjavati sledeće uslove da:
1) bude odvojena od drugih prostora horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 120 ili EI 120 koje moraju biti izvedene od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0;
2) bude odvojena elementima za zatvaranje otvora otpornim prema požaru najmanje EI 90 koji moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
U mašinskoj prostoriji se mogu postaviti najviše dva pogonska uređaja sa pripadajućom opremom iz stava 1. ovog člana.
Evakuacioni i vatrogasni liftovi moraju biti opremljeni uređajima za daljinsku kontrolu i upravljanje iz komandnog centra.
U pogledu odvođenja dima i toplote, u zavisnosti od geometrije objekta i konfiguracije terena, nadzemne stanice mogu biti zatvorene ili otvorene.
Sve podzemne stanice i podzemni delovi mešovitih stanica u pogledu odvođenja dima i toplote smatraju se zatvorenim stanicama.
U nadzemnim zatvorenim stanicama na nivou perona mora se obezbediti sistem prirodnog ili prinudnog odvođenja dima i toplote uvažavajući ambijentalne uticaje.
U podzemnim stanicama i podzemnim delovima mešovitih stanica mora se obezbediti sistem prinudnog odvođenja dima i toplote, a izuzetno sistem prirodnog odvođenja dima i toplote ako se dokaže njegova efikasnost.
Za nadzemne zatvorene stanice, podzemne stanice i podzemne delove mešovite stanice mora se izraditi inženjerska analiza kojom se mora potvrditi da sistem prirodnog i/ili prinudnog odvođenja dima i toplote obezbeđuje zaštitu lica u stanici i lica koja vrše vatrogasno-spasilačku intervenciju u slučaju požara na železničkom vozilu u stanici.
Inženjersku analizu iz stava 1. ovog člana izrađuje lice zaposleno u pravnom licu sa iskustvom iz ove oblasti.
Inženjerska analiza iz stava 1. ovog člana prethodi izradi tehničke dokumentacije koja se izrađuje u skladu sa zakonom koji uređuje oblast planiranja i izgradnje i zaštite od požara i postaje njen sastavni deo.
Inženjerska analiza iz člana 105. ovog pravilnika mora da sadrži:
1) potvrđeni program kompjuterske simulacije stanice i dela tunela u zoni stanice koji, za odgovarajući scenario požara, pruža kvantitativnu analizu protoka vazduha zajedno sa dimom, ili priznatu kompjutersku metodu proračuna iz dinamike fluida (CFD), ili obadva postupka kada se jednom metodom ne mogu dokazati parametri;
2) izbor i pozicioniranje mesta na kojima je definisana potrebna brzina strujanja vazduha (kritična brzina) kada nema požara, a koja će se nakon izvođenja sistema potvrditi merenjem, kako bi se dokazalo da izvedeni sistem ispunjava kriterijume i zahteve utvrđene inženjerskom analizom;
3) vreme održivosti stanice.
Sistem za odvođenje dima i toplote mora biti takav da:
1) obezbedi uslove za evakuaciju duž puteva i koridora evakuacije u zatvorenim stanicama;
2) obezbedi potreban protok vazduha uzimajući u obzir i uticaj dela tunela u zoni stanice, kako bi se ostvarila kritična brzina strujanja vazduha;
3) ostvari pun kapacitet rada u periodu od 180 s nakon startovanja sistema;
4) radi pri punom kapacitetu u uslovima požara u vremenu održivosti utvrđenom inženjerskom analizom, ali ne kraće od 60 min.
Građevinske prepreke i enterijerski elementi moraju biti takvi da njihove karakteristike ostanu nepromenjene kada su izloženi uslovima koji se generišu tokom rada sistema za odvođenja dima i toplote u vremenu održivosti stanice i ne smeju imati ometajuće uticaje pregrada na odimljavanje.
Sistemi prinudnog odvođenja dima i toplote u stanici sa više tačaka izvlačenja mogu se koristiti ako se inženjerskom analizom utvrdi da će sistem ograničiti širenje dima u delu tunela u zoni stanice na dužini manjoj od 150 m.
Tehnička dokumentacija sistema za odvođenje dima i toplote urađena na osnovu inženjering analize mora da obuhvati i sledeće:
1) scenario požara sa dinamikom razvoja požara;
2) prikaz strukture stanice i dela tunela u zoni stanice;
3) uticaj visine, visinske razlike, razlike u ambijentalnim temperaturama i ambijentalnom strujanju vazduha, kao i druge ambijentalne uticaj;
4) sistem ventilatora, šahtova i uređaja za usmeravanje strujanja vazduha u stanici i delu tunela u zoni stanice, kao i uticaj na izbor opreme sistema usled pritisaka koji nastaju u radu i pritiska koji stvara struja vazduha usled kretanja voza;
5) matricu utvrđenih procedura reagovanja u uslovima požara koji može da inicira brzo reagovanje iz komandnog centra;
6) analizu pouzdanosti sistema za odvođenje dima i toplote koji uzima u obzir podsisteme: električne i mašinske instalacije i daljinsku kontrolu.
Kriterijumi za analizu pouzdanosti iz člana 110. stav 1. tačka 6) ovog pravilnika utvrđeni su u standardima i priznatim metodama proračuna.
Analiza pouzdanosti mora da uzme u obzir sledeće događaje:
1) požar na železničkom vozilu u delu tunela u zoni stanice ili požar na stanici;
2) havariju na električnim instalacijama u okviru stanice ili dela tunela u zoni stanice usled koje može doći do prekida napajanja sistema za odvođenje dima i toplote;
3) iskakanje iz šina železničkog vozila;
4) havariju ventilatora koji ima najveći kapacitet u sistemu za odvođenje dima i toplote.
Otvori na sistemima za odvođenje dima i toplote moraju biti postavljeni tako da se spreči povrat dima u prostore stanice kroz bilo koji otvor, obezbedi funkcionalnost puteva evakuacije i vreme održivosti stanice.
Izbor ventilatora sistema za odvođenje dima i toplote vrši se na osnovu kritične temperature kojoj je izložen ventilator i kritične brzine vazduha u stanici i delu tunela u zoni stanice u uslovima požara utvrđenih inženjerskom analizom.
Kritična temperatura iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na mestu u neposrednoj blizini usisa sistema za odvođenje dima i toplote i ne sme biti manja od 150 °C.
Elektromotor u sklopu ventilatora sistema za odvođenje dima i toplote mora da dostigne svoju punu radnu brzinu iz zaustavljenog položaja u vremenu od najviše 30 s, a za motore sa promenljivom brzinom od najviše 60 s.
Na napojnim strujnim krugovima elektromotora ventilatora, prigušivača, kao i na kontrolnoj opremi elektromotora ne smeju se postavljati uređaji za zaštitu od preopterećenja.
Oprema, uključujući i rasklopne blokove za opsluživanje ventilatora mora biti postavljena u posebnim prostorijama, pri čemu mora biti eleminisan štetan uticaj struje vazduha ventilatora na električnu opremu i rasklopne blokove.
Sistem za odvođenje dima i toplote može biti predviđen i za ventilaciju prostora.
Ventilacioni sistemi i ventilatori, koji nisu u funkciji sistema za odvođenje dima i toplote, moraju se automatski zaustaviti kada dođe do aktiviranja sistema za dojavu požara i sistema za odvođenje dima i toplote.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se potvrdi inženjerskom analizom, u radu mogu ostati ventilacioni sistemi i ventilatori koji:
1) ne utiču na sistem za odvođenje dima i toplote;
2) opslužuju posebne prostorije sa opremom u funkciji bezbednosti lica i saobraćaja;
3) opslužuju prostorije sa akumulatorima i mesta na kojima se mogu pojaviti potencijalno eksplozivne atmosfere.
Upravljanje sistemima za odvođenje dima i toplote mora se vršiti iz komandnog centra i lokalno iz stanice ili tunela.
U komandnom centru mora se obezbediti signalizacija rada ventilatora kontrolom protoka vazduha, kao i signalizacija rada opreme i uređaja koji su u njihovoj funkciji.
Kada komandni centar nije operativan ili kada je upravljanje iz komandnog centra preneto na lokalni nivo, upravljanje sistemima se mora vršiti lokalno.
U slučaju prirodnog odvođenja dima i toplote, sistem za pneumatsko napajanje mora da obezbedi funkcionisanje u uslovima požara najmanje dve najkritičnije zone.
Tokom požara mora biti usklađen rad signalnog sistema, isključenje elektrovučne sile i sistema za odvođenje dima i toplote, kako bi se omogućila bezbednost lica u svim železničkim vozilima koja se mogu zateći između otvora za odvođenje dima i toplote u zoni stanice.
Pri prvom kontrolisanju sistema za odvođenje dima i toplote u skladu sa propisima iz oblasti zaštite od požara, pored ostalih nalaza, moraju se potvrditi sve karakteristike sistema u stanici i tunelu utvrđene inženjerskom analizom.
Električne instalacije moraju biti izvedene tako da se spreči rizik od izbijanja i širenja požara, omogući rad instalacija koje moraju da funkcionišu u uslovima požara i budu zaštićene od mehaničkih uticaja.
Kroz objekat stanice ne mogu prolaziti električne instalacije koje nisu u funkciji stanice.
Izuzetno od stava 2. ovog člana može se dozvoliti prolaz električnih instalacija kroz stanicu ukoliko su postavljene u posebnom vertikalnom i/ili horizontalnom kanalu koji mora imati otpornost prema požaru najmanje EI 90 i biti izveden od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Prostori za železničku eksploataciju koji nisu dostupni javnosti, prostori za železničku eksploataciju koji su dostupni javnosti i prostori za neželezničku eksploataciju moraju imati međusobno nezavisne električne instalacije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana električne instalacije prostora za železničku eksploataciju koji nisu dostupni javnosti površine manje od 100 m2 ne moraju biti nezavisne kada se nalaze u sastavu prostora za železničku eksploataciju dostupnu javnosti ili prostora za neželezničku eksploataciju.
Na nivou perona, na krajnjim tačkama, mora biti postavljen ugradni rasklopni blok (vidljivo označen i obeležen) nominalne snage najmanje 12 kVA u kome se nalaze četiri monofazne i dve trofazne utičnice namenjene za korišćenje dodatnih uređaja za osvetljenje, evakuaciju i vatrogasno-spasilačku intervenciju.
Kvar jedne utičnice ne sme izazvati kvar napajanja druge utičnice na istom kolu.
Elementi električnih instalacija za isključenje električne energije moraju biti postavljeni da budu dostupni samo stručnim službama.
Elementi iz stava 1. ovog člana koji isključuju napajanje instalacija koje rade u uslovima požara i instalacija transportnih sistema moraju biti odvojeni i posebno označeni.
Električna instalacija prostora za neželezničku eksploataciju mora imati element za isključenje električne energije u slučaju hitnosti, koji se nalazi na ovom prostoru i dostupan je samo stručnim licima i licima zaposlenim na stanici.
Električni razvod i električna oprema, u prostorima stanice za železničku eksploataciju dostupnu javnosti i prostorima stanice za neželezničku eksploataciju, moraju ispunjavati odredbe za klasu spoljašnjih uticaja BD3.
Horizontalni i vertikalni električni razvod glavnih vodova u stanici mora biti postavljen u kanalima u skladu sa čl. 21. i 22. ovog pravilnika, a rasklopni blokovi i table u skladu sa članom 23. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
Ukupna snaga električnih uređaja u prostoriji za namensku termičku obradu hrane ne može biti veća od 20 kW.
Elektroenergetsko postrojenje visokog napona sa suvim transformatorima postavlja se u prostoriju koja je odvojena horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje EI 90 i vratima otpornim prema požaru najmanje EI 60.
Elektroenergetsko postrojenje visokog napona sa uljnim transformatorima postavlja se u prostoriju koja je odvojena horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje EI 180 i vratima otpornim prema požaru najmanje EI 90.
Pregradni zidovi između prostorija koje pripadaju elektroenergetskom postrojenju visokog napona sa uljnim transformatorima, za koje postoji zahtev za požarno odvajanje pojedinačnih prostorija prema posebnom propisu, moraju biti otporni prema požaru najmanje EI 120.
Elementi konstrukcije navedeni u st. 1-3. ovog člana moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Osim redovnog napajanja električnom energijom iz distributivne mreže, u stanici se mora obezbediti i rezervni izvor snabdevanja električnom energijom sledećih instalacija, uređaja i sistema:
1) sigurnosne rasvete evakuacionih puteva (stepeništa, hodnici, znaci za usmeravanje kretanja prilikom evakuacije i sl.);
2) uređaja za podizanje pritiska u hidrantskoj mreži;
3) stabilnih sistema za dojavu požara;
4) stabilnih sistema za gašenje požara;
5) uređaja za kontrolu pristupa;
6) najmanje jednog lifta namenjenog korisnicima stanice;
7) eskalatora i pokretnih staza;
8) instalacija i uređaja u prostoriji komandnog centra;
9) drugih instalacija potrebnih za rad stanice.
Rezervni izvor za snabdevanje električnom energijom instalacija, uređaja i sistema iz stava 1. ovog člana mora se predvideti za rad u trajanju najmanje 120 min.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, električni razvod uređaja pod tač. 1)-4) koji je ugrožen požarom mora imati otpornost prema požaru najmanje FE 120/E90 min.
Osim redovnog napajanja električnom energijom iz distributivne mreže, u stanici se mora obezbediti i sigurnosni izvor snabdevanja električnom energijom sledećih sigurnosnih sistema:
1) vatrogasnog i evakuacionog lifta;
2) sistema za odvođenje dima i toplote i sistema za natpritisak;
3) instalacije za komunikaciju i glasovne poruke uključujući i ozvučenje;
4) rasklopnih blokova na krajnjim tačkama perona iz člana 124. ovog pravilnika;
5) drugih sistema koji služe za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju.
Sigurnosni izvor za snabdevanje električnom energijom instalacija, uređaja i sistema iz stava 1. ovog člana mora se predvideti za rad u trajanju najmanje 120 min.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, električni razvod povezan sa sigurnosnim izvorom mora imati otpornost prema požaru najmanje FE 120/E90 min.
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati u uslovima požara pri pojavi prvog kvara na sigurnosnom sistemu i/ili pri pojavi bilo kojeg kvara na drugoj električnoj opremi koja ne pripada sigurnosnim sistemima.
Za potrebe funkcionisanja sistema koji rade u uslovima požara mora se obezbediti selektivnost napajanja električnom energijom.
Sigurnosna rasveta odnosno osvetljenje znakova za usmeravanje kretanja lica, osvetljenje puteva evakuacije, osvetljenje prostorija za boravak lica površine veće od 60 m² mora biti u skladu sa odredbama srpskih standarda kojima je uređena oblast osvetljenja.
Sigurnosna rasveta mora biti izvedena u svim stanicama, na natkrivenim peronima, zatvorenim stazama i podzemnim prolazima koji omogućavaju pristup nadzemnim peronima.
Protivpanična rasveta mora biti postavljena tako da je jasno i nedvosmisleno uočljiva i da nije zaklonjena ili ometena drugim vrstama signalizacije.
Stabilni sistem za dojavu požara mora biti izveden u svim stanicama, osim u nadzemnim otvorenim stanicama i mora biti u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Stabilni sistem za dojavu požara iz člana 136. ovog pravilnika mora imati sledeće izvršne funkcije:
1) zatvaranje vrata, klapni i sličnih elemenata za zatvaranje otvora;
2) aktiviranje selektivnog alarma namenjenog licima koja upravljaju evakuacijom uz emitovanje glasovne poruke;
3) aktiviranje opšteg alarma namenjenog putnicima u stanici ili delu stanice, uz emitovanje glasovne poruke;
4) otključavanje izlaza i rampi za kontrolu karata aktiviranjem opšteg alarma;
5) aktiviranje sistema za odvođenje dima i toplote;
6) aktiviranje sistema za gašenje požara;
7) aktiviranje drugih sistema koji služe za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju.
Centralni uređaj za dojavu požara u prostoru stanice mora se postaviti na stalno zaposednutu i pristupačnu lokaciju.
Instalacije za komunikaciju sa zaposlenima u stanici i glasovne poruke namenjene putnicima uključujući i ozvučenje moraju biti izvedene u svim stanicama.
U podzemnim stanicama i podzemnim delovima mešovitih stanica mora biti izveden stabilni sistem za gašenje požara u prostorima za neželezničku eksploataciju i prostorima sa posebnim rizikom iz člana 39. ovog pravilnika.
Stabilni sistem za gašenje požara iz stava 1. ovog člana mora biti u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Za svaku stanicu se, na javnoj vodovodnoj mreži, moraju predvideti najmanje dva nadzemna spoljna hidranta prečnika 80 mm ili 100 mm na rastojanju od stanice najmanje 50 m.
Za svaku stanicu mora se predvideti priključak za vatrogasno vozilo prečnika najmanje 80 mm povezan na instalaciju unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara.
Priključak iz stava 1. ovog člana mora biti na lako pristupačnom mestu i jasno obeležen.
Sve nadzemne stanice, nadzemni delovi mešovite stanice, kao i podzemne stanice i podzemni delovi mešovite stanice sa jednim nivoom ispod referentnog nivoa moraju imati unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara u skladu sa posebnim propisom koji bliže uređuje ovu oblast, pri čemu ukupna količina vode mora biti najmanje 10 l/s u trajanju najmanje 120 min.
Na svakom podzemnom nivou moraju se predvideti jedan hidrantski priključak prečnika 80 mm i dva hidrantska priključka prečnika 52 mm.
Sve podzemne stanice i podzemni delovi mešovite stanice, koji imaju dva i više nivoa ispod referentnog nivoa moraju imati unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara u skladu sa posebnim propisom koji bliže uređuje ovu oblast, pri čemu količina vode mora biti najmanje 20 l/s u trajanju najmanje 120 min sa dva hidrantska priključka prečnika najmanje 80 mm na referentnom nivou, kao i jedan hidrantski priključak prečnika 80 mm i dva hidrantska priključka prečnika 52 mm na svakom podzemnom nivou.
U stanicama se mora predvideti potreban broj mobilnih uređaja za gašenje požara u skladu sa uputstvom proizvođača.
U podzemnim stanicama i podzemnim delovima mešovitih stanica mora se obezbediti potreban broj kompleta za ličnu zaštitu disajnih organa, očiju i lica sa odgovarajućim filterom od štetnih gasova i isparenja u skladu sa uputstvom proizvođača.
1. Pristup za vatrogasno-spasilačku intervenciju
Tunel mora imati pristup za vatrogasno-spasilačku intervenciju.
Pristup iz stava 1. ovog člana može biti preko stanice, portala tunela ili pristupnog okna.
Za pristup portalu tunela i pristupnom oknu mora se obezbediti pristupni put za vatrogasna vozila izgrađen u skladu sa propisom kojim je uređena ova oblast.
Izuzetno od stava 3. ovog člana za pristup vatrogasnog vozila pristupnom oknu na teško pristupačnog terenu, pristupna saobraćajnica kojom se prilazi oknu može biti na udaljenosti najviše 50 m od gabarita okna.
Svakom delu tunela se mora pristupiti sa dve strane.
Međusobno rastojanje između dva pristupa iz člana 145. stav 2. ovog pravilnika mora iznositi najviše 800 m unutar tunelske cevi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana može se dozvoliti pristup tunelu samo sa jedne strane u slučaju slepog koloseka dužine manje od 100 m.
Za pristup vatrogasno-spasilačke jedinice portalu tunela mora se sa pristupnog puta za vatrogasna vozila predvideti prilazna pešačka staza minimalne širine 1,40 m i nagiba najviše 10%.
Kada je portal tunela u denivelaciji u odnosu na pristupni put za vatrogasna vozila, mora se predvideti stepenište, širine najmanje 1,20 m.
Prilazna pešačka staza iz stava 1. ovog člana mora uvek biti slobodna i na njoj nije dozvoljeno postavljanje prepreka koje ometaju vatrogasnu spasilačku intervenciju.
Na nivou koloseka ispred portala tunela mora se predvideti najmanje 25 m 2 radne površine za vatrogasno-spasilačku opremu.
Radna površina iz stava 1. ovog člana mora imati hidrantski priključak za vatrogasno vozilo, osvetljenje, sistem za vezu sa komandnim centrom i vatrogasno-spasilačkim jedinicama, set utičnica (dve trofazne i tri monofazne) i informacione panele sa podacima o udaljenju do najbliže stanice ili do najbližeg drugog pristupa u tunel.
Za pristup vatrogasno-spasilačke jedinice pristupnom oknu mora se sa pristupnog puta za vatrogasna vozila predvideti prilazna pešačka staza minimalne širine 1,40 m i nagiba najviše 10%.
Na nivou ulaza u pristupno okno mora se obezbediti radna površina za vatrogasno-spasilačku opremu koja ispunjava zahteve propisane članom 148. ovog pravilnika.
Vrata pristupnog okna moraju biti zaključana, pri čemu vatrogasno-spasilačkoj jedinici mora biti omogućeno lako dostupno otključavanje vrata okna sa spoljne strane odgovarajućim nestandardnim ključem.
Vrata iz stava 3. ovog člana moraju biti otključana i otvorena za vreme trajanja intervencije.
Izlazni otvori moraju biti jasno i upadljivo obeleženi kako bi se sprečila blokada pristupa.
Kada se peroni nalaze na dubini do 15 m u odnosu na nivo radne površine, u pristupnom oknu mora se predvideti stepenište za vatrogasno-spasilačku intervenciju, čija svetla širina mora biti najmanje 1,40 m, a svetla visina najmanje 2,20 m.
Kada se peroni nalaze na dubini 15-30 m u odnosu na nivo radne površine, pristupno okno, pored stepeništa iz stava 1. ovog člana, mora imati i šaht minimalnih dimenzija 1 m × 2 m opremljen remenicom (čekrkom) za spuštanje vatrogasno-spasilačke opreme minimalne težine 50 kg.
Kada se peroni nalaze na dubini većoj od 30 m u odnosu na nivo radne površine, pristupno okno, pored stepeništa iz stava 1. ovog člana, mora imati i vatrogasni lift koji ispunjava zahteve propisa i srpskog standarda koji ga uređuju.
Vatrogasni lift iz stava 3. ovog člana mora biti takvih dimenzija da se nesmetano mogu koristiti nosila za spašavanje povređenih.
Veza pristupnog okna i tunela mora se ostvariti preko pretprostora, površine najmanje 25 m2, koji je požarno odvojen horizontalnim i vertikalnim pregradama REI 120 ili EI 120 i vratima otpornim prema požaru najmanje EI 30 i širine najmanje 1 m.
Pretprostor iz stava 1. ovog člana mora biti opremljen sistemom sa natpritiskom koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Pretprostor iz stava 1. ovog člana mora imati hidrantski priključak, instalacije osvetljenja puta za evakuaciju, sistem za vezu sa komandnim centrom i vatrogasno-spasilačkom jedinicom, set utičnica (dve trofazne i tri monofazne), komande za upravljanje natpritiskom u pretprostoru, komande za upravljanje sistemom za odvođenje dima i toplote i informacione panele sa podacima o udaljenju do najbliže stanice ili do najbližeg drugog pristupa u tunel.
2. Građevinske mere za sprečavanje prenosa požara
Noseći elementi konstrukcije tunela moraju imati otpornost prema požaru najmanje R 120 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A1.
Sekundarne konstrukcije i obloge tunela moraju biti izvedene od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Prozirni elementi lakog krova (npr. krovni prozori, lanterne i sl.) moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase B-s1,d0.
Tehničke prostorije moraju biti odvojene horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 120 ili EI 120, izvedenim od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
Vrata i svi drugi elementi za zatvaranje otvora u pregradama iz stava 1. ovog člana moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 60.
Zidovi vertikalnih i horizontalnih kanala za smeštaj mašinskih i elektro instalacija moraju imati otpornost prema požaru najmanje EI 120 i moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2-s1,d0.
3. Putevi evakuacije
Za potrebe evakuacije lica iz železničkog vozila u tunelu ili delu tunela u zoni stanice mora se obezbediti daljinska kontrola zaustavljanja vozila, obustavljanje železničkog saobraćaja i hitno isključenje električnog vučnog napajanja.
Zaustavljanje železničkog vozila iz stava 1. ovog člana prioritetno se vrši u delu tunela u zoni stanice, a izuzetno u samom tunelu.
U svakom delu tunela, van gabarita kretanja železničkog vozila, mora se obezbediti put za evakuaciju (pešačke staze) lica iz vozila do evakuacionih izlaza iz tunela.
Evakuacionim izlazima iz tunela iz stava 1. ovog člana smatraju se portal tunela, pristupno okno, koridor evakuacije i izlaz na peron.
Rastojanje između izlaza iz stava 2. ovog člana ne sme biti veće od 800 m.
Minimalne dimenzije izražene u cm i presek prostora iznad puta za evakuaciju iz stava 1. ovog člana moraju biti u skladu sa slikom:
Za tunel sa |
Za tunel sa |
||||
|
|||||
Put iz člana 156. ovog pravilnika mora biti kontinualan i ravan bez prepreka.
Kontinuitet puta evakuacije mora da se održi i na posebnim delovima tunela kao što su evakuacioni izlazi iz tunela, ukrštanje koloseka i sl. i ostvaruje se korišćenjem pešačkih staza, stepenica, pasarela i sl.
Ukoliko se za potrebe kontinuiteta puta koriste stepenice, one moraju biti iste širine kao i sam put sa visinom stepenika najviše 21 cm, a ako se koristi pasarela mora se predvideti i rukohvat.
Izuzetno od člana 156. ovog pravilnika kod dvocevnih tunela i dvokolosečnih jednocevnih tunela celom dužinom podeljenih pregradom, umesto izlaza za evakuaciju mogu se predvideti poprečni prolazi.
Poprečnim prolazom iz stava 1. ovog člana smatra se pešačka veza između dve cevi tunela ili između dva koloseka, koja obezbeđuje evakuaciju lica preko neugroženog koloseka do najbližeg izlaza iz člana 156. stav 2. ovog pravilnika.
Pregrada između dve cevi tunela ili između dva koloseka na kojoj se predviđa poprečni prolaz mora imati otpornost prema požaru najmanje REI 120 sa vratima najmanje EI 90.
Poprečni prolazi moraju se predvideti na međusobnom rastojanju i rastojanju od stanice od najviše 244 m, sa svetlom širinom najmanje 1,25 m i svetlom visinom najmanje 2,10 m.
U obe tunelske cevi ili kada su koloseci podeljeni pregradom, na strani koloseka na kojoj se nalazi poprečni prolaz moraju se predvideti pešačke staze.
Vrata na poprečnim prolazima moraju biti zaokretna, a izuzetno mogu biti horizontalna klizna vrata.
Kada se evakuacija lica iz tunela prema izlazu na peron stanice vrši preko koridora evakuacije, tada koridor evakuacije mora imati širinu najmanje 1,25 m i mora ispunjavati sledeće uslove:
1) požarno je odvojen horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje REI 120 ili EI 120 i vratima otpornim prema požaru najmanje EI 120;
2) vrata moraju imati širinu najmanje 1 m i moraju se otvarati u smeru evakuacije;
3) elementi konstrukcije i obloge moraju biti izrađeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar klase A1;
4) opremljen je sistemom sa natpritiskom koji ne prelazi 50 Pa ±10% (potrebna sila za otvaranje vrata ne prelazi 100 N) projektovanim u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
Vrata na izlazima iz tunela se moraju otvarati pri maksimalnoj sili od 220 N i moraju da podnesu pritiske koje stvaraju vozovi koji prolaze i pritiske koje stvaraju sistemi za odvođenje dima i toplote.
4. Sistemi za odvođenje dima i toplote
Tunel mora imati sistem prinudnog odvođenja dima i toplote kojim se obezbeđuje zaštita lica u tunelu i lica koja vrše vatrogasno-spasilačku intervenciju u slučaju požara, kao i kontrola širenja dima u prostor stanice ili u pravcu vozova koji bi se zatekli u tunelu.
Izuzetno od člana 161. ovog pravilnika sistem za odvođenje dima i toplote ne mora se predvideti na slepim kolosecima u tunelu koji nemaju otvore celom dužinom prema putničkim kolosecima.
Sistemi za odvođenje dima i toplote predviđeni u tunelu mogu da učestvuju u odvođenju dima i toplote iz stanica.
Efikasnost sistema prinudnog odvođenja dima i toplote iz tunela mora se potvrditi izradom inženjerske analize u slučaju požara na železničkom vozilu u tunelu.
Inženjersku analizu iz stava 1. ovog člana izrađuje lice zaposleno u pravnom licu sa iskustvom iz ove oblasti.
Inženjerska analiza iz stava 1. ovog člana prethodi izradi tehničke dokumentacije koja se izrađuje u skladu sa zakonom koji uređuje oblast planiranja i izgradnje i zaštite od požara i postaje njen sastavni deo.
Inženjerska analiza iz člana 164. ovog pravilnika mora da sadrži sledeće:
1) potvrđeni program kompjuterske simulacije tunela i uticaja stanice koji, za odgovarajući scenario požara, pruža kvantitativnu analizu protoka vazduha zajedno sa dimom, ili priznatu kompjutersku metodu proračuna iz dinamike fluida (CFD), ili obadva postupka kada se jednom metodom ne mogu dokazati parametri;
2) izbor i pozicioniranje mesta na kojima je definisana potrebna brzina strujanja vazduha (kritična brzina) kada nema požara, a koja će se nakon izvođenja sistema potvrditi merenjem, kako bi se dokazalo da izvedeni sistem ispunjava kriterijume i zahteve utvrđene inženjerskom analizom;
3) vreme održivosti tunela.
Sistem za odvođenje dima i toplote mora biti takav da:
1) obezbedi uslove za evakuaciju duž puteva za evakuaciju (pešačke staze) u tunelu;
2) obezbedi potreban protok vazduha unutar tunela uzimajući u obzir i uticaj stanice, kako bi se ostvarila kritična brzina strujanja vazduha;
3) ostvari pun kapacitet rada u periodu od 180 s nakon startovanja sistema;
4) opslužuje maksimalan broj vozova između ventilacionih otvora tokom požara;
5) radi pri punom kapacitetu u uslovima požara u vremenu održivosti utvrđenom inženjerskom analizom, ali ne kraće od 120 min.
Sistem za odvođenje dima i toplote u tunelu mora uzeti u obzir uticaj sistema predviđenog članom 109. ovog pravilnika.
Tehnička dokumentacija sistema za odvođenje dima i toplote urađena na osnovu inženjering analize mora da obuhvati i sledeće:
1) scenario požara sa dinamikom razvoja požara;
2) prikaz strukture tunela;
3) uticaj visine, visinske razlike, razlike u ambijentalnim temperaturama i ambijentalnom strujanju vazduha, kao i druge ambijentalne uticaje;
4) sistem ventilatora, šahtova i uređaja za usmeravanje strujanja vazduha u tunelu kao i uticaj na izbor opreme sistema usled pritisaka koji nastaju u radu i pritiska koji stvara struja vazduha usled kretanja voza;
5) matricu utvrđenih procedura reagovanja u uslovima požara koji može da inicira brzo reagovanje iz komandnog centra;
6) analizu pouzdanosti sistema za odvođenje dima i toplote koji uzima u obzir podsisteme: električne i mašinske instalacije i daljinsku kontrolu.
Kriterijumi za analizu pouzdanosti iz člana 168. stav 1. tačka 6) ovog pravilnika utvrđeni su u standardima i priznatim metodama.
Analiza pouzdanosti mora da uzme u obzir sledeće događaje:
1) požar na železničkom vozilu u tunelu;
2) havariju na električnim instalacijama usled koje može doći do prekida napajanja sistema za odvođenje dima i toplote;
3) iskakanje iz šina železničkog vozila;
4) havariju ventilatora koji ima najveći kapacitet u sistemu za odvođenje dima i toplote.
Sistem za odvođenje dima i toplote mora biti predviđen i dimenzionisan tako da spreči kretanje dima na dužini većoj od 800 m računajući od mesta nastanka do glavnog mesta za izvlačenje dima.
Otvori na sistemima za odvođenje dima i toplote moraju biti postavljeni tako da se spreči prodor dima u prostore stanice kroz bilo koji otvor.
Izbor ventilatora sistema za odvođenje dima i toplote vrši se na osnovu kritične temperature kojoj je izložen ventilator i kritične brzine vazduha u tunelu u uslovima požara utvrđenih inženjerskom analizom.
Kritična temperatura iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na mestu u neposrednoj blizini usisa sistema za odvođenje dima i toplote i ne sme biti manja od 1500 C.
Elektromotor u sklopu ventilatora sistema za odvođenje dima i toplote mora da dostigne svoju punu radnu brzinu iz zaustavljenog položaja u vremenu od najviše 30 s, a za motore sa promenljivom brzinom od najviše 60 s.
Napojni strujni krugovi, oprema, rasklopni blokovi i upravljanje sistema za odvođenje dima i toplote moraju ispunjavati uslove propisane čl. 114-115. i članom 118. ovog pravilnika.
Tokom požara mora biti usklađen rad signalnog sistema, isključenje elektrovučne sile i sistema za odvođenje dima i toplote, kako bi se omogućila bezbednost lica u svim železničkim vozilima koja se mogu zateći između otvora za odvođenje dima i toplote u tunelu.
Električne instalacije u tunelima moraju biti izvedene tako da se spreči rizik od izbijanja i širenja požara, omogući rad instalacija koje moraju da funkcionišu u uslovima požara i budu zaštićene od mehaničkih uticaja.
Električni razvod i električna oprema mora ispunjavati odredbe za klasu spoljašnjih uticaja BD3 i moraju biti zaštićeni od mehaničkih uticaja.
Sa svake dužne strane tunela moraju se predvideti električni priključci pojedinačne nominalne snage 12 kVA, koji služe za napajanje prenosnih svetlosnih uređaja, opreme za spašavanje lica iz železničkog vozila i opreme za sečenje (makaze, brusilice i sl.).
Priključci iz stava 1. ovog člana moraju imati odvojena strujna kola za napajanje iz različitih rasklopnih blokova za svaku stranu tunela, a električni razvod mora omogućiti istovremenu upotrebu dva priključka po kolu sa pojedinačnom nominalnom snagom od 12 kVA.
Priključci iz stava 1. ovog člana moraju se postaviti na način da rastojanje između priključaka na suprotnim stranama tunela ne bude veće od 100 m (smaknuti raspored), pri čemu rastojanje između priključaka na istoj strani tunela ne sme biti veće od 200 m.
Pored napajanja električnom energijom iz distributivne mreže mora se obezbediti i rezervni izvor za napajanje priključaka iz stava 1. ovog člana.
Osim redovnog napajanja električnom energijom iz distributivne mreže, za tunel se mora obezbediti i sigurnosni izvor snabdevanja električnom energijom sledećih sigurnosnih sistema:
1) vatrogasnog lifta;
2) instalacija za odvođenje dima i toplote i sistema za natpritisak;
3) instalacije osvetljenja puta za evakuaciju, svetlosne signalizacije i znakova upozorenja;
4) instalacije za komunikaciju i glasovne poruke između železničkog vozila i komandnog centra;
5) kontrolnog sistema za upravljanje vozom bez operatera;
6) seta utičnica i informacionih panela na radnim površinama za vatrogasno-spasilačku intervenciju;
7) drugih sistema koji služe za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju.
Sigurnosni izvor za snabdevanje električnom energijom instalacija, uređaja i sistema iz stava 1. ovog člana mora se predvideti za rad u trajanju od 120 min.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, električni razvod povezan sa sigurnosnim izvorom mora imati otpornost prema požaru najmanje FE 120/E90 min.
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati u uslovima požara pri pojavi prvog kvara na sigurnosnom sistemu i/ili pri pojavi bilo kojeg kvara na drugoj električnoj opremi koja ne pripada sigurnosnim sistemima.
Za potrebe funkcionisanja sistema koji rade u uslovima požara mora se obezbediti selektivnost napajanja električnom energijom.
U tunelu se mora predvideti električno osvetljenje za potrebe evakuacije i vatrogasno-spasilačke intervencije koje se sastoji od osvetljenja puta za evakuaciju, svetlosne signalizacije i znakova upozorenja.
Osvetljenje puta za evakuaciju mora biti takvo da se postigne osvetljaj na podu pešačke staze najmanje 2,7 lx.
Svetiljke se moraju postaviti bočno sa svake strane dvokolosečnog tunela ili sa jedne strane jednokolosečnog tunela, na međusobnoj udaljenosti najviše 30 m i na visini manjoj od 1/3 vertikalnog rastojanja između nivoa pešačke staze i najviše tačke tunela.
Uključenje osvetljenja iz stava 1. ovog člana mora se predvideti daljinski iz komandnog centra i lokalno, a isključenje se ne može izvršiti bez intervencije stručnih službi.
Lokalno uključenje osvetljenja iz stava 3. ovog člana vrši se stalno osvetljenim tasterima raspoređenim na zidu duž pešačke staze na rastojanju najviše 100 m, kao i na svakom kraju perona, pri čemu i komandno kolo tastera mora da funkcioniše u slučaju požara.
Svetlosna signalizacija mora biti stalno uključena i postavljena tako da iz neposredne blizine osvetljava hidrantske priključke, električne priključke za vatrogasno-spasilačku jedinicu, znakove upozorenja i pristupe za vatrogasno-spasilačku jedinicu.
Znaci upozorenja su oznake za usmeravanja kretanja i oznake dužine puta do izlaza.
Znaci upozorenja se postavljaju na strani na kojoj se nalazi pešačka staza i moraju biti povezani na poseban strujni krug.
Oznake za usmeravanja kretanja se postavljaju na najviše 25 m, a oznake dužine puta do izlaza na najviše 100 m na pešačkoj stazi.
Svetlosna signalizacija i znaci upozorenja znakova iz stava 1. ovog člana, moraju biti u skladu sa zahtevima srpskih standarda koji ih bliže uređuju.
U pomoćnim prostorijama u sastavu tunela (kao što su elektrovučna podstanica, komandno signalna prostorija i sl.) mora se postaviti automatski sistem za dojavu požara koji je povezan sa komandnim centrom.
U blizini portala tunela i pristupnog okna, na javnoj vodovodnoj mreži, mora se predvideti najmanje jedan nadzemni spoljni hidrant prečnika 80 mm ili 100 mm na rastojanju najmanje 50 m.
Na radnim površinama, u blizini portala tunela i pristupnog okna, mora se predvideti priključak za vatrogasno vozilo prečnika najmanje 80 mm povezan na instalaciju unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara tunela.
Priključak iz stava 1. ovog člana mora biti na lako pristupačnom mestu i jasno obeležen.
U tunelu se mora predvideti instalacija unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara.
Rastojanje između mesta hidrantskih priključaka duž tunela ne sme biti veće od 100 m, pri čemu mesto mora biti opremljeno sa najmanje dva priključka 52 mm i jednim priključkom 80 mm.
Priključci iz stava 2. ovog člana moraju se obezbediti i u pretprostoru pristupnog okna, portalu tunela i stanici.
U pomoćnim prostorijama u sastavu tunela (kao što su elektrovučna podstanica, komandno signalna prostorija i sl.) mora se predvideti potreban broj mobilnih uređaja za gašenje požara u skladu sa uputstvom proizvođača.
U tunelu se mora obezbediti potreban broj kompleta za ličnu zaštitu disajnih organa, očiju i lica sa odgovarajućim filterom od štetnih gasova i isparenja u skladu sa uputstvom proizvođača.
Nadgledanje i upravljanje sistemima u slučaju požara u stanicama vrši se centralno iz komandnog centra za više stanica uz pomoć video nadzora i lokalno iz kontrolne sobe za svaku pojedinačnu stanicu.
Nadgledanje i upravljanje sistemima u slučaju požara u tunelima vrši se centralno iz komandnog centra i ručno sa lica mesta.
Komandni centar mora biti smešten u posebnoj prostoriji u sastavu stanice ili drugog objekta iz koga se nadgleda više stanica, a koja mora biti lako dostupna i pozicionirana na referentnom nivou.
Prostorija iz stava 1. mora biti požarno odvojena horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje EI 60 sa vratima otpornim prema požaru najmanje EI 30 i zaštićena stabilnim sistemima za dojavu i gašenje požara.
Prostorija komandnog centra mora biti takve veličine da se u nju mogu smestiti sva lica javnih službi za upravljanje vanrednim događajem.
Nadgledanje sistemima stanice iz komandnog centra podrazumeva identifikaciju mesta požara uz pomoć video nadzora i stabilnog sistema za dojavu požara i upravljanje sistemima, uređajima i instalacijama:
1) vratima, klapnama i sličnim elementima za zatvaranje otvora;
2) sistemom za odvođenje dima i toplote i sistemom za natpritisak;
3) stabilnim sistemom za gašenje požara;
4) uređajima za kontrolu pristupa;
5) najmanje jednim liftom namenjenim korisnicima stanice;
6) eskalatorima i pokretnim stazama;
7) vatrogasnim i evakuacionim liftom;
8) instalacijom za komunikaciju i glasovne poruke uključujući i ozvučenje;
9) drugim sistemima koji služe za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju.
Iz komandnog centra mora se obezbediti i nadgledanje i upravljanje sistemom za odvođenje dima i toplote u tunelu, vatrogasnim liftom u pristupnom oknu i sistemom za natpritisak pretprostora iz člana 151. ovog pravilnika.
Nadgledanje i upravljanje iz člana 190. ovog pravilnika vrše stručna lica posebno obučena za upravljanje sistemima u slučaju požara, koja imaju uverenje o položenom posebnom stručnom ispitu u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu od požara, a u skladu sa pisanim internim procedurama komandnog centra i kontrolnih soba.
Komandni centar, osim opreme za nadgledanje i upravljanje u vezi člana 190. ovog pravilnika, mora biti opremljen:
1) da prima alarme od stabilnog sistema za dojavu požara i video nadzora;
2) fiksnom dvosmernom vezom za komunikaciju sa službom za upravljanje saobraćajem;
3) fiksnom vezom za komunikaciju sa kontrolnim sobama u svakoj stanici koju nadgleda;
4) fiksnom dvosmernom vezom za komunikaciju sa zaposlenim licima zaduženim za vanredni događaj;
5) fiksnom dvosmernom vezom za komunikaciju sa mestima označenim plavim svetlom;
6) fiksnom dvosmernom vezom za komunikaciju sa vatrogasno-spasilačkom jedinicom koja obavlja intervenciju;
7) radio vezom sa svakim podzemnim nivoom;
8) fiksnom dvosmernom vezom za komunikaciju i glasovne poruke između železničkog vozila i komandnog centra;
9) sistemom kojim će se odrediti tačna pozicija železničkog vozila.
Lokalno nadgledanje i upravljanje sistemima u slučaju požara za svaku pojedinačnu stanicu vrši se iz kontrolne sobe koja mora biti požarno odvojena horizontalnim i vertikalnim pregradama otpornim prema požaru najmanje EI 60 sa vratima otpornim prema požaru najmanje EI 30.
Kontrolna soba iz stava 1. ovog člana može se koristiti i za druge poslove u vezi tehnologije saobraćaja železničkih vozila.
Iz prostorije komandnog centra i prostorije kontrolne sobe mora se obezbediti potreban broj i dimenzije izlaza za evakuaciju na način propisanim članom 62. ovog pravilnika.
Vrata na prostoriji iz stava 1. ovog člana moraju biti zaokretna i moraju se otvarati u smeru evakuacije.
Put evakuacije do bezbednog mesta iz prostorija iz člana 194. ovog pravilnika mora biti projektovan u skladu sa zahtevima objekta u čijem sastavu se nalazi.
Upravljanje sistemom za odvođenje dima i toplote u tunelu mora se obezbediti i pomoću ručne komande namenjene vatrogasno-spasilačkoj jedinici, koja se postavlja u blizini uređaja za komunikaciju u najbližoj stanici ili pretprostoru iz člana 151. ovog pravilnika.
Ručna komanda iz stava 1. ovog člana mora biti jasno obeležena natpisom: "Upotrebiti samo uz odobrenje vatrogasno-spasilačke jedinice".
Mesta za komunikaciju sa komandnim centrom označena plavim svetlom moraju se, za potrebe isključenja elektrovučne sile, postaviti na krajevima staničnih perona, poprečnim prolazima, na mestu izlaza iz pristupnog okna u tunel, na portalima tunela, podstanicama elektrovučne sile, kao i drugim mestima u tunelu.
Mesta iz stava 1. ovog člana moraju biti uočljiva sa svakog mesta namenjenog za evakuaciju lica.
U blizini mesta iz stava 1. ovog člana moraju biti istaknute informacije o identifikaciji mesta trenutne pozicije lica, kao i o udaljenostima najbližih evakuacionih izlaza.
Uređaj za komunikaciju između komandnog centra i železničkog vozila mora biti dostupan putnicima u železničkom vozilu radi obaveštavanja komandnog centra o nastalom događaju.
Ukoliko vozilom upravlja mašinovođa, uređaj za komunikaciju iz stava 1. ovog člana, mora imati mogućnost i komunikacije mašinovođe sa putnicama i komandnim centrom.
Aktiviranje uređaja za komunikaciju iz člana 198. ovog pravilnika ne sme da dovede do zaustavljanja železničkog vozila dok se nalazi u tunelu.
U slučaju nestanka električne energije za vuču, uređaj za komunikaciju iz člana 198. ovog pravilnika mora da funkcioniše u trajanju od 60 min.
U slučaju nestanka električne energije za vuču mora se omogućiti da se u komandnom centru odredi tačna pozicija železničkog vozila.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".