PRAVILNIKO UTVRĐIVANJU I OBELEŽAVANJU PREPREKA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU("Sl. glasnik RS", br. 39/2021 i 25/2024) |
Ovim pravilnikom se bliže propisuje način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj predstavlja prepreku, kao i način obeležavanja prepreka.
Ovaj pravilnik se primenjuje na sve nepokretne i pokretne objekte, kao i instalacije i uređaje koji se ugrađuju u objekat ili se postavljaju na njega, a čija se izgradnja ili postavljanje planira izvan područja koje je pod kontrolom operatera aerodroma, odnosno helidroma.
Kriterijumi određeni ovim pravilnikom za utvrđivanje da li objekat, instalacija ili uređaj predstavlja prepreku koja može da utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, kao i za određivanje načina na koje se prepreke obeležavaju, primenjuju se kako na postupak izdavanja saglasnosti za gradnju i postavljanje objekata, instalacija i uređaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj, tako i na postupke koji se sprovode u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;
1a) brdsko područje je teren od 200 m do 800 m nadmorske visine iznad kojeg se vrše operacije vazduhoplova;
2) vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
2a) vazduhoplovni informativni proizvod je, u smislu zakona kojim se uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji, Integrisani vazduhoplovni informativni paket;
2b) vazduhoplovna studija je studija koja se sprovodi radi definisanja mogućih rešenja i odabira rešenja za vazduhoplovni problem, sa ciljem sprečavanja ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja;
3) vazduhoplovno svetlo na zemlji je svako svetlo koje služi kao pomoćno sredstvo za vazdušnu plovidbu, osim svetala koja se nalaze na samom vazduhoplovu;
4) zona zaštite od laserskog zračenja (protected flight zone) je vazdušni prostor posebno određen radi ublažavanja štetnih efekata laserskog zračenja;
5) zona letenja bez laserskog zračenja (laser-beam free flight zone, LFFZ) je vazdušni prostor u neposrednoj blizini aerodroma, u kome je zračenje ograničeno na nivo koji verovatno neće izazvati bilo kakvo vizuelno ometanje;
6) zona letenja osetljiva na lasersko zračenje (laser-beam sensitive flight zone, LSFZ) je vazdušni prostor koji je izvan zone letenja bez laserskog zračenja (LFFZ) i zone letenja ugroženoj od laserskog zračenja (LCFZ) i ne mora nužno da se graniči sa tim zonama, u kome je zračenje ograničeno na nivo koji verovatno neće izazvati zaslepljenost ili efekte naknadne slike;
7) zona letenja ugrožena od laserskog zračenja (laser-beam critical flight zone, LCFZ) je vazdušni prostor u blizini aerodroma, ali izvan zone letenja bez laserskog zračenja (LFFZ), u kome je zračenje ograničeno na nivo koji verovatno neće izazvati zaslepljujuće efekte;
8) intenzitet zračenja je intenzitet energije koji isporučuje izvor zračenja na površinu od 1 cm2; Intenzitet zračenja se iskazuje u vatima po kvadratnom centimetru (W/cm2);
9) nadmorska visina aerodroma je nadmorska visina najviše tačke na površini za sletanje;
10) nevazduhoplovno svetlo na zemlji je svetlo na zemlji u blizini aerodroma koje ne služi za potrebe vazduhoplova;
10a) nizijsko-ravničarsko područje je teren do 200 m nadmorske visine iznad kojeg se vrše operacije vazduhoplova;
11) operater aerodroma/helidroma je svako pravno ili fizičko lice koje upravlja aerodromom/helidromom i ima sertifikat, dozvolu za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma/helidroma;
12) osnovna staza poletno-sletne staze je određena površina, uključujući poletno-sletnu stazu i produžetak za zaustavljanje, ako postoji, koja je namenjena:
- smanjenju rizika od oštećenja vazduhoplova koji je nekontrolisano skrenuo sa poletno-sletne staze; i
- zaštiti vazduhoplova koji je nadleće za vreme poletanja, odnosno sletanja;
12a) planinsko područje je teren preko 800 m nadmorske visine iznad kojeg se vrše operacije vazduhoplova;
13) površ za zaštitu od prepreka je površ uspostavljena za vizuelni sistem pokazivača nagiba prilaza iznad koje nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata;
14) površ za ograničenje prepreka je površ kojom su definisane granice do kojih se objekti mogu pružati u vazdušnom prostoru;
15) poletno-sletna staza je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;
16) prag poletno-sletne staze je početak onog dela poletno-sletne staze koji se koristi za sletanje;
17) prepreka označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:
- su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili
- nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili
- se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu (u smislu ovog pravilnika, pod preprekom se podrazumeva i drveće, grmlje i drugo rastinje);
18) referentna tačka aerodroma je određeni geografski položaj aerodroma.
II PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA IZDAVANJE SAGLASNOSTI
Investitor može da na teritoriji Republike Srbije gradi ili postavi objekat, instalaciju ili uređaj koji može kao prepreka da utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja samo ako pre gradnje, odnosno postavljanja pribavi saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).
Zahtev za izdavanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:
1) naziv katastarske opštine u kojoj se planira gradnja, odnosno postavljanje objekta, instalacije ili uređaja, kao i broj katastarske parcele;
2) koordinate karakterističnih tačaka objekta, instalacije ili uređaja (geografska širina i dužina), izražene u stepenima, minutama i sekundama, u WGS-84 referentnom geodetskom sistemu;
3) nadmorsku visinu terena na kome se planira gradnja ili postavljanje objekta, instalacije ili uređaja izraženu u metrima;
4) podatke o objektu, instalaciji ili uređaju:
(1) naziv;
(2) vrsta (npr. vetropark, vetrogenerator, antenski stub, dalekovod, postrojenje sa dimnjakom, silos, zgrada, kran, dizalica i slično);
(3) maksimalna visina izražena u metrima;
5) predviđeni vremenski period trajanja (za privremene objekte, instalacije ili uređaje).
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana investitor je dužan da dostavi izvod iz projekta koji sadrži:
1) situacioni plan, karakteristične poprečne preseke sa naznačenim visinama i izglede objekta iz kojih se može sagledati gabarit i geometrijska struktura;
2) dokumentaciju o vrsti i karakteristikama objekta, sa kratkim tehničkim opisom objekta;
3) dokumentaciju o vrsti i karakteristikama opreme, ako se ona instalira na objekat;
4) u slučaju sistema nadzemnih vodova (dalekovodi i slično), trasu objekta, podužni profil i koordinate stubova trase, sa naznačenim nadmorskim visinama podnožja, terena i relativnim visinama stubova, kao i visinu postavljanja kablova, vodova i užadi između stubova;
5) u slučaju vetroparka, situacioni plan stubova i podatke o svakom stubu (koordinate, relativne visine i nadmorske visine podnožja stubova), kao i tehničke podatke o gabaritima gondole i krakova svakog pojedinačnog vetrogeneratora;
6) u slučaju postavljanja objekata, instalacija ili uređaja koji emituju svetlost (spoljna rasveta, reflektori, izvori laserskog zračenja i sl.), podatke o tehničkim karakteristikama emisije svetlosti izražene u W/cm2, kao i tehnički opis pozicije i načina usmeravanja tih objekata, instalacija ili uređaja;
7) u slučaju postavljanja objekata, instalacija ili uređaja koji reflektuju svetlost (solarni paneli, paneli i sl.), podatke o tehničkim karakteristikama refleksije svetlosti, kao i tehnički opis pozicije i načina usmeravanja tih objekata, instalacija ili uređaja.
Ako na osnovu podataka iz zahteva investitora i dokumentacije iz stava 3. ovog člana ne može da se utvrdi da li planirani objekat, instalacija ili uređaj utiče na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja, Direktorat može da zatraži od podnosioca zahteva da dostavi dopunsku dokumentaciju.
Direktorat izdaje saglasnost iz stava 1. ovog člana ako na osnovu dostavljene dokumentacije utvrdi da se tim objektom, instalacijom ili uređajem ne ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Odbijanje zahteva za izdavanje saglasnosti. Vazduhoplovna studija
Ako se na osnovu kriterijuma propisanih ovim pravilnikom utvrdi da će objekat, instalacija ili uređaj čija se gradnja, odnosno postavljanje planira predstavljati prepreku koja ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja, Direktorat odbija zahtev za izdavanje saglasnosti za gradnju, odnosno postavljanje objekta, instalacije ili uređaja.
Direktorat može da izda saglasnost za gradnju, odnosno postavljanje objekta, instalacije ili uređaja za koje je utvrdio da će predstavljati prepreku za vazdušni saobraćaj, ako prihvati dostavljenu vazduhoplovnu studiju kojom se dokazuje da u konkretnom slučaju narušavanje kriterijuma propisanih ovim pravilnikom neće dovesti do ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Vazduhoplovnu studiju izrađuju odgovarajuće naučne ili stručne organizacije.
Vazduhoplovna studija se dostavlja Direktoratu uz zahtev za izdavanje saglasnosti.
U izradi vazduhoplovne studije se moraju uzeti u obzir važeći propisi u oblasti vazdušnog saobraćaja, kao i standardi i preporučena praksa Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA).
Bliže uputstvo za izradu vazduhoplovne studije Direktorat objavljuje na svojoj internet stranici.
Gradnja i postavljanje objekata u blizini aerodroma kodnog broja 1 ili 2
Ako planiragradnju, odnosno postavljanje objekta, instalacije ili uređaja (u daljem tekstu: objekat) u blizini aerodroma kodnog broja 1 ili 2, investitor je dužan da podnese Direktoratu zahtev za izdavanje saglasnosti u sledećim slučajevima:
1) ako planira gradnju, odnosno postavljanje objekta bilo koje visine iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze unutar pravougaone površine koja se prostire:
(1) 315 m bočno od ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
(2) 600 m od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
2) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 5 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnika, užadi i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 315 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 600 m do 1.000 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
3) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 10 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnika, užadi i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 315 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 1.000 m do 1.500 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
4) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 15 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnika, užadi i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 315 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 1.500 m do 2.000 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
5) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 20 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnika, užadi i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 2.000 m do 2.500 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
6) za aerodrom sa instrumentalnom poletno-sletnom stazom, ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 25 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnika, užadi i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 3.500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 2.500 m do 15.000 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
7) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 35 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnika, užadi i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 6.000 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- 6.000 m računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze, pri čemu ova površina ne obuhvata površinu iz tač. 1-6) ovog stava.
Grafički prikaz granica površina za gradnju, odnosno postavljanje objekata u blizini aerodroma kodnog broja 1 ili 2 je dat u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Gradnja i postavljanje objekata u blizini aerodroma kodnog broja 3 ili 4
Ako planira gradnju, odnosno postavljanje objekta u blizini aerodroma kodnog broja 3 ili 4, investitor je dužan da podnese Direktoratu zahtev za izdavanje saglasnosti u sledećim slučajevima:
1) ako planira gradnju, odnosno postavljanje objekta bilo koje visine iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze unutar pravougaone površine koja se prostire:
(1) 500 m bočno od ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
(2) 1.000 m od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
2) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 10 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 1.000 m do 1.500 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
3) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 15 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 1.500 m do 2.000 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
4) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 20 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 2.000 m do 2.500 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
5) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 25 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 3.500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- od 2.500 m do 15.000 m, računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
6) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 35 m iznad nadmorske visine nižeg praga poletno-sletne staze; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar pravougaone površine koja se prostire:
- 6.000 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
- 6.000 m računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze, pri čemu ova površina ne obuhvata površinu iz tač. 1-5) ovog stava.
Grafički prikaz granica površina za gradnju, odnosno postavljanje objekata u blizini aerodroma kodnog broja 3 ili 4 je dat u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Gradnja i postavljanje objekata u blizini helidroma
Ako planira gradnju, odnosno postavljanje objekta u blizini helidroma, investitor je dužan da podnese Direktoratu zahtev za izdavanje saglasnosti u sledećim slučajevima:
1) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta bilo koje visine iznad najniže tačke helidroma; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar kružne površine poluprečnika 500 m od referentne tačke helidroma;
2) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 15 m u odnosu na najnižu tačku helidroma; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar kružne površine poluprečnika 1.000 m od referentne tačke helidroma, pri čemu ova površina ne obuhvata površinu iz tačke 1) ovog stava;
3) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 30 m u odnosu na najnižu tačku helidroma; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar kružne površine poluprečnika 1.500 m od referentne tačke helidroma, pri čemu ova površina ne obuhvata površinu iz tač. 1) i 2) ovog stava;
4) ako planira gradnju, odnosno postavljanje:
(1) objekta visine najmanje 40 m u odnosu na najnižu tačku helidroma; ili
(2) objekta visine najmanje 45 m iznad okolnog terena; ili
(3) stubova za nadzemne vodove, provodnike, užad i žice, kao i antenskih stubova visine najmanje 30 m,
unutar kružne površine poluprečnika 3.500 m od referentne tačke helidroma, pri čemu ova površina ne obuhvata površinu iz tač. 1)-3) ovog stava.
Grafički prikaz granica površina za gradnju, odnosno postavljanje objekata u blizini helidroma je dat u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Gradnja i postavljanje objekata izvan područja aerodroma i helidroma
Ako planira gradnju, odnosno postavljanje objekta, izvan površina određenih u čl. 5-7. ovog pravilnika, čija je visina najmanje 30 m iznad okolnog terena, investitor je dužan da podnese Direktoratu zahtev za izdavanje saglasnosti.
III UTVRĐIVANJE POSTOJANJA PREPREKA I ZAHTEVI ZA OGRANIČENJE PREPREKA
Utvrđivanje postojanja prepreka
Na osnovu zahteva investitora i dokumentacije iz člana 4. ovog pravilnika Direktorat utvrđuje da li objekat čija se gradnja, odnosno postavljanje planira nadvišava definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, a u slučaju da se gradnja, odnosno postavljanje planira izvan tih definisanih površi, da li se tim objektom utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
U pogledu definisanja površi namenjenih za zaštitu vazduhoplova u letu primenjuju se odredbe propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma, propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, odnosno helidroma i propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje saglasnosti za korišćenje aerodroma, odnosno helidroma.
Ograničenje prepreka u pogledu aerodroma sa dozvolom ili sertifikatom
U slučaju aerodroma čiji operater ima dozvolu za korišćenje ili sertifikat aerodroma, zahtevi za ograničenje prepreka zavise od tipa poletno-sletne staze, odnosno da li na aerodromu postoji:
1) neinstrumentalna poletno-sletna staza;
2) poletno-sletna staza za neprecizan prilaz;
3) poletno-sletna staza za precizan prilaz; ili
4) poletno-sletna staza namenjena za poletanje.
Neinstrumentalna poletno-sletna staza
Za neinstrumentalnu poletno-sletnu stazu se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) konusna površ;
2) unutrašnja horizontalna površ;
3) prilazna površ;
4) prelazne površi.
Relativne visine i nagibi površi iz stava 1. ovog člana ne smeju da budu veći, a njihove ostale dimenzije ne smeju da budu manje od onih koje su navedene u tabeli datoj u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta:
1) iznad prilazne ili prelazne površi, osim ako će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom;
2) iznad konusne površi ili unutrašnje horizontalne površi, osim ako će objekat biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da objekat neće nepovoljno uticati na bezbednost ili da neće značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Poletno-sletna staza za neprecizan prilaz
Za poletno-sletnu stazu za neprecizan prilaz se određuju sledeće površi za ograničenja prepreka:
1) konusna površ;
2) unutrašnja horizontalna površ;
3) prilazna površ;
4) prelazne površi.
Relativne visine i nagibi površi iz stava 1. ovog člana ne smeju da budu veći, a njihove ostale dimenzije ne smeju da budu manje od onih koje su navedene u tabeli datoj u Prilogu 4. ovog pravilnika.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, prilazna površ je horizontalna iza tačke u kojoj se površ sa nagibom od 2,5% ukršta sa horizontalnom ravni 150 m iznad nadmorske visine praga ili sa horizontalnom ravni koja prolazi kroz vrh bilo kog objekta koji utiče na određivanje granice za nadvišavanje prepreka (OCA/H), u zavisnosti od toga koja je ravan viša.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta:
1) iznad prilazne površi unutar 3.000 m od unutrašnje ivice ili iznad prelazne površi, osim ako će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom;
2) iznad prilazne površi izvan 3.000 m od unutrašnje ivice, konusne površi ili unutrašnje horizontalne površi, osim ako će objekat biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da objekat neće nepovoljno uticati na bezbednost ili da neće značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Poletno-sletna staza za precizan prilaz
Za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz kategorije I se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) konusna površ;
2) unutrašnja horizontalna površ;
3) prilazna površ;
4) prelazne površi.
Za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz kategorije II ili III se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) konusna površ;
2) unutrašnja horizontalna površ;
3) prilazna površ i unutrašnja prilazna površ;
4) prelazne površi i unutrašnje prelazne površi;
5) površ prekinutog sletanja.
Relativne visine i nagibi površi iz st. 1. i 2. ovog člana ne smeju da budu veći, a njihove ostale dimenzije ne smeju da budu manje od onih koje su navedene u tabeli datoj u Prilogu 4. ovog pravilnika.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, prilazna površ je horizontalna iza tačke u kojoj se površ sa nagibom od 2,5% ukršta sa horizontalnom ravni 150 m iznad nadmorske visine praga ili sa horizontalnom ravni koja prolazi kroz vrh bilo kog objekta koji utiče na određivanje granice za nadvišavanje prepreka, u zavisnosti od toga koja je ravan viša.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta:
1) iznad prilazne površi ili prelazne površi, osim ako će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom;
2) iznad konusne površi i unutrašnje horizontalne površi, osim ako će objekat biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da objekat neće nepovoljno uticati na bezbednost ili da neće značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Poletno-sletna staza namenjena za poletanje
Za poletno-sletnu stazu namenjenu za poletanje mora da se odredi odletna površ čije dimenzije ne smeju da budu manje od onih koje su navedene u tabeli datoj u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta iznad odletne površi, osim ako će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Ograničenje prepreka u pogledu aerodroma sa saglasnošću za korišćenje
Za poletno-sletnu stazu na aerodromu čiji operater ima saglasnost za korišćenje određuju se sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) unutrašnja horizontalna površ, koja se uspostavlja na visini od 45 m u odnosu na referentnu tačku aerodroma, sa poluprečnikom od najmanje 1.000 m;
2) prilazna i odletna površ, koje počinju od spoljne ivice osnovne staze koja je normalna na osu poletno-sletne staze, sa nagibom od 5% i divergencijom bočnih ivica od 10% na dužini od 900 m;
3) prelazna površ, koja počinje od bočne ivice osnovne staze i dela bočne ivice prilazne površi sa nagibom od 50% i prostire se do unutrašnje horizontalne površi.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta:
1) iznad prilazne, odletne ili prelazne površi, osim ako će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom;
2) iznad unutrašnje horizontalne površi, osim ako će objekat biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da objekat neće nepovoljno uticati na bezbednost ili da neće značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Ograničenje prepreka u pogledu helidroma sa dozvolom za korišćenje
Za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) na helidromima sa PinS procedurom prilaza koja koristi vizuelni segment površine se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) odletna površ;
2) prilazna površ;
3) prelazne površi.
Za zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) na ostalim helidromima, uključujući helidrome sa PinS procedurom prilaza u kojoj ne postoji vizuelni segment površine, određuju se sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) odletna površ;
2) prilazna površ.
Za instrumentalnu zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) sa nepreciznim i/ili preciznim prilazom se određuju sledeće površi za ograničenje prepreka:
1) odletna površ;
2) prilazna površ;
3) prelazne površi.
Dimenzije i nagibi površi za ograničenje prepreka iz st. 1. i 2. ovog člana su navedeni u tabeli datoj u Prilogu 6, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a opis, dimenzije i nagibi površi za ograničenje prepreka iz stava 3. ovog člana su dati u Aneksu 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija), Knjiga II, Dodatak 2, čiji je tekst dostupan na internet stranici Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta iznad bilo koje površi iz st. 1-3. ovog člana, osim ako je on zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
U pogledu izdignutih helidroma, helidroma na platformi i helidroma na brodu primenjuju se zahtevi za ograničenje prepreka sadržani u propisu kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma.
Ograničenje prepreka u pogledu helidroma sa saglasnošću za korišćenje
Na helidromu čiji operater ima saglasnost za korišćenje se uspostavljaju prilazna i odletna površ za ograničenje prepreka.
Prilazna i odletna površ su kose površi sa nagibom koji iznosi:
1) najviše 8% u prvom sektoru (koji počinje od spoljne ivice zaštitne zone u dužini od 245 m i sa divergencijom od 10%, odnosno 15% ako se helidrom koristi noću);
2) najviše 16% u drugom sektoru (koji se nastavlja na prvi sektor u dužini od 830 m do tačke gde je širina sektora 7 x "D" i visina iznad zone završnog prilaza i poletanja 152 m), pri čemu "D" predstavlja najveću dimenziju helikoptera (kada se rotor okreće) čije se korišćenje planira na helidromu.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta iznad prilazne i odletne površi, osim ako je on zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Na rastojanju do 10 m od spoljnih ivica zaštitne zone mora da postoji zaštitna površ pod uglom od 45° koju ne smeju da probijaju prepreke.
Vizuelni sistemi pokazivača nagiba prilaza (PAPI i APAPI)
Na aerodromu na kome je postavljen standardni vizuelni sistem pokazivača nagiba prilaza (PAPI ili APAPI) mora da se odredi površ za zaštitu od prepreka.
Dimenzije i nagibi površi za zaštitu od prepreka iz stava 1. ovog člana su navedeni u tabeli datoj u Prilogu 7, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje novog objekta, kao ni povećanje visine postojećeg objekta iznad površi za zaštitu od prepreka, osim ako će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Nije dozvoljena gradnja, odnosno postavljanje bilo kog objekta za koji je Direktorat utvrdio da:
1) može štetno da utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu navigaciju, iako ne prodire kroz prilaznu površ;
2) može da ugrozi vazduhoplove u letu unutar granica unutrašnjih horizontalnih i konusnih površi.
U pogledu gradnje, odnosno postavljanja objekta koji može štetno da utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za nevizuelnu navigaciju primenjuju se odredbe propisa kojim se uređuju uslovi za izdavanje potvrde za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji emituju ili reflektuju radio-zračenje.
Drveće, grmlje i drugo rastinje
Drveće, grmlje i drugo rastinje ne sme da probija površi za ograničenje prepreka uspostavljene za aerodrom, odnosno helidrom, niti da utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu navigaciju, osim ako će ono biti zaklonjeno postojećim nepokretnim objektom ili ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da ono neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Drveće, grmlje i drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu navigaciju mora da se ukloni ili da se ograniči na način da ne utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
IV NEVAZDUHOPLOVNA SVETLA, LASERSKO ZRAČENJE I REFLEKTOVANA SVETLOST
Nije dozvoljeno postavljanje nevazduhoplovnih svetala na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji.
Pod svetlima iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se, naročito, nevazduhoplovna svetla na zemlji koja su vidljiva iz vazduha u okviru sledećih zona:
1) instrumentalna poletno-sletna staza kodnog broja 4: u okviru zona koje se nalaze ispred praga i iza kraja poletno-sletne staze, koje se pružaju najmanje 4.500 m u dužini od praga i kraja poletno-sletne staze i bočno 750 m sa obe strane produžene ose poletno-sletne staze;
2) instrumentalna poletno-sletna staza kodnog broja 2 ili 3: u okviru zona koje se nalaze ispred praga i iza kraja poletno-sletne staze, koje se pružaju najmanje 3.000 m u dužini od praga i kraja poletno-sletne staze i bočno 750 m sa obe strane produžene ose poletno-sletne staze;
3) instrumentalna poletno-sletna staza kodnog broja 1 i neinstrumentalna poletno-sletna staza: u okviru prilazne površi.
Grafički prikaz zona zaštite od nevazduhoplovnih svetala dat je u Prilogu 8, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U proceni uticaja koji nevazduhoplovna svetla na zemlji mogu da imaju na bezbednost vazduhoplova i na tumačenje vazduhoplovnih svetala na zemlji primenjuju se specifikacije iz propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma.
Nije dozvoljeno postavljanje bilo kog objekta koji emituje lasersko zračenje i za koji je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdio da može da ugrozi bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.
U cilju zaštite bezbednosti vazduhoplova od štetnog uticaja izvora laserskog zračenja, određuju se sledeće zone zaštite od laserskog zračenja oko aerodroma:
1) zona letenja bez laserskog zračenja (LFFZ);
2) zona letenja ugrožena od laserskog zračenja (LCFZ);
3) zona letenja osetljiva na lasersko zračenje (LSFZ).
Dimenzije zona iz stava 2. ovog člana i maksimalni nivoi intenziteta zračenja za vidljivi snop laserskog zračenja dati su u Prilogu 9, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Dodatna uputstva koja se odnose na način na koji se vrši zaštita vazduhoplovnih operacija od štetnog uticaja laserskog zračenja su sadržana u Priručniku o laserskom zračenju i bezbednosti letenja (ICAO Dokument broj 9815).
Emisija reflektovane svetlosti
Nije dozvoljeno postavljanje bilo kog objekta koji emituje reflektovanu svetlost i za koji je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdio da može da ugrozi bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.
Zone zaštite od reflektovane svetlosti oko aerodroma
U cilju zaštite bezbednosti vazduhoplova od štetnog uticaja reflektovane svetlosti, određuju se sledeće zone zaštite oko aerodroma:
1) Zona 1 - pravougaona površina koja se prostire:
(1) 1.500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
(2) 3.000 m računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
2) Zona 2 - pravougaona površina koja se prostire:
(1) 1.500 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
(2) 400 m pre i nakon ciljne tačke za sletanje na poletno-sletnu stazu;
3) Zona 3 - pravougaona površina koja se prostire:
(1) 100 m bočno od produženih ivica osnovne staze poletno-sletne staze;
(2) 500 m računajući od krajeva osnovne staze poletno-sletne staze;
4) Zona 4 - zona kontrolnog tornja je kružna površina oko objekta kontrolnog tornja poluprečnika 3.000 m od ose objekta kontrolnog tornja.
U Zonama 1, 2 i 3 nijedan svetlosni snop koji se reflektuje od objekta ne sme da osvetljava pilota u pravcu ose prilaza, a u Zoni 4 ne sme da osvetljava toranj i centar kontrole letenja.
Osvetljenost u Zonama 1 i 4 ne sme da bude veća od 20.000 cd/m2, a u Zoni 2 ne sme da bude veća od 10.000 cd/m2.
Zone zaštite od reflektovane svetlosti oko helidroma
U cilju zaštite bezbednosti vazduhoplova od štetnog uticaja reflektovane svetlosti, određuju se sledeće zone zaštite oko helidroma:
1) Zona 1 - pravougaona površina koja se prostire:
(1) 600 m bočno od ose prilaza sa obe strane;
(2) 1.000 m pre početka zone završnog prilaza i poletanja i 3.000 m od kraja zone završnog prilaza i poletanja;
2) Zona 2 - pravougaona površina koja se prostire:
(1) 600 m bočno od ose prilaza sa obe strane;
(2) 300 m pre početka zone završnog prilaza i poletanja i 400 m od kraja zone završnog prilaza i poletanja;
3) Zona 3 - pravougaona površina koja se prostire:
(1) 20 m bočno od ose prilaza sa obe strane;
(2) 300 m pre početka zone završnog prilaza i poletanja i 400 m od kraja zone završnog prilaza i poletanja.
U Zonama 1, 2 i 3 nijedan svetlosni snop koji se reflektuje od objekta ne sme da osvetljava pilota u pravcu ose prilaza.
Osvetljenost u Zoni 1 ne sme da bude veća od 20.000 cd/m2, a u Zoni 2 ne sme da bude veća od 10.000 cd/m2.
V OBELEŽAVANJE I OSVETLJAVANJE PREPREKA
Ako se na osnovu zahteva i dostavljene dokumentacije utvrdi da planirani objekat predstavlja prepreku koja može da utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, Direktorat nalaže da se prepreka na odgovarajući način obeleži i/ili osvetli, radi njenog uočavanja danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti.
Po završenoj izgradnji, odnosno postavljanju objekta, investitor je dužan da dostavi Direktoratu tehnički izveštaj o izvršenim geodetskim merenjima, koji sadrži tačnu poziciju i visinu objekta, radi objavljivanja tih podataka u vazduhoplovnim informativnim proizvodima.
Objekti izvan površi za ograničenje prepreka
Obeležavanje i osvetljavanje objekta čija se izgradnja planira u području izvan granica površi za ograničenje prepreka zavisi od područja na kome će se objekat nalaziti i vrši se na sledeći način:
1) u nizijsko-ravničarskom području, svaki objekat koji se prostire najmanje 45 m iznad okolnog terena mora da bude obeležen i osvetljen na način koji je propisan ovim pravilnikom;
2) u brdskom području, svaki objekat koji se prostire najmanje 40 m iznad okolnog terena mora da bude obeležen i osvetljen na način koji je propisan ovim pravilnikom;
3) u planinskom području, svaki objekat koji se prostire najmanje 30 m iznad okolnog terena mora da bude obeležen i osvetljen na način koji je propisan ovim pravilnikom;
4) u gradskom području i naseljenim mestima, svaki objekat koji se prostire najmanje 50 m iznad okolnog terena mora da bude obeležen i osvetljen na način koji je propisan ovim pravilnikom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana:
1) objekat ne mora da bude obeležen, niti osvetljen:
(1) ako je zaklonjen postojećim nepokretnim objektom; ili
(2) ako su za putanju leta koju znatno ometaju nepokretni objekti, prepreke ili teren, utvrđene procedure kojima se postiže bezbedno vertikalno rastojanje ispod propisanih putanja leta; ili
(3) ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da u konkretnom slučaju obeležavanje i osvetljavanje objekta neće doprineti njegovoj uočljivosti prilikom sprovođenja operacija vazduhoplova; ili
(4) ako se radi o verskom objektu, spomeniku kulture ili kulturno-istorijskom objektu za koji je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdio da ne može da ugrozi bezbednost vazduhoplova u letu;
2) objekat ne mora da bude obeležen ako ga po danu osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta.
Objekti u blizini površi za ograničenje prepreka
Nepokretni objekat koji se nalazi blizu odletne, prilazne ili prelazne površi mora da se obeleži i/ili osvetli, ako Direktorat utvrdi da su takvo obeležavanje i osvetljavanje neophodni da bi se objekat izbegao, s tim da obeležavanje nije potrebno:
1) ako objekat po danu osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A i njegova visina iznad nivoa okolnog tla ne prelazi 150 m; ili
2) ako objekat po danu osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta, a svetla srednjeg intenziteta Tip A se smatraju nedovoljnim.
Objekti unutar površi za ograničenje prepreka
Fiksna prepreka koja se pruža iznad prilazne površi izvan 3.000 m od unutrašnje ivice prilazne površi mora da se obeleži i/ili osvetli.
Izuzetno od stava 1. ovog člana:
1) obeležavanje i osvetljavanje nije potrebno ako je prepreka zaklonjena nekom drugom fiksnom preprekom;
2) obeležavanje nije potrebno:
(1) ako prepreku po danu osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A, a njena visina iznad nivoa okolnog tla ne prelazi 150 m; ili
(2) ako prepreku po danu osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta, a svetla srednjeg intenziteta Tip A se smatraju nedovoljnim.
Fiksna prepreka koja se pruža iznad konusne i unutrašnje horizontalne površi mora da se obeleži i/ili osvetli.
Izuzetno od stava 3. ovog člana:
1) obeležavanje i osvetljavanje nije potrebno:
(1) ako prepreku zaklanja neka druga fiksna prepreka; ili
(2) ako su za putanju koju znatno ometaju nepokretni objekti ili teren, utvrđene procedure kojima se postiže bezbedno vertikalno rastojanje ispod propisanih putanja leta; ili
(3) ako bezbednosna procena ili dostavljena vazduhoplovna studija pokaže da prepreka nije od operativnog značaja.
2) obeležavanje nije potrebno:
(1) ako prepreku po danu osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A, a njena visina iznad nivoa okolnog terena ne prelazi 150 m; ili
(2) ako prepreku po danu osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta, a svetla srednjeg intenziteta Tip A se smatraju nedovoljnim.
Obeležavanje nepokretnih objekata - opšte
Svi nepokretni objekti za koje je Direktorat utvrdio da moraju da budu obeleženi, osim onih koji su dovoljno uočljivi usled svog oblika, veličine ili boje, moraju da budu obeleženi bojom uvek kad je to moguće, a ako to nije moguće na njih ili iznad njih moraju da se postave markeri ili zastavice.
Obeležavanje nepokretnih objekata bojom
Nepokretan objekat mora da se oboji tako da se vide naizmenična kontrastna polja, pri čemu je potrebno obojiti najmanje tri polja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je objekat rešetkaste konstrukcije (npr. antenski stubovi, stubovi dalekovoda, portali i slično), obavezno je obojiti ceo objekat.
Boje polja moraju da budu u kontrastu u odnosu na pozadinu.
Za bojenje nepokretnih objekata se koristi bela boja u kombinaciji sa narandžastom ili crvenom, osim tamo gde te boje nisu uočljive u odnosu na pozadinu.
Polja na krajevima objekta moraju da budu tamnije boje, kao što je prikazano na slici u Prilogu 10, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Dimenzije objekta i širina polja za obeležavanje prikazani su u tabeli datoj u Prilogu 11, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Obeležavanje nepokretnih objekata zastavicama
Zastavice koje se koriste za obeležavanje nepokretnih objekata postavljaju se oko objekta, na vrh ili oko najviše ivice objekta.
Ako se koriste za obeležavanje prostranih objekata ili grupa zbijenih objekata, zastavice se postavljaju najmanje na svakih 15 m.
Zastavice ne smeju da povećavaju opasnost koju predstavlja objekat koji one obeležavaju.
Dimenzije stranica zastavica koje se koriste za obeležavanje nepokretnih objekata ne smeju da budu manje od 0,6 m.
Zastavice koje se koriste za obeležavanje nepokretnih objekata moraju da budu:
1) narandžaste boje; ili
2) kombinacija dva trougla:
(1) trougla narandžaste boje i trougla bele boje; ili
(2) trougla crvene boje i trougla bele boje.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako se boje zastavica stapaju sa pozadinom, moraju da se koriste zastavice neke druge uočljive boje.
Obeležavanje nepokretnih objekata markerima
Markeri na objektima ili uz objekte moraju da se postave na uočljiva mesta da bi se zadržala opšta kontura objekta i moraju da budu prepoznatljivi kada je vedro vreme sa rastojanja od najmanje 1.000 m za objekat koji se posmatra iz vazduha i 300 m za objekat koji se posmatra sa zemlje u svim mogućim pravcima prilaza vazduhoplova objektu.
Oblik markera mora da bude karakterističan u meri u kojoj je potrebno da se ne zameni sa markerima upotrebljenim da prenesu drugu informaciju i takav da ne povećava opasnost koju predstavlja objekat koji marker obeležava.
Marker mora da bude jednobojan, osim ako Direktorat nakon bezbednosne procene utvrdi da bi neka druga kombinacija boja poboljšala bezbednost.
Ako je postavljeno više od jednog markera, markeri bele i crvene boje ili bele i narandžaste boje moraju da budu postavljeni naizmenično.
Izabrana boja mora da bude u kontrastu u odnosu na pozadinu.
Osvetljavanje nepokretnih objekata
Svi nepokretni objekti za koje je Direktorat utvrdio da moraju da budu osvetljeni, obeležavaju se svetlima za obeležavanje prepreka niskog, srednjeg ili visokog intenziteta ili kombinacijom tih svetala.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip A, B, C i D, svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A, B i C i svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip A i B, moraju da budu u skladu sa:
1) specifikacijama koje su prikazane u tabeli datoj u Prilogu 12, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
2) odredbama CS ADR-DSN.U.930 (Boje za vazduhoplovna svetla na zemlji) propisa kojim se uređuju uslovi i postupak za izdavanje sertifikata aerodroma;
3) specifikacijama koje su prikazane na slikama datim u Prilogu 13. i Prilogu 14, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Lokacija i raspored svetala za obeležavanje prepreka niskog, srednjeg ili visokog intenziteta na svakom nivou koji se obeležava moraju da budu u skladu sa grafičkim prikazima datim u Prilogu 15, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, lokacija i raspored svetala za obeležavanje prepreka niskog, srednjeg ili visokog intenziteta na svakom nivou koji se obeležava, ne moraju da budu u skladu sa grafičkim prikazima datim u Prilogu 15, ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da predloženi način obeležavanja i osvetljavanja ne ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Broj i raspored svetala za obeležavanje prepreka niskog, srednjeg ili visokog intenziteta na svakom nivou koji se obeležava mora da bude takav da objekat bude uočljiv iz svakog ugla po azimutu.
Ako je svetlo zaklonjeno drugim delom objekta ili susednim objektom u bilo kom pravcu, moraju da se postave dodatna svetla na taj susedni objekat ili deo objekta koji zaklanja svetlo, tako da se zadrži opšta kontura objekta koji se osvetljava.
Ako zaklonjeno svetlo ne doprinosi definisanju objekta koji se osvetljava, onda ono može da se izostavi.
U slučaju kada objekat mora da se osvetli sa jednim ili više svetala za obeležavanje prepreka niskog, srednjeg ili visokog intenziteta, svetla se postavljaju što je bliže moguće vrhu objekta.
U slučaju dimnjaka ili drugih objekata slične funkcije, svetla na vrhu moraju da se postave dovoljno ispod vrha tako da se smanji prljanje dimom i slično, kao što je prikazano u Prilogu 10. ovog pravilnika.
U slučaju tornja ili antenske strukture koji su po danu osvetljeni svetlima za obeležavanje prepreka visokog intenziteta, sa pripadajućim dodatkom koji je viši od 12 m (kao što je šipka ili antena), gde nije moguće postavljanje svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta na vrh pripadajućeg dodatka, takvo svetlo mora da se postavi na najvišu moguću tačku i, ako je izvodljivo, da se na vrh montira svetlo za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A.
U slučaju širokog objekta ili grupe objekata sa malim međusobnim rastojanjima koji se moraju osvetliti i koji:
1) probijaju horizontalnu površ za ograničenje prepreka (OLS) ili se nalaze izvan OLS, svetla na vrhu se postavljaju tako da pokazuju minimalno tačke ili ivice objekta koje su najviše u odnosu na OLS ili u odnosu na površinu tla i tako da pokazuju opštu konturu i pružanje objekta;
2) probijaju nagnutu OLS, svetla na vrhu se postavljaju tako da pokazuju tačke ili ivice objekta koje su najviše u odnosu na OLS i tako da pokazuju opštu konturu i pružanje objekta. Ako su dve ili više ivica iste visine, obeležava se ivica koja je najbliža površini za sletanje.
Ako data površ za ograničenje prepreka ima nagib, a najviša tačka iznad površi za ograničenje prepreka nije najviša tačka objekta, moraju da se postave dodatna svetla za obeležavanje prepreka na najvišu tačku objekta.
Ako se postavljaju svetla niskog intenziteta da pokažu opštu konturu i pružanje objekta ili grupe objekata sa malim međusobnim rastojanjima, ona moraju da budu na razmaku od najviše 45 m po dužini, a ako se postavljaju svetla srednjeg intenziteta, ona moraju da budu na razmaku od najviše 900 m po dužini.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip A i svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A i B koja se nalaze na nekom objektu moraju da bleskaju istovremeno.
Uglovi podešavanja za svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip A moraju da budu u skladu sa tabelom datoj u Prilogu 16, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Osvetljavanje nepokretnih objekata čija je visina manja od 45 m iznad nivoa tla
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip A ili B moraju da se koriste tamo gde objekat nije mnogo širok, a njegova visina iznad okolnog tla je manja od 45 m.
Ako upotreba svetala za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip A ili B nije odgovarajuća ili je potrebno ranije posebno upozorenje, koriste se svetla za obeležavanje prepreka srednjeg ili visokog intenziteta.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip B se koriste sama ili u kombinaciji sa svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip B.
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A, B ili C se koriste ako je objekat širok.
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A i C se koriste sama, a svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip B se koriste sama ili u kombinaciji sa svetlima za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip B.
Osvetljavanje nepokretnih objekata čija je visina od 45 m do 150 m iznad nivoa tla
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A, B ili C se koriste ako je objekat širok.
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A i C se koriste sama, a svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip B se koriste sama ili u kombinaciji sa svetlima za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip B.
Ako je objekat koji se obeležava okružen zgradama i obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A, a vrh objekta je iznad 105 m od nivoa okolnog tla ili iznad vrhova okolnih zgrada, postavljaju se dodatna svetla na međunivoe.
Dodatna međusvetla iz stava 3. ovog člana moraju da budu postavljena tako da postoji, u meri u kojoj je moguće, podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa zemlje ili, ako je odgovarajuće, vrhova okolnih zgrada, sa razmacima koji ne prelaze 105 m.
Ako je objekat koji se obeležava okružen zgradama i obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip B, a vrh objekta je iznad 45 m od nivoa okolnog tla ili iznad vrhova okolnih zgrada, postavljaju se dodatna svetla na međunivoe.
Kao dodatna međusvetla iz stava 5. ovog člana postavljaju se naizmenično svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip B i svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip B, pri čemu treba da postoji, u meri u kojoj je moguće, podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa zemlje ili, ako je odgovarajuće, vrhova okolnih zgrada, sa razmacima koji ne prelaze 52 m.
Ako je objekat koji se obeležava okružen zgradama i obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip C, a vrh objekta je iznad 45 m od nivoa okolnog tla ili iznad vrhova okolnih zgrada, postavljaju se dodatna svetla na međunivoe.
Dodatna međusvetla iz stava 7. ovog člana moraju da budu postavljena tako da postoji, u meri u kojoj je moguće, podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa zemlje ili, ako je odgovarajuće, vrhova okolnih zgrada, sa razmacima koji ne prelaze 52 m.
Ako se koriste svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip A, ona moraju da budu postavljena na jednakim razmacima koji ne prelaze 105 m između nivoa tla i svetala na vrhu propisanih u članu 31. stav 8. ovog pravilnika, osim ako je objekat koji se obeležava okružen zgradama, kada visina vrhova zgrada može da se koristi kao ekvivalent nivoa tla pri određivanju broja nivoa svetala.
Izuzetno od st. 3, 5. i 7. ovog člana, postavljanje dodatnih međusvetala nije potrebno ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da dodatna međusvetla ne doprinose uočljivosti objekta.
Osvetljavanje nepokretnih objekata čija je visina 150 m iznad nivoa tla ili veća
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip A se koriste da se ukaže na prisustvo objekta ako njegova visina iznad nivoa okolnog tla prelazi 150 m, a bezbednosna procena pokaže da su takva svetla bitna za prepoznavanje objekta po danu.
Ako se koriste svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip A, ona moraju da budu postavljena na jednakim razmacima koji ne prelaze 105 m između nivoa tla i svetala na vrhu propisanih u članu 31. stav 8. ovog pravilnika, osim ako je objekat koji se obeležava okružen zgradama, kada visina vrhova zgrada može da se koristi kao ekvivalent nivoa tla pri određivanju broja nivoa svetala.
Ako je objekat obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip A, postavljaju se dodatna svetla na međunivoe.
Dodatna međusvetla iz stava 3. ovog člana moraju da budu postavljena tako da postoji, u meri u kojoj je moguće, podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa tla ili, ako je odgovarajuće, vrhova okolnih zgrada, sa razmacima koji ne prelaze 105 m.
Ako je objekat obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip B, postavljaju se dodatna svetla na međunivoe.
Kao dodatna međusvetla iz stava 5. ovog člana postavljaju se naizmenično svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta Tip B i svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip B, pri čemu treba da postoji, u meri u kojoj je moguće, podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa tla ili, ako je odgovarajuće, vrhova okolnih zgrada, sa razmacima koji ne prelaze 52 m.
Ako je objekat obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta Tip C, postavljaju se dodatna svetla na međunivoe.
Dodatna međusvetla iz stava 7. ovog člana moraju da budu postavljena tako da postoji, u meri u kojoj je moguće, podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa tla ili, ako je odgovarajuće, vrhova okolnih zgrada, sa razmacima koji ne prelaze 52 m.
Izuzetno od st. 3, 5. i 7. ovog člana, postavljanje dodatnih međusvetala nije potrebno ako Direktorat, na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da dodatna međusvetla ne doprinose uočljivosti objekta.
Obeležavanje i osvetljavanje vetrogeneratora
Ako predstavlja prepreku, vetrogenerator mora da bude obeležen i/ili osvetljen.
Vetrogenerator se obeležava tako što se kraci, gondola i gornje 2/3 nosećeg stuba vetrogeneratora boje u belo, osim ako se nakon bezbednosne procene utvrdi da bi neka druga boja poboljšala bezbednost.
Ako je osvetljavanje neophodno za pojedinačni vetrogenerator ili kratak niz vetrogeneratora, na postavljanje svetala primenjuje se stav 4. tačka 5) ovog člana.
Ako je osvetljavanje neophodno za polje vetrogeneratora (npr. grupa od dva ili više vetrogeneratora) osvetljenje mora da se postavi:
1) radi uočavanja perimetra polja vetrogeneratora;
2) uzimajući u obzir najveći razmak između svetala duž perimetra propisan članom 31. stav 13. ovog pravilnika ili veći razmak, ako se nakon bezbednosne procene utvrdi da je to moguće;
3) tako da, ako se upotrebljavaju bleskajuća svetla, ona istovremeno bleskaju duž polja vetrogeneratora;
4) tako da, ako je unutar polja vetrogeneratora bilo koji vetrogenerator na značajno većoj visini, takođe bude uočen bez obzira gde se nalazi;
5) u slučajevima opisanim u tač. 1), 2) i 4) ovog stava:
(1) za vetrogeneratore čija je ukupna visina manja od 150 m (visina stuba plus visina vertikalnog kraka), svetlo srednjeg intenziteta na gondoli;
(2) za vetrogeneratore ukupne visine od 150 m do 315 m, kao dodatak svetlu srednjeg intenziteta postavljenom na gondoli, postavlja se dodatno svetlo koje služi kao rezerva u slučaju kvara operativnog svetla; svetla se postavljaju tako da se obezbedi da međusobno ne ometaju emitovanje svetlosti;
(3) dodatno, za vetrogeneratore ukupne visine od 150 m do 315 m, međunivo na polovini visine gondole, od najmanje tri svetla niskog intenziteta Tip E, kao što je određeno u članu 31. st. 3-7. ovog pravilnika, koja su podešena tako da bleskaju u istom ritmu kao svetlo na gondoli; svetla niskog intenziteta Tip A ili B mogu da se koriste ako bezbednosna procena pokaže da svetla niskog intenziteta Tip E nisu odgovarajuća.
Svetla za prepreke moraju da budu postavljena na gondolu na takav način da obezbede neometan pogled iz vazduhoplova, bez obzira iz kog pravca prilazi.
Obeležavanje nadzemnih vodova, provodnika, užadi, stubova i sličnih instalacija
Ako moraju da se obeleže, nadzemni vodovi, provodnici, užad i slične instalacije se obeležavaju markerima, a stubovi se obeležavaju bojom.
Stubovi nadzemnih vodova, provodnika, užadi i sličnih instalacija koje zahtevaju obeležavanje se obeležavaju u skladu sa članom 28. ovog pravilnika, osim što obeležavanje stubova nije potrebno ako su po danu osvetljeni svetlima za obeležavanje prepreka visokog intenziteta.
Markeri na objektima ili uz objekte moraju da se postave na uočljiva mesta da bi se zadržala opšta kontura objekta i moraju da budu prepoznatljivi kada je vedro vreme sa rastojanja od najmanje 1.000 m za objekat koji se posmatra iz vazduha i 300 m za objekat koji se posmatra sa zemlje u svim mogućim pravcima prilaza vazduhoplova objektu.
Oblik markera mora da bude karakterističan u meri u kojoj je potrebno da se ne zamene sa markerima upotrebljenim da prenesu drugu informaciju i takav da ne povećava opasnost koju predstavlja objekat koji marker obeležava.
Marker postavljen na nadzemnom vodu, provodniku, užetu i sličnoj instalaciji mora da bude sfernog oblika i da ima prečnik od najmanje 60 cm.
Razmak između dva uzastopna markera ili između markera i stuba mora da odgovara prečniku markera.
Razmak iz stava 6. ovog člana uobičajeno ne sme da prelazi:
1) 30 m, ako je prečnik markera 60 cm, progresivno se povećavajući s povećanjem prečnika markera, do:
2) 35 m, ako je prečnik markera 80 cm; i
3) dalje se stalno povećavajući do maksimuma od 40 m, ako je prečnik markera najmanje 130 cm.
Ako postoje višestruki vodovi, provodnici, užad i slično, marker ne sme da se postavi niže od nivoa najvišeg voda, provodnika ili užeta na mestu obeležavanja.
Marker mora da bude jednobojan, osim ako Direktorat nakon bezbednosne procene utvrdi da bi neka druga kombinacija boja poboljšala bezbednost.
Ako su postavljeni markeri bele i crvene boje ili bele i narandžaste boje, oni moraju da budu postavljeni naizmenično.
Izabrana boja mora da bude u kontrastu u odnosu na pozadinu.
Ako je određeno da nadzemni vodovi, provodnici, užad i slične instalacije moraju da budu obeleženi, ali nije izvodljivo da se na njih postave markeri, postavljaju se svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip B na njihove stubove.
Osvetljavanje sistema nadzemnih vodova, provodnika, užadi, stubova i sličnih instalacija
Svetla za obeležavanje sistema nadzemnih vodova, provodnika, užadi, stubova i sličnih instalacija se moraju postaviti na sistem nadzemnih vodova, provodnika, užadi, stubova i sličnih instalacija da se ukaže na njihovo prisustvo, ako Direktorat na osnovu bezbednosne procene ili dostavljene vazduhoplovne studije, utvrdi da je to neophodno.
Svetla iz stava 1. ovog člana postavljaju se na stub, vod ili na drugo mesto na delu ili celokupnom sistemu, tako da objekat bude uočljiv iz vazduha.
Lokacija, broj i raspored svetala iz stava 1. ovog člana moraju da budu takvi da objekat bude uočljiv iz vazduha sa rastojanja od najmanje 1.000 m za objekat koji se posmatra iz vazduha i 300 m za objekat koji se posmatra sa zemlje u svim mogućim pravcima prilaza vazduhoplova objektu.
Svetla za obeležavanje sistema nadzemnih vodova, provodnika, užadi, stubova i sličnih instalacija moraju da ispunjavaju uslove iz čl. 31-33. ovog pravilnika.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip V se koriste da se ukaže na prisustvo nadzemnih vodova, provodnika, užadi i sličnih instalacija, ako:
1) bezbednosna procena pokaže da je takvo svetlo neophodno za uočavanje prisustva vodova, provodnika, užadi i sličnih instalacija;
2) nije pogodno da se na nadzemne vodove, provodnike, užad i slične instalacije postave markeri.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip V postavljaju se u tri nivoa:
1) na vrh stuba;
2) na najniži nivo visećih vodova, provodnika ili užadi;
3) približno na sredinu između ova dva nivoa.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta Tip V, koja ukazuju na prisustvo stuba nadzemnih vodova, provodnika, užadi i sličnih instalacija, moraju da bleskaju jedno za drugim: prvo srednje svetlo, zatim svetlo na vrhu i na kraju svetlo na dnu.
Intervali između bleskanja svetala moraju da budu približni odnosima datim u Prilogu 17, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Uglovi podešavanja svetala za obeležavanje prepreka visokog intenziteta, Tip V, moraju da budu u skladu sa tabelom datom u Prilogu 16. ovog pravilnika.
Sistemi napajanja električnom energijom
Sistemi napajanja električnom energijom za svetla za obeležavanje prepreka moraju da budu tako projektovani i izvedeni da kvar na opremi ne dovede do toga da pilot ostane bez odgovarajuće vizuelne informacije ili da dobije pogrešnu informaciju.
Za svetla za obeležavanje prepreka mora da se obezbedi odgovarajuće primarno i sekundarno napajanje električnom energijom, osim što sekundarno napajanje nije obavezno ako je obezbeđeno dodatno svetlo istih karakteristika (tzv. sekundarno svetlo), čije napajanje je nezavisno od napajanja primarnog svetla.
Priključci za napajanje električnom energijom na uređajima za koje je potrebno sekundarno napajanje moraju da budu izvedeni tako da se uređaji automatski priključuju na sekundarno napajanje u slučaju kvara na primarnom izvoru napajanja električnom energijom.
Vremenski interval između kvara na primarnom izvoru napajanja i kompletnog ponovnog uspostavljanja rada svetala za obeležavanje prepreka, mora da bude što je moguće kraći, a za svetla za obeležavanje prepreka maksimalno vreme prebacivanja na rezervno napajanje ne sme da bude duže od 15 sekundi.
Vremenski interval između kvara na primarnom svetlu i kompletnog ponovnog uspostavljanja rada sekundarnog svetla, ako ono postoji, mora da bude što je moguće kraći, a za svetla za obeležavanje prepreka maksimalno vreme prebacivanja sa primarnog na sekundarno svetlo ne sme da bude duže od 15 sekundi.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-17, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 39/2021, izmenjene u "Sl. glasniku RS", br. 25/2024, možete pogledati OVDE