PRAVILNIKO BLIŽEM UREĐIVANJU PLANIRANJA JAVNIH NABAVKI I NABAVKI NA KOJE SE ZAKON NE PRIMENJUJE, SPROVOĐENJA POSTUPAKA JAVNIH NABAVKI I NABAVKI NA KOJE SE ZAKON NE PRIMENJUJE I PRAĆENJA IZVRŠENJA UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI("Sl. list grada Vršca", br. 11/2023) |
Ovaj Pravilnik je namenjen organima grada, kao i svim osnovnim organizacionim jedinicama Gradske uprave koje su obrazovane za vršenje srodnih poslova iz određenih oblasti i obavljaju poslove u skladu sa zakonom, Statutom grada Vršca i Odlukom o unutrašnjoj organizaciji Gradske uprave grada Vršca, i u skladu sa važećom regulativom i unutrašnjim opštim aktima, uključeni u planiranje javnih nabavki, sprovođenje postupka javnih nabavki, izvršenje ugovora i kontrolu javnih nabavki (u daljem tekstu: organizacione jedinice-korisnici nabavke).
Rukovodioci organizacionih jedinica - odeljenja iz stava 1. ovog člana su u obavezi da upoznaju svoje zaposlene sa obavezama, pravilima i načinom postupanja propisanim ovim Pravilnikom.
Ovim pravilnikom uređuje se kod Naručioca: način planiranja, sprovođenja postupka javne nabavke i praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci (način komunikacije, pravila, obaveze i odgovornost lica i organizacionih jedinica), način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", broj 91/2019 - u daljem tekstu: Zakon),
Lica koja će obavljati poslove sprovođenja postupka određivaće Odgovorno lice Naručioca, Ovlašćeno lice na koja su preneta ovlašćenja za pojedine radnje u postupku odnosno lica koja ovlasti Odgovorno lice Naručioca (u daljem tekstu: Komisija za javnu nabavki).
Kod nabavki izuzetih iz primene zakona, odnosno kod nabavki čija je procenjena vrednost ispod pragova do kojih se Zakon ne primenjuje, lice, odnosno lica za sprovođenje postupka odrediće Odgovorno lice, odnosno lice koje on ovlasti, u skladu sa Zakonom.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom Pravilniku imaju sledeće značenje:
1) naručilac je zajednički pojam za javnog naručioca i sektorskog naručioca
2) nabavke su javne nabavke i nabavke na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama;
3) javna nabavka je:
1. Nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više javnih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali bez obzira da li su dobra, usluge ili radovi namenjeni za javne svrhe;
2. Nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više sektorskih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali, pod uslovom da su dobra, usluge ili radovi namenjeni obavljanju neke od sektorskih delatnosti.
4) plan javnih nabavki je godišnji plan javnih nabavki naručioca koje će naručilac sprovoditi u toku kalendarske godine i koji sadrži podatke o predmetu javne nabavke i SRV oznaku, procenjenu vrednost javne nabavke, vrstu postupka javne nabavke i okvirno vreme pokretanja postupka, koji se objavljuje na Portalu i internet stranici naručioca.
5) plan nabavki je plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga čija vrednost ne prelazi iznos vrednosti pragova definisanih članom 27. Zakona
6) nabavke na koje se ne primenjuju odredbe Zakona su nabavke dobara, usluga i radova prilikom čije realizacije se ne sprovodi postupak javne nabavke pod uslovima propisanim Zakonom; To su nabavke dobara, usluga i radova ispod vrednosti pragova do kojih se Zakon ne primenjuje, nabavka društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 27. Zakona, kao i nabavke u skladu sa članovima 11., 12. i 14. Zakona koje su izuzete od primene Zakona i koje se sprovode uz primenu načela;
7) nabavka društvenih i drugih posebnih usluga je nabavka iz člana 75. Zakona, koja obuhvata usluge navedene u Prilogu 7 Zakona.
8) ugovor o javnoj nabavci dobara je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima kupovinu dobara, zakup dobara, lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez tog prava) ili kupovinu na rate, a koji može da obuhvati po potrebi i instaliranje i ugradnju kao prateće poslove neophodne za izvršenje ugovora;
9) ugovor o javnoj nabavci radova je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima:
(1) izvođenje radova ili projektovanje i izvođenje radova u vezi sa jednom ili više delatnosti iz Priloga 1. ovog zakona;
(2) izvođenje radova ili projektovanje i izvođenje radova, na izgradnji objekta;
(3) realizaciju izgradnje objekta u skladu sa zahtevima određenim od strane naručioca koji vrši odlučujući uticaj na vrstu ili projektovanje izgradnje objekta;
10) objekat je rezultat radova visokogradnje ili niskogradnje koji kao celina ispunjava ekonomsku ili tehničku funkciju, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata
11) ugovor o javnoj nabavci usluga je ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima pružanje usluga, osim onih koje su u vezi sa tačkom 6) ovog člana 2. Zakona
12) privredni subjekt je svako lice ili grupa lica, koje na tržištu nudi dobra, usluge ili radove
13) ponuđač je privredni subjekt koji je podneo ponudu
14) kandidat je privredni subjekt koji je podneo prijavu u restriktivnom postupku, konkurentnom postupku sa pregovaranjem, pregovaračkom postupku, konkurentnom dijalogu ili partnerstvu za inovacije
15) dokumentacija o nabavci je svaki dokument u kome se opisuju ili utvrđuju elementi nabavke ili postupka, a koji uključuje javni poziv, prethodno informativno ili periodično indikativno obaveštenje u slučaju kada se ono koristi kao javni poziv, obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije, opisnu dokumentaciju i konkursnu dokumentaciju
16) konkursna dokumentacija je dokumentacija koja sadrži tehničke specifikacije, uslove ugovora, obrasce dokumenata koje podnose privredni subjekti, informacije o propisanim obavezama i drugu dokumentaciju i podatke od značaja za pripremu i podnošenje prijava i ponuda
17) "pisan" ili "u pisanoj formi" je svaki izraz koji se sastoji od reči ili brojeva koji može da se čita, umnožava i naknadno šalje, uključujući informacije koje se šalju i čuvaju elektronskim sredstvima;
18) elektronsko sredstvo je elektronska oprema za obradu, uključujući i digitalno sažimanje i čuvanje podataka koji se šalju, prenose i primaju putem kablovskih, radio i optičkih sredstava ili drugih elektromagnetskih sredstava;
19) poslovi javnih nabavki su planiranje javne nabavke, sprovođenje postupka javne nabavke uključujući, ali ne ograničavajući se na učešće u Komisiji za javnu nabavku, izrada konkursne dokumentacije, izrada akata u postupku javne nabavke, izrada ugovora o javnoj nabavci, kao i svi drugi poslovi koji su povezani sa postupkom javne nabavke.
20) pomoćni poslovi javne nabavke su poslovi koji se sastoje u pružanju podrške poslovima nabavke, naročito u pogledu
1. tehničke infrastrukture koja naručiocima omogućava dodelu ugovora o javnoj nabavci ili zaključivanje okvirnih sporazuma za dobra, usluge ili radove;
2. savetovanja u pogledu pripreme i sprovođenja postupaka javne nabavke;
3. pripreme i sprovođenja postupaka javne nabavke u ime i za račun određenog naručioca;
21) odgovorno lice je Predsednik skupštine grada odnosno drugo lice ili organ rukovođenja koje on ovlasti da u ime i za račun Naručioca preuzima prava i obaveze;
22) služba za kontrolu je posebna služba koja se može obrazovati za kontrolu planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja javnih nabavki;
23) lice za kontrolu je lice zaduženo za kontrolu u skladu sa aktom o sistematizaciji poslova, ili po nalogu odgovornog lica;
24) povezana lica su u krvnom srodstvu u pravoj liniji; pobočnom srodstvu zaključno sa trećim stepenom srodstva; tazbinskom srodstvu zaključno s drugim stepenom srodstva; odnosu usvojitelja i usvojenika; braku, bez obzira da li je brak prestao ili nije; vanbračnoj zajednici; odnosu staratelja i štićenika.
25) predstavnik naručioca je rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca i član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke.
26) otvoreni postupak je postupak u kojem svi zainteresovani privredni subjekti mogu podneti ponudu;
27) restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze u kome svi zainteresovani privredni subjekti u prvoj fazi mogu da podnesu prijavu, a samo kandidati kojima je priznata kvalifikacija mogu u drugoj fazi da budu pozvani da podnesu ponudu
28) Konkurentni postupak sa pregovaranjem je postupak koji Javni naručilac može da sprovodi konkurentni postupak sa pregovaranjem za javnu nabavku dobara, usluga ili radova u slučajevima predviđenim članom 55 i 56 Zakona
29) konkurentni dijalog je postupak u kojem svaki zainteresovana privredni subjekat može podneti prijavu u skladu sa članom 57 i 58 Zakona
30) partnerstvo za inovacije je postupak koji Naručilac može da sprovede ako ima potrebu za inovativnim dobrima, uslugama ili radovima, koju ne može da zadovolji nabavkom dobara, usluga ili radova koji su dostupni na tržištu u skladu sa čl. 59-60. Zakona
31) Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva je postupak koji Naručilac može sprovesti u skladu sa Zakonom član 61-63.
32) Pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva je postupak koji Naručilac može sprovesti u skladu sa Zakonom član 63-65.
33) Okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više ponuđača, čija je svrha utvrđivanje uslova i način dodele ugovora tokom perioda važenja okvirnog sporazuma, a koji se posebno odnose na cene i gde je to prikladno i na količine;
34) Sistem dinamične nabavke je tehnika koju Naručilac može da obrazuje za predmete nabavke koji su opštedostupni na tržištu i koji kao takvi zadovoljavaju njegove potrebe u skladu sa Zakonom;
35) Sistem kvalifikacije je sistem koji Naručilac može da uspostavi i vodi u skladu sa Zakonom;
36) Elektronska licitacija je tehnika koji se sprovodi kao elektronski proces koji se ponavlja, u kome se podnose nove niže cene ili nove vrednosti određenih elemenata kriterijuma za dodelu ugovora i omogućava se rangiranje ponuda pomoću automatskih načina ocene.
37) Elektronski katalog je pravo Naručioca da zahteva ili da dozvoli da se ponude podnose u formi elektronskih kataloga ili da ponude sadrže elektronske kataloge.
38) Konkurs za dizajn je procedura koja naručiocu omogućava pribavljanje plana ili dizajna najčešće u oblasti urbanističkog ili prostornog planiranja, arhitekture, inženjeringa ili informatike, pri čemu izbor vrši žiri, nakon sprovedenog konkursa, sa ili bez dodele nagrada;
39) isključiva prava ili posebna prava su prava koja dodeljuje nadležni organ na osnovu zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta, kojim se ograničava obavljanje sektorske delatnosti na jednog ili više subjekata i koji značajno utiče na mogućnost drugih subjekata da obavljaju takvu delatnost.
40) uporediva tržišna cena je cena na relevantnom tržištu, uzimajući u obzir predmet javne nabavke, razvijenost tržišta, uslove iz konkursne dokumentacije, kao što su način plaćanja, količine, rok isporuke, rok važenja ugovora, sredstvo obezbeđenja, garantni rok i sl.;
41) kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, upoređivanje i ocenjivanje ponuda;
42) prijava je zahtev zainteresovanog lica za učestvovanje u postupcima javnih nabavki gde je prijava tražena u skladu sa Zakonom;
43) blagovremena ponuda je ponuda koja je primljena od strane naručioca u roku određenom u pozivu za podnošenje ponuda/prijava ;
44) odgovarajuća ponuda je ponuda koja je blagovremena i za koju je utvrđeno da potpuno ispunjava sva tehničke specifikacije;
Cilj pravilnika je da se javne nabavke i nabavke na koje se zakon ne primenjuje sprovode u skladu sa Zakonom, da se obezbedi ekonomično i efikasno nabavljanje dobara, usluga i radova, da se obezbedi jednakost, konkurencija i zaštita privrednih subjekata od bilo kog vida diskriminacije, da se transparentno i proporcionalno obezbedi blagovremeno pribavljanje dobara, usluga i radova uz najniže troškove i u skladu sa objektivnim potrebama grada Vršca.
Opšti ciljevi ovog pravilnika su:
- jasno i precizno uređivanje i usklađivanje obavljanja svih poslova javnih nabavki, a naročito planiranja, sprovođenja postupka i praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci, nabavci na koju se zakon ne primenjuje i nabavci društvenih i drugih posebnih usluga;
- utvrđivanje obaveze pisane komunikacije u postupku javne nabavke i nabavke na koju se zakon ne primenjuje, kao i komunikacije u vezi sa obavljanjem poslova javnih nabavki i nabavki na koje se zakon ne primenjuje;
- evidentiranje svih radnji i akata tokom planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja ugovora o javnim nabavkama i nabavkama na koje se zakon ne primenjuje;
- uređivanje ovlašćenja i odgovornosti u svim fazama javnih nabavki i nabavki na koje se zakon ne primenjuje;
- definisanje uslova i načina profesionalizacije i usavršavanja zaposlenih koji obavljaju poslove nabavki, sa ciljem pravilnog, efikasnog i ekonomičnog obavljanja poslova iz oblasti javnih nabavki i nabavki na koje se zakon ne primenjuje;
- definisanje opštih mera za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama i nabavkama na koje se zakon ne primenjuje.
Za uspešno i blagovremeno sprovođenje postupka javnih nabavki i izvršenje ugovora o javnim nabavkama, neophodna je dobra organizacija i koordinacija između svih organizacionih jedinica koje učestvuju u procesu javne nabavke.
Sistem nabavki kod Naručioca obuhvata: planiranje nabavki, sprovođenje postupaka radi zaključenja ugovora o javnoj nabavci, izvršenje i praćenje izvršenja zaključenog ugovora o nabavci, evidentiranje i izveštavanje o sprovedenim postupcima i zaključenim ugovorima i kontrolu svih navedenih aktivnosti.
Cilj postupka javne nabavke je da dobra, usluge i radovi koji se nabavljaju budu odgovarajućeg kvaliteta i potrebnih količina i da budu nabavljeni po najpovoljnijoj ceni.
Sprovođenje postupka javne nabavke ima za cilj da omogući nesmetano odvijanja procesa rada i obavljanje delatnosti.
Službe i lica koja učestvuju u postupku javne nabavke obavljaju aktivnosti i poslove u svim fazama postupka u skladu sa načelima javnih nabavki i sa pažnjom dobrog domaćina.
Postupak javnih nabavki sprovodi se na način da se obezbeđuje poštovanje načela javnih nabavki predviđenih Zakonom: načelo ekonomičnosti i efikasnosti, načelo obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije, načelo transparentnosti postupka javne nabavke, načela jednakosti privrednih subjekata i načela o proporcionalnosti.
Komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke vrši se elektronskim sredstvima na Portalu javnih nabavki, u skladu sa članom 45. Zakona i uputstvom za korišćenje Portala javnih nabavki iz člana 184. Zakona.
Sva lica koja učestvuju u postupku nabavke u obavezi su da preduzimaju sve potrebne mere kako ne bi došlo do korupcije u planiranju javnih nabavki, u postupku javne nabavke ili tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci, kako bi se korupcija pravovremeno otkrila, kako bi bile otklonjene ili umanjene štetne posledice korupcije i kako bi učesnici u korupciji bili kažnjeni, u skladu sa zakonom.
Sve radnje preduzete u postupku moraju se pismeno evidentirati od strane lica koje ih preduzima.
Odgovorno lice izdaje pisani ili elektronski nalog sa uputstvom licu zaposlenom na poslovima nabavki za sprovođenje pojedinačnih radnji u postupku nabavke.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da izvrši nalog odgovornog lica, u skladu sa uputstvom koje je dato u nalogu, osim u slučaju kada je dati nalog u suprotnosti sa Zakonom.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, lice zaposleno na poslovima nabavki dužno je da odbije izvršenje takvog naloga i o tome obavesti odgovorno lice na isti način na koji je dobilo nalog.
U obaveštenju iz stava 3. ovog člana obrazlaže se koji su delovi naloga u suprotnosti sa zakonom.
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ili bilo koje drugo lice angažovano kod naručioca, koje ima podatke o postojanju korupcije u javnim nabavkama dužno je da o tome odmah obavesti Kancelariju za javne nabavke, državni organ nadležan za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da u slučaju saznanja o povredi konkurencije prijave podatke organizaciji nadležnoj za zaštitu konkurencije.
Naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa, ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke.
Republička komisija, na obrazloženi predlog naručioca može da dozvoli naručiocu da odobri zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ukoliko naručilac dokaže ili učini verovatnim postojanje razloga koji se odnose na mogućnost nastanka štete koja je nesrazmerno veća od vrednosti predmeta javne nabavke, zaštitu javnog interesa, moguće ugrožavanje života, zdravlja ljudi, životne sredine ili druge ozbiljne opasnosti
Predstavnikom Naručioca smatra se Odgovorno lice Naručioca, Ovlašćeno lice Naručioca, lica kojima su povereni poslovi javnih nabavki i kao i svi zaposleni kod Naručioca, kao i predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku.
Kontrolu javnih nabavki i nabavki na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, odnosno određenih faza u sprovođenju javnih nabavki, sprovode jedno ili više lica zaduženih za kontrolu, u skladu sa aktom o sistematizaciji i organizaciji poslova ili po nalogu odgovornog lica.
Ukoliko za to postoje mogućnosti, Odgovorno lice Naručioca može obrazovati i posebnu službu za kontrolu postupka planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja javnih nabavki.
Predmet kontrole javnih nabavki je: celishodnost planiranja konkretne javne nabavke, sa stanovišta potreba i delatnosti, kriterijume za sačinjavanje tehničke dokumentacije, način ispitivanja tržišta, opravdanost dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke i kriterijuma za dodelu ugovora, načina i rokova plaćanja, avanse, garancije za date avanse, izvršenje ugovora, a posebno kvalitet isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno izvedenih radova, stanje zaliha i način korišćenja dobara i usluga.
Lice za kontrolu po potrebi odnosno po nalogu odgovornog lica vrši kontrolu iz stava 1. ovog člana. Pored lica kontrolu može vršiti i služba za kontrolu ukoliko je ista obrazovana.
Osim ovih poslova u cilju kontrole javnih nabavki preduzimaju se i druge radnje u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja u vezi sa pojedinim postupkom javne nabavke, odnosno ugovorom o javnoj nabavci.
Kontrola javnih nabavki sprovodi se kao redovna i vanredna kontrola.
U vezi sa kontrolom sačinjava se godišnji plan kontrole javnih nabavki, a od strane lica koje je zaduženo za kontrolu, odnosno od strane komisije za kontrolu, ukoliko je ista obrazovana.
Vanredna kontrola javnih nabavki sprovodi komisija za kontrolu, po pravilu, po nalogu odgovornog lica, a može i bez naloga kada postoje saznanja zbog kojih je potrebno sprovesti kontrolu.
U slučaju vanredne kontrole, bez naloga lice za kontrolu obaveštava odgovorno lice o započetoj kontroli i njenim razlozima.
O sprovedenoj kontroli javnih nabavki sačinjava se Izveštaj.
Izveštaj iz stava 1. sačinjava se u skladu sa Pravilnikom o sadržini akta kojim se bliže uređuje postupak javne nabavke unutar naručioca.
Pre sačinjavanja izveštaja najpre se sačinjava nacrt izveštaja, koji se dostavlja na izjašnjenje organu odnosno licu kod kojeg je vršena kontrola, na koji se može dati prigovor u roku od osam dana.
U roku od osam dana, od dana prijema prigovora, sačinjava se konačan Izveštaj o sprovedenoj kontroli.
Izveštaj potpisuje lice koje je vršilo kontrolu.
Izveštaj sa preporukama dostavlja se Odgovornom licu.
O sprovedenoj kontroli podnosi se godišnji izveštaj odgovornom licu.
Planiranje nabavki za narednu godinu se odvija u tekućoj godini za sledeću godinu.
Planiranje nabavki se vrši na osnovu kriterijuma navedenih u Pravilniku o sadržini akta kojim se bliže uređuje postupak javne nabavke unutar naručioca.
Kriterijumi koji se primenjuju za planiranje svake nabavke su:
1. da li je predmet nabavke u funkciji obavljanja delatnosti i u skladu sa planiranim ciljevima koji su definisani u relevantnim dokumentima (propisi, standardi, godišnji programi poslovanja, usvojene strategije i akcioni planovi...)
2. da li tehničke specifikacije i količine određenog predmeta nabavke odgovaraju stvarnim potrebama naručioca;
3. da li je procenjena vrednost nabavke odgovarajuća s obzirom na ciljeve nabavke, a imajući u vidu tehničke specifikacije, neophodne količine i stanje na tržištu (cena i ostali uslovi nabavke);
4. da li nabavka ima za posledicu stvaranje dodatnih troškova, kolika je visina i kakva je priroda tih troškova i da li je kao takva isplativa;
5. da li postoje druga moguća rešenja za zadovoljavanje iste potrebe i koje su prednosti i nedostaci tih rešenja u odnosu na postojeće;
6. stanje na zalihama, odnosno praćenje i analiza pokazatelja u vezi sa potrošnjom dobara (dnevno, mesečno, kvartalno, godišnje i sl);
7. prikupljanje i analiza postojećih informacija i baza podataka o dobavljačima i zaključenim ugovorima;
8. praćenje i poređenje troškova održavanja i korišćenja postojeće opreme u odnosu na troškove nove opreme, isplativost investicije, isplativost remonta postojeće opreme i sl.;
9. troškovi životnog ciklusa predmeta javne nabavke (trošak nabavke, troškovi upotrebe i održavanja, kao i troškovi odlaganja nakon upotrebe);
10. rizici i troškovi u slučaju nesprovođenja postupka nabavke, kao i troškovi alternativnih rešenja.
11. ugovori, računi, narudžbenice iz prethodne tri godine od godine pokretanja određene nabavke
Poslove planiranja nabavki obavljaju rukovodioci organizacionih delova Naručioca u saradnji sa rukovodiocima službi prema važećoj šemi unutrašnje organizacije Naručioca.
Prilikom planiranja složenih nabavki, odgovorno lice može angažovati stručna lica koja nisu zaposlena kod Naručioca.
Svi zaposleni prilikom izrade Plana i programa poslovanja i finansijskog plana, na zahtev rukovodioca organizacionih delova Naručioca u saradnji sa rukovodiocima službi kao i druga lica po potrebi, koji učestvuju u planiranju nabavki, dostavljaju u pismenom obliku planirane potrebe za narednu godinu. Potrebe moraju biti iskazane u odgovarajućim količinskim jedinicama, opisanih karakteristika, kvaliteta i dinamike potreba, sa obrazloženjem razloga i svrsishodnosti nabavke.
Na osnovu utvrđenih potreba za dobrima, uslugama i radovima za realizaciju planiranih aktivnosti Naručioca, organizacionih delova Naručioca u saradnji sa rukovodiocima sektora i šefovima službi kao i druga lica po potrebi, prema važećoj šemi unutrašnje organizacije Naručioca, utvrđuju ukupne specifikacije dobara, usluga i radova.
Utvrđene specifikacije predstavljaju osnov za istraživanje tržišta.
Istraživanje tržišta utvrđeno je članom 89. Zakona.
Istraživanje tržišta sprovode organizacionih delova Naručioca u saradnji sa rukovodiocima službi kao i druga lica po potrebi, prema važećoj šemi unutrašnje organizacije Naručioca.
Istraživanje tržišta sprovodi se prikupljanjem informacija i ponuda putem interneta, dostupnih baza podataka i oglasa, u zavisnosti od količina i vrste dobara, usluga i radova.
Istraživanje tržišta sprovodi lice koje je iniciralo pokretanje nabavke o čemu može da se sačini zapisnik ili neki drugi dokaz o načinu utvrđivanja procenjene vrednosti nabavke.
Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja tržišta vrši se procena potrebnih finansijskih sredstava, a radi izrade predloga finansijskog plana.
Nakon usvajanja finansijskog plana, zaposleni u službi javnih nabavki usklađuje utvrđene specifikacije sa odobrenim finansijskim sredstvima i određuje predmet svake pojedinačne nabavke, imajući u vidu istovrsnost javne nabavke.
Kontrola javnih nabavki odnosi se i na kontrolu ispravnosti određivanja predmeta nabavke, posebno ispitujući ispravnost utvrđivanja istovrsnosti javne nabavke.
Naručilac određuje predmet nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
Prilikom odlučivanja koje će nabavke biti obuhvaćene planom javnih nabavki, organizacionih delova Naručioca u saradnji sa rukovodiocima službi kao i druga lica po potrebi, analiziraju prioritete, imajući u vidu pre svega potrebe za redovno obavljanje delatnosti i potrebe za unapređenjem delatnosti, kao i kriterijume za planiranje. Odgovorno lice Naručioca ima pravo da prihvati, izmeni i doda nove predloge utvrđene od strane rukovodilaca organizacionih delova Naručioca.
U okviru kontrole izvršiće se i kontrola celishodnosti i ispravnosti utvrđivanja specifikacija dobara, usluga i radova, imajući u vidu Plan i program poslovanja, strateške i druge planove razvoja i kriterijume za planiranje.
Predmet javne nabavke dobra je kupovina dobara, zakup ili lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava) ili kupovina na rate, a koji može da obuhvati po potrebi i instaliranje i ugradnju kao prateće poslove neophodne za izvršenje ugovora.
Predmet javne nabavke usluge su usluge koji za predmet ima pružanje usluga, osim onih koje su u vezi sa tačkom 4) stav 1 člana 2 Zakona;
Predmet javne nabavke radova je:
(1) izvođenje radova ili projektovanje i izvođenje radova u vezi sa jednom ili više delatnosti iz Priloga 1. ovog zakona;
(2) izvođenje radova ili projektovanje i izvođenje radova, na izgradnji objekta;
(3) realizaciju izgradnje objekta u skladu sa zahtevima određenim od strane naručioca koji vrši odlučujući uticaj na vrstu ili projektovanje izgradnje objekta;
U slučaju mešovitog predmeta javne nabavke, predmet nabavke se određuje prema osnovnom predmetu ugovora, odnosno u skladu sa članom 22. Zakona kojim se definišu mešovite javne nabavke.
Uvek kada je to moguće i svrsishodno sa stanovišta ciljeva nabavke, zaposleni u službi javnih nabavki će predmet javne nabavke oblikovati po partijama pri čemu će partija predstavljati istovrsnu celinu dobara, usluga i radova.
Predmet javne nabavke oblikovaće se po partijama kada god je to moguće. Posebno se mora obratiti pažnja na iskustva iz prethodnih godina o realizaciji javnih nabavki koje su bile oblikovane po partijama i da li su sve partije bile realizovane.
U okviru kontrole, izvršiće se i kontrola ispravnosti oblikovanja predmeta javne nabavke po partijama.
Ugovori se po pravilu zaključuju na period do 12 meseci, a izuzetno se ugovor može zaključiti na duže od 12 meseci, u zavisnosti od predmeta nabavke.
Odluku o periodu trajanja ugovora donosi odgovorno lice u skladu sa zakonom, a na predloga lica koja su iskazala potrebe za javnom nabavkom.
Procenjena vrednost predmeta javne nabavke iskazuje se u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost, a obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije ugovora i moguće produženje ugovora, ukoliko je predviđeno u konkursnoj dokumentaciji.
Ako naručilac predviđa isplatu nagrade ili naknade ponuđačima ili kandidatima, dužan je da vrednost tih nagrada ili naknada uračuna u iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke.
Ako je naručilac organizovan na način da ima više posebnih organizacionih jedinica, procenjena vrednost utvrđuje se kao ukupna procenjena vrednost predmeta javne nabavke za sve organizacione jedinice.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je posebna organizaciona jedinica samostalno odgovorna za svoju javnu nabavku, procenjena vrednost predmeta javne nabavke može da se odredi na nivou te organizacione jedinice.
Smatra se da je organizaciona jedinica iz stava 4. ovog člana samostalno odgovorna ako samostalno planira nabavke, sprovodi postupke javne nabavke i zaključuje ugovore o javnoj nabavci koje finansira iz sredstava opredeljenih u okviru posebnog budžetskog razdela koji ima na raspolaganju.
U slučaju okvirnog sporazuma i sistema dinamične nabavke, procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna vrednost svih ugovora predviđenih za vreme trajanja tog okvirnog sporazuma ili sistema dinamične nabavke.
U slučaju partnerstva za inovacije procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna procenjena vrednost svih aktivnosti istraživanja i razvoja koja će da se sprovode tokom svih faza predviđenog partnerstva uključujući i vrednost dobara, usluga ili radova koji će biti razvijeni i nabavljeni nakon završetka predviđenog partnerstva.
U slučaju javne nabavke standardnih dobara koja su opšte dostupna na tržištu ili dobara čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:
1) ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili
2) ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivnih isporuka u toku 12 meseci od prve isporuke.
U slučaju javne nabavke dobara putem zakupa, lizinga ili kupovine na rate izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:
1) ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za sve vreme njegovog trajanja, kada je rok na koji se ugovor zaključuje 12 meseci ili kraći;
2) ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za prvih 12 meseci i procenjenoj vrednosti za preostali period do isteka ugovorenog roka, kada je rok na koji se ugovor zaključuje duži od 12 meseci
3) mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se ugovor zaključuje na neodređen rok ili se trajanje ugovora ne može odrediti.
U slučaju javne nabavke uobičajenih usluga ili usluga čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:
1) ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili
2) ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivno pruženih usluga u toku 12 meseci od prve izvršene usluge.
U slučaju javne nabavke određenih usluga naručilac za izračunavanje procenjene vrednosti uzima u obzir:
1) za usluge osiguranja - visinu premije, kao i druge naknade;
2) za bankarske i druge finansijske usluge - takse, provizije, kamate i druge naknade;
3) za usluge dizajna - takse, provizije i drugi vidovi naknade ili nagrade.
U slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga u kojima neće biti određena ukupna cena, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:
1) ukupnoj procenjenoj vrednosti za vreme trajanja ugovora, ako se ugovor zaključuje na određeno vreme do 48 meseci;
2) mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se ugovor zaključuje na neodređen rok ili je rok duži od 48 meseci.
U slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga izrade tehničke dokumentacije, tehničke kontrole tehničke dokumentacije, stručnog nadzora, projektantskog nadzora, kao i tehničkog pregleda izvedenih radova, naručilac procenjene vrednosti može odrediti prema tržišnim vrednostima ovih usluga u Republici Srbiji.
Naručilac ukupnu vrednost radova, kao i dobara i usluga neophodnih za izvođenje radova može odrediti i na osnovu vrednosti iz tehničke dokumentacije Studije opravdanosti sa idejnim projektom, Projekta za građevinsku dozvolu ili Projekta za izvođenje radova.
Izračunavanje procenjene vrednosti javne nabavke radova zasniva se na ukupnoj vrednosti radova kao i dobara i usluga neophodnih za izvođenje radova, uključujući i ukupnu procenjenu vrednost dobara i usluga koje eventualno naručilac stavlja na raspolaganje izvođaču pod uslovom da su neophodni za izvođenje radova.
Kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.
Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period na koji se zaključuje ugovor.
Naručilac ne može da izbegne primenu ovog zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Izuzetno od stava 3. člana 35 Zakona, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od iznosa iz člana 27. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
U okviru kontrole, a u cilju ispravnosti određivanja procenjene vrednosti nabavke, vrši se provera načina ispitivanja tržišta, načina utvrđivanja procenjene vrednosti konkretne nabavke i ispravnosti određivanja potrebnih finansijskih sredstava.
Ova kontrola vrši se pre dostavljanja plana nabavki nadležnom organu radi usvajanja a po potrebi se može ponoviti pre pokretanja javne nabavke u cilju ponovne provere procenjene vrednosti.
Vrstu postupka određuje zaposleni u službi javnih nabavki, imajući u vidu vrstu i specifičnost predmeta nabavke, dostupnost, dinamiku nabavke i procenjenu vrednost.
Javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona ili izbegavanja primene odgovarajuće vrste postupka javne nabavke ili sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili u nepovoljniji položaj.
U slučaju nabavki na koje se Zakon ne primenjuje Naručilac donosi godišnji plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje (u daljem tekstu: Plan nabavki). Plan nabavki donosi se istovremeno kad i plan javnih nabavki.
Prilikom planiranja nabavki na koje se zakon ne primenjuje zaposleni u službi javnih nabavki određuju posebno vrstu predmeta nabavke, okvirne rokove za realizaciju ovih nabavki, iznosa i načina finansiranja, posebne postupke koji se imaju primeniti ako tome ima mesta, a za svaku pojedinačnu nabavku navodi i osnov za izuzeće od primene Zakona i sve to u saradnji sa podnosiocima zahteva koja su određena kao stručno-tehnička lica.
Procenjenu vrednost, ako je to moguće ili barem okvirnu vrednost nabavke, određuju lica koja su određena kao podnosioci zahteva nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.
Procenjena vrednost predmeta nabavke na koju se Zakon ne primenjuje mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka.
Određivanje procenjene vrednosti predmeta nabavke na koju se Zakon ne primenjuje ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Prilikom planiranja zaposleni u službi za javne nabavke će odrediti okvirno vreme za pokretanje postupaka javnih nabavki i nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.
Zaposleni u službi za javne nabavke razmatraju mogućnost i donose predlog koje će se nabavke sprovoditi preko tela za centralizovane nabavke ili zajedno sa drugim naručiocima, odnosno po ovlašćenju (u ime i za račun naručioca) kao i odluku o sprovođenju rezervisanih nabavki. Ove nabavke će kao takve biti navedene i obrazložene u planu(javnih) nabavki. Odluku donosi direktor Naručioca.
Komisija za kontrolu, izvršiće ispitivanje opravdanosti centralizovanih, nabavki od strane više naručilaca i rezervisanih javnih nabavki.
Godišnji plana javnih nabavki donosi Odgovorno lice Naručioca. Plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje donosi Odgovorno lice Naručioca.
Godišnji plan javnih nabavki za tekuću godinu donosi se na početku godine, odnosno kada se steknu uslovi za njegovo donošenje. Istovremeno, naručilac odvojeno od godišnjeg plana javnih nabavki donosi kao zasebnu celinu i godišnji plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.
Plan nabavki sastoji se od godišnjeg plana javnih nabavki i plana nabavki na koje se Zakon ne primenjuje i priprema se u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktom.
Godišnji plan javnih nabavki obavezno sadrži sledeće podatke:
1) predmet javne nabavke i CPV oznaku;
2) procenjenu vrednost javne nabavke;
3) vrstu postupka javne nabavke;
4) okvirno vreme pokretanja postupka.
Plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje obavezni sadrži:
1. predmet nabavke i CPV oznaku;
2. procenjenu vrednost javne nabavke;
3. vrstu postupka javne nabavke;
4. okvirno vreme pokretanja postupka
Godišnji plan javnih nabavki i Plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje može sadržati i druge elemente.
Usvojeni Godišnji plan javnih nabavki lice zaposleno na poslovima nabavki izrađuje i objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u roku od 10 dana od dana donošenja. Izuzetno, ako pojedini podaci iz godišnjeg plana javnih nabavki predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka, ti podaci iz plana se neće objaviti.
Plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje ne objavljuje se na Portalu javnih nabavki.
Godišnji plan javnih nabavki i Plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje prvobitno se donosi u formi predloga. Predlog se podnosi na kontrolu službi za javne nabavke radi sagledavanja da li je godišnji plan javnih nabavki odnosno plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, sačinjen u skladu sa ovim pravilnikom i zakonom. Ukoliko se utvrdi da nije, predložiće odgovornom licu davanje primedbi u vezi sa tim. Primedbe se daju u pisanoj formi. Nakon usvajanja primedbi, konačan predlog godišnjeg plana javnih nabavki i plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje, dostavljaju se Odgovorno licu na usvajanje.
Objavljivanje godišnjeg plana javnih nabavki vrši se u roku od deset dana od dana donošenja.
Godišnji plan javnih nabavki i plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje može se izmeniti i dopuniti kad god se pojavi potreba za izmenom i dopunom.
Izmenom i dopunom godišnjeg plana javnih nabavki smatra se izmena u pogledu:
- povećanja procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%
- izmena predmeta javne nabavke
- planiranje nove javne nabavke
Na postupak izmene i dopune godišnjeg plana javnih nabavki shodno se imaju primeniti pravila koja su propisana ovim Pravilnikom za njegovo donošenje.
Pravila Pravilnika koja se odnose na objavljivanje godišnjeg plana javnih nabavki shodno će se primeniti.
Izmenom i dopunom plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje smatra se izmena u pogledu:
- planiranja nove nabavke na koju se zakon ne primenjuje i
- izmene pravnog osnova za izuzimanjem od primene zakona.
Na postupak izmene i dopune plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje shodno se imaju primeniti pravila koja su propisana ovim Pravilnikom za njegovo donošenje.
Pravila Pravilnika koja se odnose na objavljivanje plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje shodno će se primeniti i na izmene i dopune.
Postupak javne nabavke pokreće se odlukom o sprovođenju postupka javne nabavke.
Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži elemente propisane Zakonom kao i druge elemente za koje se proceni da su neophodni za sprovođenje postupka konkretne javne nabavke.
Odluku iz stava 1. ovog člana donosi Odgovorno lice Naručioca ili lice koje on ovlasti, nakon prethodno izvršene kontrole predloga od strane zaposlenih u odeljenju za poslove javnih nabavki.
Postupak javne nabavke smatra se pokrenutim slanjem na objavljivanje javnog poziva i drugih oglasa koji se koriste kao javni poziv, osim u slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva kada se postupak smatra pokrenutim danom slanja poziva za podnošenje ponuda sve u skladu sa Zakonom.
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki u vremenskom roku koji je u planu javnih nabavki označen za pokretanje postupka, kad je to moguće, pokreće postupak javne nabavke uz saglasnost Odgovornog lica Naručioca ili lice koje je Odgovorno lice ovlastilo.
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki će izuzetno pokrenuti postupak javne nabavke i ako ta javna nabavka nije predviđena u planu javnih nabavki jedino u slučaju:
- hitne nabavke (ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Okolnosti koje opravdavaju hitnost ne mogu biti u bilo kakvoj vezi sa naručiocem) i
- kada u izuzetnim slučajevima javnu nabavku nije moguće unapred planirati, što se ceni od slučaja do slučaja.
Odgovorno lice Naručioca ili lice koje on ovlasti ili lice koje je odgovorno za tehničku specifikaciju izdaje pisani predlog za pokretanje postupka javne nabavke licu zaposlenom na poslovima javnih nabavki.
Predlog sadrži uputstvo za izradu predloga odluke o sprovođenju postupka i predloga o sastavu komisije za javnu nabavku odnosno određivanju lica koja će sprovoditi postupak javne nabavke.
Javni naručilac u slučaju primene konkurentnog postupka sa pregovaranjem, konkurentnog dijaloga, partnerstva za inovacije i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, u odluci iz stava 1. ovog člana navodi i razloge za primenu tog postupka.
Sektorski naručilac u slučaju primene partnerstva za inovacije i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, u odluci iz stava 1. ovog člana navodi i razloge za primenu tog postupka.
Predlog odluke o sprovođenju postupka javne nabavke i predlog rešenja o imenovanju komisije sačinjava lice zaposleno na poslovima javnih nabavki.
Odeljenje nadležno za poslove finansija vodi računa da obaveze koje će se preuzeti ugovorom o javnoj nabavci budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.
Odeljenje nadležno za poslove finansija najkasnije do donošenja odluke o dodeli ugovora/ narudžbenice, pisanim putem potvrđuje da su sredstva za predmetnu javnu nabavku predviđena ili da postoje u finansijskom planu/budžetu. U slučaju da se ovakva potvrda ne izda do momenta do donošenje odluke o dodeli ugovora/narudžbenice, Komisija za javnu nabavku na osnovu predloga zaposlenog u odeljenju za poslove javnih nabavki doneće odluku o obustavi postupka, pošto bez takve potvrde stvorila bi se obaveza za Naručioca bez finansijskih sredstava, što je u protivno sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonu o budžetu.
Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju da budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.
Lice koje je određeno kao odgovorno lice za prikupljanje tehničke specifikacije podnosi pisani Zahtev za pokretanje javne nabavke i nabavke na koje se Zakon ne primenjuje, licu zaposlenom na poslovima javnih nabavki u vremenskom roku koji je u planu javnih nabavki i nabavki na koje se Zakon ne primenjuje označen za sprovođenje nabavke.
Lice koje je određeno kao odgovorno lice za prikupljanje tehničke specifikacije podnosi pisani zahtev odgovornom licu za sprovođenje postupka javne nabavke i nabavke na koju se Zakon ne primenjuje sa predlogom tehničke specifikacije koji se odnosi na predmetnu javnu nabavku / nabavku.
Pisani Zahtev za pokretanje javne nabavke i nabavke na koje se Zakon ne primenjuje sadrži sledeće:
1) Podnosilac zahteva: Ime i prezime, radno mesto i naziv odeljenja\ službe;
2) Vrsta predmeta nabavke (dobra, usluge, radovi);
3) Predmet nabavke;
4) Naziv i poziciju iz Plana javnih nabavki /nabavki na koje se Zakon ne primenjuje;
5) Procenjena vrednost;
6) Konto;
7) Sredstva predviđena u finansijskom planu za tekuću budžetsku godinu;
8) Vrsta postupka;
9) Cilj postupka;
10) Osnov za utvrđivanje procenjene vrednosti;
11) Period na koji treba ugovoriti nabavku;
12) Količina i specifikacija predmeta nabavke;
13) Obrazloženje zahteva;
14) Predlog potencijalnih ponuđača (naziv, adresa, mesto) sa email adresama (najmanje tri u vezi sa nabavkom na koju se zakon ne primenjuje).
Odgovorno lice Naručioca nakon prijema zahteva u pisanoj formi odobrava licu zaposlenom na poslovima javnih nabavki sprovođenje takvog postupka.
Pisani Zahtev za sprovođenje postupka potpisuju podnosilac zahteva, rukovodilac organizacionog dela odeljenja za poslove finansije, rukovodilac organizacionog dela odeljenja za poslove javnih nabavki i Odgovorno lice Naručioca i lice koje on ovlasti.
Postupak zajedničke nabavke pokreće se donošenjem odluke o zajedničkom sprovođenju postupka javne nabavke.
Ako se postupak javne nabavke u celini sprovodi zajednički u ime i za račun svih naručilaca koji učestvuju u zajedničkoj nabavci ili ako jedan naručilac u celini sprovodi postupak za svoj račun i za račun drugih naručilaca, svi naručioci su solidarno odgovorni za zakonito postupanje.
Ako se postupak javne nabavke ne sprovodi u celosti zajednički naručioci su solidarno odgovorni samo za one delove postupka nabavke koje zajednički sprovode, dok svaki naručilac ima isključivu odgovornost za ispunjavanje svojih obaveza, u skladu sa ovim zakonom, u pogledu delova postupka nabavke koje sprovodi u svoje ime i za svoj račun.
Ako jedan naručilac ovlasti drugog naručioca da u njegovo ime i za njegov račun sprovede postupak javne nabavke ili preduzme određene radnje u tom postupku, naručioci su solidarno odgovorni za zakonito postupanje.
Naručilac u slučajevima pod stavom 1. i 2. i 3. donosi posebnu odluku.
Postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje odgovorno lice Naručioca ili lice koje on ovlasti.
Rešenje o imenovanju komisije donosi odgovorno lice ili lice koje on ovlasti i istovremeno sa donošenjem odluke o sprovođenju postupka javne nabavke.
Rešenje iz stava 2. ovog člana sadrži imena članova komisije, njihovih zamenika, definiše zadatke i sadrži ostale elemente propisane Zakonom.
Ako procenjena vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara, naručilac nije dužan da imenuje komisiju za javnu nabavku, u kom slučaju postupak javne nabavke sprovodi lice koje naručilac imenuje.
Komisija mora da ima neparan broj članova, a najmanje tri člana.
U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za člana komisije imenuje se lice koje ima odgovarajuća stručna znanja iz oblasti koja je predmet javne nabavke, kada je to potrebno.
Članovi komisije za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. člana 92. Zakona mogu da budu lica koja nisu zaposlena kod naručioca, ako naručilac nema zaposlena lica koja imaju odgovarajuća stručna znanja.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. člana 92. Zakona, preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlja potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. člana 92. Zakona, stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.
U postupku javne nabavke oglašavanje se vrši na način propisan Zakonom u cilju obezbeđivanja sprovođenja načela transparentnosti postupka.
Objavljivanje oglasa vrši se na Portalu javnih nabavki.
Naručilac je dužan da objavi javni poziv u svim postupcima javne nabavke, osim u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva i u slučaju kada je to drugačije uređeno odredbama ovog zakona.
Naručilac koji ne poseduje internet stranicu dužan je da je formira.
Oglasi o javnoj nabavci koje objavljuju naručioci su:
1) javni poziv;
2) prethodno informativno obaveštenje;
3) periodično indikativno obaveštenje;
4) obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije;
5) obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva;
6) obaveštenje o dodeli ugovora, obustavi postupka ili poništenju postupka;
7) obaveštenje na profilu naručioca;
8) obaveštenje o izmeni ugovora;
9) obaveštenje za društvene i druge posebne usluge;
10) obaveštenje o konkursu za dizajn;
11) obaveštenje o rezultatima konkursa za dizajn;
12) ispravka - obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacijama;
13) obaveštenje za dobrovoljnu prethodnu transparentnost;
14) obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava.
Oglas iz stava 1. tačka 2) člana 105. zakona koristi samo javni naručilac, dok oglase iz stava 1. tač. 3) i 4) člana 105. zakona koristi samo sektorski naručilac.
Naručilac je dužan da u oglasima o javnim nabavkama kod opisa predmeta nabavke koristi oznake iz Opšteg rečnika nabavke.
Opšti rečnik nabavke, u skladu sa odgovarajućim rečnikom u Evropskoj uniji - CPV (Common Procurement Vocabulary), utvrđuje Kancelarija za javne nabavke.
Sadržina oglasa o javnoj nabavci navedena je u Prilogu 4. ovog zakona.
Oglasi se objavljuju preko Portala javnih nabavki na standardnim obrascima čiju sadržinu utvrđuje Kancelarija za javne nabavke.
Uputstvo o načinu slanja i objavljivanja oglasa, kao i druga pitanja od značaja za objavljivanje oglasa sačinjava Kancelarija za javne nabavke i objavljuje na svojoj internet stranici.
Oglasi iz stava 1. tač. 1) - 4) člana 105. zakona u postupcima javnih nabavki čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od 5.000.000 dinara objavljuju se i na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa, u formi za objavljivanje koja će biti dostupna na Portalu javnih nabavki.
Na visinu naknade za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci na Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa saglasnost daje Vlada.
Oglasi za javne nabavke čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova objavljuju se i u Službenom listu Evropske unije.
Javni naručilac može da najavi svoju nameru o nabavci dobara, usluga ili radova objavljivanjem prethodnog informativnog obaveštenja koje sadrži informacije iz Priloga 4 Zakona. Deo A II. ovog zakona na Portalu javnih nabavki.
Javni naručilac može da objavi prethodno informativno obaveštenje na profilu naručioca.
U slučaju iz stava 2. člana 107. Zakona javni naručilac šalje obaveštenje o objavljivanju na profilu naručioca koje sadrži informacije iz Priloga 4. Deo A I. ovog zakona na Portal javnih nabavki.
U slučaju iz stava 2. člana 107. Zakona javni naručilac šalje obaveštenje o objavljivanju na profilu naručioca koje sadrži informacije iz Priloga 4. Deo A I. ovog zakona i u Službeni list Evropske unije.
Javni naručilac ne može da objavi prethodno informativno obaveštenje na profilu naručioca pre nego što je poslao obaveštenje iz stava 3. člana 107. Zakona, s tim da je obavezan da na svom profilu navede datum slanja tog obaveštenja na objavljivanje.
Javni naručilac ima pravo da koristi skraćeni rok za podnošenje ponude u otvorenom postupku iz člana 52. stav 4. ovog zakona, restriktivnom postupku iz člana 54. stav 5. ovog zakona i konkurentnom postupku sa pregovaranjem iz člana 56. stava 3. ovog zakona, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) prethodno informativno obaveštenje sadrži sve informacije koje su potrebne za javni poziv iz Priloga 4. Deo A II. ovog zakona u onoj meri u kojoj su te informacije bile dostupne u trenutku objavljivanja prethodnog informativnog obaveštenja i
2) da je od dana slanja na objavljivanje prethodnog informativnog obaveštenja proteklo najmanje 35 dana, a najviše 12 meseci pre datuma slanja javnog poziva na objavljivanje.
Za sprovođenje radnji u vezi sa oglašavanjem u postupku javne nabavke zaduženo je lice zaposleno na poslovima javnih nabavki.
Javni poziv, poziv za podnošenje ponuda, poziv za učešće u dijalogu, poziv za pregovaranje ili za podnošenje prijava objavljuje se u slučajevima kada je to propisano Zakonom.
Sadržina poziva određena je u Prilogu 6 Zakona.
Konkursna dokumentacija mora da bude sačinjena na način da omogući pripremu i podnošenje ponude, odnosno prijave.
Konkursna dokumentacija u zavisnosti od vrste postupka javne nabavke naročito sadrži podatke o predmetu nabavke, tehničke specifikacije, kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kriterijume za dodelu ugovora, uslove ugovora, obrasce dokumenta koje podnose kandidati i ponuđači, informacije o propisanim obavezama i druge informacije potrebne za pripremu i podnošenje ponude, ako nisu sadržani u javnom pozivu i drugim oglasima koji se koriste kao javni poziv.
Podaci sadržani u konkursnoj dokumentaciji i podaci koji su navedeni u javnom pozivu i drugim oglasima koji se koriste kao javni poziv ne smeju da budu u suprotnosti.
Kancelarija za javne nabavke bliže uređuje sadržinu konkursne dokumentacije.
Naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja:
1) za ozbiljnost ponude, u slučaju da ponuđač odustane od svoje ponude u roku važenja ponude, ne dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u skladu sa članom 119. ovog zakona, neosnovano odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum ili ne dostavi obezbeđenje za izvršenje ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma;
2) za ispunjenje ugovornih obaveza;
3) za otklanjanje nedostataka u garantnom roku;
4) od odgovornosti za prouzrokovanu štetu ako je nastala u vezi sa obavljanjem određene delatnosti;
5) za povraćaj avansa.
Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne može da bude veće od 3% vrednosti ponude bez poreza na dodatu vrednost.
Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana ne može da bude veće od 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci bez poreza na dodatu vrednost.
Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora da bude u visini avansa.
Korisnici budžetskih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a nemaju svoj račun, već rashode i izdatke izvršavaju preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, nisu dužni da dostave sredstvo obezbeđenja koje se zahteva u skladu sa ovim članom.
Objavljivanje i dostavljanje konkursne dokumentacije vrši se u skladu sa Zakonom a posebno u skladu sa članom 95. Zakona.
Izmene, dopune i dodatna pojašnjenja dokumentacije o nabavci dokumentacije vrši se u skladu sa Zakonom a posebno u skladu sa članom 96. i 97. Zakona.
Tehničkim specifikacijama, koje se navode u konkursnoj dokumentaciji, utvrđuju se tražene karakteristike radova, dobara ili usluga koje se nabavljaju i sve druge okolnosti koje su od značaja za izvršenje ugovora, a time i za pripremu ponude (mesto i rokovi izvršenja, posebni zahtevi u pogledu načina izvršenja predmeta nabavke i sl.).
Tehničke specifikacije moraju biti određene u skladu sa odredbama Zakona i drugih propisa koji regulišu oblast koja je predmet nabavke.
Sve što nije regulisano ovim Pravilnikom primenjivaće se član 98. Zakona
Tehničke specifikacije se određuju na jedan od sledećih načina:
1) u vidu karakteristika ili funkcionalnih zahteva, koji mogu da uključuju i ekološke karakteristike, pod uslovom da su parametri dovoljno precizni da ponuđači mogu da odrede predmet ugovora, a naručioci da dodele ugovor;
2) upućivanjem na tehničke specifikacije i, poštujući sledeći redosled prioriteta, na nacionalne standarde kojima se preuzimaju evropski standardi, na evropsku tehničku ocenu, zajedničke tehničke specifikacije, međunarodne standarde, druge tehničke referentne sisteme uspostavljene od strane evropskih tela za standardizaciju ili u slučaju kada neki od njih ne postoje, nacionalne standarde, nacionalna tehnička odobrenja ili nacionalne tehničke specifikacije koje se odnose na projektovanje, obračun troškova i izvođenje radova i upotrebu dobara, pri čemu svako upućivanje mora da bude praćeno rečima "ili odgovarajuće";
3) u vidu karakteristika ili funkcionalnih zahteva iz stava 1. tačke 1) Člana 99. Zakona, sa upućivanjem na tehničke specifikacije iz stava 1. tačke 2) člana 99. Zakona koji se smatraju pretpostavkom usaglašenosti sa tim karakteristikama ili funkcionalnim zahtevima;
4) upućivanjem na tehničke specifikacije iz stava 1. tačke 2) člana 99. Zakona za određene karakteristike i upućivanjem na karakteristike ili funkcionalne zahteve iz tačke 1) stav 1 člana 99. Zakona za druge karakteristike.
Tehničke specifikacije ne mogu da upućuju na posebnu marku ili izvor ili određeni proces koji karakteriše proizvode ili usluge koje pruža određeni privredni subjekt ili na žigove, patente, vrste ili određeno poreklo ili proizvodnju, koje bi za posledicu imalo davanje prednosti ili eliminisanje određenih privrednih
Sve što nije regulisano ovim Pravilnikom primenjivaće se član 100. Zakona
Ako naručilac namerava da nabavi dobra, usluge ili radove sa specifičnim ekološkim, društvenim ili drugim karakteristikama, može u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ugovora ili uslovima za izvršenje ugovora, da zahteva određene oznake kao dokaz da dobra, usluge ili radovi odgovaraju traženim karakteristikama pod uslovom da su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) da se zahtev za oznaku odnosi isključivo na kriterijume koji su u vezi sa predmetom javne nabavke i da je odgovarajući za definisanje karakteristika predmeta javne nabavke;
2) da je zahtev za oznaku određen na osnovu objektivno proverljivih i nediskriminatorskih kriterijuma;
3) da su oznake određene u otvorenom i transparentnom postupku uz učešće svih interesnih grupa, poput državnih organa, korisnika usluga socijalnih partnera, potrošača, proizvođača, distributera, nevladinih organizacija i sl;
4) da su oznake dostupne svim zainteresovanim licima;
5) da zahteve za oznaku određuje treće lice nad kojim privredni subjekt koji se prijavio za dobijanje oznake ne može da vrši odlučujući uticaj.
Kada naručioci ne zahtevaju da dobra, usluge ili radovi zadovolje sve zahteve za dobijanje oznake, navode zahteve za dobijanje oznake na koje se to odnosi.
Ako naručilac zahteva tačno određenu oznaku, dužan je da prihvati sve oznake koje potvrđuju da dobra, usluge ili radovi ispunjavaju zahteve odgovarajuće oznake.
U slučaju da privredni subjekt očigledno nije bio u mogućnosti da pribavi određenu oznaku koju je naručilac zahtevao u konkursnoj dokumentaciji ili odgovarajuću oznaku, naručilac je dužan da prihvati drugi odgovarajući način dokazivanja koji može da obuhvati i tehničku dokumentaciju proizvođača pod uslovom da privredni subjekt dokaže da dobra, usluge ili radovi koje nudi ispunjavaju zahteve određene oznake ili određene zahteve koje je naručilac predvideo.
Kada oznaka ispunjava uslove iz stava 1. tač. 2) - 5) člana 102 Zakona ali se odnosi i na zahteve koji nisu povezani sa predmetom nabavke, naručioci ne mogu da upućuju na oznaku, već su dužni da definišu tehničku specifikaciju upućivanjem na detaljne specifikacije te oznake ili, po potrebi, njihove delove, koji su povezani sa predmetom nabavke i odgovarajući za definisanje karakteristika tog predmeta nabavke.
Naručioci mogu da zahtevaju da privredni subjekti dostave izveštaj o testiranju od tela za ocenjivanje usaglašenosti ili sertifikat izdat od strane tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao dokaz usaglašenosti sa zahtevima ili kriterijumima utvrđenim u tehničkim specifikacijama, kriterijumima za dodelu ugovora ili uslovima za izvršenje ugovora u skladu sa članom 103 Zakona.
Naručilac je dužan da istovremeno sa slanjem na objavljivanje javnog poziva, poziva za podnošenje prijava ili poziva za podnošenje ponuda ili pregovaranje u sistemu kvalifikacije, pošalje na objavljivanje konkursnu dokumentaciju na Portal javnih nabavki.
U slučaju da konkursna dokumentacija ne može da se objavi putem elektronskih sredstava na Portalu javnih nabavki, iz razloga navedenih u članu 45. stav 3. ovog zakona, naručioci su dužni da u javnom pozivu ili u pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponuda ili pregovaranje u sistemu kvalifikacije navedu da će konkursna dokumentacija biti poslata sredstvima koja nisu elektronska.
U slučaju da konkursna dokumentacija sadrži poverljive podatke u smislu člana 45. stav 5. ovog zakona, naručilac u javnom pozivu ili u pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponuda ili pregovaranje u sistemu kvalifikacije, navodi mere usmerene na zaštitu poverljivih informacija koje zahteva, kao i način na koji može da se preuzme konkursna dokumentacija.
Naručilac ne može od privrednog subjekta da zahteva naknadu bilo kakvih troškova za izradu i stavljanje na raspolaganje konkursne dokumentacije, odnosno preuzimanje konkursne dokumentacije.
Ako naručilac u roku za podnošenje ponuda izmeni ili dopuni dokumentaciju o nabavci, dužan je da bez odlaganja izmene ili dopune pošalje na objavljivanje na Portal javnih nabavki, odnosno stavi na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju.
Ako naručilac izmeni ili dopuni dokumentaciju o nabavci dužan je da postupi u skladu sa članom 87. Zakona o javnim nabavkama.
Po isteku roka za podnošenje ponuda naručilac ne može da menja niti da dopunjuje dokumentaciju o nabavci.
Privredni subjekt može u pisanoj formi putem Portala javnih nabavki da traži od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa dokumentacijom o nabavci, pri čemu može da ukaže naručiocu ukoliko smatra da postoje nedostaci ili nepravilnosti u dokumentaciji o nabavci, i to najkasnije:
1) osmog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;
2) šestog dana pre isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova.
Ako je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet blagovremeno naručilac dodatne informacije i pojašnjenja objavljuje na Portalu javnih nabavki, odnosno stavlja na raspolaganje na isti način kao i osnovnu dokumentaciju bez navođenja podataka o podnosiocu zahteva, a najkasnije:
1) šestog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;
2) četvrtog dana pre isteka roka određenog za podnošenje ponuda ili prijava za javnu nabavku čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova i u postupcima u kojima je naručilac koristio mogućnost skraćenja rokova iz razloga hitnosti.
Predmet osporavanja u postupku zaštite prava ne mogu da budu eventualni nedostaci ili nepravilnosti dokumentacije o nabavci na koje nije ukazano na način predviđen stavom 1. ovog člana.
Prilikom prijema elektronske ponude ponuđač dobija potvrdu prijema ponude sa naznakom datuma i vremena prijema.
Ukoliko se delovi ponude ne mogu podneti elektronskim putem u smislu člana 45. stav 3. naručilac je dužan da prilikom prijema, na koverti, odnosno kutiji u kojoj se nalaze, obeleži vreme prijema. Ako su delovi ponude dostavljeni neposredno, naručilac predaje ponuđaču potvrdu prijema.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako su delovi ponude podneti neblagovremeno, naručilac će po okončanju postupka otvaranja, neotvorene delove ponude da vrati ponuđaču, sa naznakom da su podneti neblagovremeno.
Zabranjeno je davanje informacija o primljenim ponudama do otvaranja ponuda, a naručilac je u obavezi da ponude čuva na način da ne dođu u posed neovlašćenih lica.
O zahtevu za zaštitu prava odlučuje komisija za javnu nabavku.
Postupak se sprovodi u skladu sa Zakonom a naročito u skladu sa članom 204-220. zakona u delu koji se odnosi na postupanje Naručioca.
Ponude se otvaraju odmah nakon isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno istog dana.
Otvaranje ponuda je javno. Naručilac će isključiti javnost u postupku otvaranja ponuda ako je to potrebno radi zaštite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
U slučaju iz stava 3. ovog člana naručilac donosi odluku kojom određuje razloge za isključenje javnosti i da li se isključenje javnosti odnosi i na predstavnike ponuđača.
O postupku otvaranja ponuda vodi se poseban zapisnik.
Način otvaranja ponuda, sadržinu zapisnika o otvaranju ponuda i druga pitanja od značaja za postupak otvaranja ponuda propisuje Kancelarija za javne nabavke.
Nakon otvaranja ponuda, odnosno prijava, vrši se pregled, stručna ocena i rangiranje ponuda, odnosno prijava, na osnovu uslova i zahteva iz dokumentacije o nabavci i sačinjava izveštaj o postupku javne nabavke od strane Komisije za javne nabavke.
Naručilac može da zahteva dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda ili prijava, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača, odnosno njegovog podizvođača sve u skladu sa članom 142. Zakona.
Neuobičajeno niska ponuda u smislu ovog zakona je ponuda koja sadrži cenu ili trošak koji značajno odstupa u odnosu na tržišni i izaziva sumnju u mogućnost izvršenja javne nabavke u skladu sa zahtevima naručioca predviđenim u dokumentaciji o nabavci.
Ako naručilac proceni da je ponuda neuobičajeno niska, dužan je da zahteva od ponuđača da, u primerenom roku, obrazloži cenu ili trošak naveden u ponudi.
Naručilac, nakon pregleda i stručne ocene, odbija ponudu, odnosno prijavu kao neprihvatljivu, ako:
1) utvrdi da postoje osnovi za isključenje privrednog subjekta;
2) nisu ispunjeni kriterijumi za izbor privrednog subjekta;
3) nisu ispunjeni zahtevi i uslovi u vezi sa predmetom nabavke i tehničkim specifikacijama;
4) nije dostavljeno sredstvo obezbeđenja za ozbiljnost ponude u skladu sa dokumentacijom o nabavci;
5) postoje valjani dokazi o povredi konkurencije ili korupciji;
6) utvrdi druge nedostatke zbog kojih nije moguće utvrditi stvarnu sadržinu ponude ili nije moguće uporediti je sa drugim ponudama.
Naručilac može da odbije kao neprihvatljivu ponudu koja prelazi iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ili raspoloživih sredstava.
Naručilac može da odbije kao neprihvatljivu ponudu za koju utvrdi da je neuobičajeno niska u skladu sa članom 143. st. 4. i 5. ovog zakona.
Ponude koje nisu odbijene ocenjuju se i rangiraju prema kriterijumu za dodelu ugovora koji je određen u dokumentaciji o nabavci.
Ako postoje dve ili više ponuda koje su primenom kriterijuma za dodelu ugovora jednake, naručilac će ugovor dodeliti u skladu sa rezervnim kriterijumima.
Ako i nakon primene rezervnih kriterijuma postoje dve ili više ponuda koje su jednako rangirane, naručilac će dodeliti ugovor ponuđaču koji bude izvučen putem žreba.
Nakon izvršene stručne ocene ponuda odnosno prijava, Komisija u što kraćem roku sačinjava Izveštaj o postupku nabavke ponuda koji sadrži podatke navedene u Zakonu.
Izveštaj o stručnoj oceni dostavlja se odgovornom licu.
Naručilac je dužan da izveštaj o postupku javne nabavke dostavi Kancelariji za javne nabavke ili drugom nadležnom organu, na njihov zahtev i u roku koji odrede.
Nakon izvršenog rangiranja ponuda, a pod uslovom da postoji najmanje jedna prihvatljiva ponuda, Komisija predlaže da se dodeli ugovor ponuđaču koji je ponudio najpovoljniju ponudu.
Komisija predlaže odgovornom licu da se obustavi postupak javne nabavke ukoliko se nakon rangiranja ponuda utvrdi da ne postoji nijedna prihvatljiva ponuda u skladu sa članom 147. Zakona.
Naručilac donosi odluku o dodeli ugovora ako je u stručnoj oceni ponuda utvrđeno da su se stekli uslovi za dodelu ugovora.
Naručilac može da dodeli ugovor ponuđaču čija ponuda sadrži ponuđenu cenu veću od procenjene vrednosti javne nabavke.
Odluku o dodeli ugovora naručilac donosi u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok.
Odluka o dodeli ugovora mora da bude obrazložena i da sadrži naročito podatke iz izveštaja o postupku javne nabavke i uputstvo o pravnom sredstvu.
Naručilac je dužan da odluku o dodeli ugovora objavi na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.
Ako bi objavljivanje pojedinih podataka iz odluke o dodeli ugovora bilo protivno odredbama ovog zakona ili na drugi način bilo protivno opštem interesu, ako bi nanelo štetu opravdanim poslovnim interesima određenog privrednog subjekata ili bi moglo da dovede do povrede konkurencije na tržištu, ti podaci iz odluke neće se objaviti.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na donošenje odluke o zaključenju okvirnog sporazuma.
Naručilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke ako:
1) postoje dokazivi razlozi, koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča;
2) postoje dokazivi razlozi usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci;
3) postanu poznate okolnosti zbog kojih bi, da su bile poznate ranije, došlo do bitne promene u sadržaju dokumentacije o nabavci;
4) nije dostavljena nijedna ponuda odnosno nijedna prijava;
5) nijedan kandidat ne ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta;
6) je u javnoj nabavci čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova, u svim ponudama ponuđena cena jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova;
7) nije dobio unapred određen broj kandidata ili ponuda za zaključenje okvirnog sporazuma, osim u slučaju iz člana 66. stav 8. ovog zakona;
8) nakon pregleda i stručne ocene ponuda utvrdi da su sve ponude neprihvatljive.
U slučaju obustave postupka pre isteka roka za podnošenje ponuda, Portal javnih nabavki trajno onemogućava pristup ponudama ili prijavama, a naručilac vraća ponuđačima neotvorene ponude, prijave i druge dokumente koji nisu dostavljeni putem Portala javnih nabavki.
Odluka o obustavi postupka javne nabavke mora da bude obrazložena, mora da sadrži naročito podatke iz izveštaja o postupku javne nabavke, odnosno razloge obustavljanja postupka i uputstvo o pravnom sredstvu.
Naručilac je dužan da odluku o obustavi postupka objavi na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.
Naručilac je dužan da u odluci o obustavi postupka javne nabavke odluči o troškovima pripremanja ponude iz člana 138. stav 2. ovog zakona.
Ako bi objavljivanje pojedinih podataka iz odluke o obustavi postupka bilo protivno odredbama ovog zakona ili na drugi način bilo protivno opštem interesu, ako bi nanelo štetu opravdanim poslovnim interesima određenog privrednog subjekata ili bi moglo da dovede do povrede konkurencije na tržištu, ti podaci iz odluke neće se objaviti.
U restriktivnom postupku, konkurentnom postupku sa pregovaranjem, konkurentnom dijalogu, pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva i partnerstvu za inovacije, naručilac prema unapred definisanim kriterijumima za kvalitativni izbor privrednog subjekta, odnosno kriterijumima ili pravilima za smanjenje broja kandidata u tim postupcima, a na osnovu rezultata pregleda i ocene prijava, donosi posebnu odluku o isključenju kandidata za svakog pojedinog učesnika koji neće biti pozvan da podnese ponudu ili da vodi dijalog.
Odluka o isključenju kandidata mora da bude obrazložena i da sadrži naročito razloge neispunjavanja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta ili kriterijuma ili pravila za smanjenje broja kandidata ako je primenjivo, kao i uputstvo o pravnom sredstvu.
Odluka o isključenju kandidata donosi se u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje prijava, osim ako je naručilac u dokumentaciji o nabavci odredio duži rok.
Nakon objavljivanja odluke o dodeli ugovora, odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, odnosno odluke o obustavi postupka naručilac je dužan da u roku od dva dana od dana prijema pisanog zahteva, privrednom subjektu koji je podneo ponudu odnosno prijavu u postupku javne nabavke, omogući uvid u dokumentaciju i kopiranje dokumentacije iz postupka o trošku podnosioca zahteva, odnosno preuzimanje dokumentacije na odgovarajući način, s tim da je naručilac obavezan da zaštiti poverljive podatke, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Odredbe čl. 141 - 149. ovog zakona shodno se primenjuju na postupak pregleda i ocene prijava.
Naručilac može da zaključi ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum, nakon donošenja odluke o dodeli ugovora, odnosno odluke o zaključenju okvirnog sporazuma i ako u roku predviđenom ovim zakonom nije podnet zahtev za zaštitu prava ili je zahtev za zaštitu prava konačnom odlukom odbačen ili odbijen, kao i ako je postupak zaštite prava obustavljen.
Naručilac može da zaključi ugovor o javnoj nabavci i pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava:
1) na osnovu okvirnog sporazuma;
2) u slučaju primene sistema dinamične nabavke;
3) ako je podneta samo jedna ponuda, koja je prihvatljiva;
4) u slučaju primene pregovaračkog postupka bez prethodnog objavljivanja javnog poziva iz člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum zaključuje se u pisanoj formi sa ponuđačem kojem je ugovor, odnosno okvirni sporazum dodeljen.
Naručilac je dužan da ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum dostavi ponuđaču u roku od deset dana od isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Ako ponuđač odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum naručilac može da zaključi ugovor, odnosno okvirni sporazum sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem.
Naručilac će ponovo da izvrši stručnu ocenu ponuda i donese odluku o dodeli ugovora, odnosno okvirnog sporazuma ako je u slučaju iz stava 3. ovog člana zbog metodologije dodele pondera potrebno da se utvrdi prvi sledeći najpovoljniji ponuđač.
Ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum mora da bude zaključen, u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.
Ugovor na osnovu okvirnog sporazuma zaključuje se u pisanoj formi, a isto pravno dejstvo može da ima i narudžbenica, ako sadrži sve bitne elemente ugovora.
Obaveze koje naručilac preuzima ugovorom o javnoj nabavci moraju da budu ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno raspolaganje finansijskim sredstvima.
Ugovor o javnoj nabavci može da se zaključi u elektronskoj formi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki objavljuje na Portalu javnih nabavki i internet stranici obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci ili okvirnom sporazumu.
Naručilac je dužan da obaveštenje o dodeli ugovora pošalje na objavljivanje u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma.
Naručilac je dužan da tromesečno objavljuje zbirno obaveštenje o dodeli ugovora koji su zaključeni na osnovu okvirnog sporazuma i na osnovu sistema dinamične nabavke, u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.
Izuzetno, naručilac ne mora da objavi određene podatke o dodeli ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma ako bi njihovo objavljivanje bilo protivno odredbama ovog zakona ili na drugi način bilo protivno opštem interesu, ako bi nanelo štetu opravdanim poslovnim interesima određenog privrednog subjekata ili bi moglo da dovede do povrede konkurencije na tržištu.
U slučaju obustave ili poništenja postupka javne nabavke, naručilac je dužan da podatke o tome objavi u obrascu obaveštenja o dodeli ugovora u roku od 30 dana od dana konačnosti odluke o obustavi ili poništenju postupka javne nabavke.
Naručilac može da objavi obaveštenje za dobrovoljnu prethodnu transparentnost za nabavke koje je sproveo na osnovu odredaba čl. 11 - 21. ovog zakona.
Ovlašćenja, odgovornost i način praćenja izvršenja ugovora regulisani su usvojenim aktima, procedurama i važećim zakonskim i podzakonskim aktima, u zavisnosti od predmeta nabavke.
Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni, bez obzira na vrednost izmene, ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način, a koje mogu da uključe i odredbe o promeni cene ili opcija.
Obim i priroda eventualnih izmena, kao i uslovi pod kojima mogu da se primene, navode se u ugovoru o javnoj nabavci.
Ugovornim odredbama ne mogu da se predvide izmene koje bi promenile prirodu ugovora.
Promenom cene se ne smatra usklađivanje cene sa unapred jasno definisanim parametrima u ugovoru o javnoj nabavci.
Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni radi nabavke dodatnih dobara, usluga ili radova, koji su postali neophodni, a koji nisu bili uključeni u prvobitni ugovor o javnoj nabavci, u slučaju kada promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor:
1) nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga, kao što su zahtevi kompatibilnosti sa postojećom opremom, uslugama ili radovima nabavljenim u okviru prvobitne nabavke i
2) može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećavanje troškova za naručioca.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora i ne može da ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona.
Ograničenje iz stava 2. ovog člana odnosi se na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.
Ako ugovor sadrži odredbu o usklađivanju cene sa unapred jasno određenim parametrima, osnovica za izračunavanje povećanja vrednosti ugovora iz stava 2. ovog člana je usklađena vrednost prvobitnog ugovora u trenutku izmene.
Ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.
Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi;
2) izmenom se ne menja priroda ugovora.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora i ne može da ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona.
Ograničenje iz stava 2. ovog člana odnosi se na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.
Ako ugovor sadrži odredbu o usklađivanju cene sa unapred jasno određenim parametrima, osnovica za izračunavanje povećanja vrednosti ugovora iz stava 2. ovog člana je usklađena vrednost prvobitnog ugovora u trenutku izmene.
Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni u cilju promene privrednog subjekta sa kojim je naručilac zaključio prvobitni ugovor o javnoj nabavci u slučaju opšteg ili delimičnog pravnog sledbeništva tog privrednog subjekta, nakon korporativnog restrukturiranja, uključujući i preuzimanje, spajanje, sticanje i insolventnost, od strane drugog privrednog subjekta koji ispunjava prvobitno određene kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, pod uslovom da to nema za posledicu bitne izmene ugovora i nema za cilj izbegavanje primene ovog zakona.
Ugovor o javnoj nabavci može da se izmeni na način da se poveća obim nabavke, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) vrednost izmene mora da bude manja od 10% prvobitne vrednosti ugovora o javnoj nabavci dobara ili usluga, odnosno manja od 15% prvobitne vrednosti ugovora o javnoj nabavci radova i
2) vrednost izmene mora da bude manja od 15.000.000 dinara u slučaju ugovora o javnoj nabavci dobara ili usluga, odnosno manja od 50.000.000 dinara u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana odnosi se na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta.
Izmenom ugovora ne može da se menja celokupna priroda ugovora, odnosno predmeta javne nabavke.
Naručilac može da izmeni ugovor o javnoj nabavci u slučaju kada privredni subjekt sa kojim je ugovor zaključen, tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci od naručioca zatraži:
1) promenu podizvođača za onaj deo ugovora o javnoj nabavci koji je prvobitno poverio podizvođaču;
2) uvođenje jednog ili više novih podizvođača, čiji ukupni udeo ne sme da bude veći od 30% vrednosti ugovora o javnoj nabavci bez poreza na dodatu vrednost, nezavisno da li je prvobitno deo ugovora o javnoj nabavci poverio podizvođaču ili nije;
3) da preuzme izvršenje dela ugovora o javnoj nabavci koji je prvobitno poverio podizvođaču.
Uz zahtev iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor dostavlja naručiocu dokaze da za novog podizvođača ne postoje osnovi za isključenje iz člana 111. ovog zakona.
Naručilac ne može da odobri zahtev privrednog subjekta sa kojim je zaključen ugovor u slučaju:
1) iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, ako je privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor u postupku javne nabavke radi dokazivanja ispunjenja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koristio kapacitete podizvođača kojeg sada menja, a novi podizvođač ne ispunjava iste uslove ili postoje osnovi za isključenje;
2) iz stava 1. tačka 3) ovog člana, ako je privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor u postupku javne nabavke radi dokazivanja ispunjenja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta koristio kapacitete podizvođača za izvršenje tog dela ugovora, a privredni subjekt samostalno ne poseduje te kapacitete.
Naručilac raskida ugovor o javnoj nabavci ako:
1) nastanu okolnosti koje bi za posledicu imale bitnu izmenu ugovora, što bi zahtevalo sprovođenje novog postupka javne nabavke;
2) je privredni subjekt sa kojim je zaključen ugovor o javnoj nabavci u postupku javne nabavke zbog postojanja osnova za isključenje privrednog subjekta trebalo da bude isključen iz postupka;
3) ugovor nije trebalo da se dodeli uzimajući u obzir ozbiljnu povredu obaveza iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, Direktive 2014/24/EU i Direktive 2014/25/EU, koja je utvrđena presudom Suda pravde Evropske unije, u skladu sa članom 258. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.
NABAVKE NA KOJE SE ZAKON NE PRIMENJUJE
Nabavke na koje se Zakon ne primenjuje, a koje sprovodi Naručilac Grad Vršac kao javni Naručilac su:
1) Nabavke čija procenjena vrednost nije veća od pragova utvrđenim ovim Zakonom (nabavke iz člana 27. Zakona);
2) nabavke iz članova 11, 12. i 14. Zakona o javnim nabavkama;
U slučaju nabavke na koju se Zakon ne primenjuje, primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.
Prilikom sprovođenja nabavki iz člana 11., 12., i 14. Zakona može se objaviti Obaveštenje za dobrovoljnu prethodnu transparentnost ili Obaveštenje o zaključenom ugovoru, u skladu sa odredbama Zakona.
Nabavke na koju se zakon ne primenjuje sprovodi Službenik zaposlen na poslovima javnih nabavki ili drugi zaposleni koga odgovorno lice ovlasti da sprovede konkretnu nabavku i kome je dat nalog za sprovođenje nabavke.
Zaposleni zadužen da sprovede nabavku dužan je da izvrši ispitivanje tržišta, spreči postojanje sukoba interesa, obezbedi konkurenciju i da obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.
Službenik Naručioca zadužen da sprovede nabavku mora da ima preciznu specifikaciju dobara, usluga ili radova koji se nabavljaju i da ima informaciju o raspoloživim sredstvima za tu nabavku kao i Zahtev o pokretanju nabavke potpisan od strane podnosioca zahteva, odgovornog lica rukovodilaca organizacionog dela Naručioca.
Službenik Naručioca iz stava 1. ovog člana može da istražuje tržište predmeta nabavke tako što će na postojeći predlog potencijalnih ponuđača dodati još potencijalnih ponuđača i o tome sačiniti pisani dokument (npr.: štampa stranice sa interneta, kopije prethodnih zahteva za istu ili sličnu nabavku...)
Nakon Zahteva, lice zaduženo da sprovede nabavku sačinjava poziv za podnošenje ponude koji dostavlja putem elektronske pošte, ili pošte, pisanim putem specifikaciju i opis predmeta nabavke uz zahtev da u određenom roku dostave cene i ostale uslove nabavke: rok plaćanja, rok isporuke, period garancije i slično, koji su od značaja za predmetnu nabavku.
Rok koji se ostavlja kontaktiranim ponuđačima mora biti primeren predmetu nabavke i mora biti poznat kontaktiranim ponuđačima.
Kada god je to moguće, imajući u vidu predmet nabavke, lice iz stava 1. ovog člana kontaktira najmanje tri potencijalna ponuđača, osim u opravdanim slučajevima, kada se mogu kontaktirati i jednog potencijalnog ponuđača.
Nakon dobijanja traženih podataka od kontaktiranih ponuđača, lice iz stava 1. ovog člana vrši njihovu ocenu i bira najpovoljnijeg ponuđača i o tome sačinjava Odluku o dodeli narudžbenice ili ugovora.
Nakon toga sačinjava narudžbenicu ili ugovor koji potpisuje odgovorno lice Naručioca ili lice koje on ovlasti.
Narudžbenica se dostavlja elektronskom poštom ili poštom sa povratnicom izabranom ponuđaču.
O sprovedenom postupku nabavke na koje se Zakon ne primenjuje, zaposleno lice u službi javnih nabavki ima obavezu da sačini celokupni predmet sa svim pratećim aktima i dokazima o načinu sprovedene nabavke na koju se Zakon ne primenjuje.
Istraživanje tržišta, u slučaju jednostavnih predmeta nabavki, dostupnih širokom tržištu, može se sprovoditi pozivanjem potencijalnih dobavljača, pretraživanjem specijalizovanih oglasa ili internet stranica i slično.
O svakoj od ovih radnji se sačinjava i potpisuje Zapisnik/Izveštaj a odgovornom licu se dostavlja model narudžbenice odnosno ugovora o nabavci.
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki prikuplja i evidentira podatke o postupcima javnih nabavki i zaključenim ugovorima o javnim nabavkama.
Kancelarija za javne nabavke evidentira podatke o postupcima javnih nabavki i ugovorima o javnim nabavkama putem automatskog prikupljanja sa Portala javnih nabavki.
Naručilac je dužan da evidentira podatke o vrednosti i vrsti javnih nabavki iz čl. 11 - 21. ovog zakona, i to po svakom osnovu za izuzeće posebno, kao i javne nabavke iz člana 27. stav 1. ovog zakona Podatke iz prethodnog stava ovog člana naručioci zbirno objavljuju na Portalu javnih nabavki najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu, prema uputstvu koje Kancelarija za javne nabavke objavljuje na svojoj internet stranici.
Podatke iz prethodnog stava ovog člana naručioci zbirno objavljuju na Portalu javnih nabavki najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu, prema uputstvu koje Kancelarija za javne nabavke objavljuje na svojoj internet stranici.
Naručilac je dužan da u pisanoj formi evidentira i dokumentuje sve radnje tokom planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja ugovora o javnoj nabavci.
Naručilac je dužan da, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast dokumentarne građe i arhiva, čuva celokupnu dokumentaciju vezanu za javne nabavke.
Dokumentacija u smislu stava 2. ovog člana je bilo koji dokument koji je nastao tokom planiranja javne nabavke, sprovođenja postupka javne nabavke i izvršenja ugovora o javnoj nabavci, a koji naručilac čuva najmanje pet godina od zaključenja pojedinačnog ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma, odnosno pet godina od obustave ili poništenja postupka javne nabavke.
Dokumentacija koja se razmenjuje na Portalu javnih nabavki čuva se i arhivira u skladu sa stavom 3. ovog člana na Portalu javnih nabavki.
Ovaj pravilnik se primenjuje na postupke nabavki započete posle početka primene Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 91/2019) a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na profilu Naručioca.
Sve što nije obuhvaćeno ovim aktom regulisano je Zakonom o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 91/19) i pratećim podzakonskim aktima.