PRAVILNIKO NAČINU ODRŽAVANJA SKLONIŠTA I PRILAGOĐAVANJA KOMUNALNIH, SAOBRAĆAJNIH I DRUGIH PODZEMNIH OBJEKATA ZA SKLANJANJE STANOVNIŠTVA("Sl. glasnik RS", br. 4/2024) |
Ovim pravilnikom propisuje se način održavanja skloništa i prilagođavanje komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva.
Pojmovi upotrebljeni, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeće značenje:
1) Sklonište je građevinski objekat ili deo građevinskog objekta namenjen za sklanjanje stanovništva prvenstveno u ratu, a koji može imati mirnodopsku namenu. Prema obimu zaštite, skloništa mogu biti skloništa osnovne zaštite i skloništa dopunske zaštite.
Skloništa osnovne zaštite su skloništa koja štite od vazdušnog udara, toplotnog i radijacionog dejstva, imaju obim zaštite minimum 100 kPa natpritiska, zatvorene i funkcionalno povezane prostorije opremljene za boravak do 300 lica, ulaz i pomoćni izlaz koji su otporni na udarni talas eksplozije, ugrađena sredstva, opremu i uređaje za zaštitu otvora i zadovoljavanje neophodnih fizioloških potreba lica predviđenih za boravak u skloništu, u trajanju od tri dana.
Skloništa dopunske zaštite su skloništa koja štite od vazdušnog udarnog talasa eksplozije i toplotnog dejstva, imaju obim zaštite minimum 50 kPa natpritiska, funkcionalno rešene prostorije opremljene za boravak do 50 lica, ulaz i pomoćni izlaz koji su otporni na udarni talas eksplozije, ugrađena sredstva za zaštitu otvora i obezbeđuju boravak lica u višečasovnom trajanju;
2) Drugi zaštitni objekti su prilagođeni komunalni, saobraćajni i drugi podzemni objekti, podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i zgradama bilo koje druge namene, prilagođene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara;
3) Održavanje skloništa je skup mera i postupaka koji se preduzimaju i sprovode u cilju očuvanja tehnološke funkcije skloništa odnosno provera stanja, utvrđivanje i otklanjanje uočenih nedostataka;
4) Prilagođavanje komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva predstavlja sve vrste radova koji se obavljaju da bi postojeći objekti ispunili uslove za potrebe sklanjanja stanovništva i odnosi se na sve objekte čije se celine mogu prilagoditi za sklanjanje većeg broja ljudi u slučaju potrebe;
5) Funkcionalno rešenje skloništa je kompozicija organizovanih prostorija i prostora skloništa koji obrazuju celinu, a koja obezbeđuje potrebne uslove, u skladu sa obimom zaštite, svojstvima, instalacijama i opremom skloništa;
6) Domet ruševina (d) je verovatno rastojanje do kog se glavne količine ruševina rasprostiru prilikom razaranja zgrada odnosno predstavljaju polovinu visine zgrade (H) mereno upravno na strane osnove zgrade od tla do venca zgrade u metrima;
7) Prostorije za boravak su osnovne prostorije u skloništu, namenjene za smeštaj ljudi;
8) Sanitarne prostorije u skloništu obezbeđuju osnovne sanitarno-higijenske uslove za smeštaj ljudi i sastoje se od nužničkih kabina, predprostora i prostorija za smeštaj otpadaka, otpadnih voda kao i fekalija;
9) Prostorija za uređaje je deo skloništa koji služi za smeštaj uređaja za provetravanje, ručnih generatora i razvodnih ormana;
10) Normalno provetravanje je dovođenje vazduha u sklonište odnosno prečišćavanje vazduha odstranjivanjem grube prašine i odvođenje iskorišćenog vazduha iz skloništa;
11) Zaštitno provetravanje je dovođenje vazduha u sklonište odnosno prečišćavanje vazduha odstranjivanjem grube prašine i radijacionih, bioloških i hemijskih kontaminata i odvođenje iskorišćenog vazduha iz skloništa. Dodatnim elementima može se obezbediti i apsorpcija ugljen-monoksida;
12) Stanje izolacije je hermetičko zatvaranje svih otvora u skloništu i prestanak rada uređaja za provetravanje.
U skloništima osnovne zaštite ne mogu se nalaziti instalacije za vodovod, kanalizaciju, grejanje i gas, električne instalacije visokog napona i druge instalacije, kontrolni, razvodni i drugi šahtovi, dimnjaci, dimovodi, kanali za ventilaciju i razne odvodne cevi (za smeće, kišnicu i dr.) koji ne pripadaju skloništu.
Skloništa sa mirnodopskom namenom mogu imati instalacije za vodovod, kanalizaciju i grejanje za potrebe skloništa, tako da su povezane elastičnim vezama i sprovedene kroz poseban prostor izvan skloništa, koji omogućava isključenje tih instalacija kada je potrebno sklonište osposobiti za sklanjanje stanovništva.
Ako se tokom eksploatacije skloništa, utvrdi da sklonište ne može da ispuni uslove iz člana 3. ovog pravilnika, a koji se ne mogu ostvariti naknadnim prilagođavanjem, ugradnjom novih ili zamenom postojećih elemenata opreme i uređaja ili bilo kog drugog nedostatka nastalog u toku projektovanja, izgradnje ili korišćenja, ili ukoliko se proceni da otklanjanje nedostataka nije ekonomski opravdano, može se izvršiti snižavanje stepena zaštite takvog skloništa.
1. Funkcionalno rešenje skloništa
Prostorije skloništa
Prostorije u skloništu kapaciteta do 50 lica treba da sadrže: prostoriju za kretanje (ustava ulaza i ustava pomoćnog izlaza), prostoriju za boravak, sanitarnu prostoriju (nužnik, prostorija za otpatke i ekspanziona komora) i prostoriju za uređaje (prostorija za pretfilter i ekspanziona komora).
Prostorije u skloništu kapaciteta do 300 lica treba da sadrže: prostoriju za kretanje (ustava ulaza i ustava pomoćnog izlaza), prostoriju za boravak, sanitarnu prostoriju (nužnik, pretprostor, prostorija za otpatke i ekspanziona komora), prostoriju za uređaje (prostorija za ventilacione i električne uređaje, prostorija za pretfilter i ekspanziona komora), prostoriju za vodu, ostavu za hranu, opremu, pribor i alat.
Prostorije u skloništu kapaciteta više od 300 lica treba da sadrže prostorije iz stava 2. ovog člana, ali mogu imati i prostoriju za dekontaminaciju, prostoriju za kuhinju, prostoriju za rukovodioca skloništa i prostoriju za medicinsku pomoć.
Prostorije za kretanje
Ulaz u sklonište obezbeđuje se tako da vrata za zatvaranje ulaznog otvora budu zaštićena od neposrednih mehaničkih, toplotnih i radijacionih dejstava.
Ulazni hodnik skloništa osnovne zaštite, kao samostalni objekat, obezbeđuje se sa najmanje dva horizontalna zaloma pod uglom od 90°.
Ulazni hodnik skloništa dopunske zaštite, kao samostalni objekat obezbeđuje se sa najmanje jednim horizontalnim ili kosim zalomom (stepeništa, rampa).
Za otvor koji se koristi samo za skloništa za mirnodopsku namenu i neposredno je izložen mehaničkom, toplotnom i radijacionom dejstvu, potrebno je omogućiti hermetičko zatvaranje opremom za zatvaranje otvora otpornom na proboj.
Kada se sklonište sa mirnodopskom namenom preuredi u sklonište za sklanjanje stanovništva, otvor iz stava 4. ovog člana potrebno je zatvoriti i isključiti iz upotrebe.
Pomoćni izlaz iz skloništa prilagođava se tako da obezbedi da oprema za zatvaranje izlaznog otvora bude zaštićena od neposrednih mehaničkih, toplotnih i radijacionih dejstava.
Hodnik pomoćnog izlaza, okno pomoćnog izlaza i usisni otvor prilagođavaju se tako da vode van područja dometa ruševina.
Hodnik pomoćnog izlaza može da vodi kroz podrumske i druge adekvatne prostorije kroz koje je moguće bezbedno napustiti sklonište i područje ruševina i koristi se za snabdevanje skloništa vazduhom.
U vertikalno okno postavljaju se metalne merdevine ili stepenice.
Otvor okna nalazi se izvan područja ruševina i obezbeđuje se tako da u njega ne mogu da prodru površinske vode, da ga ne mogu zapušiti strana tela, da u njega ne mogu ulaziti životinje i da ima osiguranje protiv provale.
Poklopac okna obezbeđuje se na način tako da ne dođe do kondenzacije, a poklopac otvora okna na način da može da se otvori i zatvori samo sa unutrašnje strane.
Otvor okna se zatvara vodoravnim ili vertikalnim poklopcem ili vertikalnom rešetkom.
Ustavom ulaza potrebno je štititi unutrašnje prostorije skloništa od mehaničkog, toplotnog i radijacionog dejstva. Ustava ulaza povezana je sa prostorijom za boravak, a može biti povezana i sa prostorijom za otpatke (ekspanziona prostorija).
U ustavu ulaza potrebno je obezbediti unutrašnja i spoljašnja sredstva za zatvaranje otvora za kretanje. Spoljašnji otvor ustave ulaza zatvara se vratima otpornim na pritisak i hermetičkim (VPH) koja se otvaraju u polje. Unutrašnji otvor ustave zatvara se vratima toplotnootpornim i hermetičkim (VH) koja se otvaraju u prostor ustave.
Ustavu rezervnog izlaza potrebno je obezbediti kao ustavu ulaza iz člana 9. ovog pravilnika, pri čemu ju je potrebno povezati sa prostorijom za boravak, s tim da se može povezati i sa prostorijom za smeštaj peščanog predfiltera (ekspanziona prostorija).
U ustavu rezervnog izlaza potrebno je obezbediti unutrašnja i spoljašnja sredstva za zatvaranje otvora za kretanje. Spoljašnji otvor ustave rezervnog izlaza zatvara se kapcima - vratima, otpornim na pritisak i hermetičkim (KPH) koja se otvaraju u polje. Unutrašnji otvor ustave rezervnog izlaza zatvara se kapcima - vratima toplotnootpornim i hermetičkim (KH) koja se otvaraju u prostor ustave.
Prostorije za boravak
Skloništa sa više prostorija za boravak koja služe za smeštaj do 100 lica mogu biti međusobno razdvojene montažnim zidovima ili paravanima od negorivog materijala.
Za sklonište, u koje se sklanja do 50 lica i koje se prinudno ne provetrava, potrebno je omogućiti površinu po osobi najmanje 2 m3.
Za sklonište koje se prinudno provetrava, a ne klimatizuje, potrebno je obezbediti pripadajuću površinu po osobi najmanje 0,10 x (6 + n/100) m3 u zauzetom skloništu, gde je n predviđen broj lica u popunjenom skloništu.
Za sklonište koje se prinudno provetrava i klimatizuje, potrebno je obezbediti pripadajuću površinu po osobi najmanje 0,60 m3.
Sanitarne prostorije
Za sanitarne prostorije, potrebno je omogućiti nužničke kabine na način tako da omoguće da 34 lica idu po jednoj nužničkoj kabini, odnos ženskih i muških 2:1, a u predprostoru jedan umivaonik na najviše tri nužnika.
Prostorija za otpatke koristi se, po pravilu, kao ekspanziona komora, u koju se dovodi otpadni vazduh iz sanitarnih prostorija preko ventila za regulisanje natpritiska, a odvodi u spoljašnju sredinu preko protivudarnog ventila za regulisanje natpritiska. Otvor se zatvara vratima koja su otporna na temperaturni talas i koja se hermetički zatvaraju (VH), a otvaraju se u prostoriju za otpatke.
Prostorije za uređaje
U zavisnosti od veličine skloništa potrebno je postaviti jedan ili više filtroventilacionih uređaja.
Prostorije za pretfiltere neophodno je označiti na način da se razlikuju prema broju, veličini i rasporedu jedinica od kojih se ti filteri obrazuju, pri čemu je dno prostorije za peščane pretfiltere pod nagibom, a na najnižoj tački prostorije je odvod kondenzovane vode iz peščanog filtera u ustavu izlaza, a vazdušni prostor u prostoriji za pretfiltere koristi se za ekspanziju vazdušnog udara.
Ekspanzionu komoru potrebno je prilagoditi na način tako da smanji pritisak u sistemu ventilacije (iza protivudarnog ventila), a iza otvora za dovođenje vazduha i ispred otvora za odvođenje istrošenog vazduha.
Prostoriju za pretfiltere potrebno je prilagoditi na način tako da bude odvojena betonskim zidom debljine 40 cm od prostorije za ventilacione uređaje i prostorije za boravak.
Pristup u prostoriju za pretfiltere potrebno je omogućiti iz ustave pomoćnog izlaza, pri čemu se pristup hermetički zatvara kapcima-vratima otpornim na temperaturni talas (KH) koja se hermetički otvaraju u prostoriju za pretfiltere.
Ostale prostorije
U svakom skloništu potrebno je obezbediti prostor namenjen za skladištenje zaliha vode.
U skloništu osnovne zaštite za sklanjanje stanovništva (300 lica i više) potrebno je obezbediti prostorije za skladištenje i pripremu hrane.
2. Sredstva za zatvaranje otvora za kretanje
Otvore za kretanje u skloništu potrebno je obezbediti na način da se zatvaraju vratima, kapcima i pokretnim pregradama koji funkcionalnim rešenjem, konstrukcijom, oblikom i položajem obezbeđuju zaštitu od ratnih dejstava i drugih opasnosti.
Zaštitna svojstva sredstava za zatvaranje otvora za kretanje potrebno je obezbediti na način da su izražena otpornošću na razne efekte koje oprema za zatvaranje podnosi bez narušavanja funkcije skloništa, pri čemu se otpornost opreme za zatvaranje na proboj parčadi izražava zaštitnom debljinom armiranog betona ili ekvivalentnom debljinom drugog materijala, a otpornost opreme za zatvaranje na toplotno opterećenje izražava devedesetminutnom toplotnom otpornošću.
Sredstva za zatvaranje otvora za kretanje koja su otporna na proboj parčadi, na natpritisak vazdušno udarnog talasa eksplozije, na toplotno dejstvo i koja se hermetički zatvaraju prilagođavaju se na način da imaju prag, koji može da bude stalni, pokretni ili upušteni, pri čemu je prag na strani na kojoj naleže na krilo, visine najmanje 5 cm.
Pokretne pregrade mogu biti sa stalnim pragom, pokretnim pragom, upuštenim pragom ili bez praga, ako je zagarantovana funkcionalnost zatvaranja otvora.
Mehanizmi za zatvaranje, odnosno otvaranje vrata i kapaka treba da omoguće otvaranje i zatvaranje sa spoljašnje i unutrašnje strane vrata i kapaka, gde se obezbeđuje nekontrolisano otvaranje sa spoljne strane, pri čemu su smerovi pokretanja mehanizma za zatvaranje, odnosno otvaranje vidno obeleženi.
Zaptivku je potrebno obezbediti na način da ne bude direktno izložena požarnom, odnosno toplotnom opterećenju, i da se dodatno štiti termoizolacionim sredstvima, pri čemu je elastična stišljivost zaptivke po visini, u normalnim uslovima viša od 5 mm.
Za izradu zaptivke (zaptivne trake) sredstva za zatvaranje koriste se materijali koji omogućavaju tvrdoću od 40oShA do 50oShA, prekidnu čvrstoću najmanje 10 MPa i prekidno izduženje najmanje 350%, pri čemu su dopuštene promene fizičko-mehaničkih karakteristika posle ubrzanog starenja u toplom vazduhu na 283 K za vreme 70 časova: prekidna čvrstoća najviše - 15%, prekidno izduženje najviše - 20% i tvrdoća najviše +5oShA, dok dopuštena trajna deformacija može da iznosi najviše 40%.
Uz svako sredstvo za zatvaranje pridružuje se tehničko uputstvo i garantni list, odnosno druga prateća dokumentacija.
Pokretnu opremu za skloništa čine: oprema za boravak, sanitarna oprema, oprema za vodu i oprema za zaštitu od požara i samospasavanje.
Pokretna oprema u skloništima treba da bude u skladu sa važećim standardima, da je zaštićena od korozije i truljenja, odnosno da ispunjava uslove eksploatacije u vlažnim prostorijama i da je otporna na potres, pri čemu opremu koju treba prilagoditi na način da je pogodna za montažu/demontažu i skladištenje na što manjem prostoru, može se nesmetano unositi/iznositi kroz otvore za kretanje u skloništu i sadrži isprave uobičajene u prometu robe.
Oprema za boravak
Opremu za boravak čine sedišta i ležajevi.
Sedišta imaju naslon za leđa i glavu, pri čemu najmanje čiste mere sedišta za jedno lice: širina 47,5 - 60 cm, dubina 50 cm i visina od poda 35 - 45 cm.
Ležajevi su, po pravilu, trospratni, pri čemu najmanje čiste mere ležaja za jedno lice: širina 60 cm, a dužina 190 cm.
U skloništu treba omogućiti najmanje jednu trećinu ležajeva u odnosu na broj lica koja se mogu smestiti u sklonište, pri čemu je gornji ležaj obezbeđen pojasom, a pristup penjalicama, lestvama, koje su postavljene stabilno, obezbeđen je tako da horizontalna projekcija zauzima širinu do 30 cm.
U cilju zaštite od potresa potrebno je omogućiti primenu elastično prigušnih elemenata u vidu čelično-gumenih amortizera i elastičnih spojeva, koji deluju u svim pravcima.
Sanitarna oprema
Sanitarnu opremu čine suvi nužnici, umivaonici sa PVC rezervoarom za vodu za umivanje sa slavinom (minimum kanister 30 l, montirana slavina) i PVC posudom za otpadne vode zapremine 30 l sa metalnim postoljem, posude za otpadne vode i posude za fekalije kojima se obezbeđuje funkcionalnost i zaptivenost i zadovoljavanje higijenskih uslova rukovanja i održavanja.
U skloništu je potrebno obezbediti da zapremina posuda za otpadne vode iznosi 1 l po jednom licu dnevno, a za fekalije 1,3 l po jednom licu dnevno, u ukupnoj količini za jedan dan u skloništima dopunske zaštite, odnosno za tri dana u skloništima osnovne zaštite, kao i da se čvrsti otpaci sakupljaju u standardnim plastičnim kesama.
Za dezinfekciju, rastvaranje i dezodoraciju fekalnih materija u suvim nužnicima potrebno je koristiti sva hemijska sredstva namenjena za tu svrhu u zatvorenim prostorijama.
Oprema za vodu
U skloništu treba obezbediti da posude i rezervoari za držanje obaveznih zaliha vode imaju rukohvate, poklopce i odgovarajuću vodovodnu armaturu i slavine i da odgovaraju propisanim higijensko-tehničkim uslovima.
U skloništu treba obezbediti da zalihe vode za piće u skloništu i zalihe vode za higijenske potrebe iznose 3 l na dan po jednom licu, u najmanjoj ukupnoj količini za jedan dan u skloništima dopunske zaštite, odnosno u najmanjoj ukupnoj količini za tri dana u skloništima osnovne zaštite.
Oprema za zaštitu od požara i samospasavanje
U skloništu treba obezbediti snabdevenost sa najmanje dva mobilna uređaja za gašenje požara koja se održavaju u ispravnom i funkcionalnom stanju, tipa S6 i CO2, kao i jednim kompletom opreme za samospasavanje koji treba da sadrži:
Red. br. |
Naziv |
Br. komada u kompletu |
1. |
Lopata presovana iz čeličnog lima, sa drvenom ravnom držaljom (dužine 1300 mm), težina 800 g |
2 kom. |
2. |
Ašov presovan iz čeličnog lima, sa drvenom ravnom držaljom (dužine 1300 mm), težina 800 g |
1 kom. |
3. |
Kramp sa pljosnatim i špicastim delom, sa drvenom držaljom (dužine cca 1000 mm), težina 2500 g |
1 kom. |
4. |
Ćuskija od kvalitetnog čelika, lakirana, zakošena glava sa usekom (dužine 1200 mm), težina 6000 g |
1 kom. |
5. |
Uže vodootporno (dužine 10 m), debljine 9 -11 mm |
1 kom. |
6. |
Čekić veći - Macola sa drvenom drškom (dimenzije L=300 mm), težina 2000 g |
2 kom. |
|
Čekić manji sa drvenom drškom (dimenzije L=260 mm), težina 1250 g |
2 kom. |
7. |
Špic ručni za beton i kamen, osmougaoni (dužine 250 mm), izrađen od hrom-vanadijum čelika sa zaštitnom gumom. |
2 kom. |
8. |
Sekač ručni za beton i kamen, napravljen od hrom-vanadijum čelika sa zaštitnom gumom, oštro temperovan, sekač je premazan epoksidnim premazom u prahu (dimenzije 18 x 27 mm, dužine 250 mm) |
1 kom. |
9. |
Ručna testera za metal (dimenzija 300 mm), pločasti luk (dimenzije 300mm) |
1 kom. |
10. |
Platna za testeru za metal (dimenzija 300x22 mm) nazubljena sa obe strane |
10 kom. |
11. |
Sekira obična - veća, sekira od kvalitetnog čelika naoštrena, sa zakrivljenom držaljom (dužine cca 750 mm), težina cca 1400 g |
1 kom. |
12. |
Sekira - manja, tesarska sekira od kvalitetnog čelika ručno kovanog, naoštrena, sa zakrivljenom držaljom, sa prorezom za izvlačenje eksera (dužine cca 400 mm), težina cca 1000 g |
1 kom. |
13. |
Ručna dizalica, ručna hidraulična dizalica, minimalna nosivost 100 kN, najmanja maksimalna visina podizanja tereta 130 mm |
1 kom. |
14. |
Izolovana kombinovana klešta izrađena od specijalnog čelika za alate, površina glave-fino brušena, plastične ručke (dužine 200 mm) |
1 kom. |
15. |
Metalni stalak-kolica za navedeni alat, sa kutijom za sitni alat, dva gumena točka za jednostavno pomeranje i metalnim ručkama za guranje opreme za samospasavanje |
1 kom. |
2) Instalacije i uređaji sistema za provetravanje
Vrste i načini provetravanja
Sklonište osnovne zaštite potrebno je opremiti instalacijama za prinudno provetravanje na električni i ručni pogon.
Sklonište dopunske zaštite za smeštaj do 50 lica može biti bez instalacija za prinudno provetravanje.
Sistemom za provetravanje obezbeđuje se normalno i zaštitno provetravanje skloništa i brz prelaz s jednog načina provetravanja na drugi ili u stanje izolacije skloništa.
Pri normalnom provetravanju, ukupna količina vazduha koja se dovodi u sklonište iznosi najmanje 6,0 m3/h po jednom licu.
Pri zaštitnom provetravanju, ukupna količina vazduha koja se dovodi u sklonište iznosi najmanje 2,0 m3/h po jednom licu.
U stanju izolacije skloništa, vreme boravka u skloništu treba da se ograniči količinom vazduha u skloništu, tako da je za jedan čas boravka potrebno 1,5 m3 vazdušnog prostora za jedno lice.
Potrebno je omogućiti da ukupna količina vazduha u:
1) prostoriji za uređaje - iznosi 10 m3/h po jednom licu koje pokreće uređaj;
2) prostoriji za vodu - količinu koja je potrebna za jednu izmenu vazduha na čas;
3) prostoriji za boravak - preostale količine vazduha, srazmerno broju lica koja u tim prostorijama borave.
Pri zaštitnom provetravanju u prostorijama skloništa potrebno je obezbediti natpritisak od 50 Pa do 200 Pa.
Pri odvođenju iskorišćenog vazduha potrebno je obezbediti natpritisak ventilima za regulisanje natpritiska između prostorije skloništa i ekspanzione komore i protivudarnim ventilima za regulisanje natpritiska između ekspanzione komore i spoljašnje sredine.
U sistemu za provetravanje skloništa, potrebno je obezbediti elemente za dovođenje vazduha, za zaštitu od udarnog talasa, za raspodelu vazduha, za prečišćavanje vazduha, za odvođenje vazduha i za kontrolu kvaliteta vazduha.
Otvori za dovođenje i odvođenje vazduha i elementi za zaštitu od udarnog talasa
Za dovođenje i odvođenje vazduha i za zaštitu od udarnog talasa neophodno je koristiti:
1) usisne otvore i otvore za dovođenje svežeg vazduha u sklonište;
2) otvore za odvođenje vazduha iz skloništa;
3) protivudarne ventile;
4) protivudarne ventile za regulisanje natpritiska;
5) ekspanzione komore.
Usisne otvore potrebno je omogućiti u hodniku pomoćnog izlaza ili u oknu pomoćnog izlaza.
Otvor za dovođenje svežeg vazduha u prostoriji za uređaje potrebno je zaštiti od dejstva natpritiska udarnog talasa protivudarnim ventilom i ekspanzionom komorom, a otvor za odvođenje vazduha van skloništa protivudarnim ventilom za regulisanje natpritiska, koji se nalaze u spoljašnjem zidu ustave ulaza i prostorije za odlaganje otpadaka.
Otvori za dovođenje i odvođenje vazduha dela instalacije za provetravanje skloništa sa mirnodopskom namenom, prilikom korišćenja skloništa za drugu namenu, potrebno je hermetički zatvarati zasunima, kapcima, vratima, montažno-demontažnim pregradama ili drugim elementima u skladu sa obimom zaštite skloništa.
Elemente za zaštitu od udarnog talasa (protivudarni ventili i protivudarni ventili za regulisanje natpritiska) neophodno je prilagoditi na način da budu otporni u skladu sa obimom zaštite skloništa.
Protivudarnim ventilom potrebno je da se obezbedi dovođenje svežeg vazduha u sklonište i zatvaranje otvora za dovođenje svežeg vazduha u slučaju udarnog ili protivudarnog talasa.
Protivudarnim ventilom za regulisanje natpritiska potrebno je da se obezbedi odvođenje iskorišćenog vazduha iz skloništa, regulisanje natpritiska u skloništu, zatvaranje otvora za odvođenje vazduha, zaštita otvora za odvođenje vazduha od povratnog prodiranja udarnog talasa u sklonište (potpritisak) i natpritisak potreban za otvaranje ventila do 50 Pa.
Protivudarni ventil za regulisanje natpritiska može biti u kombinaciji sa zasunom za vazduh.
Otvore za odvod vazduha iz prostorija skloništa u ustave i ekspanzione komore neophodno je opremiti suventilima za regulisanje natpritiska, pri čemu ventil za regulisanje natpritiska obezbeđuje odvod vazduha iz prostorija skloništa u ustavu ili ekspanzionu komoru, regulisanje natpritiska u skloništu i zatvaranje otvora za odvod vazduha.
Filtere za grubu prašinu potrebno je obezbediti na način da podnose natpritisak od 10 kPa, bez narušavanja njihove funkcije i da najmanje 80% čestica prašine ostane na filteru.
Skloništa je neophodno opremiti ventilacionim uređajima koji, pored električnog, imaju i ručni ili nožni pogon i koji treba da obezbedi neprekidan rad u trajanju od najmanje 400 časova, pri čemu pogonska snaga na ručici za pokretanje ventilacionog uređaja iznosi do 60 W pri 30 do 45 obrtaja u minuti.
Za prigušivanje nedozvoljene buke, u cevovodima za raspodelu vazduha potrebno je koristiti standardne prigušivače.
Ventilacione uređaje potrebno je opremiti meračem protoka vazduha za kontinuiranu proveru protoka vazduha pri normalnom i zaštitnom provetravanju.
Merač natpritiska potrebno je obezbediti u prostoriji za smeštaj ventilacionog uređaja ili u njegovoj neposrednoj blizini, kao i da se preko cevi poveže sa spoljnom atmosferom, pri je čemu za priključni otvor merača natpritiska potrebno obezbediti hermetički zatvarač (zasun).
3) Instalacije jake i slabe struje
U skloništu osnovne zaštite potrebno je obezbediti električne instalacije osnovnog električnog osvetljenja i priključnica, pomoćnog osvetljenja, motornog pogona za uređaje na elektromotorni pogon, za telefon za vezu sa gradskom TT mrežom i za radio-antenu.
Napajanje električnih potrošača u skloništu potrebno je obezbediti iz distributivne električne mreže, a pomoćno osvetljenje ručnim električnim generatorom.
Ako je u objektu, u kome se nalazi sklonište, obezbeđen rezervni izvor električne energije (dizel-električni agregat) ili se deo potrošača u tom objektu napaja iz rezervnog izvora električne energije van objekta, sklonište se može napajati i iz tog rezervnog izvora električne energije.
U skloništu koji je u sklopu objekta neophodno je primeniti isti sistem zaštite od previsokog dodirnog napona koji je primenjen u objektu u čijem je sastavu sklonište.
U sastavu napojnog voda za sklonište potrebno je obezbediti poseban zaštitni vod priključen na zaštitni vod objekta, ako je sklonište u sastavu tog objekta.
U skloništu koje je u sklopu objekta ne vrši se vezivanje sabirnice zaštitnog voda i sabirnice nultog voda.
Svi provodni delovi uređaja i metalne instalacije u skloništu koji normalno nisu pod naponom, povezuju se zaštitnim vodom sa zaštitnom sabirnicom u razvodnom ormaru skloništa, odnosno u posebnom ormaru sa sabirnicom za izjednačavanje potencijala na koju se priključuju svi zaštitni vodovi, vod od uzemljivača i vod sa zaštitne sabirnice u razvodnom ormaru sa električnom opremom skloništa.
Za registrovanje potrošnje električne energije u skloništu potrebno je omogućiti posebno brojilo, u ormaru za električna brojila objekta, u kome se sklonište nalazi ili u posebnom ormaru, ako je sklonište izgrađeno kao poseban objekt.
Prolaze električnih vodova kroz zidove između prostorija koje mogu biti kontaminirane i prostorija koje su zaštićene od kontaminiranja potrebno je obezbediti na način da ne propuštaju gasove pod pritiskom koji može da se stvori na tom mestu.
Razvodni ormar sa električnom opremom za osiguranje strujnih krugova pomoćnog osvetljenja potrebno je obezbediti na način da bude u neposrednoj blizini ručnog generatora.
Električnu instalaciju pomoćnog osvetljenja potrebno je obezbediti na način da je odvojena od ostale električne instalacije.
Za prekidače pomoćnog osvetljenja potrebno je omogućiti da se vidno razlikuju oblikom ili oznakama od ostale električne opreme.
Električne priključnice određuju se po normativu od jedan komad na svakih 25 lica, a ne manje od dva komada u prostoriji za boravak.
Za najmanju prosečnu osvetljenost pri osnovnom osvetljenju prostorija za boravak i uređaja potrebno je omogućiti 80 lx, a za ostale prostorije 50 lx.
Kao pomoćno osvetljenje neophodno je koristiti svetiljke čiji svetlosni izvor ima snagu od 0,2W/m2 osnove do 5 W, pri čemu je površina osnove koja se osvetljava jednom svetiljkom pomoćnog osvetljenja do 50 m2.
Svetiljke osnovnog i pomoćnog osvetljenja neophodno je zaštiti od mehaničkih oštećenja, u cilju sprečavanja povrede lica od polomljenih parčadi obloge svetlosnog izvora.
Za svetiljke osnovnog osvetljenja potrebno je obezbediti da se uključuju lokalno, a svetiljke pomoćnog osvetljenja da se uključuju centralno za prostorije za boravak, uređaje i sanitarne prostorije, a za ostale prostorije lokalno.
Telefonsku instalaciju za vezu sa mesnom telefonskom, kablovskom mrežom potrebno je obezbediti u prostoriji za boravak.
Kablovsku instalaciju za prijem radio signala potrebno je omogućiti od priključka za antenu do priključaka korisnika u prostoriji za boravak, pri čemu je antena za prijem opsega vrlo visokih frekvencija - VHF, FM montažnog tipa, u obliku štapa.
Sva oprema u skloništu, pored odredaba ovog pravilnika, usklađuje se sa propisima i standardima koji važe u Republici Srbiji.
4) Provera i održavanje skloništa
U postupku održavanja skloništa neophodno je vršiti proveru svih instalacija, opreme i uređaja sa stanovišta fizičkog postojanja, opšteg stanja i funkcionalnosti uz evidentiranje i otklanjanje nedostataka i evidentiranje nedostataka čije otklanjanje zahteva dodatnu pripremu tj. stručnu analizu i nabavku adekvatnih sredstava ili angažovanje trećih lica (stručnih službi) kroz odgovarajući postupak (izrada hidroizolacije, servis instalacija i sl.).
Za svako sklonište vodi se Knjiga provere i održavanja skloništa, u vezi sa poslovima održavanja skloništa u sklopovima i u celini. Knjiga provere i održavanja skloništa data je u prilogu ovog pravilnika na Obrascu koji čini njegov sastavni deo (Obrazac "KPOS").
U Knjizi provere i održavanja skloništa evidentira se vrsta provere, vizuelna provera i provera ispravnosti, stanje odnosno funkcionalnost opreme, opis stanja sa predlogom radova, vrsta izvedenih radova.
Pored Knjige provere i održavanja skloništa, skloništa mogu imati i drugu dokumentaciju kao što su izveštaji o izvršenim merenjima električnih, mašinskih, filtroventilacionih uređaja i instalacija, potvrde o nabavljenoj opremi i sredstvima, uputstvo za održavanje skloništa, upotrebnu dozvolu, garantne listove opreme, spisak ovlašćenih servisa proizvođača opreme i uređaja, skicu skloništa i dr.
Provera i održavanje konstrukcije i prostorija skloništa
Provera i održavanje konstrukcije i prostorija u skloništu vrši se vizuelnim pregledom elemenata konstrukcije i prostorija u skloništu i podrazumeva proveru pojava naprslina, oštećenja, vlage, stanja dilatacije, korozije vidne armature, pregled ulaza i pomoćnog izlaza (pregled konstrukcije, narušenost geometrije, proveru prohodnosti, proveru položaja okna pomoćnog izlaza i sl.), pregled i proveru stanja zaštitnih slojeva zemlje iznad gornje ploče i po obodnim zidovima skloništa, proveru čistoće i obrade površina podova i zidova i sl.
Provera i održavanje sredstava za zatvaranje otvora za kretanje
Provera i održavanje sredstava za zatvaranje otvora za kretanje u skloništu vrši se vizuelnim pregledom sredstava i proverom njihove ispravnosti.
Vizuelni pregled sredstava za zatvaranje otvora za kretanje podrazumeva proveru stanja kao što je pojava vidnih oštećenja, korozije, stanje zaptivne trake i dr.
Provera ispravnosti sredstava za zatvaranje otvora za kretanje vrši se proverom pozicije, smera otvaranja i pokretanja mehanizma za zatvaranje i otvaranje sredstava za zatvaranje otpornih na proboj, sredstava otpornih na pritisak i sredstava otpornih na temperaturni talas.
Provera i održavanje pokretne opreme
U postupku provere i održavanja pokretne opreme u skloništu vrši se vizuelni pregled pokretne opreme i provera njene ispravnosti.
Vizuelnim pregledom opreme proverava se fizičko postojanje i kompletnost opreme, postojanje korozije, oštećenja, stanje opreme čiji je vek ograničenog trajanja (platna na ležajevima i sl.) i dr.
Provera ispravnosti pokretne opreme vrši se proverom ispravnosti mehanizama koji obezbeđuju funkcionalnost opreme, kao i proverom mobilnih uređaja za gašenje požara sa redovnom proverom ispravnosti od strane ovlašćenog pravnog lica i ispravom da je mobilni uređaj u ispravnom stanju i obeležen nalepnicom o potvrdi ispravnosti.
Provera i održavanje sistema za provetravanje
Provera i održavanje sistema za provetravanje skloništa vrši se vizuelnim pregledom i proverom njegove ispravnosti.
Vizuelni pregled sistema za provetravanje vrši se pregledom instalacija za provetravanje i proverom njihove kompletnosti, pregledom elemenata za prečišćavanje vazduha i proveru njihove kompletnosti, pregledom elemenata za proveru sistema za provetravanje i proveru njihove kompletnosti.
Provera ispravnosti sistema za provetravanje vrši se proverom pogonske ispravnosti puštanjem u rad filtroventilacionog uređaja, utvrđivanjem postignutog natpritiska - očitavanjem na meraču natpritiska, utvrđivanjem količine vazduha u normalnom i zaštitnom režimu - očitavanjem na meraču protoka, utvrđivanjem prohodnosti usisnih otvora i kanala, utvrđivanjem funkcionalnosti ventila (za natpritisak, kombinovani, protivudarni), utvrđivanjem stanja peščanog predfiltera (PPF-a), proverom svih spojeva, postojanja i rada agregata, proverom ručnog pogona ventilatora, proverom ispravnosti mernih instrumenata.
Provera i održavanje instalacija jake i slabe struje
Provera i održavanje instalacija jake i slabe struje vrši se vizuelnim pregledom instalacija, uočavanjem nedostataka na delovima električne instalacije i električnim uređajima u skloništu i proverom njihove ispravnosti.
Vizuelnim pregledom instalacija jake i slabe struje proverava se stanje razvodnog ormana, ispravnost glavnog prekidača, kompletnost instalacija, električne priključnice u prostoriji za boravak, zaštićenost svetiljki od mehaničkih oštećenja, stanje kablova, kontakti kontaktora, prekidača, priključnica sijaličnih grla, prisustvo korozije i vlage, jačina pomoćnog osvetljenja, stanje akumulatora, rad ventilacionog uređaja, ispravnost generatora, otpor uzemljenja, stanje osigurača, bimetalnih releja i drugih uređaja, provera ispravnosti osvetljenja i rada svetiljki, provera ispravnosti ručnog generatora (RG) i sl.
Održavanje svakog pojedinačnog uređaja, sklopa ili postrojenja vrši se u skladu sa uputstvima proizvođača, odnosno sprovođenjem odredaba tehničkih propisa i standarda.
Radi zaštite od korozije metalnih delova u skloništu koriste se sredstva za premazivanje koja posle sušenja obezbeđuju da ne dolazi do oslobađanja otrovnih materija pri temperaturi od 363 K (200° C).
Vizuelni pregled i proveru stanja skloništa potrebno je obavljati jednom godišnje, a po potrebi i češće.
Nedostaci utvrđeni prilikom vizuelnog pregleda i provere stanja skloništa, kao i radovi na otklanjanju nedostataka unose se u Knjigu provere i održavanja skloništa.
III PRILAGOĐAVANJE KOMUNALNIH, SAOBRAĆAJNIH I DRUGIH PODZEMNIH OBJEKATA ZA SKLANJANJE STANOVNIŠTVA
Jedinice lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica, u slučaju da nemaju obezbeđen potreban broja mesta za sklanjanje u skloništima za stanovništvo odnosno zaposlene, mogu da planiraju i organizuju prilagođavanje podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva, vodeći računa o kapacitetu i rasporedu postojećih skloništa.
Prilagođavaju se postojeći komunalni, saobraćajni i drugi podzemni objekti, a prilikom izgradnje stambenih zgrada i zgrada bilo koje druge namene, za sklanjanje stanovništva, mogu se koristiti podrumske i druge podzemne prostorije, s tim da se nad njima gradi ojačana ploča koja može da izdrži urušavanje objekta u skladu sa propisom koji to reguliše.
Uslovi za prilagođavanje objekata
Za prilagođavanje objekata iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika upotrebljava se građevinski materijal koji obezbeđuje odgovarajuća zaštitna svojstva.
Objekti i prostorije koji se mogu prilagoditi u zaštitne objekte potrebno je obezbediti:
1) da su građeni od čvrstog i postojanog materijala, kao što su beton, armirani beton, čelik, drvo i opeka;
2) da je broj lica u prostoriji za boravak određen prema normativu 2 m2 po jednom licu;
3) da su tavanice izgrađene od armiranog betona;
4) da su najmanje do dve trećine svetle visine zaklona, po pravilu, ispod površine tla;
5) da ukupna površina otvora na spoljnim zidovima nije veća od 10% površine poda prostorija.
Prilagođavanje komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva vrši se ojačavanjem ulaza u objekat, ojačavanjem tavanica i zidova i zatvaranjem nepotrebnih otvora.
Prilagođavanje objekata iz stava 1. ovog člana podrazumeva i ispunjenost uslova iz člana 7, člana 57. st. 1. i 2. i člana 58. stav 2. ovog pravilnika.
Ulaz u zaštitni objekat obezbeđuje se tako da vrata za zatvaranje ulaznog otvora nisu direktno izložena neposrednom mehaničkom i toplotnom dejstvu napadnih sredstava.
Prilikom prilagođavanja prostorija pogodnih za zaštitni objekat, svetle širine ulaznog otvora mogu da budu manje do 25% predviđenih svetlih širina ulaznog otvora za skloništa, pri čemu je najmanja svetla visina ulaznog hodnika u zaštitni objekat 180 cm.
Ojačavanje ulaza u zaštitni objekat vrši se na način da se podupre tavanica podupiračima koji mogu biti kombinovani sa podvlakama, pri čemu se ojačavanje vrši upotrebom drvenih, čeličnih ili betonskih stubova i greda, nabacivanjem sloja zemlje, razupiranjem ili izradom armirano betonskog zida, ako zidovi ulaza nisu ukopani (zaštićeni zemljom) i ako su izloženi direktnom udaru, odnosno natpritisku udarnog talasa.
Ako su vrata na ulazu u zaštitni objekat direktno izložena natpritisku, ispred njih je potrebno obezbediti još jedan ili više zaštitnih zidova od armiranog betona, a ulazna vrata potrebno je prilagoditi tako da su čelična i otporna na natpritisak od 50 kPa.
Potrebna zaštitna svojstva tavanice iznad prostorija pogodnih za prilagođavanje u zaštitni objekat mogu da se osiguraju:
1) povećanjem mase tavanice radi zaštite od toplotnog opterećenja ili zatvaranjem svih otvora u spoljnim zidovima prostorija neposredno pored i iznad tavanice zaštitnog objekta;
2) povećanjem nosivosti dodatnim podupiranjem tavanice radi preuzimanja opterećenja od težine ruševina;
3) dodatnim potpornim stubovima koji mogu biti od oblica, tesane ili rezane građe ili od montažnih elemenata. Razmak i veličine stubova određuju se proračunom.
Ojačavanje tavanica i zidova vrši se na način propisan članom 68. ovog pravilnika.
U slučaju potrebe zaštite od radioaktivnog zračenja, potrebno je izvršiti povećanje mase spoljnih zidova i tavanice, tako da ukupna težina dodatnog materijala izloženih elemenata ne sme biti manja od 1000 kg/m2, dobetoniranje tavanice još jednim slojem betona i zidove ojačati nasipanjem zemlje, šljunka ili peska uz zid do visine tavanice skloništa.
Spoljni zidovi podrumskih prostorija koji se dodiruju sa tlom, ne proveravaju se na opterećenja, ako su:
1) od opeke u cementnom ili produžnom malteru, debljine veće od 40 cm;
2) od nabijenog betona, debljine veće od 30 cm;
3) od armiranog betona, debljine veće od 20 cm.
U objektima, u kojima se prostorije preuređuju u zaštitni objekat, zatvaraju se nepotrebni otvori prostorija odgovarajućim materijalom, u skladu sa obimom zaštite zaštitnog objekta.
Nepotrebni otvori su svi otvori u spoljašnjim zidovima zaštitnog objekta, odnosno u spoljašnjim zidovima prostorija neposredno pored zaštitnog objekta i iznad njega, osim ulaznih i izlaznih otvora ili usisnih otvora za provetravanje zaštitnog objekta.
Nepotrebni otvori u prizemlju objekta zatvaraju se sa spoljne i unutrašnje strane, a međuprostor da se puni sabijenom zemljom ili peskom.
Nepotrebni otvori koji su blizu površine tla zaptivaju se sa spoljne strane i zasipaju nabijenom zemljom, peskom, šljunkom ili drugim odgovarajućim materijalom.
Nepotrebna svetlosna okna (šahtovi, svetlarnici) popunjavaju se zemljom i zaštićuju od atmosferske ili površinske vode.
Zatvaranje nepotrebnih otvora vrši se na svim zidovima.
Ako je moguće, otvore zatvoriti na način da imaju istu otpornost na sva delovanja kao i ostali zidovi skloništa.
Za zatvaranje otvora neophodno je koristiti čelične kapke, drvene, čelične ili betonske grede kombinovane sa vrećama peska ili nabačenom nabijenom zemljom, armirani beton, ali i druge materijale koji obezbeđuju potrebnu zaštitu.
Prilikom prilagođavanja pogodnih objekata za sklanjanje primenjuju se propisi kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje.
Nadležni organi, privredna društva i druga pravna lica prilagodiće komunalne, saobraćajne i druge podzemne objekate saglasno odredbama čl. 57-64. ovog pravilnika, u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:
- Pravilnik o tehničkim normativima za skloništa ("Službeni list SFRJ", broj 55/83),
- Tehnički propis za skloništa i druge zaštitne objekte ("Službeni vojni list", broj 13/98),
- Naredba o obaveznom atestiranju čeličnih sredstava za zatvaranje otvora za kretanje u skloništima i dvonamenskim objektima ("Službeni list SFRJ", broj 4/85),
- Naredba o obaveznom atestiranju armirano betonskih sredstava za zatvaranje otvora za kretanje u skloništima i dvonamenskim objektima ("Službeni list SFRJ", broj 13/85),
- Naredba o obaveznom atestiranju profilisanih gumenih zaptivnih traka za vrata, kapke i pokretne pregrade skloništa i dvonamenskih objekata sa hermetičkim zatvaranjem krila ("Službeni list SFRJ", broj 35/86),
- Naredba o obaveznom atestiranju sistema za provetravanje skloništa i dvonamenskih objekata ("Službeni list SFRJ", broj 61/87),
- Naredba o obaveznom atestiranju protivudarnih ventila za skloništa i dvonamenske objekte i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda ("Službeni list SFRJ", broj 24/90).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Obrazac "KPOS", koji je sastavni deo ovog pravilnika, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 4/2024, možete pogledati OVDE