PRAVILNIKO RADU TELA ZA KOORDINACIJU POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA("Sl. glasnik RS", br. 16/2024) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuju organizacija, način rada, izveštavanje i praćenje rada tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima (komisija, savet i sl. - u daljem tekstu: telo), koje osniva izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće (u daljem tekstu: Nadležni organ), kao stručno radno telo, radi obavljanja poslova iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima iz nadležnosti jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Telo čine predstavnici organa, organizacija, institucija, nevladinog sektora i drugih subjekata koji deluju u sistemu bezbednosti saobraćaja na putevima na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, a naročito u oblastima bezbednosti saobraćaja, upravljanja putevima, finansija, javnih nabavki, komunalnih i inspekcijskih poslova, pravosuđa, zdravstva, predškolskog i školskog vaspitanja i obrazovanja i medija.
Telo kontinuirano analizira stanje bezbednosti saobraćaja, pokazatelje bezbednosti saobraćaja (indikatore) i stavove učesnika u saobraćaju na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave i na sednicama tela predlaže određene mere i aktivnosti u okviru oblasti rada. Prilikom predlaganja mera i aktivnosti, članovi tela treba da prepoznaju ugrožene kategorije učesnika u saobraćaju i aktivnosti usmere na unapređenje bezbednosti najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju.
Telo neprekidno prati i predlaže mere za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, na osnovu podataka o obeležjima značajnim za bezbednost saobraćaja.
Prilikom predlaganja mera i aktivnosti telo uzima u obzir donete strateške dokumente, odnosno Nacionalnu i lokalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima, Akcioni plan bezbednosti saobraćaja na putevima, Nacionalni godišnji program unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Nacionalni program) i aktivnosti Agencije za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija) na nacionalnom nivou.
Telo sprovodi aktivnosti na izradi i predlaganju strategije i godišnjeg plana bezbednosti saobraćaja na putevima, koje donosi Nadležni organ, u skladu sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom koje donosi Vlada.
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Program za rad tela za koordinaciju poslova bezbednost saobraćaja na putevima na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: Program) je dokument koji sadrži ciljeve, mere i aktivnosti planirane u okviru određenih oblasti rada, koje će telo i drugi organi realizovati u skladu sa svojim nadležnostima, utvrđenim rokovima i raspoloživim finansijskim sredstvima;
2) Mere u Programu predstavljaju skup aktivnosti određene oblasti rada, čijim sprovođenjem se ostvaruju zadati ciljevi;
3) Aktivnost u Programu predstavlja definisanu radnju kojom se operativno sprovode mere kojima se teži dostizanju ciljeva definisanih Programom;
4) ISA aplikacija je elektronska aplikacija koju vodi Agencija, koja sadrži bitne informacije o radu tela, strateške, planske i operativne dokumente tela, i omogućava brzu razmenu informacija i dokumenata članova tela i drugih lica koja imaju pristup ovoj aplikaciji;
5) Podaci o obeležjima značajnim za bezbednost saobraćaja su podaci o saobraćajnim nezgodama i njihovim posledicama, podaci o indikatorima ponašanja učesnika u saobraćaju, podaci o putevima, identifikovanim opasnim mestima (crnim tačkama) i rizičnim deonicama na putevima, podaci o rizicima stradanja za različite kategorije učesnika u saobraćaju i svi drugi pokazatelji koji mogu doprineti prepoznavanju problema u saobraćaju i predlogu mera za njihovo otklanjanje.
1. Lica koja učestvuju u radu tela
Telo na prvoj sednici, posebnom odlukom, imenuje koordinatora za saradnju sa Agencijom za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: koordinator), odnosno stručno lice koje će obavljati poslove saradnje i komunikacije sa Agencijom i izveštavanja Agencije o radu tela.
Za koordinatora se imenuje jedan od članova tela.
Sva akta koja se odnose na rad tela koordinator dostavlja poštom na adresu Agencije i unosi u ISA aplikaciju.
Pored članova tela (predsednika, zamenika, koordinatora i drugih), u radu tela mogu učestvovati i predstavnici zainteresovanih lica zaduženih za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima, kada se razmatraju pitanja iz njihove nadležnosti i njihovo učešće može doprineti kvalitetnijem radu tela.
Članovi tela mogu predložiti predsedniku tela lica iz stava 1. ovog člana, koja po njihovom mišljenju treba da učestvuju u radu na određenoj sednici. Predložena lica nemaju pravo glasa prilikom odlučivanja po tačkama dnevnog reda.
Lica koja predlažu članovi tela mogu učestvovati u radu sednice isključivo po pozivu predsednika tela.
Izuzetno od odredaba ovog člana, predstavnici Agencije mogu učestvovati u radu tela bez poziva, ali bez prava glasa.
Telo radi u sednicama koje saziva predsednik tela po svojoj inicijativi ili na zahtev jedne trećine članova tela.
Na pisani zahtev predstavnika Agencije, predsednik tela dužan je da sazove sednicu tela u roku naznačenom u zahtevu, koji ne može biti kraći od tri radna dana.
Predsednik tela saziva sednicu tela pisanim putem (pošta ili elektronska pošta).
Poziv za sednicu sadrži datum, mesto i vreme održavanja sednice. Uz poziv za sednicu dostavlja se predlog dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice i drugi neophodni materijali vezani za održavanje sednice tela.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, u odsustvu predsednika tela, sednicu tela može sazvati zamenik predsednika tela ili drugi član tela, koga prethodno pisano ovlasti predsednik tela.
Sednice tela koje se sazivaju i održavaju u skladu sa članom 8. ovog pravilnika smatraju se redovnim sednicama i kao takve obeležavaju se od rednog broja 1. pa nadalje.
Sednice tela održavaju se najmanje jednom u tri meseca (kvartalno) i predstavljaju obavezne sednice tela.
Ukoliko postoji potreba, telo može održavati sednice i više puta u toku kvartala.
U određenim slučajevima može se sazvati hitna sednica tela.
Izuzetno od člana 8. stav 3. ovog pravilnika, hitna sednica tela može se sazvati telefonskim putem.
Telo može razmatrati pojedina pitanja i odlučivati po hitnom postupku ukoliko za to postoje opravdani razlozi, odnosno ako bi odlaganje sednice tela moglo izazvati štetne posledice po rad tela, odnosno bezbednost učesnika u saobraćaju na putevima na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
O predlogu za razmatranje i odlučivanje po hitnom postupku, telo se izjašnjava na početku rada sednice.
Sednice tela koje se sazivaju i održavaju u smislu stava 1. ovog člana smatraju se hitnim sednicama i kao takve se posebno obeležavaju rečima "hitna sednica" i rednim brojem od broja 1. pa nadalje.
Članovi tela dužni su da redovno prisustvuju sednicama tela.
Član tela koji je primio poziv za održavanje sednice tela u skladu sa ovim pravilnikom, a iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da prisustvuje sednici tela, dužan je da o tome pisanim putem obavesti predsednika tela pre početka navedene sednice tela.
Predsednik tela vodi evidenciju o prisutnim članovima na sednicama tela. U slučaju da član tela ne prisustvuje nijednoj obaveznoj sednici tela u toku jedne godine, predsednik tela o tome obaveštava nadležni organ.
4. Materijal za održavanje sednice tela
Poziv za sednicu, sa pratećim materijalom, predsednik tela dostavlja najkasnije tri radna dana pre održavanja sednice.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, poziv za sednicu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik tela dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Predlog dnevnog reda sadrži navedene tačke dnevnog reda po kojima će se vršiti rasprava na sednici tela.
Zapisnik sa sednice utvrđuje predsednik tela najkasnije tri dana pre održavanja naredne sednice.
Izuzetno od člana 8. stav 4. ovog pravilnika, za hitne sednice tela nije obavezno dostavljanje materijala za dnevni red koji je predložen, i zapisnika sa prethodne sednice.
Sednicom predsedava predsednik tela, koga, u slučaju odsustva, menja zamenik predsednika (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsedavajući otvara i vodi sednicu tela, pošto prethodno ustanovi da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova tela.
U slučaju da se u toku trajanja sednice tela utvrdi da sednici ne prisustvuje većina od ukupnog broja članova, sednica tela se odlaže najduže za sedam dana, dok se odsutnim članovima dostavlja pisano obaveštenje o danu održavanja nove sednice tela.
Pre početka rada tela utvrđuje se dnevni red.
Dnevni red se utvrđuje na predlog predsedavajućeg i drugih članova tela.
Ukoliko nema primedaba na predlog dnevnog reda, odnosno na predlog za izmenu ili dopunu dnevnog reda, predsedavajući poziva članove da se izjasne o predloženom i konstatuje da je predloženi dnevni red usvojen.
Po usvajanju dnevnog reda, rad na sednici odvija se po redosledu utvrđenom u dnevnom redu, odnosno prema usvojenim tačkama dnevnog reda.
Za svaku tačku dnevnog reda otvara se pretres koji počinje izlaganjem određenog izvestioca i raspravom članova tela i drugih prisutnih lica.
Prva tačka dnevnog reda predviđena je za usvajanje zapisnika sa prethodne sednice tela.
Članovi tela imaju pravo da stave primedbe na zapisnik sa sednice.
Ukoliko nema primedbi na predloženi zapisnik sa prethodne sednice, predsedavajući poziva članove da se izjasne o zapisniku i konstatuje da je predloženi zapisnik usvojen.
Zapisnik potpisuju predsedavajući i koordinator tela.
Na zahtev Agencije, koordinator dostavlja zapisnik sa održane sednice.
Kada predsedavajući smatra da je određena tačka dnevnog reda o kojoj se diskutuje iscrpljena, može predložiti da se diskusija okonča i pristupi odlučivanju o toj tački.
Članovi tela i druga lica koja prisustvuju sednici tela mogu učestvovati u diskusiji ukoliko zatraže i dobiju reč od predsedavajućeg.
Predsedavajući je dužan da dozvoli diskusiju po tački dnevnog reda svakom članu tela prisutnom na sednici tela, koji je prethodno zatražio reč.
Na predlog predsedavajućeg, u zavisnosti od obima dnevnog reda, telo može pre prelaska na dnevni red odlučiti da se trajanje pojedinačnih diskusija ograniči.
O redu na sednici tela stara se predsedavajući.
Za povredu reda na sednici tela, članu tela ili licu koje na poziv predsednika tela prisustvuje sednici, predsedavajući može izreći:
1) meru upozorenja, ako svojim ponašanjem uzima reč kada je od predsedavajućeg nije dobio, prekida govornika ili drugim sličnim postupcima narušava rad sednice ili postupa protivno odredbama ovog pravilnika i
2) meru oduzimanja reči, ako svojim ponašanjem narušava dnevni red na sednici ili povređuje odredbe ovog pravilnika, a već mu je na istoj sednici tela izrečeno upozorenje.
Na sednici tela vodi se zapisnik, koji sadrži osnovne podatke o radu sednice, i to o:
1) mestu i vremenu održavanja sednice;
2) prisutnim i odsutnim članovima tela;
3) ostalim prisutnim licima;
4) informacijama o otvaranju sednice i utvrđivanju kvoruma;
5) tačkama dnevnog reda o kojima se raspravljalo na sednici i informacijama o eventualnim izvestiocima, po tačkama dnevnog reda;
6) diskusijama po tačkama dnevnog reda, sa popisom učesnika u diskusiji i donetim odlukama po tačkama dnevnog reda;
7) zaključku sa sednice;
8) eventualnim predlozima tačaka dnevnog reda za narednu sednicu;
9) eventualnim predlozima lica koja nisu članovi tela za prisustvo narednoj sednici.
2. Odlučivanje na sednici tela
Na sednici tela se odlučuje javnim glasanjem, a odluka se smatra donetom ako se za njeno usvajanje izjasni većina prisutnih članova.
Po obavljenom glasanju, predsedavajući je dužan da konstatuje broj članova koji su glasali "ZA" i "PROTIV" odluke, kao i broj članova koji su se uzdržali od glasanja "UZDRŽANO", odnosno da konstatuje da li je odluka usvojena ili nije usvojena.
Akta koja donosi telo potpisuje predsednik tela.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, predsednik tela može pisanim putem ovlastiti zamenika predsednika tela da potpisuje pojedina akta tela.
U zavisnosti od izvora finansiranja, telo na godišnjem nivou priprema predlog programa, koji usvaja nadležni organ i na koji Agencija daje saglasnost. Izuzetno, Agencija ne daje saglasnost na program tela osnovanog od strane izvršnog organa jedinice teritorijalne autonomije i na programe gradskih opština grada Beograda.
Program sadrži ciljeve, mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, rokove, finansijska sredstva i odgovorne subjekte za sprovođenje istih.
Program može sadržati sledeće ključne oblasti rada:
1) unapređenje saobraćajne infrastrukture sa stanovišta unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima;
2) rad tela (naknada za rad članova tela, i sl.);
3) unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja;
4) preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima;
5) naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja;
6) opremanje jedinica saobraćajne policije i drugih organa nadležnih za poslove bezbednosti saobraćaja;
7) projekti u oblasti bezbednosti saobraćaja od nacionalnog interesa.
Prilikom definisanja mera i aktivnosti, u okviru ključnih oblasti rada, utvrđuju se rokovi za njihovo sprovođenje, u skladu sa prioritetima koje određuje telo.
Telo sagledava i ocenjuje probleme bezbednosti saobraćaja, sa preciznim određivanjem nadležnosti odgovornih subjekata koji deluju u sistemu bezbednosti saobraćaja na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Odgovorni subjekti za praćenje realizacije mera i aktivnosti su članovi tela ili predstavnici organizacija, institucija ili subjekata zaduženih za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave i druga lica koja mogu biti angažovana za praćenje realizacije određenih mera i aktivnosti.
Za izvršenje pojedinih aktivnosti iz Programa, Nadležni organ može angažovati lice koje je stručno osposobljeno da obavlja poslove iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, u skladu sa zakonom.
2. Program koji se finansira iz budžeta Republike Srbije
Predlog programa koji se finansira iz budžeta Republike Srbije priprema se na osnovu javnog poziva, koji raspisuje Agencija (u daljem tekstu: javni poziv), nakon pribavljene saglasnosti Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Javnim pozivom definišu se ključne oblasti rada iz člana 22. ovog pravilnika, koje treba da sadrži program jedinice lokalne samouprave; finansijska sredstva za određenu oblast rada koja se finansira kroz javi poziv; rokovi; smernice za pripremu programa i ostale potrebne konkursne dokumentacije za prijavu po javnom pozivu; način podnošenja prijave; način odlučivanja o dodeli sredstava; način izveštavanja i praćenja realizacije programa i drugi elementi javnog poziva.
Javni poziv se objavljuje na internet stranicama Agencije i Ministarstva.
Agencija može da raspiše javni poziv i više puta u toku kalendarske godine, a sve do utroška planiranih sredstava.
Sredstva koja se dodeljuju po javnom pozivu jesu namenska sredstva, koja se opredeljuju u skladu sa Nacionalnim programom i mogu se koristiti isključivo za realizaciju pojedinačnih mera i aktivnosti definisanih u dokumentima iz člana 3. stav 3. ovog pravilnika.
Agencija koordinatorima dostavlja preporuke za pripremu predloga programa pre objavljivanja javnog poziva.
Nakon objavljivanja javnog poziva, telo priprema predlog programa i dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na usvajanje.
Usvojeni program od strane Nadležnog organa i ostalu potrebnu konkursnu dokumentaciju zahtevanu za prijavu po javnom pozivu jedinica lokalne samouprave, odnosno telo, dostavlja Agenciji na saglasnost u toku trajanja javnog poziva.
Obavezna dokumentacija za prijavu, kao i rok za predaju dokumentacije iz stava 1. ovog člana definišu se javnim pozivom.
Nakon isteka roka za prijavu na javni poziv, Agencija sačinjava Izveštaj o oceni programa jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: izveštaj o stručnoj oceni) i pregleda dostavljenu dokumentaciju.
Agencija daje saglasnost na program koji po svojoj formi i sadržini ispunjava propisane uslove, odnosno dobije pozitivan izveštaj o stručnoj oceni.
Na program koji po svojoj formi i sadržini ne ispunjava propisane uslove, odnosno dobije negativan izveštaj o stručnoj oceni, Agencija neće dati saglasnost.
Agencija dostavlja Ministarstvu listu jedinica lokalne samouprave koje su se prijavile na javni poziv, sa dokumentacijom koja je dostavljena po javnom pozivu i izveštajima o stručnoj oceni pojedinačnih programa.
Na osnovu dostavljene dokumentacije iz stava 4. ovog člana, ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi odluku o odobravanju dodele sredstava, nakon čega jedinica lokalne samouprave zaključuje ugovor sa Ministarstvom i Agencijom.
Program koji nije dobio pozitivan izveštaj o stručnoj oceni i saglasnost Agencije, odnosno za koji nije doneta odluka o odobravanju dodele sredstava, neće biti finansiran po osnovu javnog poziva.
Spisak jedinica lokalnih samouprava koje su se prijavile na javni poziv sa ishodom postupka javnog poziv, objavljuje se javno na zvaničnim internet stranicama Agencije i Ministarstva.
3. Program koji se finansira iz drugih izvora
Ukoliko se program finansira iz sredstava koja nisu predmet javnog poziva, telo priprema predlog programa u kojem određuje ključne oblasti rada iz člana 22. ovog pravilnika, u okviru kojih će sprovoditi mere i aktivnosti, u skladu sa sopstvenim prioritetima.
Predlog programa pripremljen od strane članova tela koordinator dostavlja Agenciji na mišljenje.
Agencija najkasnije u roku od 60 dana od dana dostavljanja predloga programa, dostavlja mišljenje na predlog programa, koje može biti pozitivno ili negativno.
Pozitivno mišljenje Agencija dostavlja u formi komentara na predlog programa, koji po svojoj formi i sadržini ispunjava sve odredbe zakona i ovog pravilnika, na osnovu čega telo dostavlja predlog programa Nadležnom organu na usvajanje.
Predlog programa koji po svojoj formi i sadržini ne ispunjava odredbe zakona i ovog pravilnika, dobija negativno mišljenje u formi komentara na određene mere i aktivnosti u predlogu programa.
Nakon dostavljenog negativnog mišljenja u formi komentara, u kome se navode i razlozi za izražavanje negativnog mišljenja, telo je dužno da predlog programa uskladi sa komentarima Agencije, najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja komentara.
Predlog programa koji je telo uskladilo sa komentarima Agencije iz stava 1. ovog člana, dostavlja se na ponovno mišljenje Agenciji.
U slučaju ponovnog negativnog mišljenja, Agencija ne daje saglasnost na predlog programa.
Program koji je usvojen od strane nadležnog organa, uz prethodno dobijeno pozitivno mišljenje, koordinator dostavlja Agenciji na saglasnost.
Za program iz stava 1. ovog člana Agencija donosi akt o davanju saglasnosti na program (u daljem tekstu: akt o davanju saglasnosti).
Akt o davanju saglasnosti Agencija dostavlja telu.
Program koji nije usvojen od strane nadležnog organa i nije dobio saglasnost Agencije ne može se realizovati.
Telo je dužno da u slučaju izmene programa na koji je prethodno dobijena saglasnost od strane Agencije, dostavi program sa navedenim izmenama Agenciji na ponovnu saglasnost.
U slučaju izmene programa iz stava 1. ovog člana, telo Agenciji dostavlja i obrazloženje u kom se navode razlozi zbog kojih su određene izmene izvršene u programu.
Postupak davanja saglasnosti Agencije na izmenjeni ili dopunjeni program, vrši se u skladu sa odredbama ovog pravilnika koje se odnose na davanje saglasnosti na program.
V IZVEŠTAVANJE I PRAĆENJE RADA
1. Izveštavanje o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima
Izveštavanje o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima je sastavni deo praćenja stanja bezbednosti saobraćaja na putevima na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Telo podnosi izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima Nadležnom organu najmanje dva puta godišnje.
Izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima treba da ukaže na trenutno stanje bezbednosti saobraćaja na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave sa jasno izdvojenim problemima, najvažnijim realizovanim aktivnostima i aktivnostima koje je potrebno realizovati u narednom periodu sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima, u skladu sa zakonom, Nadležni organ podnosi skupštini jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave najmanje dvaput godišnje.
Izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima sastavljen za prvih šest meseci tekuće godine, podnosi se skupštini na sednici nakon 31. jula za tekuću godinu, odnosno za period od godinu dana podnosi se nakon 31. januara naredne kalendarske godine.
Koordinator izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima dostavlja Agenciji nakon podnošenja skupštini jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Nadležni organ dužan je da, u skladu sa zakonom, izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima učini dostupnim javnosti.
Izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima sadrži sledeće delove, odnosno podatke:
1) uvodni deo, sa kratkim opisom stanja bezbednosti saobraćaja na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave;
2) poređenje stanja bezbednosti saobraćaja na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave sa istim periodom u prethodnih pet godina (broj saobraćajnih nezgoda, posledice saobraćajnih nezgoda, odnosno broj teških telesnih povreda, lakih telesnih povreda i poginulih lica, vrednosti javnog i saobraćajnog rizika, procentualna ugroženost kategorija učesnika u saobraćaju i sl.);
3) osnovne pokazatelje stanja bezbednosti saobraćaja: najugroženije kategorije učesnika u saobraćaju (pešaci, biciklisti, putnici i vozači automobila i sl.), raspodelu saobraćajnih nezgoda po mesecima, danima i časovima, prostornu raspodelu saobraćajnih nezgoda u odnosu na državne puteve i ulice, kao i prostornu analizu u odnosu na konkretne deonice i ulice gde se događaju saobraćajne nezgode;
4) kratak izveštaj o poslednjim dostupnim podacima o ponašanju učesnika u saobraćaju na području jedinice lokalne samouprave, odnosno policijske uprave;
5) praćenje dostizanja prethodno definisanih ciljeva (ciljevi u skladu sa strategijom bezbednosti saobraćaja jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno nacionalnom strategijom ukoliko druga nije doneta);
6) kratak pregled najvažnijih aktivnosti i mera koje su preduzete u prethodnom periodu sa pregledom utrošenih finansijskih sredstava i aktivnosti koje je potrebno realizovati u budućem periodu sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave;
7) zaključni deo sa sumiranjem najvažnijih problema u bezbednosti saobraćaja na putevima.
2. Izveštavanje o realizaciji programa
Agencija prati sprovođenje i realizaciju programa tela za koji su odobrena finansijska sredstva u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima kojima se uređuje finansiranje bezbednosti saobraćaja u jedinicama lokalnih samoupravama.
Jedinica lokalne samouprave sa kojom se zaključuje ugovor o dodeli finansijskih sredstava po osnovu javnog poziva dužna je da dostavlja Agenciji redovne izveštaje i drugu finansijsku dokumentaciju za sprovedene aktivnosti, kako bi Ministarstvo imalo kvartalni uvid u namensko trošenje sredstava, uključujući i konačan pisani izveštaj.
Sa ciljem kvalitetnog praćenja realizacije programa, telo je dužno da:
1) izveštava Agenciju o realizaciji programa najmanje jednom godišnje - Godišnji izveštaj o realizaciji programa,
2) podnosi kvartalne izveštaje o realizaciji programa Agenciji;
3) izveštava Agenciju po zahtevu;
4) obezbedi monitoring posetu predstavnika Agencije.
Izuzetno od stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana, jedinica lokalne samouprave čiji se program finansira sredstvima koja nisu predmet javnog poziva, nije u obavezi da izrađuje kvartalni izveštaj o realizaciji programa, niti da obezbedi monitoring posetu.
a) Godišnji izveštaj o realizaciji programa
Godišnji izveštaj o realizaciji programa sadrži narativno podatke o sprovedenim merama i aktivnostima u periodu jedne kalendarske godine i podatke o preciznom utrošku finansijskih sredstava za realizaciju istih u okviru ključnih oblasti rada definisanih programom.
Sprovedene mere i aktivnosti opisane u godišnjem izveštaju o realizaciji programa moraju odgovarati merama i aktivnostima definisanim u programu na koji je Agencija dala saglasnost.
Godišnji izveštaj o realizaciji programa usvaja Nadležni organ, na obrascu koji propisuje Agencija.
Usvojeni godišnji izveštaj o realizaciji programa koordinator dostavlja Agenciji.
b) Kvartalni izveštaj o realizaciji programa
Kvartalni izveštaj o realizaciji programa sadrži informacije o pokrenutim, odnosno realizovanim merama i aktivnostima u okviru ključnih oblasti rada definisanih programom za određeni kvartalni period, iznose finansijskih sredstava za realizaciju istih, kao i druge podatke kojim se opravdava namensko i zakonito korišćenje sredstava.
Kvartalni izveštaj o realizaciji programa usvaja Nadležni organ, na obrascu koji propisuje Agencija.
Usvojeni kvartalni izveštaj o realizaciji programa koordinator dostavlja Agenciji.
v) Izveštavanje po zahtevu Agencije
Agencija može pisanim putem zatražiti od tela dostavljanje izveštaja o određenom pitanju ukoliko za to postoje opravdani razlozi, odnosno informacija o postojanju problema bezbednosti saobraćaja na području jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Telo pisanim putem, u vidu izveštaja, obaveštava Agenciju o pitanju iz stava 1. ovog člana i ukazuje na mere i aktivnosti, koje predlaže odgovornim subjektima, u cilju rešenja navedenog pitanja u skladu sa zakonom.
U cilju praćenja realizacije programa, Agencija može realizovati monitoring posete jedinicama lokalnih samouprava.
Pod monitoring posetom iz stava 1. ovog člana, smatra se: poseta jedinici lokalne samouprave, održavanje sastanka ovlašćenih predstavnika Agencije sa jedinicom lokalne samouprave, prisustvo određenim događajima i manifestacijama ili drugim programskim aktivnostima koje sprovodi telo tokom realizacije programa.
Agencija izrađuje izveštaj o monitoring poseti.
Agencija dostavlja telu izveštaj o monitoring poseti najkasnije u roku od 15 dana od dana izvršene monitoring posete.
Pristup podacima i praćenje rada tela putem ISA aplikacije dozvoljen je svim članovima tela, predstavnicima Agencije i drugim subjektima koji imaju opravdani interes, a koji su od Agencije dobili pravo pristupa aplikaciji, u skladu sa ovim pravilnikom.
Članovi tela mogu pristupiti ISA aplikaciji u svojstvu posmatrača ili koordinatora. Drugi subjekti mogu pristupiti ISA aplikaciji u svojstvu posmatrača.
Koordinator, pored pregleda podataka, ima mogućnost da vrši unos, objavljivanje i izmenu podataka i dokumenata tela.
Lica iz stava 2. ovog člana, koji žele pristup ISA aplikaciji, moraju prethodno izvršiti registraciju korisničkog naloga i dobiti odobrenje Agencije za pristup aplikaciji.
Tehničko uputstvo za korišćenje ISA aplikacije korisnici preuzimaju nakon odobrene registracije na ISA aplikaciji ili na zvaničnoj internet stranici Agencije.
U slučaju nemogućnosti pristupa ISA aplikaciji od strane koordinatora, čime je sprečena komunikacija i razmena podataka elektronskim putem, komunikacija i razmena podataka definisana ovim pravilnikom biće izvršena pisanim putem (poštom ili elektronskom poštom), u skladu sa uputstvima Agencije u datom trenutku.
Svi postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog pravilnika okončaće se primenom akata prema kojima su započeti.
Jedinice lokalne samouprave koje su dobile saglasnost na program u skladu sa odredbama Pravilnika o radu saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", broj 8/20) dužne se da programe usklade sa odredbama ovog pravilnika u slučaju da se finansijska sredstva za realizaciju programa obezbeđuju po osnovu javnog poziva.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radu saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", broj 8/20).
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".