UPUTSTVO

ZA VREDNOVANJE PONAŠAJNIH KOMPETENCIJA

("Sl. glasnik RS", br. 115/2023)

I. Uvodne odredbe

1. Ovim uputstvom utvrđuju se smernice za vrednovanje ponašajnih kompetencija putem intervjua baziranog na kompetencijama za službenike u konkursnom postupku koji sprovode organi jedinice lokalne samouprave.

2. Intervju baziran na kompetencijama je polustrukturisan i sistematizovan način prikupljanja informacija o ponašajnim kompetencijama kandidata, kojim se identifikuje kandidat koji u najvećoj meri poseduje ponašajne kompetencije koje su potrebne za uspešno obavljanje poslova određenog radnog mesta.

II. Ko vrednuje ponašajne kompetencije u sprovođenju intervjua baziranog na kompetencijama

1. Vrednovanje ponašajnih kompetencija vrši obučeni procenjivač.

2. Procenjivač se stara da unapređuje i razvija kompetencije koje su neophodne za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama, a koje se odnose na:

1) planiranje i organizaciju vremena - podrazumeva naročito temeljnu pripremu pred intervju, posedovanje potrebnih informacija o zahtevima radnog mesta koje se popunjava, organizovan i sistematičan pristup na razgovoru sa kandidatom;

2) komunikaciju i aktivno slušanje - podrazumeva da jasno i samopouzdano komunicira sa kandidatima i članovima konkursne komisije, da postavlja važna i suštinska pitanja, da pažljivo sluša odgovore kandidata i postavlja odgovarajuća podpitanja;

3) interpersonalne veštine - podrazumeva da ima pozitivan pristup u radu sa kandidatima i članovima konkursne komisije, da ne ulazi u sukobe i da je u stanju da obrazloži svoje mišljenje kada je to potrebno;

4) analitičnost - podrazumeva da može da prepozna ključne elemente u informacijama koje kandidati pružaju u toku razgovora i da ih objektivno procenjuje u odnosu na postavljene kriterijume;

5) objektivnost i lični integritet - podrazumeva da je objektivan i da odluke donosi na bazi ličnog integriteta, da je dosledan u pristupu i postupcima, da je sposoban da odbaci lične predrasude;

6) ličnu posvećenost, samosvest i spremnost da stiče nove veštine - podrazumeva da je svestan značaja svoje uloge i da je obavlja profesionalno, da je svestan sopstvenih ograničenja kao procenjivača, da je u stanju da prilagodi ponašanje različitim vrstama situacija i da usvoji nove pristupe kada je to potrebno.

III. Vrednovanje ponašajnih kompetencija

1. Vrednovanje ponašajnih kompetencija putem intervjua baziranog na kompetencijama obuhvata postavljanje pitanja, praćenje, beleženje i klasifikaciju odgovora kandidata i vrednovanje ponašajnih kompetencija na osnovu procene nivoa ispoljenih pokazatelja ponašanja.

a) Postavljanje pitanja u vođenju intervjua

1. Procenjivač pre intervjua priprema set pitanja za proveru svake kompetencije pojedinačno.

2. Procenjivač unapred planira tok intervjua postavljanjem istih osnovnih pitanja povodom istih kompetencija svim kandidatima čime se obezbeđuju strukturisan i fokusiran pristup, konzistentnost, jednakost i nepristrasnost u odnosu prema svim kandidatima.

3. Procenjivač će odvojiti vreme za uvod u razgovor sa kandidatom. To pomaže kandidatu da se umiri i ukazuje mu na to šta može da očekuje u toku razgovora i samog konkursnog postupka. Uobičajeno je da se u uvodu predstave članovi komisije, navede na koji način će se voditi intervju, oblasti ispitivanja, odnosno kompetencije koje se proveravaju, potvrdi vreme trajanja intervjua i obavesti kandidat da će imati priliku da postavi pitanja na kraju intervjua.

4. Pri sprovođenju intervjua procenjivač treba da primenjuje dobru ispitivačku praksu, koja podrazumeva: postavljanje otvorenih pitanja; ne postavljanje više pitanja odjednom; postavljanje kratkih, jasnih i nedvosmislenih pitanja; postavljanje odgovarajućih dopunskih pitanja u odgovarajućem trenutku; povezivanje pitanja sa kandidatovim profesionalnim iskustvom; pružanje kandidatu dovoljno vremena da pripremi odgovor; omogućavanje laganog prelaza na sledeću temu ako kandidat ima problema sa odgovorom; praćenje logičkog redosleda pri ispitivanju. Pri ispitivanju procenjivač izbegava: postavljanje zatvorenih pitanja, osim kad je neophodno; postavljanje više pitanja istovremeno; postavljanje dugačkih, komplikovanih i dvosmislenih pitanja; dopuštanje kandidatu da skreće sa teme; zadovoljavanje sopstvenog interesovanja ili znatiželje; slaganje ili neslaganje sa kandidatovim odgovorima; propitivanje; prekidanje drugih članova komisije ukoliko učestvuju u proceni kompetencija; postavljanje nasumičnih ili diskriminacionih pitanja.

5. Postavljanjem pitanja usmerenih na ponašanje kandidata u određenim situacijama koje su relevantne za obavljanje određenog posla, procenjivač obezbeđuje najadekvatniju procenu kandidata. Od kandidata se traži da navede konkretna prošla ponašanja ili kako bi se ponašao u nekoj hipotetičkoj situaciji na osnovu čega se zaključuje o određenoj kompetenciji.

6. Pitanja koja se postavljaju u okviru intervjua baziranog na kompetencijama mogu se kvalifikovati u dva tipa:

1) bihejvioralna (ponašajna) pitanja - putem kojih se proverava kako su kandidati reagovali u situacijama koje su im se prethodno dogodile i kod kojih se prethodno ponašanje uzima kao prediktor budućeg ponašanja i

2) situaciona pitanja - putem kojih se proverava sposobnost kandidata da adekvatno procene određenu situaciju i objasne kako bi reagovali u toj situaciji, iako se možda ranije nisu susreli sa takvim slučajem i kod kojih se namera ponašanja uzima kao prediktor budućeg ponašanja.

7. Bihejvioralnim (ponašajnim) pitanjima procenjivač od kandidata traži da opiše neku konkretnu situaciju u kojoj je pokazao da poseduje određenu ponašajnu kompetenciju. Uz opis okolnosti važno je usmeriti kandidata da navede kako se ponašao i do kakvih je rezultata dovelo njegovo ponašanje. Pitanja se prvenstveno odnose na radne situacije, ali ukoliko kandidat nema relevantno radno iskustvo može da navede primer situacije iz neke druge sfere života.

8. Od kandidata se traže konkretni primeri ponašanja u prošlosti prema STAR strukturi. Ovaj model vođenja intervjua je tehnika ispitivanja oblikovana tako da omogući dobijanje potpunog i smislenog odgovora na pitanja u kojima se traži navođenje primera iz prethodnog profesionalnog iskustva (S - Situation - Situacija u kojoj se kandidat našao; T - Task - Zadatak, ono što je trebalo da uradi; A - Action - Ponašanje, konkretne aktivnosti, šta je preduzeo u datoj situaciji; R - Result - Rezultat - do čega je ponašanje dovelo, kako se sve završilo, šta je naučeno).

9. Postavljanje istih osnovnih pitanja o ponašanju u određenim situacijama čine osnovnu strukturu razgovora baziranog na ovoj tehnici i omogućava procenjivaču prikupljanje dokaza na osnovu kojih zaključuje o kompetencijama intervjuisanog kandidata. Pitanja najčešće počinju sa "Opišite situaciju u kojoj.... Šta ste preduzeli? Kakav je bio rezultat? Šta ste iz toga naučili?". Razgovor je polustruktuiran upravo zbog podpitanja koja ne moraju biti i najčešće nisu ista za sve kandidate.

10. Prilikom korišćenja ove vrste pitanja procenjivač po pravilu postavlja niz podpitanja kojima se dolazi do valjane procene kandidata u smislu koliko kandidat zaista stoji iza svog odgovora, a ne daje unapred naučen odgovor.

11. U situacijama kada kandidat ne može da odgovori na bihejvioralno (ponašajno) pitanje na osnovu ranijeg iskustva i prošlog ponašanja, procenjivač može koristiti situaciona pitanja u kojima se kandidatu predstavlja hipotetička situacija u kojoj se očekuje ispoljavanje određene kompetencije. Situacije su tipične za obavljanje posla na određenom radnom mestu. Kandidat treba da navede šta bi radio, kako bi se ponašao u takvoj situaciji. Takođe je dobro da onaj ko vodi intervju postavlja podpitanja koja se nadovezuju na odgovor kandidata. Pitanja najčešće počinju sa "Zamislite situaciju u kojoj... Šta ćete uraditi ako...?").

12. Obaveza svakog procenjivača je da razvija i ažurira svoju bazu pitanja kojima traži ispoljenost pokazatelja ponašanja u prošlosti.

13. Spisak preporučenih pitanja za proveru ispoljenosti pokazatelja ponašanja odštampan je u Prilogu 1. ovog uputstva i čine njegov sastavni deo.

b) Praćenje i beleženje odgovora

14. Praćenje i beleženje odgovora predstavlja važan podsetnik onoga što je kandidat rekao u odgovorima na različita pitanja tokom intervjua. Bez beleški procenjivač može biti sklon da se selektivno priseća kandidatovih jakih ili slabih strana ili da ne može da se priseti kandidatovih odgovora. Beleške su važan podsetnik kada procenjivač razmatra veliki broj kandidata i kada je potrebno obezbediti primenu doslednih standarda, pomažu da se rekonstruiše proces intervjua i da se obrazloži odluka o vrednovanju kompetencija zasnovana na intervjuu.

15. Svrha vođenja beleški tokom intervjua je da se pomogne u proceni kompetencija kandidata na kraju intervjua stoga beleške treba da sadrže ključne reči postavljenih pitanja ili postavljena pitanja, ključne stavke kandidatovih odgovora koje odražavaju situacije obrađene tokom intervjua. Važno je da se zabeleže dodatni komentari ili pitanja koja je postavio kandidat na kraju intervjua. Podaci koji se prikupe u ovoj fazi intervjua uzimaju se u obzir prilikom klasifikacije odgovora.

16. Procenjivač na kraju razgovora sa kandidatom treba da pita kandidata da li ima još nešto da doda ili želi da postavi neko pitanje i da zahvali kandidatu na dolasku na intervju.

17. Intervju baziran na kompetencijama u zavisnosti od broja kompetencija koje se proveravaju bi trebalo da traje od 45 do 60 minuta.

v) Klasifikacija odgovora

18. Procenjivač razmatra dokaze koje je prikupio tokom intervjua, upoređuje ih sa unapred određenim kriterijumima i klasifikuje ih.

19. Prilikom klasifikovanja odgovora procenjivač vodi računa da izbegne najčešće greške u proceni odgovora, koje mogu biti:

1) brzopleto izvođenje zaključaka podrazumeva oslanjanje na prvi utisak o kandidatu i onemogućava uzimanje u obzir drugih pokazatelja "podobnosti" kandidata za određenu poziciju;

2) fokus na negativnim aspektima koji ukazuju da kandidat nije adekvatan za određenu a zanemarivanje aspekata koji ukazuju da bi se kandidat dobro uklopio;

3) "Halo efekat" - dopuštanje da veoma dobar kvalitet koji je kandidat iskazao u vezi sa jednom kompetencijom oboji ili utiče na način na koji se druge kompetencije procenjuju;

4) nedovoljno poznavanje određenog radnog mesta i kompetencija koje su potrebne za uspešno obavljanje određenog posla, može dovesti do pogrešnog zaključka o uklopivosti kandidata u određenu poziciju;

5) pritisak da se što pre popune određene pozicije utiče na to da se ne vrši dovoljno detaljna procena kompetencija kandidata, kao i na to da se kandidati ocenjuju povoljnije nego u situacijama kada ovaj vid pritiska ne postoji;

6) redosled kandidata može da utiče na njihovu procenu, npr. "prosečan" kandidat može biti bolje ocenjen kada su pre njega intervjuisani "slabiji" kandidati, nego kada su intervjuisani "bolji";

7) neverbalno ponašanja/reakcija kandidata može da utiče na to da se povoljnije ocenjuju kandidati koji ostvaruju kontakt očima, koji se osmehuju, itd;

8) lični stavovi i eventualne predrasude prema određenoj društvenoj ili etničkoj grupi mogu unapred da utiču da pripadnici te grupe budu "bolje ili lošije" ocenjeni od drugih kandidata.

20. Procenjivač klasifikuje odgovore tako što vrši:

1) Procenu odgovora - nekada će kandidati odgovarajući na jedno pitanje formulisano da proveri određenu kompetenciju zapravo dati odgovor koji potvrđuje posedovanje neke druge kompetencije. Zbog toga je potrebno što detaljnije zapisivati odgovore kandidata i naknadno ih klasifikovati na osnovu toga koju kompetenciju demonstriraju. Nakon što intervju sprovede, procenjivač treba da u tabeli sa opisima nivoa pokazatelja ponašanja, potraži opis koji odgovara odgovoru koji je kandidat dao i da odredi kojem nivou odgovor pripada. Svaki od ova tri nivoa predstavljen je opisima ponašanja za svaku od kompetencija koja se vrednuje;

2) Procenu izraženosti ponašanja - pored procene odgovora, potrebno je i dodatno proceniti u kojoj meri je određeno ponašanje izraženo, posebno u situacijama kada se vrši upoređivanje dva ili više odgovora kandidata. Sledeće stavke kao "dodatne kriterijume" bi trebalo uzeti u obzir prilikom ovog procesa: a) značaj odgovora - npr. veću težinu imaju odgovori u kojima kandidat navede svoju reakciju u nekoj značajnoj situaciji, a manju kada navede kako je reagovao u nekoj situaciji koja se može klasifikovati kao trivijalna, b) skorašnjost - što se ponašanje odigralo u skorije vreme, na osnovu njega može da se da adekvatnija procena budućeg ponašanja, c) obrasci ponašanja - ako se uočava određen obrazac ili trend u odgovorima/ponašanju kandidata, postoji veća verovatnoća da će se tog ponašanja držati i u budućnosti, d) povezanost sa samim poslom - na važnost primera utiče i povezanost sa poslom za koji se odvija razgovor odnosno to koliko je taj primer primenjiv na kontekst potencijalno budućeg radnog mesta.

21. Tabela sa opisima nivoa pokazatelja ponašanja na osnovu koje se vrši klasifikacija odgovora odštampana je u Prilogu 2. ovog uputstva i čini njegov sastavni deo.

g) Vrednovanje ponašajnih kompetencija

22. Dodeljivanje bodova svakoj od kompetencija vrši se korišćenjem skale vrednovanja sa bodovima od 1-3. Kada se izvrši klasifikacija odgovora, vrši se vrednovanje bodovanjem svake kompetencije. Ishod vrednovanja, odnosno "zaključna ocena" nije rezultat proseka bodovanih odgovora, već rezultat procene procenjivača koji uzima u obzir jačinu i značaj svih prikupljenih dokaza iz odgovora koje je kandidat dao u vezi sa proverom pojedinačne kompetencije.

23. U slučaju provere ponašajnih kompetencija u izbornom postupku za popunjavanje položaja, ako konkursna komisija odluči da se kao metod za proveru mogu koristiti i psihometrijski testovi, procenjivač (diplomirani psiholog) kome je poverena provera, prilikom izvođenja objedinjene ocene o svakoj kompetenciji pojedinačno, uzima u obzir sve prikupljene dokaze sa testa i intervjua. U obrascu za vrednovanje ponašajnih kompetencija, procenjivač je u obavezi da navede i kratak opis postignuća kandidata za svaku pojedinačnu kompetenciju.

24. Obrazac za sprovođenje intervjua, beleženje i klasifikaciju odgovora i vrednovanje kompetencija kandidata odštampan je u Prilogu 3. ovog uputstva i čini njegov sastavni deo.

IV. Završne odredbe

25. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1.

SPISAK PREPORUČENIH PITANJA ZA PROVERU KOMPETENCIJA

Kompetencija "Upravljanje informacijama"

1. Opišite neku situaciju sa vašeg prethodnog posla u kojoj vaši saradnici u timu nisu međusobno razmenjivali informacije bitne za obavljanje nekog zadatka? Kako se to odrazilo na vaš posao i radne zadatke? Šta ste vi preduzeli?

2. Navedite neku situaciju kada niste imali dovoljno potrebnih informacija, a morali ste da se organizujete i posao sprovedete do kraja. Šta ste uradili? Kako ste rešili problem? Šta ste iz toga naučili?

3. Opišite neku situaciju kada ste morali da sumirate kompleksni/složeni izveštaj i napravite kratak prikaz izveštaja, odnosno prezentaciju za šefa ili kolege. Kako ste pristupili zadatku? Na osnovu čega ste odlučivali šta je bitno a šta manje važno za vašu prezentaciju? Kakve ste povratne informacije dobili o tom zadatku?

4. Opišite Vaše aktivnosti u situacijama izrade nekih dokumenata, izveštaja, dopisa, rešenja, članaka? Kako pristupate radu, kako se organizujete, od kojih informacija polazite? Na koji način dolazite do potrebnih informacija za rad? Kako proveravate tačnost, ispravnost informacija do kojih dolazite?

5. Koliko često ažurirate podatke koji su Vam potrebni za svakodnevni rad? Koji su to koraci, opišite ih? Kako izgleda Vaša priprema za svakodnevne radne aktivnosti?

6. Na koji način čuvate informacije do kojih dolazite u radu? Opišite neku situaciju kada ste neku informaciju ili deo informacije koju ste dobili u vezi sa poslom, sačuvali samo za sebe. Šta ste iz toga naučili?

Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:

1. Opišite situaciju kada ste morali da preduzmete praktične korake na osnovu većeg broja informacija kako biste razrešili neki problem u organizaciji?

2. Da li ste bili u situaciji da članovi Vašeg tima nisu međusobom razmenjivali informacije? Kako se to odrazilo na posao? Šta ste preduzeli? Kakve su efekat imale te mere?

3. Opišite način na koji "delite" informacije sa svojim saradnicima/podređenima?

4. Šta je po Vama najvažnije u organizovanju i deljenju informacija saradnicima? Kako organizujete sastanke, koliko često?

Kompetencija "Upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata"

1. Opišite situaciju kada ste se suočili sa poteškoćama u realizaciji nekog zadatka na radnom mestu? Šta ste učinili? Šta je bio Vaš cilj? Na koji način ste doneli odluku šta ćete uraditi? Kakav je bio rezultat? Šta ste naučili iz te situacije?

2. Opišite situaciju kada ste imali puno posla a malo vremena za realizaciju zadataka. Kako ste se organizovali? Ko Vam je pomogao? Kako ste se osećali u takvim situacijama?

3. Opišite situaciju kada ste završavali neki važan projekat, a pojavile su se prepreke pa niste uspeli da ostvarite planirani cilj. Šta se desilo? Šta ste uradili? Kako ste prevazišli prepreke? Šta ste iz toga naučili?

4. Navedite situaciju kada Vam je preneta odgovornost da Vi lično i organizujete sve aktivnosti i realizujete zadatak? Koji su glavni izazovi sa kojima ste se suočavali? Šta ste uradili? Da li ste uključili i saradnike? Šta ste naučili iz tog iskustva?

5. Navedite mi primer kada ste imali više suprotstavljenih prioriteta na radnom mestu? Koji problemi su bili prisutni? Kako ste odlučili koju aktivnost ćete preduzeti ili koji ćete zadatak ili problem prvo rešavati? Kakav je bio ishod?

6. Kako organizujete Vaše dnevne aktivnosti i zadatke? Opišite kako planirate svoje vreme, realizaciju zadataka i rokove za izvršenje.

7. Navedite situaciju kada ste izašli u susret nekoj stranci ili kolegi i pomogli joj da reši problem. Šta ste učinili da biste joj pomogli? Kakav je bio rezultat?

8. Opišite situaciju kada ste kao deo nekog tima imali jednu od ključnih uloga u realizaciji timskog zadatka. U čemu se ona sastojala? Kakav je bio rezultat?

9. Kakve ciljeve ste sebi postavljali u ličnom i profesionalnom razvoju? Gde ste sada u odnosu na profesionalne ciljeve? Kojom vrstom posla ste najviše zadovoljni?

Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:

1. Opišite situaciju kada je bilo potrebno doneti neku tešku odluku radi ostvarivanja rezultata? Šta vam je bio prioritet u samom odlučivanju? Kako ste doneli odluku?

2. Opišite situaciju kada ste posao poverili "pogrešnoj" osobi. Kako ste se odlučili za tu osobu, šta se desilo i šta ste iz toga naučili?

3. Opišite situaciju kada niste uspeli da ostvarite planirani cilj u svojoj organizacionoj jedinici u zadatom roku. Šta se desilo? Kako ste se nosili sa tim? Šta ste iz toga naučili?

4. Koliko unapred obično planirate aktivnosti za sebe i svoje zaposlene? Kako to radite, opišite? Kako određujete prioritete? Kako onda delegirate zadatke i rokove za izvršenje? Kakav bude rezultat na kraju?

5. Opišite situaciju u kojoj ste vrednovali nečiji rad. Koja je, po vama ključna razlika između prosečno kvalitetnog i izuzetno kvalitetnog obavljanja radnog zadatka/posla? Kada i kako ste poslednji put pohvalili nečiji rad?

Kompetencija "Orijentacija ka učenju i promenama"

1. Opišite situaciju sa Vašeg prethodnog posla kada je bilo potrebno da se prilagodite nekoj promeni u organizaciji, npr. uvođenje nove tehnologije, nove procedure, alata/instrumenata/softvera ili neke nove informacije u oblasti vašeg rada? Kako je išlo prilagođavanje? Kakva je bila vaša uloga u procesu promene? Šta ste preduzeli? Kakav je bio rezultat?

2. Opišite situaciju kada ste na prethodnom poslu unapredili svoj rad (radni proces) ili ste preporučili i sproveli određene promene. Kako ste uočili potrebu za promenom? Kako ste implementirali promenu? Kakav je uticaj imala uvedena promena? Kako ste komunicirali ovu promenu sa kolegama?

3. Na koji način pratite koliko su Vaša znanja i veštine aktuelne i u skladu sa savremenim trendovima u poslovnom okruženju? U kojim oblastima smatrate da Vam je potrebno da unapredite svoja znanja i veštine? Šta ste do sada preduzeli? Kako ćete to postići željeni nivo kompetencija, koje akcije ćete preduzeti i kada?

4. Opišite situaciju kada ste nakon neke obuke ili predavanja primenili stečeno znanje u rešavanju nekih tekućih zadataka. Koju obuku ste poslednju pohađali? Kako ste primenili stečena znanja ili veštine u radu? Koja su vam interesovanja/hobiji van poslovnog okruženja? Kako vam ona pomažu?

5. Opišite situaciju kada je u vašem timu došlo do otpora zbog uvođenja nekog novog sistema ili načina rada. Kako ste prevazišli otpore? Koja je bila vaša uloga u tome? Šta ste naučili iz toga?

6. Opišite situaciju kada ste imali kreativne predloge/ideje a niste naišli na razumevanje radne sredine ili tima (drugi su ignorisali vaše ideje) Kakve su to bile ideje? Zašto su bile drugačije/nove? Šta mislite zašto Vas nisu podržali? Na kakve prepreke ste naišli?

7. Opišite situaciju kada ste podržali kolege da se implementiraju neke njihove nove ideje za unapređenje rada. Kako podržavate nove ideje svojih kolega? Kakva je tu bila vaša uloga? Kakav je bio rezultat?

8. Opišite da li se i kako menjate odnosno prilagođavate svoj pristup i rad sa različitim saradnicima u novonastalim radnim situacijama. Koje vam promene tu najteže padaju? Šta je po vama najvažnije da uradite u novonastalim situacijama?

Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:

1. Opišite primer neke skorašnje promene u vašem poslovnom okruženju koju ste inicirali ili nečeg što mislite da je neophodno da se promeni. Kako ste uočili potrebu za promenom? Kako ste planirali sprovođenje promene? Kako ste pridobili zaposlene? Kakav je uticaj imala uvedena promena?

2. Opišite kako se odnosite prema saradnicima/podređenima koji imaju neki predlog ili ideju za unapređenje rada? Opišite neku konkretnu situaciju? Šta ste preduzeli? Kakav je bio rezultat?

3. Opišite kako motivišete zaposlene da predlažu nove ideje za razvoj procesa rada ili organizacije u celini. Šta je ključno? Kako vidite vašu ulogu kao rukovodioca?

4. Opišite neki novi plan ili program razvoja organizacije koji ste razvili? Da li je prihvaćen, realizovan? Kakvi su rezultati?

Kompetencija "Izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa"

1. Opišite situaciju kada ste bili deo nekog efikasnog tima (tima koji je uključivao kolege iz drugih organizacionih jedinica). Kakva je bila vaša uloga u timu? Kakav je bio vaš zadatak? Na koje poteškoće ste naišli? Šta je bio rezultat tog timskog rada? Kako biste ocenili tu vašu saradnju, obrazložite? Šta ste iz toga naučili o sebi i drugima?

2. Opišite atmosferu kada ste radili u nekom neefikasnom timu? Po vama, šta je učinilo da taj tim neefikasno funkcioniše? Koja je bila vaša uloga u timu? Kakav je bio vaš doprinos? Kako biste ocenili tu vašu saradnju, obrazložite?

3. Kada ste započinjali posao na novom radnom mestu, kako ste uspostavljali dobre međusobne odnose sa vašim saradnicima? A kako sa rukovodiocima? Sa kakvim ljudima volite da radite? Koja iskustva ste iz takvih situacija stekli?

4. Koje su to vaše osobine koje vam omogućavaju dobru komunikaciju sa drugima? Objasnite zašto su one važne? Kojim kvalitetima se divite kod drugih ljudi?

5. Opišite situaciju u kojoj vam se neko od kolega/saradnika obratio za pomoć/savet u rešavanju nekog poslovnog/privatnog problema. Kako ste mu pomogli? Kako se to završilo? Kako je to iskustvo uticalo na vas?

6. Kada ste poslednji put imali raspravu ili konflikt sa kolegom? Opišite situaciju. Kako razrešavate nesuglasice sa drugima? Kako se ta situacija završila? Šta ste iz toga naučili o sebi i drugima?

7. Opišite situaciju kada je razgovor sa nekom osobom iz vašeg poslovnog okruženja značajno uticao na vas ili vašu karijeru? Kako je ta osoba komunicirala sa vama? Šta je prednjačilo, sadržaj izrečenog ili odnos prema vama? Šta je na vas ostavilo najdublji trag?

8. Opišite situaciju kada ste svom saradniku davali negativnu povratnu informaciju? Kako ste to uradili? Kako ste se nosili sa razočaranjima? Opišite situaciju kada ste svom saradniku davali pozitivnu povratnu informaciju? Kako ste to uradili? Šta ste naučili iz takvog iskustva?

9. Kako održavate pozitivnu radnu atmosferu i dobar odnos sa saradnicima i rukovodiocima? Šta Vam je bitno u saradnji sa kolegama/podređenima? Na koji način doprinosite uspehu svojih kolega? Opišite takvu jednu situaciju. Kakav je bio vaš doprinos?

Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:

1. Na koji način pomažete svojim zaposlenima da ostanu posvećeni poslu i organizaciji? Navedite primer. Kako razvijate poverenje i lojalnost kod zaposlenih? Šta preduzimate? Kakav rezultat su dale te aktivnosti/mere?

2. Opišite situaciju kada je trebalo da intervenišete kako biste rešili interpersonalni konflikt među vašim zaposlenima? Kako ste postupili? Zašto ste tako postupili? Ukoliko bi se ponovila slična situacija, kako biste tada postupili? Šta ste iz toga naučili?

3. Opišite situaciju kada ste imali problem da usmerite i održite ljude da rade zajedno na izvršavanju zadatka? Kako ste se nosili sa zaposlenima koji su izražavali negativizam ili se žalili na uslove, rokove ili neke druge okolnosti? Šta ste preduzeli? Kakav je bio ishod?

4. Koliko često mislite, da je neophodno da se sastajete sa svojim timom? Koliko često ste vi to praktikovali? Kako biste opisali efikasan radni sastanak? A neefikasan? Kako procenjujete kvalitet sastanaka koji ste vi održavali sa vašim zaposlenima?

5. Opišite vaša iskustva sa davanjem povratnih informacija o nečijem radu i kompetencijama, kako pozitivnim, tako i negativnim? Koliko to često radite? Šta vam tu najteže pada? Koje pozitivno iskustvo imate u vezi sa takvim radnim zadacima? A negativno?

6. Šta mislite, šta vaši saradnici misle o vama kao rukovodiocu? Obrazložite. Opišite neku situaciju koja potvrđuje taj vaš stav/mišljenje.

7. Opišite kako razvijate održavate kontakte i odnose sa spoljnim saradnicima? Koliko je to bitno za Vaš rad ili organizaciju u celini?

Kompetencija "Savesnost, posvećenost i integritet"

1. Šta je za Vas integritet i profesionalizam? Kako ih demonstrirate u radnom okruženju? Navedite neku situaciju kada ste morali kolegama da "objašnjavate" značenje profesionalnog odnosa prema poslu. Kakav je bio ishod? Kako je to uticalo na vaše uzajamno poverenje?

2. Opišite situaciju kada su se u toku nekog projekta/zadataka pojavila/e prepreka/e. Kako ste reagovali? Kako ste prevazišli prepreke? Kako su uticale na ishod zadatka? Da li ste odustali od posla ili projekta jer ste procenili da je suviše težak ili je nosio veliki rizik sa sobom? Da li je odluka da odustanete bila ispravna i zašto? Kako je to uticalo na organizaciju?

3. Opišite situaciju kada se od vas tražilo da postupite protiv propisa ili suprotno vašim uverenjima i moralnim principima? Šta ste uradili? Kakve su bile posledice? Šta ste uradili kada ste videli da se to traži i od vaših kolega? Kako ste se povodom toga osećali?

4. Opišite situaciju kada ste morali da preuzmete odgovornost za neki neuspeh odnosno nedovršeni zadatak. Kada pogrešite kako reagujete i šta preduzimate po tom pitanju? Šta ste preduzeli nakon ove situacije? Šta ste iz tog iskustva naučili?

5. Da li je neko drugi nekada bio okrivljen za vašu grešku ili neuspeh? Opišite situaciju? Šta ste uradili po tom pitanju? Kako je to uticalo na međusobno poverenje?

6. Opišite situaciju kada je vaše dostojanstvo na radnom mestu bilo ugroženo. Kako ste se tada osećali? U toj situaciji, šta ste uradili? Kakav je bio ishod? Kako je to uticalo na poverenje između vas i vaših saradnika/rukovodilaca?

7. Opišite situaciju kada je vaš kolega bio omalovažavan i ponižen od strane drugih na radnom mestu? Da li ste reagovali? Šta ste uradili? Kakav je bio ishod?

8. Na koji način utičete na pozitivan imidž vašeg organa? Opišite situaciju kada ste se suočili sa kritikom zbog nekog neuspeha ili ponašanja na poslu od strane saradnika ili rukovodilaca? Kako ste tada reagovali? Šta ste preduzeli nakon toga? Kakav je bio ishod?

9. U kakvim situacijama dajete svoj maksimum na poslu? Opišite situaciju kada ste najteže/najnapornije radili, a istovremeno imali osećaj zadovoljstva zbog postignuća organizacije. Da li ste nagrađeni, pohvaljeni? Kako je to iskustvo uticalo na vaš odnos prema organizaciji i kolegama?

Dodatna pitanja za rukovodeća radna mesta:

1. Šta je za Vas integritet i profesionalizam? Kako ih kao rukovodilac demonstrirate u radnom okruženju? Opišite situaciju kada ste morali kolegama/podređenima da "objašnjavate" značenje profesionalnog odnosa prema poslu. Šta ste preduzeli nakon toga? Kakav je bio ishod? Kako je to uticalo na poverenje između vas i vaših saradnika?

2. Opišite situaciju kada ste neprijatne vesti/informacije morali da prezentujete u organizaciji na prihvatljiv način. Opišite način na koji ste to uradili? Kakve su bile posledice toga? Šta ste naučili o sebi i drugima?

3. Ukoliko Vaš zaposleni ne preuzima odgovornost za urađeno ili neurađeno, na koji način ćete mu ukazati na to? Navedite neku konkretnu situaciju. Šta ste vi preduzeli? Kakav je bio ishod?

4. Objasnite kako se starate da zaposleni u vašoj organizaciji poštuju propise, etički kodeks i pravila ponašanja. Koje ste preventivne mere preduzeli? Kakve sankcije ste primenili? Kakav je ishod?

Kompetencija "Upravljanje ljudskim resursima"

1. Kako biste opisali sopstveni stil rukovođenja? Kako se vaš stil rukovođenja menjao tokom poslednjih nekoliko godina? Koje kvalitete/osobine bi rukovodilac trebalo da ima da bi bio uspešan u poslu? Na koji način usavršavate i unapređujete sopstvena znanja i veštine u vezi sa rukovođenjem?

2. Koji je bio najveći izazov sa kojim ste se suočili kao rukovodilac? Kako biste procenili težinu problema? A vašu reakciju? Šta se tačno dogodilo? Da li bi vaš pristup bio isti ukoliko bi se ista ili slična situacija ponovila? Zašto?

3. Opišite situaciju u kojoj ste kao rukovodilac doneli najtežu odluku? Kako ste postupili? Šta vam je bilo najteže? Šta ste naučili iz takve situacije?

4. Opišite jedan skorašnji primer kada ste delegirali zadatak zaposlenima npr: kako ste delegirali zadatak i kako ste nadgledali izvršenje? Šta mislite, kako bi vaši zaposleni opisali vaš stil delegiranja radnih zadataka i zaduženja?

5. Opišite situaciju kada ste kao rukovodilac morali da razrešite konflikt između dvoje ili više kolega. Kakva je priroda konflikta bila? Kakve bi bile posledice u slučaju eskalacije konflikta? U čemu se ogledala vaša intervencija'? Kako su vas saradnici doživeli? Kakav je bio ishod? Šta ste naučili iz cele situacije?

6. Kako ste postupali prema zaposlenom koji svoj posao nije obavljao dobro u smislu kvaliteta i efikasnosti? Navedite konkretnu situaciju kao primer. Kako ste upravljali lošim učinkom? Šta vam je bilo najteže? Šta ste naučili iz takve situacije?

7. Opišite situaciju kada ste kao rukovodilac morali da popravite učinak nekog odeljenja/tima. Koji su bili razlozi za slabiji učinak tima? Kako ste razrešili situaciju? Koje mere ste preduzeli? Kakav je ishod bio? Šta ste naučili o sebi a, šta o drugima iz te situacije?

8. Opišite situaciju kada ste uticali i inspirisali druge na učenje i razvoj. Šta za vas znači "razvijati zaposlene"? Koje metode ste koristili da razvijate kompetencije zaposlenih kojima rukovodite?

9. Koje kompetencije ste razvijali kod svojih zaposlenih? Na koji način ste to radili? Koje promene ste uočili kod svojih zaposlenih? Koju korist su imali oni od toga? A vi kao rukovodilac? A tim ili organizacija?

10. Koliko dobro poznajete svoje zaposlene i njihove potrebe? Na koji način ste došli do tih saznanja? Kako ste im pomogli da svoje potrebe iskažu i zadovolje? Šta vam je najvažnije u povratnoj informaciji koju dajete zaposlenom? Da li tražite povratnu informaciju od svojih zaposlenih o svom radu? Od svog pretpostavljenog?

11. Koje mere preduzimate u Vašem organu kako biste zadržali kvalitetne zaposlene? Opišite ih i u kojoj meri ste uspešni? Na koji način motivišete zaposlene i kako podižete energiju vašeg tima? Kakav je Vaš pristup? Kako vaši zaposleni reaguju na te vaše mere ili aktivnosti? Šta biste drugima preporučili kao delotvorne podsticaje za motivisanje zaposlenih?

Kompetencija "Strateško upravljanje"

1. Koje su bile Vaše nadležnosti u formulisanju strategije, politike, odnosno programa razvoja ili ciljeva organizacije na prethodnom radnom mestu? Koja su bila ključna pitanja kojim ste se bavili?

2. Navedite konkretnu stratešku inicijativu u koju ste bili lično uključeni? U čemu se su ogledala vaša zaduženja? Kojim aktivnostima ste se bavili? Koje mere ste predložili? Kako ste odlučili na koji način ćete izvršiti implementaciju? Koliko su uspešni bili vaši napori? Kakav je bio ishod?

3. Kako vidite perspektivu razvoja ovog sektora/oblasti/organizacije? Koje ključne strateške ciljeve je potrebno da ovaj sektor/oblast/organizacija dostigne u narednih 3 do 5 godina? Koje rizike predviđate? Šta biste preduzeli?

4. Opišite situaciju kada su se u organu u kome ste bili rukovodilac dešavale velike organizacione promene? Kakve promene su to bile? Kako ste reagovali na celu situaciju vi i vaši zaposleni? Kako ste komunicirali promene? Kako ste se borili sa otporom i strahovima zaposlenih? Kakav je ishod bio i šta ste naučili o sebi i drugima?

5. Opišite situaciju u kojoj ste ispoljili sposobnost kritičkog gledanja na najširu moguću perspektivu nekog pitanja, izazova ili budućih razvojnih događaja. Kakav uticaj je vaše mišljenje/stav imalo na organizaciono poslovanje ili na odluke koje su donete? Zašto tako mislite?

6. Ponekad se nađemo u situaciji kada imamo manje važnu ulogu u kreiranju strateških ciljeva ili produkovanju novih ideja, ali važnu ulogu u implementaciji tih ideja i sprovođenju aktivnosti za ostvarenje strateških ciljeva. Opišite situaciju kada ste vi imali takvu ulogu? Koje ste mere preduzeli kako biste obezbedili realizaciju? Kakvi su bili rezultati?

7. Opišite neku problemsku/kriznu situaciju na vašem prethodnom poslu koja je nosila veliki rizik po funkcionisanje organa. O kakvom problemu se radilo? Kakav rizik je nosila? Šta ste vi preduzeli i na kakve prepreke ste naišli? Da li ste zadovoljni vašim odlukama i ishodom? Da li biste i šta bi ste drugačije uradili?

Prilog 2.

TABELA SA OPISIMA NIVOA POKAZATELJA PONAŠANJA

1) ZA NERUKOVODEĆA RADNA MESTA

Kompetencija UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) blagovremeno prikuplja i koristi relevantne informacije iz više različitih izvora,
(2) pravilno razume i objektivno sagledava informacije,
(3) uspešno organizuje informacije, baze podataka i druge dokumente,
(4) ispravno analizira i povezuje podatke, uviđa logičke odnose među njima,
(5) brine o bezbednosti i poverljivosti poslovnih informacija,
(6) informacije prenosi na jasan i koncizan način;

- Ne uspeva da se fokusira na postavljeno pitanje/temu i više puta ga je potrebno vraćati, daje preširoke ili previše šture odgovore.
- Ne ume da objasni kako je pribavljao, organizovao i čuvao informacije potrebne za izradu nekih dokumenata ili za realizaciju poslova radnog mesta.
- Ne daje dokaze da je bio proaktivan u traganju za informacijama, već pasivno čeka da ih dobije; neadekvatno i neblagovremeno ažurira baze podataka.
- Navodi primere da mu se često izveštaji/akti vraćaju, jer imaju neadekvatne ili nedovoljne podatke.
- U odgovorima ne daje dokaze da se na adekvatan način starao o bezbednosti podataka.
- Ne daje dokaze da je na adekvatan i koncizan način razmenjivao informacije sa saradnicima i nadređenima; pasivan odnos prema prenosu informacija.

- Povremeno mu trebaju smernice i podpitanja kako bi ga usmerili na pravi odgovor, pravi povremene digresije ali uspeva sam da se vrati suštini pitanja.
- Pruža umerene dokaze o uvremenjenom i adekvatnom pribavljanju informacija kada su mu potrebne, ali je nedovoljno samostalan u tome (oslanja se na nadređenog i iskusnije kolege).
- Navodi primere kojima pruža dokaze da vodi i blagovremeno ažurira manje baze podataka i informacija.
- Navodi primere sa pisanjem manje kompleksnih izveštaja/dopisa na osnovu pribavljenih informacija.
- Navodi primere kojima pruža dokaze koji ukazuju da shvata značaj poverljivih informacija i kako se odnosio prema njima.
- Navodi primere kojima pruža dokaze da je manje kompleksne sadržaje komunicirao ili objašnjavao kolegi ili stranci.

- Jasan i precizan u odgovorima, elokventan, retko traži dodatno pojašnjenje pitanja.
- Daje primere da kod poslova u kojima ima nedostatak informacije iste traži iz više različitih izvora (relevantnih osoba, propisa, internet, relevantnih institucija i sl.).
- Navodi primere kojima dokazuje da je uspešan u rešavanju zadataka koji traže temeljniju analizu, prikupljanje i obradu podataka.
- Navodi primere da mu se poveravaju najčešće analitički zadaci jer je najproduktivniji u takvim situacijama.
- Razume značaj deljenja informacija i iz njegovih odgovora se može videti da poseduje dobro razvijene veštine i strategije prenošenja i čuvanja poverljivih informacija i podataka.
- Navodi primere mentorisanja kolega u smislu prenošenja informacija i podataka ili primere u vezi sa potpunim informisanjem stranke o nekom pitanju/problemu.

Kompetencija UPRAVLJANJE ZADACIMA I OSTVARIVANJE REZULTATA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) uspešno planira i organizuje sopstveni rad,
(2) izvršava zadatke u predviđenim rokovima,
(3) brz, efikasan i metodičan u radu,
(4) rešava probleme efikasno, svrsishodno i na transparentan način,
(5) podstiče i sebe i druge na ostvarivanje rezultata,
(6) odluke su mu bazirane na analizi, rasuđivanju i iskustvu;

- Navodi primere da je često odustajao od različitih aktivnosti i ciljeva (fakulteta, posla, obuka....) i da je često redefinisao svoje planove/ciljeve na ličnom i profesionalnom planu.
- Iz odgovora se može se zaključiti o izvesnoj "fleksibilnosti" stavova o prioritizaciji aktivnosti, rokovima i kašnjenja u realizaciji radnih zadataka; dešavalo mu se da ne uspeva da realizuje radne zadatke u predviđenom roku.
- Navodi primere iz kojih se zaključuje da poseduje nisku sistematičnost u radu, brzinu i samostalnost u organizaciji posla; često grešio u radu.
- Ne navodi dokaze da se suočavao sa težim zadacima, uglavnom rešavao jednostavne i lakše zadatke koji mu se poveravaju.
- Ne daje dokaze da je planirao i organizovao samostalno sopstvene aktivnosti, već uglavnom čekao nalog od rukovodioca koji ga podstiče na akciju; niska unutrašnja motivacija.
- Kandidat demonstrira elementarni osećaj odgovornosti za svoj rad i rezultate rada, krivce za eventualne neuspehe traži spolja.
- Demonstrira pristrasnost pri odlučivanju; iz primera koje navodi zaključuje se da odluke donosi bez temeljne analize dostupnih podataka i prethodnog iskustva.

- Daje primere da može uspešno da započne i završi svoje aktivnosti, i da je retko morao da odustaje od ispunjenja nekog cilja ili zadatih aktivnosti.
- Daje primere da ume da odredi prioritete po jednom do dva kriterijuma u zadacima koje obavlja (npr. isključivo po roku), ali takođe navodi da nije uvek samostalan u određivanju prioriteta, već se oslanja na pretpostavljenog.
- Pruža umereno jake dokaze za ispoljenu inicijativu za preuzimanje poslova gde je potrebno više planiranja, brzine, sistematičnosti i metodičnosti u radu ili gde se zahteva odgovornost za ceo rezultat.
- Navodi primere iz kojih se zaključuje da nije imao iskustva sa težim preprekama ili problemskim situacijama i da ukoliko zadatak ili problem postane teži radi uz instrukciju nadređenog.
- Iz odgovora se zaključuje da pokazuje brigu/interesovanje za kvalitet i ažurnost svojih radnih postignuća i rezultata; unutrašnja motivacija za kvalitet postignuća
- Navodi primere iz kojih se zaključuje da se pri odlučivanju vodi prethodnim iskustvom i dostupnim podacima, ali se oslanja i na kolege i rukovodioce.

- Pruža dokaze da pravi adekvatne planove i pridržava se istih u radu, preferira da sam napravi plan i organizuje poslove i zadatke.
- Demonstrira razvijen osećaj odgovornosti za svoj pristup radu i rezultate rada, prioritizaciju zadataka po složenosti i poštovanje rokova.
- Ima razvijenu strategiju rešavanja radnih zadataka, pruža dokaze da efikasno i sistematično pristupa obavljanju radnih zadataka i da preferira brži tempo rada.
- Pruža dokaze da je učestvovao u rešavanju složenih problemskih situacija da je povoljno rešavao iste i da ima iskustva sa zadacima koji su podrazumevali dugoročne ciljeve.
- Daje primere kojima dokazuje da je ambiciozan i da teži ka većem i boljem rezultatu na ličnom i profesionalnom planu; vrlo ambiciozan kada je u pitanju i postignuće tima u kome radi.
- Primerima dokazuje da je u situaciji pritiska ostaje smiren i emotivno stabilan, i efikasno realizuje zadatke, blagovremeno analizira situacije i donosi pragmatične odluke; odluke su mu najčešće podržane i od strane viših rukovodioca.

Kompetencija ORIJENTACIJA KA UČENJU I PROMENAMA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) stalno unapređuje svoja znanja i veštine,
(2) brzo i bez teškoća se prilagođava promenama,
(3) otvoren je prema novim alatima i pristupima,
(4) ostaje efikasan pod stresom i u situacijama pojačanog pritiska,
(5) uočava oblasti u kojima bi trebalo dodatno da uči i razvija se,
(6) svojim ponašanjem daje primer drugima,
(7) aktivno razmenjuje znanja sa drugima,
(8) inicira unapređenje rada,
(9) uspešno balansira tradicionalne i nove načine rada,
(10) radoznao je i ima široka interesovanja;

- Izbegava svesno sve promene ili odlaže korišćenje novih tehnologija (ostaje veran starom načinu rada); ne zna kako može da unapredi svoj rad u poslovnom okruženju.
- Navodi primere iz kojih se zaključuje da preferira stabilno okruženje i nerado pravi promene u svom životu; ne demonstrira razumevanje značaja/potrebe za promenama, već ih doživljava izvor stresa.
- Iz odgovora koje navodi može se zaključiti da nema adekvatan uvid u sopstvene kompetencije i da ne preduzima aktivnosti u pravcu daljeg ličnog i profesionalnog razvoja.
- Uglavnom ne odlazi na obuke/seminare, odlazi isključivo na insistiranje rukovodioca; navodi da u slobodno vreme nema hobije niti posebna interesovanja.
- Iz odgovora se zaključuje da je uglavnom rigidan i okrenut tradicionalnim vrednostima i principima, ali kada mu se skrene pažnja u nekim situacijama može uzeti u obzir i alternativne pristupe/ideje.
- Izostanak interakcije ili navodi primere koji pokazuju sniženu interakciju sa kolegama u smislu razmene znanja i iskustva.

- Razume značaj/potrebu za promenama, ali u promene ulazi samo onda kada procenjuje da je neophodno. Čak i kada ima teškoće sa adaptacijom na promenu, spreman je da uloži napor da prebrodi situaciju.
- Iz odgovora se može zaključiti da kandidat retko i to samo onda kada se zaista osećao kompetentno inicirao novine u poslovnom okruženju, radije sledi ustaljen način rada kako bi izbegao potencijalni stres.
- Iz odgovora se stiče utisak da uviđa prostor za unapređenje ličnog i profesionalnog razvoja uz slabiju motivaciju i plan da to i učini; pohađa obuke isključivo koje se tiču posla.
- Navodi hobije, interesovanja i aktivnosti van poslovnog okruženja.
- Iz odgovora se zaključuje da je tradicionalan, ali ima pozitivan stav prema promenama koje se uvode, a pogotovo ako se one mogu odraziti povoljno po razvoj organizacije i posla; spolja nametnutim promena prilagođava se bez otpora i problema.
- Navodi primere da je češće podržavao i nadograđivao ideje svojih kolega nego što je predlagao svoje.

- Daje primere da je na poslu je predlagao nove ideje koje su unapredile organizaciju rada i način rešavanja nekih zadataka/aktivnosti.
- Navodi primere da se ideje i rešenja koje predlaže na radnom mestu uglavnom prihvataju i usvajaju od strane zaposlenih / nadređenog a da se promenama u radnoj sredini uspešno prilagodio bez stresa i poteškoća.
- Pokazuje da zna koja znanja, veštine i osobine/kompetencije je potrebno da usavrši kod sebe, pokazuje inicijativu da aktivno radi na tome (npr. upisao je program obuke).
- Navodi da poseduje hobije i interesovanja koji nisu nužno vezani za radno mesto.
- Navodi primere koji dokazuju da je vešt u spajanju aspekata različitih metoda i pristupa, tradicionalnih i novih.
- Pružio je dokaze da često nadograđuje ideje kolega i podstiče ih na promene koje doprinose unapređivanju procesa rada ili organizacije, podučava ih/mentoriše.

Kompetencija IZGRADNJA I ODRŽAVANJE PROFESIONALNIH ODNOSA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) otvoren je i ljubazan u komunikaciji sa drugima,
(2) aktivno i pažljivo sluša druge,
(3) pokazuje razumevanje za tuđu poziciju i mišljenje,
(4) poštuje i uvažava druge,
(5) uključuje druge u diskusiju, prihvata i razvija ideje drugih,
(6) efikasno radi u timu,
(7) spremno pruža pomoć i podršku drugima,
(8) gradi kvalitetne odnose i uspešno otklanja barijere u komunikaciji,
(9) sarađuje sa drugima i podstiče timsku saradnju;

- U kontaktu sa ispitivačem je zatvoren, uzdržan, arogantan, nestrpljiv, netrpeljiv, ne poštuje sagovornika; ne uzima u obzir sadržaj koji sagovornik iznosi, fokusiran na sebe i svoje odgovore, izbegava očni kontakt sa ispitivačem.
- Produkuje odgovore koji jasno ukazuju na nerazvijene veštine uspostavljanja odnosa sa drugima i/ili konfliktno ponašanje; odgovori ukazuju da retko razvija bliske odnose sa kolegama sa posla, sve ostaje na nivou svakodnevnih radnih zadataka.
- Iz odgovora se zaključuje da ne uviđa sopstvene doprinose u odnosima sa drugima i "drugi su krivi", kritizerski stav prema drugima, manipulativnost, "tužakanje", nepopustljiv i često konfliktan odnos prema drugima.
- Preferira da radi samostalno više nego u timu, a kao razloge navodi teškoće u timskom radu; situaciju rada u timu opisuje kao negativno iskustvo, ne uvažava rad drugih.
- Navodi da ljudi sa kojima sarađuje predstavljaju veliki izvor stresa za njega na radnom mestu gde trenutno radi i/ili generalno; da u većini slučajeva ne prašta i/ili ne zaboravlja šta su mu drugi uradili.
- Ne ume da objasni kako gradi poverenje sa drugima na poslu i van njega, sa strankama; ne daje/nema primere kako je pomogao kolegama ili strankama u izvršenju nekih zadataka.
- Ispoljava predrasude prema pripadnicima pojedinih etničkih ili drugih društvenih grupa.

- Tokom intervjua, u kontaktu je odmeren, ljubazan i strpljiv, aktivno sluša; demonstrira poštovanje sagovornika i usklađuje svoje ponašanje sa situacijom.
- Ima uvid u svoje veštine i navodi da zna šta su mu slabe tačke što se tiče interpersonalnih odnosa i da radi na unapređenju sopstvene uloge u komunikaciji sa drugima;
- Navodi da generalno nema konflikte na poslu, a sa teškim saradnicima navodi da se povlači se iz konflikta i/ili odnosa, ne svađa se, ali se ne zauzima ni za sebe; ne "tužaka" kolege ili rukovodioce.
- Iz odgovora se zaključuje da ispoljava umerenu inicijativu za održavanje i formiranje socijalnih odnosa na poslu; uviđa značaj rada u timu, ali ne upušta se previše u odnose sa kolegama izvan onoga što je potrebno za efikasno funkcionisanje tima i realizaciju zadatka.
- Navodi primere kada je bio od pomoći kolegi i da ga kolege prepoznaju kao osobu kojoj mogu da se obrate za profesionalni savet i pomoć u realizaciji zadatka.
- Navodi primere iz kojih je jasno da je efikasan član tima; saradljiv i nekonfliktan, ali se iz odgovora zaključuje da je više usmeren na timske zadatke nego na ljude.
- Navodi primere da ponekad komunikaciju sa strankama obavlja u skladu sa njihovim potrebama a ne isključivo u sklopu njegove neposredne nadležnosti.
- Nema problem da radi i komunicira sa pripadnicima pojedinih etničkih ili drugih društvenih grupa.

- U kontaktu je otvoren, ljubazan i strpljiv; demonstrira poštovanje sagovornika, aktivno sluša, prati pitanja sagovornika i adekvatno se odgovorima i ponašanjem usklađuje sa situacijom.
- Daje primere da poseduje veoma razvijene kapacitete za komuniciranje na konstruktivan način, asertivan, a u situaciji konflikta usmeren na konstruktivna rešenja.
- Ume da objasni kako gradi poverenje sa drugima/kolegama; kolege ga prepoznaju kao osobu kojoj mogu da se obrate i za profesionalni i za privatni savet, nije sklon konfliktima.
- Shvata značaj pozitivne radne atmosfere i efikasnog rada u timu i poznaje svoj doprinos; iz odgovora se zaključuje da efikasno radi u timu i sarađuje sa drugima.
- Iz odgovora sledi da prepoznaje i uvažava formalna i neformalna pravila grupe, pomaže i podržava kolege i njihov rad u cilju opšte dobrobiti, predlaže i podržava rešenja u kojima svi dobijaju.
- Sposoban da se "stavi u tuđe cipele", navodi primere kako je načinio "korak više" u cilju pružanja kvalitetne usluge stranci (da se ubrza postupak stranci ili pruži adekvatna pomoć).
- Lako komunicira, sarađuje i održava odnose sa pripadnicima različitih etničkih ili drugih društvenih grupa.

Kompetencija SAVESNOST, POSVEĆENOST I INTEGRITET

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) posvećen je i lojalan organizaciji,
(2) ekonomično koristi resurse kojima raspolaže,
(3) savestan je i pouzdan je u radu,
(4) ima pozitivan pristup radu i izazovima,
(5) otvoren je da čuje i razmotri povratnu informaciju,
(6) spremno priznaje greške i preuzima odgovornost za njih,
(7) ima poverenje rukovodilaca i kolega,
(8) iskren je i pošten u odnosima u radnom okruženju,
(9) dosledno poštuje etičke, profesionalne i pravne norme u radu;

- Iz odgovora kandidata stiče se utisak da ima egocentričan pristup u radu i u odnosu prema organizaciji, i ne ume da objasni na koji način doprinosi ugledu organizacije.
- Relativizuje moralno postupanje i ponašanje štetno po radni kolektiv ili zajedničke ciljeve organizacije (npr. da sabotiranje drugih kolega, odavanje poverljivih informacija) a kao razlog navodi podeljenu odgovornost i poziva se na ponašanje drugih (npr. i drugi se tako ponašaju, što ne bih i ja).
- Navodi primere da kad ima jasan cilj pred sobom ništa ga ne može zaustaviti (ne postoje pravila, propisi, procedure niti drugi ljudi), sklon amoralnom ponašanju.
- Odgovorima daje puno izgovora za svoje greške, traži spoljne uzroke kako bi umanjio odgovornost za svoje greške, odgovorni su uvek drugi - kolege ili rukovodilac.
- Pruža slabe dokaze o razvijenom poverenju sa kolegama, oslanja se na sebe i sopstveno znanje; navodi da se ne meša u to kada primeti da neki kolega radi nešto što nije u skladu sa moralnim načelima ili propisima, sve dok se to ne tiče njega ili njegovih interesa.
- Navodi da ga ne interesuje šta kolege ili rukovodilac misle o njemu i njegovom radu; ne traži povratnu informaciju, ne prihvata kritiku.
- Demonstrira minimum interesovanja za poslove radnog mesta, a svoj odnos prema poslodavcu definiše u većoj meri u odnosu na uslove rada, zaradu i druge beneficije koje pruža poslodavac; demonstrira minimum lojalnosti poslodavcu.

- Razume značaj profesionalizma, savesnosti i integriteta, ume da objasni kako to i demonstrira u radnoj sredini i kako doprinosi ugledu organizacije.
- Iz odgovora se ne zaključuje o štetnom ponašanju, navodi primere da se uglavnom trudi da se ponaša moralno i savesno i u skladu sa propisima kako na radnom mestu, tako i u svakodnevnom životu (jer tako treba).
- Iz primera koje navodi može se zaključiti o postojanju pasivnog amorala (ne meša se kada vidi nemoralno ponašanje drugih ili bi prekršio moralne norme kada bi to eksplicitno naredio nadređeni).
- Primerima koje da je dokazuje da preuzima ličnu odgovornost za svoje greške i propuste, ne prebacuje krivicu na okolnosti ili druge osobe ali navodi samo manje greške.
- Iz odgovora se stiče utisak da je kandidat umereno dobar oslonac drugima u radnom okruženju i da uliva saradnicima bazično poverenje potrebno za saradnju i realizaciju radnih zadataka, kada odlučuje u moralno diskutabilnoj situaciji, vodi se prvo ličnim interesom, ali ne na štetu drugog.
- Navodi primere iz kojih se zaključuje da se rukovodioci i kolege oslanjaju na njega, da je spreman da primi sugestije i kritike i da koriguje svoje ponašanje, odnos prema poslu ili kolegama ili drugo što mu se da kao povratna informacija.
- Iz odgovora se zaključuje da ispoljava umereno izražen osećaj dužnosti i odgovornosti prema poslu i poslodavcu; izvor motivacije i lojalnosti poslodavcu je u uslovima rada i u karakteristikama posla više nego što je u nekom unutrašnjem pokretaču/motivu.

- Visoko razvijena svest o značaju profesionalizma, savesnosti i integriteta, objašnjava kako to i demonstrira u radnoj sredini i kako doprinosi ugledu organizacije.
- Na osnovu dokaza koje je ovaj kandidat pružio gotovo sa sigurnošću se može zaključiti da on postupa u skladu sa moralnim načelima i propisima i da samoinicijativno ne čini ništa na štetu organizacije ili saradnika.
- Navodi primere kojima dokazuje moralno ponašanje, kao i da bi i u budućnosti odbio da uradi nalog koji nije u skladu sa propisima i da bi pokušao da spreči ponašanje kolega koje nije u skladu sa zakonom ili moralnim načelima.
- Demonstrira veoma razvijen osećaj dužnosti i odgovornosti prema poslu i preuzima odgovornost i za dobre i za manje dobre rezultate rada; navodi primere kada je uočio značajniju grešku u radu i šta je preduzeo posle toga da se ista ispravi.
- Primerima demonstrira kako ljudima pristupa sa poverenjem i veruje da je većina ljudi profesionalna i savesna u poslu; kada odlučuje u moralno diskutabilnoj situaciji, vodi se principom da ne ošteti drugoga.
- Vrlo je otvoren da primi kritiku ili sugestiju i koriguje svoje ponašanje zarad zajedničkog interesa.
- Navodi primere kako svojim ponašanjem podržava osećaj dužnosti i zajedništva u timu i međusobne podrške u realizaciji zadataka; demonstrira visoku lojalnost organizaciji.

2) ZA RUKOVODEĆA RADNA MESTA

Kompetencija UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) doprinosi da prave informacije budu na raspolaganju zaposlenima u pravom trenutku,
(2) aktivno i blagovremeno traži sve potrebne informacije,
(3) aktivno i blagovremeno daje sve potrebne informacije saradnicima i strankama,
(4) analizira i povezuje informacije iz relevantnih izvora, pravilno definiše i zaključuje,
(5) obezbeđuje nesmetanu razmenu informacija u svim pravcima / među saradnicima,
(6) dosledan je u ažuriranju i organizovanju informacija i podataka,
(7) nove informacije uključuje u planiranje i donošenje odluka.

- Ne razume dovoljno kako funkcioniše sistem razmene informacija i ne pruža dokaze o tome kako je taj proces organizovao u svojoj organizacionoj jedinici (sastanci, intranet i sl).
- Iz primera koje navodi se zaključuje da propušta da informacije prenese saradnicima blagovremeno i u potpunosti.
- Ne razume i nema dokaza da se ponašao proaktivno u smislu traganja za potrebnim informacijama; očekuje da podatke dobija od saradnika, bez ličnog angažovanja ili konsultuje samo jedan izvor informacija.
- Nije u stanju da objasni i pruži dokaze da logički povezuje podatke i informacije u radu; ne promišlja, češće nekritički zaključuje.
- Primerima koje navodi demonstrira nesamostalnost u organizaciji i ažuriranju podataka, neophodna mu je pomoć i podrška saradnika.
- Ne pruža dokaze da nove informacije/podatke uvek inkorporira u proces donošenja odluka, rukovodi se češće već poznatim podacima; demonstrira rigidan stav u odnosu na nove činjenice.

- Razume značaj deljenja i razmene informacija i podataka ali navodi da mu veštine njihovog organizovanja i prezentovanja saradnicima nisu jača strana.
- Primerima dokazuje da informacije deli sa zaposlenima blagovremeno i potpuno ali češće po nalogu spolja (viši rukovodilac) nego na osnovu ličnog uvida da je to neophodno.
- Primerima demonstrira umerenu proaktivnost u traganju za informacijama/podacima; često se oslanja na druge ali i sam traga iz dva do tri izvora informacija.
- Primerima dokazuje da logički razmišlja, definiše ispravne zaključke na osnovu dobijenih informacija što omogućava efikasnu realizaciju radnih zadataka.
- Pruža dokaze da je samostalan u organizaciji i ažuriranju informacija i podataka.
- Demonstrira umereno fleksibilan odnos i kritički stav prema novim informacijama, promišlja i često ih inkorporira u proces donošenja odluka.

- U potpunosti razume značaj deljenja informacija i navodi da svojim ponašanjem daje primer drugima i da drugi ističu njegove veštine (viši rukovodioci).
- Pruža dokaze da podatke deli putem različitih metoda komunikacije, omogućava da relevantne informacije blagovremeno budu na raspolaganju što većem broju zaposlenih.
- Navodi dokaze iz kojih se zaključuje proaktivan odnos prema prikupljanju informacija iz različitih izvora; adekvatno procenjuje nivo kvaliteta izvora i informacija koje pronalazi.
- Pruža dokaze da uspešno rešava zadatke koji zahtevaju temeljnu analizu, prikupljanje i obradu podataka; logički zaključuje, kako iz pojedinačnih činjenica, tako i iz opštih pravila.
- Demonstrira da aktivno prati promene u svojoj profesionalnoj oblasti, u skladu sa tim ažurira informacije i baze podataka i podučava druge kako da unaprede baze podataka.
- Pruža dokaze da prilikom donošenja odluka, promišlja o povezanosti i usklađenosti ranije dostupnih i novoprimljenih informacija i podataka.

Kompetencija UPRAVLJANJE ZADACIMA I OSTVARIVANJE REZULTATA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) obezbeđuje ostvarenje ciljeva organizacione jedinice,
(2) odluke donosi blagovremeno,
(3) vodi računa o rokovima i urgentnosti,
(4) planira i koristi resurse za delotvorno obavljanje posla,
(5) daje jasne zadatke i precizna uputstva,
(6) organizuje zaposlene na funkcionalan način i podstiče razmenu iskustava kako bi se posao obavio kvalitetno i u roku,
(7) predviđa probleme i predlaže rešenja,
(8) orijentisan ka visokim postignućima.

- Nejasni primeri kako se angažuje u organizaciji i planiranju rada organizacione jedinice kojom rukovodi, iz odgovora se zaključuje i da uvek ne postiže predviđene ciljeve.
- Demonstrira fleksibilan stav prema poštovanju rokova, može se zaključiti da često odlaže pristupanje realizaciji radnih ciljeva i zadataka.
- Ne poseduje uvid u resurse kojima raspolaže za obavljanje posla i realizaciju ciljeva, iz primera koje navodi zaključuje se da resurse pogrešno usmerava i ne koristi na adekvatan način.
- Demonstrira nezainteresovanost za organizaciju rada zaposlenih; iz primera se zaključuje da zadatke definiše na nejasan i konfuzan način, zaposleni često ne razumeju poslove koji su im delegirani.
- Iz odgovora se zaključuje da je sklon rizičnim potezima, preduzima akcije koje mogu imati negativne posledice na funkcionisanje zaposlenih i realizaciju radnih zadataka.
- Postavlja niske ciljeve i ne angažuje se u podizanju efikasnosti kada su realna postignuća snižena, iz odgovora se zaključuje da ne preduzima adekvatne mere u cilju bolje organizacije posla i kvaliteta rada.

- Uviđa značaj organizacije i planiranja resursa i definisanja prioriteta ali iz odgovora se zaključuje da nema uvek uvid u adekvatno planiranje vremena i resursa za ostvarivanje ciljeva.
- Iz navedenih primera se zaključuje da uz pomoć i podršku saradnika i viših rukovodioca postavlja prioritete i odluke donosi u predviđenim rokovima.
- Vodi računa o usklađenosti materijalnih, finansijskih, ljudskih i vremenskih resursa, iz primera sledi da uči iz prethodnih propusta u planiranju i nastoji da to ispravi.
- Primerima dokazuje da zadatke raspoređuje na adekvatan način, shodno kapacitetima zaposlenih i u funkciji povećanja efikasnosti, ali ima negativan stav prema dodatnim objašnjenjima i instrukcijama zaposlenima.
- Iz odgovora se zaključuje kako se pri donošenju odluka dominantno rukovodi trenutnim posledicama, ponekad analizira i dugoročnu perspektivu.
- Poseduje znanja i veštine neophodne za visoka postignuća, iz primera sledi da ciljeve definiše na osnovu evaluacije objektivne situacije, mogućnosti i ličnih aspiracija.

- Demonstrira da na adekvatan način organizuje sistem rada i definiše prioritete što mu omogućava blagovremeno ostvarivanje ili prevazilaženje postavljenih organizacionih ciljeva.
- Sve odluke donosi u predviđenim rokovima; navodi primere gde samostalno postavlja prioritete i ne prolongira donošenje teških odluka.
- Primerima dokazuje da ekonomično koristi resurse kojima raspolaže, raspoređuje ih na osnovu evaluacije njihove dostupnosti i neophodnosti za realizaciju pojedinačnih zadataka.
- Organizuje zaposlene i stvara radnu atmosferu u kojoj zaposleni samoinicijativno razmenjuju znanja i iskustva; primerima dokazuje da poslove uvek delegira na jasan i koncizan način, u kratkom roku objašnjava ciljeve/ zadatke zaposlenima.
- Primerima pruža jake dokaze da kritički i kreativno promišlja i iznalazi različita rešenja problemskih situacija, predviđa posledice različitih odluka iz kratkoročne i dugoročne perspektive.
- Demonstrira orijentaciju ka visokom postignuću, veoma je ambiciozan (uz uvažavanje drugih) i podstiče druge na veća zalaganja.

Kompetencija ORIJENTACIJA KA UČENJU I PROMENAMA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) svoje ponašanje prilagođava različitim situacijama,
(2) podstiče stvaranje interfunkcionalnih timova radi razmene znanja i učenja,
(3) uspešno radi pod stresom i ne prenosi ga na saradnike,
(4) iskazuje spremnost za lični razvoj i unapređenje svojih znanja i veština,
(5) konstantno unapređuje svoj rad i svojim primerom podstiče na to saradnike,
(6) inovira, predlaže i unapređuje rad unutrašnje jedinice na osnovu podataka kojima raspolaže,
(7) podstiče druge da uče i unapređuju svoje veštine,
(8) podstiče druge da iniciraju promene,
(9) prepoznaje otpore promenama kod saradnika i nalazi način za njihovo prevazilaženje.

- Demonstrira sklonost rigidnom mišljenju, izostaje sposobnost promene pristupa u problemskim situacijama.
- Ne uviđa značaj timskog rada i razmene znanja, sumnjičav u pogledu efekata timskog rada, lično preferira individualni rad.
- Iz odgovora se zaključuje da u situacijama povećanog pritiska ili stresa gubi fokus i ostvaruje nižu radnu efikasnost.
- Demonstrira nekritički stav prema sopstvenim kompetencijama, ne uviđa oblasti u kojima bi trebao da dodatno uči i razvija se ili ih pogrešno percipira; retko pohađa događaje organizovane na temu iz profesionalne delatnosti (npr. seminari, obuke, treninzi).
- Daje primere da inicira manje promene u organizaciji rada i raspodeli poslova; sklon je odustajanju na pojavu prvih prepreka i otpora promenama.
- Nedovoljno je zainteresovan za razvoj zaposlenih i organizacije u celini; iz primera koje daje kao da ne motiviše saradnike da pohađaju željene i potrebne obuke, kao i da iniciraju i predlažu promene u radnom okruženju.
- Primenjuje disfunkcionalne strategije u cilju prevazilaženja otpora promenama kod zaposlenih (npr. kažnjava, preti i sl.).

- Iz primera se zaključuje da se radije oslanja na uhodane načine rada nego što je spreman za isprobavanje novih pristupa, ali ima kapaciteta da svoje ponašanje prilagođava konkretnim okolnostima i ljudima.
- Promoviše vrednosti timskog rada u organizaciji ali se ne angažuje u građenju tima, ne poseduje kapacitete za njegovu funkcionalnu organizaciju.
- Potrebno mu je više vremena da se izbori sa stresom i fokusira na cilj, ali negativne emocije ne prenosi na saradnike i zaposlene.
- Demonstrira pozitivan stav prema samousavršavanju i razvoju sopstvenih kompetencija, ali se nedovoljno aktivno zalaže da ih razvije; obuke pohađa isključivo u situacijama kada su organizovane u okviru obaveznog programa organa u kojem je zaposlen.
- Razume značaj promena i inovacija, navodi primere da predlozi za unapređenje koje predlaže najčešće budu usvojeni.
- Povremeno traži od zaposlenih da predlože unapređenja u svojoj oblasti rada; podstiče zaposlene na razvoj isključivo u situacijama kada nedovoljna razvijenost kompetencija značajno utiče na radni učinak.
- U većini slučajeva predviđa otpore promenama kod zaposlenih, traži uzroke i iznalazi načine za prevazilaženje otpora.

- Demonstrira fleksibilan pristup rešavanju problema: analizira alternativne načine rada u cilju realizacije radnog zadatka.
- Ima svest o značaju timskog rada, pri formiranju tima vodi računa o više kriterijuma (kompetencije zaposlenih, raznolikost uloga, motivaciju itd.).
- Ostaje smiren, pribran i racionalan u neizvesnim i napetim situacijama; navodi primere kako primenjuje različite tehnike za prevazilaženje stresa na poslu i pomaže drugima u tome.
- Vrednuje značaj ličnog razvoja i nastoji da konstantno unapređuje svoje kompetencije; navodi primere kako pohađa različite obuke ili predavanja koji nisu nužno usko vezani za struku i posao.
- Svojim inovacijama unapređuje rad organizacione jedinice, što je vidljivo u rezultatima rada; istražuje primere dobre prakse, navodi alternativne pristupe i nove načine rada.
- Podstiče saradnike, prepoznaje, nadograđuje i realizuje korisne predloge saradnika i zaposlenih; primerima daje jake dokaze kako ih motiviše na učenje i razvoj kompetencija.
- Predviđa moguće otpore uvođenju konkretnih promena, navodi kako pravovremeno reaguje u nameri da ih predupredi.

Kompetencija IZGRADNJA I ODRŽAVANJE PROFESIONALNIH ODNOSA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) pristupačan je, ljubazan i otvoren u komunikaciji,
(2) poštuje različitosti i uvažava druge,
(3) jasno i smireno saopštava "lake" i "teške" sadržaje drugima;
(4) vešt je u pregovaranju,
(5) diplomatičan je i taktičan u ophođenju sa drugima,
(6) efikasno upravlja konfliktima,
(7) tim gradi na bazi uzajamnog poverenja i podrške, podstiče otvoreni dijalog,
(8) odlučan, zalaže se za sebe i svoje ideje na konstruktivan i socijalno prihvatljiv način, uz uvažavanje drugih,
(9) gradi mrežu profesionalnih odnosa sa kolegama i drugim saradnicima.

- U komunikaciji je prilično distanciran i hladan, nastupa sa pozicije autoriteta, ne poštuje lične granice sagovornika, u konverzaciji koristi neformalan rečnik, ne trudi se da sagleda situaciju iz tuđe perspektive.
- Demonstrira tendenciju ka izbegavanju prenošenja "teških" sadržaja drugima osim u situacijama kada procenjuje da je neophodno ili da se ne može izbeći.
- U pregovaranju se agresivno zalaže za sopstvene ili organizacione ciljeve, demonstrira zatvorenost za kompromis; iz primera se može zaključiti da može i da pogrešno proceni potrebe i emocionalna stanja sagovornika ili se ne ponaša u skladu sa njima.
- Iz primera se zaključuje da ne percipira konflikte u kolektivu na objektivan način, aktivno podržava jednu stranu motivisan subjektivnim mišljenjem.
- Umanjuje benefite timskog rada i ne rado ih formira ili učestvuje u njihovom radu; iz primera sledi da se zalaže za svoje ideje i nastoji da ih sprovede i u situaciji kada nisu prihvaćene od strane kolega u timu.
- Sniženo interesovanje za razvijanje socijalnih kontakata, ni u organu ni šire, nema adekvatnih primera za saradnju sa spoljnim saradnicima (delegira drugima da ostvaruju takav vid saradnje).

- U komunikaciji je umereno otvoren i ljubazan, najčešće se ponaša korektno u profesionalnim relacijama, umereno je tolerantan i otvoren je za različite perspektive i sisteme vrednosti.
- Uglavnom na jasan i smiren način, uz zadržavanje emocionalne stabilnosti, prenosi "teške" sadržaje drugima, primerom dokazuje da to radi najčešće u situacijama koje ne utiču direktno na njega.
- U poslovnim odnosima je taktičan, pazi šta govori, predloge i stavove izlaže na profesionalan način u skladu sa konkretnom situacijom, ali primerima koje navodi uglavnom ne iskazuje spremnost na kompromis oko bitnih tema.
- Propušta da se aktivno angažuje u cilju prevazilaženja konflikta i postizanja kompromisa, najčešće se povlači iz takvih situacija ili drži po strani.
- Najčešće zauzima umereno aktivnu ulogu u timskom radu, svojim ponašanjem ne vrši negativan uticaj na ostvarivanje rezultata, navodi primere kojima dokazuje da ideje koje predlaže često uspe da "progura" i da one budu prihvaćene.
- Prepoznaje značaj ostvarivanja profesionalnih odnosa i saradnje, ostvaruje dobre poslovne odnose sa određenim brojem saradnika, ali iz primera sledi da je to najčešće na njihovu inicijativu, ne oseća se lagodno u situacijama kada se to od njega očekuje.

- Vrlo komunikativan, otvoren i ljubazan, demonstrira profesionalizam, poštovanje i senzitivnost za poziciju sagovornika, vodi računa da se zaposleni osećaju sigurno i prihvaćeno na poslu.
- Primerima daje jake dokaze da pri saopštavanju "teških" sadržaja nastupa racionalno, zadržava emocionalnu stabilnost, odlučnost i doslednost.
- Dobro procenjuje socijalne relacije, ume da se uzdrži od reakcije kada proceni da je potrebno, primerima dokazuje da se u pregovaranju rukovodi najboljim interesom saradnika i organizacije u celini.
- Preduzima aktivnosti u cilju prevazilaženja konflikta, iz odgovora se sledi kako i koja rešenja predlaže a koja su prihvatljiva za obe strane.
- Navodi primere koji dokazuju da aktivno učestvuje u timskim procesima i podstiče druge članove kolektiva na otvoren dijalog, i aktivno se zalaže za svoje i potrebe svoje organizacione jedinice.
- Potpuno je svestan značaja i navodi dokaze da koristi različite načine umrežavanja, gradi široku i raznorodnu mrežu poslovnih relacija koja mu obezbeđuje lakše i efikasnije obavljanje poslova.

Kompetencija SAVESNOST, POSVEĆENOST I INTEGRITET

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

(1) posvećen je ispunjavanju zahteva, potreba i očekivanja internih i eksternih korisnika usluga,
(2) preventivno deluje na situacije u kojima može doći do sukoba interesa,
(3) gradi organizacionu kulturu poštovanja dostojanstva, ugleda i zajedničkog dobra,
(4) istrajan je i fokusiran i u slučaju značajnih prepreka,
(5) odgovorno i savesno planira i koristi javne resurse,
(6) objektivan je i pravičan u postupanju sa drugima,
(7) poštuje radnu disciplinu i svojim ponašanjem daje primer saradnicima,
(8) insistira na poštovanju etičkih, profesionalnih i pravnih normi u radu,
(9) ima lični autoritet i autoritet znanja,
(10) preuzima odgovornost za loše rezultate unutrašnje jedinice kojom rukovodi - ne prebacuje je na druge.

- Niže interesovanje i osetljivost za različite zahteve korisnika kako internih tako i eksternih; nema jasnih primera kako doprinosi ugledu organizacije.
- Demonstrira nisku zainteresovanost za kreiranje organizacione kulture poštovanja i ugleda, iz primera sledi da ne preduzima adekvatne akcije u cilju sprečavanja sukoba interesa.
- Sklon je relativizaciji značaja odgovornog i savesnog planiranja resursa, jaki dokazi da lako odustaje od različitih aktivnosti u situacijama nailaska na teškoće uprkos utrošenim resursima.
- Iz primera koje navodi sledi da se prema zaposlenima ophodi u skladu sa ličnim preferencijama i motivima, kreira atmosferu nejednakosti i "protekcije" u organizaciji.
- Demonstrira fleksibilan pristup poštovanju etičkih normi u radu, iz odgovora sledi da relativizuje moralna načela, da se lično ponaša u suprotnosti sa pravima i obavezama zaposlenih; slabi dokazi da preduzima adekvatne mere za suzbijanje ili sankcionisanje nepoželjnih ponašanja zaposlenih.
- Iako poseduje autoritet znanja i iskustva ne poseduje lični autoritet, nema dokaza da ostvaruje uticaj na radna i socijalna ponašanja zaposlenih i ugled organizacije u celini.
- Delimično preuzima odgovornost za nepovoljne ishode, deo odgovornosti prebacuje na druge ili na spoljašnje okolnosti; iz primera sledi da je sklon izgovorima u cilju izbegavanja posledica za loše ishode.

- Delimično ispunjava zahteve i potrebe organizacije i poslovnih saradnika, odnosno nema kontinuitet u pristupu; iz primera sledi da najčešće reaguje kada su u pitanju urgentni zahtevi i potrebe.
- Podstiče organizacionu kulturu poštovanja i ugleda u organizaciji i među saradnicima, primerima daje umereno jake dokaze da blagovremeno uočava situacije mogućeg sukoba interesa ali ne primenjuje uvek adekvatne strategije prevencije.
- Planiranje ljudi i finansijskih sredstava uvek radi transparentno i odgovorno, primerima dokazuje da u slučaju prepreka u realizaciji zadataka se oslanja na saradnike i instrukcije viših rukovodioca.
- Poštuje principe objektivnosti i pravičnosti u postupanju sa drugima, ali primerima dokazuje da često odstupa od svojih uverenja u situacijama pojačanog unutrašnjeg ili spoljašnjeg socijalnog pritiska.
- Demonstrira kako svojim ponašanjem motiviše i usmerava zaposlene na poštovanje profesionalnih i etičkih normi u radu i ponašanje u skladu propisima,
ali nema dokaza da primenjuje mere prevencije ili da adekvatno sankcioniše nepoželjno ponašanje zaposlenih.
- Uživa poverenje i poštovanje kolega i saradnika kao osobe od znanja i integriteta, primerima pokazuje kako ga kolege i saradnici često i rado konsultuju kao osobu koja zna i koja je spremna da pomogne.
- Preuzima odgovornost za rezultate unutrašnje jedinice kojom rukovodi - uviđa kako je svojim angažovanjem tome doprineo, ali iz primera sledi da se ne angažuje adekvatno na preduzimanju mera za sprečavanje ili otklanjanja posledica.

- Posvećen ispunjavanju zahteva i potreba svih korisnika usluga, jaki primeri kako pozitivno utiče na imidž i ugled organizacije i kako zbog toga uživa poverenje i ugled među zaposlenim.
- Prepoznaje značaj i primenjuje različite strategije u cilju kreiranja organizacione kulture poštovanja i ugleda, navodi primere kako efikasno predupređuje potencijalne sukobe interesa.
- Vodi računa o ispravnom, transparentnom i odgovornom planiranju resursa za realizaciju zadataka i ciljeva, primerima pokazuje kako prepreke adekvatno predviđa i koje mere preduzima za njihovo prevazilaženje.
- Vrlo je posvećen poštovanju i primeni u praksi principa jednakosti i pravičnosti u postupanju prema zaposlenima; daje primere kako obezbeđuje jednak angažman i tretman svih zaposlenih.
- Demonstrira izraženu sposobnost moralnog rasuđivanja; poseduje lični integritet i pruža jake dokaze/primere kako svojim ponašanjem daje primer saradnicima, i kako prevenira i koriguje nepoželjna ponašanja zaposlenih na radnom mestu.
- Uživa visok ugled među zaposlenima u organizaciji, primerima pokazuje kako ostvaruje uticaj na druge na osnovu svoje stručnosti i odnosa uvažavanja prema zaposlenima i eksternim saradnicima/strankama.
- Uvek uviđa i preuzima odgovornost za lošije rezultate, analizira faktore koji su doprineli propustima u radu i daje jake dokaze kako i na koji način preduzima akcije u cilju sprečavanja eventualnih loših rezultata.

Kompetencija UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

1) zalaže se za privlačenje i zadržavanje stručnog kadra;
2) prepoznaje i angažuje potencijale zaposlenih;
3) jasno definiše zahteve i očekivanja od drugih u pogledu radnog ponašanja i postizanja rezultata;
4) daje konstruktivnu povratnu informaciju zaposlenima o onome što rade dobro i ukazuje na nedostatke u radu;
5) motiviše zaposlene na veće zalaganje;
6) stvara podsticajnu radnu atmosferu;
7) primenjuje različite metode razvoja zaposlenih (koučing, mentorstvo itd.);
8) podstiče zaposlene da razvijaju svoje kompetencije i planiraju svoje karijere;
9) posvećen je sprovođenju mera za ostvarivanje i unapređenje rodne i druge ravnopravnosti.

- Načinom rukovođenja uzrokuje povećanu stopu odliva kadrova u svojoj organizacionoj jedinici; slabi dokazi za to kako u situacijama kada prepozna potencijale zaposlenih preduzima aktivnosti u cilju njihovog angažovanja, zadržavanja i daljeg razvoja.
- Očekivanja i zahteve definiše na nejasan ili dvosmislen način, iz primera se zaključuje da zaposleni verovatno nemaju jasnu predstavu o svojim zaduženjima; daje slabe primere kako pruža povratne informacije zaposlenima o rezultatima njihovog rada.
- Svojim ponašanjem ne vrši negativan uticaj ali nema dokaza kako se angažuje u cilju stvaranja podsticajne radne atmosfere i koje mere i aktivnosti preduzima u cilju motivisanja zaposlenih.
- Ne ometa učenje zaposlenih i smatra da je svako odgovoran za sopstveni razvoj ali iz primera sledi da i propušta da inicira ili da se angažuje u razvoju zaposlenih; slabije poznaje tehnike razvoja.
- Ravnopravnost percipira kao apstraktan koncept, manifestuje nezainteresovanost za primenu u praksi; iz primera sledi da se vodi idejom da je sve to regulisano propisima i da nema potrebe za dodatnim merama i njegovim angažovanjem.

- Razume značaj ljudskih resursa za efikasno obavljanje radnih zadataka, bavi se unapređenjem uslova rada u cilju zapošljavanja stručnog kadra i sprečavanja odliva; primerima daje dokaze da podelu posla radi u skladu sa potencijalima zaposlenih a ne samo na osnovu njihovih profesija.
- Uspeva da jasno definiše zahteve i očekivanja kada se radi o rezultatima rada, ali iz primera se vidi da ima problem sa davanjem povratne informacije o radnom učinku zaposlenog.
- Razume značaj stvaranja podsticajne radne atmosfere i poseduje svest o značaju motivacije za rad, ali iz primera sledi da je ne percipira kao prioritet i uglavnom se fokusira na materijalne podsticaje.
- Razume i uviđa značaj razvoja zaposlenih za učinak organizacije, poznaje tehnike razvoja; iz primera sledi da je umereno je posvećen i angažovan na primeni različitih tehnika razvoja i učenja zaposlenih.
- Poseduje korektne stavove i nastoji da motiviše druge na poštovanje ravnopravnosti i jednakosti, ali ne daje jake dokaze u smislu koje mere i konkretne akcije preduzima u cilju sprečavanja diskriminacije u organizaciji.

- Primenjuje različite stilove rukovođenja kako bi odgovorio na različite potrebe zaposlenih; daje jake dokaze kako promoviše svoju organizacionu jedinicu kao poželjno mesto za rad i kako aktivno pristupa proceni kapaciteta svih zaposlenih u organizacionoj jedinici.
- Zahteve u pogledu radnog ponašanja i postizanja rezultata definiše na jasan i precizan način; demonstrira kako otvoreno daje povratnu informaciju zaposlenima za učinak, kao i za njihove veštine i kompetencije.
- Primetan entuzijazam, posvećen je razvoju motivacije zaposlenih; primerima pokazuje koje mere preduzima i kako svojim pristupom pokreće zaposlene na rad i veće zalaganje.
- Podstiče zaposlene na planiranje profesionalnog i karijernog razvoja, dobro poznaje različite tehnike razvoja zaposlenih i primerima demonstrira kako ih uspešno primenjuje u praksi.
- Svojim ponašanjem podstiče zaposlene na jačanje kulture jednakosti u kolektivu i daje jasne primere kako preduzima mere za sprečavanje svakog oblika diskriminacije u organizaciji.

Kompetencija STRATEŠKO UPRAVLJANJE - za položaje

Pokazatelji

Nivo 1 - nezadovoljava
Izostanak ili slabi dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 2 - delimično zadovoljava
Umereno jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

Nivo 3 - zadovoljava
Jaki dokazi i primeri ponašanja kojima se dokazuje posedovanje kompetencije

1) reaguje na promene koje se dešavaju u oblasti rada kojom rukovodi i obezbeđuje održivost funkcionisanja organizacije u kriznim situacijama;
2) promoviše i kreira pozitivan imidž organizacije u javnosti;
3) strateški razmišlja, kreira stratešku viziju i ciljeve;
4) blagovremeno ostvaruje strateške ciljeve;
5) procenjuje potencijalne mogućnosti i rizike i predlaže rešenja;
6) stratešku viziju i ciljeve prenosi zaposlenima;
7) vodi računa o usklađenosti strateških ciljeva organa/jedinica sa strateškim ciljevima u drugim relevantnim oblastima.

- Demonstrira sniženo interesovanje za praćenje promena u profesionalnom okruženju; slabi dokazi za sposobnost kritičkog promišljanja i odlučivanja u kriznim situacijama ili odlučivanje delegira na saradnike ili prenosi na rukovodioce.
- Ne prepoznaje važnost svoje uloge u kreiranju imidža ili slike u javnosti organizacije u kojoj radi; iz primera sledi da nije dovoljno aktivan ili da primenjuje neadekvatne strategije promovisanja.
- Snižena orijentacija ka strateškom planiranju i postavljanju ciljeva razvoja organizacije; slabi dokazi da planira dugoročno; iz primera sledi da u slučaju "nametnutih strateških ciljeva" ne koristi resurse uvek adekvatno za realizaciju ciljeva u predviđenim rokovima.
- Procenjuje potencijalne rizike za realizaciju ciljeva ali nema dokaza da poseduje jasnu predstavu o načinima njihove prevencije; nema primera kako obezbeđuje podršku zaposlenih, ne navodi kako ih upućuje u stratešku viziju organizacije.
- Ne demonstrira razumevanje značaja usklađivanja strateških ciljeva organa sa napretkom i potrebama drugih relevantnih oblasti; nema dokaza saradnje sa relevantnim činiocima prilikom izrade strateških dokumenata.

- Demonstrira zainteresovanost za promene u oblasti rada kojom rukovodi, navodi primere kako primenjuje nove načine rada ali se oslanja na pomoć saradnika ili nadređenog u cilju obezbeđenja funkcionisanja organizacije posebno u kriznim situacijama.
- Razume značaj kreiranja pozitivnih stavova i uverenja javnosti o organizaciji, daje dokaze da je umereno aktivan u primeni adekvatne strategije promovisanja njenih vrednosti.
- Demonstrira sposobnost dugoročnog planiranja, daje dokaze da se pri kreiranju strateških ciljeva rukovodi se potrebama organizacije i građana, ali se i oslanja na pomoć saradnika/drugih lica u kreiranju strateške vizije i postavljanju adekvatnih ciljeva.
- Demonstrira umereni kapacitet za predviđanje potencijalnih rizika, ali iz primera sledi da ne preduzima uvek adekvatne akcije u cilju njihovog prevazilaženja; daje dokaze da adekvatno definiše očekivanja od zaposlenih u procesu realizacije strateških ciljeva i upravljanja rizikom.
- Uviđa značaj usklađivanja strateških ciljeva drugih organa/oblasti i navodi kako sam ili uz pomoć saradnika pribavlja informacije o strateškim ciljevima drugih relevantnih oblasti.

- Demonstrira visoku svest i aktivno zalaganje za sprovođenje promena iz svoje oblasti rada u praksu sa ciljem razvoja organizacije i prevencije kriznih situacija, daje jake dokaze kako anticipira i iznalazi različita rešenja.
- Razume značaj, istražuje i primenjuje različite tehnike i kanale promovisanja ugleda organizacije; primerima daje jake dokaze kako prati i uvažava potrebe zainteresovanih strana i kako aktivno radi na usavršavanju usluga.
- Poseduje izraženu kreativnost i sposobnost dugoročnog planiranja; daje jasne primere kako kreira inovativne strategije za unapređenje rada organizacije i kako preduzima preventivne mere kako bi ciljevi bili realizovani u potpunosti.
- Aktivno istražuje i lako prepoznaje različite potencijalne rizike, demonstrira kako razvija strategije prevencije i kako motiviše zaposlene na aktivno učestvovanje u realizaciji strateških ciljeva.
- Dosledno i potpuno je informisan o strateškim ciljevima drugih organa ili relevantnih oblasti, navodi primere kako procenjuje vezu i njihov potencijalan uticaj na efikasnost svog resora.

 

Prilog 3.

OBRAZAC ZA VOĐENJE INTERVJUA, BELEŽENJE I KLASIFIKACIJU ODGOVORA I VREDNOVANJE KOMPETENCIJA

Kompetencija _________________________________________________________________________
Šifra kandidata ________________________________________________________________________

Pitanja

Odgovori

Klasifikacija odgovora

1

2

3

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentar procenjivača:

Zaključna ocena za kompetenciju (zaokružiti):
1) ne poseduje kompetenciju - 1 bod;
2) poseduje kompetenciju na nivou delimično zadovoljava - 2 boda;
3) poseduje kompetenciju na zadovoljavajućem nivou - 3 boda;

Kratak opis postignuća kandidata (samo za radna mesta položaja)

Potpis procenjivača
________________