UREDBA

O NAČINU I MODALITETIMA IZRAČUNAVANJA TROŠKOVA KOJI SU NASTALI KAO DIREKTAN REZULTAT SAOBRAĆANJA VOZA

("Sl. glasnik RS", br. 48/2019, 149/2020, 102/2021, 134/2022 i 107/2023)

Predmet

Član 1

Ovom uredbom bliže se uređuju način i modaliteti izračunavanja troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza, kao i slučajevi u kojima Direkcija za železnice može sprovesti pojednostavljenu kontrolu obračuna cene pristupa i cene pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima.

Definicije

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) vrednost zamene imovine je iznos iskazan po tekućim cenama koji je neophodan za nabavku imovine sa istom korisnošću i funkcionalnošću kao imovina koja se menja;

2) direktni troškovi označavaju troškove koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza;

3) direktni jedinični troškovi označavaju direktne troškove po voznom kilometru, kolskom kilometru, brutotonskom kilometru ili kombinaciju ovih troškova;

4) troškovni centar označava poslovnu jedinicu upravljača infrastrukture u okviru računovodstvenog sistema kojoj se troškovi utvrđuju da bi se direktno ili indirektno raspodelili na tržišne usluge;

5) ekonometrijsko modelovanje je vrsta modelovanja koje se bazira na razvoju statističkih metoda za utvrđivanje ekonomskih relacija, testiranje ekonomskih teorija i ocenjivanje i implementaciju poslovnih politika. Za potrebe modelovanja upravljač infrastrukture na dovoljno detaljnom nivou prikuplja podatke o operativnim troškovima održavanja i obnove, o saobraćaju i drugim karakteristikama (npr. geografskim ili topološkim karakteristikama pruge);

6) inženjersko modelovanje je vrsta modelovanja koja se zasniva na inženjerskim znanjima i tehnikama, koje su, u slučaju potrebe, dopunjene podacima sadržanim u modelima troškovnog računovodstva i obuhvata metode "odozdo prema gore" (da bi se procenio odnos između usluga koje se pružaju i habanja infrastrukture) i metode "odozgo prema dole" (da bi se procenili budući troškovi održavanja i obnove i njihovo raspoređivanje na kategorije troškova i referentne objekte);

7) istorijska vrednost imovine je iznos koji je upravljač infrastrukture platio u vreme nabavke te imovine;

8) procenjena vrednost imovine je iznos koji se utvrđuje na osnovu standarda Republike Srbije i međunarodnih standarda u oblasti računovodstva;

9) sadašnja vrednost imovine je iznos koji se dobija kada se istorijska vrednost umanji za iznos obračunate amortizacije.

Direktni troškovi na nivou cele mreže

Član 3

Direktni troškovi na nivou cele mreže izračunavaju se kao razlika između, sa jedne strane, troškova pružanja minimalnog pristupnog paketa usluga i pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima i, sa druge strane, troškova koji se ne uključuju u obračun iz člana 4. ove uredbe.

Vrednosti imovine koje se koriste u svrhu obračuna direktnih troškova na nivou cele mreže zasnivaju se na istorijskim vrednostima ili, ako takve vrednosti nisu poznate upravljaču infrastrukture, ili ako su sadašnje vrednosti niže, na sadašnjim vrednostima.

U slučaju otpisa duga kojim je drugi subjekt preuzeo na sebe celokupan dug ili deo duga upravljača infrastrukture, upravljač infrastrukture koristi relevantni deo otpisa duga da bi umanjio vrednost svoje imovine i odgovarajućih direktnih troškova na nivou cele mreže.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, upravljač infrastrukture može upotrebiti vrednosti koje uključuju procenjene vrednosti imovine, sadašnje vrednosti ili vrednosti zamene imovine ako one mogu biti transparentno, dosledno i objektivno izmerene.

Ako upravljač infrastrukture može transparentno, dosledno i objektivno izmeriti i dokazati na osnovu, između ostalog, najbolje međunarodne prakse, da su troškovi nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza, upravljač infrastrukture može uključiti u obračun svojih direktnih troškova na nivou cele mreže naročito sledeće troškove:

1) troškove osoblja potrebnog da se određeni deo pruge drži otvorenim ako podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta železničke infrastrukture traži saobraćanje vozova van vremena kada je ova pruga otvorena;

2) troškove skretničke infrastrukture, uključujući i skretnice i ukrštaj u nivou, koji su izloženi habanju tokom saobraćanja vozova;

3) troškove obnove i održavanja kontaktne mreže ili elektrifikovane treće šine ili oba ta troška, kao i troškove potporne opreme kontaktne mreže nastale kao direktan rezultat saobraćanja voza;

4) troškove osoblja potrebnog za pripremu dodele trasa vozova i reda vožnje u meri u kojoj su ti troškovi nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza.

Troškovi koji se koriste za obračun prema ovom članu utvrđuju se na plaćanjima koja je izvršio ili procenio upravljač infrastrukture.

Troškovi obračunati prema ovom članu mere se ili procenjuju na osnovu podataka koji se odnose na isti period.

Troškovi koji se ne uključuju u obračun

Član 4

Upravljač infrastrukture ne uključuje u obračun direktnih troškova na nivou cele mreže naročito sledeće troškove:

1) fiksne troškove koji se odnose na određeni deo pruge koje upravljač infrastrukture mora snositi, čak i ako vozovi njom ne saobraćaju;

2) troškove koji se ne odnose na plaćanja koja je izvršio upravljač infrastrukture;

3) troškove ili troškovne centre koji nisu direktno povezani sa obezbeđivanjem minimalnog pristupnog paketa ili pristupa kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektima;

4) troškove nabavke, prodaje, demontaže, dekontaminacije, rekultivacije ili davanja u zakup zemljišta ili drugih osnovnih sredstava;

5) režijske troškove na nivou cele mreže, uključujući plate i penzije;

6) finansijske troškove;

7) troškove koji se odnose na tehnološki napredak ili zastarelost;

8) troškove nematerijalne imovine;

9) troškove pružnih senzora, pružne komunikacione opreme i opreme za signalizaciju, ako nisu nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza;

10) troškove informacione opreme, komunikacione opreme koja nije smeštena uz prugu ili telekomunikacione opreme;

11) troškove koji se odnose na pojedinačne slučajeve više sile, nesreće i prekide pružanja usluga;

12) troškove opreme za snabdevanje električnom energijom za struju vuče, ako nisu direktno nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza. Direktni troškovi saobraćanja voza za koji se ne koristi oprema za snabdevanje električnom energijom ne uključuju troškove korišćenja opreme za snabdevanje električnom energijom;

13) troškove koji se odnose na pružanje informacija neophodnih za realizaciju ili izvršenje prevoza za koji je kapacitet dodeljen, osim ako nisu nastali tokom saobraćanja voza;

14) administrativne troškove nastale zbog vremenski ograničenih sistema kompenzacije za korišćenje železničke infrastrukture;

15) amortizaciju koja nije utvrđena na osnovu stvarnog habanja infrastrukture zbog saobraćanja voza;

16) deo troškova održavanja i obnove građevinske infrastrukture koji nije direktno nastao tokom saobraćanja voza.

Ako je upravljač infrastrukture dobio novčana sredstva za finansiranje posebnih ulaganja u infrastrukturu, koja nije u obavezi da otplati i ako su takve investicije uzete u obzir u obračunu direktnih troškova, troškovi takvih investicija ne povećavaju nivo cena pristupa.

Troškovi koji su isključeni iz obračuna na osnovu ovog člana mere se ili procenjuju na osnovu perioda iz člana 3. stav 7. ove uredbe.

Obračun i prilagođavanje direktnih jediničnih troškova

Član 5

Upravljač infrastrukture obračunava prosečne direktne jedinične troškove za celu mrežu tako što deli direktne troškove na nivou cele mreže ukupnim brojem predviđenih ili ostvarenih kolskih kilometara, voznih kilometara ili brutotonskih kilometara.

Ako se vrednosti ili parametri navedeni u stavu 4. ovog člana značajno razlikuju za različite delove mreže upravljača infrastrukture i nakon deljenja mreže na delove, upravljač infrastrukture obračunava prosečne direktne jedinične troškove za delove svoje mreže tako što deli direktne troškove za delove mreže ukupnim brojem predviđenih ili ostvarenih kolskih kilometara, voznih kilometara ili brutotonskih kilometara. Period za koji se obračunavaju procenjene vrednosti je najmanje dve godine.

Da bi obračunao prosečne direktne jedinične troškove, upravljač infrastrukture može koristiti kombinaciju kolskih kilometara, voznih kilometara ili brutotonskih kilometara, pod uslovom da ovaj metod obračuna ne utiče na direktnu uzročnu vezu sa pružanjem usluge železničkog prevoza. Upravljač infrastrukture može koristiti realizovane ili procenjene troškove.

Upravljač infrastrukture može da prilagodi prosečne direktne jedinične troškove, tako da uzme u obzir različite nivoe habanja železničke infrastrukture u odnosu na jedan ili više sledećih parametara:

1) dužina voza ili broj kola u vozu;

2) masa voza;

3) vrsta kola;

4) masa kola u netovarenom stanju;

5) brzina voza;

6) snaga vučnog vozila;

7) osovinsko opterećenje ili broj osovina;

8) registrovani broj bandaža točkova ili efektivna upotreba opreme za zaštitu od proklizavanja točkova;

9) uzdužna krutost vozila i horizontalne sile koje deluju na prugu;

10) utrošena i izmerena električna energija ili dinamika pantografa ili trolnih uložaka kao parametar za naplatu za habanje kontaktne mreže ili elektrifikovane pruge;

11) pružni parametri, naročito poluprečnici krivina;

12) svi drugi parametri povezani sa troškovima, pod uslovom da su vrednosti za svaki takav parametar, uključujući varijacije svakog takvog parametra kad je potrebno, objektivno izmerene i registrovane.

Prilagođavanje direktnih jediničnih troškova ne dovodi do povećanja direktnih troškova na nivou cele mreže iz člana 3. stav 1. ove uredbe.

Dodatni troškovi koji su nastali zbog predviđenih ili nepredviđenih preusmeravanja vozova na alternativne pravce po odluci upravljača infrastrukture nisu uključeni u direktne troškove nastale pružanjem ovih usluga železničkog prevoza.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, dodatni troškovi koji su nastali zbog predviđenih ili nepredviđenih preusmeravanja vozova na alternativne pravce po odluci upravljača infrastrukture se uključuju u direktne troškove nastale pružanjem ovih usluga železničkog prevoza ako je železničkom preduzeću te troškove nadoknadio upravljač infrastrukture ili ako je preusmeravanje nastalo u postupku koordinacije zahteva za dodelu kapaciteta železničke infrastrukture.

Ukupan broj kolskih kilometara, voznih kilometara, brutotonskih kilometara ili kombinacija ovih elemenata koji se koriste u svrhe proračuna u skladu sa ovim članom, mere se ili procenjuju na osnovu perioda iz člana 3. stav 7. ove uredbe.

Modelovanje troškova

Član 6

Izuzetno od člana 3. stav 1. i člana 5. stav 1. ove uredbe, upravljač infrastrukture može obračunati direktne jedinične troškove pomoću ekonometrijskog ili inženjerskog modelovanja troškova, pod uslovom da direktni jedinični troškovi uključuju samo direktne troškove nastale tokom pružanja usluga železničkog prevoza i naročito, da ne uključuju troškove iz člana 4. ove uredbe.

Upravljač infrastrukture obračunava, radi poređenja, direktne jedinične troškove u skladu sa članom 3. stav 1. i članom 5. stav 1. ove uredbe ili putem modelovanja troškova u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Član 6a

Ako su direktni troškovi na nivou cele mreže iz člana 3. stav 1. ove uredbe ili direktni troškovi obračunati na osnovu modelovanja iz člana 6. ove uredbe pomnoženi brojem voznih kilometara, kolskih kilometara ili brutotonskih kilometara, realizovanih u referentnom periodu, iste vrednosti ili manji od 15% ukupnih troškova održavanja i obnove ili manji od zbira 10% troškova održavanja i 20% troškova obnove, Direkcija za železnice može izvršiti kontrolu obračuna direktnih troškova iz člana 121. stav 7. Zakona o železnici, na nivou cele mreže na pojednostavljen način. Vlada može odlučiti da poveća procente navedene u ovom stavu na najviše dva puta veće vrednosti.

Direkcija za železnice može prihvatiti obračun prosečnih direktnih jediničnih troškova iz člana 5. stav 1. ove uredbe, prilagođenih prosečnih direktnih jediničnih troškova iz člana 5. stav 2. ove uredbe ili načina obračunavanja troškova iz člana 6. ove uredbe na koje se primenjuje pojednostavljena kontrola iz stava 1. ovog člana, ako prosečni direktni troškovi po voznom kilometru voza od 1.000 t ne iznose više od 2 evra (po cenama i deviznim kursevima iz 2005. godine, upotrebom odgovarajućeg indeksa cene).

Pojednostavljene kontrole iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se nezavisno jedna od druge. Pojednostavljene kontrole ne dovode u pitanje član 23. i član 120. Zakona o železnici.

Direkcija za železnice će odrediti detalje pojednostavljene kontrole i objaviti ih na svojoj internet stranici.

Izmene i dopune obračuna

Član 7

Upravljač infrastrukture redovno menja i dopunjuje metod obračuna svojih direktnih troškova uzimajući u obzir, između ostalog, najbolju međunarodnu praksu.

Usklađenost sa propisima Evropske unije

Član 8

Ova uredba je usklađena sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Implementacione uredbe Komisije (EU) 2015/909 od 12. juna 2015. godine o modalitetima obračuna troškova nastalih direktno kao rezultat saobraćanja voza.

Član 9

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 14. decembra 2024. godine.

 

Samostalni član Uredbe o izmeni
Uredbe o načinu i modalitetima izračunavanja troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza

("Sl. glasnik RS", br. 149/2020)

Član 2

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Uredbe o izmeni
Uredbe o načinu i modalitetima izračunavanja troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza

("Sl. glasnik RS", br. 102/2021)

Član 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Uredbe o izmeni
Uredbe o načinu i modalitetima izračunavanja troškova koji su nastali kao direktan rezultat saobraćanja voza

("Sl. glasnik RS", br. 134/2022)

Član 2

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".