PRAVILNIKO SADRŽAJU BEZBEDNOSNOG LISTA("Sl. glasnik RS", br. 11/2024) |
Ovim pravilnikom propisuje se bliži sadržaj bezbednosnog lista.
Bezbednosni list sadrži podatke svrstane u 16 poglavlja, i to:
1) Poglavlje 1. Identifikacija hemikalije i privrednog društva/ preduzetnika;
2) Poglavlje 2. Identifikacija opasnosti;
3) Poglavlje 3. Sastav/ Podaci o sastojcima;
4) Poglavlje 4. Mere prve pomoći;
5) Poglavlje 5. Mere za gašenje požara;
6) Poglavlje 6. Mere u slučaju slučajnog ispuštanja;
7) Poglavlje 7. Rukovanje i skladištenje;
8) Poglavlje 8. Kontrola izloženosti/ lična zaštita;
9) Poglavlje 9. Fizička i hemijska svojstva;
10) Poglavlje 10. Stabilnost i reaktivnost;
11) Poglavlje 11. Toksikološki podaci;
12) Poglavlje 12. Ekotoksikološki podaci;
13) Poglavlje 13. Odlaganje;
14) Poglavlje 14. Podaci o transportu;
15) Poglavlje 15. Regulatorni podaci;
16) Poglavlje 16. Ostali podaci.
Poglavlja iz stava 1. ovog člana sadrže podpoglavlja.
Nazivi podpoglavlja iz stava 2. ovog člana dati su u Prilogu 1 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Bezbednosni list izrađuje se za jednu hemikaliju.
Izuzetno, jedan bezbednosni list može da obuhvati više supstanci, odnosno smeša, ako su podaci u tom bezbednosnom listu u svim poglavljima potpuno odgovarajući za sve supstance, odnosno smeše.
Kada jedan bezbednosni list obuhvata različite forme supstance, navode se svi relevantni podaci i jasno naznačava na koju formu se određeni podatak odnosi, a može se izraditi zaseban bezbednosni list za svaku formu supstance.
U svakom relevantnom poglavlju bezbednosnog lista navodi se i da li bezbednosni list obuhvata različite nano forme i koje, kao i veza relevantnih bezbednosnih podataka sa svakom od tih nano formi.
Podaci u bezbednosnom listu moraju biti jasni i sažeti, a jezik koji se koristi jednostavan, jasan, precizan, bez žargona, akronima i skraćenica.
U bezbednosnom listu ne smeju se navoditi obaveštenja kao što su: "može biti opasna", "nema efekata na zdravlje", "bezbedna pri većini uslova korišćenja", "nije štetna" ili bilo koje drugo obaveštenje koje ukazuje da hemikalija nije opasna, ili koje nije u skladu sa klasifikacijom hemikalije.
Na prvoj strani bezbednosnog lista navodi se datum izrade.
Ako je bezbednosni list revidiran, na prvoj strani navodi se datum izrade revidiranog bezbednosnog lista, broj verzije, broj revizije i datum od kog se zamenjuje prethodna verzija bezbednosnog lista.
Broj strana bezbednosnog lista nije ograničen i srazmeran je opasnosti hemikalije i dostupnim informacijama.
Sve strane bezbednosnog lista, uključujući i priloge, moraju biti numerisane i imati oznaku ukupnog broja strana (npr. strana 1 od 3) ili navod da postoji sledeća strana (npr. "nastavak na sledećoj strani"), odnosno da je ta strana poslednja strana bezbednosnog lista (npr. "kraj bezbednosnog lista").
Bezbednosni list ne sme da sadrži prazna podpoglavlja.
Pri navođenju podataka u bezbednosnom listu koriste se zakonske merne jedinice.
Poglavlje 1. Identifikacija hemikalije i privrednog društva/ preduzetnika
Poglavlje o identifikaciji hemikalije i privrednog društva/ preduzetnika sadrži:
1) Podpoglavlje 1.1. Identifikator proizvoda;
2) Podpoglavlje 1.2. Identifikovani načini korišćenja hemikalije i načini korišćenja koji se ne preporučuju;
3) Podpoglavlje 1.3. Podaci o snabdevaču bezbednosnog lista;
4) Podpoglavlje 1.4. Broj telefona za hitne slučajeve.
U Podpoglavlju 1.1. Identifikator proizvoda navodi se identifikator proizvoda za supstancu, odnosno smešu, koji mora biti u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija i identičan onom koji je naveden na etiketi.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana mogu se navesti i ostali nazivi ili sinonimi kojima se hemikalija identifikuje, a za supstancu koja je registrovana u Evropskoj uniji može se navesti i registracioni broj koji joj je dodeljen.
U Podpoglavlju 1.2. Identifikovani načini korišćenja hemikalije i načini korišćenja koji se ne preporučuju navodi se kratak opis načina korišćenja hemikalije koji su značajni za korisnika (npr. čišćenje podova, industrijska upotreba u proizvodnji polimera, profesionalna upotreba u agensima za čišćenje).
Kada je potrebno, navode se i načini korišćenja hemikalije koje snabdevač ne preporučuje i razlozi za to, s tim da se ne moraju navesti svi načini korišćenja koji se ne preporučuju.
U Podpoglavlju 1.3. Podaci o snabdevaču bezbednosnog lista navodi se:
a) ime snabdevača bezbednosnog lista;
b) da li je to lice proizvođač, uvoznik, dalji korisnik ili distributer;
v) adresa i broj telefona;
g) elektronska adresa lica odgovornog za bezbednosni list.
U Podpoglavlju 1.4. Broj telefona za hitne slučajeve navodi se broj telefona Nacionalnog centra za kontrolu trovanja i podaci o drugim službama koje pružaju informacije u hitnim slučajevima, ako su dostupni.
Kada postoje bilo kakva ograničenja u radu službi iz stava 1. ovog člana, npr. pružaju informacije samo u toku utvrđenog radnog vremena, ili samo određenu vrstu informacije, to se jasno navodi.
Poglavlje 2. Identifikacija opasnosti
Poglavlje o identifikaciji opasnosti sadrži:
1) Podpoglavlje 2.1. Klasifikacija hemikalije;
2) Podpoglavlje 2.2. Elementi obeležavanja;
3) Podpoglavlje 2.3. Ostale opasnosti.
U Podpoglavlju 2.1. Klasifikacija hemikalije navodi se klasifikacija supstance, odnosno smeše u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija.
Kada smeša ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju, to se jasno navodi.
Ako su u Podpoglavlju 2.1. Klasifikacija hemikalije korišćene skraćenice za klase opasnosti i oznake za obaveštenja o opasnosti, pun naziv svih klasa opasnosti i tekst svih obaveštenja o opasnosti mora se navesti u Poglavlju 16, a u ovom podpoglavlju se upućuje na to poglavlje.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana navode se najvažniji štetni fizički efekti i štetni efekti hemikalije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, u skladu sa podacima iz Poglavlja 9-12, na način koji omogućuje da lica koja nisu stručna identifikuju opasnosti hemikalije.
U Podpoglavlju 2.2. Elementi obeležavanja navode se elementi obeležavanja koji se na osnovu klasifikacije hemikalije navode na etiketi, i to: piktogrami opasnosti, reč upozorenja, obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostrožnosti.
Umesto piktograma opasnosti u boji može se prikazati crno-bela grafička reprodukcija.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana navode se i dodatni elementi obeležavanja i informacije koje se navode na etiketi u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija.
U Podpoglavlju 2.3. Ostale opasnosti navodi se da li hemikalija ispunjava kriterijume za perzistentne - bioakumulativne - toksične (u daljem tekstu: PBT) ili veoma perzistentne - veoma bioakumulativne hemikalije (u daljem tekstu: vPvB), kao i da li ima svojstva koja remete endokrini sistem.
Kada je hemikalija smeša, navode se podaci za svaku supstancu koja je prisutna u smeši u koncentraciji koja je jednaka ili veća od 0,1% (maseni procenti).
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, navode se podaci o opasnostima koje nisu obuhvaćene klasifikacijom, ali mogu doprineti ukupnoj opasnosti hemikalije, kao što su: formiranje zagađivača vazduha u toku očvršćivanja ili obrade, prašljivost, eksplozivna svojstva koja ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u klasu eksploziva u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, opasnost od eksplozivne prašine, unakrsna senzibilizacija, gušenje, smrzavanje, velika sposobnost razvijanja mirisa ili ukusa, ili efekti na životnu sredinu, kao što su opasnost za zemljišne organizme ili potencijal za stvaranje fotohemijskog ozona.
U slučaju opasnosti od eksplozivne prašine, navodi se obaveštenje: "Može nastati eksplozivna smeša prašine i vazduha, ako se disperguje".
Poglavlje 3. Sastav/ Podaci o sastojcima
U Poglavlju 3. Sastav/ Podaci o sastojcima navode se podaci o hemijskom identitetu sastojaka supstance, odnosno smeše, uključujući nečistoće i aditive za stabilnost, kao i odgovarajući dostupni bezbednosni podaci u vezi sa površinskom hemijom.
Poglavlje o sastavu, odnosno podacima o sastojcima sadrži:
1) Podpoglavlje 3.1. Podaci o sastojcima supstance;
2) Podpoglavlje 3.2. Podaci o sastojcima smeše.
Bezbednosni list sadrži samo jedno od podpoglavlja iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od toga da li se izrađuje za supstancu ili smešu.
U Podpoglavlju 3.1. Podaci o sastojcima supstance navodi se hemijski identitet glavnog sastojka supstance, i to najmanje identifikator proizvoda za supstancu ili neki od podataka iz člana 10. stav 2. ovog pravilnika.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana navode se i podaci o hemijskom identitetu nečistoće, aditiva za stabilnost ili pojedinačnog sastojka koji nije glavni sastojak supstance, a koji je klasifikovan i doprinosi klasifikaciji supstance, i to:
a) identifikator proizvoda u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija;
b) jedan od ostalih naziva (npr. uobičajen naziv, trgovačko ime, skraćenica) ili identifikacioni broj, ukoliko identifikator proizvoda nije dostupan.
Podaci o specifičnim graničnim koncentracijama, M-faktorima i procenjenoj vrednosti akutne toksičnosti koji su za supstancu navedeni u propisu kojim se uređuje Spisak klasifikovanih supstanci ili su određeni u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, navode se kada su dostupni.
Pored podataka o sastojcima supstance iz st. 1-3 ovog člana, mogu da se navedu i podaci o ostalim sastojcima supstance uključujući i one koji nisu klasifikovani.
U podpoglavlju iz stava 1. ovog člana mogu se pružiti podaci o multi-konstituentnim supstancama.
U Podpoglavlju 3.2. Podaci o sastojcima smeše navodi se identifikator proizvoda, koncentracija ili opseg koncentracije i klasifikacija za sve supstance iz čl. 22. i 23. ovog pravilnika.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana mogu da se navedu i podaci o svim supstancama u smeši, uključujući supstance koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju.
Koncentracije supstanci u smeši navode se na jedan od sledećih načina:
a) tačan maseni ili zapreminski procenat u opadajućem redosledu, ukoliko je to tehnički moguće;
b) opseg koncentracije (maseni ili zapreminski procenat) u opadajućem redosledu, ukoliko je to tehnički moguće.
Kada se navodi opseg koncentracije u procentima, opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu navode se za efekte najveće koncentracije svakog od sastojaka.
Ako je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva, umesto identifikatora proizvoda može se koristiti taj naziv.
Za smešu koja ispunjava kriterijume za klasifikaciju u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija navode se sledeće supstance zajedno sa njihovom koncentracijom ili opsegom koncentracije u smeši:
1) supstance koje predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ili životnu sredinu prema propisu kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ako su te supstance prisutne u pojedinačnim koncentracijama koje su jednake ili veće od najniže koncentracije od sledećih:
a) opšte granične vrednosti navedene u Prilogu 1. Tabela 1.1. propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija;
b) opšte granične koncentracije navedene u Prilogu 1. Deo 3-5 propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, uzimajući u obzir koncentracije utvrđene u napomenama uz tabele u Prilogu 1. Deo 3. propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija u vezi sa obavezom činjenja dostupnim bezbednosnog lista za smešu na zahtev, a za opasnost od aspiracije iz Priloga 1. Deo 3. odeljak 3.10. propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ≥ 1%;
v) specifične granične koncentracije navedene u propisu kojim se uređuje Spisak klasifikovanih supstanci;
g) opšte granične vrednosti navedene u Prilogu 1. Tabela 1.1. propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, korigovane primenom izračunavanja iz Priloga 1. Deo 4. odeljak 4.1. propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ako je u Tabeli 1. propisa kojim se uređuje Spisak klasifikovanih supstanci naveden M faktor za supstancu;
d) specifične granične koncentracije navedene u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja;
đ) jedne desetine vrednosti specifične granične koncentracije za supstancu klasifikovanu u klasu senzibilizacija kože ili senzibilizacija respiratornih organa za koju je propisana specifična granična koncentracija;
e) granične koncentracije navedene u Prilogu 6 propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija;
ž) opšte granične vrednosti navedene u Prilogu 1. Tabela 1.1. propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, korigovane primenom izračunavanja iz Priloga 1. Deo 4. odeljak 4.1. propisa kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ako je u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja naveden M faktor za supstancu;
2) supstance koje nisu obuhvaćene u tački 1) ovog stava, a za koje su propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu utvrđene granične vrednosti izloženosti na radnom mestu;
3) supstance koje su PBT ili vPvB i supstance navedene u Listi supstanci kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost iz razloga drugačijih od opasnosti navedenih pod tačkom 1) ovog člana, kao što su supstance koje remete endokrini sistem, ako je koncentracija pojedinačne supstance jednaka ili veća od 0,1%.
Za smeše koje ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju prema propisu kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija navode se supstance zajedno sa njihovom koncentracijom ili opsegom koncentracije u smeši, ako su prisutne u pojedinačnim koncentracijama koje su jednake ili veće od:
1) 1% (maseni procenat) u negasovitim smešama i 0,2% (zapreminski procenat) u gasovitim smešama za:
a) supstance koje predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu prema propisu kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ili
b) supstance za koje su propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu utvrđene granične vrednosti izloženosti na radnom mestu;
2) 0,1% (maseni procenat) za supstance koje su identifikovane kao PBT, vPvB i supstance navedene u Listi supstanci kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost iz razloga drugačijih od opasnosti navedenih u tački 1) ovog člana kao što su supstance koje remete endokrini sistem;
3) 0,1% za supstance klasifikovane u klasu senzibilizacija kože, kategorija 1 ili 1B, senzibilizacija respiratornih organa, kategorija 1 ili 1B, ili karcinogenost, kategorija 2;
4) 0,01% za supstance klasifikovane u klasu senzibilizacija kože, kategorija 1A, ili senzibilizacija respiratornih organa, kategorija 1A;
5) jedne desetine vrednosti specifične granične koncentracije za supstancu klasifikovanu u klasu senzibilizacija kože ili senzibilizacija respiratornih organa za koju je propisana specifična granična koncentracija;
6) 0,1% za supstancu koja je klasifikovana u klasu reproduktivna toksičnost, kategorija 1A, 1B, ili 2, ili zbog efekata na, ili putem laktacije.
Za supstance navedene u Podpoglavlju 3.2. navodi se klasifikacija supstance prema propisu kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, uključujući skraćenice za klase opasnosti i kategorije opasnosti u skladu sa propisom kojim se uređuje Spisak klasifikovanih supstanci, kao i obaveštenja o opasnosti i dodatna obaveštenja o opasnosti.
U ovom podpoglavlju ne mora se navoditi tekst obaveštenja o opasnosti i dodatnih obaveštenja o opasnosti, dovoljno je navesti njihove oznake.
Kada obaveštenja o opasnosti i dodatna obaveštenja o opasnosti nisu napisana u celosti u ovom podpoglavlju, upućuje se na Poglavlje 16. gde se navodi potpun tekst svih relevantnih obaveštenja o opasnosti.
Ako supstanca ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju, navodi se razlog za navođenje supstance u Podpoglavlju 3.2, kao što je: "vPvB supstanca koja nije klasifikovana" ili "supstanca za koju su utvrđene granične vrednosti izloženosti na radnom mestu".
Za supstance navedene u Podpoglavlju 3.2. pored podataka iz st. 1. i 4. ovog člana navodi se specifična granična koncentracija, M-faktor i procenjena vrednost akutne toksičnosti kako su navedeni u propisu kojim se uređuje Spisak klasifikovanih supstanci, ili kako su utvrđeni u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ako su dostupni.
Ako je supstanca u smeši u nano formi, navode se karakteristike čestica koje imaju uticaj na bezbednost smeše.
Za supstance navedene u Podpoglavlju 3.2. navodi se naziv i ES broj u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ako je dostupan.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana mogu da se navedu SAЅ broj, hemijski naziv supstance prema IUPAC nomenklaturi i registracioni broj supstance u Evropskoj uniji, ukoliko su dostupni.
Za supstance navedene u ovom podpoglavlju pomoću alternativnog hemijskog naziva u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, ne moraju se navoditi ES broj, registracioni broj supstance u Evropskoj uniji i ostali podaci za preciznu identifikaciju supstance.
Poglavlje o merama prve pomoći sadrži:
1) Podpoglavlje 4.1. Opis mera prve pomoći;
2) Podpoglavlje 4.2. Najvažniji simptomi i efekti, akutni i odloženi;
3) Podpoglavlje 4.3. Naznačavanje potrebne hitne medicinske pomoći i posebnog tretmana.
U Poglavlju 4. Mere prve pomoći opisuju se početne mere prve pomoći na način da može da ih razume i pruži osoblje koje nije obučeno, bez upotrebe sofisticirane opreme i u odsustvu širokog spektra lekova. Navodi se da li je neophodna medicinska pomoć, uključujući podatak o njenoj hitnosti.
U Podpoglavlju 4.1. Opis mera prve pomoći navode se uputstva za pružanje prve pomoći za svaki od puteva izlaganja hemikaliji (udisanjem, u kontaktu sa kožom ili očima, i ako se proguta).
Pored podataka iz stava 1. ovog člana navode se i saveti da li:
a) je neophodna hitna medicinska pomoć i da li se mogu očekivati odloženi efekti nakon izlaganja;
b) se preporučuje premeštanje lica koje je bilo izloženo na svež vazduh;
v) se preporučuje uklanjanje i podešavanje odeće i obuće lica koje je bilo izloženo;
g) se preporučuje oprema za ličnu zaštitu za lica koja pružaju prvu pomoć.
U Podpoglavlju 4.2. Najvažniji simptomi i efekti, akutni i odloženi, navode se sažeti podaci o najvažnijim simptomima i efektima izlaganja, akutnim i odloženim.
U Podpoglavlju 4.3. Naznačavanje potrebne hitne medicinske pomoći i posebnog tretmana navode se podaci o kliničkom ispitivanju i medicinskom praćenju odloženih efekata hemikalije, specifični podaci o antidotima, ako su poznati, i podaci o kontraindikacijama.
Kada je za hemikaliju utvrđeno da određena sredstva za pružanje specifičnog hitnog tretmana moraju biti dostupna na radnom mestu, to se mora navesti.
Poglavlje 5. Mere za gašenje požara
Poglavlje o merama za gašenje požara sadrži:
1) Podpoglavlje 5.1. Sredstva za gašenje požara;
2) Podpoglavlje 5.2. Posebne opasnosti koje potiču od supstance ili smeše;
3) Podpoglavlje 5.3. Savet za vatrogasce.
U Podpoglavlju 5.1. Sredstva za gašenje požara navode se podaci o odgovarajućem sredstvu za gašenje požara ukoliko hemikalija izazove požar ili do njega dođe u blizini hemikalije, kao i podaci o neodgovarajućim sredstvima za gašenje požara u specifičnim situacijama.
U Podpoglavlju 5.2. Posebne opasnosti koje potiču od supstance ili smeše navode se moguće opasnosti, kao što su opasni proizvodi sagorevanja koji nastaju kada supstanca ili smeša gori (npr. prilikom gorenja može proizvesti toksične dimove ugljen-monoksida ili pri sagorevanju proizvodi okside sumpora i azota).
U Podpoglavlju 5.3. Savet za vatrogasce navode se saveti o merama zaštite koje treba preduzeti tokom gašenja požara (npr. održavajte kontejnere hladnim uz pomoć vodenog spreja), kao i podaci o posebnoj zaštitnoj opremi za vatrogasce (čizme, odela, rukavice, zaštita za oči i lice, aparat za disanje i dr.).
Poglavlje 6. Mere u slučaju slučajnog ispuštanja
Poglavlje o merama u slučaju slučajnog ispuštanja sadrži:
1) Podpoglavlje 6.1. Lične predostrožnosti, zaštitna oprema i postupci u slučaju opasnosti;
2) Podpoglavlje 6.2. Predostrožnosti za životnu sredinu;
3) Podpoglavlje 6.3. Metode i materijali za ograničavanje i čišćenje;
4) Podpoglavlje 6.4. Upućivanje na druga poglavlja.
U Podpoglavlju 6.1. Lične predostrožnosti, zaštitna oprema i postupci u slučaju opasnosti, navode se uputstva za lica koja nisu pripadnici službe za reagovanje na vanrednu situaciju i uputstva za osoblje službe za reagovanje na vanrednu situaciju.
Uputstva za lica koja nisu pripadnici službe za reagovanje na vanrednu situaciju sadrže podatke o nošenju odgovarajuće zaštitne opreme da bi se sprečila kontaminacija kože, očiju i lične odeće (uključujući opremu lične zaštite na koju upućuje Poglavlje 8 bezbednosnog lista), uklanjanju izvora paljenja, obezbeđivanju dovoljne ventilacije, kontroli prašine i sl., i postupcima u slučaju opasnosti, kao što je potreba za evakuacijom ugroženog područja ili potreba da se konsultuje stručnjak.
Uputstva za osoblje službe za reagovanje u vanrednim situacijama sadrže podatke o odgovarajućem materijalu za ličnu zaštitnu odeću (npr. odgovarajuće: butilen, neodgovarajuće: polivinil-hlorid (PVC)).
U Podpoglavlju 6.2. Predostrožnosti za životnu sredinu navode se uputstva o merama predostrožnosti za životnu sredinu koje treba preduzeti u vezi sa slučajnim izlivanjem i ispuštanjem hemikalije (npr. držati dalje od odvoda, površinskih i podzemnih voda).
U Podpoglavlju 6.3. Metode i materijali za ograničavanje i čišćenje navode se:
a) uputstvo o merama koje treba preduzeti da se ograniči razlivanje hemikalije (odgovarajuće tehnike ograničavanja uključuju zaštitno ograđivanje (tankvana) i pokrivanje odvoda, kao i postupke zaustavljanje nekontrolisanog izlivanja);
b) uputstvo o merama koje treba preduzeti za čišćenje prosutog sadržaja (odgovarajući postupci čišćenja uključuju: tehnike neutralizacije; tehnike dekontaminacije; materijal za adsorpciju; tehnike čišćenja; tehnike usisavanja; korišćenje opreme potrebne za ograničavanje i čišćenje, uključujući upotrebu alata i opreme koja ne varniči, po potrebi);
v) ostale informacije koje se odnose na izlivanje i oslobađanje hemikalije, uključujući savete o neodgovarajućem tehnikama ograničavanja i čišćenja (npr. "nikad ne koristiti: …").
Ukoliko se međusobno razlikuju postupci za ograničavanje i čišćenje manjih izlivanja i postupci za ograničavanje i čišćenje većih izlivanja, to se mora naznačiti.
U Podpoglavlju 6.4. Upućivanje na druga poglavlja navodi se, ukoliko je potrebno, upućivanje na Poglavlje 8. i Poglavlje 13.
Poglavlje 7. Rukovanje i skladištenje
Poglavlje o rukovanju i skladištenju sadrži:
1) Podpoglavlje 7.1. Predostrožnosti za bezbedno rukovanje;
2) Podpoglavlje 7.2. Uslovi za bezbedno skladištenje, uključujući nekompatibilnosti;
3) Podpoglavlje 7.3. Specifične krajnje upotrebe.
Podpoglavlje 7.1. Predostrožnosti za bezbedno rukovanje sadrži uputstva za: bezbedno rukovanje hemikalijom (ograničavanje, kao i mere za prevenciju požara i prevenciju stvaranja aerosola i prašine); sprečavanje rukovanja nekompatibilnim hemikalijama; obraćanje pažnje na operacije i uslove pri kojima se menjaju svojstva hemikalije i pri čemu nastaju novi rizici, kao i na odgovarajuće protivmere; smanjenje oslobađanja hemikalije u životnu sredinu (npr. sprečavanje izlivanja hemikalije ili držanje dalje od odvoda).
Pored podataka iz stava 1. ovog člana navode se i uputstva o opštoj higijeni na radnom mestu (npr. ne jesti, ne piti i ne pušiti u radnom prostoru, oprati ruke nakon korišćenja, ukloniti kontaminiranu odeću i zaštitnu opremu pre ulaženja u prostor za ishranu).
U Podpoglavlju 7.2. Uslovi za bezbedno skladištenje, uključujući nekompatibilnosti navode se uputstva za skladištenje koja moraju biti u saglasnosti sa fizičkim i hemijskim svojstvima hemikalije navedenim u Poglavlju 9.
Navode se, gde je značajno, uputstva o specifičnim uslovima za skladištenje, naročito:
a) kako upravljati rizicima u vezi sa eksplozivnom atmosferom, korozivnim uslovima, opasnostima u vezi sa zapaljivošću, nekompatibilnim supstancama i smešama, uslovima isparavanja, i potencijalnim izvorima paljenja, uključujući električnu opremu;
b) kako kontrolisati efekte vremenskih uslova, vazdušnog pritiska, temperature, sunčeve svetlosti, vlažnosti i vibracija;
v) kako održati integritet hemikalije upotrebom stabilizatora i antioksidansa;
g) ostala uputstva koja se odnose na: zahteve za ventilaciju, posebnu konstrukciju prostorije ili rezervoara za skladištenje uključujući vatrootporne (retencione) zidove i ventilaciju; ograničenje količine hemikalije za date uslove skladištenja, ukoliko je značajno; kompatibilnost ambalaže.
Podpoglavlje 7.3. Specifične krajnje upotrebe sadrži detaljna operativna uputstva za hemikalije projektovane za specifične krajnje upotrebe koja se odnose na identifikovane načine korišćenja navedena u Podpoglavlju 1.2. u skladu sa članom 9. ovog pravilnika.
Ako je u aneksu bezbednosnog lista dat scenario izloženosti, može se uputiti na njega ili se navode podaci iz čl. 41. i 42. ovog pravilnika.
Ako je izvršena procena bezbednosti hemikalije za smešu, dovoljno je da bezbednosni list i scenario izloženosti budu u saglasnosti sa izveštajem o bezbednosti hemikalije za smešu.
Ako su dostupne smernice za industriju ili specifičan sektor, može se uputiti na njih uz navođenje detalja uključujući izvor i datum izdavanja.
Poglavlje 8. Kontrola izloženosti/ lična zaštita
Poglavlje o kontroli izloženosti sadrži:
1) Podpoglavlje 8.1. Kontrolni parametri;
2) Podpoglavlje 8.2. Kontrola izloženosti.
U Podpoglavlju 8.1. Kontrolni parametri navode se podaci o graničnoj vrednosti izloženosti za supstancu ili za svaku od supstanci u smeši, uključujući pravni osnov za svaku od njih, i to: granične vrednosti izloženosti na radnom mestu i biološke granične vrednosti u skladu sa propisima kojima se uređuju preventivne mere za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama, karcinogenima ili mutagenima, i podaci o aktuelnim postupcima za praćenje izloženosti, najmanje za najvažnije supstance.
Pri navođenju graničnih vrednosti izloženosti koristi se identifikacija hemikalije data u Poglavlju 3.
Ako pri korišćenju hemikalije u skladu sa njenom namenom nastaju zagađivači vazduha, navode se odgovarajuće granične vrednosti izloženosti na radnom mestu odnosno biološke granične vrednosti za te zagađivače.
Za supstancu za koju je sačinjen izveštaj o bezbednosti hemikalije ili je određena vrednost izvedene doze bez efekta (u daljem tekstu: DNEL vrednost) ili koncentracija za koju se predviđa da nema efekat na životnu sredinu (u daljem tekstu: PNEC vrednost), navode se DNEL vrednost i PNEC vrednost za scenarija izloženosti iz izveštaja o bezbednosti hemikalije.
Ako za hemikaliju nije propisana granična vrednost izloženosti na radnom mestu i koristi se opšta tehnika za procenu rizika na radnom mestu i odlučivanje o merama upravljanja rizikom u vezi sa specifičnim upotrebama, navodi se dovoljno podataka da se omogući efektivno upravljanje rizikom, pri čemu se jasno navode kontekst i ograničenja specifične preporuke za kontrolu izloženosti.
Podpoglavlje 8.2. Kontrola izloženosti sadrži podatke o odgovarajućoj tehničkoj kontroli, merama individualne zaštite, kao što je lična zaštitna oprema, i kontroli izloženosti životne sredine.
Podaci o kontroli izloženosti se obavezno navode, osim ako je u aneksu bezbednosnog lista dat scenario izloženosti koji sadrži podatke o kontroli izloženosti.
Podaci o tehničkoj kontroli iz člana 46. ovog pravilnika sadrže opis odgovarajućih mera kontrole izloženosti koje se odnose na identifikovane načine korišćenja hemikalije iz Podpoglavlja 1.2. i dopunjuju podatke navedene u Poglavlju 7.
Podaci o merama individualne zaštite iz člana 46. ovog pravilnika sadrže podatke o korišćenju lične zaštitne opreme koji moraju biti u skladu sa dobrim praksama higijene na radu i u vezi sa drugim merama kontrole, uključujući tehničku kontrolu, ventilaciju i izolaciju. Po potrebi, upućuje se na Poglavlje 5 za savet o specifičnoj vatrogasnoj/ hemijskoj ličnoj zaštitnoj opremi.
Oprema za ličnu zaštitu mora da bude u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost opreme za ličnu zaštitu i odgovarajućim standardima.
Precizno se navode podaci o opremi iz stava 2. ovog člana koja pruža odgovarajuću zaštitu, i to:
a) zaštitu očiju/lica - na osnovu opasnosti hemikalije i mogućnosti kontakta sa njom navodi se vrsta opreme koja pruža odgovarajuću zaštitu očiju/lica (npr. zaštitne naočare, zaštitne naočare sa maskom, štitnik za lice);
b) zaštitu kože ruku - na osnovu opasnosti hemikalije i mogućnosti kontakta sa njom, uzimajući u obzir veličinu i trajanje dermalne izloženosti, navodi se vrsta rukavica koje treba nositi pri rukovanju hemikalijom, uključujući vrstu materijala i njegovu debljinu, kao i uobičajeno ili najmanje vreme probijanja materijala od kojeg su rukavice, a ukoliko je neophodno navode se i druge dodatne mere zaštite ruku;
v) zaštitu kože drugih delova tela - na osnovu opasnosti hemikalije i mogućnosti kontakta sa njom navodi se vrsta i kvalitet zaštitne opreme (npr. čvrste rukavice do lakata, čizme i odela), a ukoliko je neophodno navode se i dodatne mere zaštite kože i specifične mere higijene;
g) zaštitu disajnih organa - na osnovu opasnosti hemikalije i mogućnosti izlaganja, za gasove, pare, maglu ili prašinu navodi se vrsta zaštitne opreme koja se koristi, uključujući respiratore sa prečišćavanjem vazduha, precizirajući odgovarajući element za prečišćavanje (kertridž ili posuda), odgovarajuće filtere za čestice i odgovarajuće maske ili samostalni aparat za disanje;
d) zaštitu od termičkih opasnosti - navodi se zaštitna oprema koja se nosi pri kontaktu sa materijalima koji predstavljaju termičku opasnost, a naročito podaci o izradi ove opreme.
Podaci o kontroli izloženosti životne sredine iz člana 46. ovog pravilnika sadrže podatke koji su potrebni za primenu propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine.
Ako je sačinjen izveštaj o bezbednosti hemikalije navodi se sažetak mera za upravljanje rizikom kojima se kontroliše izloženost životne sredine supstanci i to za svaki scenario izloženosti koji je dat u aneksu bezbednosnog lista.
Poglavlje 9. Fizička i hemijska svojstva
Poglavlje o fizičkim i hemijskim svojstvima sadrži:
1) Podpoglavlje 9.1. Podaci o osnovnim fizičkim i hemijskim svojstvima;
2) Podpoglavlje 9.2. Ostali podaci.
Podpoglavlje 9.1. Podaci o osnovnim fizičkim i hemijskim svojstvima sadrži sledeće podatke:
a) fizičko stanje (gasovito, tečno ili čvrsto) pri standardnim uslovima pritiska i temperature (primenjuju se definicije gasa, tečnosti i čvrstog stanja kako su utvrđene u propisu kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija);
b) boja; ako se izrađuje jedan bezbednosni list za veći broj varijanti smeše koje se međusobno razlikuju po boji, za opisivanje boje može se koristiti izraz: "raznovrsna";
v) miris - navodi se kvalitativni opis mirisa ako je dobro poznat ili opisan u literaturi i prag mirisa (kvalitativno ili kvantitativno), kada je dostupan;
g) tačka topljenja/ tačka mržnjenja - navodi se tačka topljenja/ tačka mržnjenja pri standardnom pritisku; nije primenljivo za gasove; u slučaju da je tačka topljenja iznad mernog opsega metode, navodi se temperatura do koje tačka topljenja nije zapažena; ako se pre, ili za vreme topljenja dešava raspadanje ili sublimacija to se jasno navodi; za voskove i paste, umesto tačke topljenja i tačke mržnjenja može se navesti tačka ili opseg omekšavanja; ako za smešu tehnički nije moguće odrediti tačku topljenja/ tačku mržnjenja, to se jasno navodi;
d) tačka ključanja ili početna tačka ključanja i opseg ključanja - navode se podaci o ključanju pri standardnom pritisku, a može se navesti i tačka ključanja pri sniženom pritisku ukoliko je tačka ključanja veoma visoka ili se dešava raspadanje pre ključanja pri standardnom pritisku; u slučaju da je tačka ključanja iznad mernog opsega metode, navodi se temperatura do koje tačka ključanja nije zapažena; ako se pre, ili za vreme ključanja dešava raspadanje to se jasno navodi; ako za smešu tehnički nije moguće odrediti tačku ili opseg ključanja, to se jasno navodi zajedno sa tačkom ključanja sastojka koji ima najnižu tačku ključanja;
đ) zapaljivost - navodi se da li je supstanca ili smeša zapaljiva, odnosno da li može da gori ili da se zapali, i kada nije klasifikovana kao zapaljiva; primenjuje se na gasove, tečnosti i čvrste supstance i smeše; po potrebi, mogu se navesti dodatni podaci, kao na primer zapaljivost pri nestandardnim uslovima i da li je, ako se zapali, efekat drugačiji od uobičajenog sagorevanja (npr. eksplozija), kao i precizniji podaci o zapaljivosti na osnovu klasifikacije opasnosti; podaci koji se navode u Podpoglavlju 9.2. ne navode se u ovom podpoglavlju;
e) donja i gornja granica eksplozivnosti; ne primenjuje se na čvrste supstance i smeše, a za zapaljive tečnosti navodi se barem donja granica eksplozivnosti; ako je tačka paljenja približno - 25 °C ili više, može biti neizvodljivo odrediti gornju granicu eksplozivnosti na standardnoj temperaturi i u tom slučaju preporučuje se navođenje gornje granice eksplozivnosti na višoj temperaturi; ako je tačka paljenja viša od 20 °C može biti neizvodljivo odrediti donju ili gornju granicu eksplozivnosti na standardnoj temperaturi i u tom slučaju preporučuje se navođenje obe, donje i gornje granice eksplozivnosti na višoj temperaturi;
ž) tačka paljenja; ne primenjuje se na gasove, aerosole i čvrste supstance i smeše; za smeše, navodi se tačka paljenja smeše, ako je dostupna, a ako nije navode se tačke paljenja za supstance koje imaju najniže tačke paljenja;
z) temperatura samopaljenja; primenjuje se samo na gasove i tečnosti; za smeše, navodi se temperatura samopaljenja smeše, ako je dostupna, a ako nije navode se temperature samopaljenja sastojaka sa najnižim temepraturama samopaljenja;
i) temperatura raspadanja; primenjuje se samo na samoreaktivne supstance i smeše, organske perokside i druge supstance i smeše koje se mogu raspasti; navodi se temperatura samoubrzavajućeg raspadanja i količina na koju se ona primenjuje, ili temperatura na kojoj počinje raspadanje, sa jasnom naznakom koja temperatura se navodi; ako nije zapaženo raspadanje, navodi se do koje temperature raspadanje nije zapaženo, npr. "nije zapaženo raspadanje do x °C";
j) pH - navodi se pH supstance ili smeše kakva se stavlja u promet, a za čvrste supstance i smeše navodi se pH vodene tečnosti ili rastvora određene koncentracije i koncentracija ispitivane supstance ili smeše u vodi; ne primenjuje se na gasove;
k) kinematički viskozitet - primenjuje se samo na tečnosti i navodi u mernoj jedinici mm2/s; za ne-Njutnovske tečnosti navodi se tiksotropno ili reopektno ponašanje;
l) rastvorljivost - navodi se rastvorljivost na standardnoj temperaturi i to rastvorljivost u vodi, a može se navesti rastvorljivost u drugim polarnim i nepolarnim rastvaračima; za smeše navodi se da li se smeša potpuno ili delimično rastvara ili meša sa vodom ili drugim rastvaračem;
lj) koeficijent raspodele u sistemu n-oktanol/voda (logaritamska vrednost); ne primenjuje se na neorganske i jonske tečnosti i uopšteno na smeše; navodi se vrednost uz naznaku da li je određena ispitivanjem ili računski;
m) napon pare - navodi se napon pare na standardnoj temperaturi, a za isparljive fluide navodi se i napon pare na 50 °C; kada se jedan bezbednosni list koristi za više varijanti tečne smeše ili utečnjene smeše gasova navodi se opseg napona pare; za tečne smeše ili utečnjene smeše gasova navodi se opseg napona pare ili makar napon pare najisparljivijih sastojaka, kada je napon pare smeše dominantno određen tim sastojcima; može se navesti i koncentracija zasićene pare.
n) gustina i/ili relativna gustina - navodi se gustina i/ili relativna gustina na osnovu gustine vode na 4 °C pri standardnim uslovima temperature i pritiska, s tim da treba naznačiti da li je navedena apsolutna gustina (jedinice: g/cm3 ili kg/m3) ili relativna gustina (bezdimenziona veličina); primenjuje se samo na tečnosti i čvrste supstance i smeše; kada su moguće varijacije u gustini, npr. zbog šaržne proizvodnje, ili kada se jedan bezbednosni list koristi za nekoliko varijanti supstance ili smeše, može se navesti opseg gustina;
nj) relativna gustina pare; primenjuje se samo za gasove i tečnosti; za gasove, navodi se relativna gustina gasa u odnosu na vazduh na temperaturi od 20 °C, a za tečnosti relativna gustina pare u odnosu na vazduh na temperaturi od 20 °C, a može se navesti i relativna gustina Dm smeše para/vazduh na 20 °C;
o) karakteristike čestica; primenjuje se samo na čvrste supstance i smeše; navodi se veličina čestica (srednji ekvivalent dijametra, metoda izračunavanja (numerički-, površinski- ili na osnovu zapremine) i opseg u kojem ova srednja vrednost varira); mogu se navesti i druga svojstva, kao što je distribucija veličine (npr, kao opseg), oblik i odnos veličina u različitim dimenzijama, agregacija i stanje aglomeracije, specifična površina i prašljivost; kada je supstanca u nano formi ili kada smeša sadrži nano forme, podaci o tome se navode u ovom podpoglavlju, a ako su navedeni na drugom mestu u bezbednosnom listu, u ovom podpoglavlju upućuje se na to.
Kada se navodi da neko od svojstava iz stava 1. ovog člana nije primenljivo ili kada podatak o nekom svojstvu nije dostupan, to se mora jasno naznačiti, i ako je moguće navode se razlozi.
U Podpoglavlju 9.2. Ostali podaci, po potrebi, navode se ostali fizički i hemijski parametri koji su relevantni za bezbednu upotrebu supstance ili smeše, i to podaci u vezi sa klasama fizičke opasnosti, i ostali bezbednosni podaci.
Podaci u vezi sa klasama fizičke opasnosti iz člana 52. ovog pravilnika jesu svojstva, bezbednosne karakteristike i rezultati ispitivanja čije navođenje u bezbednosnom listu može biti korisno kada je supstanca ili smeša klasifikovana u određenu klasu fizičke opasnosti. Pored toga mogu se navesti i podaci koji se smatraju relevantnim za određenu fizičku opasnost, a koji ne rezultiraju klasifikacijom (npr. negativni rezultati ispitivanja koji su blizu kriterijuma za klasifikaciju).
Zajedno sa podacima može se navesti naziv klase opasnosti na koju se podaci odnose:
a) eksplozivi - navode se podaci kao što su osetljivost na šok, efekat zagrevanja u ograničenom prostoru, efekat paljenja u ograničenom prostoru, osetljivost na udar, osetljivost na trenje, termička stabilnost, pakovanje (vrsta, veličina, neto masa supstance ili smeše), na osnovu kojih je dodeljena divizija unutar klase eksploziva, ili na osnovu kojih je supstanca ili smeša izuzeta od klasifikacije u klasu eksploziva; podaci se navode i za supstance i smeše sa pozitivnim rezultatom u Seriji ispitivanja 2 koja je opisana u Delu I, odeljak 12, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika za ispitivanja i kriterijume, koje su izuzete od klasifikacije u klasu eksploziva na osnovu negativnog rezultata u Seriji ispitivanja 6 koja je opisana u Delu I, odeljak 16, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika za ispitivanja i kriterijume, koje imaju eksplozivna svojstva, kao i za supstance i smeše koje pokazuju pozitivan efekat kada se zagrevaju u ograničenom prostoru.
b) zapaljivi gasovi - pored podataka iz Podpoglavlja 9.1 o granicama eksplozivnosti, za čiste zapaljive gasove može se navesti TCi (maksimalni sadržaj zapaljivog gasa koji, u smeši sa azotom, nije zapaljiv u vazduhu u mol. %, i osnovna vektorska brzina gorenja kada je gas klasifikovan u kategoriju 1B na osnovu osnovne vektorske brzine gorenja; za smešu zapaljivih gasova, pored podataka iz Podpoglavlja 9.1 o granicama eksplozivnosti, mogu se navesti granice eksplozivnosti, ako su određene ispitivanjem, ili indikacija da li je klasifikacija i svrstavanje u kategoriju izvršeno na osnovu izračunavanja, i osnovna vektorska brzina gorenja kada je smeša gasova klasifkovana u kategorija 1B na osnovu osnovne vektorske brzine gorenja;
v) aerosoli - može se navesti ukupan maseni procenat zapaljivih komponenti, osim ako je aerosol klasifikovan u kategoriju 1 zato što sadrži više od 1% (maseni procenti) zapaljivih komponenti ili ima toplotu sagorevanja od najmanje 20 kJ/g i nije podvrgnut postupcima klasifikacije u odnosu na zapaljivost;
g) oksidujući gasovi - može se navesti koeficijent ekvivalentnosti kiseonika Ci prema SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - Određivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce") ili prema ekvivalentnoj metodi za čiste gasove, a za smeše gasova može se navesti tekst: "oksidujući gas kategorija 1 (ispitivanjem prema SRPS ISO 10156 (ili prema ekvivalentnoj metodi)" kada je smeša ispitana, ili izračunata oksidujuća moć prema SRPS ISO 10156 ili ekvivalentnoj metodi;
d) gasovi pod pritiskom - može se navesti kritična temperatura za čiste gasove, a za smeše pseudo-kritična temperatura;
đ) zapaljive tečnosti - može se navesti podatak o podržavanju gorenja; kada je supstanca ili smeša klasifikovana kao zapaljiva tečnost, podaci o tački ključanja i tački paljenja se ovde ne navode jer se ti podaci navode u Podpoglavlju 9.1;
e) zapaljive čvrste supstance i smeše - mogu se navesti podaci o brzini sagorevanja, ili vremenu sagorevanja za metalne prahove, ili obaveštenje da li je mokra zona savladana;
ž) samoreaktivne supstance i smeše - pored temperature samoubrzavajućeg raspadanja SADT koja se navodi u Podpoglavlju 9.1, može se navesti temperatura raspadanja, detonaciona svojstva, deflagraciona svojstva, efekat zagrevanja u ograničenom zatvorenom prostoru i eksplozivna moć, ako je primenjivo;
z) samozapaljive tečnosti - može se navesti da li dolazi do spontanog paljenja ili ugljenisanja filter papira;
i) samozapaljive čvrste supstance i smeše - za čvrste supstance i smeše u prahu može se navesti obaveštenje da li dolazi do spontanog paljenja prilikom sipanja ili u roku od pet minuta nakon toga, kao i obaveštenje da li se svojstva samozapaljivosti menjaju s vremenom;
j) samozagrevajuće supstance i smeše - može se navesti obaveštenje da li dolazi do spontanog paljenja i maksimalni porast temperature, kao i rezultati skrining testa koji se primenjuje u postupku klasifikacije supstanci i smeša u ovu klasu opasnosti, kada su dostupni;
k) supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove - može se navesti identitet oslobođenog gasa, ako je poznat, obaveštenje da li se oslobođeni gas spontano pali, i brzina oslobađanja gasa;
l) oksidujuće tečnosti - može se navesti podatak da li dolazi do spontanog paljenja u smeši sa celulozom;
lj) oksidujuće čvrste supstance i smeše - može se navesti podatak da li dolazi do spontanog paljenja u smeši sa celulozom;
m) organski peroksidi - pored temperature samoubrzavajućeg raspadanja SADT koja se navodi u Podpoglavlju 9.1, može se navesti temperatura raspadanja, detonaciona svojstva, deflagraciona svojstva, efekat zagrevanja u ograničenom zatvorenom prostoru i eksplozivna moć;
n) supstance i smeše korozivne za metale - mogu se navesti metali koji korodiraju u kontaktu sa supstancom ili smešom, brzina korozije i obaveštenje da li se ona odnosi na čelik ili aluminijum, kao i upućivanje na druga poglavlja bezbednosnog lista u vezi sa kompatibilnim i nekompatibilnim materijalima;
nj) desenzibilizovani eksplozivi - može se navesti agens koji je korišćen za desenzibilizaciju, energija egzotermne razgradnje, korigovana brzina gorenja (Ac), i eksplozivna svojstva desenzibilizovanog eksploziva u tom stanju.
Ostali bezbednosni podaci iz člana 52. ovog pravilnika jesu podaci o svojstvima, bezbednosnim karakteristikama i rezultatima ispitivanja supstance ili smeše čije navođenje može biti korisno, i to: mehanička osetljivost, temperatura samoubrzavajuće polimerizacije, formiranje eksplozivne prašine ili eksplozivnih smeša sa vazduhom, kiselo/bazna rezerva, brzina ispiravanja, mešljivost, provodljivost, korozivnost, grupa gasa, redoks potencijal, potencijal za formiranje radikala, i fotokatalitička svojstva.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, navode se i drugi fizički i hemijski parametri kada je njihovo navođenje relevantno za bezbednu upotrebu supstance ili smeše.
Poglavlje 10. Reaktivnost i stabilnost
Poglavlje o stabilnosti i reaktivnosti sadrži:
1) Podpoglavlje 10.1. Reaktivnost;
2) Podpoglavlje 10.2. Hemijska stabilnost;
3) Podpoglavlje 10.3. Mogućnost opasnih reakcija;
4) Podpoglavlje 10.4. Uslovi koje treba izbegavati;
5) Podpoglavlje 10.5. Nekompatibilni materijali;
6) Podpoglavlje 10.6. Opasni proizvodi razgradnje.
Podaci koji se navode u Podpoglavljima 10.1-10.6 jesu podaci o stabilnosti supstance ili smeše i mogućnosti opasnih reakcija koje se dešavaju pri određenim uslovima korišćenja, kao i ako se ispuste u životnu sredinu. Upućivanje na primenjene metode ispitivanja navodi se po potrebi.
Ako se navodi da neko od svojstava datih u Podpoglavljima 10.1-10.6 nije primenljivo ili podatak o nekom svojstvu nije dostupan, navode se razlozi za to.
U Podpoglavlju 10.1. Reaktivnost navode se podaci o opasnostima usled reaktivnosti hemikalije, uključujući rezultate specifičnih ispitivanja supstance odnosno smeše u celini, kada su dostupni.
Podaci iz stava 1. ovog člana mogu se zasnivati i na opštim podacima za klasu ili grupu kojoj supstanca ili smeša pripada, ako ti podaci na odgovarajući način predstavljaju očekivanu opasnost supstance ili smeše.
Ako podaci iz stava 1. ovog člana za smešu nisu dostupni, navode se podaci o supstancama u smeši.
Pri određivanju nekompatibilnosti razmatraju se supstance, posude i kontaminanti kojima bi supstanca ili smeša mogla biti izložena u toku transporta, skladištenja i korišćenja.
U Podpoglavlju 10.2. Hemijska stabilnost navodi se da li je hemikalija stabilna ili nestabilna pri ambijentalnim ili predviđenim uslovima temperature i pritiska pri rukovanju i skladištenju.
Pored podatka iz stava 1. ovog člana navode se podaci o stabilizatorima koji se koriste ili je potrebno da se koriste za održavanje hemijske stabilnosti hemikalije, kao i promene u fizičkom izgledu hemikalije koje su od značaja za bezbednost.
Za desenzibilizovane eksplozive, navodi se i rok trajanja, uputstva za verifikaciju desenzibilizovanosti, kao i obaveštenje da će uklanjanje desenzibilizujućeg agensa pretvoriti proizvod u eksploziv.
U Podpoglavlju 10.3. Mogućnost opasnih reakcija, navodi se podatak da li hemikalija reaguje ili polimerizuje, oslobađajući višak pritiska ili toplote ili stvarajući druge opasne uslove, po potrebi.
Pored podatka iz stava 1. ovog člana navode se uslovi pri kojima mogu nastati opasne reakcije.
U Podpoglavlju 10.4. Uslovi koje treba izbegavati, navode se temperatura, pritisak, svetlost, udar, elektrostatičko pražnjenje, vibracije ili drugi fizički faktori koji mogu da dovedu do opasne situacije, a ako je primenljivo, navodi se i kratak opis mera koje se preduzimaju za upravljanje rizicima u vezi sa tim opasnostima.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, za desenzibilizovane eksplozive navode se podaci o merama koje treba preduzeti kako bi se izbeglo nenamerno uklanjanje desenzibilizujućeg agensa, kao i uslovi koje treba izbegavati kada hemikalija nije dovoljno desenzibilizovana.
U Podpoglavlju 10.5. Nekompatibilni materijali navode se grupe supstanci ili smeša, ili određene supstance (npr. voda, vazduh, kiseline, baze, oksidujući agensi) sa kojima hemikalija može reagovati i proizvesti opasnu situaciju (npr. eksplozija, oslobađanje toksičnih ili zapaljivih materijala, oslobađanje viška toplote), a ako je primenljivo, navodi se i kratak opis mera koje se preduzimaju za upravljanje rizicima u vezi sa tim opasnostima.
U Podpoglavlju 10.6. Opasni proizvodi razgradnje navode se poznati opasni proizvodi razgradnje hemikalije i oni čiji nastanak se može predvideti, koji nastaju kao rezultat korišćenja, skladištenja, izlivanja ili zagrevanja hemikalije.
Opasni proizvodi sagorevanja navode se u Poglavlju 5.
Poglavlje 11. Toksikološki podaci
U Poglavlju 11. Toksikološki podaci navodi se sažet, potpun i razumljiv opis različitih toksikoloških (zdravstvenih) efekata, kao i dostupni podaci korišćeni za identifikaciju tih efekata, uključujući, po potrebi, podatke o toksikokinetici, metabolizmu i raspodeli.
Podaci iz stava 1. ovog člana su u saglasnosti sa klasifikacijom hemikalije.
Poglavlje o toksikološkim podacima sadrži:
1) Podpoglavlje 11.1. Podaci u vezi sa klasama opasnosti po zdravlje koje su utvrđene propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija;
2) Podpoglavlje 11.2. Podaci o drugim opasnostima.
Podpoglavlje 11.1. Podaci u vezi sa klasama opasnosti po zdravlje koje su utvrđene propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija sadrži podatke o svim klasama opasnosti po zdravlje uključujući razlike unutar klase, i to:
a) akutna toksičnost;
b) korozija kože/ iritacija kože;
v) teško oštećenje oka/ iritacija oka;
g) senzibilizacija respiratornih organa/ senzibilizacija kože;
d) mutagenost germinativnih ćelija;
đ) karcinogenost;
e) toksičnost po reprodukciju;
ž) specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost;
z) specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost;
i) opasnost od aspiracije.
Sve klase opasnosti iz stava 1. ovog člana navode se u svakom bezbednosnom listu.
Ako se u bezbednosnom listu navodi da supstanca ili smeša nije klasifikovana u određenu klasu opasnosti, odnosno razliku unutar klase, jasno se navodi da li je razlog tome nedostatak podataka, tehnička neizvodljivost dobijanja podataka, ili su podaci takvi da se na osnovu njih ne može izvesti zaključak o klasifikaciji, ili takvi da se može izvesti zaključak, ali su nedovoljni za klasifikaciju.
Ako supstanca ili smeša nije klasifikovana u određenu klasu opasnosti, odnosno razliku unutar klase zbog postojanja uverljivih, ali za klasifikaciju nedovoljnih podataka, u bezbednosnom listu se navodi: na osnovu dostupnih podataka, kriterijumi za klasifikaciju nisu ispunjeni".
Podaci koji se navode u Podpoglavlju 11.1 odnose se na supstance ili smeše u obliku u kojem se stavljaju u promet.
Za smeše, navode se podaci koji opisuju toksikološka svojstva smeše kao celine, osim za mutagenost germinativnih ćelija, karcinogenost i reproduktivnu toksičnost, kada se u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija navode relevantni podaci za supstance sastojke smeše.
Kada su dostupni, navode se i relevantni podaci o toksikološkim svojstvima opasnih supstanci sadržanih u smeši, kao što su vrednosti LD50, procenjena vrednost akutne toksičnosti (ATE) ili LC50.
Ako su dostupni rezultati većeg broja ispitivanja hemikalije, rezultati najznačajnijih studija se sažimaju (npr. prema putu izlaganja).
Kada nisu ispunjeni kriterijumi za klasifikaciju hemikalije u određenu klasu opasnosti, navode se podaci koji potvrđuju ovaj zaključak.
U Podpoglavlju 11.1. pored podataka iz čl. 65-67. ovog pravilnika navode se i:
a) podaci o verovatnim putevima izlaganja i efektima hemikalije za svaki mogući put izlaganja, npr. gutanjem, inhalacijom ili izlaganjem kože ili oka; ako su efekti hemikalije na zdravlje nepoznati, to se mora navesti;
b) podaci o simptomima u vezi sa fizičkim, hemijskim i toksikološkim karakteristikama hemikalije pri čemu se opisuju mogući štetni efekti na zdravlje ljudi i simptomi povezani sa izlaganjem hemikaliji i njenim sastojcima ili poznatim nusproizvodima; opisuju se prvi simptomi pri maloj izloženosti i redom do posledica ozbiljnog izlaganja (npr. "Može se javiti glavobolja i vrtoglavica na koje se nadovezuje slabost (malaksalost) i gubitak svesti; velike doze mogu dovesti do kome i smrti");
v) podaci o akutnim i hroničnim efektima izlaganja hemikaliji na zdravlje ljudi, uključujući podatak da li se nakon kratkotrajnog ili dužeg izlaganja mogu očekivati odloženi ili trenutni efekti; kada podaci o ljudima nisu dostupni, navode se sumirani eksperimentalni podaci, uključujući detalje bilo o podacima o životinjama sa jasnom naznakom vrste, bilo o in vitro ispitivanjima sa jasnom naznakom vrste ćelija, pri čemu se naznačava na čemu se toksikološki podaci zasnivaju;
g) podaci o interaktivnim efektima, ukoliko su podaci o interakcijama relevantni i dostupni.
Kada podatke o opasnostima supstance ili smeše nije moguće dobiti, u Podpoglavlju 11.1. navode se podaci o sličnim supstancama ili smešama, pod uslovom da je relevantna slična supstanca ili smeša identifikovana.
Ako određeni podaci nisu korišćeni, ili podaci nisu dostupni, to se jasno navodi.
Kada smeša kao celina nije ispitana u odnosu na određeni efekat na zdravlje, u Podpoglavlju 11.1. navode se relevantni podaci za supstance navedene u Poglavlju 3.
Pri navođenju toksikoloških podataka o supstancama iz člana 70. ovog pravilnika razmatra se da li je koncentracija svake pojedinačne supstance u smeši dovoljna da doprinese ukupnim efektima smeše na zdravlje ljudi.
Navode se podaci o toksičnim efektima za svaku supstancu, osim u sledećim slučajevima:
a) kada se podaci ponavljaju, i tada se navode samo jednom za celu smešu (npr. u slučaju kada dve supstance u smeši uzrokuju povraćanje i dijareju);
b) kada nije verovatno da će se toksični efekti pojaviti pri prisutnim koncentracijama (npr. kad se blagi iritant razblaži ispod određene koncentracije u rastvoru koji nije iritativan);
Pri navođenju toksikoloških podataka iz stava 1. ovog člana uzima se u obzir da supstance u smeši mogu međusobno interagovati u telu, što rezultira različitim brzinama apsorpcije, različitim metabolizmom i izlučivanjem, a kao rezultat toksično dejstvo može biti izmenjeno i ukupna toksičnost smeše može biti drugačija od toksičnosti supstanci u njoj.
Kada podaci o interakcijama između supstanci u smeši nisu dostupni, navode se efekti na zdravlje odvojeno za svaku supstancu.
U Podpoglavlju 11.2. Podaci o drugim opasnostima navode se podaci o svojstvima u vezi sa endokrinim poremećajima i drugi relevantni podaci.
Podaci o svojstvima u vezi sa endokrinim poremećajima iz stava 1. ovog člana jesu podaci o štetnim efektima koje izazivaju svojstva u vezi sa endokrinim poremećajima i navode se, kada su dostupni, za supstance za koje je u Podpoglavlju 2.3 identifikovano da imaju svojstvo remećenja endokrinog sistema.
Drugi relevantni podaci iz stava 1. ovog člana jesu podaci o drugim štetnim efektima na zdravlje ljudi koji se navode iako nisu obavezni prema kriterijumima za klasifikaciju.
Poglavlje 12. Ekotoksikološki podaci
Poglavlje o ekotoksikološkim podacima sadrži:
1) Podpoglavlje 12.1. Toksičnost;
2) Podpoglavlje 12.2. Perzistentnost i razgradljivost;
3) Podpoglavlje 12.3. Potencijal bioakumulacije;
4) Podpoglavlje 12.4. Mobilnost u zemljištu;
5) Podpoglavlje 12.5. Rezultati PBT i vPvB procene;
6) Podpoglavlje 12.6. Podaci o svojstvima u vezi sa endokrinim poremećajima;
7) Podpoglavlje 12.7. Ostali štetni efekti.
Izrazi upotrebljeni u ovom poglavlju imaju sledeće značenje:
- razgradljivost jeste potencijal supstance ili odgovarajućih supstanci u smeši da se razgrade u životnoj sredini, bilo putem biorazgradljivosti ili drugim procesima kao što su oksidacija ili hidroliza;
- perzistentnost jeste odsustvo pojave razgradnje u morskoj, slatkoj ili estuarskoj vodi, morskom, slatkovodnom ili estuarskom sedimentu, ili zemljištu;
- potencijal bioakumulacije jeste potencijal supstance ili određenih supstanci u smeši da se akumuliraju u bioti i prenose kroz lanac ishrane;
- mobilnost u zemljištu jeste potencijal supstance ili komponenti smeše da se kada su ispuštene u životnu sredinu kreću pod dejstvom prirodnih sila do podzemnih voda ili na različite udaljenosti od mesta ispuštanja.
U Poglavlju 12. navodi se sažetak ekotoksikoloških podataka, uključujući, relevantne rezultate ispitivanja sa jasnom naznakom vrste, medijuma, jedinica, trajanja i uslova ispitivanja, kada su dostupni.
Kada se navodi da neko od svojstava iz člana 73. ovog pravilnika nije primenljivo jasno se navodi zašto, odnosno da li dostupni podaci pokazuju da supstanca ili smeša ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju, ili podaci o određenom svojstvu nisu dostupni, ili supstanca ili smeša nije klasifikovana iz drugih razloga (npr. zato što je tehnički neizvodljivo dobiti podatke ili se na osnovu podataka ne može doneti zaključak).
Ekotoksikološka svojstva: bioakumulativnost, perzistentnost i razgradljivost, iz člana 73. ovog pravilnika su specifična za supstance i podaci o ovim svojstvima navode se, kada su dostupni, za svaku relevantnu supstancu u smeši, odnosno one supstance koje se navode u Poglavlju 3. i koje su opasne po životnu sredinu ili PBT/ vPvB, kao i za opasne proizvode transformacije koji nastaju pri razgradnji hemikalije.
Podaci iz stava 1. ovog člana su u saglasnosti sa klasifikacijom hemikalije.
Pouzdani i relevantni eksperimetnalni podaci imaju veći značaj u odnosu na podatke dobijene pomoću modela i ti podaci se navode u bezbednosnom listu, kada su dostupni.
U Podpoglavlju 12.1. Toksičnost navode se podaci dobijeni ispitivanjima na vodenim i kopnenim organizmima, kada su dostupni.
Podaci iz stava 1. ovog člana uključuju relevantne dostupne podatke o akutnoj i hroničnoj toksičnosti za ribe, rakove, alge i druge vodene biljke.
Podaci o toksičnosti za zemljišne mikro i makroorganizme i druge organizme relevantne za životnu sredinu (ptice, pčele i bilje) navode se kada su dostupni.
Ako hemikalija ima inhibitorni efekat na aktivnost mikroorganizama, navodi se mogući uticaj te hemikalije na postrojenja za tretman otpadnih voda.
Kada eksperimentalni podaci nisu dostupni, razmatra se mogućnost navođenja pouzdanih i relevantnih podataka dobijenih pomoću modela.
U Podpoglavlju 12.2. Perzistentnost i razgradljivost navode se rezultati ispitivanja koji su relevantni za procenu perzistentnosti i razgradljivosti, kada su dostupni.
Kada se navode poluvremena razgradnje, naznačava se da li se ona odnose na mineralizaciju ili na primarnu razgradnju.
Pored podataka iz st. 1. i 2. ovog člana navodi se i potencijal supstance ili određenih supstanci u smeši da se razgrade u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.
Kada eksperimentalni podaci nisu dostupni, razmatra se mogućnost navođenja pouzdanih i relevantnih podataka dobijenih pomoću modela.
Podaci iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana navode se za svaku pojedinačnu supstancu u smeši koja se navodi u Poglavlju 3, kada su dostupni.
U Podpoglavlju 12.3. Potencijal bioakumulacije navode se rezultati ispitivanja koji su relevantni za procenu potencijala bioakumulacije, uključujući upućivanje na koeficijent raspodele u sistemu oktanol - voda (u daljem tekstu: Kow) i faktor biokoncentracije (BCF), ili druge relevantne parametre u vezi sa bioakumulacijom, kada su dostupni.
Kada eksperimentalni podaci nisu dostupni, razmatra se mogućnost navođenja podataka predviđenih pomoću modela.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana navode se za svaku pojedinačnu supstancu u smeši koja se navodi u Poglavlju 3, kada su dostupni.
U Podpoglavlju 12.4. Mobilnost u zemljištu navodi se podatak o potencijalu za mobilnost u zemljištu, kada je dostupan.
Mobilnost u zemljištu može se odrediti iz relevantnih podataka o mobilnosti, kao što su studije adsorpcije ili studije proceđivanja, poznata ili predviđena raspodela u delovima životne sredine, ili površinski napon (npr. koeficijent adsorpcije na zemljištu Koc može se predvideti iz Kow; proceđivanje i mobilnost mogu se predvideti pomoću modela).
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana navode se za svaku pojedinačnu supstancu u smeši koja se navodi u Poglavlju 3, kada su dostupni.
U Podpoglavlju 12.5. Rezultati PBT ili vPvB procene, navode se rezultati PBT i vPvB procene kao što je utvrđeno u izveštaju o bezbednosti hemikalije, ako je sačinjen izveštaj o bezbednosti hemikalije.
U Podpoglavlju 12.6. Podaci o svojstvima u vezi sa endokrinim poremećajima, navode se podaci o štetnim efektima na životnu sredinu uzrokovanim svojstvima u vezi sa endokrinim poremećajima, za supstance koje su u Podpoglavlju 2.3. bezbednosnog lista identifikovane kao one koje imaju svojstva da dovode do endokrinih poremećaja, kada su dostupni.
Podatke iz stava 1. ovog člana čine sažeci podataka dobijenih primenom kriterijuma koji su relevantni za procenu svojstava u vezi sa endokrinim poremećajima za životnu sredinu.
U Podpoglavlju 12.7. Ostali štetni efekti navode se podaci o svim ostalim štetnim efektima na životnu sredinu (sudbina u životnoj sredini (izloženost), potencijal stvaranja fotohemijskog ozona, potencijal oštećenja ozona, ili potencijal za globalno zagrevanje), kada su dostupni.
Poglavlje o odlaganju sadrži Podpoglavlje 13.1. Metode tretmana otpada.
U Poglavlju 13. navode se podaci o pravilnom upravljanju otpadnom supstancom ili smešom i njihovom ambalažom koji su relevantni za određivanje bezbednih i za životnu sredinu poželjnih opcija upravljanja otpadom, u skladu sa propisima kojima se uređuje otpad.
Podaci iz stava 1. ovog člana koji su relevantni za bezbednost lica koja obavljaju aktivnosti upravljanja otpadom dopunjuju podatke navedene u Poglavlju 8.
U Podpoglavlju 13.1. Metode tretmana otpada navode se podaci o:
a) posudama za tretman otpada i metodama tretmana otpada uključujući odgovarajuće metode tretmana otpada za supstancu ili smešu i kontaminiranu ambalažu (npr. insineracija, reciklaža, odlaganje na deponiju);
b) fizičkim i hemijskim svojstvima koja mogu uticati na izbor tretmana otpada;
v) odvraćanju od ispuštanja u kanalizacioni sistem;
g) svim posebnim merama predostrožnosti za svaki preporučeni tretman otpada.
Pri navođenju podataka upućuje se na relevantne odredbe propisa kojima se uređuje otpad.
Poglavlje 14. Podaci o transportu
Poglavlje o podacima o transportu sadrži:
1) Podpoglavlje 14.1. UN broj ili ID broj;
2) Podpoglavlje 14.2. UN naziv u transportu;
3) Podpoglavlje 14.3. Klase opasnosti u transportu;
4) Podpoglavlje 14.4. Grupa pakovanja;
5) Podpoglavlje 14.5. Opasnosti po životnu sredinu;
6) Podpoglavlje 14.6. Posebne predostrožnosti za korisnika;
7) Podpoglavlje 14.7. Pomorski transport u rasutom stanju u skladu sa aktima Međunarodne pomorske organizacije.
U Poglavlju 14. navode se osnovni podaci o klasifikaciji hemikalije u transportu drumskim, železničkim, morskim, vazdušnim i unutrašnjim plovnim putevima, uključujući klasifikaciju u transportu utvrđenu međunarodnim propisima kojima se uređuje transport opasnog tereta za svaku vrstu transporta, i to: Evropskim sporazumom o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (ADR), Sporazumom o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe (RID), Evropskim sporazumom o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima (ADN), Međunarodnim pravilnikom o pomorskom prevozu opasne robe (IMDG) za transport upakovane robe i relevantnim IMO kodovima za pomorski transport u rasutom stanju, i Tehničkim uputstvom za bezbedan transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju (ICAO TI).
Kada određeni podaci nisu dostupni ili nisu relevantni, to se jasno navodi.
U Podpoglavlju 14.1. UN broj ili ID broj navodi se četvorocifreni identifikacioni broj supstance, smeše ili proizvoda kome prethode slova "UN" (UN broj) ili "ID" (ID broj) iz UN Model propisa IMDG, ADR, RID, ADN ili ICAO TI.
U Podpoglavlju 14.2. UN naziv u transportu navodi se odgovarajući UN naziv u transportu prema ADR, RID i ADN, dopunjen po potrebi tehničkim nazivom u zagradama, osim ukoliko je već naveden kao identifikator proizvoda u Podpoglavlju 1.1.
Kada je UN broj i odgovarajući naziv u transportu isti u različitim vidovima saobraćaja, nije neophodno ponavljanje ovih podataka.
Za pomorski saobraćaj, pored odgovarajućeg UN naziva u transportu, navodi se tehnički naziv robe u skladu sa IMDG, po potrebi.
U Podpoglavlju 14.3. Klase opasnosti u transportu navodi se zajedno sa supsidijarnim rizicima, klasa opasnosti hemikalije u transportu koja joj je dodeljena na osnovu preovlađujuće opasnosti koju predstavlja prema UN Modelu propisa za transport opasnog tereta.
Za kopneni transport navodi se zajedno sa supsidijarnim rizicima klasa opasnosti hemikalije u transportu koja joj je dodeljena na osnovu preovlađujuće opasnosti koju predstavlja prema ADR, RID, i ADN.
U Podpoglavlju 14.4. Grupa pakovanja navodi se broj grupe pakovanja iz UN Model propisa ADR, RID, i ADN koji se dodeljuje određenim supstancama u skladu sa stepenom njihove opasnosti, gde je primenljivo.
U Podpoglavlju 14.5. Opasnosti po životnu sredinu navodi se podatak da li je hemikalija opasna po životnu sredinu prema kriterijumima iz UN Model propisa ADR, RID i ADN, i da li je zagađivač mora prema IMDG.
Kada je hemikalija namenjena za transport unutrašnjim plovnim putevima u tankerima, navodi se podatak da li je hemikalija opasna po životnu sredinu u tankerima samo prema ADN.
U Podpoglavlju 14.6. Posebne predostrožnosti za korisnika navode se sve posebne mere predostrožnosti kojih korisnik treba ili mora da se pridržava, ili da ih bude svestan, u vezi sa transportom ili prenosom hemikalije unutar ili izvan njegovih objekata, za sve relevantne vidove transporta.
U Podpoglavlju 14.7. Pomorski transport u rasutom stanju u skladu sa aktima Međunarodne pomorske organizacije, podaci se navode samo kada je hemikalija namenjena za transport u rasutom stanju. Podaci se navode u skladu sa propisima IMO i to: Poglavljem VI ili Poglavljem VII Međunarodne konvencije o bezbednosti života u moru (SOLAS), Aneksom II ili V Međunarodne konvencije o sprečavanju zagađenja iz brodova (MARPOL), Međunarodnim kodeksom za izgradnju i opremanje brodova koji prevoze opasnu robu u rasutom stanju (IBC), Međunarodnim pomorskim kodeksom za čvrste terete u rasutom stanju (IMSBC), Međunarodnim kodeksom za izgradnju i opremanje brodova koji prevoze utečnjene gasove (IGC), Kodeksom za postojeće brodove koji prevoze utečnjene gasove (EGC), i Kodeksom za prevoz gasova (GC).
Za tečne rasute terete navodi se naziv proizvoda, ako se razlikuje od naziva navedenog u Podpoglavlju 1.1. i to u skladu sa transportnim dokumentom i nazivom koji se koristi u spisku naziva proizvoda navedenim u poglavljima 17. ili 18. IBC Kodeksa ili poslednjem izdanju okvirne kategorizacije tečnih supstanci IMO Komiteta za zaštitu pomorske životne sredine.
Pored podataka iz stava 2. ovog člana navodi se i vrsta broda i kategorija zagađenja, kao i IMO klasa opasnosti.
Za čvrste terete u rasutom stanju navodi se naziv u transportu i naznačava da li se teret smatra štetnim za pomorsku životnu sredinu prema Aneksu V MARPOL, da li je materijal opasan samo u rasutom stanju prema IMSBC Kodeksu, kao i grupa tereta koju treba razmotriti prema IMSBC.
Za prevoz utečnjenih gasova navodi se naziv proizvoda i vrsta broda prema IGC Kodeksu ili EGC Kodeksu ili GC Kodeksu.
Poglavlje 15. Regulatorni podaci
Poglavlje o regulatornim podacima sadrži:
1) Podpoglavlje 15.1. Propisi u vezi sa bezbednošću, zdravljem i životnom sredinom specifični za hemikaliju;
2) Podpoglavlje 15.2. Procena bezbednosti hemikalije.
U Podpoglavlju 15.1. Propisi u vezi sa bezbednošću, zdravljem i životnom sredinom specifični za hemikaliju navode se regulatorni podaci o hemikaliji koji nisu navedeni u drugim poglavljima bezbednosnog lista (npr. da li se na hemikaliju primenjuju propisi kojima se uređuju supstance koje oštećuju ozonski omotač, propisi kojima se uređuju dugotrajne organske zagađujuće supstance ili propisi kojima se uređuje uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija).
Pored podataka iz stava 1. ovog člana navode se i podaci o relevantnim odredbama propisa kojima se uređuju bezbednost, zdravlje i životna sredina (npr. Seveso kategorija prema propisima kojima se uređuje zaštita od velikog hemijskog udesa), uključujući savet o aktivnostima koje proističu iz ovih odredbi i koje primalac hemikalije i bezbednosnog lista treba da preduzme.
Ako se na hemikaliju primenjuje propis kojim se uređuju ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija ili drugi propis u vezi sa zaštitom zdravlja ljudi ili životne sredine, i to se navodi.
U Podpoglavlju 15.2. Procena bezbednosti hemikalije navodi se podatak da li je izvršena procena bezbednosti hemikalije za supstancu ili smešu.
U Poglavlju 16. Ostali podaci navode se podaci koji nisu dati u poglavljima 1-15, uključujući informacije o reviziji bezbednosnog lista, i to:
a) ako je bezbednosni list revidiran mora se jasno naznačiti gde su izvršene izmene u prethodnoj verziji bezbednosnog lista, osim ukoliko je to naznačeno na drugom mestu u bezbednosnom listu, i navesti objašnjenje izmena, po potrebi;
b) legendu ili objašnjenje svih skraćenica i akronima korišćenih u bezbednosnom listu;
v) upućivanje na osnovnu literaturu i izvore podataka;
g) za smeše, mora se naznačiti koje su metode za procenu podataka korišćene u svrhu klasifikacije smeše;
d) spisak relevantnih obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostrožnosti i to pun tekst svih obaveštenja koja nisu navedena u celosti u poglavljima 2-15;
đ) savet o odgovarajućoj obuci za zaposlene radi osiguranja zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.
III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista ("Službeni glasnik RS", broj 100/11).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. septembra 2024. godine.
NAZIVI POGLAVLJA I PODPOGLAVLJA BEZBEDNOSNOG LISTA
Poglavlje 1. Identifikacija hemikalije i privrednog društva/ preduzetnika
1.1. Identifikator proizvoda
1.2. Identifikovani načini korišćenja hemikalije i načini korišćenja koji se ne preporučuju
1.3. Podaci o snabdevaču bezbednosnog lista
1.4. Broj telefona za hitne slučajeve
Poglavlje 2. Identifikacija opasnosti
2.1. Klasifikacija hemikalije
2.2. Elementi obeležavanja
2.3. Ostale opasnosti
Poglavlje 3. Sastav/ Podaci o sastojcima
3.1. Podaci o sastojcima supstance
3.2. Podaci o sastojcima smeše
Poglavlje 4. Mere prve pomoći
4.1. Opis mera prve pomoći
4.2. Najvažniji simptomi i efekti, akutni i odloženi
4.3. Naznačavanje potrebne hitne medicinske pomoći i posebnog tretmana
Poglavlje 5. Mere za gašenje požara
5.1. Sredstva za gašenje požara
5.2. Posebne opasnosti koje potiču od supstance ili smeše
5.3. Savet za vatrogasce
Poglavlje 6. Mere u slučaju slučajnog ispuštanja
6.1. Lične predostrožnosti, zaštitna oprema i postupci u slučaju opasnosti
6.2. Predostrožnosti za životnu sredinu
6.3. Metode i materijali za ograničavanje i čišćenje
6.4. Upućivanje na druga poglavlja
Poglavlje 7. Rukovanje i skladištenje
7.1. Predostrožnosti za bezbedno rukovanje
7.2. Uslovi za bezbedno skladištenje, uključujući nekompatibilnosti
7.3. Specifične krajnje upotrebe
Poglavlje 8. Kontrola izloženosti/ lična zaštita
8.1. Kontrolni parametri
8.2. Kontrola izloženosti
Poglavlje 9. Fizička i hemijska svojstva
9.1. Podaci o osnovnim fizičkim i hemijskim svojstvima
9.2. Ostali podaci
Poglavlje 10. Stabilnost i reaktivnost
10.1. Reaktivnost
10.2. Hemijska stabilnost
10.3. Mogućnost opasnih reakcija
10.4. Uslovi koje treba izbegavati
10.5. Nekompatibilni materijali
10.6. Opasni proizvodi razgradnje
Poglavlje 11. Toksikološki podaci
11.1. Podaci u vezi sa klasama opasnosti po zdravlje koje su utvrđene propisom kojim se uređuje klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija
11.2. Podaci o drugim opasnostima
Poglavlje 12. Ekotoksikološki podaci
12.1. Toksičnost
12.2. Perzistentnost i razgradljivost
12.3. Potencijal bioakumulacije
12.4. Mobilnost u zemljištu
12.5. Rezultati PBT i vPvB procene
12.6. Podaci o svojstvima u vezi sa endokrinim poremećajima
12.7. Ostali štetni efekti
Poglavlje 13. Odlaganje
13.1. Metode tretmana otpada
Poglavlje 14. Podaci o transportu
14.1. UN broj ili ID broj
14.2. UN naziv u transportu
14.3. Klase opasnosti u transportu
14.4. Grupa pakovanja
14.5. Opasnosti po životnu sredinu
14.6. Posebne predostrožnosti za korisnika
14.7. Pomorski transport u rasutom stanju u skladu sa aktima Međunarodne pomorske organizacije
Poglavlje 15. Regulatorni podaci
15.1. Propisi u vezi sa bezbednošću, zdravljem i životnom sredinom specifični za hemikaliju
15.2. Procena bezbednosti hemikalije
Poglavlje 16. Ostali podaci