UPUTSTVOZA VREDNOVANJE PONAŠAJNIH KOMPETENCIJA("Sl. glasnik RS", br. 115/2023) |
1. Ovim uputstvom utvrđuju se smernice za vrednovanje ponašajnih kompetencija putem intervjua baziranog na kompetencijama za službenike u konkursnom postupku koji sprovode organi jedinice lokalne samouprave.
2. Intervju baziran na kompetencijama je polustrukturisan i sistematizovan način prikupljanja informacija o ponašajnim kompetencijama kandidata, kojim se identifikuje kandidat koji u najvećoj meri poseduje ponašajne kompetencije koje su potrebne za uspešno obavljanje poslova određenog radnog mesta.
II. Ko vrednuje ponašajne kompetencije u sprovođenju intervjua baziranog na kompetencijama
1. Vrednovanje ponašajnih kompetencija vrši obučeni procenjivač.
2. Procenjivač se stara da unapređuje i razvija kompetencije koje su neophodne za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama, a koje se odnose na:
1) planiranje i organizaciju vremena - podrazumeva naročito temeljnu pripremu pred intervju, posedovanje potrebnih informacija o zahtevima radnog mesta koje se popunjava, organizovan i sistematičan pristup na razgovoru sa kandidatom;
2) komunikaciju i aktivno slušanje - podrazumeva da jasno i samopouzdano komunicira sa kandidatima i članovima konkursne komisije, da postavlja važna i suštinska pitanja, da pažljivo sluša odgovore kandidata i postavlja odgovarajuća podpitanja;
3) interpersonalne veštine - podrazumeva da ima pozitivan pristup u radu sa kandidatima i članovima konkursne komisije, da ne ulazi u sukobe i da je u stanju da obrazloži svoje mišljenje kada je to potrebno;
4) analitičnost - podrazumeva da može da prepozna ključne elemente u informacijama koje kandidati pružaju u toku razgovora i da ih objektivno procenjuje u odnosu na postavljene kriterijume;
5) objektivnost i lični integritet - podrazumeva da je objektivan i da odluke donosi na bazi ličnog integriteta, da je dosledan u pristupu i postupcima, da je sposoban da odbaci lične predrasude;
6) ličnu posvećenost, samosvest i spremnost da stiče nove veštine - podrazumeva da je svestan značaja svoje uloge i da je obavlja profesionalno, da je svestan sopstvenih ograničenja kao procenjivača, da je u stanju da prilagodi ponašanje različitim vrstama situacija i da usvoji nove pristupe kada je to potrebno.
III. Vrednovanje ponašajnih kompetencija
1. Vrednovanje ponašajnih kompetencija putem intervjua baziranog na kompetencijama obuhvata postavljanje pitanja, praćenje, beleženje i klasifikaciju odgovora kandidata i vrednovanje ponašajnih kompetencija na osnovu procene nivoa ispoljenih pokazatelja ponašanja.
a) Postavljanje pitanja u vođenju intervjua
1. Procenjivač pre intervjua priprema set pitanja za proveru svake kompetencije pojedinačno.
2. Procenjivač unapred planira tok intervjua postavljanjem istih osnovnih pitanja povodom istih kompetencija svim kandidatima čime se obezbeđuju strukturisan i fokusiran pristup, konzistentnost, jednakost i nepristrasnost u odnosu prema svim kandidatima.
3. Procenjivač će odvojiti vreme za uvod u razgovor sa kandidatom. To pomaže kandidatu da se umiri i ukazuje mu na to šta može da očekuje u toku razgovora i samog konkursnog postupka. Uobičajeno je da se u uvodu predstave članovi komisije, navede na koji način će se voditi intervju, oblasti ispitivanja, odnosno kompetencije koje se proveravaju, potvrdi vreme trajanja intervjua i obavesti kandidat da će imati priliku da postavi pitanja na kraju intervjua.
4. Pri sprovođenju intervjua procenjivač treba da primenjuje dobru ispitivačku praksu, koja podrazumeva: postavljanje otvorenih pitanja; ne postavljanje više pitanja odjednom; postavljanje kratkih, jasnih i nedvosmislenih pitanja; postavljanje odgovarajućih dopunskih pitanja u odgovarajućem trenutku; povezivanje pitanja sa kandidatovim profesionalnim iskustvom; pružanje kandidatu dovoljno vremena da pripremi odgovor; omogućavanje laganog prelaza na sledeću temu ako kandidat ima problema sa odgovorom; praćenje logičkog redosleda pri ispitivanju. Pri ispitivanju procenjivač izbegava: postavljanje zatvorenih pitanja, osim kad je neophodno; postavljanje više pitanja istovremeno; postavljanje dugačkih, komplikovanih i dvosmislenih pitanja; dopuštanje kandidatu da skreće sa teme; zadovoljavanje sopstvenog interesovanja ili znatiželje; slaganje ili neslaganje sa kandidatovim odgovorima; propitivanje; prekidanje drugih članova komisije ukoliko učestvuju u proceni kompetencija; postavljanje nasumičnih ili diskriminacionih pitanja.
5. Postavljanjem pitanja usmerenih na ponašanje kandidata u određenim situacijama koje su relevantne za obavljanje određenog posla, procenjivač obezbeđuje najadekvatniju procenu kandidata. Od kandidata se traži da navede konkretna prošla ponašanja ili kako bi se ponašao u nekoj hipotetičkoj situaciji na osnovu čega se zaključuje o određenoj kompetenciji.
6. Pitanja koja se postavljaju u okviru intervjua baziranog na kompetencijama mogu se kvalifikovati u dva tipa:
1) bihejvioralna (ponašajna) pitanja - putem kojih se proverava kako su kandidati reagovali u situacijama koje su im se prethodno dogodile i kod kojih se prethodno ponašanje uzima kao prediktor budućeg ponašanja i
2) situaciona pitanja - putem kojih se proverava sposobnost kandidata da adekvatno procene određenu situaciju i objasne kako bi reagovali u toj situaciji, iako se možda ranije nisu susreli sa takvim slučajem i kod kojih se namera ponašanja uzima kao prediktor budućeg ponašanja.
7. Bihejvioralnim (ponašajnim) pitanjima procenjivač od kandidata traži da opiše neku konkretnu situaciju u kojoj je pokazao da poseduje određenu ponašajnu kompetenciju. Uz opis okolnosti važno je usmeriti kandidata da navede kako se ponašao i do kakvih je rezultata dovelo njegovo ponašanje. Pitanja se prvenstveno odnose na radne situacije, ali ukoliko kandidat nema relevantno radno iskustvo može da navede primer situacije iz neke druge sfere života.
8. Od kandidata se traže konkretni primeri ponašanja u prošlosti prema STAR strukturi. Ovaj model vođenja intervjua je tehnika ispitivanja oblikovana tako da omogući dobijanje potpunog i smislenog odgovora na pitanja u kojima se traži navođenje primera iz prethodnog profesionalnog iskustva (S - Situation - Situacija u kojoj se kandidat našao; T - Task - Zadatak, ono što je trebalo da uradi; A - Action - Ponašanje, konkretne aktivnosti, šta je preduzeo u datoj situaciji; R - Result - Rezultat - do čega je ponašanje dovelo, kako se sve završilo, šta je naučeno).
9. Postavljanje istih osnovnih pitanja o ponašanju u određenim situacijama čine osnovnu strukturu razgovora baziranog na ovoj tehnici i omogućava procenjivaču prikupljanje dokaza na osnovu kojih zaključuje o kompetencijama intervjuisanog kandidata. Pitanja najčešće počinju sa "Opišite situaciju u kojoj.... Šta ste preduzeli? Kakav je bio rezultat? Šta ste iz toga naučili?". Razgovor je polustruktuiran upravo zbog podpitanja koja ne moraju biti i najčešće nisu ista za sve kandidate.
10. Prilikom korišćenja ove vrste pitanja procenjivač po pravilu postavlja niz podpitanja kojima se dolazi do valjane procene kandidata u smislu koliko kandidat zaista stoji iza svog odgovora, a ne daje unapred naučen odgovor.
11. U situacijama kada kandidat ne može da odgovori na bihejvioralno (ponašajno) pitanje na osnovu ranijeg iskustva i prošlog ponašanja, procenjivač može koristiti situaciona pitanja u kojima se kandidatu predstavlja hipotetička situacija u kojoj se očekuje ispoljavanje određene kompetencije. Situacije su tipične za obavljanje posla na određenom radnom mestu. Kandidat treba da navede šta bi radio, kako bi se ponašao u takvoj situaciji. Takođe je dobro da onaj ko vodi intervju postavlja podpitanja koja se nadovezuju na odgovor kandidata. Pitanja najčešće počinju sa "Zamislite situaciju u kojoj... Šta ćete uraditi ako...?").
12. Obaveza svakog procenjivača je da razvija i ažurira svoju bazu pitanja kojima traži ispoljenost pokazatelja ponašanja u prošlosti.
13. Spisak preporučenih pitanja za proveru ispoljenosti pokazatelja ponašanja odštampan je u Prilogu 1. ovog uputstva i čine njegov sastavni deo.
b) Praćenje i beleženje odgovora
14. Praćenje i beleženje odgovora predstavlja važan podsetnik onoga što je kandidat rekao u odgovorima na različita pitanja tokom intervjua. Bez beleški procenjivač može biti sklon da se selektivno priseća kandidatovih jakih ili slabih strana ili da ne može da se priseti kandidatovih odgovora. Beleške su važan podsetnik kada procenjivač razmatra veliki broj kandidata i kada je potrebno obezbediti primenu doslednih standarda, pomažu da se rekonstruiše proces intervjua i da se obrazloži odluka o vrednovanju kompetencija zasnovana na intervjuu.
15. Svrha vođenja beleški tokom intervjua je da se pomogne u proceni kompetencija kandidata na kraju intervjua stoga beleške treba da sadrže ključne reči postavljenih pitanja ili postavljena pitanja, ključne stavke kandidatovih odgovora koje odražavaju situacije obrađene tokom intervjua. Važno je da se zabeleže dodatni komentari ili pitanja koja je postavio kandidat na kraju intervjua. Podaci koji se prikupe u ovoj fazi intervjua uzimaju se u obzir prilikom klasifikacije odgovora.
16. Procenjivač na kraju razgovora sa kandidatom treba da pita kandidata da li ima još nešto da doda ili želi da postavi neko pitanje i da zahvali kandidatu na dolasku na intervju.
17. Intervju baziran na kompetencijama u zavisnosti od broja kompetencija koje se proveravaju bi trebalo da traje od 45 do 60 minuta.
18. Procenjivač razmatra dokaze koje je prikupio tokom intervjua, upoređuje ih sa unapred određenim kriterijumima i klasifikuje ih.
19. Prilikom klasifikovanja odgovora procenjivač vodi računa da izbegne najčešće greške u proceni odgovora, koje mogu biti:
1) brzopleto izvođenje zaključaka podrazumeva oslanjanje na prvi utisak o kandidatu i onemogućava uzimanje u obzir drugih pokazatelja "podobnosti" kandidata za određenu poziciju;
2) fokus na negativnim aspektima koji ukazuju da kandidat nije adekvatan za određenu a zanemarivanje aspekata koji ukazuju da bi se kandidat dobro uklopio;
3) "Halo efekat" - dopuštanje da veoma dobar kvalitet koji je kandidat iskazao u vezi sa jednom kompetencijom oboji ili utiče na način na koji se druge kompetencije procenjuju;
4) nedovoljno poznavanje određenog radnog mesta i kompetencija koje su potrebne za uspešno obavljanje određenog posla, može dovesti do pogrešnog zaključka o uklopivosti kandidata u određenu poziciju;
5) pritisak da se što pre popune određene pozicije utiče na to da se ne vrši dovoljno detaljna procena kompetencija kandidata, kao i na to da se kandidati ocenjuju povoljnije nego u situacijama kada ovaj vid pritiska ne postoji;
6) redosled kandidata može da utiče na njihovu procenu, npr. "prosečan" kandidat može biti bolje ocenjen kada su pre njega intervjuisani "slabiji" kandidati, nego kada su intervjuisani "bolji";
7) neverbalno ponašanja/reakcija kandidata može da utiče na to da se povoljnije ocenjuju kandidati koji ostvaruju kontakt očima, koji se osmehuju, itd;
8) lični stavovi i eventualne predrasude prema određenoj društvenoj ili etničkoj grupi mogu unapred da utiču da pripadnici te grupe budu "bolje ili lošije" ocenjeni od drugih kandidata.
20. Procenjivač klasifikuje odgovore tako što vrši:
1) Procenu odgovora - nekada će kandidati odgovarajući na jedno pitanje formulisano da proveri određenu kompetenciju zapravo dati odgovor koji potvrđuje posedovanje neke druge kompetencije. Zbog toga je potrebno što detaljnije zapisivati odgovore kandidata i naknadno ih klasifikovati na osnovu toga koju kompetenciju demonstriraju. Nakon što intervju sprovede, procenjivač treba da u tabeli sa opisima nivoa pokazatelja ponašanja, potraži opis koji odgovara odgovoru koji je kandidat dao i da odredi kojem nivou odgovor pripada. Svaki od ova tri nivoa predstavljen je opisima ponašanja za svaku od kompetencija koja se vrednuje;
2) Procenu izraženosti ponašanja - pored procene odgovora, potrebno je i dodatno proceniti u kojoj meri je određeno ponašanje izraženo, posebno u situacijama kada se vrši upoređivanje dva ili više odgovora kandidata. Sledeće stavke kao "dodatne kriterijume" bi trebalo uzeti u obzir prilikom ovog procesa: a) značaj odgovora - npr. veću težinu imaju odgovori u kojima kandidat navede svoju reakciju u nekoj značajnoj situaciji, a manju kada navede kako je reagovao u nekoj situaciji koja se može klasifikovati kao trivijalna, b) skorašnjost - što se ponašanje odigralo u skorije vreme, na osnovu njega može da se da adekvatnija procena budućeg ponašanja, c) obrasci ponašanja - ako se uočava određen obrazac ili trend u odgovorima/ponašanju kandidata, postoji veća verovatnoća da će se tog ponašanja držati i u budućnosti, d) povezanost sa samim poslom - na važnost primera utiče i povezanost sa poslom za koji se odvija razgovor odnosno to koliko je taj primer primenjiv na kontekst potencijalno budućeg radnog mesta.
21. Tabela sa opisima nivoa pokazatelja ponašanja na osnovu koje se vrši klasifikacija odgovora odštampana je u Prilogu 2. ovog uputstva i čini njegov sastavni deo.
g) Vrednovanje ponašajnih kompetencija
22. Dodeljivanje bodova svakoj od kompetencija vrši se korišćenjem skale vrednovanja sa bodovima od 1-3. Kada se izvrši klasifikacija odgovora, vrši se vrednovanje bodovanjem svake kompetencije. Ishod vrednovanja, odnosno "zaključna ocena" nije rezultat proseka bodovanih odgovora, već rezultat procene procenjivača koji uzima u obzir jačinu i značaj svih prikupljenih dokaza iz odgovora koje je kandidat dao u vezi sa proverom pojedinačne kompetencije.
23. U slučaju provere ponašajnih kompetencija u izbornom postupku za popunjavanje položaja, ako konkursna komisija odluči da se kao metod za proveru mogu koristiti i psihometrijski testovi, procenjivač (diplomirani psiholog) kome je poverena provera, prilikom izvođenja objedinjene ocene o svakoj kompetenciji pojedinačno, uzima u obzir sve prikupljene dokaze sa testa i intervjua. U obrascu za vrednovanje ponašajnih kompetencija, procenjivač je u obavezi da navede i kratak opis postignuća kandidata za svaku pojedinačnu kompetenciju.
24. Obrazac za sprovođenje intervjua, beleženje i klasifikaciju odgovora i vrednovanje kompetencija kandidata odštampan je u Prilogu 3. ovog uputstva i čini njegov sastavni deo.
25. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
SPISAK PREPORUČENIH PITANJA ZA PROVERU KOMPETENCIJA
Kompetencija "Upravljanje informacijama"
1. Opišite neku situaciju sa vašeg prethodnog posla u kojoj vaši saradnici u timu nisu međusobno razmenjivali informacije bitne za obavljanje nekog zadatka? Kako se to odrazilo na vaš posao i radne zadatke? Šta ste vi preduzeli?
2. Navedite neku situaciju kada niste imali dovoljno potrebnih informacija, a morali ste da se organizujete i posao sprovedete do kraja. Šta ste uradili? Kako ste rešili problem? Šta ste iz toga naučili?
3. Opišite neku situaciju kada ste morali da sumirate kompleksni/složeni izveštaj i napravite kratak prikaz izveštaja, odnosno prezentaciju za šefa ili kolege. Kako ste pristupili zadatku? Na osnovu čega ste odlučivali šta je bitno a šta manje važno za vašu prezentaciju? Kakve ste povratne informacije dobili o tom zadatku?
4. Opišite Vaše aktivnosti u situacijama izrade nekih dokumenata, izveštaja, dopisa, rešenja, članaka? Kako pristupate radu, kako se organizujete, od kojih informacija polazite? Na koji način dolazite do potrebnih informacija za rad? Kako proveravate tačnost, ispravnost informacija do kojih dolazite?
5. Koliko često ažurirate podatke koji su Vam potrebni za svakodnevni rad? Koji su to koraci, opišite ih? Kako izgleda Vaša priprema za svakodnevne radne aktivnosti?
6. Na koji način čuvate informacije do kojih dolazite u radu? Opišite neku situaciju kada ste neku informaciju ili deo informacije koju ste dobili u vezi sa poslom, sačuvali samo za sebe. Šta ste iz toga naučili?
Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:
1. Opišite situaciju kada ste morali da preduzmete praktične korake na osnovu većeg broja informacija kako biste razrešili neki problem u organizaciji?
2. Da li ste bili u situaciji da članovi Vašeg tima nisu međusobom razmenjivali informacije? Kako se to odrazilo na posao? Šta ste preduzeli? Kakve su efekat imale te mere?
3. Opišite način na koji "delite" informacije sa svojim saradnicima/podređenima?
4. Šta je po Vama najvažnije u organizovanju i deljenju informacija saradnicima? Kako organizujete sastanke, koliko često?
Kompetencija "Upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata"
1. Opišite situaciju kada ste se suočili sa poteškoćama u realizaciji nekog zadatka na radnom mestu? Šta ste učinili? Šta je bio Vaš cilj? Na koji način ste doneli odluku šta ćete uraditi? Kakav je bio rezultat? Šta ste naučili iz te situacije?
2. Opišite situaciju kada ste imali puno posla a malo vremena za realizaciju zadataka. Kako ste se organizovali? Ko Vam je pomogao? Kako ste se osećali u takvim situacijama?
3. Opišite situaciju kada ste završavali neki važan projekat, a pojavile su se prepreke pa niste uspeli da ostvarite planirani cilj. Šta se desilo? Šta ste uradili? Kako ste prevazišli prepreke? Šta ste iz toga naučili?
4. Navedite situaciju kada Vam je preneta odgovornost da Vi lično i organizujete sve aktivnosti i realizujete zadatak? Koji su glavni izazovi sa kojima ste se suočavali? Šta ste uradili? Da li ste uključili i saradnike? Šta ste naučili iz tog iskustva?
5. Navedite mi primer kada ste imali više suprotstavljenih prioriteta na radnom mestu? Koji problemi su bili prisutni? Kako ste odlučili koju aktivnost ćete preduzeti ili koji ćete zadatak ili problem prvo rešavati? Kakav je bio ishod?
6. Kako organizujete Vaše dnevne aktivnosti i zadatke? Opišite kako planirate svoje vreme, realizaciju zadataka i rokove za izvršenje.
7. Navedite situaciju kada ste izašli u susret nekoj stranci ili kolegi i pomogli joj da reši problem. Šta ste učinili da biste joj pomogli? Kakav je bio rezultat?
8. Opišite situaciju kada ste kao deo nekog tima imali jednu od ključnih uloga u realizaciji timskog zadatka. U čemu se ona sastojala? Kakav je bio rezultat?
9. Kakve ciljeve ste sebi postavljali u ličnom i profesionalnom razvoju? Gde ste sada u odnosu na profesionalne ciljeve? Kojom vrstom posla ste najviše zadovoljni?
Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:
1. Opišite situaciju kada je bilo potrebno doneti neku tešku odluku radi ostvarivanja rezultata? Šta vam je bio prioritet u samom odlučivanju? Kako ste doneli odluku?
2. Opišite situaciju kada ste posao poverili "pogrešnoj" osobi. Kako ste se odlučili za tu osobu, šta se desilo i šta ste iz toga naučili?
3. Opišite situaciju kada niste uspeli da ostvarite planirani cilj u svojoj organizacionoj jedinici u zadatom roku. Šta se desilo? Kako ste se nosili sa tim? Šta ste iz toga naučili?
4. Koliko unapred obično planirate aktivnosti za sebe i svoje zaposlene? Kako to radite, opišite? Kako određujete prioritete? Kako onda delegirate zadatke i rokove za izvršenje? Kakav bude rezultat na kraju?
5. Opišite situaciju u kojoj ste vrednovali nečiji rad. Koja je, po vama ključna razlika između prosečno kvalitetnog i izuzetno kvalitetnog obavljanja radnog zadatka/posla? Kada i kako ste poslednji put pohvalili nečiji rad?
Kompetencija "Orijentacija ka učenju i promenama"
1. Opišite situaciju sa Vašeg prethodnog posla kada je bilo potrebno da se prilagodite nekoj promeni u organizaciji, npr. uvođenje nove tehnologije, nove procedure, alata/instrumenata/softvera ili neke nove informacije u oblasti vašeg rada? Kako je išlo prilagođavanje? Kakva je bila vaša uloga u procesu promene? Šta ste preduzeli? Kakav je bio rezultat?
2. Opišite situaciju kada ste na prethodnom poslu unapredili svoj rad (radni proces) ili ste preporučili i sproveli određene promene. Kako ste uočili potrebu za promenom? Kako ste implementirali promenu? Kakav je uticaj imala uvedena promena? Kako ste komunicirali ovu promenu sa kolegama?
3. Na koji način pratite koliko su Vaša znanja i veštine aktuelne i u skladu sa savremenim trendovima u poslovnom okruženju? U kojim oblastima smatrate da Vam je potrebno da unapredite svoja znanja i veštine? Šta ste do sada preduzeli? Kako ćete to postići željeni nivo kompetencija, koje akcije ćete preduzeti i kada?
4. Opišite situaciju kada ste nakon neke obuke ili predavanja primenili stečeno znanje u rešavanju nekih tekućih zadataka. Koju obuku ste poslednju pohađali? Kako ste primenili stečena znanja ili veštine u radu? Koja su vam interesovanja/hobiji van poslovnog okruženja? Kako vam ona pomažu?
5. Opišite situaciju kada je u vašem timu došlo do otpora zbog uvođenja nekog novog sistema ili načina rada. Kako ste prevazišli otpore? Koja je bila vaša uloga u tome? Šta ste naučili iz toga?
6. Opišite situaciju kada ste imali kreativne predloge/ideje a niste naišli na razumevanje radne sredine ili tima (drugi su ignorisali vaše ideje) Kakve su to bile ideje? Zašto su bile drugačije/nove? Šta mislite zašto Vas nisu podržali? Na kakve prepreke ste naišli?
7. Opišite situaciju kada ste podržali kolege da se implementiraju neke njihove nove ideje za unapređenje rada. Kako podržavate nove ideje svojih kolega? Kakva je tu bila vaša uloga? Kakav je bio rezultat?
8. Opišite da li se i kako menjate odnosno prilagođavate svoj pristup i rad sa različitim saradnicima u novonastalim radnim situacijama. Koje vam promene tu najteže padaju? Šta je po vama najvažnije da uradite u novonastalim situacijama?
Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:
1. Opišite primer neke skorašnje promene u vašem poslovnom okruženju koju ste inicirali ili nečeg što mislite da je neophodno da se promeni. Kako ste uočili potrebu za promenom? Kako ste planirali sprovođenje promene? Kako ste pridobili zaposlene? Kakav je uticaj imala uvedena promena?
2. Opišite kako se odnosite prema saradnicima/podređenima koji imaju neki predlog ili ideju za unapređenje rada? Opišite neku konkretnu situaciju? Šta ste preduzeli? Kakav je bio rezultat?
3. Opišite kako motivišete zaposlene da predlažu nove ideje za razvoj procesa rada ili organizacije u celini. Šta je ključno? Kako vidite vašu ulogu kao rukovodioca?
4. Opišite neki novi plan ili program razvoja organizacije koji ste razvili? Da li je prihvaćen, realizovan? Kakvi su rezultati?
Kompetencija "Izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa"
1. Opišite situaciju kada ste bili deo nekog efikasnog tima (tima koji je uključivao kolege iz drugih organizacionih jedinica). Kakva je bila vaša uloga u timu? Kakav je bio vaš zadatak? Na koje poteškoće ste naišli? Šta je bio rezultat tog timskog rada? Kako biste ocenili tu vašu saradnju, obrazložite? Šta ste iz toga naučili o sebi i drugima?
2. Opišite atmosferu kada ste radili u nekom neefikasnom timu? Po vama, šta je učinilo da taj tim neefikasno funkcioniše? Koja je bila vaša uloga u timu? Kakav je bio vaš doprinos? Kako biste ocenili tu vašu saradnju, obrazložite?
3. Kada ste započinjali posao na novom radnom mestu, kako ste uspostavljali dobre međusobne odnose sa vašim saradnicima? A kako sa rukovodiocima? Sa kakvim ljudima volite da radite? Koja iskustva ste iz takvih situacija stekli?
4. Koje su to vaše osobine koje vam omogućavaju dobru komunikaciju sa drugima? Objasnite zašto su one važne? Kojim kvalitetima se divite kod drugih ljudi?
5. Opišite situaciju u kojoj vam se neko od kolega/saradnika obratio za pomoć/savet u rešavanju nekog poslovnog/privatnog problema. Kako ste mu pomogli? Kako se to završilo? Kako je to iskustvo uticalo na vas?
6. Kada ste poslednji put imali raspravu ili konflikt sa kolegom? Opišite situaciju. Kako razrešavate nesuglasice sa drugima? Kako se ta situacija završila? Šta ste iz toga naučili o sebi i drugima?
7. Opišite situaciju kada je razgovor sa nekom osobom iz vašeg poslovnog okruženja značajno uticao na vas ili vašu karijeru? Kako je ta osoba komunicirala sa vama? Šta je prednjačilo, sadržaj izrečenog ili odnos prema vama? Šta je na vas ostavilo najdublji trag?
8. Opišite situaciju kada ste svom saradniku davali negativnu povratnu informaciju? Kako ste to uradili? Kako ste se nosili sa razočaranjima? Opišite situaciju kada ste svom saradniku davali pozitivnu povratnu informaciju? Kako ste to uradili? Šta ste naučili iz takvog iskustva?
9. Kako održavate pozitivnu radnu atmosferu i dobar odnos sa saradnicima i rukovodiocima? Šta Vam je bitno u saradnji sa kolegama/podređenima? Na koji način doprinosite uspehu svojih kolega? Opišite takvu jednu situaciju. Kakav je bio vaš doprinos?
Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:
1. Na koji način pomažete svojim zaposlenima da ostanu posvećeni poslu i organizaciji? Navedite primer. Kako razvijate poverenje i lojalnost kod zaposlenih? Šta preduzimate? Kakav rezultat su dale te aktivnosti/mere?
2. Opišite situaciju kada je trebalo da intervenišete kako biste rešili interpersonalni konflikt među vašim zaposlenima? Kako ste postupili? Zašto ste tako postupili? Ukoliko bi se ponovila slična situacija, kako biste tada postupili? Šta ste iz toga naučili?
3. Opišite situaciju kada ste imali problem da usmerite i održite ljude da rade zajedno na izvršavanju zadatka? Kako ste se nosili sa zaposlenima koji su izražavali negativizam ili se žalili na uslove, rokove ili neke druge okolnosti? Šta ste preduzeli? Kakav je bio ishod?
4. Koliko često mislite, da je neophodno da se sastajete sa svojim timom? Koliko često ste vi to praktikovali? Kako biste opisali efikasan radni sastanak? A neefikasan? Kako procenjujete kvalitet sastanaka koji ste vi održavali sa vašim zaposlenima?
5. Opišite vaša iskustva sa davanjem povratnih informacija o nečijem radu i kompetencijama, kako pozitivnim, tako i negativnim? Koliko to često radite? Šta vam tu najteže pada? Koje pozitivno iskustvo imate u vezi sa takvim radnim zadacima? A negativno?
6. Šta mislite, šta vaši saradnici misle o vama kao rukovodiocu? Obrazložite. Opišite neku situaciju koja potvrđuje taj vaš stav/mišljenje.
7. Opišite kako razvijate održavate kontakte i odnose sa spoljnim saradnicima? Koliko je to bitno za Vaš rad ili organizaciju u celini?
Kompetencija "Savesnost, posvećenost i integritet"
1. Šta je za Vas integritet i profesionalizam? Kako ih demonstrirate u radnom okruženju? Navedite neku situaciju kada ste morali kolegama da "objašnjavate" značenje profesionalnog odnosa prema poslu. Kakav je bio ishod? Kako je to uticalo na vaše uzajamno poverenje?
2. Opišite situaciju kada su se u toku nekog projekta/zadataka pojavila/e prepreka/e. Kako ste reagovali? Kako ste prevazišli prepreke? Kako su uticale na ishod zadatka? Da li ste odustali od posla ili projekta jer ste procenili da je suviše težak ili je nosio veliki rizik sa sobom? Da li je odluka da odustanete bila ispravna i zašto? Kako je to uticalo na organizaciju?
3. Opišite situaciju kada se od vas tražilo da postupite protiv propisa ili suprotno vašim uverenjima i moralnim principima? Šta ste uradili? Kakve su bile posledice? Šta ste uradili kada ste videli da se to traži i od vaših kolega? Kako ste se povodom toga osećali?
4. Opišite situaciju kada ste morali da preuzmete odgovornost za neki neuspeh odnosno nedovršeni zadatak. Kada pogrešite kako reagujete i šta preduzimate po tom pitanju? Šta ste preduzeli nakon ove situacije? Šta ste iz tog iskustva naučili?
5. Da li je neko drugi nekada bio okrivljen za vašu grešku ili neuspeh? Opišite situaciju? Šta ste uradili po tom pitanju? Kako je to uticalo na međusobno poverenje?
6. Opišite situaciju kada je vaše dostojanstvo na radnom mestu bilo ugroženo. Kako ste se tada osećali? U toj situaciji, šta ste uradili? Kakav je bio ishod? Kako je to uticalo na poverenje između vas i vaših saradnika/rukovodilaca?
7. Opišite situaciju kada je vaš kolega bio omalovažavan i ponižen od strane drugih na radnom mestu? Da li ste reagovali? Šta ste uradili? Kakav je bio ishod?
8. Na koji način utičete na pozitivan imidž vašeg organa? Opišite situaciju kada ste se suočili sa kritikom zbog nekog neuspeha ili ponašanja na poslu od strane saradnika ili rukovodilaca? Kako ste tada reagovali? Šta ste preduzeli nakon toga? Kakav je bio ishod?
9. U kakvim situacijama dajete svoj maksimum na poslu? Opišite situaciju kada ste najteže/najnapornije radili, a istovremeno imali osećaj zadovoljstva zbog postignuća organizacije. Da li ste nagrađeni, pohvaljeni? Kako je to iskustvo uticalo na vaš odnos prema organizaciji i kolegama?
Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:
1. Šta je za Vas integritet i profesionalizam? Kako ih kao rukovodilac demonstrirate u radnom okruženju? Opišite situaciju kada ste morali kolegama/podređenima da "objašnjavate" značenje profesionalnog odnosa prema poslu. Šta ste preduzeli nakon toga? Kakav je bio ishod? Kako je to uticalo na poverenje između vas i vaših saradnika?
2. Opišite situaciju kada ste neprijatne vesti/informacije morali da prezentujete u organizaciji na prihvatljiv način. Opišite način na koji ste to uradili? Kakve su bile posledice toga? Šta ste naučili o sebi i drugima?
3. Ukoliko Vaš zaposleni ne preuzima odgovornost za urađeno ili neurađeno, na koji način ćete mu ukazati na to? Navedite neku konkretnu situaciju. Šta ste vi preduzeli? Kakav je bio ishod?
4. Objasnite kako se starate da zaposleni u vašoj organizaciji poštuju propise, etički kodeks i pravila ponašanja. Koje ste preventivne mere preduzeli? Kakve sankcije ste primenili? Kakav je ishod?
Kompetencija "Upravljanje ljudskim resursima"
1. Kako biste opisali sopstveni stil rukovođenja? Kako se vaš stil rukovođenja menjao tokom poslednjih nekoliko godina? Koje kvalitete/osobine bi rukovodilac trebalo da ima da bi bio uspešan u poslu? Na koji način usavršavate i unapređujete sopstvena znanja i veštine u vezi sa rukovođenjem?
2. Koji je bio najveći izazov sa kojim ste se suočili kao rukovodilac? Kako biste procenili težinu problema? A vašu reakciju? Šta se tačno dogodilo? Da li bi vaš pristup bio isti ukoliko bi se ista ili slična situacija ponovila? Zašto?
3. Opišite situaciju u kojoj ste kao rukovodilac doneli najtežu odluku? Kako ste postupili? Šta vam je bilo najteže? Šta ste naučili iz takve situacije?
4. Opišite jedan skorašnji primer kada ste delegirali zadatak zaposlenima npr: kako ste delegirali zadatak i kako ste nadgledali izvršenje? Šta mislite, kako bi vaši zaposleni opisali vaš stil delegiranja radnih zadataka i zaduženja?
5. Opišite situaciju kada ste kao rukovodilac morali da razrešite konflikt između dvoje ili više kolega. Kakva je priroda konflikta bila? Kakve bi bile posledice u slučaju eskalacije konflikta? U čemu se ogledala vaša intervencija'? Kako su vas saradnici doživeli? Kakav je bio ishod? Šta ste naučili iz cele situacije?
6. Kako ste postupali prema zaposlenom koji svoj posao nije obavljao dobro u smislu kvaliteta i efikasnosti? Navedite konkretnu situaciju kao primer. Kako ste upravljali lošim učinkom? Šta vam je bilo najteže? Šta ste naučili iz takve situacije?
7. Opišite situaciju kada ste kao rukovodilac morali da popravite učinak nekog odeljenja/tima. Koji su bili razlozi za slabiji učinak tima? Kako ste razrešili situaciju? Koje mere ste preduzeli? Kakav je ishod bio? Šta ste naučili o sebi a, šta o drugima iz te situacije?
8. Opišite situaciju kada ste uticali i inspirisali druge na učenje i razvoj. Šta za vas znači "razvijati zaposlene"? Koje metode ste koristili da razvijate kompetencije zaposlenih kojima rukovodite?
9. Koje kompetencije ste razvijali kod svojih zaposlenih? Na koji način ste to radili? Koje promene ste uočili kod svojih zaposlenih? Koju korist su imali oni od toga? A vi kao rukovodilac? A tim ili organizacija?
10. Koliko dobro poznajete svoje zaposlene i njihove potrebe? Na koji način ste došli do tih saznanja? Kako ste im pomogli da svoje potrebe iskažu i zadovolje? Šta vam je najvažnije u povratnoj informaciji koju dajete zaposlenom? Da li tražite povratnu informaciju od svojih zaposlenih o svom radu? Od svog pretpostavljenog?
11. Koje mere preduzimate u Vašem organu kako biste zadržali kvalitetne zaposlene? Opišite ih i u kojoj meri ste uspešni? Na koji način motivišete zaposlene i kako podižete energiju vašeg tima? Kakav je Vaš pristup? Kako vaši zaposleni reaguju na te vaše mere ili aktivnosti? Šta biste drugima preporučili kao delotvorne podsticaje za motivisanje zaposlenih?
Kompetencija "Strateško upravljanje"
1. Koje su bile Vaše nadležnosti u formulisanju strategije, politike, odnosno programa razvoja ili ciljeva organizacije na prethodnom radnom mestu? Koja su bila ključna pitanja kojim ste se bavili?
2. Navedite konkretnu stratešku inicijativu u koju ste bili lično uključeni? U čemu se su ogledala vaša zaduženja? Kojim aktivnostima ste se bavili? Koje mere ste predložili? Kako ste odlučili na koji način ćete izvršiti implementaciju? Koliko su uspešni bili vaši napori? Kakav je bio ishod?
3. Kako vidite perspektivu razvoja ovog sektora/oblasti/organizacije? Koje ključne strateške ciljeve je potrebno da ovaj sektor/oblast/organizacija dostigne u narednih 3 do 5 godina? Koje rizike predviđate? Šta biste preduzeli?
4. Opišite situaciju kada su se u organu u kome ste bili rukovodilac dešavale velike organizacione promene? Kakve promene su to bile? Kako ste reagovali na celu situaciju vi i vaši zaposleni? Kako ste komunicirali promene? Kako ste se borili sa otporom i strahovima zaposlenih? Kakav je ishod bio i šta ste naučili o sebi i drugima?
5. Opišite situaciju u kojoj ste ispoljili sposobnost kritičkog gledanja na najširu moguću perspektivu nekog pitanja, izazova ili budućih razvojnih događaja. Kakav uticaj je vaše mišljenje/stav imalo na organizaciono poslovanje ili na odluke koje su donete? Zašto tako mislite?
6. Ponekad se nađemo u situaciji kada imamo manje važnu ulogu u kreiranju strateških ciljeva ili produkovanju novih ideja, ali važnu ulogu u implementaciji tih ideja i sprovođenju aktivnosti za ostvarenje strateških ciljeva. Opišite situaciju kada ste vi imali takvu ulogu? Koje ste mere preduzeli kako biste obezbedili realizaciju? Kakvi su bili rezultati?
7. Opišite neku problemsku/kriznu situaciju na vašem prethodnom poslu koja je nosila veliki rizik po funkcionisanje organa. O kakvom problemu se radilo? Kakav rizik je nosila? Šta ste vi preduzeli i na kakve prepreke ste naišli? Da li ste zadovoljni vašim odlukama i ishodom? Da li biste i šta bi ste drugačije uradili?
TABELA SA OPISIMA NIVOA POKAZATELJA PONAŠANJA
1) ZA NERUKOVODEĆA RADNA MESTA
Kompetencija UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) blagovremeno prikuplja i koristi relevantne informacije iz više različitih izvora, |
- Ne uspeva da se fokusira na postavljeno pitanje/temu i više puta ga je potrebno vraćati, daje preširoke ili previše šture odgovore. |
- Povremeno mu trebaju smernice i podpitanja kako bi ga usmerili na pravi odgovor, pravi povremene digresije ali uspeva sam da se vrati suštini pitanja. |
- Jasan i precizan u odgovorima, elokventan, retko traži dodatno pojašnjenje pitanja. |
Kompetencija UPRAVLJANJE ZADACIMA I OSTVARIVANJE REZULTATA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) uspešno planira i organizuje sopstveni rad, |
- Navodi primere da je često odustajao od različitih aktivnosti i ciljeva (fakulteta, posla, obuka....) i da je često redefinisao svoje planove/ciljeve na ličnom i profesionalnom planu. |
- Daje primere da može uspešno da započne i završi svoje aktivnosti, i da je retko morao da odustaje od ispunjenja nekog cilja ili zadatih aktivnosti. |
- Pruža dokaze da pravi adekvatne planove i pridržava se istih u radu, preferira da sam napravi plan i organizuje poslove i zadatke. |
Kompetencija ORIJENTACIJA KA UČENJU I PROMENAMA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) stalno unapređuje svoja znanja i veštine, |
- Izbegava svesno sve promene ili odlaže korišćenje novih tehnologija (ostaje veran starom načinu rada); ne zna kako može da unapredi svoj rad u poslovnom okruženju. |
- Razume značaj/potrebu za promenama, ali u promene ulazi samo onda kada procenjuje da je neophodno. Čak i kada ima teškoće sa adaptacijom na promenu, spreman je da uloži napor da prebrodi situaciju. |
- Daje primere da je na poslu je predlagao nove ideje koje su unapredile organizaciju rada i način rešavanja nekih zadataka/aktivnosti. |
Kompetencija IZGRADNJA I ODRŽAVANJE PROFESIONALNIH ODNOSA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) otvoren je i ljubazan u komunikaciji sa drugima, |
- U kontaktu sa ispitivačem je zatvoren, uzdržan, arogantan, nestrpljiv, netrpeljiv, ne poštuje sagovornika; ne uzima u obzir sadržaj koji sagovornik iznosi, fokusiran na sebe i svoje odgovore, izbegava očni kontakt sa ispitivačem. |
- Tokom intervjua, u kontaktu je odmeren, ljubazan i strpljiv, aktivno sluša; demonstrira poštovanje sagovornika i usklađuje svoje ponašanje sa situacijom. |
- U kontaktu je otvoren, ljubazan i strpljiv; demonstrira poštovanje sagovornika, aktivno sluša, prati pitanja sagovornika i adekvatno se odgovorima i ponašanjem usklađuje sa situacijom. |
Kompetencija SAVESNOST, POSVEĆENOST I INTEGRITET
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) posvećen je i lojalan organizaciji, |
- Iz odgovora kandidata stiče se utisak da ima egocentričan pristup u radu i u odnosu prema organizaciji, i ne ume da objasni na koji način doprinosi ugledu organizacije. |
- Razume značaj profesionalizma, savesnosti i integriteta, ume da objasni kako to i demonstrira u radnoj sredini i kako doprinosi ugledu organizacije. |
- Visoko razvijena svest o značaju profesionalizma, savesnosti i integriteta, objašnjava kako to i demonstrira u radnoj sredini i kako doprinosi ugledu organizacije. |
2) ZA RUKOVODEĆA RADNA MESTA
Kompetencija UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) doprinosi da prave informacije budu na raspolaganju zaposlenima u pravom trenutku, |
- Ne razume dovoljno kako funkcioniše sistem razmene informacija i ne pruža dokaze o tome kako je taj proces organizovao u svojoj organizacionoj jedinici (sastanci, intranet i sl). |
- Razume značaj deljenja i razmene informacija i podataka ali navodi da mu veštine njihovog organizovanja i prezentovanja saradnicima nisu jača strana. |
- U potpunosti razume značaj deljenja informacija i navodi da svojim ponašanjem daje primer drugima i da drugi ističu njegove veštine (viši rukovodioci). |
Kompetencija UPRAVLJANJE ZADACIMA I OSTVARIVANJE REZULTATA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) obezbeđuje ostvarenje ciljeva organizacione jedinice, |
- Nejasni primeri kako se angažuje u organizaciji i planiranju rada organizacione jedinice kojom rukovodi, iz odgovora se zaključuje i da uvek ne postiže predviđene ciljeve. |
- Uviđa značaj organizacije i planiranja resursa i definisanja prioriteta ali iz odgovora se zaključuje da nema uvek uvid u adekvatno planiranje vremena i resursa za ostvarivanje ciljeva. |
- Demonstrira da na adekvatan način organizuje sistem rada i definiše prioritete što mu omogućava blagovremeno ostvarivanje ili prevazilaženje postavljenih organizacionih ciljeva. |
Kompetencija ORIJENTACIJA KA UČENJU I PROMENAMA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) svoje ponašanje prilagođava različitim situacijama, |
- Demonstrira sklonost rigidnom mišljenju, izostaje sposobnost promene pristupa u problemskim situacijama. |
- Iz primera se zaključuje da se radije oslanja na uhodane načine rada nego što je spreman za isprobavanje novih pristupa, ali ima kapaciteta da svoje ponašanje prilagođava konkretnim okolnostima i ljudima. |
- Demonstrira fleksibilan pristup rešavanju problema: analizira alternativne načine rada u cilju realizacije radnog zadatka. |
Kompetencija IZGRADNJA I ODRŽAVANJE PROFESIONALNIH ODNOSA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) pristupačan je, ljubazan i otvoren u komunikaciji, |
- U komunikaciji je prilično distanciran i hladan, nastupa sa pozicije autoriteta, ne poštuje lične granice sagovornika, u konverzaciji koristi neformalan rečnik, ne trudi se da sagleda situaciju iz tuđe perspektive. |
- U komunikaciji je umereno otvoren i ljubazan, najčešće se ponaša korektno u profesionalnim relacijama, umereno je tolerantan i otvoren je za različite perspektive i sisteme vrednosti. |
- Vrlo komunikativan, otvoren i ljubazan, demonstrira profesionalizam, poštovanje i senzitivnost za poziciju sagovornika, vodi računa da se zaposleni osećaju sigurno i prihvaćeno na poslu. |
Kompetencija SAVESNOST, POSVEĆENOST I INTEGRITET
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
(1) posvećen je ispunjavanju zahteva, potreba i očekivanja internih i eksternih korisnika usluga, |
- Niže interesovanje i osetljivost za različite zahteve korisnika kako internih tako i eksternih; nema jasnih primera kako doprinosi ugledu organizacije. |
- Delimično ispunjava zahteve i potrebe organizacije i poslovnih saradnika, odnosno nema kontinuitet u pristupu; iz primera sledi da najčešće reaguje kada su u pitanju urgentni zahtevi i potrebe. |
- Posvećen ispunjavanju zahteva i potreba svih korisnika usluga, jaki primeri kako pozitivno utiče na imidž i ugled organizacije i kako zbog toga uživa poverenje i ugled među zaposlenim. |
Kompetencija UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
1) zalaže se za privlačenje i zadržavanje stručnog kadra; |
- Načinom rukovođenja uzrokuje povećanu stopu odliva kadrova u svojoj organizacionoj jedinici; slabi dokazi za to kako u situacijama kada prepozna potencijale zaposlenih preduzima aktivnosti u cilju njihovog angažovanja, zadržavanja i daljeg razvoja. |
- Razume značaj ljudskih resursa za efikasno obavljanje radnih zadataka, bavi se unapređenjem uslova rada u cilju zapošljavanja stručnog kadra i sprečavanja odliva; primerima daje dokaze da podelu posla radi u skladu sa potencijalima zaposlenih a ne samo na osnovu njihovih profesija. |
- Primenjuje različite stilove rukovođenja kako bi odgovorio na različite potrebe zaposlenih; daje jake dokaze kako promoviše svoju organizacionu jedinicu kao poželjno mesto za rad i kako aktivno pristupa proceni kapaciteta svih zaposlenih u organizacionoj jedinici. |
Kompetencija STRATEŠKO UPRAVLJANJE - za položaje
Pokazatelji |
Nivo 1 - nezadovoljava |
Nivo 2 - delimično zadovoljava |
Nivo 3 - zadovoljava |
1) reaguje na promene koje se dešavaju u oblasti rada kojom rukovodi i obezbeđuje održivost funkcionisanja organizacije u kriznim situacijama; |
- Demonstrira sniženo interesovanje za praćenje promena u profesionalnom okruženju; slabi dokazi za sposobnost kritičkog promišljanja i odlučivanja u kriznim situacijama ili odlučivanje delegira na saradnike ili prenosi na rukovodioce. |
- Demonstrira zainteresovanost za promene u oblasti rada kojom rukovodi, navodi primere kako primenjuje nove načine rada ali se oslanja na pomoć saradnika ili nadređenog u cilju obezbeđenja funkcionisanja organizacije posebno u kriznim situacijama. |
- Demonstrira visoku svest i aktivno zalaganje za sprovođenje promena iz svoje oblasti rada u praksu sa ciljem razvoja organizacije i prevencije kriznih situacija, daje jake dokaze kako anticipira i iznalazi različita rešenja. |
OBRAZAC ZA VOĐENJE INTERVJUA, BELEŽENJE I KLASIFIKACIJU ODGOVORA I VREDNOVANJE KOMPETENCIJA
Kompetencija _________________________________________________________________________
Šifra kandidata ________________________________________________________________________
Pitanja |
Odgovori |
Klasifikacija odgovora |
||
1 |
2 |
3 |
||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Komentar procenjivača: |
||||
Zaključna ocena za kompetenciju (zaokružiti): |
||||
Kratak opis postignuća kandidata (samo za radna mesta položaja) |
Potpis procenjivača
________________