PROTOKOLO FITOSANITARNIM USLOVIMA ZA IZVOZ SVEŽIH JABUKA IZ REPUBLIKE SRBIJE U NARODNU REPUBLIKU KINU IZMEĐU MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE I GENERALNE UPRAVE CARINA NARODNE REPUBLIKE KINE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 7/2023) |
Da bi se osigurao bezbedan izvoz svežih jabuka iz Republike Srbije u Narodnu Republiku Kinu, na osnovu analize rizika od štetočina, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (u daljem tekstu: MPŠV) i Generalna uprava carina Narodne Republike Kine (u daljem tekstu: GUC) razmenili su mišljenja i sporazumeli su se o sledećem:
Sveže jabuke (Malus domestica) (u daljem tekstu: jabuke) izvezene iz Srbije u Kinu moraju zadovoljavati sve važeće fitosanitarne zakone i propise Kine, standarde zdravlja i bezbednosti, kao i zahteve sadržane u ovom protokolu, i ne smeju imati nikakve karantinske štetočine od značaja za Kinu (kako je navedeno u Prilogu 1).
Ovaj protokol odnosi se samo na fitosanitarne zahteve. Na sveže jabuke iz Srbije mogu se primenjivati i drugi standardi i zahtevi, kao što su standardi i zahtevi koji se odnose na zdravlje ljudi (npr. nacionalni standardi Kine za zdravstvenu ispravnost hrane).
Svi izvoznici, uključujući voćnjake, kao i pakirnice i hladnjače, koji žele da izvoze jabuke, moraju biti registrovani kod MPŠV i moraju biti odobreni od strane MPŠV i GUC. Registracija sadrži naziv, adresu i kod, tako da se za svaki proizvod za koji se utvrdi da nije u skladu sa zahtevima iz ovog protokola može pouzdano utvrditi iz kog objekta potiče. MPŠV prosleđuje GUC evidenciju o registraciji na odobravanje pre početka svake izvozne sezone.
Pod nadzorom MPŠV, svi voćnjaci registrovani za izvoz u Kinu moraju uspostaviti sistem upravljanja kvalitetom i sistem sledljivosti, te primenjivati dobru poljoprivrednu praksu (GAP) i održavati dobre sanitarne uslove, npr. održavanje dobrog okruženja za proizvodnju voća udaljenog od izvora zagađenja, brzo eliminisanje otpalih i trulih plodova. Takođe moraju biti uvedeni programi integrisanog upravljanja štetočinama (IPM), što uključuje nadzor nad štetočinama, fizičku, hemijsku ili biološku kontrolu i rukovanje u poljoprivredi itd.
U skladu sa Međunarodnim standardom za fitosanitarne mera br. 6 (ISPM 6), MPŠV uspostavlja program upravljanja u okviru kojeg organizuje aktivnost praćenja voćnjaka radi otkrivanja karantinskih štetočina od značaja za Kinu (Prilog l). U slučaju otkrivanja ciljanih vrsta ili njihovih simptoma, odmah se preduzimaju neophodne mere, uključujući i hemijske, fizičke i biološke metode.
Aktivnosti praćenja i kontrole u voćnjacima koji obavljaju proizvodnju za izvoz moraju se vršiti pod nadzorom i prema uputstvima stručnog osoblja koje poseduje potrebna znanja iz oblasti praćenja i kontrole štetočina, pri čemu stručno osoblje mora biti obučeno od strane MPŠV ili institucija odobrenih od strane MPŠV.
Svi voćnjaci vode evidenciju o praćenju i kontroli štetočina, koju MPŠV dostavlja GUC-u na zahtev. U evidencijama o hemijskoj kontroli štetočina moraju biti navedene konkretne informacije, uključujući naziv preparata, aktivne materije, datum primene i doze primenjene u toku vegetacionog perioda.
Otpali plodovi se ne smeju koristiti za izvoz.
Kada se voće transportuje od voćnjaka do pakirnice, prevozi se zatvorenim kamionima ili u kutijama prekrivenim platnom kako bi se izbegla infekcija štetočinama na tom putu.
MPŠV će obezbediti da se registrovani voćnjaci pregledaju najmanje 20 dana pre berbe voća, fokusirajući se na to da li postoje karantinske štetočine od značaja za Kinu, monitoring i kontrolu štetočina i održavanje sanitarnih uslova u polju. Ako se pronađu karantinske štetočine od značaja za Kinu, uzorci se šalju u zvaničnu laboratoriju na identifikaciju, a mere kontrole će biti preduzete odmah. Voćnjaci koji ne mogu da ispune fitosanitarne uslove biće suspendovani za izvoz jabuka u Kinu u toj izvoznoj sezoni.
Mere kontrole za posebne štetočine
1. Ceratitis capitata
MPŠV uspostavlja sistem nadzora za C. capitata. Voćnjaci iz kojih se izvozi u Kinu koriste feromonske klopke tipa "Jackson klopke" sa seksualnim feromonom trimedlurom kao mamcem za privlačenje i suzbijanje brojnosti C. capitata od cvetanja to berbe. Klopke u svakom voćnjaku postavljaju se tako da postoji najmanje 1 klopka na 10 ha (najmanje 3 klopke po voćnjaku površine manje od 10 ha) i očitavaju se najmanje svake druge nedelje. U slučaju otkrivanja C. capitata primenjuju se delotvorne mere kontrole.
Jabuke koje se izvoze u Kinu prolaze obradu hlađenjem, pod nadzorom MPŠV ili osoblja koje ovlasti MPŠV. Obrada hlađenjem se vrši u skladu sa Operativnim procedurama za hladni tretman u mestu porekla (Prilog 2), odnosno Operativnim procedurama za hladni tretman u tranzitu (Prilog 3). Primenjuje se jedan od sledećih zahteva za hladni tretman:
(1) 1,11 °C (temperatura pulpe) ili niže tokom najmanje 14 uzastopnih dana; ili
(2) 1,67 °C (temperatura pulpe) ili niže tokom najmanje 16 uzastopnih dana; ili
(3) 2,22 °C (temperatura pulpe) ili niže tokom najmanje 18 uzastopnih dana.
2. Erwinia amylovora
Jabuke za izvoz u Kinu potiču sa mesta proizvodnje bez štetočina (Pest Free Place of Production - PFPP) za E. amylovora, u skladu sa smernicama sadržanim u Međunarodnom standardu za fitosanitarne mera br. 10 (ISPM 10). Status PFPP odobravaju MPŠV i GUC. MPŠV na zahtev dostavlja GUC-u na procenu odgovarajuće dokumente o održavanju statusa PFPP.
MPŠV organizuje praćenje na prisustvo E. amylovora na mestu proizvodnje jabuka u čitavoj zemlji, najmanje tri puta svake godine. MPŠV ili institucija ovlašćena od strane MPŠV je odgovorna za praćenje E. amylovora u voćnjacima iz kojih se izvozi u Kinu najmanje tri puta godišnje, odnosno nakon nicanja, 30-40 dana nakon cvetanja i pre berbe.
Oko PFPP se formira tampon zona od 1000 metara, a sve osetljive biljke domaćini u tampon zoni se obeležavaju i prate najmanje tri puta godišnje. MPŠV na zahtev dostavlja GUC-u relevantne informacije o praćenju. U slučaju otkrivanja E. amylovora u PFPP ili u pufer zoni, izvoz jabuka u Kinu iz predmetnog PFPP se obustavlja i GUC se odmah obaveštava o tome. Nakon što MPŠV eliminiše E. amylovora i nakon dobijanja odobrenja od GUC, moguće je ponovno sticanje statusa PFPP.
3. Monilinia fructicola
Jabuke za izvoz u Kinu potiču sa mesta proizvodnje bez štetočina (Pest Free Place of Production - PFPP) za M. fructicola, u skladu sa smernicama sadržanim u Međunarodnom standardu za fitosanitarne mera br. 10 (ISPM 10). Status PFPP odobravaju MPŠV i GUC. MPŠV na zahtev dostavlja GUC-u na procenu odgovarajuće dokumente o održavanju statusa PFPP.
Pod nadzorom MPŠV i smernicama stručnih lica odgovornih za zaštitu bilja, u voćnjacima iz kojih se izvozi u Kinu se svake dve nedelje vrši praćenje na prisustvo M. fructicola putem vizuelnih pregleda, uzorkovanja i identifikacije. MPŠV na zahtev dostavlja GUC izveštaj o nadzoru ili evidenciju o upravljanju. U slučaju otkrivanja M. fructicola u PFPP, izvoz jabuka u Kinu iz predmetnog PFPP se obustavlja i GUC se odmah obaveštava o tome. Nakon što MPŠV eliminiše M. fructicola i nakon dobijanja odobrenja od GUC-a, moguće je ponovno sticanje statusa PFPP.
4. Cydia pomonella
Pod nadzorom MPŠV i smernicama stručnih lica odgovornih za zaštitu bilja, voćnjaci iz kojih se izvozi u Kinu se prate na prisustvo C. pomonella od perioda cvetanja u proleće do vremena pakovanja voća. U voćnjacima se klopke postavljaju sa gustinom od najmanje jedne klopke po 1 ha (najmanje tri klopke za svaki voćnjak površine manje od 3 ha). Jezgro mamca se menja jednom mesečno, a očitavanje klopki vrši se svake dve nedelje. U slučaju da je u klopkama pronađeno tri ili više jedinki C. pomonella, odmah se preduzimaju delotvorne mere prevencije i kontrole. Iz voćnjaka nad kojima se ne vrši temeljna kontrola zabranjen je izvoz u Kinu i MPŠV će o tome odmah obavestiti GUC. MPŠV na zahtev dostavlja GUC-u izveštaj o praćenju ili evidenciju o upravljanju.
5. Hoplocampa testudinea
Pod nadzorom MPŠV i smernicama stručnih lica odgovornih za zaštitu bilja, voćnjaci iz kojih se izvozi u Kinu se prate na prisustvo H. testudinea od cvetanja do berbe, uz primenu nehemijskih ili hemijskih mera za delotvornu prevenciju i kontrolu. Praćenje na prisustvo H. testudinea vrši se korišćenjem belih lepljivih klopki koje se postavljaju u voćnjacima sa gustinom od najmanje jedne klopke po 1 ha (najmanje tri klopke za svaki voćnjak manji od 3 ha), a očitavanje klopki vrši se svake dve nedelje. Voćnjaci se na jesen moraju očistiti radi sakupljanja i uništavanja inficiranih plodova. Po otkrivanju prisustva H. testudinea, odmah se pristupa primeni insekticida koje je odobrila kineska strana radi kontrole. Iz voćnjaka nad kojima se ne vrši temeljna kontrola zabranjen je izvoz u Kinu i MPŠV će o tome odmah obavestiti GUC. MPŠV na zahtev dostavlja GUC izveštaj o praćenju ili evidenciju o upravljanju.
6. Druge karantinske štetočine
Voćnjaci iz kojih se izvozi u Kinu prate se na prisustvo Dysaphis plantaginea, Epidiaspis leperii, Phytophthora syringae i drugih štetočina od značaja za Kinu (Prilog 1), od cvetanja do berbe pod nadzorom i smernicama MPŠV i stručnih lica, sa fokusom na proveru prisustva ciljanih štetočina na plodovima, granama, izdancima i listovima. Ako se prilikom praćenja utvrdi prisustvo štetočine ili pratećih simptoma, donose se mere biološke, fizičke ili hemijske kontrole. Iz voćnjaka nad kojima se ne vrši temeljna kontrola zabranjen je izvoz u Kinu i MPŠV će o tome odmah obavestiti GUC. MPŠV na zahtev dostavlja GUC-u izveštaj o praćenju ili evidenciju o upravljanju.
MPŠV ili službeno lice koje ovlasti MPŠV nadzire pakovanje, preradu, skladištenje i prevoz jabuka. U pakirnicama i hladnjačama potrebno je održavati sanitarne uslove i one moraju raspolagati sredstvima za sprečavanje ponovnog zaražavanja štetočinama (kao što je mreža za insekte).
U toku postupka pakovanja, mora se izvršiti selekcija i sortiranje jabuka, moraju se ukloniti neispravni plodovi i moraju se obaviti postupci sterilizacije, ispiranja i drugi postupci, kako bi se sprečilo da se među plodovima nađu insekti, grinje, trulo voće, lišće, grane, korenje ili zemlja.
Po završetku pakovanja, stručno lice u pakirnici vrši pregled 600 plodova iz svake šarže i bira 60 plodova sa sumnjivim simptomima za pregled sečenjem ploda. U slučaju da je utvrđeno prisustvo karantinskih štetočina od značaja za Kinu, predmetna šarža proizvoda se ne može izvesti u Kinu. U slučaju da je utvrđeno prisustvo E. amylovora ili M. fructicola, izvoz jabuka u Kinu iz predmetnog PFPP se obustavlja i MPŠV odmah obaveštava GUC o tome. Nakon što MPŠV eliminiše ciljanu štetočinu i nakon dobijanja odobrenja od GUC-a, moguće je ponovno sticanje statusa PFPP.
Ambalažni materijali moraju biti čisti, higijenski, nekorišćeni i usklađeni sa fitosanitarnim i sanitarnim zahtevima Kine. Drveni materijal za pakovanje mora biti u skladu sa Međunarodnim standardom za fitosanitarne mera br. 15 (ISPM 15).
Upakovane jabuke se odmah skladište u hladnjači u kojoj se nalaze samo jabuke u istom fitosanitarnom stanju, odvojene od ostalih da bi se sprečilo sekundarno zaražavanje štetočinama.
Svaka kutija mora imati etiketu na kineskom ili engleskom jeziku sa naznačenim nazivom voća, zemljom izvoza, mesto proizvodnje, registarskim nazivom ili brojem voćnjaka i pakirnice itd. Sledeći tekst mora biti naveden na kineskom ili engleskom jeziku na svakoj kutiji i paleti: "Exported to the People’s Republic of China" (Izvezeno u Narodnu Republiku Kinu).
Čistoća kontejnera u koje se jabuke utovaruju za izvoz u Kinu se proverava prilikom utovara. Ova aktivnost se evidentira radi službene potvrde od strane MPŠV.
U toku prve dve godine razmene, MPŠV ili službeno lice koje ovlasti MPŠV vrši inspekcijsko uzorkovanje 2% svake pošiljke jabuka za Kinu. Minimalan broj obuhvaćen uzorkovanjem je 1200 plodova, od čega se 60 plodova i svi plodovi za koje se sumnja da su zaraženi izdvajaju za pregled. Ako u toku dvogodišnjeg perioda ne budu otkriveni problemi koji zahtevaju karantin, veličina uzorka se smanjuje na 1%, a minimalan broj plodova obuhvaćenih uzorkom će biti 600.
U slučaju pronalaženja živih jedinki E. amylovora ili M. fructicola, MPŠV privremeno oduzima status odgovarajućem PFPP i o tome odmah obaveštava GUC. Nakon što MPŠV eliminiše E. amylovora ili M. fructicola i nakon dobijanja odobrenja od GUC-a, moguće je ponovno sticanje statusa PFPP.
U slučaju pronalaženja živih jedinki bilo koje druge karantinske štetočine od značaja za Kinu, šarža jabuka ne može biti izvezena u Kinu. Službena lica MPŠV utvrđuju uzrok i preduzimaju preventivne mere radi unapređenja. Istovremeno se vodi evidencija o otkrivanju štetočina, koja se dostavlja na zahtev GUC-u.
Po završetku pregleda, MPŠV izdaje Fitosanitarni sertifikat za odobrenu šaržu, u kojem se navodi registarski naziv ili broj voćnjaka i pakirnica. U dopunskoj izjavi mora biti navedeno sledeće: "Ova pošiljka je u skladu sa zahtevima navedenim u Protokolu o fitosanitarnim zahtevima za izvoz svežih jabuka Srbije u Kinu i slobodna je od karantinskih štetnih organizama od značaja za Kinu."
Za pošiljke koje prolaze hladni tretman u mestu porekla, u Fitosanitarnom sertifikatu mora biti navedena temperatura i trajanje tretmana, kao i naziv ili kod objekta u kojem je izvršeno. Kod hladnog tretmana u tranzitu, u sertifikatu mora biti navedeno "hladni tretman u tranzitu", zajedno sa temperaturom i trajanjem tretmana, kao i brojem kontejnera i plombe.
MPŠV dostavlja GUC-u kopije Fitosanitarnog sertifikata pre početka razmene.
Ulazne luke za jabuke iz Srbije su sve kineske luke i aerodromi koji imaju odobrenje GUC-a za uvoz voća.
Prilikom dolaska jabuka u ulaznu luku u Kini, carinski službenici Kine vrše uvid u Fitosanitarni sertifikat, Dozvolu za uvoz životinja i biljaka i druge dokumente i obavljaju postupak pregleda i karantina.
Pošiljkama jabuka iz voćnjaka ili pakirnica koji nemaju odobrenje neće biti dozvoljen ulaz.
Za artikle koji su u mestu porekla prošli obradu hlađenjem moraju se dostaviti rezultati obrade hlađenjem sa priloženim potvrdama MPŠV, uključujući i očitavanje senzora temperature voća. Izveštaj o obradi hlađenjem i očitavanje baždarenja senzora temperature voća moraju biti dostavljeni za artikle koji su prošli obradu hlađenjem u tranzitu.
Svaka pošiljka za koju se utvrdi da nije prošla obradu hlađenjem prolazi obradu hlađenjem u odredišnoj luci (obrada se vrši u originalnom kontejneru), ili se vraća, uništava itd.
U slučaju otkrivanja živih jedinki karantinskih štetočina iz Priloga 1 ili drugih karantinskih štetočina koje su novoprijavljene u Srbiji, ili u slučaju otkrivanja zemlje ili lišća, pošiljka se vraća, uništava ili obrađuje.
U slučaju da je utvrđena neusaglašenost sa nacionalnim standardima Kine za bezbednost hrane, jabuke se vraćaju ili uništavaju.
GUC obaveštava MPŠV o neusaglašenosti i u određenim slučajevima obustavlja uvoz iz predmetnih voćnjaka, pakirnica i/ili hladnjača do kraja sezone. Ako je u pošiljci jabuka iz predmetne PFPP utvrđeno prisustvo E. amylovora ili M. fructicola, status predmetnog PFPP se odmah privremeno ukida. MPŠV istražuje uzrok i preduzima mere da spreči ponovnu pojavu. Na osnovu ishoda ocene mera za unapređenje koje je usvojilo MPŠV, GUC odlučuje da li će poništiti odluku o privremenom ukidanju statusa.
U prvoj godini sprovođenja ovog protokola, uz pomoć MPŠV, GUC može da izvrši pregled usaglašenosti vršenjem terenskog ili daljinskog ispitivanja u zonama proizvodnje jabuka u Srbiji, kako bi potvrdila da li je sistem upravljanja koji se primenjuje na jabuke namenjene izvozu u Kinu usaglašen sa zahtevima iz ovog protokola.
Sve troškove vezane za pomenuto terensko ispitivanje, uključujući troškove međunarodnog putovanja i smeštaja, snosi srpska strana.
Ukoliko je neophodno, GUC vrši dodatnu analizu rizika na osnovu stvarnog prisustva štetočina u Srbiji i njihovog suzbijanja. Spisak karantinskih štetočina i odgovarajućih karantinskih mera se može korigovati u dogovoru sa MPŠV. Ukoliko je potrebno, GUC može poslati eksperte u Srbiju radi obavljanja naknadne provere, uključujući i terensko ispitivanje.
Izmene, stupanje na snagu i prestanak važenja
Odredbe ovog protokola mogu se menjati na osnovu pisane saglasnosti obeju strana. U slučaju da bilo koja strana želi da raskine Protokol, o tome obaveštava drugu stranu najmanje šest meseci unapred.
Ovaj protokol važi tri godine, osim u slučaju da jedna strana obavesti drugu o svojoj nameri da ga izmeni ili raskine šest meseci pre predviđenog datuma prestanka važenja. Nakon toga se automatski uzastopno produžuje na naredne tri godine.
Obe strane su saglasne da ovaj protokol ne krši niti utiče na sprovođenje zakona i propisa dveju zemalja. Svi nesporazumi koji proisteknu iz tumačenja ili sprovođenja ovog protokola rešavaju se konsultacijama i pregovorima između strana.
Ovaj protokol je potpisan u Pekingu, 17. oktobra 2023. godine, u dva originalna primerka na kineskom, srpskom i engleskom jeziku i stupa na snagu danom zaključenja. Svaka strana zadržava po jedan primerak dvaju tekstova koji su podjednako važeći. U slučaju bilo kakve razlike u tumačenju, kao merodavan se uzima tekst na engleskom jeziku.
Za |
|
Za |
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbija |
|
Generalnu upravu carina Narodne Republike Kine |
KARANTINSKE ŠTETOČINE OD ZNAČAJA ZA KINU
1. Ceratitis capitata
2. Cydia pomonella
3. Dasineura mali
4. Dysaphis plantaginea
5. Epidiaspis leperii
6. Eriosoma lanigerum
7. Hoplocampa testudinea
8. Hedya nubiferana
9. Orthosia cerasi
10. Pterochloroides persicae
11. Taeniothrips inconsequens
12. Monilinia fructicola
13. Phytophthora yringae
14. Venturia inaequalis
15. Erwinia amylovora
16. Pseudomonas syringae pv. syringae
OPERATIVNE PROCEDURE ZA OBRADU HLAĐENJEM U MESTU POREKLA
1. Vrste hladnjača
1.1. Obrada hlađenjem u mestu porekla mora se vršiti u hladnjačama koje imaju odobrenje MPŠV.
1.2. MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV su odgovorni za obezbeđivanje da hladnjače koje koriste izvoznici zadovoljavaju odgovarajuće propise i imaju rashladnu opremu koja može da dostigne i održava potrebnu temperaturu voća.
1.3. MPŠV ili službeno lice koje ovlasti MPŠV vodi evidenciju o hladnjačama koje su podesne za obradu hlađenjem voća koje se izvoze u Kinu. Te evidencije sadrže dokumente koji zadovoljavaju sledeće zahteve:
a. plan lokacije infrastrukture i građevinskih objekata, sa konkretnim podacima za kontakt vlasnika i rukovaoca;
b. veličina i kapacitet;
v. vrsta izolacije zidova, podova i tavanica;
g. robna marka, režim, model i kapacitet rashladnog kompresora, isparivača i ventilacijskog sistema i
d. temperaturni raspon opreme, regulacija cirkulacije za odleđivanje, posebni informativni dokumenti i specifikacije snimača temperature u objektu.
1.4. Pre početka svake sezone izvoza voća, MPŠV dostavlja GUC informacije o nazivima i adresama registrovanih hladnjača.
2. Vrste registratora
MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV moraju obezbediti da kombinacija senzora temperature i registratora temperature bude kako sledi:
(a) senzori moraju imati tačnost od 0,15oC, u rasponu od -3,0oC do +3,0oC,
(b) senzori u potrebnom broju moraju biti podesivi;
(v) registratori moraju imati mogućnost snimanja i pohranjivanja podataka u toku obrade;
(g) njihov kapacitet mora da omogući snimanje podataka sa svih senzora temperature najmanje svakog sata, sa potrebnim stepenom preciznosti, pod nadzorom MPŠV ili službenog lica koje ovlasti MPŠV;
(d) potrebno je da postoji funkcija štampanja radi izrade štampane verzije sa naznačenim senzorom, vremenom i temperaturom, uz navođenje identifikacionih brojeva registratora i hladnjače.
3. Baždarenje senzora temperature
Baždarenje se vrši sa mešavinom vode sa drobljenim ledom i destilovane vode, korišćenjem sertifikovanog termometra odobrenog od strane službenih lica MPŠV.
(a) Svaki senzor koji registruje temperaturu koja odstupa -0,3oC naniže ili 0,3oC naviše mora biti zamenjen.
(b) MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV proveravaju baždarenje senzora za voće po završetku obrade primenom prethodno opisanog metoda.
4. Postavljanje senzora temperature
4.1. Voće smešteno u najvišu paletu mora biti unapred ohlađeno i mora biti preneto u hladnjaču pod nadzorom MPŠV ili službenih lica koja ovlasti MPŠV.
4.2. Moraju se koristiti najmanje dva senzora za merenje temperature unutar hladnjače (odvojeni na mestima izlaza i ulaza vazduha). Sledeća četiri senzora predstavljaju minimalan broj za merenje temperature svežeg voća:
a. jedan u srednjem sloju voća u središnjem delu hladnjače;
b. jedan u uglu gornjeg sloja voća u središnjem delu hladnjače;
v. jedan blizu ulaza vazduha u srednjem delu utovarenog voća i
g. jedan blizu ulaza vazduha na vrhu utovarenog voća.
4.3. Senzori moraju biti postavljeni i registrator mora biti povezan pod nadzorom i prema uputstvima MPŠV ili službenih lica koja ovlasti MPŠV.
4.4. Registrovanje može početi u bilo kom trenutku, ali se početak obrade meri tek od trenutka kada svi senzori voća dostignu predviđenu temperaturu obrade.
4.5. Kada se koristi minimalan broj senzora, ako bilo koji od njih nije u prihvatljivom rasponu tokom četiri uzastopna sata, obrada se smatra nevažećom i mora se ponoviti.
5. Provera rezultata obrade
5.1. Kada zapisi o obradi pokazuju usklađenost sa zahtevima, MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV mogu da odobre kraj obrade. Ako su senzori odobreni u skladu s odeljkom 3, smatra se da je obrada uspešno završena.
5.2. Senzori se moraju baždariti pre uklanjanja voća iz hladnjače.
6. Potvrđivanje rezultata obrade
6.1. Uz odštampani zapis o temperaturi moraju biti priloženi dovoljni statistički podaci kao dokaz o završenoj obradi.
6.2. MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV moraju da odobre navedeni zapis i statističke podatke pre nego što rezultate potvrde kao uspešne i to odobrenje se na zahtev mora dostaviti GUC na proveru.
6.3. Kod obrada koje ne zadovoljavaju zahteve, registrator može biti ponovo povezan radi dalje obrade ako je ispunjen bilo koji od sledeća dva uslova:
a. ako MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV potvrde da obrada zadovoljava zahteve iz odeljka 6, ili
b. ako je vreme koje je proteklo između završetka i ponovnog pokretanja kraće od 24 sata.
U oba slučaja, nakon ponovnog povezivanja registratora može se nastaviti s beleženjem podataka.
7. Utovar kontejnera
7.1. MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV moraju pregledati kontejnere kako bi se uverili da u njima nema štetočina i da je ulazni otvor zatvoren da bi se sprečio ulazak štetočina.
7.2. Voće se utovaruje u kontejnere u konstrukcijama koje su zaštićene od ulaska insekata ili se ulaz u komoru i kontejner moraju izolovati materijalima koji ne dozvoljavaju ulazak insekata.
8. Pečat kontejnera
8.1. MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV na vrata kontejnera stavljaju numerisani pečat koji sadrži broj pečata na Fitosanitarnom sertifikatu.
8.2. Pečat može ukloniti isključivo carinski službenik u odredišnoj luci u Kini.
9. Skladištenje voća koje se ne utovaruje odmah
Ako se ne utovaruje odmah, obrađeno voće se može skladištiti, s tim da MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV moraju da izvrše proveru bezbednih uslova skladištenja, i to:
(a) kada se voće skladišti u hladnjači, vrata moraju biti zatvorena:
(b) ako se voće premešta na drugo mesto skladištenja, premeštanje se mora izvršiti na pouzdan način koji odobri MPŠV i drugo voće se ne sme skladištiti zajedno s njim i
(v) naknadni utovar voća u kontejner mora se vršiti pod nadzorom MPŠV ili službenih lica koja ovlasti MPŠV, kako je navedeno u odeljku 7.
10. Fitosanitarni sertifikat
10.1. Temperatura i trajanje obrade hlađenjem u mestu porekla moraju biti navedeni u delu o obradi u Fitosanitarnom sertifikatu, zajedno s nazivom ili kodom pakirnice ili hladnjače.
10.2. Fitosanitarni sertifikat, i izveštaj o hladnom tretmanu (priložena evidencija hladnog tretmana koji je odobren od strane MPŠV ili ovlašćenog službenika MPŠV i podatak o kalibraciji temperaturnog senzora za voće) moraju se dostaviti Upravi carina Kine po pristizanju voća u Kinu.
OPERATIVNE PROCEDURE ZA OBRADU HLAĐENJEM U TRANZITU
1. Vrste kontejnera
Kontejner mora biti tranzitni kontejner sa samohlađenjem (prirodnim hlađenjem) i mora biti opremljen rashladnom opremom koja može da dostigne i održava potrebnu temperaturu.
2. Vrste registratora
MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV moraju obezbediti da kombinacija senzora temperature i registratora temperature bude kako sledi:
2.1. senzori moraju imati tačnost od 0,15oC, u rasponu od -3,0oC do +3,0oC.
2.2. broj postavljenih senzora mora biti dovoljan.
2.3. registratori moraju imati mogućnost snimanja i pohranjivanja podataka o postupku obrade.
2.4. očitavanje temperature sa svih senzora mora se vršiti najmanje svakog sata, sa istim parametrima tačnosti koji se zahtevaju i za senzore.
2.5. odštampani zapisi o temperaturi moraju odgovarati zabeleženom vremenu i temperaturi za svaki senzor i u njima mora biti naveden kod registratora i kontejnera.
3. Baždarenje senzora temperature
3.1. Baždarenje se mora vršiti pomoću standardnog termometra koji odobri MPŠV ili službeno lice koje ovlasti MPŠV na mešavini drobljenog leda i destilovane vode.
3.2. Svaki senzor koji registruje temperaturu koja odstupa 0oC +/-0,3oC naniže ili 0,3oC naviše mora biti zamenjen.
3.3. Za svaki kontejner mora biti izdat "Zapis o baždarenju senzora temperature voća" sa potpisom i pečatom MPŠV ili službenih lica koja ovlasti MPŠV, a originalni dokument mora biti priložen uz Fitosanitarni sertifikat prilikom otpremanja.
3.4. Po prispeću šarži voća u kinesku luku ulaska, Uprava carina Kine vrši pregled baždarenja senzora temperature voća.
4. Postavljanje senzora temperature voća
4.1. Pakovano voće se stavlja u tranzitni kontejner pod nadzorom MPŠV ili službenog lica koje ovlasti MPŠV, raspoređeno na način kojim se obezbeđuje ravnomeran protok vazduha ispod i oko paleta i kutija.
4.2. U svaki kontejner moraju biti postavljena najmanje tri senzora temperature voća i dva senzora temperature vazduha, na sledećim tačno određenim tačkama:
a. senzor temperature voća br. 1 mora biti postavljen u središte gornjeg sloja prvog reda voća u kontejneru.
b. senzor temperature voća br. 2 mora biti postavljen u središte, 1,5 m (u kontejnerima od 40 stopa) ili 1 m (u kontejnerima od 20 stopa) od vrata kontejnera, na srednjoj visini.
v. senzor temperature voća br. 3 mora biti smešten u voće blizu levog zida, 1,5 m (u kontejnerima od 40 stopa) ili 1 m (u kontejnerima od 20 stopa) od vrata kontejnera, takođe na srednjoj visini.
g. dva senzora temperature vazduha (sredine) moraju biti smešteni na mestima izlaska i ponovnog ulaska vazduha u kontejner.
4.3. Svi senzori moraju biti postavljeni pod nadzorom i prema uputstvima MPŠV ili službenih lica koja ovlasti MPŠV.
4.4. (Prethodno hlađeno) voće se mora čuvati u hladnjačama dok temperatura ne dostigne 4oC pre utovara u kontejnere.
5. Pečat kontejnera
5.1. MPŠV ili službena lica koja ovlasti MPŠV stavljaju numerisani pečat na vrata teretnog kontejnera.
5.2. Pečat može ukloniti isključivo Uprava carina Kine u odredišnoj luci u Kini.
6. Provera rezultata obrade
6.1. Senzori se moraju baždariti pre uklanjanja voća iz hladnjače.
6.2. Kada zapisi o obradi pokazuju usklađenost sa zahtevima, Uprava carina Kine može da odobri kraj obrade, a ako su senzori odobreni u skladu s odeljkom 3 i odeljkom 4, smatra se da je obrada uspešno završena.
7. Evidentiranje i potvrđivanje temperature
7.1. Odredba o obradi hlađenjem u tranzitu odnosi se na obradu hlađenjem u toku prevoza iz Srbije do dolaska u prvu odredišnu luku u Kini ili obradu koja se završava nakon dolaska.
7.2. Snimanje može početi u bilo kom trenutku, ali se početak obrade meri tek od trenutka kada svi senzori voća dostignu predviđenu temperaturu obrade.
7.3. Prevoznik preuzima računarske zapise o hladnoj obradi i dostavlja ih Upravi carina Kine u prvoj odredišnoj luci u Kini.
7.4. Uprava carina Kine proverava usaglašenost zapisa sa zahtevima koji se odnose na obradu hlađenjem i utvrđuje valjanost obrade na osnovu baždarenja senzora.
8. Fitosanitarni sertifikat
8.1. Temperatura i datum početka obrade hlađenjem moraju biti navedeni u delu o obradi u Fitosanitarnom sertifikatu, nakon čega se stavlja naznaka "U tranzitu", zajedno s nazivom ili kodom pakirnice ili kontejnera.
8.2. Fitosanitarni sertifikat, izveštaj o obradi hlađenjem i zapis o baždarenju senzora temperature voća moraju se dostaviti Upravi carina Kine po dolasku voća u Kinu.
Tekst na kineskom jeziku možete pogledati OVDE