PRAVILNIK O OPŠTIM PRINCIPIMA ZA PRORAČUN ELEKTRIČNE ENERGIJE PROIZVEDENE U KOGENERACIJI I METODOLOGIJI ZA UTVRĐIVANJE EFIKASNOSTI KOGENERACIJE ("Sl. glasnik RS", br. 8/2024)

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuju opšti principi za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji i Metodologija za utvrđivanje efikasnosti kogeneracije.

Član 2

Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) korisna toplotna energija je toplotna energija proizvedena u procesu kogeneracije da bi se zadovoljile ekonomski opravdane potražnje, odnosno potreba za grejanjem ili hlađenjem;

2) ekonomski opravdana potražnja je potražnja koja ne premašuje potrebe za grejanjem ili hlađenjem i koja bi inače u tržišnim uslovima bila zadovoljena drugim procesima proizvodnje energije osim kogeneracije;

3) električna energija iz kogeneracije je električna energija proizvedena u procesu koji je povezan sa istovremenom proizvodnjom korisne toplotne energije i izračunat u skladu sa opštim principima za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji;

4) ukupna efikasnost, odnosno ukupna godišnja efikasnost je zbir ukupne godišnje proizvodnje električne energije, mehaničke energije i korisne toplotne energije, podeljen sa energetskom vrednošću uloženog goriva;

5) odnos električne energije iz kogeneracije i korisne toplotne energije iz kogeneracije jeste odnos u punom režimu kogeneracije, u skladu sa operativnim podacima određene jedinice i karakteristika je svake kogeneracione tehnologije i jedinice.

Član 3

Opšti principi za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji dati su u Prilogu 1 - Opšti principi za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Metodologija za utvrđivanje efikasnosti kogeneracije data je u Prilogu 2 - Metodologija za utvrđivanje efikasnosti kogeneracije, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1.

OPŠTI PRINCIPI
ZA PRORAČUN ELEKTRIČNE ENERGIJE PROIZVEDENE U KOGENERACIJI

Na osnovu opštih principa za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji, proračunava se količina električne energije proizvedene u kogeneraciji.

Vrednosti koje se koriste za proračun količine električne energije proizvedene u kogeneraciji određuju se na osnovu očekivanog ili stvarnog rada kogeneracijske jedinice u normalnim uslovima korišćenja.

Opšti principi za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji primenjuju se na sledeće kogeneracijske tehnologije:

a) kombinovani gasno-parni turbinski proces;

b) kondenzacione parne turbine sa oduzimanjem pare;

v) protivpritisne parne turbine;

g) gasne turbine sa rekuperacijom toplote;

d) motor sa unutrašnjim sagorevanjem;

đ) mikroturbine;

e) Stirlingovi motori;

ž) gorivne ćelije;

z) parne mašine;

i) organski Rankinov ciklus;

j) ostale vrste tehnologija ili njihove kombinacije, koje predstavljaju istovremenu proizvodnju toplotne i električne ili mehaničke energije u istom procesu.

Količina električne energije proizvedene u kogeneraciji određena je ukupnom godišnjom proizvodnjom električne energije u kogeneracijskoj jedinici koja je izmerena na izlazu iz postrojenja, pod uslovom da je ukupna godišnja efikasnost kogeneracijske jedinice na nivou od:

1) najmanje 80% za kogeneracijske jedinice iz stava 3. tač. a) i b) ovog priloga;

2) najmanje 75% za kogeneracijske jedinice iz stava 3. tač. v)-ž) ovog priloga.

Za kogeneracijske jedinice iz stava 3. tač. z)-j), kao i za kogeneracijske jedinice iz stava 3. tačka a) i b) ovog priloga sa ukupnom godišnjom efikasnošću manjom od 80% i za kogeneracijske jedinice iz stava 3. tač. v)-ž) ovog priloga sa ukupnom godišnjom efikasnošću manjom od 75%, količina električne energije proizvedene u kogeneraciji izračunava se putem sledeće formule:

ECHP = HCHP · C

pri čemu je:

- ECHP - količina električne energije proizvedene u kogeneraciji;

- HCHP - količina korisne toplotne energije proizvedene u kogeneraciji (računata za ovu svrhu kao ukupna proizvodnja toplotne energije umanjena za količinu toplotne energije proizvedene u zasebnim kotlovima ili direktnim odvođenjem pare iz pregrejača pare ispred turbine);

- C - odnos električne i toplotne energije proizvedene u kogeneraciji.

Obračun količine električne energije proizvedene u kogeneraciji zasnovan je na stvarnom odnosu električne i toplotne energije proizvedene u kogeneraciji.

Pod stvarnim odnosom podrazumeva se odnos izmerenih vrednosti proizvedene električne energije i proizvedene toplotne energije u periodu kada je postrojenje radilo u punom kogeneracijskom režimu, kada su postojali uslovi da se sva proizvedena toplotna energija iskoristi.

Na početku rada postrojenja, kada ne postoje izmerene vrednosti, kao stvarni odnos iz stava 6. ovog priloga uzima se odnos proizvedene električne i toplotne energije iz projektne dokumentacije.

Ukoliko stvarni odnos električne i toplotne energije proizvedene u kogeneraciji nije poznat, za kogeneracijske jedinice iz stava 3. tač. a)-d) ovog priloga koriste se sledeće podrazumevane vrednosti, pod uslovom da je izračunata količina električne energije proizvedene u kogeneraciji manja ili jednaka ukupnoj električnoj energiji proizvedenoj u kogeneracijskoj jedinici:

TIP KOGENERACIJSKE TEHNOLOGIJE	ODNOS PROIZVEDENE ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE - C
kombinovani gasno-parni turbinski proces	0,95
kondenzacione parne turbine sa oduzimanjem pare	0,45
protivpritisne parne turbine	0,45
gasne turbine sa rekuperacijom otpadne toplote	0,55
motori sa unutrašnjim sagorevanjem	0,75

Ako se udeo energetskog sadržaja uloženog goriva u proces kogeneracije povrati kroz hemijski proces i reciklira, ovaj udeo se oduzima od uloženog goriva pre izračunavanja ukupne efikasnosti kogeneracijske jedinice iz stava 4. ovog priloga.

Prilog 2.

METODOLOGIJA ZA UTVRĐIVANJE EFIKASNOSTI KOGENERACIJE

Ovom metodologijom utvrđuje se efikasnost visokoefikasne kogeneracije i način proračuna uštede primarne energije u kogeneraciji, kako bi se utvrdila efikasnost postupka kogeneracije.

Vrednosti koje se koriste za proračun efikasnosti kogeneracije i uštede primarne energije određuju se na osnovu očekivanog ili stvarnog rada kogeneracijske jedinice u normalnim uslovima korišćenja.

1. Visokoefikasna kogeneracija

Visokoefikasna kogeneracija je kogeneracija u kojoj se postiže najmanje 10% uštede primarne energije, izračunate u skladu sa tačkom 2. ovog priloga, u odnosu na referentne vrednosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije, kao i proizvodnja u maloj kogeneraciji i mikro-kogeneracijskoj jedinici.

Proizvodnja u malim i mikro-kogeneracijskim jedinicama, koja obezbeđuje uštedu primarne energije, može se kvalifikovati kao visokoefikasna kogeneracija.

2. Proračun uštede primarne energije

Visina efikasnosti kogeneracije određuje se preko uštede primarne energije.

Procenat uštede primarne energije dobijene u kogeneraciji, definisane u skladu sa opštim principima za proračun količine električne energije proizvedene u kogeneraciji, izračunava se putem sledeće formule:

pri čemu je:

PES - ušteda primarne energije (engl. Primary Energy Savings) izražena u procentima;

CHP Ηη - toplotna efikasnost kogeneracije, odnosno efikasnost proizvodnje toplotne energije u kogeneraciji definisana kao godišnja količina proizvedene korisne toplotne energije, podeljena sa energetskom vrednošću goriva utrošenog za proizvodnju zbira korisne toplotne energije i električne energije iz kogeneracije;

Ref Ηη - referentna vrednost efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne energije;

CHP Εη - električna efikasnost kogeneracije, odnosno efikasnost proizvodnje električne energije u kogeneraciji definisana kao godišnja proizvodnja električne energije u kogeneraciji podeljena sa energetskom vrednošću goriva utrošenog za proizvodnju zbira korisne toplotne energije i električne energije iz kogeneracije. Kada kogeneracijska jedinica proizvodi mehaničku energiju, godišnja količina električne energije proizvedena u kogeneraciji može se povećati za dodatni element koji predstavlja količinu električne energije ekvivalentnu proizvedenoj mehaničkoj energiji. Taj dodatni element ne predstavlja osnov za pravo na izdavanje garancije porekla za električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji;

Ref Εη - referentna vrednost efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije.

Za mikro-kogenercijske jedinice proračun uštede primarne energije može se zasnivati i na vrednostima navedenim u tehničkoj specifikaciji proizvođača.

3. Alternativni proračun uštede energije

Ušteda primarne energije iz proizvodnje toplotne, električne i mehaničke energije može se izračunati i alternativnim proračunom, bez primene opštih principa za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji iz Priloga 1. ovog pravilnika da bi se isključili ne-kogeneracijski delovi toplotne i električne energije iz istog procesa.

Takva proizvodnja smatra se visokoefikasnom kogeneracijom pod uslovom da ispunjava kriterijume efikasnosti iz tačke 1. ovog priloga i za kogeneracijske jedinice sa električnim kapacitetom (snagom) većim od 25 MW, ukupne godišnje efikasnosti iznad 70%. Međutim, specifikacija količine električne energije iz kogeneracije, proizvedene u takvoj proizvodnji, za izdavanje garancije porekla, utvrđuje se u skladu sa opštim principima za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji iz Priloga 1. ovog pravilnika.

Ako se uštede primarne energije za proces kogeneracije izračunavaju korišćenjem alternativne metode iz stava 1. ove tačke, ušteda primarne energije se izračunava korišćenjem formule iz tačke 2. ovog priloga zamenom "CHP Ηη" sa "Ηη" i "CHP Εη" sa "Εη", kao što je navedeno u sledećoj formuli:

pri čemu je:

Hη - toplotna efikasnost procesa, definisana kao godišnja proizvodnja toplotne energije podeljena sa energetskom vrednošću goriva utrošenog za proizvodnju zbira toplotne i električne energije;

Εη - električna efikasnost procesa, definisana kao godišnja proizvodnja električne energije podeljena sa energetskom vrednošću goriva utrošenog za proizvodnju zbira toplotne i električne energije. Kada kogeneracijska jedinica proizvodi mehaničku energiju, godišnja električna energija iz kogeneracije može se povećati za dodatni element koji predstavlja količinu električne energije jednaku količini mehaničke energije. Ovaj dodatni element ne predstavlja osnov za pravo na izdavanje garancije porekla za visokoefikasnu kogeneraciju.

Za mikro-kogeneracijske jedinice proračun uštede primarne energije može da se zasniva i na vrednostima navedenim u tehničkoj specifikaciji proizvođača.

U svrhu proračuna, mogu se primeniti i drugi periodi izveštavanja osim jedne godine.

4. Referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije

Usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije sastoje se od niza vrednosti diferenciranih u zavisnosti od faktora koji na njih utiču, kao što su godina izgradnje i vrsta goriva koje se koristi i zasnivaju se na dobro dokumentovanoj analizi koja uzima u obzir, između ostalog, podatke iz operativnog korišćenja u realnim uslovima, karakteristike goriva i klimatske uslove, kao i primenjene tehnologije kogeneracije.

Na osnovu referentnih vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije u skladu sa proračunom uštede primarne energije iz tačke 2. ovog priloga, utvrđuje se operativna efikasnost odvojene proizvodnje toplotne i električne energije koja se poredi sa kogeneracijom.

Referentne vrednosti efikasnosti izračunavaju se prema sledećim principima:

1) za kogeneracijske jedinice poređenje sa odvojenom proizvodnjom električne energije zasniva se na principu poređenja proizvodnje korišćenjem istih kategorija goriva;

2) svaka kogeneracijska jedinica upoređuje se sa najdostupnijom i ekonomski najopravdanijom tehnologijom za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije na tržištu u godini izgradnje kogeneracijske jedinice;

3) referentne vrednosti efikasnosti za kogeneracijske jedinice starije od deset godina utvrđuju se prema referentnim vrednostima jedinica za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije starih deset godina.

Ukoliko je kogeneracijska jedinica na koju se primenjuju referentne vrednosti efikasnosti rekonstruisana i investicioni trošak rekonstrukcije je veći od 50% cene investicije, kao kalendarska godina prve proizvodnje električne energije uzima se kalendarska godina prve proizvodnje električne energije u rekonstruisanoj kogeneracijskoj jedinici.

Ukoliko kogeneracijska jedinica koristi više od jedne vrste goriva, za usklađene referentne vrednosti efikasnosti odvojene proizvodnje primenjuju se proporcionalno ponderisane prosečne vrednosti energije koju daju ta različita goriva.

U slučaju da se deo električne energije proizvedene u kogeneracijskoj jedinici ne isporučuje u elektroenergetsku mrežu, već se koristi za sopstvenu potrošnju, usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije proračunavaju se primenom korekcionih faktora, u skladu sa ovim prilogom.

Usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije date su u tabelama 1, 2. i 3. ovog priloga.

U Tabeli 1. ovog priloga date su usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije na osnovu donje toplotne moći goriva i standardnih atmosferskih ISO uslova (temperatura okoline 15 °C, 1,013 bara, relativna vlažnost 60%).

Tabela 1.
Usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije

Kategorija goriva	Vrsta goriva	Godina izgradnje
		Pre 2016. godine	Od 2016. godine
Čvrsta goriva	Kameni ugalj, antracit, mrki ugalj, mrko-lignitski ugalj, koks, polukoks, naftni koks	44,2	44,2
	Lignit, lignit briketi, uljni škriljci	41,8	41,8
	Treset, tresetni briketi	39,0	39,0
	Suva biomasa uključujući drvo i drugu čvrstu biomasu uključujući drvene pelete i drvne brikete, sušene drvne strugotine, čisto i suvo otpadno drvo, ljuske oraha i koštice od maslina i drugog voća	33,0	37,0
	Čvrsta biomasa uključujući sve vrste drveta koje nisu prethodno pomenute, crni lug i braon lug	25,0	30,0
	Komunalni i industrijski otpad (neobnovljivi) i obnovljivi/biorazgradivi otpad	25,0	25,0
Tečna goriva	Ulje za loženje (mazut), gasno ulje/dizel, drugi naftni proizvodi	44,2	44,2
	Tečna biogoriva uključujući biometanol, bioetanol, biobutanol, biodizel i druga tečna biogoriva	44,2	44,2
	Otpadne tečnosti, uključujući biorazgradivi i neobnovljivi otpad (uključujući loj, mast i istrošeno seme)	25,0	29,0
Gasovita goriva	Prirodni gas, tečni naftni gas, utečnjeni prirodni gas i biometan	52,5	53,0
	Rafinerijski gasovi, vodonik i sintezni gas	44,2	44,2
	Biogas iz anaerobne digestije, deponijski gas i gas iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda	42,0	42,0
	Koksni gas, gas iz visokih peći, rudnički gas i drugi dobijeni gasovi (osim rafinerijskog gasa)	35,0	35,0
Ostala goriva	Otpadna toplota (uključujući dimne gasove proizvedene u procesima na visokim temperaturama ili egzotermnim hemijskim reakcijama)		30,0
	Solarna toplotna energija		30,0
	Geotermalna energija		19,5
	Ostala goriva		30,0

U Tabeli 2. ovog priloga date su usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne energije na osnovu donje toplotne moći i standardnih atmosferskih ISO uslova (temperatura okoline 15 °C, 1,013 bara, relativna vlažnost 60%).

Tabela 2.
Usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne energije

Kategorija goriva	Vrsta goriva	Godina proizvodnje
		Pre 2016. godine			Od 2016. godine
		Topla voda	Para (1)	Direktna upotreba dimnih gasova (2)	Topla voda	Para (1)	Direktna upotreba dimnih gasova (2)
Čvrsta goriva	Kameni ugalj, antracit, mrki ugalj, mrko-lignitski ugalj, koks, polukoks, naftni koks	88	83	80	88	83	80
	Lignit, lignit briketi, uljni škriljci	86	81	78	86	81	78
	Treset, tresetni briketi	86	81	78	86	81	78
	Suva biomasa uključujući drvo i drugu čvrstu biomasu uključujući drvene pelete i drvne brikete, sušene drvne strugotine, čisto i suvo otpadno drvo, ljuske oraha i koštice od maslina i drugog voća	86	81	78	86	81	78
	Čvrsta biomasa uključujući sve vrste drveta koje nisu prethodno pomenute, crni lug i braon lug	80	75	72	80	75	72
	Komunalni i industrijski otpad (neobnovljivi) i obnovljivi/biorazgradivi otpad	80	75	72	80	75	72
Tečnosti	Ulje za loženje (mazut), gasno ulje/dizel, drugi naftni proizvodi	89	84	81	85	80	77
	Tečna biogoriva uključujući biometanol, bioetanol, biobutanol, biodizel i druga tečna biogoriva	89	84	81	85	80	77
	Otpadne tečnosti, uključujući biorazgradivi i neobnovljivi otpad (uključujući loj, mast i istrošeno seme)	80	75	72	75	70	67
Gasovita goriva	Prirodni gas, tečni naftni gas, utečnjeni prirodni gas i biometan	90	85	82	92	87	84
	Rafinerijski gasovi, vodonik i sintezni gas	89	84	81	90	85	82
	Biogas iz anaerobne digestije, deponijski gas i gas iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda	70	65	62	80	75	72
	Koksni gas, gas iz visokih peći, rudnički gas i drugi dobijeni gasovi (osim rafinerijskog gasa)	80	75	72	80	75	72
Ostatak	Otpadna toplota (uključujući dimne gasove proizvedene u procesima na visokim temperaturama ili egzotermnim hemijskim reakcijama)	-	-	-	92	87	-
	Solarna toplotna energija	-	-	-	92	87	-
	Geotermalna energija	-	-	-	92	87	-
	Ostala goriva	-	-	-	92	87	-

( 1) Ako se za termoelektrane povrat kondenzata ne uzme u obzir u proračunima efikasnosti proizvodnje kogeneracije, efikasnost prikazanu u prethodnoj tabeli treba povećati za 5%.

(2) Vrednosti za direktno korišćenje dimnih gasova se koriste ako je njihova temperatura 250°C ili viša.

U Tabeli 3. dati su korekcioni faktori koji se primenjuju na usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije zbog izbegnutih gubitaka u elektroenergetskoj mreži, u slučaju sopstvene potrošnje električne energije.

U slučaju da se deo električne energije proizvedene u kogeneracijskoj jedinici ne isporučuje u elektroenergetsku mrežu, usklađene referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije iz Tabele 1. ponderišu se korekcionim faktorima iz Tabele 3.

Tabela 3.
Korekcioni faktori usklađenih referentnih vrednosti efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije zbog izbegnutih gubitaka u elektroenergetskoj mreži

Priključni napon	Korektivni faktor (indirektni)	Korektivni faktor (direktni)
> 345 kV	1	0,976
≥ 200 - < 345 kV	0,972	0,963
≥ 100 - < 200 kV	0,963	0,951
≥ 50 - < 100 kV	0,952	0,936
≥ 12 - < 50 kV	0,935	0,914
≥ 0,45 - < 12 kV	0,918	0,891
< 0,45 kV	0,888	0,851