ODLUKA O OSNIVANJU SEKTORSKOG VEĆA ZA SEKTOR INDUSTRIJSKOG RAZVOJA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2018, 57/2019, 27/2020, 9/2022, 41/2022, 137/2022 i 3/2024)

1. Osniva se Sektorsko veće za sektor industrijskog razvoja (u daljem tekstu: Sektorsko veće) za oblasti: tekstilne, hemijsko-tehnološke, mašinsko i metalo-prerađivačke, građevinske industrije, drvne i prerađivačke industrije, rudarstva i metalurgije kao i energetike. Oblast tekstilne industrije i kožarstva (odeće, obuće i predmeta od kože) odnosi se na proizvodnju tekstila, proizvoda od tekstila i kože, odeće i odevnih predmeta, cipela i drugih formi obuće (npr. šivenje odeće, pravljenje obuće, izrada krzna, proizvodnja odevnih predmeta, obrada kože, izrada cipela, proizvodnja kože i proizvoda od kože, predenje, šivenje, trgovina tekstilom, tapaciranje, tkanje). Oblast hemijsko-tehnološke industrije odnosi se na planiranje, dizajniranje i razvoj proizvoda i procesa gde se dešavaju hemijske i fizičke promene (npr. hemijsko inženjerstvo, prerada nafte/petrohemija i sl.). Oblast mašinske i metalo-prerađivačke industrije odnosi se na planiranje, dizajniranje, razvoj, proizvodnju, održavanje mašina, fabrika i sistema iz oblasti mašinstva i proizvoda od metala, uključujući dizajniranje i održavanje mašina koje proizvode robu i usluge. Fokus učenja kod ovog sektora su mašine, mašinski sistemi i proizvodi od metala. Oblast rudarstva i metalurgije odnosi se na planiranje, razvoj i upravljanje ekstarkcijom minerala, nafte i gasa iz zemlje (npr. eksploatacija uglja, bušenje nafte i gasa, ekstrakcija nafte i gasa). Oblast građevinske industrije, arhitekture i urbanizma odnosi se na tehnike montaže, postavljanja i održavanja javnih, komercijalnih, industrijskih i stambenih objekata i opreme (npr. zidarstvo, izgradnja mostova, podne obloge) kao i na tehnike projektovanja gradnje (npr. arhitektura, urbanističko planiranje). Arhitektura objedinjuje i završne radove kao što su ozvučenje zgrade i funkcionalnu i ekonomsku efikasnost uzevši u obzir i estetiku. Oblast drvne i prerađivačke industrije odnosi se na preradu materijala (staklo, papir, plastika i drvo). Oblast energetike odnosi se na proizvodnju, prenos i distribuciju energenata i energije.

2. Zadaci Sektorskog veća su da:

1) analizira postojeće i utvrđuje potrebne kvalifikacije u određenom sektoru;

2) identifikuje kvalifikacije koje treba osavremeniti;

3) identifikuje kvalifikacije koje više ne odgovaraju potrebama sektora;

4) donosi odluku o izradi predloga standarda kvalifikacija u okviru sektora;

5) daje mišljenje o očekivanim ishodima znanja i veština unutar sektora;

6) promoviše dijalog i neposrednu saradnju između sveta rada i obrazovanja;

7) promoviše mogućnosti za obrazovanje, obuku i zapošljavanje unutar sektora;

8) identifikuje mogućnosti za obučavanje odraslih unutar sektora;

9) razmatra implikacije nacionalnog okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar sektora;

10) analizira vezu kvalifikacija sa relevantnim zanimanjima u sektoru;

10a) razmatra potrebu za osavremenjivanjem standarda kvalifikacije nakon pet godina njegove primene;

11) obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

3. Za članove Sektorskog veća, na pet godina imenuju se:

1) na predlog Privredne komore Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca iz reda privrednih subjekata iz oblasti za koju je formirano sektorsko veće:

(1) Boro Radoičić i Dalibor Šimulija - industrija tekstila i odeće (Privredna komora Srbije);

(2) Marija Aćimović - industrija kože (Privredna komora Srbije);

(3) Marija Huravik - hemijsko-tehnološka industrija (Privredna komora Srbije);

(4) Ivana Vuletić - građevinska industrija (Privredna komora Srbije);

(5) dr Jadranka Rajevac Grujić - drvna i prerađivačka industrija (Privredna komora Srbije);

(6) Antonela Solujić - energetika (Privredna komora Srbije);

(7) Dejan Živković i Branko Pavlović - mašinska i metalo-prerađivačka industrija (Privredna komora Srbije);

(8) Ljubinko Savić - rudarstvo i metalurgija (Privredna komora Srbije);

(9) Marko Bjeletić (Unija poslodavaca Srbije);

2) na predlog strukovnih komora, odnosno udruženja:

(1) Udruženje arhitekata Srbije: prof. dr Dušan Ignjatović;

(2) Savez inženjera rudarstva i geologije: prof. dr Dragan Ignjatović;

3) na predlog Konferencije univerziteta i Konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola, a iz reda nastavnika visokoškolskih ustanova:

(1) prof. dr Nenad Grujović, Konferencija univerziteta;

(2) prof. dr Tatjana Kosić, Konferencija univerziteta;

(3) prof. dr Goran Zajić, Konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola;

4) jednog člana na zajednički predlog ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje i Nacionalne službe za zapošljavanje: Jelena Grbić;

5) jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja: Radovan Živković;

6) jednog člana na predlog Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija: prof. dr Marina Stamenović;

7) na predlog ministarstva iz delatnosti za koju se osniva sektorsko veće:

(1) ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture: Zoran Lakićević;

(2) ministarstva nadležnog za poslove privrede: Nenad Milivojević;

8) na predlog zajednice stručnih škola iz oblasti za koju se veće formira, odnosno Zajednice gimnazija:

(1) Zajednica mašinskih škola Republike Srbije: Branko Goloskoković;

(2) Udruženje srednjih škola područja rada hemija, nemetali i grafičarstvo i područja rada geologija, rudarstvo i metalurgija: Jugoslav Bogdanović;

(3) Udruženje tekstilnih i kožarskih škola Srbije: Verica Petrović;

(4) Udruženje geodetskih i građevinskih škola Srbije: Vasko Nikolov;

(5) Strukovno udruženje - zajednica srednjih škola područja rada šumarstvo i obrada drveta: Darko Bugarčić;

9) na predlog reprezentativnih granskih sindikata:

(1) Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije: Aleksandra Nestorović;

(2) Samostalni sindikat radnika energetike Srbije: Goran Takić;

(3) Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije: Miodrag Stešević;

(4) Samostalni sindikat metalaca Srbije: Slavko Blagojević;

(5) Samostalni sindikat zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije: Uroš Jevremović;

(6) Granski sindikat metalaca "Nezavisnost": Aleksandar Todić;

(7) Granski sindikat poljoprivrede i prerađivačke industrije "Nezavisnost": Biljana Ema Nikolić;

(8) Granski sindikat rudarstva i energetike "Nezavisnost": Katarina Vuletić;

(9) Konfederacija slobodnih sindikata: Dragan Matić;

(10) Samostalni sindikat putara Srbije: Toma Gojković;

10) na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja:

(1) Mirjana Radeka - tekstilna industrija i kožarstvo;

(2) Marijana Kostić - hemijsko-tehnološka industrija;

(3) dr Milica Gerasimović - mašinska i metaloprerađivačka industrija;

(4) Nemanja Radović - rudarstvo i metalurgija;

(5) dr Jana Lipkovski - građevinska industrija, arhitektura i urbanizam;

(6) Vesna Mrđa - drvna i prerađivačka industrija;

(7) Maja Todorović - energetika.

4. Članovi Sektorskog veća između sebe biraju predsednika iz reda članova koji učestvuju u radu u svim oblastima rada Sektorskog veća iz tačke 1. ove odluke.

5. Sektorsko veće donosi poslovnik o svom radu.

Poslovnikom iz stava 1. ove tačke utvrđuju se način raspoređivanja članova Sektorskog veća po oblastima iz tačke 1. Odluke, način utvrđivanja kvoruma i odlučivanja po oblastima kao i o drugim pitanjima od značaja za sve oblasti iz tačke 1. Odluke, način predstavljanja predlagača na čiji predlog je imenovano više članova Sektorskog veća kao i druga pitanja od značaja za rad Sektorskog veća.

6. Godišnji izveštaj o radu Sektorsko veće podnosi Savetu, Agenciji za kvalifikacije, ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

7. Administrativno-tehničku podršku Sektorskom veću pruža Agencija za kvalifikacije.

8. Članovi Sektorskog veća i stručnih timova imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada.

9. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".