POSLOVNIK
O RADU GRADSKOG VEĆA

("Sl. list grada Kragujevca", br. 13/2024)

 

I OPŠTE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1

Poslovnikom o radu Gradskog veća (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća (u daljem tekstu: Veće) i radnih tela Veća kao i druga pitanja od značaja za rad Veća.

Član 2

Veće je izvršni organ Grada, koji obavlja poslove lokalne samouprave utvrđene zakonom, Statutom grada Kragujevca, odlukama i drugim aktima Skupštine Grada.

II ORGANIZACIJA

Sastav Veća

Član 3

Veće čine Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, kao i 11 članova Veća koje bira Skupština Grada, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.

Član 4

Gradonačelnik, kao predsednik Veća, predstavlja Veće, saziva i vodi njegove sednice.

Član 5

Zamenik Gradonačelnika je član Veća po funkciji.

Predsednik Veća

Član 6

Predsednik Veća:

- odgovoran je za zakonitost rada Veća,

- saziva i predsedava sednicama Veća,

- stara se o primeni Poslovnika o radu Veća,

- stara se o ostvarivanju javnosti rada Veća,

- potpisuje akta koja donosi Veće,

- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Veća,

- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Kragujevca, odlukama i drugim aktima Skupštine Grada i Poslovnikom o radu Gradskog veća.

Sekretar Veća

Član 7

Veće ima sekretara.

Poslove sekretara Veća obavlja načelnik Gradske uprave nadležne za poslove organa Grada.

Član 8

Sekretar Veća:

- se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Veća i njegovih radnih tela i rukovodi stručnim i administrativno - tehničkim poslovima vezanim za njihov rad,

- pomaže Gradonačelniku u radu,

- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada, Odlukom o Gradskom veću, Poslovnikom i drugim aktima Veća.

III PRAVA I DUŽNOSTI ČLANA VEĆA

Član 9

U vršenju svojih prava i dužnosti utvrđenih zakonom, Statutom grada i Odlukom o Gradskom veću, članovi Veća kolektivno rade i odlučuju.

Dužnosti člana Veća

Član 10

Član Veća ima pravo i dužnost da učestvuje u radu Veća i da redovno prisustvuje sednicama ovog organa kao i druga prava utvrđena zakonom, Statutom grada, Odlukom o Gradskom veću i ovim Poslovnikom.

Član 11

Član Veća je dužan da izvršava poslove i zadatke koje mu poveri Veće, zastupa stav Veća kao i da pokreće inicijative za rešavanje pitanja iz okvira nadležnosti Veća.

Dužnost člana Veća je da izvršava poslove za koje je zadužen od strane Veća.

Prilikom obavljanja poslova u okviru resornog zaduženja, svaki član Veća može da organizuje stalne i povremene radne sastanke i konsultacije sa predstavnicima gradskih organa, ustanova, javnih preduzeća i drugih organizacija čiji je osnivač Grad.

Član Veća je dužan da o održanim sastancima iz prethodnog stava ovog člana na adekvatan način, obavesti predsednika Veća.

Član 12

Na sednicama Skupštine Grada, Veće predstavljaju predsednik i članovi Veća.

Član 13

Član Veća za svoj rad odgovoran je predsedniku Veća i Skupštini Grada.

IV RADNA TELA GRADSKOG VEĆA

Obrazovanje radnih tela Veća

Član 14

Za razmatranje, pripremanje i davanje mišljenja o pitanjima iz nadležnosti Veća, preduzimanje odgovarajućih mera na usklađivanju rada organa i organizacija u postupku pripreme akata i materijala za sednicu Veća, praćenje izvršenja akata Veća, kao i izvršavanja zakona i drugih propisa iz svoje nadležnosti, Veće može da obrazuje stalna i povremena radna tela.

Stalna radna tela

Član 15

Stalna radna tela obrazuju se kao komisije.

Stalna radna tela obrazuju se rešenjem Veća na period od četiri godine odnosno na vreme na koje je birano Veće, izuzev ako je zakonom drugačije utvrđeno, s tim što ista mogu biti razrešena pre isteka tog roka.

Predsednik stalnog radnog tela određuje se iz reda članova Veća.

Članovi radnih tela ne moraju biti iz reda članova Veća.

Povremena radna tela

Član 16

Povremena radna tela mogu nositi nazive i to: komisije, saveti, radne grupe, radni timovi, odbori i slično.

Povremena radna tela obrazuju se za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Veća koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela i njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Veću.

Član 17

Rešenjem Veća o obrazovanju stalnih, odnosno povremenih radnih tela (u daljem tekstu: radno telo) utvrđuje se njihov naziv, nadležnost, sastav, način rada i broj članova, kao i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje radnog tela.

Sednica radnog tela Veća

Član 18

Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po svojoj inicijativi ili na inicijativu većine članova radnog tela, a dužan je sednicu sazvati na zahtev predsednika Veća.

Član 19

Sednici radnog tela može da prisustvuje i učestvuje u radu bez prava odlučivanja Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća i kada nisu članovi radnog tela. Za rad i odlučivanje na sednicama radnih tela Veća primenjuju se odredbe ovog Poslovnika.

V SEDNICE VEĆA

Vrste sednica Veća

Član 20

Veće radi u sednicama. Sednica Veća može biti:

- javna,

- elektronska i

- telefonska.

Sednice Gradskog veća se po pravilu održavaju kao elektronske.

Sednica Veća održava se po pravilu jednom nedeljno, radnim danom, a po potrebi se može održati više sednica u toku jedne nedelje.

VI ELEKTRONSKA SEDNICA VEĆA

Sazivanje elektronske sednice i dnevni red

Član 21

Elektronsku sednicu Veća saziva predsednik Veća po sopstvenoj inicijativi.

Dnevni red elektronske sednice unapred utvrđuje predsednik Gradskog veća uz pomoć sekretara Veća i o tako utvrđenom dnevnom redu se ne glasa i on se ne može menjati.

Članovima Veća, uz poziv za elektronsku sednicu, dostavlja se predlog dnevnog reda i zapisnik sa prethodne sednice.

Izrada i dostavljanje materijala za elektronsku sednicu

Član 22

Materijali za razmatranje dostavljaju se Veću u elektronskom i pisanom obliku.

Materijal iz stava 1. ovog člana dostavlja se Veću elektronskim putem isključivo na zvaničnu elektronsku adresu Veća: gradskovece@kg.org. rs

Obrađivač je odgovoran za istovetnost materijala koji se dostavlja u pisanom i elektronskom obliku.

U pisanom obliku materijali se dostavljaju u četiri istovetna primerka od kojih se jedan vraća obrađivaču sa potvrdom o prijemu.

Član 23

Akt koji Veće predlaže Skupštini Grada ovlašćeni predlagač Veću dostavlja u formi nacrta.

Akt koji donosi Veće, dostavlja se u formi predloga.

Veće će posebnim aktom urediti postupak izrade, oblik i sadržinu nacrta/predloga akta, kao i način i postupak dostavljanja i kontrole nacrta/predloga akta koji se upućuju Veću.

Član 24

U predlog dnevnog reda mogu se uvrstiti samo materijali koji su pripremljeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno drugog akta Veća kojim se uređuje način pripremanja i dostavljanja akata Veću.

Materijale za elektronsku sednicu pripremaju nadležne Gradske uprave, organizaciona jedinica nadležna za poslove Veća, drugi organi Grada, preduzeća, ustanove, organizacije, privredna društva čiji je osnivač Grad, kao i drugi ovlašćeni predlagači u skladu sa zakonom, Statutom, odlukama organa Grada i drugim propisima (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač).

Preduzeća, ustanove, udruženja i druge organizacije dostavljaju materijal Veću preko nadležnih Gradskih uprava, koje pripremaju predloge akata i upućuju Veću.

Materijal za elektronsku sednicu može da pripremi i isti dostavi Veću, kako Gradonačelnik tako i svaki član Veća. Pomoć u pripremi materijala za Veće Gradonačelniku pruža Gradska uprava nadležna za poslove Gradonačelnika, a članu Veća Gradska uprava nadležna za pitanje koje je predmet materijala koji se priprema za elektronsku sednicu.

Član 25

Materijal za elektronsku sednicu obavezno se dostavlja uz dopis ovlašćenog predlagača iz koga se jasno vidi ko je sačinio materijal, na osnovu kog propisa i koje lice je određeno za izvestioca na sednici.

Uz predloge ugovora, obavezno se dostavlja i mišljenje, odnosno saglasnost Gradskog pravobranilaštva ukoliko ono nije predlagač ugovora.

Uz predloge akata za čiju je realizaciju potrebno obezbeđivanje i korišćenje finansijskih sredstava iz budžeta Grada, obavezno se dostavlja i mišljenje gradske uprave nadležne za finansije.

Kada su predmet razmatranja Veća analize, izveštaji i informacije, Gradske uprave, preduzeća, ustanove, udruženja i druge organizacije ih dostavljaju sa predlogom zaključka o njihovom usvajanju.

Sadržaj materijala za elektronsku sednicu

Član 26

Materijal za elektronsku sednicu obavezno se dostavlja u formi u kojoj ga Veće donosi, sa obrazloženjem.

Obrazloženje mora da sadrži:

1. Pravni osnov;

2. Razloge za donošenje akta;

3. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja;

4. Procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;

5. Opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako propis ili opšti akt sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo;

6. Razloge za donošenje propisa ili akta po hitnom postupku, ako je predložen hitan postupak, sa navođenjem štetnih posledica po život i zdravlje ljudi i rad organa i organizacija koje bi nastale zbog nedonošenja propisa ili akta po hitnom postupku;

7. Razloge zbog kojih se predlaže da propis ili opšti akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja;

8. Pregled odredaba propisa ili akta koji se menjaju, odnosno dopunjuju.

Utvrđivanje dnevnog reda elektronske sednice

Član 27

Predlog dnevnog reda, na osnovu izveštaja sekretara o pristiglim materijalima utvrđuje predsednik Veća odnosno, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća koga ovlasti predsednik Veća.

Glasanje o tački dnevnog reda

Član 28

Glasanje se vrši elektronskim putem tako što svaki član Veća sa službenog mejla, registrovanog na domenu kg.org.rs, a izuzetno sa ličnog mejla, glasa u skladu sa svojim stavom i mišljenjem o tačkama dnevnog reda.

Izjašnjavanje o tačkama dnevnog reda se dostavlja na zvaničnu elektronsku adresu Veća: gradskovece@kg.org.rs

Akt Gradskog veća smatra se da je donet, odnosno usvojen, ako je za njega glasalo više od polovine članova Veća.

Zapisnik sa elektronske sednice

Član 29

O toku elektronske sednice se vodi zapisnik.

Zapisnik sadrži: datum i vreme održavanja elektronske sednice, imena članova Veća koji su glasali i kako su se izjasnili, dnevni red, izdvojena mišljenja članova Veća ako ih ima, doneta akta.

O vođenju i čuvanju zapisnika stara se organizaciona jedinica nadležna za poslove Veća.

Član 30

Zapisnik potpisuje predsednik Veća, a u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti lica iz člana 27. ovog poslovnika i sekretar Veća.

Usvajanje zapisnika sa prethodne sednice

Član 31

Usvajanje zapisnika sa elektronske sednice vrši se na sledećoj sednici (javnoj, elektronskoj ili telefonskoj) tako što se članovi Veća posebno izjašnjavaju o njegovom usvajanju.

Ukoliko ima primedbi na zapisnik o njegovom usvajanju članovi Veća će odlučivati na prvoj sledećoj sednici.

O primedbama na zapisnik, Veće odlučuje bez rasprave.

Zapisnik se dostavlja članovima Veća uz poziv za narednu sednicu.

Dostavljanje akata Veća

Član 32

Akta doneta i usvojena na elektronskoj sednici Veća, dostavljaju se u pisanom obliku: gradskoj upravi, drugom organu Grada, stručnoj službi organa Grada ili pravnom licu čiji je osnivač Grad, odnosno organu ili licu na koja se akt Veća odnosi i to u roku od tri dana od dana održavanja sednice Veća na kojoj je akt koji se dostavlja donet.

Kada se radi o aktu koji donosi ili usvaja Skupština Grada, isti se dostavlja u formi predloga, predsedniku Skupštine, u rokovima u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine Grada.

Praćenje i koordinaciju realizacije akata Veća vrše predlagači istih. Kada je predlagač Gradonačelnik, praćenje i koordinaciju vrši Uprava nadležna za poslove Gradonačelnika. Kada je predlagač član Veća, praćenje i koordinaciju donetog akta vrši Gradska uprava u čijoj je nadležnosti predmet donetog akta.

VII JAVNA SEDNICA VEĆA

Član 33

Javna sednica se održava prema potrebi o čemu odlučuje predsednik Veća.

Javnu sednicu saziva predsednik Veća po sopstvenoj inicijativi.

Javna sednica se može sazvati i na pisani zahtev, većine od ukupnog broja članova Veća i predsednika Skupštine Grada.

Predsednik Veća je dužan da najkasnije u roku od 3 dana sazove javnu sednicu na zahtev većine od ukupnog broja članova Veća ili predsednika Skupštine Grada, ako se sazivanje sednice traži zbog utvrđivanja predloga odluke o budžetu.

O pripremanju javne sednice stara se predsednik Veća uz pomoć sekretara Veća.

Sazivanje javne sednice, utvrđivanje dnevnog reda i pozvana lica

Član 34

Predsednik Veća saziva, predlaže dnevni red javne sednice i predsedava sednicom Veća.

Predsednik Veća saziva javnu sednicu po pravilu elektronskim putem dostavljanjem materijala na službenu elektronsku adresu člana Veća.

Predsednik Veća sednicu može sazvati i na drugi način.

U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika Veća da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana, zamenjivaće ga zamenik Gradonačelnika ili drugi član Veća koji po ovlašćenju predsednika Veća, predsedava sednicom.

Član 35

Javna sednica se saziva najkasnije jedan dan pre njenog održavanja.

Članovima Veća, uz poziv za javnu sednicu, dostavlja se predlog dnevnog reda i zapisnik sa prethodne sednice.

Na javnu sednicu se obavezno pozivaju članovi Veća, a mogu biti pozvani predsednik i zamenik predsednika Skupštine Grada, predsednici odborničkih grupa, odbornici, načelnici Gradskih uprava, predstavnici drugih organa Grada, predstavnici preduzeća, organizacija, ustanova, privrednih društava čiji je osnivač Grad, predstavnici sredstava javnog informisanja kao i predstavnici drugih subjekata.

Načelnicima Gradskih uprava, predsednicima odborničkih grupa, odbornicima, javnim preduzećima, ustanovama i drugim društvenim organizacijama, privrednim društvima, i dr. dostavljaju se materijali samo za tačke dnevnog reda, radi kojih su pozvani.

Član 36

Predlog dnevnog reda, na osnovu izveštaja sekretara o pristiglim materijalima utvrđuje predsednik Veća odnosno, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti zamenik Gradonačelnika.

Održavanje, tok sednice, razmatranje i odlučivanje

Član 37

Predsednik Veća, odnosno u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti, zamenik Gradonačelnika otvara javnu sednicu i utvrđuje da li postoji kvorum za rad i odlučivanje (u daljem tekstu: kvorum).

Kvorum postoji ako je na javnoj sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Veća.

Član 38

Javnoj sednici mogu da prisustvuju samo lica koja su pozvana.

Član 39

Ako se utvrdi da ne postoji kvorum, predsednik Veća odnosno zamenik Gradonačelnika odlaže javnu sednicu za odgovarajući dan i sat. O odlaganju javne sednice pisano se obaveštavaju samo odsutni članovi Veća.

Javna sednica će se prekinuti i odložiti i u slučaju, kada se u toku trajanja sednice utvrdi da nije prisutna većina članova Veća potrebna za punovažan rad.

Član 40

Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Veća.

Ukoliko ima primedbi na zapisnik o njegovom usvajanju članovi Veća će odlučivati na prvoj sledećoj sednici.

O primedbama na zapisnik, Veće odlučuje bez rasprave.

Član 41

Dnevni red javne sednice utvrđuju članovi Veća glasanjem.

Pre utvrđivanja dnevnog reda predsednik Veća kao i svaki član Veća ima pravo da predloži izmene ili dopune predloženog dnevnog reda. Izmene ili dopune dnevnog reda takođe, može da predloži načelnik Gradske uprave.

Veće se izjašnjava posebno o svakom predlogu za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim i o predloženom dnevnom redu u celini.

U slučaju kada javnom sednicom ne predsedava Gradonačelnik, dnevni red se ne može dopunjavati.

Izrada i dostavljanje materijala za javnu sednicu

Član 42

Materijal za javnu sednicu se priprema i dostavlja u skladu sa odredbama ovog poslovnika koje se odnose na elektronsku sednicu.

Razmatranje, odlučivanje o tački dnevnog reda i glasanje

Član 43

Razmatranje i odlučivanje na javnoj sednici Veća vrši se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.

Na početku razmatranja i odlučivanja izvestilac obrazlaže predlog u izlaganju koje ne može biti duže od pet minuta.

Izlaganje treba da bude konkretno i sažeto, bez ponavljanja podataka sadržanih u pisanom materijalu dostavljenom uz poziv za sednicu.

Diskusija članova Veća po tački dnevnog reda ne može biti duža od 10 minuta.

Član 44

Kada usled obimnosti dnevnog reda ili drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Veće može odlučiti da se javna sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan i sat o čemu se pisano obaveštavaju samo odsutni članovi.

Član 45

Javne sednice se zapisuju na audio-snimcima koji se čuvaju na file serveru Gradske uprave u čijoj nadležnosti je upravljanje informacionim sistemom.

Sa sednice se sačinjava zapisnik u skladu sa odredbama ovog poslovnika koje se odnose na elektronsku sednicu.

Član 46

Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Veće prelazi na odlučivanje.

Veće odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova Veća, kada se radi o:

- utvrđivanju predloga Statuta grada Kragujevca,

- utvrđivanju predloga Odluke o budžetu grada Kragujevca,

- utvrđivanju predloga urbanističkih planova.

U ostalim slučajevima Veće odlučuje većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova Veća.

Član 47

Glasanje se vrši javno, dizanjem ruke.

Kada se glasa, predsednik Veća prvo poziva članove da se izjasne ko je "za", a zatim ko je "protiv" i ko se uzdržava od glasanja.

Nakon obavljenog glasanja, predsednik Veća zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.

VIII TELEFONSKA SEDNICA VEĆA

Sazivanje, vođenje i donošenje akata na telefonskoj sednici Veća

Član 48

Izuzetno, u naročito opravdanim i hitnim slučajevima, kada postoji hitnost odlučivanja, predsednik Veća može odlučiti da se sednica Veća sazove i održi telefonskim putem.

Dnevni red telefonske sednice unapred utvrđuje predsednik Veća i o tako utvrđenom dnevnom redu se ne glasa i on se ne može menjati.

Članovi Veća na telefonskoj sednici se izjašnjavaju telefonskim putem o tačkama dnevnog reda.

Članovi veća svoje izjašnjenje iz stava 3. ovog člana saopštavaju licu koje predsednik Veća usmeno ovlasti za vođenje telefonske sednice, po pravilu sekretara Veća.

Lice koje ovlasti predsednik Veća obavlja organizacione poslove u vezi sa održavanjem sednice veća telefonskim putem.

Nakon uspostavljanja kontakta sa članovima Veća i njihovog izjašnjavanja, ovlašćeno lice obaveštava predsednika Veća da li je određeni akt donet i stara se o njegovoj realizaciji.

Zapisnik sa telefonske sednice sadrži: datum i vreme održavanja sednice, konstataciju da je sednicu sazvao telefonskim putem predsednik Veća, imena članova Veća koji su učestvovali i glasali u telefonskoj sednici, dnevni red koji je predočen članovima Gradskog veća, izdvojeno mišljenje člana Veća koji je zahtevao da se to unese u zapisnik, rezultat glasanja o predloženim aktima.

Na telefonskoj sednici ne usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Veća.

Donete akte na telefonskoj sednici potpisuje predsednik Veća, koji na narednoj sednici Veća obavezno informiše Veće o realizaciji donetih akata.

IX AKTA VEĆA

Vrste akata Veća

Član 49

Veće u vršenju poslova iz svog delokruga predlaže Statut grada, budžet grada i druge odluke koje donosi Skupština Grada, donosi rešenja, zaključke, naredbe, uputstva, poslovnik, preporuke, planove, programe i druga akta i daje mišljenja.

Rešenjem se odlučuje o pojedinim pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih subjekata u skladu sa zakonom, statutom i drugim aktima.

Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima i inicira donošenje i predlaganje odluka i drugih akata, kao i način rešavanja pojedinih pitanja.

Naredbom se radi izvršavanja pojedinih odredaba odluka i drugih propisa naređuje ili zabranjuje postupanje u određenoj situaciji koja ima opšti značaj.

Preporukom se predlaže način rešavanja pojedinih pitanja.

Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Veća.

Veće u vršenju poslova iz svoje nadležnosti može da donosi odluke samo kada je zakonom propisano.

Način potpisivanja akata Veća

Član 50

Akta Veća potpisuje predsednik Veća, u jednom primerku, a u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti, potpisuje predsedavajući sednicom, odnosno zamenik Gradonačelnika ili drugi član Veća koji po ovlašćenju predsednika Veća, predsedava sednicom.

Za potpisivanje akata iz stava 1. ovog člana, izuzetno se može koristiti faksimil.

Ostali primerci akta, zbog obimnosti materijala, overavaju se faksimilom predsednika, odnosno zamenika Gradonačelnika, odnosno lica iz stava 1. ovog člana.

Tačnost prepisa akata Veća overava sekretar Veća.

Objavljivanje akata Veća

Član 51

Akta koje donosi Veće objavljuju se u "Službenom listu grada Kragujevca", oglasnoj tabli organa Grada ili na zvaničnoj internet stranici Grada, kada je to utvrđeno istim.

O objavljivanju akata Veća stara se sekretar Veća.

X JAVNOST RADA VEĆA

Obezbeđivanje javnosti rada Veća

Član 52

Rad Veća je javan.

Za javnost rada Veća, odgovoran je predsednik Veća.

Javnost rada obezbeđuje se pozivanjem predstavnika sredstava javnog informisanja na sednice Veća, izdavanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica, održavanjem konferencija za štampu ili na drugi način kojim se obezbeđuje da rad Veća bude dostupan javnosti.

Veće može dati službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja sa održanih sednica ili povodom pitanja vezanih za rad i odlučivanje Veća koja se odnose na konkretne slučajeve, odnosno situacije.

Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba za poslove informisanja u saradnji sa nadležnom gradskom upravom, a odobrava ga predsednik Veća.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 53

Donošenjem ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Gradskog veća ("Službeni list grada Kragujevca", broj 28/22-prečišćen tekst).

Član 54

Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".