POKRAJINSKA UREDBAO BLIŽEM UREĐIVANJU ODREĐENIH PITANJA ZA SPROVOĐENJE INTERNOG I JAVNOG KONKURSA ZA POPUNJAVANJE RADNIH MESTA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI("Sl. list AP Vojvodine", br. 2/2024) |
Ovom pokrajinskom uredbom bliže se uređuju određena pitanja za sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta i to: način određivanja šifre prijave, sastav konkursne komisije, način provere kompetencija za radna mesta službenika, odnosno način provere znanja, sposobnosti i veština za radna mesta nameštenika, kao i za prijem pripravnika i kriterijume i merila za izbor na radna mesta u:
- Službi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine;
- Sekretarijatu Pokrajinske vlade;
- pokrajinskim sekretarijatima;
- pokrajinskim posebnim upravnim organizacijama;
- službama koje osniva Pokrajinska vlada;
- Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu;
- Pravobranilaštvu Autonomne pokrajine Vojvodine;
- drugim organizacionim oblicima Autonomne pokrajine Vojvodine, na koje se primenjuje Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: organi i službe).
Svi pojmovi koji se koriste u ovoj uredbi u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.
Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava podnosioca prijave dobija šifru pod kojom kandidat učestvuje u daljem izbornom postupku.
Šifra sadrži oznake koje se odnose na: broj organa, službe ili organizacije, način popunjavanja radnog mesta, datum oglašavanja konkursa, broj radnog mesta u tekstu oglasa, vrstu radnog mesta, vrstu radnog odnosa i broj pristigle prijave prema navedenom redosledu.
Služba za upravljanje ljudskim resursima, određuje deo šifre koji se odnosi na datum oglašavanja konkursa, broj organa, službe ili organizacije, način popunjavanja radnog mesta, broj radnog mesta u tekstu oglasa, vrstu radnog mesta i vrstu radnog odnosa u skladu sa šifarnikom koji je sastavni deo ove uredbe (u daljem tekstu: šifarnik), u istom aktu kojim obaveštava organ da su ispunjeni uslovi za popunjavanje radnog mesta u smislu republičke uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa.
Izuzetno, kada se popunjava radno mesto u Službi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu i Pokrajinskom pravobranilaštvu celokupnu šifru za kandidate određuju navedeni organi, u skladu sa šifarnikom.
Podnosilac prijave se obaveštava o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave.
Organ slobodno bira način obaveštavanja u skladu sa podacima iz prijave, o čemu se sačinjava beleška u konkursnoj dokumentaciji određenog kandidata.
Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što konkursna komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak.
II IZVRŠILAČKA RADNA MESTA I PRIPRAVNICI
Konkursna komisija za izvršioce i pripravnike
Kada se popunjava izvršilačko radno mesto ili prima pripravnik, komisija za prijem u radni odnos službenika, odnosno pripravnika (u daljem tekstu: Komisija za izvršioce) se obrazuje pre nego što se oglasi interni, odnosno javni konkurs.
Komisija za izvršioce ima neparan broj članova, a najmanje tri.
Predsednika i članove Komisije za izvršioce imenuje rešenjem rukovodilac organa i službe, vodeći računa da jedan član Komisije za izvršioce bude neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, odnosno prima pripravnik, a da jedan član Komisije za izvršioce bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Član Komisije za izvršioce može da bude službenik zaposlen u organu i službi ili drugo lice koje poseduje stručna znanja u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava.
Najmanje jedan član Komisije za izvršioce mora imati stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu.
Ukoliko je u Komisiji za izvršioce imenovano lice koje je pohađalo program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili je diplomirani psiholog Komisija za izvršioce će samostalno vršiti proveru ponašajnih kompetencija.
Ako nijedan član Komisije za izvršioce nije pohađao program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili nije diplomirani psiholog provera ponašajnih kompetencija može se poveriti licu koje poseduje stručna znanja u ovoj oblasti ili odgovarajućoj stručnoj organizaciji u ovoj oblasti, koji vrše proveru na način propisan ovom uredbom.
Komisija za izvršioce prihvata rezultate provere lica, odnosno organizacija iz stava 7. ovog člana kao utvrđene.
Faze izbornog postupka kod prijema izvršilaca i pripravnika
Postupak izbora na izvršilačka radna mesta i za prijem pripravnika vrši se u tri faze.
U prvoj fazi izbornog postupka vrši se provera opštih funkcionalnih kompetencija i to: organizacija i rad organa Autonomne pokrajine Vojvodine, poslovna komunikacija i digitalna pismenost.
U drugoj fazi izbornog postupka vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija.
U trećoj fazi izbornog postupka obavlja se završni razgovor sa kandidatom, u kojem se proveraju ponašajne kompetencije kandidata i vrši procena motivacije za rad.
Kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak obaveštavaju se o tome kada počinje izborni postupak, najmanje tri dana pre otpočinjanja izbornog postupka.
Organ slobodno bira način obaveštavanja u skladu sa podacima iz prijave, o čemu se sačinjava beleška u konkursnoj dokumentaciji određenog kandidata.
1. faza izbornog postupka - provera opštih funkcionalnih kompetencija za izvršilačka radna mesta
Provera svake opšte funkcionalne kompetencije vrši se putem posebnog testa, a provera opšte funkcionalne kompetencije: "Digitalna pismenost" može da se vrši i rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru, o čemu odluku donosi Komisija za izvršioce pre sačinjavanja teksta konkursa za popunu radnog mesta.
Pre početka provere, Komisija za izvršioce sačinjava listu kandidata kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije.
Ukoliko je odlučila da svaku opšti funkcionalnu kompetenciju proveri putem posebnog testa, Komisija za izvršioce sastavlja tri različita testa za proveru svake opšte funkcionalne kompetencije u onoliko primeraka koliko ima kandidata, najranije 24 sata pre početka provere, i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Prvo se proverava funkcionalna kompetencija organizacija i rad organa Autonomne pokrajine Vojvodine, zatim funkcionalna kompetencija poslovna komunikacija, a zatim funkcionalna kompetencija digitalna pismenost.
Pre početka prve provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira test koji rešavaju svi kandidati.
Pošto svi kandidate završe sa rešavanjem prvog testa, jedan od kandidata slučajnim izborom bira sledeći test koji rešavaju svi kandidati, a nakon rešavanja ovog testa na isti način se bira i rešava i treći test.
Vreme za rešavanje jednog testa ne može biti duže od 30 minuta.
Test se sastoji od 10 pitanja.
Rezultate testa Komisija za izvršioce vrednuje na sledeći način:
- za manje od 6 tačnih odgovora - 1 bod;
- za 6 do 8 tačnih odgovora - 2 boda i
- za 9 do 10 tačnih odgovora - 3 boda.
Ukoliko je Komisija za izvršioce odlučila da proveru opšte funkcionalne kompetencije: "Digitalna pismenost" proveri putem rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru, Komisija za izvršioce je dužna da sastavi tri različita testa za proveru ove opšte funkcionalne kompetencije u onoliko primeraka koliko ima kandidata, najranije 24 sata pre početka provere, i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Pre početka prve provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira test koji rešavaju svi kandidati.
Rešavanje zadatka praktičnim radom na računaru traje 30 minuta.
Proveru tačnosti urađenih zadataka vrši Komisija za izvršioce, vrednovanjem ove kompetencije iskazivanjem na bodovnoj skali na sledeći način:
1) do 50% tačno rešenih zadataka - 1 bod;
2) 51-75% tačno rešenih zadataka - 2 boda;
3) 76-100% tačno rešenih zadataka - 3 boda.
Kandidati koji su, u skladu sa oglasom o konkursu, priložili odgovarajući sertifikat, potvrdu ili drugi pisani dokaz o posedovanju kompetencije: "Digitalna pismenost" u svim oblastima znanja i veština, ne proveravaju se i dobijaju 3 boda.
Izuzetno od stava 14. ovog člana, Komisija za izvršioce može odlučiti da se kandidatu izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Komisija za izvršioce utvrđuje spisak kandidata koji se oslobađaju provere kompetencije "Digitalna pismenost".
Ukupan broj bodova za opšte funkcionalne kompetencije dobija se sabiranjem bodova ostvarenih za svaku opštu funkcionalnu kompetenciju, a maksimalan broj bodova koje kandidat može da osvoji na proveri svih opštih funkcionalnih kompetencija je 9.
Kandidat koji na bilo kojem testu/proveri bude vrednovan sa 1, ili se ne odazove pozivu da učestvuje u proveri bilo koje kompetencije ne poziva se u narednu fazu izbornog postupka, o čemu se obaveštava u skladu sa članom 5. stav 6. ove uredbe.
Na internom konkursu za izvršilačka radna mesta ne proveravaju se opšte funkcionalne kompetencije.
2. faza izbornog postupka - provera posebnih funkcionalnih kompetencija za izvršilačka radna mesta
Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim i usmenim putem.
Ukoliko se posebne funkcionalne kompetencije proveravaju pisanim putem provera može da se vrši izradom eseja, pisanom simulacija ili rešavanjem testa. Usmena provera vrši se usmenom simulacijom. Provera posebne funkcionalne kompetencije znanje stranog jezika/jezika nacionalne manjine uvek se proverava rešavanjem testa.
Pre početka provere, Komisija utvrđuje spisak kandidata među kojima se vrši provera posebnih funkcionalnih kompetencija.
Komisija za izvršioce utvrđuje najmanje dve, a najviše pet posebnih funkcionalnih kompetencija koje će se proveravati u izbornom postupku, među kojima može biti i provera stranog jezika/jezika nacionalne manjine, ukoliko je ova posebna funkcionalna kompetencija utvrđena za određeno radno mesto. Određivanje posebnih funkcionalnih kompetencija koje se proveravaju u izbornom postupku Komisija za izvršioce vrši pre sačinjavanja teksta konkursa za popunu radnog mesta.
Esej podrazumeva izradu teksta na zadatu temu u kojem kandidati iznose argumente, zaključke, preporuke i rešenja u vezi sa određenom stručnom oblašću. Vreme za pisanje eseja ne može biti duže od dva sata.
Simulacija (uzorak rada ili studija slučaja) zahteva da se u pisanom ili usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova na radnom mestu. Vreme za izradu simulacije ne može biti duže od dva sata.
Test podrazumeva izradu 10 zadataka u vezi sa posebnom funkcionalnom kompetencijom koja se proverava.
Ukoliko se posebne funkcionalne kompetencije proveravaju putem izrade eseja ili pisane ili usmene simulacije, Komisija za izvršioce sastavlja tri različita zadatka za proveru svake posebne funkcionalne kompetencije najranije 24 sata pre početka provere.
Pred početak provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira zadatak koji rade svi kandidati.
Svaki zadatak izrađuje se u onoliko primeraka koliko ima kandidata i čuva u odvojenoj zapečaćenoj koverti.
Pri rešavanju zadatka kandidati mogu da koriste jedino tekstove zakona i drugih propisa, ako je zadatak vezan za njihovu primenu.
Za vrednovanje jedne posebne funkcionalne kompetencije koristi se pet merila, koje određuje komisija.
Merila mogu biti: stručna zasnovanost, analitičnost, sistematičnost, poznavanje postupaka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka, struktura rada, stvaralački doprinos u analizi podataka i rešavanju problema, kompletnost rada, jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja, usaglašenost naslova i sadržaja rada, prikladan rečnik i stil pisanja/izražavanja, jasnoća i konciznost iznetog zaključka i drugo merilo koje odredi komisija.
Ispunjenost svakog merila vrednuje se ocenom na skali od 1 do 3, sa sledećim značenjem:
1) ocena 1 - nije ispunio merilo;
2) ocena 2 - delimično ispunio merilo;
3) ocena 3 - u potpunosti ispunio merilo.
Ocene svakog pojedinačnog merila sabiraju se i prebacuju na bodovnu skalu, na sledeći način:
1) od 1 do 7 - 1 bod;
2) od 8 do 11 - 2 boda;
3) od 12 do 15 - 3 boda.
Ukoliko je Komisija za izvršioce odlučila da proveru posebnih funkcionalnih kompetencija vrši rešavanjem testa, kao i kada se vrši pisana provera znanja stranog jezika i/ili jezika i pisma nacionalne manjine Komisija za izvršioce sastavlja jedan test za svaku pisanu proveru najranije 24 sata pre početka provere.
Vreme za rešavanje jednog testa ne može biti duže od 30 minuta.
Test se sastoji od 10 pitanja.
Rezultate testa Komisija za izvršioce vrednuje na sledeći način:
- za manje od 6 tačnih odgovora - 1 bod;
- za 6 do 8 tačnih odgovora - 2 boda i
- za 9 do 10 tačnih odgovora - 3 boda.
Ako je oglasom o konkursu navedeno da se ispunjenost posebne funkcionalne kompetencije može dokazivati određenim sertifikatom, potvrdom ili drugim pisanim dokazom, kandidat koji je podneo dokaz o posedovanju kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu oslobađa se provere i dobija 3 boda.
Izuzetno od stava 20. ovog člana, Komisija za izvršioce može odlučiti da se kandidatu izvrši provera određene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje navedene kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Dokazom o ispunjenosti posebne funkcionalne kompetencije ne smatra se pisana izjava o tome da je kandidat obavljao poslove koji obuhvataju oblasti znanja i veština u okviru određene oblasti rada ili na određenom radnom mestu.
Potvrda o ispunjenosti merila za proveru posebne funkcionalne kompetencije u jednom konkursnom postupku ne smatra se dokazom o posedovanju te posebne funkcionalne kompetencije u novom konkursnom postupku.
Svaka posebna funkcionalna kompetencija, vrednuje se sa maksimalno tri boda.
Ako se u postupku proveravaju dve posebne funkcionalne kompetencije, ukupan broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije i množenjem dobijenog zbira brojem 3.
Ako se u postupku proveravaju tri posebne funkcionalne kompetencije, ukupan broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije i množenjem dobijenog zbira brojem 2.
Ako se u postupku proveravaju četiri posebne funkcionalne kompetencije, ukupan broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije i množenjem dobijenog zbira brojem 1,5.
Ako se u postupku proveravaju pet posebnih funkcionalnih kompetencija, ukupan broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije i množenjem dobijenog zbira brojem 1,2.
Maksimalan broj bodova koji se može ostvariti za posebne funkcionalne kompetencije je 18.
Kandidat koji na proveri bilo koje posebne funkcionalne kompetencije bude vrednovan sa 1, ili se ne odazove na proveru bilo koje posebne funkcionalne kompetencije, ne poziva se u narednu fazu postupka, o čemu se obaveštava u skladu sa članom 5. stav 6. ove uredbe.
3. faza izbornog postupka - završni razgovor sa kandidatom
Na završnom razgovoru sa kandidatom Komisija za izvršioce u prvom delu razgovora vrši proveru ponašajnih kompetencija, a u drugom delu razgovora procenjuje motivaciju za rad kod poslodavca.
Pre završnog razgovora sa kandidatom Komisija utvrđuje spisak kandidata koji se pozivaju u ovu fazu postupka.
U prvom delu razgovora, proveru ponašajnih kompetencija vrši komisija putem intervjua baziranog na kompetencijama.
Intervju baziran na kompetencijama je polustrukturisan i sistematizovan način prikupljanja informacija o ponašajnim kompetencijama u kome se kandidatu postavljaju pitanja koja se odnose na njegovo ponašanje u određenim okolnostima.
Vođenje intervjua, praćenje i beleženje odgovora i procenu pokazatelja ponašajnih kompetencija kandidata na osnovu intervjua baziranog na kompetencijama obavljaju članovi Komisije za izvršioce koji ispunjavaju uslove iz člana 4. st. 6 i 7. ove uredbe.
Vrednovanje ponašajnih kompetencija vrši lice koje sprovodi intervuju, odnosno ako više lica vrši proveru odluku o vrednovanju donose saglasnošću.
Vrednovanje se vrši prema unapred definisanim kriterijumima, u skladu sa uputstvom o smernicama za vrednovanje ponašajnih kompetencija, koje donosi ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Svaka ponašajna kompetencija se vrednuje na trostepenoj skali u zavisnosti od dokaza koje je kandidat pružio tokom provere i to:
1) ne poseduje kompetenciju - 1 bod;
2) poseduje kompetenciju na nivou delimično zadovoljava - 2 boda;
3) poseduje kompetenciju na zadovoljavajućem nivou - 3 boda.
Izveštaj o rezultatima provere ponašajnih kompetencija sastavljaju lica koja su vršila vrednovanje ponašajnih kompetencija.
Sa kandidatom koji je osvojio 1 bod u proveri jedne ili više ponašajnih kompetencija, ne obavlja se drugi deo razgovora o proceni motivacije, o čemu se obaveštava u skladu sa članom 4. stav 6. ove uredbe.
U drugom delu razgovora sa kandidatom vrši se i procena motivacije koja podrazumeva razgovor koji članovi Komisije za izvršioce vode sa kandidatom u cilju procene motivacije za rad na radnom mestu i stepen prihvatanja vrednosti organa, službe ili organizacije (u daljem tekstu: motivacija). Drugi deo razgovora može se vršiti neposredno nakon provere ponašajnih kompetencija kandidata.
Ako je provera ponašajnih kompetencija poverena stručnjacima ili odgovarajućoj organizaciji iz člana 4. stav 7. ove uredbe, Komisija za izvršioce zakazuje drugi deo razgovora sa kandidatima koji ispunjavaju uslove za drugi deo razgovora, nakon prijema izveštaja o rezultatima provere ponašajnih kompetencija.
Motivacija se vrednuje na trostepenoj skali na sledeći način:
1) 1 bod - nisko izražena motivacija;
2) 2 boda - umereno izražena motivacija;
3) 3 boda - visoko izražena motivacija.
Ukupan broj bodova za razgovor sa kandidatom dobija se sabiranjem broja bodova za svaku ponašajnu kompetenciju i broja bodova za motivaciju.
Maksimalni broj bodova koji se može ostvariti na razgovoru sa kandidatom za službenike izvršioce je 18, a za rukovodioce užih unutrašnjih jedinica je 21.
Na internom konkursu ne proveravaju se ponašajne kompetencije, izuzev kada se popunjava rukovodeće radno mesto, u kom slučaju se proverava ponašajna kompetencija "Upravljanje ljudskim resursima".
Postupak kod prijema pripravnika
Na postupak prijema pripravnika primenjuju se odredbe ove uredbe koje se odnose na izvršilačka radna mesta.
Izuzetno, kod prijema pripravnika ne proveravaju se posebne funkcionalne kompetencije, osim znanja stranog jezika i/ili jezika i pisma nacionalne manjine, kada je ovo znanje određeno kao potrebna kompetencija za obavljanje poslova tog radnog mesta.
Ukoliko se proverava znanje stranog jezika i/ili jezika i pisma nacionalne manjine, na prijem pripravnika primenjuju se odredbe člana 7. stav 16.-24. ove uredbe.
Ukupan broj bodova jednak je broju bodova kojim su vrednovani rezultati testa, ukoliko pripravnik polaže jedan test, odnosno dobija se sabiranjem bodova kojim su vrednovani rezultati testova koje je pripravnik polagao, ukoliko pripravnik polaže oba testa.
Maksimalni broj bodova za posebne funkcionalne kompetencije za pripravnike je 6.
Kandidat za pripravnika koji na proveri bilo koje posebne funkcionalne kompetencije bude vrednovan sa 1, ili se ne odazove na proveru bilo koje posebne funkcionalne kompetencije, ne poziva se u narednu fazu postupka, o čemu se obaveštava u skladu sa članom 5. stav 6. ove uredbe.
Konkursna komisija za položaje
Kada se popunjava položaj, komisija za prijem na radno mesto položaja (u daljem tekstu: Komisija za položaje) se obrazuje pre nego što se oglasi interni, odnosno javni konkurs.
Komisija za položaje ima neparan broj članova, a najmanje tri.
Predsednika i članove Komisije za položaje imenuje rešenjem organ odnosno telo nadležno za postavljenje na položaj, vodeći računa da jedan član Komisije za položaje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, da je jedan član stručan u oblasti za koju se popunjava položaj i da je jedan član službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Ukoliko je u Komisiju za položaje imenovano lice koje je diplomirani psiholog Komisija za položaje će samostalno vršiti proveru ponašajnih kompetencija.
Ako nijedan član Komisije za položaje nije diplomirani psiholog provera ponašajnih kompetencija može se poveriti licu koje je diplomirani psiholog ili odgovarajućoj stručnoj organizaciji u ovoj oblasti, koji vrše proveru na način propisan ovom uredbom.
Komisija za položaje prihvata rezultate provere lica, odnosno organizacija iz stava 5. ovog člana kao utvrđene.
Faze izbornog postupka kod izbora na položaj
Postupak izbora na položaje vrši se u tri faze.
U prvoj fazi izbornog postupka vrši se provera opštih funkcionalnih kompetencija i posebnih funkcionalnih kompetencija
U drugoj fazi izbornog postupka vrši se provera ponašajnih kompetencija.
U trećoj fazi izbornog postupka obavlja se završni razgovor sa kandidatom, u kojem se vrši procena motivacije za rad.
Kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak obaveštavaju se o tome kada počinje izborni postupak, najmanje tri dana pre otpočinjanja izbornog postupka.
Organ slobodno bira način obaveštavanja u skladu sa podacima iz prijave, o čemu se sačinjava beleška u konkursnoj dokumentaciji određenog kandidata.
1. faza izbornog postupka - provera opštih i posebnih funkcionalnih kompetencija za radna mesta položaja
Sve opšte funkcionalne kompetencije za radna mesta položaja proveravaju se izradom jednog testa.
Pre početka provere, Komisija za položaje sačinjava listu kandidata kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije.
Komisija za položaje sačinjava tri različita testa za proveru svih opštih funkcionalnih kompetencija u onoliko primeraka koliko ima kandidata, najranije 24 sata pre početka provere, i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Pre početka prve provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira test koji rešavaju svi kandidati.
Vreme za rešavanje jednog testa ne može biti duže od 45 minuta.
Test sadrži 15 pitanja iz svih opštih funkcionalnih kompetencija.
Za svaki tačan odgovor dobija se jedan bod.
Maksimalan broj bodova koji može da osvoji kandidat za opšte funkcionalne kompetencije je 15.
Zatim se prelazi na proveru posebnih funkcionalnih kompetencija. Kandidat koji je ostvario do 7 bodova ne poziva se na proveru posebnih funkcionalnih kompetencija i obaveštava se o tome u skladu sa članom 11. stav 6. ove uredbe.
Provera svih posebnih funkcionalnih kompetencija za službenike na položaju vrši se putem testa.
Pre početka provere, Komisija za položaje sačinjava listu kandidata kojima se proveravaju posebne funkcionalne kompetencije.
Komisija za položaje sačinjava tri različita testa za proveru svih posebnih funkcionalnih kompetencija u onoliko primeraka koliko ima kandidata, najranije 24 sata pre početka provere, i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Pre početka prve provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira test koji rešavaju svi kandidati.
Vreme za rešavanje jednog testa ne može biti duže od 45 minuta.
Test sadrži 20 pitanja iz svih posebnih funkcionalnih kompetencija.
Za svaki tačan odgovor dobija se jedan bod.
Maksimalan broj bodova koji može da osvoji kandidat za posebne funkcionalne kompetencije je 20.
Ukupan broj bodova dobija se sabiranjem broja bodova ostvarenih za opšte funkcionalne kompetencije i posebne funkcionalne kompetencije.
Maksimalan broj bodova koji se može ostvariti za ovu fazu postupka je 35.
Kandidat koji ostvari ukupno do 17 bodova u ovoj fazi postupka, ne poziva se u narednu fazu postupka i o tome se obaveštava u skladu sa članom 11. stav 6. ove uredbe.
2. faza izbornog postupka - provera ponašajnih kompetencija
Pre početka provere, Komisija za položaje utvrđuje spisak kandidata među kojima se vrši provera ponašajnih kompetencija.
Provera ponašajnih kompetencija vrši se putem intervjua baziranog na kompetencijama ili putem intervjua baziranog na kompetencijama i psihometrijskih testova.
Intervju baziran na kompetencijama je polustrukturisan i sistematizovan način prikupljanja informacija o ponašajnim kompetencijama u kome se kandidatima postavljaju pitanja koja se odnose na njihovo ponašanje u određenim okolnostima.
Praćenje, beleženje i procenu pokazatelja ponašajnih kompetencija kandidata na osnovu intervjua zasnovanog na kompetencijama rade diplomirani psiholozi, u skladu sa u skladu sa uputstvom o smernicama za vrednovanje ponašajnih kompetencija, koje donosi Ministarstvo.
Psihometrijski test je standardizovani instrument za procenu sposobnosti i osobina ličnosti kandidata koje su povezane sa kompetencijama potrebnim za delotvoran rad na radnom mestu.
Psihometrijsko testiranje obavljaju članovi Komisije za položaje koji ispunjavaju uslove iz člana 10. st. 4. i 5. ove uredbe.
Svaka ponašajna kompetencija se vrednuje na trostepenoj skali u zavisnosti od dokaza koje je kandidat pružio tokom provere i to:
1) ne poseduje kompetenciju - 1 bod;
2) poseduje kompetenciju na nivou delimično zadovoljava - 2 boda;
3) poseduje kompetenciju na zadovoljavajućem nivou - 3 boda.
Ukupan broj bodova za ponašajne kompetencije dobija se sabiranjem bodova za svaku ponašajnu kompetenciju.
Maksimalan broj bodova koji može da se ostvari u ovoj fazi postupka je 21.
Kandidat koji na proveri bilo koje ponašajne kompetencije bude vrednovan sa 1, ili se ne odazove na proveru ponašajnih kompetencija, ne poziva se u narednu fazu postupka, o čemu se obaveštava u skladu sa članom 11. stav 6. ove uredbe.
3. faza izbornog postupka - završni razgovor sa kandidatom
Na završnom razgovoru sa kandidatom Komisija za položaje procenjuje motivaciju za rad kod poslodavca.
Pre završnog razgovora sa kandidatom Komisija za položaje utvrđuje spisak kandidata koji se pozivaju u ovu fazu postupka.
Procena motivacije podrazumeva razgovor koji članovi Komisije za položaje vode sa kandidatom u cilju procene motivacije za rad na radnom mestu i stepen prihvatanja vrednosti organa i službe (u daljem tekstu: motivacija).
Komisija za položaje u vrednovanju odgovora kandidata na pitanja koja su mu postavljena procenjuje koliko je kandidat pokazao izraženu motivaciju, na trostepenoj skali na sledeći način:
1) 2 boda - nisko izražena motivacija;
2) 4 boda - umereno izražena motivacija;
3) 6 bodova - visoko izražena motivacija.
Ukupan broj bodova za razgovor sa kandidatom dobija se sabiranjem broja bodova za motivaciju.
Maksimalni broj bodova koji se može ostvariti na razgovoru sa kandidatom službenike na položaju je 6.
Konkursna komisija za nameštenike
Kada se popunjava radno mesto nameštenika, komisija za prijem na radno mesto nameštenika (u daljem tekstu: Komisija za nameštenike) se obrazuje pre nego što se oglasi javni konkurs.
Komisija za nameštenike ima neparan broj članova, a najmanje tri.
Predsednika i članove Komisije za nameštenike imenuje rešenjem rukovodilac organa i službe, vodeći računa da jedan član Komisije za nameštenike bude neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, a da jedan član Komisije za nameštenike bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Najmanje jedan član Komisije za nameštenike mora imati stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu.
Kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak obaveštavaju se o tome kada počinje izborni postupak, najmanje tri dana pre otpočinjanja izbornog postupka.
Organ slobodno bira način obaveštavanja u skladu sa podacima iz prijave, o čemu se sačinjava beleška u konkursnoj dokumentaciji određenog kandidata.
Izborni postupak može da se sprovede pisanom i/ili usmenom proverom znanja, sposobnosti i veština, a obavezno se sprovodi razgovorom sa kandidatom.
Komisija za nameštenike može da odluči da se izborni postupak sprovede samo razgovorom sa kandidatom.
Komisija za nameštenike određuje način provere znanja, sposobnosti i veština pre oglašavanja konkursa za prijem na radno mesto nameštenika
Kandidati koji su, u skladu sa oglasom o konkursu, priložili odgovarajući sertifikat, potvrdu ili drugi pisani dokaz o posedovanju znanja i veština oslobađaju se provere.
Komisija za nameštenike utvrđuje spisak kandidata koji se oslobađaju provere iz stava 4. ovog člana, na osnovu dostavljenih dokaza.
Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana komisija može doneti odluku da se kandidatu izvrši provera znanja i veština iz stava 4. ovog člana, ako uvidom u dostavljene dokaze ne može potpuno da oceni njihovo posedovanje na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Ukoliko je Komisija za nameštenike odlučila da se izborni postupak sprovede pisanom i/ili usmenom proverom znanja, sposobnosti i veština, oblici pisane provere mogu biti: pisana simulacija, praktičan rad i test znanja.
Oblik usmene provere je usmena simulacija.
Simulacija (uzorak rada ili studija slučaja) zahteva da se u pisanom ili usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova na radnom mestu.
Praktičnim radom može da se proveri veština rada na računaru i druga znanja, sposobnosti i veštine kandidata putem rešavanja konkretnih zadataka.
Znanje stranog jezika, odnosno jezika i pisma nacionalne manjine, proverava se pisanim i/ili usmenim putem.
Pisana provera znanja stranog jezika, odnosno jezika i pisma nacionalne manjine, vrši se putem testa znanja, a usmena provera putem razgovora sa kandidatom.
Komisija sastavlja tri različita zadatka za svaku usmenu i pisanu proveru znanja, sposobnosti i veština najranije 24 sata pre početka provere.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, za proveru znanja stranog jezika i/ili jezika i pisma nacionalne manjine, komisija sastavlja jedan test/zadatak za svaku pisanu i/ili usmenu proveru najranije 24 sata pre početka provere.
Ako organ ili služba nemaju odgovarajuće stručnjake za oblast iz koje se pisano proveravaju znanja, sposobnosti i veštine, sastavljanje zadatka, kao i njihova provera može da se poveri stručnjacima izvan organa ili odgovarajućoj organizaciji.
Svaki zadatak se izrađuje u onoliko primeraka koliko ima kandidata i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Pred početak pisane ili usmene provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira zadatak koji rešavaju svi kandidati.
Vreme za izradu pisanog zadatka ne može biti duže od dva sata, a vreme za pripremu usmenog zadatka ne može biti duže od 30 minuta.
Pri rešavanju zadatka kandidati mogu da koriste jedino tekstove zakona i drugih propisa, ako je zadatak vezan za njihovu primenu.
Pisani ili usmeni rad kandidata vrednuje komisija ocenom "ne zadovoljava" (1), "delimično zadovoljava" (2) i "zadovoljava" (3), prema kriterijumima koje komisija unapred određuje najkasnije 24 časa pre provere.
Kandidat koji bude ocenjen ocenom "ne zadovoljava" (1) u jednom obliku provere, ne poziva se na naredni oblik provere i isključuje se iz daljeg izbornog postupka.
Kandidat koji se ne odazove pozivu da učestvuje u jednom obliku provere ne poziva se na naredni oblik provere o čemu se obaveštava u skladu sa članom 15. stav 6. ove uredbe.
Kandidat kome se u skladu sa članom 16. stav 4. ove uredbe ne vrši provera znanja i veština ocenjuje se ocenom "zadovoljava" (3).
Komisija za nameštenike obavezno vodi razgovor sa kandidatom, u cilju procene njegove motivacije za rad na radnom mestu.
Komisija za nameštenike vrednuje ocenom "zadovoljava" (3) kandidata koji pokazuje visok nivo motivacije, ocenom "delimično zadovoljava" (2) kandidata koji pokazuje umeren nivo motivacije, a ocenom "ne zadovoljava" (1) vrednuje kandidata koji pokazuje nizak nivo motivacije.
Ukupan broj bodova za prijem u radni odnos nameštenika, dobija se zbirom bodova iz svake provere i brojem bodova iz razgovora sa kandidatom, a ukoliko se izborni postupak sprovodi samo razgovorom sa kandidatom, ukupan broj bodova je broj bodova ostvaren na ovom razgovoru.
Na sve što nije uređeno ovom uredbom primenjuje se republički propis kojim se uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
Deo šifre za datum oglašavanja konkursa koji se sastoji od dana, meseca i godine u kojem se oglašava konkurs, određuje se tako što se za dan oglašavanja konkursa određuju dva broja - ako je dan do broja devet šifra se određuje tako što se ispred dana oglašavanja konkursa stavi 0, a ako je dan oglašavanja od broja 10, šifra se određuje tako što se odrede dva broja koja predstavljaju dan oglašavanja konkursa.
Deo šifre koji se odnosi na mesec u kojem se oglašava konkurs, određuje se na isti način kao i deo šifre za dan.
Deo šifre za godinu u kojoj se oglašava konkurs određuje se tako što se određuju četiri broja koja predstavljaju godinu u kojoj se oglašava konkurs.
Deo šifre za datum oglašavanja konkursa ukupno sadrži osam cifara.
Deo šifre za broj organa i službe u kojima se oglašava radno mesto, određuju se tako što se svakom organu/službi dodeli dvocifreni broj, u skladu sa tabelom:
ORGAN ILI SLUŽBA |
ŠIFRA |
Služba Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine |
01 |
Odbor za administrativna i mandatna pitanja Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine |
02 |
Pokrajinska vlada |
03 |
Sekretarijat Pokrajinske vlade |
04 |
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman |
05 |
Pokrajinsko pravobranilaštvo |
06 |
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo |
07 |
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ‒ nacionalne zajednice |
08 |
Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama |
09 |
Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo |
10 |
Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova |
11 |
Pokrajinski sekretarijat za finansije |
12 |
Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu |
13 |
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine |
14 |
Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost |
15 |
Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj |
16 |
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu |
17 |
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam |
18 |
Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine |
19 |
Direkcija za robne rezerve Autonomne pokrajine Vojvodine |
20 |
Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa |
21 |
Uprava za imovinu |
22 |
Služba za upravljanje ljudskim resursima |
23 |
Služba za internu reviziju korisnika budžetskih sredstava Autonomne pokrajine Vojvodine |
24 |
Služba za realizaciju programa razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine |
25 |
Deo šifre za način popunjavanja radnog mesta određuje se tako što se za popunjavanje radnog mesta internim konkursom određuje šifra "IK", a za popunjavanje radnog mesta javnim konkursom određuje šifra "JK".
Deo šifre za broj radnog mesta u tekstu oglasa određuje se tako što se odredi broj koji je u tekstu oglasa određen kao broj radnog mesta.
Deo šifre za vrstu radnog mesta određuje se određuju se tako što se svakom organu/službi dodeli broj, u skladu sa tabelom:
VRSTA RADNOG MESTA |
ŠIFRA |
Položaji |
1 |
Izvršilačka radna mesta |
2 |
Izvršilačka radna mesta - rukovodioci užih unutrašnjih jedinica |
3 |
Pripravnici |
4 |
Nameštenici |
5 |
Deo šifre za vrstu radnog odnosa određuje se tako što se za radni odnos na neodređeno vreme određuje šifra "NRV", a za radni odnos na određeno vreme određuje šifra "ORV".
Deo šifre koji se odnosi na broj prispele prijave određuje se tako što se prema redosledu pristizanja prijava, prijavama određuje dvocifreni broj - prijavama do broja devet pre broja prijave upisuje se 0, a za prijave od broja 10 upisuje se broj koji im pripada po redosledu pristizanja prijava.