AKCIONI PLAN ZA PERIOD OD 2024. DO 2026. GODINE ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 22/2024)

 

I UVOD

Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", br. 18/21 i 36/21 - ispravka).

Opšti cilj Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija) je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom;

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada;

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

Strategijom je predviđeno donošenje dva akciona plana radi ostvarivanja ciljeva i planiranih mera.

Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine usvojen je i objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 30/21.

II METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA

Ministar nadležan za poslove zapošljavanja doneo je Rešenje o obrazovanju Radne grupe za izradu i praćenje Akcionog plana za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (Broj 011-00-00247/2023-24 od 28. jula 2023. godine).

Radnu grupu čine predstavnici različitih institucija: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva finansija, Ministarstva turizma i omladine, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, Agencije za kvalifikacije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog sekretarijata za javne politike, Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Razvojne agencije Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Stalne konferencije gradova i opština, projekta "Znanjem do posla - E2E", Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju, Krovne organizacije mladih Srbije, Fondacije Ana i Vlade Divac, organizacije ENECA i Centra za omladinski rad.

Dana 1. septembra 2023. godine, na internet strani Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na portalu e-Konsultacije, objavljen je početak konsultativnog procesa. Konsultativni proces tokom izrade Predloga akcionog plana sprovodio se kontinuirano. Organizovani su sastanci sa nadležnim institucijama za oblast privrede, obrazovanja, dualnog obrazovanja i nacionalnog okvira kvalifikacija.

Takođe 28-29. septembra 2023. godine organizovan je regionalni sastanak u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i projektom "Znanjem do posla - E2E", uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, na kojem su učešće uzeli predstavnici jedinica lokalnih samouprava, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog sekretarijata za javne politike, agencija za zapošljavanje i organizacija civilnog društva.1

Predlog akcionog plana predstavljen je članovima Radne grupe na sastanku održanom 27. novembra 2023. godine i u skladu sa predlozima članova Radne grupe pojedini pokazatelji su dodatno segregirani po polu; u cilju boljeg praćenja ostvarenosti rezultata za pojedine mere su uneti novi pokazatelji, posebno kod praćenja efekata finansijskih mera po pojedinim kategorijama nezaposlenih lica; na osnovu analiza prethodno sprovedenih mera aktivne politike zapošljavanja izvršena je modifikacija i uvedene su nove mere aktivne politike zapošljavanja; data je prednost ženama, posebno ženama iz manje razvijenih i devastiranih područja za uključivanje u pojedine mere aktivne politike zapošljavanja i dr.

Prilikom izrade Predloga akcionog plana, uzeti su u obzir godišnji izveštaji o realizaciji Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine - za 2021. i 2022. godinu i polovinu 2023. godine, kao i drugi analitički materijali i podaci na osnovu kojih je sačinjen pregled realizovanih aktivnosti koji je predstavljao osnov za planiranje aktivnosti u novom akcionom planu u cilju postizanja pokazatelja na nivou opšteg cilja, posebnih ciljeva utvrđenih Strategijom i pokazatelja mera utvrđenih Akcionim planom.

Predlog akcionog plana bio je predmet javne rasprave u periodu od 12. do 31. januara 2024. godine (tekst Predloga akcionog plana postavljen je na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na portalu e-konsultacije).

Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Predlogu akcionog plana, postavljen je na internet stranicu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na portal e-konsultacije.

Predlog akcionog plana upućen je nadležnim organima radi davanja mišljenja, kao i Socijalno-ekonomskom savetu.

Izrazi koji se koriste u ovom akcionom planu, a imaju rodno značenje, odnose se jednako na muški i ženski rod.

_______
1 Tokom sastanka predstavljeni su rezultati lokalnih planskih dokumenata u oblasti zapošljavanja (2021-2023. godina), Analiza inovativnih pristupa u realizaciji lokalnih akcionih planova zapošljavanja, istraživanje Primena Zakona o planskom sistemu na lokalnom nivou, sa posebnim fokusom na lokalne politike u oblasti zapošljavanja, analiza Profilisanje agencija za zapošljavanje u cilju njihovog uključivanja u sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, sa osvrtom na ulogu agencija za zapošljavanje kao nosilaca poslova zapošljavanja u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, iskustva u pilotiranju inovativnih rešenja za lokalne politike zapošljavanja u okviru projekta "Podrška Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u pilotiranju inovativnih rešenja za zapošljavanje", a koji je realizovan uz podršku GIZ. Takođe, organizovana je i posebna sesija u okviru koje su sagledane potrebe i predlozi JLS, OCD i agencija za zapošljavanje za izradu Predloga akcionog plana sa aspekta podrške lokalnoj politici zapošljavanja i nosiocima poslova zapošljavanja.

III OSTVARIVANJE OPŠTEG I POSEBNIH CILJEVA SPROVOĐENJEM MERA

U nastavku teksta dat je pregled opšteg cilja, posebnih ciljeva i mera utvrđenih Strategijom, dok su u poglavlju V. Tabela Akcionog plana, prikazane pojedinačne aktivnosti za sprovođenje svake od mera.

OPŠTI CILJ	POSEBNI CILJEVI	MERE
Uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu	1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom	1.1. Unapređenje uslova za razvoj kvalitetne radne snage
		1.2. Povećanje isplativosti i kvaliteta rada
		1.3. Podsticanje kreiranja poslova
		1.4. Integrisanje korisnika usluga socijalne zaštite na tržište rada
		1.5. Jačanje lokalne politike zapošljavanja
	2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada	2.1. Realizacija mera aktivne politike zapošljavanja
		2.2. Unapređenje sprovođenja i kreiranje novih mera aktivne politike zapošljavanja
		2.3. Unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i sistema praćenja i vrednovanja ishoda i uticaja mera aktivne politike zapošljavanja
		2.4. Unapređenje položaja žena na tržištu rada
		2.5. Poboljšanje položaja mladih na tržištu rada
		2.6. Poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada
		2.7. Poboljšanje položaja nezaposlenih Roma i Romkinja na tržištu rada
	3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja	3.1. Unapređenje zakonodavnog okvira
		3.2. Jačanje kapaciteta nosilaca poslova zapošljavanja, unapređenje koordinisanog delovanja i dijaloga u oblasti politike zapošljavanja

 

IV PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA NEOPHODNIH ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Akcionim planom predviđeno je da se opšti cilj realizuje kroz tri posebna cilja, čija implementacija će se nastaviti kroz mere i aktivnosti u periodu od 2024. do 2026. godine.

Za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Akcionim planom sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje, budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine i budžetima jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23), na Razdelu 30 - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sredstva su obezbeđena za Program 0803 - Aktivna politika zapošljavanja:

1) Programska aktivnost/Projekat 0005 - Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom putem Nacionalne službe za zapošljavanje u iznosu od 550.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. i 2026. godinu;

2) Programska aktivnost/Projekat 4002 - Garancija za mlade u iznosu od 200.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. i 2026. godinu;

3) Programska aktivnost/Projekat 7084 - IPA 2020 - Podrška sprovođenju mera aktivne politike zapošljavanja:

- za 2024. godinu u iznosu od 288.165.000,00 dinara, od čega je za Usluge po ugovoru (Ekonomska klasifikacija 423) 45.797.000,00 dinara, a za Specijalizovane usluge (Ekonomska klasifikacija 424) 242.368.000,00 dinara;

- projekcijamaza 2025. godinu u iznosu od 149.669.000,00 dinara, od čega je za Usluge po ugovoru (Ekonomska klasifikacija 423) 45.797.000,00 dinara, a za Specijalizovane usluge (Ekonomska klasifikacija 424) 103.872.000,00 dinara;

- projekcijama za 2026. godinu u iznosu od 105.253.000,00 od čega je za Usluge po ugovoru (Ekonomska klasifikacija 423) 39.255.000,00 dinara, a za Specijalizovane usluge (Ekonomska klasifikacija 424) 65.998.000,00 dinara.

U Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23), sredstva su obezbeđena za Program 0803 - Aktivna politika zapošljavanja:

1) Programska aktivnost/Projekat 0006 - Programi i mere aktivne politike zapošljavanja u iznosu od 7.000.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 7.500.000.000,00 dinara za 2025. godinu i 8.500.000.000,00 dinara za 2026. godinu;

2) Programska aktivnost/Projekat 0008 - Programi i mere aktivne politike zapošljavanja iz sredstava lokalnih samouprava - opština u iznosu od 900.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. i 2026. godinu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, na Razdelu 37 - Ministarstvo turizma i omladine sredstva su obezbeđena za Program 1302 - Omladinska politika, Programska aktivnost/Projekat 0006 - Programi i projekti podrške mladima u zapošljavanju, u iznosu od 120.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. i 2026. godinu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu sredstva su obezbeđena na Razdelu 3 - Vlada, Glava 3.19 - Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, Funkcija 110 - Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, Program 2102 - Podrška radu Vlade, i to na:

1) Programskoj aktivnosti 0030 - Stručni i operativni poslovi Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, Izvor finansiranja 06 - Donacije od međunarodnih organizacija, Ekonomskoj klasifikaciji 423 - Usluge po ugovoru u iznosu od 37.297.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 22.800.000,00 dinara za 2025. godinu i 12.904.000,00 dinara za 2026. godinu;

2) Programskoj aktivnosti 0032 - Podrška radu Agencije za kvalifikacije, Izvor finansiranja 01 - Opšti prihodi i primanja budžeta, Ekonomskoj klasifikaciji 424 - Specijalizovane usluge, u iznosu od 12.500.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. i 2026. godinu;

3) Programskoj aktivnosti 0033 - Promocija dualnog obrazovanja, Izvor finansiranja 01 - Opšti prihodi i primanja budžeta, Ekonomskoj klasifikaciji 481 - Dotacije nevladinim organizacijama u iznosu od 10.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. i 2026. godinu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, na Razdelu 21 - Ministarstvo privrede sredstva su obezbeđena za Program 1509 - Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Programska aktivnost/Projekat 4002 - Podrška razvoju preduzetništva u iznosu od 500.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 780.000.000,00 dinara za 2025. godinu i 795.000.000,00 dinara za 2026. godinu.

Opredeljena sredstva po merama iskazana su u poglavlju V. Tabela Akcionog plana.

U toku su pregovori za obezbeđivanje dodatnih sredstava za realizaciju planiranih mera i aktivnosti iz međunarodnih izvora finansiranja (donacije, Operativni program IPA 2024-2027 itd.).

U okviru poglavlja V. Tabela Akcionog plana, u delu Izvori finansiranja mere, prikazani su i donatori koji svojim sredstvima direktno finansiraju obuke, seminare, analize i druge aktivnosti.

Finansijski efekti za sprovođenje Akcionog plana usklađuju se sa srednjoročnim okvirom rashoda, kao i u skladu sa limitima koje Ministarstvo finansija odredi za naredne godine za odgovarajuće razdele.

V TABELA AKCIONOG PLANA

Tekst odeljka Tabela akconog plana, koji je sastavni deo ovog akcionog plana, možete pogledati OVDE

VI MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Mere aktivne politike zapošljavanja sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i propisima o državnoj pomoći, a kriterijumi, način i druga pitanja od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja uređuju se opštim aktima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Radi realizacije mera aktivne politike zapošljavanja, u okviru kojih se dodeljuju finansijska sredstva nezaposlenim licima i/ili poslodavcima, Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuje javne pozive i konkurse, odnosno pokreće postupak javne nabavke u skladu sa propisima o javnim nabavkama, u prvom kvartalu kalendarske godine.

Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje, mere aktivnog traženja posla i profesionalnu orijentaciju i savetovanje o planiranju karijere realizuju zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kontinuirano, tokom kalendarske godine. U okviru ove tri mere aktivne politike zapošljavanja, koje su bliže opisane u nastavku, savetnici za zapošljavanje, savetnici za karijerno informisanje i savetnici za planiranje karijere pružaju usluge karijernog vođenja i savetovanja koje podstiču pojedince da identifikuju sopstvene sposobnosti, kompetencije i interesovanja, donesu odluke koje se tiču njihovog obrazovanja, osposobljavanja i profesije i upravljaju tokovima u oblasti učenja, rada i drugih oblasti u kojima mogu da steknu i primene sposobnosti i kompetencije. Karijerno vođenje se smatra najobuhvatnijim pojmom koji uključuje različite tipove usluga na celoživotnoj osnovi, kao što su profesionalna orijentacija, savetovanje za zapošljavanje, karijerno usmeravanje i sl. Karijerno vođenje i savetovanje pojedinca ne završava se pronalaženjem adekvatnog zaposlenja, već postoji tendencija da se on prati i podržava i tokom profesionalne karijere, imajući u vidu njegove individualne potrebe uslovljene kako ličnim razvojem, tako i promenama na tržištu rada. Individualizovana podrška licima uključenim u mere aktivne politike zapošljavanja, koja se uvodi ovim Akcionim planom, takođe je deo tog koncepta.

1. Posredovanje u zapošljavanju i pružanje podrške za zapošljavanje

Posredovanjem u zapošljavanju smatraju se poslovi povezivanja lica koja traže zaposlenje sa poslodavcima koji iskazuju potrebu za posredovanjem u zapošljavanju, radi zasnivanja radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja. U cilju njihovog uspešnog povezivanja, sprovodi se niz aktivnosti usmerenih ka tražiocima zaposlenja, odnosno poslodavcima.

Savetovanje za zapošljavanje je aktivnost tokom koje savetnik za zapošljavanje pruža stručnu podršku tražiocu zaposlenja na individualnom nivou, kroz informisanje o pravima i obavezama tražilaca zaposlenja, uslugama koje pruža Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i o mogućnostima za zapošljavanje odnosno o ponudi poslova na tržištu rada. Tokom savetovanja za zapošljavanje vrši se procena zapošljivosti lica koje traži posao, odnosno, procena njegovih profesionalnih mogućnosti i afiniteta, sa ciljem utvrđivanja nivoa i vrste potrebne podrške. Vrste podrške oko kojih se tražilac zaposlenja i savetnik za zapošljavanje usaglase, kao i zanimanja u kojima će lice tražiti posao, utvrđuju se u individualnom planu zapošljavanja.

Usluge za poslodavce podrazumevaju informisanje poslodavaca o stanju na tržištu rada i strukturi tražilaca zaposlenja na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i savetovanje o mogućnostima i načinima zadovoljavanja iskazanih potreba za zapošljavanjem, uključujući i informisanje o merama aktivne politike zapošljavanja, ispitivanje budućih potreba poslodavaca radi planiranja obuka i drugih mera aktivne politike zapošljavanja, preliminarnu selekciju tražilaca zaposlenja prema uslovima definisanim u prijavi potrebe za zapošljavanjem, uz mogućnost psihološke selekcije kandidata. Info sesije poslodavaca i tražioca zaposlenja su takođe jedan vid podrške u aktivnostima posredovanja u zapošljavanju. Poslodavcima su dostupne i usluge informisanja i oglašavanja putem društvenih mreža Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i internet posredovanje na portalu Nacionalne službe za zapošljavanje. Forumima poslodavaca u saradnji sa socijalnim partnerima, omogućen je kontinuirani dijalog u oblasti zapošljavanja i posredovanja u zapošljavanju. Unapređenjem kvaliteta usluge posredovanja u zapošljavanju, Nacionalna služba za zapošljavanje će povećati svoju vidljivost kod onih poslodavaca kojima nije isključivi cilj da dobiju sredstva, nego kvalitetne kandidate, dok će nezaposlena lica dobiti dodatne mogućnosti za kvalitetno zapošljavanje.

2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere

Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere sprovodi se kroz aktivnosti informisanja i savetovanja o mogućnostima za razvoj karijere, a radi prevencije pogrešnog izbora pravca obrazovanja ili izbora zanimanja, kao i radi jačanja kompetentnosti korisnika u donošenju delotvornih odluka tokom profesionalne karijere. Ove usluge pružaju se neposredno u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje i centrima za informisanje i profesionalno savetovanje, kao i preko internet stranice Nacionalne službe za zapošljavanje. Savetovanje o planiranju karijere obuhvata pružanje podrške u vezi sa mogućnostima izbora ili promene karijere u skladu sa situacijom na tržištu rada, ličnim karakteristikama i interesovanjima klijenta, dok se neposredno informisanje o mogućnostima za razvoj karijere sprovodi u centrima za informisanje i profesionalno savetovanje. U vezi sa karijernim informisanjem, organizuju se i sajmovi profesionalne orijentacije.

U okviru profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere sprovode se psihološke radionice i treninzi namenjeni licima koja traže posao, a u cilju razvoja veština, prihvatanja aktivne uloge u planiranju karijere i traženju posla, jačanju samopouzdanja za pokretanje sopstvene delatnosti, kao i konstruktivno prevazilaženje stresa u procesu zapošljavanja. Za potrebe poslodavaca, sprovodi se selekcija - psihološka procena kandidata za zapošljavanje, u cilju usklađivanja individualnih karakteristika lica sa zahtevima posla, odnosno radnih mesta.

3. Mere aktivnog traženja posla

Mere aktivnog traženja posla sprovode se pružanjem informativno-savetodavne podrške tražiocima zaposlenja u procesu aktivnog traženja posla, podsticanjem njihove zapošljivosti i jačanjem motivacije, samopouzdanja i samoefikasnosti kroz razvoj veština aktivnog traženja posla. Mere aktivnog traženja posla kao što su obuke za aktivno traženje posla, obuke u klubovima za traženje posla, trening samoefikasnosti i dr., oblici su grupnog rada sa licima koja traže posao, sa ciljem da se tražioci zaposlenja informišu o situaciji na lokalnom tržištu rada, steknu neophodne veštine za traženje posla i pripreme se za pristup tržištu rada i kvalitetno predstavljanje poslodavcu.

Pružanje podrške tražiocima zaposlenja i poslodavcima sprovodi se i kroz organizovanje sajmova zapošljavanja. Sajam zapošljavanja je mera posredovanja, jer omogućava neposredni kontakt većeg broja poslodavaca koji su iskazali potrebu za zapošljavanjem sa tražiocima zaposlenja koji u najvećoj meri odgovaraju zahtevima poslodavaca za zapošljavanje na konkretnim radnim mestima, ali je istovremeno i mera aktivacije, jer se tražilac zaposlenja susreće sa konkretnim slobodnim radnim mestima, što pozitivno deluje na njegovu motivaciju za aktivno traženje posla. Sajmovi zapošljavanja se realizuju i u virtuelnom ambijentu.

4. Dodatno obrazovanje i obuka

Dodatno obrazovanje i obuka su mere kojima lica stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo. Zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim, dodatno obrazovanje i obuke se realizuju za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.

Dodatno obrazovanje i obuka podrazumeva sprovođenje sledećih mera:

4.1. Stručna praksa - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom. Namenjena je nezaposlenim licima bez radnog iskustva u zanimanju, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.

Prioritet za uključivanje imaju nezaposlene osobe sa invaliditetom i Romi i Romkinje.

Stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru, dok se najviše do 40% ukupno planiranih polaznika može angažovati u javnom sektoru, po sledećim prioritetima:

1) na poslovima zdravstvenih radnika;

2) na poslovima socijalne zaštite;

3) na poslovima obrazovanja i vaspitanja;

4) na poslovima pravosuđa.

Izuzetno, za jedinice lokalne samouprave koje pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranim područjima kao i na teritoriji AP Kosovo i Metohija, stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, pri čemu privatni sektor ima prioritet.

Trajanje stručne prakse utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje istu finansira najduže do 12 meseci.

Nacionalna služba za zapošljavanje utvrđuje visinu mesečne novčane pomoći nezaposlenom licu uključenom u stručnu praksu, srazmerno ukupno planiranom broju polaznika i raspoloživim sredstvima, u skladu sa propisom u oblasti zapošljavanja.

U periodu od 2024. do 2026. godine planirano je uključivanje po 2.000 nezaposlenih lica, u svakoj kalendarskoj godini.

4.2. Program podsticanja zapošljavanja mladih "Moja prva plata" - namenjen je mladima do 30 godina starosti, sa najmanje srednjim obrazovanjem, bez radnog iskustva, radi osposobljavanja za samostalan rad. Sprovodi se u skladu sa Uredbom o Programu podsticanja zapošljavanja mladih "Moja prva plata".

4.3. Pripravništvo za mlade - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju, za koje je stečeno najmanje srednje obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom, uz zasnivanje radnog odnosa.

Namenjeno je nezaposlenim licima do 30 godina starosti, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih najmanje tri meseca.

Osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje i mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama, uključuju se u meru, bez obzira na godine starosti i dužinu trajanja evidencije o nezaposlenosti.

Pripravništvo za mlade se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru.

Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje poslodavcu naknadu troškova mesečne zarade za pripravnika sa srednjim obrazovanjem u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima, a za pripravnika sa visokim obrazovanjem u visini minimalne zarade uvećane za 20% sa pripadajućim porezom i doprinosima. Poslodavac je u obavezi da pripravniku isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom.

Trajanje pripravništva za mlade utvrđeno je zakonom odnosno pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje isto finansira do šest meseci za mlade sa srednjim obrazovanjem, odnosno do 12 meseci za mlade sa visokim obrazovanjem.

U 2024. i 2025. godini planirano je uključivanje po 900 nezaposlenih lica, u svakoj kalendarskoj godini, a u 2026. godini planirano je uključivanje 1.000 nezaposlenih lica.

4.4. Sticanje praktičnih znanja - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i namenjeno je za:

- nezaposlena lica bez završenog srednjeg obrazovanja i lica koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, koji u ukupnom broju planiranih polaznika učestvuju sa najmanje 40%;

- nezaposlena lica sa srednjim obrazovanjem koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 12 meseci, bez obzira na vrstu stečenog obrazovanja i radno iskustvo, a koja nemaju adekvatna i primenljiva znanja, veštine i kompetencije za obavljanje konkretnih poslova;

- nezaposlene osobe sa invaliditetom, Rome i Romkinje i korisnike novčane socijalne pomoći sa najviše stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na dužinu trajanja evidencije o nezaposlenosti.

Poslodavac zasniva radni odnos na određeno vreme sa nezaposlenim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima u trajanju od tri meseca. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još tri meseca nakon završetka mere. U slučaju da poslodavac zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa nezaposlenim licem na početku mere ili do isteka trećeg meseca, odnosno završetka mere, ima pravo na naknadu troškova zarade za još tri meseca, odnosno u ukupnom trajanju od šest meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje šest meseci nakon završetka mere odnosno isteka finansiranja.

U 2024. i 2025. godini planirano je uključivanje po 650 nezaposlenih lica, u svakoj kalendarskoj godini, a u 2026. godini planirano je uključivanje 700 nezaposlenih lica.

4.5. Obuke za tržište rada - sticanje znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a sa ciljem unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica prvenstveno teže zapošljivih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama.

Obuke za nezaposlene osobe sa invaliditetom sprovode nosioci poslova profesionalne rehabilitacije koji imaju odobrenje ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.

U periodu od 2024. do 2026. godine planirano je uključivanje po 400 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini.

Obuke za lica bez završene srednje škole i lica koja završavaju osnovno obrazovanje po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih i/ili srednje stručne škole koji izdaju javno priznatu ispravu.

U periodu od 2024. do 2026. godine planirano je uključivanje po 200 nezaposlenih lica, u svakoj kalendarskoj godini.

Obuke za ostala nezaposlena lica sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih i/ili srednje stručne škole koji izdaju javno priznatu ispravu.

U periodu od 2024. do 2026. godine planirano je uključivanje po 500 nezaposlenih lica, u svakoj kalendarskoj godini.

Obuke za tržište rada sprovode se u realnom okruženju. Izuzetno, do 10% od ukupnog broja polaznika može biti uključeno u onlajn obuke.

Nacionalna služba za zapošljavanje snosi troškove realizacije obuke za tržište rada, a u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije, kao i u zavisnosti od raspoloživih sredstava, utvrđuje visinu mesečne novčane pomoći i troškova prevoza za polaznike obuka.

4.6. Obuke na zahtev poslodavca za nezaposlene - sticanje znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta. Poslodavac ima obavezu da sa najmanje 50% lica koja su uspešno završila obuku, zasnuje radni odnos, u trajanju od najmanje šest meseci.

Nacionalna služba za zapošljavanje učestvuje u finansiranju troškova obuke i utvrđuje visinu mesečne novčane pomoći i troškova prevoza za polaznike obuka, u zavisnosti od raspoloživih sredstava i u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije. Za uključivanje nezaposlenih osoba sa invaliditetom, sredstva za finansiranje troškova obuke se mogu uvećati do 20%.

U 2024. i 2025. godini planirano je uključivanje po 500 nezaposlenih lica, u svakoj kalendarskoj godini, a u 2026. godini planirano je uključivanje 600 nezaposlenih lica.

Nacionalna služba za zapošljavanje može da omogući poslodavcima dodatnu uslugu obuke mentora.

4.7. Obuke za potrebe poslodavca za zaposlenog - poslodavac koji pripada privatnom sektoru može podneti zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje za učešće u finansiranju troškova obuke za zaposlenog kome nedostaju dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova i radnih zadataka sa ciljem održanja zaposlenja kod tog poslodavca. Troškove učešća u finansiranju obuke za zaposlenog može da snosi Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa raspoloživim sredstvima i propisima za dodelu državne pomoći.

4.8. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih - sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Namenjen je nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja. Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje sredstva za troškove prevoza polaznicima ili školskim obrazovnim institucijama.

U periodu od 2024. do 2026. godine planirano je uključivanje po 1.500 nezaposlenih lica, u svakoj kalendarskoj godini.

Nacionalna služba za zapošljavanje može da snosi troškove pripreme lica za polaganje završnog ispita.

5. Subvencionisano zapošljavanje i samozapošljavanje

5.1. Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih podrazumeva finansijski podsticaj, u jednokratnom iznosu, poslodavcima iz privatnog sektora, za zapošljavanje nezaposlenih lica i to:

1. mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama;

2. lica bez završenog srednjeg obrazovanja i lica koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih;

3. stariji od 50 godina;

4. Romi i Romkinje;

5. osobe sa invaliditetom;

6. korisnici novčane socijalne pomoći;

7. lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 12 meseci, a posebno lica na evidenciji duže od 24 meseca;

8. žrtve porodičnog nasilja.

Prednost za uključivanje u meru imaju žene, posebno žene iz manje razvijenih i devastiranih područja.

Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, u periodu od 2024. do 2026. godine, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade, iznosi:

1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) - 230.000,00 dinara po korisniku;

2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 255.000,00 dinara po korisniku;

3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 280.000,00 dinara po korisniku.

Navedeni iznosi subvencije za zapošljavanje za osobe sa invaliditetom i lica koja su na evidenciji nezaposlenih duže od 24 meseca, uvećavaju se za 20% tako da iznose:

1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) - 276.000,00 dinara po korisniku;

2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 306.000,00 dinara po korisniku;

3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 336.000,00 dinara po korisniku.

Nacionalna služba za zapošljavanje može obezbediti dodatnu uslugu individualizovane podrške licima koja su uključena u meru.

Realizacija se prati 12 meseci.

U 2024. godini planirano je zapošljavanje 3.300 nezaposlenih lica, od kojih je 300 osoba sa invaliditetom.

U 2025. godini planirano je zapošljavanje 3.250 nezaposlenih lica, od kojih je 250 osoba sa invaliditetom.

U 2026. godini planirano je zapošljavanje 3.400 nezaposlenih lica, od kojih je 200 osoba sa invaliditetom.

5.2. Podrška samozapošljavanju

Podrška samozapošljavanju obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu subvencije za samozapošljavanje.

Stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava sastoji se od informativnih i savetodavnih usluga, obuke za razvoj preduzetništva, kao i podrške u prvoj godini poslovanja koja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, regionalnim razvojnim agencijama i dr.

Sredstva za samozapošljavanje u 2024. godini odobravaju se nezaposlenom licu u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 300.000,00 dinara po korisniku radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana i pripadnosti kategoriji teže zapošljivih lica.

Prednost za uključivanje u meru imaju žene, posebno žene iz manje razvijenih i devastiranih područja.

U slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom subvencija se u 2024. godini odobrava u jednokratnom iznosu od 330.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.

Nacionalna služba za zapošljavanje, na godišnjem nivou, objavljuje poseban javni poziv za podršku samozapošljavanju pripadnika romske nacionalne manjine.

Nacionalna služba za zapošljavanje može obezbediti i eksternu mentoring podršku za korisnike subvencije za samozapošljavanje.

U 2025. i 2026. godini sredstva za samozapošljavanje iznose 380.000,00 dinara odnosno 420.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom.

Realizacija se prati 12 meseci.

U 2024. godini planirano je samozapošljavanje 4.000 nezaposlenih lica, od kojih je 100 osoba sa invaliditetom.

U 2025. i 2026. godini planirano je samozapošljavanje 4.000 nezaposlenih lica, od kojih je 80 osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini.

5.3. Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva

Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava na osnovu podnetog zahteva poslodavca, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.

U 2024. godini planirano je uključivanje 380 osoba sa invaliditetom.

U 2025. godini planirano je uključivanje 360 osoba sa invaliditetom.

U 2026. godini planirano je uključivanje 340 osoba sa invaliditetom.

6. Mera aktivacije osoba sa invaliditetom na tržištu rada

6.1. Radna aktivacija osoba sa invaliditetom

Mera je namenjena osobama sa invaliditetom kojima je potrebna intenzivna podrška radi aktivacije i integracije na tržište rada, posebno osobama sa invaliditetom koje su u dužem vremenskom periodu u statusu nezaposlenih, bez kvalifikacija, sa neadekvatnim znanjima i veštinama za obavljanje poslova, u stanju socijalne potrebe ili su zbog vrste invalidnosti izložene višestrukim negativnim uticajima. Realizuje se u cilju motivacije i aktivacije osoba sa invaliditetom za uključivanje na tržište rada odnosno radno-socijalnu integraciju a radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti.

Poslodavac, koji pripada privatnom ili javnom sektoru, zasniva radni odnos sa nezaposlenom osobom sa invaliditetom i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima za uključena lica u trajanju od četiri meseca.

U 2024. i 2025. godini planirano je uključivanje po 400 osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini, a u 2026. godini planirano je uključivanje 500 osoba sa invaliditetom.

6.2. Javni radovi na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom

Javni radovi na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom se mogu organizovati u svim jedinicama lokalne samouprave, nezavisno od stepena razvijenosti, u oblasti socijalne zaštite i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, održavanja i zaštite životne sredine i prirode i kulture, kroz zajedničko učešće u finansiranju iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalnih samouprava u skladu sa poglavljem X. Akcionog plana.

Javni radovi u koje se uključuju osobe sa invaliditetom, mogu biti odobreni za radno angažovanje najmanje tri nezaposlene osobe sa invaliditetom.

Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva se namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za:

1) isplatu naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima (po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u visini do 30.000,00 dinara na mesečnom nivou za pun fond radnih časova, odnosno srazmerno vremenu radnog angažovanja na mesečnom nivou, koja se uvećava za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i koja obuhvata i troškove dolaska i odlaska sa rada);

2) naknadu troškova sprovođenja javnih radova poslodavcu (najviše do 2.000,00 dinara po licu, jednokratno, u zavisnosti od trajanja javnog rada);

3) naknadu troškova obuke (u jednokratnom iznosu od 1.000,00 dinara po angažovanom licu koje je završilo obuku), koja se u zavisnosti od vrste i složenosti poslova može organizovati po internom programu poslodavca izvođača javnog rada ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje interna potvrda o stečenim kompetencijama ili javno priznata isprava ukoliko je obuku realizovao javno priznati organizator aktivnosti obrazovanja odraslih.

Prioritet za uključivanje u meru imaju lica iz navedene kategorije koja se prvi put angažuju na javnim radovima.

Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.

U 2024. i 2025. godini planirano je uključivanje po 500 osoba sa invaliditetom, a u 2026. godini planirano je uključivanje 550 osoba sa invaliditetom.

7. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima

7.1. Prilagođavanje radnog mesta (kroz tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom) refundacijom poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u visini do 400.000,00 dinara stvarnih troškova za prilagođavanje radnog mesta po osobi sa invaliditetom.

U periodu od 2024. do 2026. godine planirano je prilagođavanje radnog mesta za po 25 osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini.

7.2. Pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom (radna asistencija kod uvođenja u posao ili na radnom mestu) refundacijom poslodavcu troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške u visini do 50.000,00 dinara mesečno za pun fond radnih sati odnosno srazmerno broju radnih sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom na mesečnom nivou, uvećanih za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 12 meseci.

U periodu od 2024. do 2026. godine planirano je pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom za po 25 osoba sa invaliditetom, u svakoj kalendarskoj godini.

8. Individualizovana podrška licima uključenim u mere aktivne politike zapošljavanja

Nacionalna služba za zapošljavanje može pružiti dodatnu podršku nezaposlenim licima iz kategorije teže zapošljivih, posebno licima koja se suočavaju sa višestrukim teškoćama, uključenim u pojedine mere aktivne politike zapošljavanja, sa ciljem lakše integracije u radnu sredinu i održanja zaposlenja. Radi se o individualizovanoj podršci koja se pruža na osnovu procene savetnika za zapošljavanje, a namenjena je licima kojima je potrebna podrška da se uklope u radno okruženje jer su izgubila radne navike, znanja i veštine su im zastareli, a motivacija i samopouzdanje smanjeni zbog odsustva iz sveta rada.

MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA		Broj lica uključen u mere (2024.)	Broj lica uključen u mere (2025.)	Broj lica uključen u mere (2026.)	Efekat na zapošljavanje (2024, 2025. i 2026.)
1.	DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA	16.650	16.650	16.900
1.1.	Stručna praksa	2.000	2.000	2.000	40%	42%	45%
1.2.	Moja prva plata	10.000	10.000	10.000	39%	40%	41%
1.3.	Pripravništvo za mlade	900	900	1.000	58%	60%	61%
1.4.	Sticanje praktičnih znanja	650	650	700	53%	55%	56%
1.5.	Obuke za tržište rada	1.100	1.100	1.100	20%	23%	25%
1.6.	Obuke na zahtev poslodavaca - za nezaposlene	500	500	600	67%	69%	70%
1.7.	Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog	prema zahtevima poslodavaca
1.8.	Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih	1.500	1.500	1.500	n/a
2.	SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE	7.680	7.610	7.740
2.1.	Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih	3.300	3.250	3.400	60%	63%	65%
2.2.	Podrška samozapošljavanju	4.000	4.000	4.000	77%	79%	80%
2.3.	Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva	380	360	340	65%	67%	69%
3.	MERE AKTIVACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM NA TRŽIŠTU RADA	900	900	1.050
3.1.	Radna aktivacija osoba sa invaliditetom	400	400	500	30%	30%	31%
3.2.	Javni radovi za osobe sa invaliditetom	500	500	550	28%	28%	28%
4.	MERE APZ ZA OSOBE SA INVALIDITETOM KOJE SE ZAPOŠLJAVAJU POD POSEBNIM USLOVIMA	50	50	50
4.1.	Prilagođavanje radnog mesta	25	25	25	78%	78%	79%
4.2.	Pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom	25	25	25	78%	78%	79%
UKUPAN OBUHVAT NEZAPOSLENIH LICA MERAMA APZ		25.280	25.210	25.740

 

VII PROGRAMSKE I PROJEKTNE AKTIVNOSTI IZ SISTEMA BILATERALNE ILI MULTILATERALNE RAZVOJNE POMOĆI

Projekat "Znanjem do posla - E2E", sprovodi se od 2015. godine, kao partnerski projekat vlada Švajcarske Konfederacije i Republike Srbije, sa opštim ciljem - povećati mogućnosti za dostojanstveno zapošljavanje i karijerni razvoj za građane Republike Srbije, na socijalno inkluzivan i održiv način. Kroz realizaciju projektnih aktivnosti pružaće se podrška u izradi novog ili unapređenju postojećeg strateškog i normativnog okvira iz oblasti rada i zapošljavanja, kao i u primeni novih rešenja; razvoju Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja; implementaciji Garancije za mlade u Srbiji kroz tehničku podršku za izgradnju kapaciteta lokalnih pružalaca usluga (organizacija civilnog društva za dosezanje do mladih, filijala Nacionalne službe za zapošljavanje i agencija za zapošljavanje); razvoju karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji, dok će se jedinicama lokalne samouprave pružiti podrška u razvoju lokalnih planskih dokumenata u oblasti zapošljavanja.

Ugovor o uslugama "Tehnička podrška za sprovođenje, praćenje i procenu politike zapošljavanja na nacionalnom i lokalnom nivou i za jačanje kapaciteta za učešće u Evropskom socijalnom fondu", iz programskog ciklusa IPA 2020, sa opštim ciljem - poboljšanje zapošljavanja i zapošljivosti radne snage sa fokusom na mlade, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposlene i žene, doprineće:

1. Unapređenju analitičke baze za dizajniranje i implementaciju efikasnijih mera aktivne politike zapošljavanja;

2. Unapređenju kapaciteta za dizajniranje, implementaciju, monitoring i evaluaciju mera aktivne politike zapošljavanja;

3. Pripremi institucija Republike Srbije kao i drugih relevantnih aktera u oblasti zapošljavanja u zadovoljenju zahteva kohezione politike i učestvovanje u Evropskom socijalnom fondu;

4. Uspostavljanju okvira za pilotiranje Garancije za mlade.

Direktni grant Nacionalnoj službi za zapošljavanje "Implementacija inovativnih mera aktivnog zapošljavanja i pristupa za povećanje integracije dugoročno nezaposlenih, mladih, žena, osoba sa invaliditetomi teže zapošljivih grupa na tržištu rada", iz programskog ciklusa IPA 2020, sa posebnim ciljem - modernizovane usluge i institucije tržišta rada za pružanje prilagođene podrške i unapređen pristup mogućnostima za zapošljavanje teže zapošljivim licima, podržaće:

1. Pilotiranje Garancije za mlade na području tri (3) izabrane filijale Nacionalne službe za zapošljavanje;

2. Pilotiranje paketa usluga/mera aktivne politike zapošljavanja za dugoročno nezaposlena lica.

U okviru Operativnog programa IPA 2024-2027. godinu - za zapošljavanje, obrazovanje i socijalno uključivanje, planirano je finansiranje mera u okviru Garancije za mlade u 2026. godini i nakon toga10.

Dodatni broj nezaposlenih lica biće podržan kroz realizaciju tekućih ili planiranih programskih i projektnih aktivnosti.

_____
10 Planirani broj za uključivanje u 2026. godini je 835 lica.

VIII GARANCIJA ZA MLADE

Garancija za mlade je program koji ima za cilj da mladi do 30 godina starosti dobiju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja ili praksu u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja, odnosno završetka formalnog obrazovanja, i time doprinese olakšanoj tranziciji mladih na tržište rada i podstakne njihovo zapošljavanje. Delotvorno sprovođenje Garancije za mlade podrazumeva snažna partnerstva na institucionalnom nivou, posebno između resora nadležnih za rad i zapošljavanje, obrazovanje, omladinu, privredu i finansije, sa poslodavcima, kao i sa organizacijama civilnog društva i kancelarijama za mlade radi sprovođenja aktivnosti dosezanja, osnaživanja i podizanja svesti mladih o podršci koja im je na raspolaganju. Plan implementacije Garancije za mlade za period od 2023. do 2026. godine je utvrđen na osnovu rezultata mapiranja mladih koji nisu zaposleni, nisu na školovanju ili obuci (NEET), sagledavanja postojećih politika i sprovedenog konsultativnog procesa u okviru Koordinacionog tela za izradu i praćenje sprovođenja Plana implementacije Garancije za mlade11.

Imajući u vidu kompleksnost planiranih reformi i napore koje je potrebno uložiti na uspostavljanju potrebnih okvira i ispunjenju preduslova za uvođenje Garancije za mlade na teritoriji cele Republike Srbije, planirano je pilotiranje Garancije za mlade u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (Kruševac, Sremska Mitrovica i Niš), u periodu od 2024. godine do kraja 2026. godine. Rezultati pilotiranja i naučene lekcije predstavljaće osnovu za uvođenje Garancije za mlade na području cele teritorije Republike Srbije, počev od 2027. godine.

Planirane reforme i intervencije grupisane su u okviru četiri faze: i) mapiranje i rana intervencija; ii) dosezanje do neaktivnih mladih; iii) priprema; i iv) ponuda. Sredstva za sprovođenje neophodnih reformi i intervencija, zajedno sa pružanjem subvencionisanih usluga pripreme i ponude, obezbeđena su u okviru budžeta Republike Srbije, Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje, budžeta jedinica lokalnih samouprava, IPA fondova i donatorskih projekata tehničke saradnje u oblasti zapošljavanja i obrazovanja.

_____
11 https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2022/4/5/reg

Faze:

1. Mapiranje i rana intervencija

Faza mapiranja, podrazumeva realizaciju aktivnosti usmerenih ka stvaranju analitičke baze o karakteristikama NEET mladih i uzrocima njihove neaktivnosti, kao osnove za dizajn i razvoj prilagođenih usluga dosezanja, podrške i pripreme. Mapiranjem se utvrđuju i postojeći, ali i nedostajući kapaciteti i usluge na lokalnom nivou i u skladu sa nalazima, planiraju aktivnosti jačanja istih.

Rana intervencija obuhvata reforme i mere koje doprinose unapređenju položaja mladih na tržištu rada, kroz sistem formalnog obrazovanja, radi olakšane tranzicije iz sveta obrazovanja u svet rada i preveniranja NEET statusa.

2. Dosezanje

Faza dosezanja je faza identifikovanja NEET mladih koji su udaljeni sa tržišta rada i koji se sami ne obraćaju institucijama za podršku. Usluge dosezanja i pristupi za aktivaciju neaktivnih mladih moraju biti prilagođeni lokalnim prilikama i sprovoditi na nivou lokalnih samouprava, kako bi, na što adekvatniji način, mogli da odgovore na izazove i potrebe mladih u datom okruženju. Razvoj Modela za dosezanje i aktivaciju NEET mladih daje povratne informacije o tome: 1) šta daje najbolje rezultate za različite kategorije NEET mladih; 2) koje usluge podrške su najpotrebnije (npr. usluge zapošljavanja, KViS, usluge socijalne zaštite, briga o deci, psihološka savetovanja i sl.) i 3) koje dodatne kapacitete i kompetencije organizacije civilnog društva, kancelarije za mlade i omladinski radnici treba da razviju radi sprovođenja delotvornih aktivnosti dosezanja.

3. Priprema

Faza pripreme je ujedno faza aktivacije mladih i podrazumeva intenzivan individualni stručni savetodavni rad kroz koji se identifikuju nepovoljne okolnosti u kojima se nalazi mlada osoba, prepreke i razlozi nedovoljne aktivnosti i nezaposlenosti, kako bi se utvrdile usluge i mere aktivne politike zapošljavanja u koje će se lice uključiti radi zapošljavanja ili povećanja zapošljivosti, odnosno odgovarajuća ponuda. Imajući u vidu da je glavna ulazna tačka Garancije za mlade Nacionalna služba za zapošljavanje, ova faza podrazumeva ojačan i proširen portfolio usluga koje Nacionalna služba za zapošljavanje pruža klijentima (savetovanje za zapošljavanje, profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, mere aktivnog traženja posla, obilazak poslodavaca, forum poslodavca, posredovanje u zapošljavanju), uključujući i usaglašavanje sa zahtevima sistema pružanja usluga unutar Garancije za mlade (predregistracija, dostupnost IT podrške, saradnja sa partnerima, praćenje i izveštavanje)12.

______
12 U skladu sa referentnim smernicama Evropske komisije.

Razvoj dodatnih/komplementarnih mera i usluga

Kratke obuke - podrazumevaju obuke, u trajanju do dva meseca, koje imaju za cilj unapređenje zapošljivosti kroz sticanje dodatnih znanja i veština (npr. kursevi stranih jezika, IT pismenosti i sl.)13. Tokom trajanja kratke obuke, polaznici ostvaruju pravo na mesečnu novčanu pomoć, putne troškove i osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Novčani dodatak za brigu o deci - nezaposleni mladi samohrani roditelj deteta/dece mlađeg/e od sedam godina ili nezaposleni supružnik/vanbračni partner koji ima obavezu čuvanja deteta/dece jer je drugi supružnik/vanbračni partner zaposlen, može da ostvari pravo na novčani dodatak za brigu o deci radi pokrivanja troškova državne ili privatne predškolske ustanove ili dnevnog centra u slučaju dece sa invaliditetom, u trajanju od najduže šest meseci, ukoliko je uključen u mere aktivne politike zapošljavanja koje sadrže komponentu obuke i/ili najduže dva meseca, ukoliko je uključen u mere subvencionisanog zapošljavanja14.

Priznavanje prethodnog učenja - je aktivnost obrazovanja odraslih koja se ostvaruje procenom i validacijom znanja, veština i sposobnosti stečenih obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom (kroz neformalno ili informalno učenje) i koja omogućava dalje učenje i povećanje konkurentnosti na tržištu rada.

U postupku priznavanja prethodnog učenja, kod javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, kandidatu se, primenom referentnih instrumenata, procenjuju znanja, veštine i stavovi stečeni kroz radno ili životno iskustvo i priznaju ishodi učenja i kompetencije utvrđene standardom kvalifikacije, koje je u postupku uspeo da dokaže, nakon čega se izdaje odgovarajuća javna isprava ili uverenje.

U cilju uvođenja i razvoja priznavanja prethodnog učenja, sprovešće se mapiranje potreba za zanimanjima u tri filijale u kojima se pilotira Garancija za mlade15, a savetnici u Nacionalnoj službi za zapošljavanje biće obučeni da prepoznaju lica koja mogu da se uključe u priznavanje prethodnog učenja, da izvrše selekciju i izbor potencijalnih lica za uključivanje u priznavanje prethodnog učenja za određena zanimanja, a u skladu sa ponudom akreditovanih ustanova.

4. Ponuda

Faza pružanja kvalitetnih ponuda mladima koji su uključeni u Garanciju za mlade obuhvata: ponude za zapošljavanje, ponude za nastavak obrazovanja i obuku kao i ponude za radnu praksu. U ovoj fazi važna reforma odnosi se na donošenje Zakona o radnoj praksi, kako bi se radna praksa uskladila sa kriterijumima kvaliteta utvrđenim Preporukom Saveta EU o okviru kvaliteta za radne prakse iz 2014. godine, a da bi se mladim polaznicima prakse omogućilo da steknu kvalitetno radno iskustvo u sigurnim i pravičnim uslovima.

4.1. Ponuda za zapošljavanje16

4.1.1. Nesubvencionisano zapošljavanje mladih - podrazumeva posredovanje za zapošljavanje, odnosno poslove povezivanja lica koja traže zaposlenje sa poslodavcima koji Nacionalnoj službi za zapošljavanje iskazuju potrebu za kandidatima, radi zasnivanja radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja.

______
13 U okviru Garancije za mlade finansiraće se kratke obuke za ukupno 1.100 lica i to: 400 u 2024. godini; 350 u 2025. godini i 350 u 2026. godini.
14 U okviru Garancije za mlade finansiraće se novčani dodatak za brigu o deci za 701 lice i to: 295 u 2024. godini, 271 u 2025. godini i 135 u 2026. godini.
15 U okviru Garancije za mlade finansiraće se uključivanje 10 lica u postupak priznavanja prethodnog učenja u fazi pripreme u 2026. godini.
16 Visina sredstava po licu za mere za koje nisu navedeni iznosi u okviru tačke 4.1, utvrđeni su u poglavlju VI. Mere aktivne politike zapošljavanja.

4.1.2. Subvencionisano zapošljavanje mladih - podrazumeva finansijski podsticaj, u jednokratnom, iznosu poslodavcu iz privatnog sektora za zapošljavanje mladih nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, odnosno subvenciju zarade za zapošljavanje nezaposlenih mladih osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, na mesečnom nivou.

4.1.2.1. Subvencije za zapošljavanje mladih iz kategorije teže zapošljivih - podrazumeva finansijski podsticaj, u jednokratnom iznosu, poslodavcima iz privatnog sektora, za zapošljavanje nezaposlenih mladih lica i to: mladih bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija, mladih iz domskog smeštaja, hraniteljskih i starateljskih porodica, mladih osoba sa invaliditetom, mladih Roma, mladih korisnika novčane socijalne pomoći i sl. Iznos subvencije uslovljen je nivoom razvijenosti lokalne samouprave u kojoj se vrši zapošljavanje, a u skladu sa posebnim aktom Vlade. Realizacija se prati 12 meseci.

4.1.2.2. Subvencije za zapošljavanje mladih osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva - poslodavac, koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava na osnovu podnetog zahteva poslodavca, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.

4.1.3. Subvencionisano samozapošljavanje - obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu jednokratne subvencije mladom nezaposlenom licu za otpočinjanje sopstvenog posla, kao i mentorsku podršku.

4.1.3.1. Subvencija za samozapošljavanje - sredstva za samozapošljavanje odobravaju se nezaposlenom mladom licu u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Nezaposlena mlada lica iz kategorije osoba sa invaliditetom imaju pravo na uvećan iznos subvencije. Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana, uzimajući u obzir i pripadnost kategorijama teže zapošljivih lica. Realizacija se prati 12 meseci.

4.1.3.2. Mentorska podrška za nezaposlene mlade kojima je odobrena subvencija za samozapošljavanje - biće ugovorena sa kompetentnim poslovnim subjektom/pružaocem koji je dokazao da ima iskustva i kapacitet za pružanje specijalističke poslovne podrške u sferi prodaje, marketinga i računovodstva. Mentorska podrška, u trajanju od 24 sata po primaocu subvencije za samozapošljavanje, biće dostupna na zahtev.

4.1.4. Pripravništvo za mlade - organizuje se uz zasnivanje radnog odnosa i podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno najmanje srednje obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.

Pravo na uključivanje u meru imaju nezaposleni mladi, posebno mladi koji su višestruko ranjivi, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih najmanje tri meseca.

Pripravništvo za mlade se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru.

Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje poslodavcu naknadu troškova mesečne zarade za pripravnika sa srednjim obrazovanjem u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima, a za pripravnika sa visokim obrazovanjem u visini minimalne zarade uvećane za 20%, sa pripadajućim porezom i doprinosima. Poslodavac je u obavezi da pripravniku isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom.

Trajanje pripravništva za mlade utvrđeno je zakonom odnosno pravilnikom, a Nacionalna služba za zapošljavanje isto finansira šest meseci za mlade sa srednjim obrazovanjem, odnosno do 12 meseci za mlade sa visokim obrazovanjem.

4.1.5. Sticanje praktičnih znanja - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština obavljanjem konkretnih poslova, kroz zasnivanje radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru i namenjeno je mladima bez kvalifikacija ili sa niskim nivoom kvalifikacija, kao i mladima koji su višestruko ranjivi. Poslodavac zasniva radni odnos na određeno vreme sa nezaposlenim mladim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima u trajanju od tri meseca. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još tri meseca nakon završetka mere. U slučaju da poslodavac zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa nezaposlenim licem na početku mere ili do isteka trećeg meseca, odnosno završetka mere, ima pravo na naknadu troškova zarade za još tri meseca, odnosno u ukupnom trajanju od šest meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje šest meseci nakon završetka mere odnosno isteka finansiranja. Poslodavci moraju imati i zaposlenog mentora, kao i tehničke, prostorne i druge kapacitete za sprovođenje ove mere.

4.1.6. Javni radovi - organizuju se u cilju radnog angažovanja teže zapošljivih mladih i mladih u stanju socijalne potrebe, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa u nerazvijenim i devastiranim područjima. Poslodavac - izvođač javnog rada, zaključuje sa nezaposlenim licem ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Poslodavac - izvođač javnog rada može ostvariti pravo na naknadu troškova sprovođenja javnog rada i naknadu troškova obuke. Na javnim radovima se radno angažuje najmanje tri nezaposlena lica.

4.2. Ponude za nastavak obrazovanja i obuku

4.2.1. Stručna praksa - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, bez zasnivanja radnog odnosa, u trajanju od najduže šest meseci i namenjena je mladima sa najmanje srednjim obrazovanjem bez radnog iskustva.

4.2.2. Obuka za tržište rada - organizuje se radi sticanja dodatnih znanja i veština, u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a u cilju unapređenja kompetencija i zapošljivosti nezaposlenih mladih lica i vode sticanju priznatih kvalifikacija, odnosno dela kvalifikacija. Obuke za tržište rada sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa akreditovanim programima obuka u okviru neformalnog obrazovanja, i/ili srednje stručne škole koje izdaju javno priznate isprave.

4.2.3. Obuka na zahtev poslodavca - ima za cilj da obezbedi nezaposlenim mladim licima da steknu znanja i veštine potrebne za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, kod konkretnog poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Obuke sprovode akreditovani poslodavci, odnosno poslodavci koji su uspostavili saradnju sa javno priznatim organizatorima aktivnosti obrazovanja odraslih i/ili srednjim stručnim školama koje izdaju javno priznatu ispravu. Poslodavac ima obavezu da zaključi ugovor o radu sa najmanje 50% lica koja su uspešno završila obuku i da ih zadrži u radnom odnosu najmanje još šest meseci. Nacionalna služba za zapošljavanje će pokriti deo troškova obuke koji se isplaćuju poslodavcu, a polaznicima će isplatiti mesečnu naknadu za pohađanje obuke, putne troškove i osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

4.2.4. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih - namenjeno je nezaposlenim mladim licima bez osnovnog obrazovanja i ima za cilj sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje sredstva za troškove prevoza polaznicima ili školskim obrazovnim institucijama, a može snositi i troškove pripreme lica za polaganje završnog ispita.

4.3. Ponude za radnu praksu

4.3.1. Radna praksa17

4.3.2. Program podsticanja zapošljavanja mladih "Moja prva plata"18.

_____
17 Može biti ponuda nakon usvajanja Zakona o radnoj praksi.
18 Može biti ponuda nakon usklađivanja sa Zakonom o radnoj praksi i Smernicama EK za pripremu Plana implementacije Garancije za mlade (u pogledu dužine trajanja mere - do šest meseci i dr.).

Broj korisnika	2024.			2025.		2026.
	Budžet RS	FP NSZ	IPA 2020 DG	Budžet RS	FP NSZ	Budžet RS	FP NSZ	OP 24-27
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih mladih iz kategorije teže zapošljivih	50	/	100	40	80	40	/	80
Subvencija za zapošljavanje OSI bez radnog iskustva	18	/	20	10	10	10	/	10
Subvencija za samozapošljavanje	150	/	150	130	140	130	/	140
Pripravništvo za mlade sa srednjim obrazovanjem	50	/	50	40	40	40	/	40
Pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem	60	/	100	50	55	46	/	55
Stručna praksa	50	50	/	40	100	40	/	100
Sticanje praktičnih znanja	50	/	100	28	60	30	/	50
Javni radovi	/	/	50	/	30	/	/	30
Obuka za tržište rada	45	/	300	60	100	60	/	100
Obuka na zahtev poslodavca	/	/	150	20	50	20	50	20
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih	/	80	/	/	80	/	80	/

Napomena: Tabela prikazuje projektovani obuhvat nezaposlenih mladih u Garanciji za mlade koji se finansiraju iz IPA DG, Budžeta RS, FP NSZ i OP za 2026.

Pored mera aktivne politike zapošljavanja koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, Garancija za mlade sadrži i subvencionisane ponude drugih organa.

Ministarstvo privrede prepoznalo je mlade preduzetnike kao značajan resurs za razvoj ekonomije i pripremilo mere podrške, tako da je Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade, sastavni deo ponude Garancije za mlade. Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama pruža mladim preduzetnicima besplatnu nefinansijsku podršku kroz standardizovani set usluga, koji se sastoji od raspoloživih savetodavnih usluga, obavezne obuke za početnike u poslovanju, jedne ili više specijalizovanih obuka i menitoring usluge u trajanju do 40 sati.

Takođe, pratiće se broj mladih koji se zapošljavaju uz poreske olakšice koje poslodavci i preduzetnici mogu da ostvare u skladu sa propisima iz oblasti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na dohodak građana.

IX PILOTIRANJE INOVATIVNIH USLUGA I MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA ZA DUGOROČNO NEZAPOSLENE

U okviru projekta "Implementacija inovativnih mera aktivnog zapošljavanja i pristupa za povećanje integracije dugoročno nezaposlenih, mladih, žena, osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih grupa na tržištu rada" finansiranog iz IPA 2020 programskog ciklusa, realizovaće se pilotiranje usluga i mera aktivne politike zapošljavanja za dugoročno nezaposlene u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje (Jagodina, Požarevac, Prokuplje i Pančevo).

Metodologija rada Nacionalne službe za zapošljavanje sa ovom ciljnom grupom podrazumevaće: 1) detaljnu procenu dugoročno nezaposlenih lica; 2) intenzivno savetovanje radi povećanja motivacije i unapređenja osnovnih životnih veština, u kombinaciji sa upućivanjem na ostale usluge/službe (sistem socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, rehabilitacije i sl.), uz kontinuiranu podršku u traženju posla; 3) uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja; 4) saradnju sa poslodavcima u cilju otklanjanja predrasuda i promovisanja zapošljavanja dugoročno nezaposlenih lica.

Usluge i mere aktivne politike zapošljavanja koje su odabrane za pilotiranje, prilagođene su potrebama dugoročno nezaposlenih lica i dizajnirane na način da utiču na ublažavanje ili otklanjanje barijera za zapošljavanje ove kategorije nezaposlenih lica.

Nezaposlena lica za koja se proceni da im je potrebna intenzivnija podrška, uključivaće se u sledeće usluge i mere aktivne politike zapošljavanja koje podrazumevaju finansijsku podršku:

1. Obuka za tržište rada za dugoročno nezaposlene - namenjena je dugoročno nezaposlenim licima sa niskim nivoom kvalifikacija, u cilju sticanja dodatnih teorijskih i praktičnih veština, u skladu sa potrebama tržišta rada. Obuke će sprovoditi javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih i/ili srednje stručne škole koje izdaju javno priznatu ispravu, a koji će biti odabrani u skladu sa propisima kojim se uređuju javne nabavke.

2. Obuka na radnom mestu uz subvenciju za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih - je nova mera, prvenstveno namenjena licima bez kvalifikacija, sa niskim nivoom veština, sa ili bez radnog iskustva, radi sticanja praktičnih znanja i veština potrebnih za obavljanje zadataka na konkretnom radnom mestu ili radi obnavljanja veština koje su zastarele. Obuka može trajati od tri do šest meseci, u zavisnosti od kompleksnosti posla. Poslodavac, kod kog se sprovodi obuka, u obavezi je da izradi plan obuke i imenuje mentora. Poslodavac ima pravo na refundaciju dela troškova obuke, dok polaznici obuke imaju pravo na mesečnu novčanu pomoć tokom trajanja obuke, naknadu za troškove prevoza, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Poslodavac ima obavezu da zasnuje radni odnos sa polaznicima obuke koji su uspešno završili istu na poslovima za koje su obučavani i zadrži ih u radnom odnosu najkraće šest meseci od datuma zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac ima pravo na subvenciju/naknadu troškova zarade u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od šest meseci.

3. Subvencija za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih - je nova mera koja podrazumeva dodelu subvencije poslodavcu za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih lica. Tokom trajanja mere, poslodavac ima pravo na subvenciju zarade za to lice, u visini minimalne zarade sa pripadajućim porezom i doprinosima, u trajanju od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa, uz obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje šest meseci od dana završetka mere odnosno isteka subvencije.

4. Subvencija za zapošljavanje dugoročno nezaposlenih osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva - je mera koja podrazumeva da poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli dugoročno nezaposlenu osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se isplaćuje poslodavcu za osobu sa invaliditetom koju je zaposlio u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade.

5. Podrška nakon zasnivanja radnog odnosa za dugoročno nezaposlene - je nova usluga za lica iz kategorije dugoročno nezaposlenih (osobe sa invaliditetom, korisnici novčane socijalne pomoći, Romi i Romkinje, žrtve porodičnog nasilja, mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama i sl.), za koja se proceni da im je potrebna dodatna podrška nakon učešća u meri aktivne politike zapošljavanja odnosno zasnivanja radnog odnosa. Ova vrsta podrške može biti pružena tokom perioda od najviše šest meseci i obuhvataće redovne kontakte savetnika Nacionalne službe za zapošljavanje sa licem i poslodavcem, kako bi se lice podržalo u procesu prilagođavanja na radnu sredinu sa ciljem održivosti zaposlenja.

6. Subvencije za samozapošljavanje dugoročno nezaposlenih - sredstva za samozapošljavanje odobravaju se dugoročno nezaposlenim licima u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Dugoročno nezaposlene osobe sa invaliditetom imaju pravo na uvećan iznos subvencije. Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana, uzimajući u obzir i pripadnost kategorijama teže zapošljivih lica. Realizacija se prati 12 meseci.

7. Mentorska podrška za dugoročno nezaposlene korisnike subvencije za samozapošljavanje - je nova mera koja će biti ugovorena sa kompetentnim poslovnim subjektom/pružaocem, koji ima iskustva i kapacitet za pružanje specijalističke poslovne podrške u sferi prodaje, marketinga i računovodstva. Korisniku subvencije mogu biti pružene usluge mentorske podrške u trajanju od 24 sata.

8. Novčani dodatak za brigu o deci za dugoročno nezaposlene - nezaposleni mladi samohrani roditelj deteta/dece mlađeg/e od sedam godina ili nezaposleni supružnik/vanbračni partner koji ima obavezu čuvanja deteta/dece jer je drugi supružnik/vanbračni partner zaposlen, može da ostvari pravo na novčani dodatak za brigu o deci radi pokrivanja troškova državne ili privatne predškolske ustanove ili dnevnog centra u slučaju dece sa invaliditetom, u trajanju od najduže šest meseci, ukoliko je uključen u mere aktivne politike zapošljavanja koje sadrže komponentu obuke i/ili najduže dva meseca, ukoliko je uključen u mere subvencionisanog zapošljavanja..

Pilotiranje inovativnih usluga i mera APZ za dugoročno nezaposlene	Planirani broj lica 2024-2026.
Obuka za tržište rada za DNL	100
Obuka na radnom mestu uz subvenciju za zapošljavanje za DNL	100
Subvencija za zapošljavanje za DNL	200
Subvencija za zapošljavanje DNL sa invaliditetom bez radnog iskustva	20
Podrška nakon zasnivanja radnog odnosa za DNL	110
Subvencija za samozapošljavanje DNL	120
Mentorska podrška za DNL korisnike subvencije za samozapošljavanje	96
Novčani dodatak za brigu o deci za DNL	125

 

X PODRŠKA REALIZACIJI LOKALNIH PLANSKIH DOKUMENATA U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u periodu od 2024. do 2026. godine nastaviće se sa odobravanjem učešća u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju Akcionog plana, i to sledećih mera:

1. Stručna praksa;

2. Pripravništvo za mlade;

3. Sticanje praktičnih znanja;

4. Obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene;

5. Javni radovi na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom;

6. Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih - može se dodeliti za zapošljavanje nezaposlenih lica iz jedne ili više kategorija teže zapošljivih, a koje su utvrđene u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta i navedene u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja;

7. Subvencija za samozapošljavanje - odobrava se nezaposlenom licu radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, u delatnostima definisanim u skladu sa potrebama lokalnog ekonomskog razvoja u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja.

Mere od 1. do 5. sprovode se prema uslovima utvrđenim u ovom akcionom planu, dok se mere 6. i 7. sprovode prema uslovima utvrđenim u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja.

Uslov za podnošenje zahteva za finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju Akcionog plana je da autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima:

1) formiran lokalni savet za zapošljavanje;

2) usvojen lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja;

3) usaglašen lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja sa Akcionim planom i pokrajinskim akcionim planom za zapošljavanje;

4) obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određene mere.

Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.

Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju mera su:

- stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave (jedinici lokalne samouprava koja pripada manje razvijenim područjima obezbeđuje se viši iznos sredstava iz budžeta Republike Srbije u odnosu na razvijene jedinice lokalne samouprave), s tim da minimalni iznos koji se može obezbediti iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave koja pripada četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) iznosi 60%, osim za jedinice lokalne samouprave koje su u zahtevu za sufinansiranje iskazale potrebu za obezbeđivanjem nižeg učešća sredstava iz budžeta Republike Srbije od 60%;

- formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički planski dokument u oblasti zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave može do 30. aprila 2024. godine, odnosno poslednjeg dana meseca februara 2025. i 2026. godine, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja.

Po isteku roka za podnošenje zahteva, Nacionalna služba za zapošljavanje proverava ispunjenost uslova za finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i pokazateljima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava.

Nacionalna služba za zapošljavanje dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja predlog za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.

Nacionalna služba za zapošljavanje i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene odlukom zaključuju sporazum o načinu i postupku realizacije mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.

Jedinice lokalne samouprave mogu, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada, planirati i druge mere aktivne politike zapošljavanja, utvrditi ih u lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave. U realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja koje se u celosti finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave, Nacionalna služba za zapošljavanje pruža stručnu i tehničku podršku.

XI KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA

Teže zapošljiv nezaposleni jeste nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje.

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti Akcioni plan sadrži kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja.

Kategorije teže zapošljivih nezaposlenih lica su ekstenzivno postavljene i obuhvataju veliki broj lica koja se međusobno razlikuju prema nivou zapošljivosti koji poseduju, tako da je neophodno obezbediti da se u mere aktivne politike zapošljavanja uključuju samo oni pripadnici ovih kategorija kojima je takva podrška potrebna u cilju integracije na tržište rada. Takođe je veoma važno opredeliti vrstu potrebne podrške u svakom pojedinačnom slučaju. Zbog toga se uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši u skladu sa procenom zapošljivosti i individualnim planom zapošljavanja. Na osnovu procene zapošljivosti određuje se nivo potrebne podrške, a u individualnom planu zapošljavanja utvrđuju se konkretne aktivnosti i mere koje lice koje traži posao i Nacionalna služba za zapošljavanje treba da preduzmu u cilju povećanja zapošljivosti i zapošljavanja lica.

U okviru pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja definisane su kategorije teže zapošljivih lica koja se uključuju u meru, a u merama u okviru kojih nisu definisane kategorije, prioritet za uključivanje imaju nezaposlena lica iz sledećih kategorija:

- lica bez osnovnog obrazovanja i završene srednje škole;

- mladi do 30 godina starosti bez radnog iskustva;

- žene, a posebno žene iz manje razvijenih i devastiranih područja;

- osobe sa invaliditetom;

- Romi i Romkinje;

- korisnici novčane socijalne pomoći i drugih usluga socijalne zaštite19;

- lica starosti 50 i više godina;

- dugoročno nezaposlena lica koja posao traže duže od 12 meseci, a posebno nezaposlena lica koja posao traže duže od 18 meseci;

- samohrani roditelji;

- supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena.

Poseban prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja imaju lica koja se suočavaju sa više faktora otežane zapošljivosti, odnosno, koja pripadaju u dve ili više prethodno navedenih kategorija teže zapošljivih lica.

U lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja mogu se utvrditi i druge kategorije teže zapošljivih lica prema utvrđenom stanju na lokalnom tržištu rada.

Shodno uvedenoj praksi rodnog budžetiranja, u mere aktivne politike zapošljavanja podjednako će se uključivati nezaposleni muškarci i žene, radi podsticanja jednakih mogućnosti za njihovo zapošljavanje.

______
19 Žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama, roditelji dece sa smetnjama u razvoju; bivši izvršioci krivičnih dela i dr.

XII PREGLED POKAZATELJA ZA OPŠTI I POSEBNE CILJEVE

 

Opšti cilj: Uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu
Pokazatelj na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekta)	Izvor provere	Početna vrednost20			Bazna godina	Ciljana vrednost u 2026.21
Stopa zaposlenosti po starosnim grupama i polu, u % (15+, 15-29, 15-64)	ARS, RZS	(15+) Muškarci Žene	49% 56,6% 41,9%	47% r 54,6% r 39,8% r	2019.	(15+) Muškarci Žene	52,9% 61,1% 45,3%	53,2% n 60,2%n 46,8%n
		(15-29) Muškarci Žene	36,9% 42,4% 31,1%			(15-29) Muškarci Žene	41% 47,1% 34,5%	42,8%n 48,1%n 37,7%n
		(15-64) Muškarci Žene	60,7% 67,1% 54,3%	59,1%r 65,8%r 52,4%r		(15-64) Muškarci Žene	66,1% 73,1% 59,1%	69,6%n 75,5%n 63,7%n
Stopa aktivnosti po starosnim grupama i polu, u % (15+, 15-29, 15-64)	ARS, RZS	(15+) Muškarci Žene	54,6% 62,7% 47,1%	52,9%r 61,1%r 45,2%r	2019.	(15+) Muškarci Žene	58% 66,5% 50%	58,4% n 65,7%n 51,6%n
		(15-29) Muškarci Žene	47% 53,6% 40,1%			(15-29) Muškarci Žene	49% 55,8% 41,8%	52,1%n 59,9%n 43,9%n
		(15-64) Muškarci Žene	68,1% 74,9% 61,3%	66,8%r 74%r 59,7%r		(15-64) Muškarci Žene	72,8% 80,1% 65,5%	76,6%n 82,6%n 70,3%n
Stopa nezaposlenosti po starosnim grupama i polu, u % (15+, 15-29, 15-64)	ARS, RZS	(15+) Muškarci Žene	10,4% 9,8% 11,1%	11,2%r 10,6%r 12%r	2019.	(15+) Muškarci Žene	8,7% 8,3% 9,3%	8,7% 8,3% 9,1%n
		(15-29) Muškarci Žene	21,5% 20,8% 22,5%			(15-29) Muškarci Žene	16,3% 15,8% 17,1%	15,2%n 14,5%n 16,1%n
		(15-64) Muškarci Žene	10,9% 10,4% 11,5%	11,6%r 11,1%r 12,2%r		(15-64) Muškarci Žene	9,2% 8,8% 9,8%	8,9%n 8,5%n 9,4%n
Udeo ranjive zaposlenosti, u % (15+)22	ARS, RZS	24,3% Muškarci 26,8%n Žene 21,2%n			2019.	21,1% (17,2%n) Muškarci 19,6%n Žene 14,5%n
Posebni cilj 1: Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom
Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)	Izvor provere	Početna vrednost			Bazna godina	Ciljana vrednost u 2026.
Registrovana zaposlenost (broj)	Registrovana zaposlenost - Statistika zaposlenosti i zarada, RZS	2.173.135			2019.	2.540.000-2.631.000
Neformalna zaposlenost, u % (15+)	ARS, RZS	529.200			2019.	396.033 (327.417n)
Zaposlenost prema vrsti rada, u %	ARS, RZS	Neodređeno: 77,2% Određeno: 19,5% Sezonski i povremeni poslovi: 3,3%			2019.	Neodređeno: 76,9% (81,9%n) Određeno: 20,2%(16,5%n) Sezonski i povremeni poslovi: 2,9% (1,6%n)
Stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih, u %23	SILC	9,2% Muškarci 9,9%n Žene 8,3%n			2019.	4,7% Muškarci 5,8%n Žene 3,3%n
Posebni cilj 2: Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada
Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)	Izvor provere	Početna vrednost			Bazna godina	Ciljana vrednost u 2026.
Stopa dugoročne nezaposlenosti, u % (15+)	ARS, RZS	6,1%			2019.	1,9% (2,8%n)
Platni jaz između muškaraca i žena po starosnim grupama, u % (15+, 15-29)	Istraživanje o zaradama zasnovano na podacima Poreske uprave, odnosno poreske prijave za porez po odbitku (PPP-PD)	(15+) 10,6% (15-29) 5,4%			2019.	15+ 8,7% 15-29 5,0%
Stopa NEET, u % (15-29)	ARS, RZS	18,9%			2019.	12,8% (12,7%n)
Udeo dugoročno nezaposlenih koji su zaposleni sa evidencije NSZ u ukupnom broju dugoročno nezaposlenih na evidenciji NSZ, u %	Izveštaj NSZ	23,1%			2019.	33%
Efekat finansijskih mera na zapošljavanje, u %24	Izveštaj NSZ	60 (50,7n)			prosek 2016/2017/2018 (2019n)	75% (56%n)
Posebni cilj 3: Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja
Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda)	Izvor provere	Početna vrednost			Bazna godina	Ciljana vrednost u 2026.25
Pregovaračko poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje26	Relevantna dokumenta iz procesa pregovora o pristupanju EU	Umeren napredak			2020.	Ispunjeni uslovi za članstvo u EU (Vrlo dobar napredakn)
Udeo izdvajanja za mere APZ u BDP, u %	MF	0,08%			2019.	0,2%

_______
20 U prvoj koloni prikazane su početne vrednosti iz Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, a u drugoj koloni revidirane početne vrednosti za pojedine pokazatelje na osnovu podataka RZS, sa oznakom r (revidirani).
21 U prvoj koloni prikazane su izvorne projekcije za 2026. godinu iz Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, a u drugoj koloni na osnovu revidiranih pokazatelja, izvršene su nove projekcije za pokazatelje za 2026. godinu koji su, ukoliko su različiti u odnosu na projekcije iz Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026, prikazani sa oznakom n (novi).
22 Pokazatelj Udeo ranjive zaposlenosti dopunjen je podacima po polu i prikazan sa oznakom n (novi).
23 Pokazatelj Stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih dopunjen je podacima po polu i prikazan sa oznakom n (novi).
24 Izvršena je korekcija pokazatelja - Efekat finansijskih mera na zapošljavanje u delu početne vrednosti, bazne godine i ciljane vrednosti za 2026. godinu iz razloga što su prethodne vrednosti date na osnovu efekata unutar 180 dana, a ne na 180-ti dan nakon izlaska iz mere/završetka ugovorne obaveze i prikazani su sa oznakom n (novi).
26 Za pokazatelj Pregovaračko poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje, na predlog MEI, data je za 2026. godinu nova ciljana vrednost i prikazana sa oznakom n (novi).

XIII PASOŠ POKAZATELJA

Tekst odeljka Pasoš pokazatelja, koji je sastavni deo ovog akcionog plana, možete pogledati OVDE

XIV SKRAĆENICE

 

APZ	Aktivna politika zapošljavanja
ARS	Anketa o radnoj snazi
AzK	Agencija za kvalifikacije
BDP	Bruto domaći proizvod
DNL	Dugoročno nezaposlena lica
GIZ	Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju
EU	Evropska unija
IPA	Instrument za predpristupnu pomoć
JLS	Jedinica lokalne samouprave
JPOA	Javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih
KViS	Karijerno vođenje i savetovanje
KDONOK	Kancelarija za dualno obrazovanje i NOK
MEI	Ministarstvo za evropske integracije
MOR	Međunarodna organizacija rada
MTO	Ministarstvo turizma i omladine
MRZBSP	Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
MF	Ministarstvo finansija
NEET	Lica koja nisu zaposlena i nisu u obrazovanju i obuci
NOKS	Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije
NSKZ	Nacionalna standardna klasifikacija zanimanja
NSZ	Nacionalna služba za zapošljavanje
NSP	Novčana socijalna pomoć
OJ	Organizaciona jedinica
OSI	Osoba sa invaliditetom
OCD	Organizacije civilnog društva
PA	Programska aktivnost
PZSZ	Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu
PPU	Priznavanje prethodnog učenja
PKS	Privredna komora Srbije
RAS	Razvojna agencija Srbije
RZS	Republički zavod za statistiku
RZSZ	Republički zavod za socijalnu zaštitu
RS	Republika Srbija
RFZO	Republički fond za zdravstveno osiguranje
RFPIO	Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje
SDC	Švajcarska agencija za razvoj i saradnju
SKGO	Stalna konfederacija gradova i opština
SSSS	Savez samostalnih sindikata Srbije
UGS "Nezavisnost"	Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"
UPS	Unija poslodavaca Srbije
UNDP	Program Ujedinjenih nacija za razvoj
FOOO	Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih
CROSO	Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja
CSR	Centar za socijalni rad

 

XV ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".