PRAVILNIK

O OCENJIVANJU UČENIKA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

("Sl. glasnik RS", br. 10/2024)

Predmet Pravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se način, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz obaveznih predmeta, izbornih programa, aktivnosti (slobodnih nastavnih aktivnosti) (u daljem tekstu: predmet) i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje učenika i odraslih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: učenik).

Svrha i principi ocenjivanja učenika

Član 2

Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i učenja kojim se obezbeđuje stalno praćenje ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća učenika, a za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagođenih ciljeva, sadržaja i ishoda u savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Ocenjivanje je kontinuirana pedagoška aktivnost koja pozitivno utvrđuje odnos prema učenju i znanju i podstiče motivaciju za učenje.

Ocenjivanjem se učenik osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih postignuća i postignuća drugih učenika, za postavljanje ličnih ciljeva tokom procesa učenja, razvija se sistem vrednosti i obezbeđuje se poštovanje opštih principa sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđenih zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon).

Principi ocenjivanja, u smislu ovog pravilnika, jesu:

1) objektivnost u ocenjivanju prema utvrđenim kriterijumima;

2) relevantnost ocenjivanja;

3) korišćenje raznovrsnih tehnika i metoda ocenjivanja;

4) pravičnost u ocenjivanju;

5) redovnost i blagovremenost u ocenjivanju;

6) ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu;

7) uvažavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignuća učenika i trenutnih uslova u kojima se ocenjivanje odvija.

Formativno i sumativno ocenjivanje

Član 3

Učenik se ocenjuje iz predmeta i vladanja, u skladu sa Zakonom, posebnim zakonom i ovim pravilnikom.

Praćenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignuća učenika u toku školske godine obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.

Formativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste redovno praćenje i procena napredovanja u ostvarivanju propisanih ishoda, standarda postignuća i angažovanja u okviru predmeta, kao i praćenje vladanja učenika. Formativno ocenjivanje sadrži povratnu informaciju o ostvarenosti propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja u okviru predmeta, izbornih programa, aktivnosti, preduzete aktivnosti od strane nastavnika za unapređivanje postignuća učenika, procena njihove delotvornosti i jasne i konkretne preporuke za dalje napredovanje.

Povratna informacija, u usmenom i/ili pismenom obliku, koju daje nastavnik u okviru formativnog ocenjivanja treba da bude razumljiva učeniku i roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku (u daljem tekstu: roditelj), a nastavniku doprinosi prilikom objektivnog ocenjivanja učeničkih postignuća.

Formativne ocene se po pravilu evidentiraju u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika, u elektronskom i/ili pisanom obliku, u skladu sa ovim pravilnikom i najčešće se odnose na redovno praćenje napretka postignuća učenika, način kako uči, stepen samostalnosti u radu, način ostvarivanja saradnje u procesu učenja sa drugim učenicima i druge podatke o učeniku bitne za praćenje.

Pod pedagoškom dokumentacijom iz stava 5. ovog člana, smatra se dokumentacija u elektronskom i/ili pisanom obliku. Pedagoška dokumentacija nastavnika sadrži: lične podatke o učeniku i njegovim individualnim svojstvima koja su od značaja za postignuća, podatke o proveri postignuća, angažovanju učenika i napredovanju, datim preporukama, ponašanju učenika i druge podatke od značaja za rad sa učenikom i njegovo napredovanje.

Sumativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste vrednovanje postignuća učenika na kraju programske celine ili na kraju polugodišta iz predmeta i vladanja.

Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u prvom razredu su opisne i na kraju polugodišta, odnosno školske godine iskazuju se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka. Opisna ocena sadrži povratnu informaciju za učenika i roditelja i pruža jasno uputstvo kako da se unapredi rad učenika. Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u ostalim razredima su, po pravilu, brojčane.

Sumativne ocene se evidentiraju u propisanoj evidenciji o obrazovno-vaspitnom radu, u elektronskom i/ili pisanom obliku (u daljem tekstu: dnevnik) i u pedagoškoj dokumentaciji, u skladu sa ovim pravilnikom.

Ocena učenika

Član 4

Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru napredovanja i razvoja učenika, kao i angažovanja učenika i njegove samostalnosti u radu i pokazatelj je kvaliteta i efikasnosti zajedničkog rada nastavnika, učenika i škole u celini.

Ocena je javna i saopštava se učeniku odmah po dobijanju, sa obrazloženjem. Obrazloženje ocene sadrži preporuku koje aktivnosti učenik treba da preduzme u daljem radu.

Ocena je opisna i brojčana.

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u toku školske godine, učenik se ocenjuje opisnom ocenom iz predmeta i vladanja.

U okviru predmeta, u prvom razredu, u toku školske godine, opisnom ocenom izražava se napredovanje u ostvarivanju propisanih ishoda.

Od drugog do osmog razreda, u toku školske godine, učenik se ocenjuje opisno i brojčano iz predmeta i vladanja.

Brojčana ocena iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik je: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.

Uspeh učenika iz izbornih programa i to: verska nastava i građansko vaspitanje, maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture, srpskog kao stranog jezika i aktivnosti (slobodnih nastavnih aktivnosti) ocenjuje se opisno i to: ističe se, dobar, zadovoljava.

Član 5

Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu, a ako je nedeljni fond časova predmeta jedan čas najmanje dva puta u polugodištu.

Učeniku koji nije ocenjen najmanje četiri puta iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik u toku polugodišta, odnosno najmanje dva puta u toku polugodišta ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas, ne može da se utvrdi zaključna ocena, izuzev u slučaju kada zbog ugroženosti bezbednosti i zdravlja učenika i zaposlenih nije moguće oceniti učenika potreban broj puta.

Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času ili na nekom od ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada, po pravilu na času dopunske nastave, u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenjskog starešine i pedagoga ili psihologa.

Odeljenjski starešina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje učenika i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene i blagovremeno obavesti direktora ukoliko ne dođe do promena broja ocena koje učenik ima.

Učeniku se ne može umanjiti ocena iz predmeta zbog odnosa učenika prema vannastavnim aktivnostima ili neprimerenog ponašanja u školi.

Ocenjivanje iz obaveznog predmeta: muzička kultura, likovna kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje, obavlja se polazeći od učenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i umešnosti. Ukoliko učenik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignuća i mogućnosti, a naročito se uzima u obzir angažovanje učenika u nastavnom procesu.

Učenik, njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

U slučaju da roditelji više od polovine učenika iz istog odeljenja smatraju da određeni nastavnik nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada, vrednovanje, praćenje, proveravanje i ocenjivanje učenika ne sprovodi u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom, škola sprovodi proceduru propisanu stavom 10. ovog člana.

Procedura postupanja iz st. 8. i 10. ovog člana odnosi se i na defektologa, koji realizuje nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i školi koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Procedura postupanja iz st. 8. i 9. ovog člana sprovodi se na sledeći način:

1) roditelji učenika koji imaju primedbe u skladu sa st. 8. i 9. ovog člana, obraćaju se odeljenskom starešini preko predstavnika roditelja u savetu roditelja dopisom, koji je prethodno zaveden;

2) odeljenjski starešina, po dobijanju dopisa, obaveštava nastavnika iz st. 8. i 9. ovog člana, nadležno stručno veće i direktora;

3) stručno veće vrši uvid u dopis roditelja, pribavlja izjašnjenje nastavnika na čiji rad je uložena primedba i ispituje navode, imajući u vidu kriterijume iz člana 6. stav 8. ovog pravilnika;

4) nakon realizovanih aktivnosti iz tačke 3) ovog stava stručno veće daje mišljenje koje dostavlja direktoru;

5) direktor zajedno sa stručnim saradnikom i sekretarom razmatra mišljenje stručnog veća i donosi odluku o prihvatanju, odnosno odbijanju primedaba roditelja;

6) direktor odluku iz tačke 5) ovog stava, dostavlja podnosiocu i obaveštava nastavnika iz st. 8. i 9. ovog člana, nadležno stručno veće i odeljenskog starešinu;

7) ukoliko je primedba bila osnovana direktor, stručni saradnik i sekretar izrađuju plan pojačanog instruktivno-pedagoškog uvida u rad nastavnika, tako što planiraju posetu i predlažu mere za otklanjanje nepravilnosti i unapređivanje rada nastavnika na čiji rad su roditelji uložili primedbu, imajući u vidu najbolji interes učenika;

8) ukoliko podnosilac nije zadovoljan odlukom direktora, može da se obrati nadležnoj školskoj upravi, u roku od sedam radnih dana od dobijanja odluke, radi preduzimanja aktivnosti iz nadležnosti školske uprave.

U slučaju da roditelji više od polovine učenika iz istog odeljenja smatraju da stručni saradnik ne ostvaruje zadatke propisane Zakonom, škola sprovodi proceduru propisanu stavom 12. ovog člana.

Procedura postupanja iz stava 11. ovog člana sprovodi se na sledeći način:

1) roditelji učenika koji imaju primedbe da stručni saradnik ne ostvaruje zadatke propisane Zakonom, obraćaju se odeljenskom starešini preko predstavnika roditelja u savetu roditelja dopisom, koji je prethodno zaveden;

2) odeljenjski starešina, po dobijanju dopisa, obaveštava stručnog saradnika i direktora;

3) direktor vrši uvid u dopis roditelja, pribavlja izjašnjenje stručnog saradnika na čiji rad je uložena primedba i ispituje navode;

4) direktor zajedno sa sekretarom, odnosno drugim stručnim saradnikom donosi odluku o prihvatanju, odnosno odbijanju primedbi roditelja;

5) direktor odluku iz tačke 4. ovog stava, dostavlja podnosiocu i obaveštava stručnog saradnika iz stava 11. ovog člana i odeljenskog starešinu;

6) ukoliko je primedba bila osnovana direktor i sekretar, odnosno drugi stručni saradnik, izrađuju plan pojačanog instruktivno-pedagoškog uvida u rad stručnog, tako što planiraju praćenje ostvarivanja zadataka i predlažu mere za otklanjanje nepravilnosti i unapređivanje rada stručnog saradnika na čiji rad su roditelji uložili primedbu, imajući u vidu najbolji interes učenika;

7) ukoliko podnosilac nije zadovoljan odlukom direktora, može da se obrati nadležnoj školskoj upravi, u roku od sedam radnih dana od dobijanja odluke, radi preduzimanja aktivnosti iz nadležnosti školske uprave.

Brojčana ocena učenika obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik

Član 6

Učenik se ocenjuje brojčano iz obaveznih predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.

Brojčana ocena iz obaveznih predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, u toku školske godine utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: ostvarenost ishoda, samostalnost i angažovanje učenika.

Ocenu odličan (5) dobija učenik koji:

- u potpunosti pokazuje sposobnost transformacije znanja i primene u novim situacijama;

- sa lakoćom logički povezuje činjenice i pojmove;

- samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- rešava probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u potpunosti kritički rasuđuje;

- pokazuje izuzetnu samostalnost uz izuzetno visok stepen aktivnosti i angažovanja.

Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik koji:

- u velikoj meri pokazuje sposobnost primene znanja i logički povezuje činjenice i pojmove;

- samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- rešava pojedine probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u znatnoj meri kritički rasuđuje;

- pokazuje veliku samostalnost i visok stepen aktivnosti i angažovanja.

Ocenu dobar (3) dobija učenik koji:

- u dovoljnoj meri pokazuje sposobnost upotrebe informacija u novim situacijama;

- u znatnoj meri logički povezuje činjenice i pojmove;

- većim delom samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima i delimično samostalno rešava pojedine probleme;

- u dovoljnoj meri kritički rasuđuje;

- pokazuje delimični stepen aktivnosti i angažovanja.

Ocenu dovoljan (2) dobija učenik koji:

- znanja koja je ostvario su na nivou reprodukcije, uz minimalnu primenu;

- u manjoj meri logički povezuje činjenice i pojmove i isključivo uz podršku nastavnika izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- ponekad je samostalan u rešavanju problema i u nedovoljnoj meri kritički rasuđuje;

- pokazuje manji stepen aktivnosti i angažovanja.

Ocenu nedovoljan (1) dobija učenik koji:

- znanja koja je ostvario nisu ni na nivou prepoznavanja i ne pokazuje sposobnost reprodukcije i primene;

- ne izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- kritički ne rasuđuje;

- ne pokazuje interesovanje za učešće u aktivnostima niti angažovanje.

Škola je u obavezi da na početku školske godine na stručnim većima utvrdi i uskladi elemente praćenja i ocenjivanja, načine i postupke vrednovanja, za kriterijume iz stava 2. ovog člana. Kriterijumi koji su usklađeni na stručnim većima usvajaju se na pedagoškom kolegijumu, čine sastavni deo godišnjeg plana rada škole i objavljuju se na zvaničnoj internet stranici.

Zaključna ocena iz predmeta

Član 7

Zaključna ocena iz predmeta utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta, na osnovu svih pojedinačnih ocena koje su unete u dnevnik od početka školske godine, a u skladu sa zakonom.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna i iskazuje se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka.

U prvom razredu zaključne ocene iz obaveznih predmeta i iz izbornih programa i aktivnosti unose se u đačku knjižicu i učenik prelazi u naredni razred.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika od drugog do osmog razreda je brojčana.

Zaključna ocena iz izbornih programa i aktivnosti (slobodne nastavne aktivnosti) je opisna i to: ističe se, dobar i zadovoljava i ne utiče na opšti uspeh učenika, osim iz izbornog programa drugi strani jezik koji se ocenjuje brojčano i zaključna ocena utiče na opšti uspeh učenika.

Učenika od prvog do četvrtog razreda u toku obrazovno-vaspitnog rada, ocenjuje nastavnik koji izvodi nastavu, a ocenu na kraju polugodišta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog nastavnika.

Učenika od petog do osmog razreda ocenjuje predmetni nastavnik u toku obrazovno-vaspitnog rada, a ocenu na kraju polugodišta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika.

Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik, dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja.

Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, ne može da bude manja od:

1) odličan (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;

2) vrlo dobar (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;

3) dobar (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;

4) dovoljan (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.

5) nedovoljan (1), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena manja od 1,50.

Zaključna ocena na polugodištu ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja aritmetičke sredine iz stava 10. ovog člana, na kraju drugog polugodišta.

Ako odeljenjsko veće ne prihvati obrazloženi predlog zaključne ocene predmetnog nastavnika, novu ocenu utvrđuje odeljenjsko veće glasanjem. Nova ocena utvrđuje se javnim glasanjem većine prisutnih članova odeljenskog veća.

Utvrđena ocena iz stava 11. ovog člana evidentira se u napomeni, a u zapisniku odeljenjskog veća šire se obrazlaže.

Zaključna ocena utvrđena na odeljenjskom veću upisuje se u dnevnik u predviđenu rubriku.

Učenik, njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Član 8

Ocenjivanje i utvrđivanje uspeha učenika muzičke i baletske škole ostvaruje se u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.

Zaključna ocena iz predmeta, učeniku iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu svih pojedinačnih ocena koje su unete u dnevnik od početka školske godine i ocene na godišnjem ispitu.

Učenik muzičke i baletske škole polaže godišnji ispit, odnosno završni ispit iz glavnog predmeta i iz predmeta utvrđenog planom i programom nastave i učenja pred komisijom u skladu sa Zakonom.

Na godišnjem, odnosno završnom ispitu iz glavnog predmeta i predmeta utvrđenog planom i programom nastave i učenja, ocenu utvrđuje komisija većinom glasova ukupnog broja članova komisije, u skladu sa Zakonom, na osnovu pokazanog znanja i veštine na ispitu.

Zaključnu ocenu iz stava 2. ovog člana predlaže predmetni nastavnik odeljenjskom veću radi utvrđivanja.

Učenik, njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Ocenjivanje učenika koji ostvaruju dodatnu podršku u obrazovanju

Član 9

Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i ishoda definisanih planom individualizacije i IOP-om.

Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 1, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ishoda, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja.

Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti prilagođenih ciljeva i ishoda, koji su definisani u personalizovanom planu nastave i učenja, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja.

Učeniku koji stiče obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu, a ne ostvaruje planirane ciljeve i ishode, revidira se individualni obrazovni plan.

Učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče obrazovanje i vaspitanje na prilagođen i obogaćen način, primenom individualnog obrazovnog plana, ocenjuje se na osnovu praćenja ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja.

Inicijalno procenjivanje

Član 10

Na početku školske godine, po pravilu do kraja treće nedelje od početka školske godine, nastavnik procenjuje prethodna postignuća učenika u okviru određene oblasti ili teme, koja su od značaja za predmet (u daljem tekstu: inicijalno procenjivanje) u toj školskoj godini.

Inicijalno procenjivanje iz stava 1. ovog člana najavljuje se tri radna dana pre planiranog održavanja i ne ubraja se u planirani broj pismenih provera iz člana 12. ovog pravilnika.

Rezultat inicijalnog procenjivanja upisuje u pedagošku dokumentaciju, ne ocenjuje se, služi za planiranje rada nastavnika i dalje praćenje napredovanja učenika. Nastavnik, pruža pravovremenu individualnu povratnu informaciju o rezultatu inicijalnog procenjivanja učeniku i roditelju.

Način i postupak ocenjivanja

Član 11

Učenik se ocenjuje na osnovu usmene provere postignuća, pismene provere postignuća i praktičnog rada, a u skladu sa programom predmeta. U toku polugodišta najmanje jedna ocena treba da bude na osnovu usmene provere postignuća učenika.

Učenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i njegovih rezultata rada, a naročito: izlaganja i predstavljanja (izložba radova, rezultati istraživanja, modeli, crteži, posteri, dizajnerska rešenja i dr.), učešća u debati i diskusiji, pisanja eseja, domaćih zadataka, učešća u različitim oblicima grupnog rada, rada na projektima, zbirke odabranih učenikovih produkata rada - portfolija, u skladu sa programom nastave i učenja, odnosno školskim programom.

Postignuće učenika iz praktičnog rada, ogleda, laboratorijske i druge vežbe, umetničkog nastupa i sportske aktivnosti ocenjuje se na osnovu primene učenikovog znanja, samostalnosti, pokazanih veština u korišćenju materijala, alata, instrumenata i drugih pomagala u izvođenju zadatka, kao i primene mera zaštite i bezbednosti prema sebi, drugima i okolini, u skladu sa programom nastave i učenja, odnosno školskim programom.

Raspored pismenih zadataka i pismenih provera

Član 12

Raspored pismenih zadataka i pismenih provera (u daljem tekstu: raspored) dužih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli škole i na zvaničnoj internet strani škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u svakom polugodištu.

Rasporedom može da se planira najviše jedna pismena provera u danu, a pored jednog pismenog zadatka koji je propisan programom nastave i učenja za osnovno obrazovanje i vaspitanje za pojedine predmete, mogu da se planiraju još dve pismene provere u nastavnoj nedelji.

Škola vodi računa o ravnomernom rasporedu opterećenja, a u najboljem interesu učenika.

Raspored utvrđuje direktor na predlog odeljenjskog veća.

Raspored može da se menja na predlog nastavnika, uz saglasnost odeljenjskog veća. Promenu rasporeda utvrđuje direktor. Izmenjeni raspored objavljuje se na isti način kao i raspored.

Odeljenjski starešina dužan je da prati da se pismeni zadaci i pismene provere, duže od 15 minuta, ostvaruju u skladu sa rasporedom i da blagovremeno ukazuje direktoru i nastavnicima na obavezu poštovanja rasporeda i propisani broj provera.

Nastavnik je dužan da obavesti učenike o sadržajima programa nastave i učenja koji će se pismeno proveravati prema rasporedu najkasnije pet radnih dana pre provere.

Pismene provere

Član 13

Provera postignuća učenika obavlja se na svakom času.

Pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta obavljaju se bez najave, a sprovode se radi utvrđivanja ostvarenosti cilja jednog ili više časova i savladanosti dela realizovanih programskih sadržaja, odnosno ostvarenosti operacionalizovanih ishoda i služe nastavniku radi praćenja postignuća učenika na kraju programske celine ili na kraju polugodišta.

Ocena iz pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta evidentira se u pedagoškoj dokumentaciji, odnosno ne upisuje se u dnevnik.

Ocena iz stava 3. ovog člana može da bude sastavni deo ocene koja je dobijena nekom drugom tehnikom ocenjivanja. Za ocene koje su dobijene iz provera postignuća u trajanju do 15 minuta ne izračunava se aritmetička sredina, niti se upisuje u dnevnik.

Rezultati pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta mogu se uzeti u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene učenika, a u najboljem interesu učenika.

Učenik u toku časa može da bude samo jedanput ocenjen za usmenu ili pismenu proveru postignuća.

Ocena iz usmene provere postignuća upisuje se u dnevnik, po pravilu neposredno po dobijanju ocene.

Ocena iz pismene provere postignuća upisuje se u dnevnik u roku od osam radnih dana od dana provere.

Ako nakon pismene provere postignuća više od polovine učenika jednog odeljenja, koji su radili pismenu proveru postignuća, dobije nedovoljnu ocenu, pismena provera se poništava za učenika koji je dobio nedovoljnu ocenu.

Ocena sa pismene provere može biti poništena i učeniku koji nije zadovoljan ocenom.

Pismena provera iz stava 9. ovog člana ponavlja se jedanput i može da bude organizovana na posebnom času.

Nastavnik planira poseban čas na kom se ponavlja pismena provera u skladu sa članom 12. stav 2. ovog pravilnika, o čemu obaveštava odeljenskog starešinu.

Predmetni nastavnik može da organizuje naknadnu proveru postignuća iz stava 12. ovog člana i za grupu učenika različitih odeljenja istog razreda.

Nakon poništene pismene provere, a pre organizovanja ponovljene, nastavnik je dužan da održi dopunsku nastavu, utvrdi i analizira zajedno sa učenicima razloge ostvarenosti loših postignuća i obavesti stručno veće i direktora škole.

Za učenika koji iz opravdanih razloga nije radio pismenu proveru postignuća, provera može da se organizuje i naknadno, s tim da je potrebno imati u vidu dnevno i nedeljno ograničenje broja pisanih provera učenika iz člana 12. stav 2. ovog pravilnika.

Naknadna provera postignuća iz stava 12. ovog člana najavljuje se, najmanje tri radna dana ranije.

Za učenika koji je opravdano odsutan sa nastave, od 11 do 15 radnih dana u kontinuitetu, škola je dužna da napravi plan ocenjivanja i da o njemu obavesti učenika i roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, imajući u vidu najbolji interes učenika.

Učenik i roditelj ima pravo uvida u pisani rad, kao i pravo na obrazloženje ocene.

Škola je dužna da pisane radove učenika čuva u školi do kraja tekuće školske godine i/ili do okončanja postupka.

Način ostvarivanja uvida u pisani rad škola utvrđuje u saradnji sa roditeljima.

Nastavničko, odeljenjsko i stručna veća planiraju, prate i analiziraju ocenjivanje i predlažu mere za unapređivanje kvaliteta ocenjivanja i postignuća učenika. U okviru mera za unapređivanje kvaliteta ocenjivanja i postignuća učenika utvrđuje se plan organizovanja dopunske nastave sa učenicima koji imaju teškoće u savladavanju programa iz pojedinih predmeta.

Ocenjivanje vladanja učenika

Član 14

Vladanje se ocenjuje najmanje dva puta u toku polugodišta.

Vladanje učenika prvog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku i na kraju polugodišta.

Vladanje učenika od drugog do osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se brojčano u toku i na kraju polugodišta.

Zaključna ocena iz vladanja učenika iz stava 2. ovog člana jeste: primerno, vrlo dobro, dobro, zadovoljavajuće i nezadovoljavajuće, i ne utiče na opšti uspeh učenika.

Zaključna ocena iz vladanja iz stava 3. ovog člana na kraju prvog i drugog polugodišta jeste: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1) i svaka od navedenih ocena utiče na opšti uspeh učenika.

Vladanje učenika na dužem kućnom i bolničkom lečenju, učenika koji stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje kod kuće i učenika za kojeg je organizovana nastava na daljinu, ocenjuje se.

Vladanje odraslih ne ocenjuje se.

Prilikom ocenjivanja vladanja sagledava se ponašanje učenika u celini.

Na ocenu iz vladanja ne utiču ocene iz predmeta.

Zaključnu ocenu iz vladanja donosi odeljensko veće na obrazloženi predlog odeljenskog starešine.

Učenik, njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Škola kontinuirano prati, analizira, blagovremeno preduzima mere u cilju razvijanja odgovornog ponašanja učenika i svih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu.

Opisna ocena iz vladanja u toku polugodišta

Član 15

Opisna ocena iz vladanja učenika iz člana 14. stav 2. ovog pravilnika utvrđuje se na osnovu učenikovog odnosa prema školskim obavezama i sopstvenim pravima i obavezama, naročito ponašanja prema drugim učenicima, zaposlenima u školi i drugim organizacijama u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, izrečenoj vaspitnoj ili vaspitno-disciplinskoj meri, školskoj imovini i imovini drugih lica, zaštiti i očuvanju životne sredine.

Ocena iz stava 1. ovog člana sadrži i vaspitnu preporuku.

Opis odnosa prema školskim obavezama i sopstvenim pravima i obavezama jeste:

1) u potpunosti izvršava obaveze u školi;

2) uglavnom izvršava obaveze u školi;

3) delimično izvršava obaveze u školi;

4) uglavnom ne izvršava obaveze;

5) ne izvršava obaveze u školi.

Opis ponašanja prema drugim učenicima, zaposlenima u školi i drugim organizacijama u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, školskoj imovini i imovini drugih lica, izrečenoj vaspitnoj ili vaspitno-disciplinskoj meri, zaštiti i očuvanju životne sredine jeste:

1) predstavlja pozitivan primer drugima svojim odnosom;

2) ima najčešće korektan odnos;

3) ponekad se neprimereno odnosi;

4) često ima neprimeren odnos;

5) najčešće ima neprimeren odnos.

Brojčane ocene iz vladanja u toku polugodišta

Član 16

Pojedinačna brojčana ocena iz vladanja u toku polugodišta utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma:

1) Ocenu primerno (5) dobija učenik koji je ostvario sledeće uslove:

- ističe se u izvršavanju školskih obaveza koje se odnose na nastavu i druge oblike rada i ispunjava ih u potpunosti i pravovremeno;

- poštuje pravila ponašanja i mere bezbednosti;

- predstavlja pozitivan primer za ugledanje, ističe se u razvoju i negovanju atmosfere drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u vršnjačkoj populaciji;

- svoje stavove brani argumentovano vodeći računa o osećanjima drugih i usvojenim pravilima ponašanja;

- svojim ponašanjem i inicijativama koje pokreće, promoviše pozitivne vrednosti, toleranciju, humanost, solidarnost i odgovornost prema sebi, drugima i okruženju;

- s poštovanjem i uvažavanjem se odnosi prema zaposlenima u školi i u drugim organizacijama;

- poštuje školsku imovinu i imovinu drugih;

- ima aktivan odnos prema očuvanju i zaštiti životne sredine.

2) Ocenu vrlo dobro (4) dobija učenik koji je ostvario sledeće uslove:

- uglavnom izvršava i ispunjava školske obaveze koje se odnose na nastavu i druge oblike rada;

- uglavnom poštuje pravila ponašanja i mere bezbednosti;

- ima korektan odnos prema drugim učenicima;

- prihvata i primenjuje pravila u negovanju atmosfere drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u vršnjačkoj populaciji;

- braneći svoje stavove manje vodi računa o usvojenim pravilima ponašanja i osećanjima drugih;

- svojim ponašanjem i inicijativama podržava i promoviše pozitivne vrednosti, toleranciju, humanost, solidarnost i odgovornost prema sebi, drugima i okruženju;

- ima korektan odnos prema zaposlenima u školi i u drugim organizacijama;

- preuzima odgovornost za svoje postupke i koriguje svoje ponašanje nakon opomene ili izrečene vaspitne mere;

- ima korektan odnos prema školskoj imovini i imovini drugih;

- čuva životnu sredinu.

3) Ocenu dobar (3) dobija učenik koji je ostvario sledeće uslove:

- povremeno postoje situacije kada ga je potrebno opominjati na izvršavanje školskih obaveza koje se odnose na nastavu i druge oblike rada;

- delimično poštuje pravila ponašanja i mere bezbednosti;

- povremeno postoje situacije kada ga je potrebno opominjati na obaveznost korektnog ponašanja prema učenicima;

- povremeno postoje situacije kada ga je potrebno opominjati na pravila u negovanju atmosfere drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u vršnjačkoj populaciji;

- braneći svoje stavove ne vodi dovoljno računa o usvojenim pravilima ponašanja i osećanjima drugih;

- svojim ponašanjem i inicijativama povremeno podržava i promoviše pozitivne vrednosti, toleranciju, humanost, solidarnost i odgovornost prema sebi, drugima i okruženju;

- nema uvek korektan odnos prema zaposlenima u školi i u drugim organizacijama;

- prihvata odgovornost za svoje ponašanje i koriguje ga u pojačanom vaspitnom radu, ali ponavlja postupke za koje je već upozoren;

- povremeno pokazuje nemar prema školskoj imovini i imovini drugih;

- povremeno pokazuje nemar prema životnoj sredini.

4) Ocenu zadovoljavajuće (2) dobija učenik koji je ostvario sledeće uslove:

- učestalo ga je potrebno opominjati na izvršavanje školskih obaveza koje se odnose na nastavu i druge oblike rada;

- minimalno poštuje pravila ponašanja i mere bezbednosti;

- učestalo ga je potrebno opominjati na obaveznost korektnog ponašanja prema učenicima, pri čemu uglavnom izostaje korekcija ponašanja;

- učestalo ga je potrebno opominjati na pravila u negovanju atmosfere drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u vršnjačkoj populaciji, pri čemu uglavnom izostaje korekcija ponašanja;

- braneći svoje stavove ne vodi računa o usvojenim pravilima ponašanja i osećanjima drugih;

- svojim ponašanjem i inicijativama retko podržava i promoviše pozitivne vrednosti, toleranciju, humanost, solidarnost i odgovornost prema sebi, drugima i okruženju;

- ne poštuje i ne uvažava zaposlene u školi i u drugim organizacijama;

- teško prihvata odgovornost za svoje ponašanje i ponavlja ponašanja za koja mu je izrečena vaspitna i/ili vaspitno-disciplinska mera;

- ne čuva školsku imovinu i imovinu drugih;

- pokazuje nemar prema očuvanju životne sredine.

5) Ocenu nezadovoljavajuće (1) dobija učenik koji je ostvario sledeće uslove:

- i pored opomena i pojačanog vaspitnog rada ne izvršava školske obaveze koje se odnose na nastavu i druge oblike rada;

- ne poštuje pravila ponašanja i ne pridržava se mera bezbednosti;

- i pored opomena učestalo krši pravila korektnog ponašanja prema učenicima, pri čemu izostaje korekcija ponašanja;

- i pored opomena učestalo krši pravila u negovanju atmosfere drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u vršnjačkoj populaciji, pri čemu izostaje korekcija ponašanja;

- ne poštuje ličnost drugih učenika i prema njima se ponaša netolerantno, ugrožavajući i povređujući prava i osećanja drugih;

- svojim ponašanjem i inicijativama ne podržava i ne promoviše pozitivne vrednosti, toleranciju, humanost, solidarnost i odgovornost prema sebi, drugima i okruženju;

- ugrožava i povređuje prava zaposlenih u školi i u drugim organizacijama;

- ne prihvata odgovornost za svoje ponašanje i ne popravlja svoje ponašanje nakon pojačanog vaspitnog rada;

- pokazuje destruktivno ponašanje prema školskoj imovini i imovini drugih;

- pokazuje destruktivno ponašanje prema životnoj sredini.

Ocene date na osnovu stava 1. ovog člana smatraju se pojedinačnim ocenama i sastavni su deo zaključne ocene iz vladanja.

Učenik je obavezan da redovno pohađa nastavu.

Na ocenu iz vladanja u toku školske godine utiče redovnost pohađanja nastave od strane učenika, kao i izrečene vaspitne i vaspitno-disciplinske mere.

Učenik koji neopravdano izostaje sa nastave u toku školske godine, a na osnovu redovnog praćenja i obaveštavanja roditelja, ocenjuje se pojedinačnom ocenom iz vladanja:

1) vrlo dobro (4) kada neopravdano izostane sa 8 časova;

2) dobro (3) kada neopravdano izostane sa najviše 15 časova;

3) zadovoljavajuće (2) kada neopravdano izostane sa najviše 25 časova;

4) nezadovoljavajuće (1) kada neopravdano izostane sa 26 i više časova.

Ocene date na osnovu stava 5. ovog člana smatraju se pojedinačnim ocenama i sastavni su deo zaključne ocene iz vladanja.

Ocena iz vladanja data na osnovu neredovnog pohađanja nastave od strane učenika povlači izricanje vaspitne i vaspitno-disciplinske mere, što škola uređuje svojim aktom.

Ocena iz vladanja u toku školske godine je i pojedinačna ocena data na osnovu izrečene vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i to:

- ukor odeljenskog starešine - vrlo dobro (4);

- ukor odeljenskog veća - dobro (3);

- ukor direktora - zadovoljavajuće (2);

- ukor nastavničkog veća - nezadovoljavajuće (1).

Ocene date na osnovu stava 7. smatraju se pojedinačnim ocenama i sastavni su deo zaključne ocene iz vladanja.

Učenik koji je ocenjen na osnovu stava 5. ovog člana, ne ocenjuje se na osnovu stava 7. ovog člana ukoliko je razlog za izricanje vaspitne i vaspitno-disciplinske mere neopravdano izostajanje učenika.

Škola je u obavezi da evidentirane izostanke utvrdi kao opravdane ili neopravdane odmah, a najkasnije u roku od osam radnih dana od dana povratka učenika na nastavu.

Zaključna ocena iz vladanja

Član 17

Zaključna ocena iz vladanja iz člana 14. st. 4. i 5. ovog pravilnika, utvrđuje se na osnovu opisnih ocena iz člana 15. i brojčanih ocena iz člana 16. ovog pravilnika.

Prilikom zaključivanja ocene, a na osnovu ponašanja učenika u celini, ima se u vidu i angažovanje učenika u vannastavnim aktivnostima, u skladu sa školskim dokumentima (slobodne aktivnosti, učenička zadruga, zaštita životne sredine, zaštita od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, društveno-koristan rad i humanitarne aktivnosti i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kulturna aktivnost škole), procenjivanjem njegovog ponašanja i izvršavanja obaveza propisanih zakonom.

Ako učenik ima izrečene vaspitne ili vaspitno-disciplinske mere izrečene za lakše povrede obaveza učenika propisane opštim aktom ustanove, za teže povrede obaveza učenika i povrede zabrane, propisane Zakonom, kao i ukoliko je osnovano udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada koji obuhvata obaveznu nastavu i ostale oblike obrazovno-vaspitnog rada, njihovi efekti se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene iz vladanja.

Zaključnu ocenu iz vladanja, na predlog odeljenjskog starešine, utvrđuje odeljenjsko veće.

Zaključna ocena iz vladanja utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta, na osnovu svih pojedinačnih ocena koje su unete u dnevnik od početka školske godine, a u skladu sa zakonom.

Zaključna ocena iz vladanja ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik.

Zaključna brojčana ocena iz vladanja, ne može da bude manja od:

1) primerno (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;

2) vrlo dobro (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;

3) dobro (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;

4) zadovoljavajuće (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.

5) nezadovoljavajuće (1), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena manja od 1,50.

Zaključna brojčana ocena na polugodištu ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja aritmetičke sredine iz stava 7. ovog člana, na kraju drugog polugodišta.

Ukoliko je došlo do pozitivnih promena u ponašanju učenika, njegova zaključna ocena iz vladanja može biti veća od aritmetičke sredine svih utvrđenih ocena.

Ukoliko je došlo do negativnih promena u ponašanju učenika, njegova zaključna ocena iz vladanja može biti manja od aritmetičke sredine svih utvrđenih ocena.

Ako odeljenjsko veće ne prihvati obrazloženi predlog zaključne ocene odeljenskog starešine, novu ocenu utvrđuje odeljenjsko veće glasanjem. Nova ocena utvrđuje se javnim glasanjem većine prisutnih članova odeljenskog veća.

Utvrđena ocena iz stava 11. ovog člana evidentira se u napomeni, a u zapisniku odeljenjskog veća šire se obrazlaže.

Zaključna ocena utvrđena na odeljenjskom veću upisuje se u dnevnik u predviđenu rubriku.

Učenik, njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Ocenjivanje na ispitu

Član 18

Ocena na ispitu utvrđuje se na osnovu ostvarenosti propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća učenika, većinom glasova ukupnog broja članova komisije, u skladu sa Zakonom. Ocena komisije je konačna, odnosno, ne utvrđuje se na odeljenjskom veću.

Škola vodi računa o ravnomernom rasporedu opterećenja polaganja ispita, a u najboljem interesu učenika.

Učenik, njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor na ocenu na ispitu, u skladu sa Zakonom.

Opšti uspeh učenika

Član 19

Opšti uspeh učenika utvrđuje se u skladu sa Zakonom.

Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i iz izbornog programa drugi strani jezik, kao i ocene iz vladanja počev od drugog razreda.

Opšti uspeh učenika upućenih na razredni, odnosno popravni ispit utvrđuje se nakon obavljenog razrednog, odnosno popravnog ispita, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine.

Opšti uspeh učenika je: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan.

Učenik je postigao opšti uspeh:

1) odličan - ako ima srednju ocenu najmanje 4,50;

2) vrlo dobar - ako ima srednju ocenu od 3,50 zaključno sa 4,49;

3) dobar - ako ima srednju ocenu od 2,50 zaključno sa 3,49;

4) dovoljan - ako ima srednju ocenu do 2,49.

Učenik koji je na kraju školske godine ocenjen i ima prelazne ocene iz svih obaveznih predmeta i iz izbornog programa drugi strani jezik i koji je ocenjen iz svih ostalih izbornih programa i aktivnosti prelazi u naredni razred.

Učenik nije sa uspehom završio razred, odnosno ima nedovoljan uspeh ukoliko ima više od dve nedovoljne ocene, osim ocene iz vladanja ili nije položio popravni ispit, osim učenika drugog i trećeg razreda koji se prevodi u naredni razred, u skladu sa Zakonom.

Zaključna ocena iz izbornih programa i aktivnosti je opisna i to: ističe se, dobar i zadovoljava i ne utiče na opšti uspeh učenika, osim iz izbornog programa drugi strani jezik koji se ocenjuje brojčano i zaključna ocena utiče na opšti uspeh učenika.

Opšti uspeh ne utvrđuje se učeniku koji ima nedovoljnu ocenu iz predmeta ili je neocenjen iz predmeta do okončanja postupka ocenjivanja.

Opšti uspeh ne utvrđuje se ni u slučaju kada je učenik neocenjen iz predmeta koji se ocenjuje opisnom ocenom.

Učeniku koji na kraju prvog polugodišta nije ocenjen, u skladu sa posebnim zakonom, iz jednog ili više obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti zbog odsustvovanja sa nastave, ne utvrđuje se opšti uspeh i konstatuje se da je učenik neocenjen na kraju prvog polugodišta.

Učeniku iz stava 10. ovog člana u rubriku u okviru obrasca evidencije, odnosno obrasca javne isprave u kojoj se ističe opšti uspeh, unose se reči: "uspeh nije utvrđen".

Učeniku kojem je u prvom polugodištu zaključena ocena iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti, a koji u drugom polugodištu nije ocenjen pre upućivanja na razredni ispit škola može, imajući u vidu najbolji interes učenika, da omogući ocenjivanje u skladu sa posebnim zakonom.

Obaveštavanje o ocenjivanju

Član 20

Na početku školske godine učenici i roditelji obaveštavaju se o kriterijumima, načinu, postupku, dinamici i rasporedu ocenjivanja iz svih obaveznih predmeta, izbornih programa, aktivnosti i vladanja.

Odeljenjski starešina je obavezan da blagovremeno, a najmanje četiri puta u toku školske godine, na primeren način obaveštava roditelje o postignućima učenika, napredovanju, motivaciji za učenje i napredovanje, vladanju i drugim pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

Obavezan deo obaveštenja roditelju, u delu vladanja, je obaveštenje o redovnosti pohađanja nastave, kao i izrečene vaspitne i vaspitno-disciplinske mere.

Roditelj može od škole da traži stručnu pomoć u rešavanju obrazovnih-vaspitnih problema deteta, ako ih uoči.

Ako roditelj ne dolazi na roditeljske i individualne sastanke, odeljenjski starešina je dužan da ga blagovremeno, zvanično, u pismenoj formi obavesti o uspehu i ocenama, eventualnim teškoćama i izostancima učenika i posledicama izostajanja učenika i pozove ga na individualni razgovor.

Ako se roditelj u roku od 15 dana od dana dobijanja poziva ne odazove na poziv iz stava 5. ovog člana, škola će o tome obavestiti nadležni centar za socijalni rad i zatražiti njegovo postupanje.

Škola u poslednjoj nedelji prvog polugodišta, kao i poslednjoj nedelji nastavne godine ne organizuje roditeljske sastanke i informativne razgovore sa roditeljima.

Evidencija o uspehu učenika

Član 21

Nastavnik u postupku ocenjivanja prikuplja i beleži podatke o postignućima učenika, procesu učenja, napredovanju i razvoju učenika tokom godine u propisanoj evidenciji i pedagoškoj dokumentaciji iz člana 3. stav 6. ovog pravilnika.

Podaci uneti u pedagošku dokumentaciju koriste se za potrebe informisanja roditelja prilikom odlučivanja po prigovoru ili žalbi na ocenu, kao i u procesu samovrednovanja i eksternog vrednovanja kvaliteta rada ustanove.

Član 22

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 34/19, 59/20 i 81/20).

Član 23

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".