PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 3/2024) |
OPŠTE ODREDBE
Pravilima o radu distributivnog sistema (u daljem tekstu Pravila), utvrđuje se način, uslovi i mere za obavljanja energetske delatnosti distribucije toplotne energije u skladu sa Zakonom o energetici. Energetski subjekt održava i razvija svoj distributivni sistem u skladu sa potrebama kupca. Pravila o radu posebno utvrđuju:
I-Tehničke uslove za povezivanje sa proizvođačem toplotne energije.
II-Tehničke i druge uslove za bezbedan rad distributivnog sistema i za obezbeđenje pouzdanog i kontinuiranog snabdevanja krajnjih kupaca toplotnom energijom na teritoriji grada Vranja u skladu sa zakonom.
III-Postupke u kriznim situacijama.
IV-Funkcionalne zahteve za merenje parametara distributivnog sistema potrebnom mernom opremom određene klase tačnosti.
V-Prava i obaveze energetskog subjekta i kupaca toplotne energije
Namena Pravila je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje distributivne mreže, priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Energetski subjekt je odgovoran za rad, održavanje i razvoj distributivnog sistema na području na kojem obavlja svoju delatnost. Energetski subjekt može obustaviti isporuku toplotne energije kupcu do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji potrošača ne ispunjavaju uslove Pravila, nisu sigurni za rad ili narušavaju rad Energetskog subjekta.
Energetski subjekt utvrđuje tehničke uslove za projektovanje i priključenje u skladu sa Zakonom koji uređuje oblast energetike i propisima donetim u skladu sa Zakonom, tehničkim i drugim propisima i ovim Pravilima.
Značenje pojmova upotrebljenih u Pravilima o radu:
TOPLOTNA PODSTANICA (toplotno-predajna stanica) predstavlja sklop opreme, koji distributivnu toplovodnu mrežu povezuje sa unutrašnjim toplotnim uređajima kupca toplotne energije, koji su fizički odvojeni izmenjivačem toplote. Toplotnu podstanicu čine primarni i sekundarni deo koji su povezani izmenjivačem toplote. U toplotnoj podstanici se vrši merenje i regulisana predaja toplotne energije od toplovodnog priključka do kućnih grejnih instalacija. Toplotna podstanica se sastoji od priključne podstanice i kućne podstanice;
PRIKLJUČNA PODSTANICA - je deo toplotne podstanice, koji definiše predajno mesto, a sastoji se od regulacionih i mernih uređaja.
KUĆNA PODSTANICA je deo toplotne podstanice namenjen prenosu toplote od priključne podstanice na interne toplotne uređaje potrošača
DISTRIBUTIVNA TOPLOVODNA MREŽA - predstavlja sistem povezanih uređaja i instalacija od izvora toplotne energije do priključnih komora ili odvajanja za priključni toplovod;
PRIKLJUČNI TOPLOVOD - je toplovod koji spaja distributivnu toplovodnu mrežu, od priključnih šahtova ili odvajanja od toplovodne mreže do toplotne podstanice, odnosno pojedinačnog krajnjeg kupca.
PRIMARNI DEO PODSTANICE - deo toplotne podstanice kroz koji cirkuliše topla grejna voda iz distributivne toplovodne mreže. Primarni deo toplotne podstanice se sastoji od zapornih, regulacionih, sigurnosnih, mernih elemenata, izmenjivača toplote i drugih elemenata, sa namenom predaje potrebne toplotne energije toplotnim uređajima kupca;
SEKUNDARNI DEO PODSTANICE - deo toplotne podstanice, kroz koji cirkuliše topla grejna voda iz unutrašnje toplotne, a sastoji se od razvodnih sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja, i opreme za raspodelu toplotne energije za različite sisteme unutrašnjih toplotnih uređaja;
GRANICA RAZDVAJANJA (mesto predaje toplotne energije) između toplovodne mreže Energetskog subjekta i unutrašnje grejne instalacije kupca toplotne energije u podstanici, gledano u smeru protoka vode su: pregradni ventil na napojnom vodu (potis), ugrađen na ulazu u izmenjivač toplote i pregradni ventil na izlazu iz izmenjivača toplote ugrađen na povratnom vodu. Mesto predaje toplotne energije kupcu je mesto na kojem se preuzima ili predaje toplotna energija, odnosno mesto na kojem prestaje odgovornost energetskog subjekta i prelazi na kupca toplotne energije.
UNUTRAŠNJE TOPLOTNE INSTALACIJE I UREĐAJI predstavljaju predstavljaju skup toplovodnih instalacija i uređaja, koji se nalaze iza toplotne podstanice u smeru kretanja vode u napojnom vodu, a čine ih razvodna mreža sa armaturom, cirkulacione pumpe, uređaji i grejna tela u objektu;
PRIKLJUČNA TOPLOTNA SNAGA - instalisana toplotna snaga, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja, korigovanih po odredbama snabdevača toplotnom energijom;
DISTRIBUTIVNI SISTEM je deo sistema daljinskog grejanja koji čini toplovodna mreža za distribuciju toplotne energije krajnjim kupcima: toplovodi (podzemni i nadzemni) i uređaji i postrojenja koji su njihovi sastavni delovi.
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Dijagram teorijskih temperature u toplovodnoj mreži JP "NOVI DOM" VRANJE.
Prilog 2: Toplotna podstanica -približne dimenzije prostora (m)
Prilog 3: Šema tipske toplotne podstanice - toplotni kapacitet do 60kW
Prilog 4: Šema tipske toplotne podstanice - toplotni kapacitet od 60kW do 150kW
Prilog 5: Šema tipske toplotne podstanice - toplotni kapacitet preko 150kW
Prilog 6: Detalj kanala za predizolovani cevovod
I TEHNIČKI USLOVI PRIKLJUČENJA NA DISTRIBUTIVNI SISTEM
I-1. Uslovi za priključenje korisnika
Pravna i fizička lica, investitor odnosno projektant, koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka izrade projektne dokumentacije za izgradnju, rekonstrukciju ili dogradnju objekta, preko Objedinjene procedure od Energetskog subjekta pribaviti prethodne uslove za projektovanje i priključenje na distributivni sistem. Energetski subjekt, ukoliko postoje tehnički kapaciteti za priključenje, određuje najbitnije i posebne zahteve u pogledu gradnje priključka, priključenja objekta na distributivnu toplovodnu mrežu i u pogledu unutrašnjih toplotnih instalacija i uređaja.
Tehnički uslovi za priključenje korisnika na sistem sadrže tehničke uslove za projektovanje toplovodnog priključka, toplotno-predajne stanice, kućnih razvodnih postrojenja i unutrašnjih instalacija. Tehničkim uslovima su obuhvaćene mašinske i elektro instalacije sa pratećim građevinskim zahtevima. Rok važenja izdatih tehničkih uslova je dve godine od dana izdavanja.
Energetski subjekt zadržava pravo izmene i dopune tehničkih rešenja i tehničkih podataka, ukoliko se pokaže da izmene doprinose poboljšanju kako projektnih, tako i izvođačkih rešenja.
Zahtevi za izdavanje tehničkih uslova za priključenje objekata na distributivni sistem daljinskog grejanja podnose se preko Objedinjene procedure odeljenja za Urbanizam u Gradskoj upravi. JP "NOVI DOM" na zahtev odeljenja za Urbanizam dostavlja tražene uslove odeljenju za Urbanizam u roku od 15 dana.
Prilikom uspostavljanja novog priključka, u smislu povezivanja zgrade na daljinski sistem grejanja, na delu instalacije distributivnog sistema, a neposredno ispred mesta povezivanja sa unutrašnjim grejnim instalacijama zgrade, investitor (za nove zgrade) odnosno predstavnik korisnika (za postojeće zgrade) je dužan da ugradi uređaj za merenje predate količine toplotne energije, koji obezbeđuje tačne podatke o stvarno predatoj količini toplotne energije i tačno vreme predaje toplotne energije zgradi.
Investitor je dužan da projektnu dokumentaciju uskladi sa tehničkim uslovima definisanim od strane energetskog subjekta, kao sa tehničkim normativima za tu vrstu posla, Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o efikasnom korišćenju energije.
Projektnu dokumentaciju izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije, a u svemu prema Zakonu o planiranju i izgradnji.
Pri izradi projektne dokumentacije potrebno je pridržavati se i Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl. glasnik RS br. 61/2011). Na izrađenu projektno-tehničku dokumentaciju Energetski subjekt izdaje saglasnost o usklađenosti izrađene projektno tehničke dokumentacije sa izdatim tehničkim i drugim uslovima. Podnosilac zahteva može podneti zahtev za izmenu jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu. U tom slučaju se vrši izmena lokacijskih uslova.
I-2.1. Projekat priključnog toplovoda
Tehničkim uslovima za projektovanje toplovodnog priključka definišu se naročito sledeći parametri i uslovi: nazivni pritisak u toplovodnoj mreži, nazivna temperatura u toplovodnoj mreži, kvalitet upotrebljenog materijala i opreme, način postavljanja toplovodne mreže, način polaganja podzemne toplovodne mreže, vrste kanala kod kanalnog polaganja toplovodnog cevovoda, uslovi beskanalnog polaganja cevovoda, dimenzije odmuljne i odzračne armature, dimenzije šahtova i poklopaca, pregradna armatura, zaštita cevovoda, toplotna izolacija i sadržaj tehničke dokumentacije.
Mašinski i građevinski deo projekta, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju projekta priključnog toplovoda mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- opšte i tehničke uslove;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike),
- predmer i predračun radova, koji obuhvata geodetski snimak priključnog toplovoda
- grafička dokumentacija:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom kompletnom toplovodnom mrežom
• uzdužni profil trase,
• detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja i ispusta
• ostale detalje.
Predmer i predračun radova mora da bude overen od strane odgovornog projektanta pečatom.
I-2.2. Projekat toplotne podstanice
Projekat toplotne podstanice i razvodnog postrojenja usaglasiti sa izdatim tehničkim uslovima za priključenje, kojima se definišu:
- parametri rada toplotne podstanice,
- kućno razvodno postrojenje,
- način priključenja objekata na sistem daljinskog grejanja
- način regulacije isporuke toplotne energije,
- režim rada toplovodne mreže i instalacije za radijatorsko (ili druge vrste) grejanje,
- kvalitet materijala i opreme u toplotnoj podstanici i unutrašnjim grejnim instalacijama,
- toplotna izolacija,
- antikoroziona zaštita,
- minimalne dimenzije prostorije za smeštaj toplotne podstanice,
- karakteristike izmenjivača toplote i merila toplote,
- granica predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja,
- maksimalna radna temperatura i pritisak,
- kvalitet materijala i opreme u kućnom razvodnom postrojenju,
- radni parametri potrebni za izbor razmenjivača za grejanje,
- dozvoljeni načini održavanja pritiska u kućnom razvodnom postrojenju i unutrašnjoj instalaciji za grejanje i sadržaj grafičke dokumentacije.
U tehničkim uslovima za projektovanje elektro instalacija i opreme toplotnih podstanica i kućnih razvodnih postrojenja definišu se:
- uslovi za razvodni orman i njegovo napajanje električnom energijom,
- električno brojilo za merenje potrošnje električne energije u predajnoj stanici i kućnom razvodnom postrojenju,
- instalacije za napajanje električnom energijom elektromotornih pogona,
- potrebna rasveta,
- zaštita od električnog udara,
- način kontrolisanja karakteristika i kvaliteta električne instalacije,
- postavljanje senzora temperature,
- postavljanje senzora pritiska i elektro ormana automatike,
- sadržaj tekstualne i grafičke dokumentacije,
Projekti mašinskih i elektro instalacija, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, moraju da sadrže:
- projektni zadatak,
- tehnički opis sa opisanim režimom rada,
- opšte i tehničke uslove;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u W sa navedenim protocima m3/h;
- tehničke proračune i rezultate (na osnovu kojih se definišu elementi toplotne podstanice, temperature dovodne i povratne vode, padovi pritiska u toplotnoj podstanici, sistem zaštite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.);
- predmer i predračun radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom kompletnom toplovodnom mrežom i elektroinstalacijam i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
• funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa elektroinstalacija u podstanici.
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom šemom povezivanja mašinskih i elektroinstalacija.
• dispoziciju opreme u toplotnoj podstanici u odgovarajućoj razmeri,
• šemu merenja, regulacije i zaštite,
• hidrauličnu šemu opreme i instalacija
• ostale potrebne detalje neophodne za nesmetano izvođenje radova.
I-2.3. Projekat unutrašnje grejne instalacije
Tehnički uslovi za mašinsko projektovanje unutrašnjih grejnih instalacija definišu: Kvalitet i temperaturni režim unutrašnjih instalacija za radijatorsko grejanje za jednocevne ili dvocevne sisteme, grejna tela, armaturu i hidrauličko uravnoteženje vodova cevne mreže i grejnih instalacija.
Projekat unutrašnje grejne instalacije, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- opšte i tehničke uslovi;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka, saglasno sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl. glasnik RS br. 61/2011), uz poštovanje spoljne projektne temperature θH’e = -14,1°C.
- proračune i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u m3/h, pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- rekapitulaciju, koja je osnova za određivanje priključne snage, sadrži najmanje sledeće podatke:
- oznake prostorija,
- unutrašnju temperaturu,
- standardne gubitke toplote,
- ugrađena grejna tela,
- instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela;
- predmer i predračun radova,
Propisana grafička dokumentacija sa funkcionalnim šemama grejnog sistema i uređaja mora da sadrži:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom kompletnom toplovodnom mrežom na katastarskoj podlozi tj. katastarskom snimku,
• šeme usponskih vodova,
• šeme merenja i regulacije
• ostale potrebne detalje neophodne za nesmetano izvođenje radova.
I-3. Priključenje na sistem daljinskog grejanja
Za priključenje izgrađenog objekta potrebno je da investitor izradi i dostavi projektno- tehničku dokumentaciju na pregled u JP "NOVI DOM" Vranje. Na izrađenu projektno-tehničku dokumentaciju Energetski subjekt izdaje izveštaj o usklađenosti izrađene projektno tehničke dokumentacije sa izdatim tehničkim i drugim uslovima. Ovaj postupak se realizuje putem Objedinjene procedure. Po pribavljanju pozitivnog izveštaja o usklađenosti projekta sa datim uslovima i tehničkim normama od strane JP "NOVI DOM", potrebno je podneti Zahtev za odobrenje priključenja. Zahtev za odobrenje priključenja podnosi isključivo investitor, odnosno ovlašćeni predstavnik skupštine stanara takođe putem Objedinjene procedure.
Investitor po završenim radovima a pre korišćenja ugrađene opreme i instalacije, od energetskog subjekta pribavlja izveštaj o usklađenosti izvedenih radova. Verifikaciju usklađenosti izvedenih radova na ugradnji instalacija i opreme vrši Energetski subjekat na zahtev investitora ili predsednika skupštine stanara, a na osnovu uvida na licu mesta, uvida u projektnu i gradilišnu dokumentaciju i priloženih uverenja i atesta.
Priključenje novih objekta na distributivni sistem odobrava energetski subjekt na osnovu Zahteva za priključenje, uz koji se prilaže separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje (ukoliko prilikom izvođenja radova nije odstupljeno od projekta) a nakon provere i verifikacije radova, izvedenih u skladu sa izdatim tehničkim i lokacijskim uslovima, građevinskom dozvolom i odobrenim projektom.
Ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom, projektom za izvođenje i svim zahtevima predviđenim lokacijskim uslovima (tehničkim uslovima za priključenje), energetski subjekt je dužan da izvrši priključenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Obaveza investitora je da obezbedi tehnička uputstva za puštanje u rad toplovodnog priključaka i toplotnih podstanica i to za:
- proveru funkcionalnosti sigurnosnih uređaja i dr.
- proveru funkcionalnosti regulacionih uređaja
- podešavanje protoka, pritiska i temperature,
- uspostavljanje cirkulacije u toplotnoj podstanici,
- ispiranje napojnog i povratnog voda priključnog toplovoda
- da izvođač radova poštuje garantni rok.
Investitor po završenim radovima a pre korišćenja ugrađene opreme i instalacije od distributera pribavlja izveštaj o usklađenosti kompletno izvedenih radova. Verifikaciju usklađenosti izvedenih radova na ugradnji instalacija i opreme vrši distributer na zahtev investitora ili predsednika skupštine stanara, a na osnovu projektne i gradilišne dokumentacije, priloženih uverenja i atesta predviđenih tehničkim normativima za ovu vrstu posla i priloženih garantnih listova za ugrađenu opremu.
Obavezan prilog zahtevu za priključenje je pozitivan izveštaj Komisije za tehnički prijem objekta, koji sadrži izveštaj o tehničkoj ispravnosti instalacija i podstanice. U slučaju da se u okviru objekta priključi manje od dve trećine stanara, preduzeće ne garantuje kvalitet isporuke toplotne energije.
Troškove izgradnje toplovodnog priključka snosi podnosilac zahteva za priključenje. Energetski subjekt proverava: usklađenost izgradnje priključka sa projektom za izvođenje, ispitivanje ispravnosti i nepropusnosti priključka i geodetsko snimanje izvedenog stanja priključka. Nakon toga energetski subjekt vrši punjenje toplovodnog priključka radnim medijumom za prenos toplotne energije (funkcionalna proba).
Visinu troškova za priključenje utvrđuje JP "NOVI DOM" Vranje, u skladu sa Cenovnikom (instalisana snaga) kao osnov za utvrđivanje takse za priključenje na sistem grejanja.
Odobrenje za priključenje objekta na distributivni toplifikacioni sistem sadrži:
1. mesto priključenja,
2. način i tehničke uslove priključenja,
3. mesto i način merenja isporučene energije,
4. rok priključenja,
Ako je objekat izveden u skladu sa građevinskom dozvolom, tehničkim uslovima i projektom za izvođenje, energetski subjekt je dužan da priključi objekat na distributivni sistem u roku od 15 dana od dana prijema urednog pisanog zahteva.
Prethodno Investitor i energetski subjekt potpisuju Zapisnik o predaji toplotne podstanice energetskom subjektu.
Energetski subjekt je dužan da zaključi Ugovor o prodaji toplotne energije sa krajnjim kupcima i započne sa isporukom toplotne energije.
Puštanjem u rad toplotne podstanice i unutrašnje instalacije započinje isporuka odnosno privremena isporuka toplotne energije. Privremena isporuka toplotne energije može da traje najduže dve grejne sezone, i u tom periodu investitor je obavezan da ukloni sve eventualne nedostatke.
Po potrebi i na osnovu posebnog zahteva investitora, energetski subjekt može isporučivati toplotnu energiju za grejanje objekta u izgradnji, zbog završnih unutrašnjih radova, u toku grejne sezone i pre početka privremene isporuke toplotne energije.
Isporuka toplotne energije iz stava 1. ovog člana se vrši ukoliko za to postoje tehničke mogućnosti, na osnovu ugovora o isporuci toplotne energije za grejanje objekta u izgradnji.
Ugovor o isporuci toplotne energije za grejanje objekta u izgradnji se zaključuje na određeno vreme, sa maksimalnim rokom važenja do isteka tekuće grejne sezone i ne može se produžiti.
Troškovi isporuke toplotne energije u ovakvim slučajevima padaju na teret investitora a naplaćuju se na osnovu angažovane snage.
Obaveza investitora je da u toku perioda privremene isporuke toplotne energije reguliše unutrašnju instalaciju, a distributera da reguliše toplotnu podstanicu i registruje postignute parametre.
II TEHNIČKI USLOVI ZA BEZBEDAN RAD DISTRIBUTIVNOG SISTEMA I ZA OBEZBEĐENJE POUZDANOG I KONTINUIRANOG SNABDEVANJA KRAJNJIH KUPACA TOPLOTNOM ENERGIJOM U SKLADU SA ZAKONOM
Distributer toplotne energije treba da obezbedi siguran, efikasan i nesmetan rad distributivnog sistema i priključnih podstanica prema važećim propisima, ukoliko su toplovodna mreža i toplotno predajne stanice izvedene i rade po važećim Tehničkim uslovima distributera.
Osnovni radni parametri distributivnog sistema daljinskog grejanja su: temperatura vode u napojnom vodu, temperatura vode u povratnom vodu, nazivni pritisak, radni pritisak, protok vode i dr.
Regulaciju isporuke toplotne energije obavlja energetski subjekt. U zavisnosti od vrste opreme i tehničkih rešenja, JP "NOVI DOM" može obavljati sledeće vrste automatske regulacije:
1. Kvalitativno regulisanje se ostvaruje promenom temperature napojne vode pri konstantnom protoku vode u primaru. Promena temperature vode vrši se prema kliznom dijagramu u zavisnosti od promene temperature spoljašnjeg vazduha. Istovremeno se vrši i održavanje pritiska u sistemu.
2. Kvantitativno regulisanje se ostvaruje promenom protoka napojne, tople vode, pri konstantnom pritisku u napojnom vodu.
3. Kvalitativno kvantitativno regulisanje se postiže istovremenom promenom protoka i temperature tople vode u napojnom vodu(primar).
Kod kvalitativno-kvantitativne regulacije isporuke toplotne energije, temperatura vode, u zavisnosti od spoljnih temperatura može sniziti sa 90/70°C na 70/50°C, ukoliko se projektna snaga snizi za 1/3. Prilikom snižavanja temperature, protok u primarnom delu toplotne podstanice ostaje konstantan, a protok u instalaciji za radijatorsko grejanje se smanjuje za 1/3. Ovakav režim grejanja nalazi opravdanje u povećanju spoljne projektne temperature sa -18°C na -14°C, što za postojeće zgrade znači da je površina postojećih grejnih tela dovoljna da zadovolji potrebe u toplotnoj energiji za smanjenu toplotnu snagu (projektna toplotna snaga se u uslovima podizanja spoljne projektne temperature smanjuje do 17%). Snižavanjem ventilacionih gubitaka može se takođe sniziti projektna toplotna snaga.
Kao izvršni organi za ostvarivanje kvalitativno-kvantitativne regulacije koriste se kombinovani ventili. Postoji mogućnost korišćenja kombi ventila samo za ograničenje protoka, dok se ne stvore uslovi za regulaciju po temperaturi.
Nakon početka grejne sezone, odnosno nakon uspostavljanja cirkulacije vode u sistemu daljinskog grejanja, a pre puštanja podstanice u automatski rad, potrebno je izvršiti mehaničko ograničenje protoka na primarnoj strani toplotne podstanice, kako bi se postigla veća stabilnost toplovodne mreže.
Potrebno je jednom u grejnoj sezoni proveriti vrednost maksimalnog protoka. Prelaskom na kvalitativno-kvantitativnu regulaciju isporuke toplotne energije omogućava se značajna godišnja ušteda, oko 10%.
4. Prekidno regulisanje podrazumeva regulaciju temperature periodičnim isključenjem sistema grejanja.
Pri svakom vidu regulisanja mora se voditi računa da uvek budu postignute propisane, projektovane temperature po prostorijama kod krajnjih korisnika, to jest kupaca.
Rad distributivno sistema JP "NOVI DOM", se kontinualno prati redovnim obilascima i korišćenjem nadzornog sistema-(SCADA- Supervisory Control And DataAcquisition), u objektima gde je ugrađen sistem daljinskog praćenja parametara rada. Takav sistem praćenja omogućava da se blagovremeno preduzimaju odgovarajuće mere za otklanjanje uočenih nedostataka u cilju obezbeđenja kvalitetne isporuke toplotne energije kupcima.
Sistem za održavanje pritiska sastoji se od:
- pumpi
- ekspanzionih posuda, odnosno "diktir" sistema, tamo gde je ugrađen
- regulacionih ventila,
- cevovoda za povezivanje i armature.
Održavanjem pritiska u sistemu obezbeđuje se izjednačenje promene zapremine vode u distributivnom sistemu usled zagrevanja i hlađenja vode, kao i nadoknada svih gubitaka vode u distributivnom sistemu koji nastaju usled nezaptivenosti toplovodne mreže. Pad pritiska može biti znak za pucanje dela toplovoda, tako da se pravovremenim reagovanjem sprečavaju veći gubici vode i eventualne havarije.
Distributer održava (planski i interventno), toplovodnu mrežu i toplotne podstanice do granice razdvajanja distributivnog sistema i unutrašnjih grejnih instalacija.
Plansko održavanje toplovodne mreže vrši se na osnovu:
- lociranja gubitaka vode u distributivnom sistemu,
- merenja i lociranja toplotnih gubitaka u ditributivnoj mreži,
- vizuelnog pregleda toplovoda, izolacije, kompenzatora i drugih uređaja,
- funkcionalnog ispitivanja armature za pregrađivanje, (odmuljivanjem odzračivanje i dr).
Osnovni parametar za planiranje obima zamene dotrajalih deonica toplovodnih mreža je pad pritiska i količina gubitka vode u distributivnom sistemu. Gubitak vode se prati u blokovskim kotlarnicama.
Sva uočena oštećenja, koja mogu da dovedu do poremećaja u radu u kratkom roku, odmah se otklanjaju. Ostala oštećenja se evidentiraju i planiraju za sanaciju van grejne sezone.
Godišnji plan održavanja je osnovni dokument na osnovu kojeg se vrši redovno i investiciono održavanje.
Zastoji u isporuci toplotne energije mogu se izbeći ako se poštuju procedure prilikom izgradnje toplovodne mreže i toplotnih podstanica.
Distributer može ugovoriti sa korisnicima i interventno održavanje unutrašnjih grejnih instalacija ali to mora biti definisano posebnim ugovorom o održavanju.
Izgradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Prilikom izvođenja radova treba poštovati važeće tehničke normative, zakonodavstvo iz područja izgradnje objekata i uređenja prostora naseljenih mesta.
Najmanje 8 dana pre početka radova investitor/izvođač je dužan da obavesti distributera toplotne energije o datumu početka radova i da od isporučioca toplotne energije naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom u smislu provere usklađenosti izvedenih radova sa izdatim tehničkim i lokacijskim uslovima. Nadzor nad izgradnjom Rešenjem određuje energetski subjekt i on je preventivni i besplatan i to nije nadzor u smislu Zakona o planiranju i izgradnji.
Kupac toplotne energije (upravnik stambene zajednice ili investitor objekta) obaveštava pisanim putem distributera o namerama za promenu priključne snage zbog:
- promene toplotne zaštite zgrade,
- promene namene i upotrebe zgrade ili dela zgrade,
- promene namene i korišćenja toplotnih uređaja,
- povećanja ili smanjenja snage toplotnih uređaja,
- modernizacije toplotnih uređaja, koja ima za posledicu racionalniju potrošnju toplotne energije,
- uklanjanja ili delimičnog uklanjanja toplotnih uređaja,
- proračunskih grešaka kod utvrđivanja priključnih snaga, ili razlika među proračunima u pojedinačnim fazama izgradnje.
Zahtevane izmene priključne snage utiču na:
- ugovorenu priključnu snagu,
- maksimalni protok,
- tačnost merenja i regulisanja isporuke toplotne energije.
Pre predviđenog smanjenja ili povećanja priključne snage, kupac toplotne energije mora naručiti kod Energetskog subjekta, ili drugog projektanta proveru odgovarajućih elemenata toplotne podstanice i priključnog toplovoda. Za povećanje ili smanjenje priključne snage je potrebno izraditi odgovarajući projekat rekonstrukcije unutrašnje toplotne instalacije, toplotne podstanice i priključnog toplovoda (o trošku korisnika) i dostaviti ga isporučiocu toplotne energije na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici kupca toplotne energije radi promene priključne snage izvršiti zamenu merne, regulacione ili druge opreme, troškove nabavke i zamene snosi potrošač.
Izmena priključne snage je po pravilu moguća samo van grejne sezone.
Pri promeni priključne snage potrebno je uvažavati sledeće:
- priključnu snagu nikako nije moguće snižavati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade,
Smanjenje priključne snage je moguće postići sa sniženjem temperaturnog režima zagrevne vode toplotnih uređaja istovremeno u celoj zgradi (funkcionalne celine u pogledu na toplotnu podstanicu ukoliko je ugrađena odgovarajuća oprema) bez fizičkih intervencija na unutrašnjim toplotnim uređajima potrošača. Ako se temperaturni režim zagrevne vode snižava, mora biti priložen odgovarajući proračun toplotnih snaga za novi temperaturni režim. Odgovarajuće snižavanje temperaturnog režima mora biti dokazano sa novim proračunom toplotnih gubitaka zgrade.
Sve proračune moraju izraditi za to stručno osposobljena preduzeća, koja ispunjavaju uslove za projektanta, određene u važećem Zakonu o planiranju i izgradnji.
Ako se toplotni uređaji menjaju samo delimično, potrebno je ove uređaje pre usvajanja promene priključne snage fizički prilagoditi instalacijama srazmerno promenama (fizički odvojiti određene postojeće uređaje ili ih zameniti sa odgovarajućim novim).
Kupac toplotne energije mora isporučiocu toplotne energije omogućiti blagovremen nadzor nad izmenjenim stanjem. Isporučioc i potrošač zapisnički potvrđuju izmenu potrošačevih toplotnih uređaja i promenu priključne snage, a u skladu sa izdatom saglasnošću i izvedenom izmenom.
Toplovodnom mrežom se toplotna energija isporučuje kupcu toplotne energije shodno Odluci o snabdevanju grada toplotnom energijom. Energetski subjekt obezbeđuje kupcu toplotne energije na mestu preuzimanja potrebnu količinu zagrejane vode odnosno toplotne energije potrebne za rad kupčevih toplotnih uređaja sa priključnom snagom, koja je definisana Ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom.
Toplovodi se na javnim i zasebnim površinama trasirati po zakonskim propisima i zahtevima u pogledu na lokaciju i propisana rastojanja prema odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, najbolje je da se u urbanim naseljima glavni toplovodi polažu na javna zemljišta i u trotoare ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka izgradnje novog (ako ne prolazi preko javne površine), toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora nad izgradnjom toplovoda za svakog pojedinačnog vlasnika ili operatora toplovodne mreže.
U ugovoru je potrebno naznačiti mere za siguran rad toplovoda te omogućiti operatoru mreže prilaze do toplovoda za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovorom se mora naznačiti da u sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, Energetski subjekat, ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili obustavu radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao na pr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja i dr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa isporučiocem toplotne energije.
U zaštitnom pojasu podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda nisu dozvoljeni nadgradnja, zaziđivanja i sađenje drveća i rastinja.
Izgradnju priključnog toplovoda finansira i kupac i dužan je da po izgradnji preda toplovod energetskom subjektu kao osnovno sredstvo.
Izgrađeni toplovod mora da ispuni sledeće tehničke zahteve:
- nazivni pritisak |
Pnaz = 16,0bar |
- nazivna temperatura |
tnaz = 110°C |
- pad pritiska |
|
na mestu preuzimanja |
∆p = 0,75bar |
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog toplovoda, opterećenja toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. Isporučioc obezbeđuje kupcu toplotne energije pad pritiska max.75kPa (0,75bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti. Ako se kupac snabdeva toplotnom energijom iz povratnog voda ili zahteva veći pad pritiska, koji je na tom delu mreže na raspolaganju, u toplotnu podstanicu je potrebno ugraditi dodatne pumpe. O ovome se mora kupac toplotne energije prethodno posavetovati sa Energetskim subjektom i pribaviti njegovu saglasnost.
Temperatura tople vode u mreži je zavisna od spoljnje temperature, (prilog 1), i menja se u skladu sa radnim i funkcionalnim zahtevima.
Temperaturni režimi za projektovanje toplotnih podstanica su definisani u poglavlju Toplotna podstanica.
Nazivna temperatura za proračun čvrstoće toplovodnih cevovoda, armatura i uređaja je 110°C. a nazivni pritisak 16 bara.
U toplovodnoj mreži za distribuciju toplotne energije upotrebljava se hemijski pripremljena voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Vodu iz toplovodne mreže nije dozvoljeno upotrebljavati za punjenje unutrašnjih toplotnih uređaja kupca toplotne energije ili u druge namene bez prethodne dozvole isporučioca toplotne energije.
3. Tehnički zahtevi za toplovodnu mrežu
Energetski subjekat, zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava pravo da izabere sistem i način izvođenja toplovoda.
Imajući u potrebu za uštedom energije, toplovodna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazonskih komada. Ugrađeni materijali moraju odgovarati sledećim standardima:
- predizolovan cevi: SRPS EN 253 i EN 13941
- predizolovani fazonski komadi: SRPS EN 448
- predizolovane armature: SRPS EN 488
- spojevi za predizolovane cevi: SRPS EN 489.
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemljani rov. Debljina izolacije predizolovanih cevovoda je standardna. Cevi moraju imati ugrađene senzorske vodove (žice) za sistem za dojavu curenja. U toku izgradnje žice/provodnike treba pravilno povezati.
Na predizolovanim sektorima toplovoda moguća je ugradnja predizolovane armature PN16 za temperaturu od 110°C. Vreteno slavine/ventila mora biti zaštićeno sa uličnim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploči. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti max.30cm ispod nivoa uličnog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, priređenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dva termoskupljajuća rukavca na krajevima. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obavezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka toplovoda.
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
U posebnim slučajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo noseće tlo i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili geomehaničara.
Zemljani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prečnika projektovanih toplovodnih cevi (prilog 6). Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica od najmanje 10cm debljine (krupnoća φ 0-4mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće minimalne debljine sloja od vrha cevi od 10cm. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 80cm, optimalna dubina iznosi 100cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskim rasteretnim pločama).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja toplovoda. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih tabli (kompenzacioni jastuci).
Fiksne tačke
Fiksne tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB20 i armaturu RA400/500.
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade.
Dimenzije probijenog otvora zavisi od broja cevovoda i od prečnika cevi, a prema preporuci proizvođača zaptivnih elemenata. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće obetoniran, da je obezbeđena potpuna zaptivnost prolaza.
Toplovodna mreža pored korišćenja predizolovanih cevi može izvesti čeličnim cevima izolovanim mineralnom vunom položenim u betonske kanale.
Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB10 u debljini 7-10cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na odcepnom mestu na postojećem kanalu i/ili postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo sa kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.
Za sve tipove kanala potrebno je pribaviti statički proračun elemenata kanala.
U pogledu načina izgradnje, kanale delimo na:
a) Tipizirane AB kanale sa pokrivačem
Ovo su industrijski izrađeni elementi, koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, fiksne i pomične tačke te bočna vođenja.
Izvođač radova pri isporuci mora priložiti sve zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načina izrade.
b) Klasično građene kanale
Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabrani MB, pre zasipa dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
Neophodno je odabrati materijal koji će na nalegajućim površinama obezbediti trajnu nepomičnost pokrivača. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnastog peska granulacije F 8-16mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.
Za izradu kanala upotrebljava se vodonepropusni beton, i to najmanje MB30, mrežna armatura ČBM50/60 i armatura RA400/500, nelomljivi malter za spojeve pokrivač-kanal, različite hidroizolacije i njena zaštita. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti zadovoljavajućoj debljini pokrivnog sloja iznad armature.
U zemljištima sa visokom podvodnošću (nivo vode može preći godišnji nivo) ili tamo, gde je moguće privremeno zalivanje toplovoda iz bilo kakvog drugog razloga, korišćenje kanala nije dozvoljeno.
5. Razvod toplovoda po zgradama
Toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrume, hodnike i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja, ukoliko ema opasnosti od oštećenja cevovoda i ukoliko je to ekonomski isplativo.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mreža mora biti izvedeno tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne diletacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom, stim što se pravi kratka veza između.
Toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN200, moraju biti izrađeni od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi, koje odgovaraju standardu SRPS EN 10220.
Toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u odgovarajućim standardima.
Blokadna armatura na toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN125 su blok ventili PN16 sa mekim zaptivanjem ili slavine, dok se za veće prečnike koriste blok zatvarači ili slavine sa ručnim ili motornim pogonom. Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje isporučioc toplotne energije.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice se upotrebljavaju slavine.
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, odzračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak i dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom, primerenom za temperaturu od 110°C.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa pločama izolacionog materijala od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlaživanju omogućavati potpuno isušivanje.
Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi maksimalno.0,042W/mK.
Ploče moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,5 i 1mm. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20 mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt. Oblaganje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropustno, propisno i zaštićeno od krađe.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih u kanalima, mora biti zaštićen sa bitumenskom lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od nerđajućeg materijala.
Armaturu je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
DN |
Toplovodna mreža |
Interni vodovi potrošača |
Minimalno rastojanje izolacije od armature (mm) |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|
||||
Dovod (mm) |
Odvod (mm) |
Dovod (mm) |
Odvod |
Dov., odv. (mm) |
||
25 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
32 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
40 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
50 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
65 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
80 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
100 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
125 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
150 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
200 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
250 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
300 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
350 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
400 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
450 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
500 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
600 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
700 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Lokaciju i izvođenje instalacije i armature odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa isporučiocem toplotne energije. Dužan ih je izvesti prema sledećim dimenzijama:
Dimenzija toplovoda |
Dim. Armature za odzračivanja |
Dimenzija ispusta |
do DN32 |
DN15 |
DN20 |
do DN50 |
DN15 |
DN25 |
do DN80 |
DN20 |
DN25 |
do DN150 |
DN25 |
DN32 |
do DN250 |
DN32 |
DN40 |
iznad DN250 |
DN40 |
DN50 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u toplovodnoj mreži je potrebno označiti u skladu sa DIN4065 ili DIN4069.
7. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Pri projektovanju toplovodne mreže moraju se uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa i zahteva isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može sa posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom isporučioca toplotne energije. Projektno rešenje mora da prihvati i da saglasnost Energetski subjekat.
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje/ uporedno vođenje do |
Uporedno vođene preko 5m |
Gasovod do 4 bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom do 16bar |
|
Gasovod preko 4bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1kV |
30 |
30 |
10kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30kV kablovi ili kabl preko 60kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
8. Geodetski snimak toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje toplovodne mreže. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržavati podatke o dimenzijama i izvedbi toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima, sponama i dr.). Primerak geodetskih snimaka kao i potvrdu Službe za katastar nepokretnosti o tome da je trasa toplovoda predata za kartiranje potrebno je dostaviti isporučiocu toplotne energije.
Toplotna podstanica je vezivni član između toplovodne mreže Energetskog subjekta i unutrašnje grejne instalacije kupca toplotne energije. Sastavljena je iz primarnog i sekundarnog dela podstanice i obezbeđuje predaju toplotne energije u toplotne uređaje kupca. Namena primarnog dela podstanice je da preda potrebnu količinu zagrevne vode odnosno energije toplotnim uređajima kupca. Granica razdvajanja između toplotne podstanice i unutrašnjih grejnih instalacija objekta, gledano u smeru protoka vode su : pregradni ventil na napojnom vodu (potis), ugrađen na ulaz u izmenjivač toplote i pregradni ventil ugrađen na izlazu iz izmenjivača toplote ugrađen na povratnom vodu.
U zavisnosti od namene objekta i predviđene instalisane snage objekta isporučioc u prethodnim uslovima za priključenje definiše potrebnu opremu u toplotnoj podstanici.
Na toplovodnu mrežu JP "NOVI DOM ", dozvoljeno je priključivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica.
U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje kupca paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i da je blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Kod poslovno-stambenih zgrada preporučuje se ugradnja odvojenih toplotnih podstanica za stambeni i poslovni deo, što omogućava odgovarajuću regulaciju i funkcionisanje unutrašnjih toplotnih uređaja kupaca, kao i tačnu podelu troškova grejanja.
U načelu je potrebno za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa treba predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu.
Konkretne uslove za priključivanje određuje Energetski subjekt u okviru projektnih uslova, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja(Objedinjena procedura).
Hidraulične veze i temperaturne regulacije, koje omogućavaju neposredno povezivanje dovoda i povratka na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez prethodnog hlađenja zagrevne vode, nisu dopustive.
Za sve zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim prema spoljnoj projektnoj temperaturi -14,1°C, koriste se sledeći parametri:
- temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): 110/75°C
- temperaturni režim na sekundaru : 90/70°C
2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno potrošač je dužan obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti isporučioc (okvirna veličina prostora je data u prilogu 2).
Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice i
- unutrašnjih toplotnih uređaja.
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže prodoru priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike distributera u svakom trenutku bez smetnje. Zavisno od tipa zgrade, potrebno je predvideti odvojen direktan spoljni pristup do prostora.
Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru izlaza i moraju biti odgovarajuće označena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje S-9. Za unošenje i iznošenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montažno/demontažne delove za otvaranje/skidanje, koji se ne smeju zaziđivati. Pod prostora mora biti nepopustan za vodu.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se izuzetno može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili kanal za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog toplovoda u prostor toplotne podstanice.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude priključen izlaz odvodnog levka.
Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice treba da bude priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja, a po potrebi i umivaonik.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
Ukoliko je paketna toplotna podstanica postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), deo prostora toplotne podstanice mora biti odvojen od ostalog dela prostora (žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.).
Pri izvođenju zaštite potrebno je poštovati propise o sigurnosti od požara. Postavljanje toplotne podstanice mora omogućavati neometano opsluživanje i održavanje.
3. Primarni deo priključne podstanice
Primarna strana toplotne podstanice je mesto preuzimanja ugovorene količine zagrejane vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu sa ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama snabdevača.
Sastavljena je iz sledećih elemenata:
- izmenjivača toplote,
- blokadne i ostale armature,
- hvatača nečistoće,
- regulatora razlike pritiska (u slučaju potrebe),
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka,
- mernog uređaja/toplotnog brojila,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
Preporučuje se ugradnja pločastih izmenjivača toplote.
Snagu izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati na osnovu proračunskih toplotnih gubitaka određenih prema i prema temperaturi zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
Kod dimenzionisanja izmenjivača toplote potrebno je pored tehničke postavke toplotne podstanice takođe uzeti u obzir potrebno rashlađivanje zagrevane vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.
Između primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5°C.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16 bara (PN16) i temperaturu od 110°C, dok sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja kupca toplotne energije.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 30% u odnosu na proračun toplotnih gubitaka zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN16 i temperaturu 110°C. Priključci armature su sa prirubnicama. Konusne zaptivne površine nisu dozvoljene.
Kao blokadna armatura moraju se koristiti slavine.
Regulator pada pritiska reguliše razliku pritiska između dovoda i povratka na primarnoj strani toplotne podstanice. Ugrađuje se na područjima, gde nastupa velika razlika pritiska između dovoda i povratka toplovodne mreže. Zahteve za ugradnju kao i vrstu regulatora protoka definiše isporučilac toplotne energije sa projektnim uslovima.
Regulator protoka je namenjen za održavanje najvećeg protoka zagrevane vode, koji je određen na osnovu priključne snage toplotnih uređaja, sa uvažavanjem dostizanja što nižih temperatura povratka zagrevane vode na primarnoj strani. Postavljeni protok na regulatoru protoka je plombiran. Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Merni uređaj / toplotno brojilo je ugrađen na primarnoj strani toplotne podstanice i jedino je obračunsko merilo za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade.
Isporučioc toplotne energije je dužan da merni uređaj redovno održava. Najčešće se koriste merni uređaji(toplotna brojila) sa ultrazvučnim principom merenja protoka.
Merni uređaj mora biti tipski odobren i etaloniran odnosno metrološki validan. Tipsko odobrenje je obaveza isporučioca merila kao i metrološka validacija, odnosno prvo etaloniranje mernog uređaja. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati. Obaveza energetskog subjekta je da nakon ugradnje redovno obezbedi proveru metrološkog statusa(etaloniranje) ugrađenih mernih uređaja kao i onih u rezervi nakon isteka datuma važnosti poslednjeg etaloniranja.
Tip, veličinu i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost isporučioca toplotne energije. Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto na primarnom delu toplotne podstanice obavlja investitor o s v o m trošku. Svi naredni radovi(van garantnog roka) u vezi sa metrološkim pregledima, popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja isporučioc toplotne energije.
Merni uređaji na unutrašnjoj toplotnoj instalaciji spadaju u toplotnu opremu kupca. Svi naredni radovi u vezi sa baždarenjima, popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja kupac ili od njegove strane ovlašćeno lice. Preporučuje se ugradnja istog tipa merača kod svih potrošača priključenih na istu toplotnu podstanicu.
Sekundarni deo podstanica je vezni član između primarnog dela podstanice i unutrašnje toplotne instalacije kupca toplotne energije i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledećih elemenata:
- blok armature,
- armature za regulaciju protoka,
- hvatača nečistoće,
- armature i uređaja za temperaturnu regulaciju,
- cirkulacionih pumpi,
- razdelnika / sabirnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- automatske dopune unutrašnje toplotne instalacije,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- uređaja za omekšavanje sanitarne vode (ako je to potrebno),
- električnih vodova i dr.
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja kupca toplotne energije preporučuje se ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajućom regulacijom broja obrtaja.
Za toplotne podstanice snage do 60kW predviđena je ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogućnošću regulacija broja obrtaja preko stepenastog preklopnika (prilog 3).
Za toplotne podstanice snage od 60kW do 150 kW predviđena je ugradnja cirkulacionih pumpi sa elektronskom regulacijom broja obrtaja i M-bus komunikacijom(prilog 4).
Za toplotne podstanice snage preko 150kW predviđena je radna i rezervna cirkulaciona pumpa. Radna cirkulaciona pumpi mora biti sa elektronskom regulacijom broja obrtaja i M-bus komunikacijom dok rezervna može biti pumpa sa mogućnošću regulacija broja obrtaja preko stepenastog preklopnika (prilog 5).
Broj pumpi (radna i/ili rezervna), vrstu i mesto ugradnje definiše isporučilac toplotne energije u uslovima za projektovanje preko Objedinjene procedure.
Elektronski regulator služi za regulaciju temperature polazne vode sekundarnog dela instalacije sa podesivom krivom regulacije temperature vode u zavisnosti od temperature spoljnog vazduha(regulacija se obavlja preko primarnog dela).
Kompenzaciju vremenskih uslova izvesti promenom protoka primarnog dela instalacije, tj. kontrolom rada elektromotornog pogona regulacionog ventila.
Regulator treba da omogući prihvatanje svih analognih i digitalnih ulaza, prikazivanje svih mernih veličina, kao i prikazivanje i podešavanje svih parametara regulacije.
Regulator mora imati vezu sa toplotnim brojilom i meračem protoka preko odgovarajućeg modula, radi očitavanja vrednosti utrošene toplotne energije, odnosno protoka vode. Za komunikaciju sa drugim uređajima, regulator mora imati odgovarajući interfejs.
Svaka veza, koja omogućava vraćanje neohlađene vode na primarnoj ili sekundarnoj strani, je nedopustiva.
Za pokrivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljne temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevane vode iz toplovodne mreže kroz izmenjivač.
Izvršni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je protočni regulacioni ventil sa pogonom i/ili sa ograničenjem protoka, a ugrađen je u povratak primara. Vrstu izvršnog organa glavne temperature regulacije definiše energetski subjekt toplotne energije u uslovima za priključenje(Objedinjena procedura).
Pogon ventila za regulaciju protoka i temperature je elektromotorni, sa napajanjem 220 VAC/50Hz ili 24VDC. Ulazni signal elektromotornog pogona je impulsni (trotačkasta regulacija) ili modulisani (kontinualna regulacija). Stepen mehaničke zaštite je IP54. Elektromotorni pogon treba opremiti potenciometrom za povratni signal položaja, koji se povezuje sa mikroprocesorskim regulatorom.
Elektromotorni pogon treba da poseduje mogućnost sigurnosnog zatvaranja usled nestanka električne energije.
Regulator mora imati mogućnost ograničenja protoka na zadatu vrednost na samom regulatoru i preko sistema za daljinski nadzor.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i pri maksimalnom i pri minimalnim protoku.
Radi racionalizacije prioritetno se koriste kombinovani regulacioni ventili za regulaciju protoka i temperature.
Cirkulacione pumpe sekundarnog dela toplotne podstanice su povezane sa regulatorom i moraju imati uslove rada:
- minimalni protok u primarnom delu.
- minimalna temperatura polaznog voda sekundarnog dela instalacije.
- spoljna minimalna temperatura kao uslov za neprekidan rad pumpi.
Senzor za merenje spoljne temperature postaviti na mesto zaštićeno od uticaja sunca (severna strana) i lokalnih uticaja na minimalnoj visini 2,8 metara. Tip senzora se određuje prema mikroprocesorskom regulatoru.
Opseg merenja je - 30°C do + 50°C. Stepen mehaničke zaštite je IP54. Povezuje se direktno na regulator.
Senzor za merenje temperature polazne vode sekundarnog dela instalacije montirati što bliže izlazu izmenjivača. Tip senzora se određuje prema mikroprocesorskom regulatoru. Opseg merenja je od 0°C do +100°C. Stepen mehaničke zaštite je IP54. Povezuje se direktno na regulator.
Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada toplotnom energijom. Moguća je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima ili slično.
Mikroprocesorska upravljačka jedinica mora imati najmanje sledeće funkcije:
- podešava/postavlja temperaturu zagrevane vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljne temperature,
- podešava najvišu i najnižu temperaturu u dovodu sekundara,
- omogućava vremensko programiranje rada sistema.
Centralni nadzorni sistem SCADA služi za nadzor i upravljanje radom toplotne podstanice odnosno za nadzor i upravljanje regulatorom toplotne podstanice.
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, kupac toplotne energije se treba pridržavati odredbi DIN4747 (novembar 2003) i DIN4751.
Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsoke temperature
U sistemu daljinskog grejanja Grada Vranja temperatura dovoda primara se određuje prema kliznom dijagramu.
Shodno odredbama DIN4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim uređajima potrošača mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija STW). Termostat mora biti ugrađen na sekundarnoj strani i to na priključnom dovodu grejanja na izmenjivač toplote.
Pri ispadu električne energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu funkciju po DIN32730 zatvara dovod zagrevane vode na primaru. Pogon je neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom.
Gornja odredba važi za sve toplotne podstanice bez obzira na priključnu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvršni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni.
Za osiguranje kupaca od previsokog pritiska mogu se upotrebljavati zatvorene ekspanzione posude sa sigurnosnim ventilom ili otvorene ekspanzione posude sa pripadajućim sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Za toplotne podstanice snage preko 150kW predviđena je ugradnja sistema za automatsko održavanje pritiska u unutrašnjoj toplotnoj instalaciji kupca toplotne energije (prilog 5).
Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara. Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HR.
Za označavanje cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 50kW najčešće se koriste tablice dimenzije 55x36mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornjem redu natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5mm.
Za označavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 60kW najbolje je koristiti tablice označavanja dimenzije 105x55mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornji i srednji red natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4mm.
VRSTA |
BOJA |
OZNAKA PO |
BOJA TABLICE |
Grejanje- |
Crvena |
RAL 3000 |
Crvena |
Grejanje- |
Plava |
RAL 5019 |
Plava |
Grejanje- |
Tamno |
RAL 3002 |
Crvena |
Grejanje- |
Tamno |
RAL 5013 |
Plava |
Ispust |
Braon-maslinasto |
RAL 6003 |
Braon |
Prirodni gas |
Žuta |
RAL 1012 |
Žuta |
Lož ulje |
Svetlo |
RAL 8001 |
Braon |
Komprimovan |
Siva |
RAL 7037 |
Siva |
Odzračni |
Boja medija |
|
/ |
Konzole |
Crna |
RAL 9005 |
/ |
6. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Sve električne instalacije toplotne podstanice moraju biti priključenje preko zasebnog električnog brojila, sa odgovarajućom sklopkom i limitatorima, koje se može koristiti samo za potrebe toplotne podstanice.
Električni vodovi moraju biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (SRPS N. B2.751, SRPS N.B2.730, SRPS N.A5.070). U prostoru mora biti postavljena utičnica za potrebe radova na održavanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajuće i mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih i kontrolnih uređaja. Kupac toplotne energije mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih ormara i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Zahtevi za izvođenje elektroinstalacija toplotnih podstanica su:
- moraju biti izvedena sva elektro povezivanja;
- na dovodnom kablu mora biti ugrađena glavna sklopka. Sklopka mora biti označena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA;
- KTP mora biti opremljena sa kompletnim elektro ormarićem sa:
• kontaktorima za napojne pumpe,
• osiguračima (pumpe, automatika, rezerva),
• tropoložajnom preklopnom sklopkom za pumpe, sa kojom je omogućen preklop pumpi (ručno uključeno - isključeno - automatski uključeno). Pojedinačni položaji sklopke moraju biti označeni sa natpisima RUČNO, ISKLJUČENO, AUTOMATSKI;
- mora biti izvedeno električno premošćavanje prirubnica sa zupčastom podloškom. Vijak mora biti označen sa crvenom bojom;
- na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna šina za izjednačavanje potencijala;
- proizvođač odnosno isporučilac mora u slučaju ugradnje paketnih podstanica, pribaviti izjavu ovlašćene organizacije da električna instalacija KTP odgovara trenutno važećim propisima u Republici Srbiji;
- izvođač je dužan pre predaje KTP postaviti i povezati automatiku.
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru toplotne podstanice moraju biti izvedene po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- prekidači/senzori i KTP moraju biti povezani sa prema projektu.
- uzemljivačko uže mora biti povezano
- vrata i ograda toplotne podstanice moraju biti uzemljena,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala P/F žicom 16mm2 i sa zupčastim podloškama. Vijci moraju biti označeni sa crvenom bojom.
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika i provodnika za izjednačavanje potencijala,
- kontrolu zaštite od prevelikog strujnog opterećenja,
- merenje otpornosti galvanskih veza,
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
7. Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice,
- ateste elemenata toplotne podstanice, koje je nabavio i ugradio izvođač, po Zakonu o standardizaciji,
- uputstva za rukovanje i održavanje toplotne podstanice,
- šemu veza elektro instalacija toplotne podstanice,
- šemu automatike toplotne podstanice.
U toplotne uređaje kupca spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplote za različite namene. U pogledu načina predaje toplote izdvajamo:
- radijatorsko grejanje,
- konvektorsko grejanje,
- podno grejanje,
- zidno grejanje,
Unutrašnji toplotni uređaji potrošača moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu. Energetski subjekt ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje moraju biti razvodne mreže izvedene odvojeno.
Grejni uređaji za radijatorsko grejanje Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim režimom (moguć je niži temperaturski režim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti.
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora, i eventualnim uvećanjem za 10% usled gubitaka u razvodnoj mreži. Najviši temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članovima 41. i 42. ovih Pravila o radu. Korekcione faktore daje tehnička dokumentacija proizvođača grejnih tela.
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili, koji ograničavaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ±1°C. Kao radijatorske termostatske ventile najbolje je koristiti ventile sa mogućnošću predpodešavanja tj. kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogućnošću zaštite od zamrzavanja.
Postavljanje termostatskog ventila je obavezno u svim prostorijama sa površinom većom od 4m2.
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevane vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje potpritiska ne bi oštetilo.
Hidraulično vezivanje grejača treba izvesti na način koji sprečava povećavanje temperature zagrevane vode u povratku. Kao regulacioni organ se može koristiti trokraki ili prolazni regulacioni ventil u kombinaciji sa cirkulacionom pumpom koji sprečavaju zamrzavanje grejača. Kratkospojna veza sa prelaskom dovoda u povratak bez hlađenja zagrevane vode nije dozvoljena.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde sa područja zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe. Pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolasku kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju. U slučajevima kada je to neizvodljivi potrebno je zvučno izolovati podstanicu.
Pripremu sistema za ispitivanje izvršiti tako da svi zavareni i drugi spojevi koji nisu prethodno fabrički ispitani ne smeju se izolovati, bojiti i pokriti zemljom pre uspešno izvedenog ispitivanja na probni pritisak. Pre ispitivanja svi cevovodi moraju biti iznutra očišćeni od metalnih opiljaka, peska, rđe, zaostalih elektroda i drugih stranih tela. Svi projektom predviđeni elementi cevne linije kao što su prirubnice, protočni ventili, zasuni, zavareni priključci za merne i regulacione instrumente, nosači, držači, klizači, čvrsti oslonci i tome slično, moraju biti finalno montirani pre ispitivanja.
Manometri čiji su merni opsezi manji od probnog pritiska moraju se za vreme probnog ispitivanja odstraniti.
Prolazni ventili moraju biti u otvorenom položaju osim ako nije drugačije određeno.
Automatski regulacioni ventili moraju uvek biti u otvorenom položaju osim ako nisu snabdeveni obilaznim vodom.
Sistem mora biti snabdeven otvorima za odzračivanje na svim najvišim tačkama gde postoji mogućnost zadržavanja vazduha.
Na svim najnižim tačkama sistema i iza svake nepovratne klapne moraju biti postavljeni ispusni otvori za pražnjenje sistema.
Napajanje sistema ispitnim fluidom vršiti na najnižoj tački sistema i obavezno ispred svih povratnih klapni.
Povećanje pritiska u cevovodu prati se i meri pomoću manometra koji poseduje isprave o izvršenom baždarenju. Manometar mora biti klase tačnosti 1,6. U normalnim uslovima gornje granice merenja na brojčanicima mora da iznose 50% više od vrednosti najvećeg dozvoljenog radnog pritiska. Manometre sa odgovarajućim zapornim organom postaviti na gornji deo cevovoda, po mogućnosti na mesto vidljivo sa mesta odakle se upravlja pumpom ili ventilom za povećanje pritiska.
Pre punjenja sistema ispitnim fluidom obavezno prekontrolisati da li su sve cevne linije pripremljene, odnosno kompletirane za ispitivanje. Ispitivanje se može vršiti kada je temperatura vode i opreme najmanje 5°C.
Prvo ispitivanje cevovoda pritiskom treba izvršiti prema SRPS..M.E2.200.
U skladu sa gore navedenim ispitni pritisak tečnosti iznosi:
pi = 1,3 x pr (bar)
gde je: pi - ispitni pritisak (bar)
pr - proračunski pritisak (bar).
Vreme držanja sistema na probnom pritisku određuje se dogovorno između nadzornog organa i izvođača radova za svaki sistem posebno. Vreme održavanja probnog pritiska ne može da traje manje od 6h. Po pravilu, vreme održavanja probnog pritiska treba da bude dovoljno dugo da se eventualna kritično oslabljena mesta na spojevima pokažu i da se može izvršiti pregled svih spojeva. Uočene neispravnosti treba otkloniti i posle popravke proba se mora ponoviti.
Po završetku potpunog ispitivanja, mrežu treba isprazniti i isprati.
Ispitivanje se vrši komisijski.
Komisiju sačinjavaju:
- odgovorni predstavnik izvođača radova
- nadzorni organ nad izvođenjem radova
- direktni izvođač
O izvršenom ispitivanju će se sačiniti zapisnik koji potpisuju svi zvanično prisutni članovi komisije
III POSTUPCI U KRIZNIM SITUACIJAMA
Postupci u kriznim situacijama se primenjuju kada postoji pretnja sigurnom snabdevanju toplotnom energijom. Do prekida ili redukcije isporuke toplotne energije dolazi najčešće u slučaju oštećenja sistema.
Pretnje sigurnosnom snabdevanju mogu nastati usled:
1. Nedovoljnog održavanja sistema
Nedovoljno održavanje sistema može nastati zbog nedostatka određenih resursa potrebnih za održavanje sistema, odnosno zbog redukcije potrebnih finansijskih sredstava ili zbog neuspešne realizacije pojedinih javnih nabavki tokom remontnog perioda. To prouzrokuje redukciju planova održavanja i svesnog prelaska sa redovnog (preventivnog, planskog i održavanja prema stanju podsistema i opreme) na vanredno održavanje (korektivno održavanje putem otklanjanja kvarova i hitnim intervencijama na podsistemima, ukoliko nije moguće primeniti drugu tehnologiju održavanja).
2. Neobavljanje remontnih aktivnosti u punom obimu
Ako se u samom procesu planiranja remontnih radova (održavanja sistema) ili pred početak grejne sezone konstatuje da su radovi vezani za održavanje sistema, zbog objektivnih razloga obavljeni u nedovoljnom obimu ili na neadekvatan način.
Preduzeće će nakon takve konstatacije obavestiti Osnivača o pretlji sigurnom snabdevanju i napraviti Plan rada za vanredno održavanje tokom grejne sezone, gde će biti planirani svi potrebni resursi (rezervna oprema i materijal, dežurne ekipe) pomoću kojih će se moći u najkraćem roku otkloniti posledice potencijalnih kvarova izazvanih nedovoljnim održavanjem sistema. U tom slučaju je za uspešno održavanje neophodno što preciznije definisati delove sistema za koje postoji najveća verovatnoća pojave kvara.
3. Oštećenje sistema može biti izazvano spoljnim uticajima ili od strane trećih lica.
Oštećenja, a time i prekid rada sistema daljinskog grejanja može biti izazvan pojavom sledećih kritičnih situacija:
- Prekid u snabdevanju gorivom,
- Prekid u snabdevanju električnom energijom,
- Prekid u snabdevanju vodom
- Prekid u snabdevanju rezervnim delovima i drugo.
Uzroci navedenih situacija mogu biti raznovrsni: Teroristički napadi; Krađe, nasilni ulasci i vandalizam; Požari; Poplave; Štrajkovi, sprečavanje ulaska u postrojenja; Ekstremni vremenski uslovi.
Mere koje se mogu preduzeti zavise prvenstveno od raspoloživih finansijskih resursa.
Preduzeće svojom politikom održavanja, dugoročnim i kratkoročnim planovima, i njihovom realizacijom treba da vodi računa o tehnološkim i poslovnim rešenjima koja će, u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava obezbediti:
- fleksibilnost u upotrebi raznih vrsta goriva i adekvatne rezerve goriva za nesmetani rad (u skladu sa Zakonom o energetici);
- višestrano napajanje električnom energijom i postojanje internih rezervnih trafo-stanica za nesmetano napajanje i rad toplotnih izvora;
- rezervne sisteme napajanja i komunikacije;
- višestrano napajanje vodom distributivne mreže, povezivanjem izolovanih mreža pojedinih toplotnih izvora;
- blagovremeno planiranje i nabavku rezervnih delova za toplotne izvore, opremu i mrežu što je od suštinske važnosti za nesmetan rad sistema;
- sistem blagovremenog obaveštavanja i upozoravanja o nefunkcionalnom radu opreme u sistemu daljinskog grejanja.
Blagovremena upozorenja o neadekvatnom radu se mogu dobiti ugradnjom adekvatnih tehničkih sistema merenja i zaštita, uključujući bezbednosna pravila za rad na instalacijama, sistema alarma vezanih za otkazivanje rada opreme u toplotnim izvorima ili curenja na toplovodima, sisteme protivpožarnih alarma itd.
Preduzeće će u okviru mogućnosti sprovoditi potrebne mere da obezbedi što bolji stepen zaštite opreme od uzroka koji bi mogli da ugroze rad sistema.
Preduzeće će sprovoditi sve mere fizičko-tehničkog obezbeđenja propisane zakonom, kako bi se sprečilo bilo kakvo ugrožavanje rada sistema, eventualne krađe i nasilni ulasci u poslovne i tehničke objekte preduzeća.
Stručne službe preduzeća će usko sarađivati sa relevantnim gradskim i republičkim organima u sprovođenju preventivnih mera i izradi kriznih planova za slučajeve terorističkih napada i ekstremnih vremenskih uslova.
Preduzeće će preduzimati sve preventivne i druge mere propisane zakonom u cilju zaštite ljudi i objekata od požara i poplava.
U slučaju da navedene mere ne budu dovoljne za obezbeđivanje rada sistema, odnosno u slučaju nastupanja nepredviđenih okolnosti čije se nastupanje nije moglo sprečiti, a delovanje tih okolnosti može izazvati prekid rada toplotnih izvora, nemogućnost distribucije toplotne energije i svaki drugi prekid rada sistema daljinskog grejanja koji se tiče većeg broja korisnika, Preduzeće će odmah preduzeti sve potrebne korake na sanaciji šteta nastalih nepredviđenim uticajima što podrazumeva:
- Formiranje Kriznog štaba Preduzeća, na čijem je čelu direktor;
- Hitno obaveštavanje osnivača i članova Gradskog veća zaduženih za komunalne sisteme kao i drugih gradskih i republičkih organa, nadležnih za određenu situaciju;
- Organizovati rad zaposlenih preduzeća u skladu sa novonastalim okolnostima i formiranje specijalističkih dežurnih ekipa koje će dežurati i raditi u smenama sve dok ne prođe neposredna opasnost po rad sistema ili ne budu sanirane štete nastale spoljnim uticajima, a prema odluci kriznog štaba preduzeća;
- Učešće u gradskim kriznim štabovima formiranim usled nepredviđenih okolnosti koje mogu izazvati ili su već izazvale prekid rada sistema daljinskog grejanja;
- Pravovremeno, objektivno i precizno informisanje medija i korisnika o novonastalim okolnostima i koracima i merama koji se preduzimaju za dovođenje sistema daljinskog grejanja u redovno stanje;
- Zvaničnu odluku Kriznog štaba preduzeća o trenutku prestanka potrebe za vanrednim merama i nastavku rada sistema daljinskog grejanja u redovnom tehničkom i poslovnom režimu;
- Izrada izveštaja o šteti koju je preduzeće pretrpelo (sa tehničkim i finansijskim aspektima) i izrada predloga za naknadu štete preduzeću i korisnicima usluga preduzeća. Krizni štab će Izveštaj dostaviti osnivaču u roku od mesec dana od datuma prestanka potrebe za vanrednim merama;
- Krizni štab preduzeća u roku od 60 dana predlaže eventualne izmene Pravila u skladu sa iskustvima tokom kriznog perioda (u delu pravila koji se odnosi na postupke u kriznim situacijama, kada postoji pretnja sigurnosti snabdevanja toplotnom energijom).
Preduzeće će u roku od šest meseci po donošenju Pravila (ili po dobijanju saglasnosti od Skupštine grada) ažurirati ili doneti interne planove za postupanje u kriznim situacijama.
Planovi za postupanje u kriznim situacijama će obavezno sadržati:
- Definisanje mogućih vanrednih situacija i opasnosti;
- Procenu verovatnoće da do navedenih vanrednih situacija dođe;
- Organizovanje obuke zaposlenih za adekvatno postupanje u vanrednim situacijama;
- Uspostavljanje veze procedura obaveštavanja i koordinacije sa gradskim i republičkim telima za vanredne situacije;
- Obezbediće neophodne materijalnih resursa i finansijskih sredstva koja u vanrednim situacijama moraju biti na raspolaganju preduzeću za prve reakcije i hitne intervencije po pitanju otklanjanja posledica.
IV FUNKCIONALNI ZAHTEVI I KLASA TAČNOSTI MERNIH UREĐAJA
Manometri su instrumenti za merenje nadpritiska (u daljem tekstu: pritiska) u toplotnoj mreži, toplotnoj podstanici, kućnom razvodnom postrojenju, unutrašnjim instalacijama itd. Metrološki uslovi za manometre definisani su Pravilnikom o metrološkim uslovima za manometre, vakuummetre i manovakuummetre (Službeni list SFRJ, broj 30/86 od 30/05/1986).
Za toplovodno grejanje se dozvoljava ugradnja manometara koji poseduju tipsko odobrenje izdato od strane Direkcije za mere i dragocene metale.
Vrednost očitanog pritiska na skali manometra izražava se u barima.
Tačnost merenja zavisi od pravilnog izbora mernog opsega manometra. U normalnim uslovima manometri ne smeju da se upotrebljavaju preko 3/4 gornje granice merenja, ako je radni pritisak stalan i ne prelazi 100MPa;
Dozvoljena klasa tačnosti manometara iznosi od 1 do 2,5.
Kada se merenje pritiska vrši samo na jednom mernom mestu manometar bi trebalo da se postavlja na sifonsku cev. Sifonska cev štiti manometar od previsoke temperature.
Termometri su instrumenti za merenje temperature.
Za lokalno merenje temperature koriste se termometri sledećih konstruktivnih karakteristika:
- stakleni termometri punjeni tečnošću (u daljem tekstu: stakleni termometri);
- bimetalni termometri.
Metrološki uslovi za staklene termometre definisani su Pravilnikom o metrološkim uslovima za staklene termometre punjene tečnošću, čije su skraćene oznake MUS.13MS0301-01 i MUS.13MS0302-01 ("Službeni list SRJ", broj 13/1999 od 19/03/1999).
Metrološki uslovi za bimetalne termometre definisani su Pravilnikom o metrološkim uslovima za bimetalne termometre, čija je skraćena oznaka MUS.13MS0602-1 ("Službeni list SRJ", broj 7/2000 od 11/02/2000).
Dozvoljava se ugradnja termometara koji poseduju tipsko odobrenje izdato od strane Direkcije za mere i dragocene metale.
Merni opsezi termometara moraju obuhvatiti najmanje maksimalne temperaturne promene.
Oznaka merne jedinice za temperaturu je °C.
Dozvoljena vrednost podeljka na skali staklenog termometra je: ≤ 2°C. Najveća dozvoljena greška merenja definisana je članom 23. Pravilnika o metrološkim uslovima za staklene termometre.13MS0301-01 i MUS.13MS0302-01.
Dozvoljena vrednost podeljka na skali bimetalnog termometra je: ≤ 1°C.
Dozvoljena klasa tačnosti je 1.
Dužina uranjajućeg dela termometra, dubina uranjanja i položaj ugradnje određuju se tako da se obezbedi pravilna ugradnja termometara. Pravila za ugradnju definisana su uputstvima proizvođača i standardom EN 1434-2.
Merila toplotne energije su uređaji koji služe za merenje predate toplotne energije delovima sistema ili korisnicima daljinskog grejanja. Ugrađuju se u toplotnim podstanicama, što je obaveza energetskog subjekta. Takođe služe za merenje toplotne energije u kućnim razvodnim postrojenjima i unutrašnjim instalacijama.
Metrološki uslovi za merila toplote definisani su Pravilnikom o metrološkim uslovima za merila toplotne energije ("Službeni list SRJ", broj 9/2001 od 2/03/2001).
Pokazivač toplotne energije mora prikazivati vrednost toplotne energije u džulima (J), vatčasovima (Wh) ili u decimalnim umnošcima tih jedinica.
Oznaka merne jedinice u kojoj je data vrednost toplotne energije mora biti prikazana uz brojke na displeju.
Dozvoljava se ugradnja senzora protoka i kompletnih merila toplote klase tačnosti 2 i klase tačnosti 3. Način određivanja dozvoljene relativne greške, u zavisnosti od klase tačnosti, za merilo kao celinu i pojedinačno za računsku jedinicu, par temperaturskih senzora i senzor protoka sadržan je u metrološkim uslovima MUS.99MS0301 i MUS.99MS0302.
Karakteristični protoci za merilo toplote kao integralni merni uređaj, definiše se na sledeći način:
- Gornja granica zapreminskog protoka (qmax) je najveći zapreminski protok tečnosti pri kome merilo može da radi ograničeno vreme (< 1 čas/dan; < 200 čas/godina) u granicama dozvoljenih grešaka;
- Nazivni zapreminski protok merila (qn) je najveći zapreminski protok tečnosti pri kome merilo mora da bude u stanju da neprekidno funkcioniše ne prekoračujući najveće dozvoljene greške i ne prekoračujući pad pritiska;
- Donja granica zapreminskog protoka merila (qmin) je najmanji zapreminski protok tečnosti iznad koga merilo meri u granicama dozvoljenih grešaka. Maksimalni pad pritiska je pad pritiska tečnosti koja prolazi kroz senzor protoka kad radi pri nazivnom protoku. Ovaj pad pritiska ne sme da bude veći od 0,25 bar.
Dozvoljava se ugradnja merila toplote sledećih klasa okruženja: klasa A ili klasa B. u toku ugradnje i eksploatacije poštuju se uputstva proizvođača koja se isporučuju zajedno sa merilom.
V PRAVA I OBAVEZE ENERGETSKOG SUBJEKTA I KRAJNJIH KUPACA
1. Obaveze energetskog subjekta
Razvija i gradi delove toplifikacionog sistema u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima i dinamikom izgradnje Grada:
1. Pripremi tehničku dokumentaciju, izabere izvođača radova i vrši nadzor nad izgradnjom delova toplifikacionog sistema;
2. Vrši nadzor nad izgradnjom priključaka i kućnih podstanica, a na teret investitora;
3. priključuje objekte na toplifikacioni sistem u skladu sa zakonom, Odlukom i Pravilima iz člana;
4. Obezbeđuje održavanje delova toplifikacionog sistema za koje je to potrebno;
5. Obezbedi pogonsku spremnost delova toplifikacionog sistema i da o tome redovno izveštava Gradsko veće;
6. Trajno čuva kompletnu tehničku dokumentaciju o izvedenom stanju delova toplifikacionog sistema;
7. U slučaju izliva nosioca toplote u kućnoj podstanici, isključi kućnu podstanicu sa toplifikacionog sistema, dok se kvar ne otkloni;
8. Organizuje dežurnu službu za prijem reklamacija i blagovremeno intervenisanje u slučaju kvarova na svojoj opremi i po reklamaciji krajnjih kupaca;
9. Obaveštava krajnje kupce o stanju delova toplifikacionog sistema i planovima njegovog razvoja, ukupnoj potrošnji i dinamici potrošnje toplotne energije, cenama i promenama cene toplotne energije i usluga, rezultatima očitavanja merila toplote i drugim elementima od interesa za krajnje kupce;
10. Osavremenjava sisteme merenja utrošene toplotne energije i propagira i stimuliše sisteme merenja koji će omogućavati da svaki krajnji kupac plaća samo ono što je potrošio, a u cilju što racionalnije potrošnje toplotne energije;
11. Obustavlja isporuku toplotne energije kupcima u slučajevima ne ispunjavanja finansijskih obaveza kupaca prema Preduzeću;
12. Na zahtev kupca da obustavi isporuku toplotne energije, Energetski subjekt donosi odluku o zahtevu na osnovu propisanog dokumenta Pravila o načinu obustave isporuke toplotne energije na zahtev kupca.
Energetski subjekt je dužan da proizvodi i isporučuje potrebnu količinu i kvalitet toplotne energije iz proizvodnih izvora do granica njihovih raspoloživih toplotnih snaga, obezbeđuje potrebnu količina i kvalitet goriva održava distributivnu mrežu pod uslovom da su toplotne podstanice i unutrašnje instalacije u ispravnom stanju.
1. Toplotnu energiju i kućnu instalaciju koristi i održava pod uslovima, na način i za namene utvrđene Ugovorom o prodaji, zaključenim u skladu sa zakonom i ovim Pravilima;
2. Da ovlašćenim licima energetskog subjekta omogući pristup kućnoj podstanici, odnosno merilima toplote, vodomerima i priključku, radi očitavanja, provere ispravnosti, otklanjanja kvarova i eventualne zamene i održavanja uređaja;
3. Da održava prostor, pomoćnu opremu i pristup do prostorija gde se nalazi kućna podstanica;
4. Da prati obaveštenja energetskog subjekta o smetnjama pri isporuci toplotne energije;
5. Da obavesti energetski subjekt o smetnjama pri isporuci toplotne energije i kvarovima na kućnoj instalaciji i opremi;
6. Da redovno vrši plaćanje troškova za isporučenu toplotnu energiju. Krajnji kupac odgovara za štetu načinjenu energetskom subjektu zbog svojih intervencija na kućnoj podstanici.
3. Zabrane krajnjem kupcu toplotne energije
1. Da bez pisane saglasnosti energetskog subjekta priključuje ili isključuje kućne instalacije na toplifikacioni sistem;
2. Da bez pisane saglasnosti energetskog subjekta prazni i puni vodom kućne instalacije;
3. Da bez pisane saglasnosti energetskog subjekta menja priključnu snagu u objektu;
4. Da koristi kućne instalacije za uzemljenje električnih instalacija i uređaja;
5. Da menja postavljene protoke i temperature na opremi u kućnoj podstanici;
6. Da izvodi radove na kućnoj instalaciji, koji bi mogli prouzrokovati promene u radu toplifikacionog sistema;
7. Da povećava grejnu površinu i snagu bez saglasnosti nadležnog organa.
Ova Pravila o radu se primenjuju za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, priključne toplovode, toplotne podstanice, kao i unutrašnje toplotne uređaje i instalacije.
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim propisima, će dalje raditi u saglasnosti sa Energetskim subjektom. Kod popravki i prepravki potrebno je pridržavati se zahteva iz aktuelnih tehničkih propisa.
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi po važećim propisima, pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
Rokovi i dinamika za ugradnju sistema za merenje isporučene toplotne energije (u toplotnim podstanicama), na postojećim sistemima daljinskog grejanja, određeni su u Odluci o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.
Ova Pravila o radu donosi Nadzorni odbor JP "NOVI DOM" Vranje (energetski subjekt-distributer), a stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju.
Redakcija je zadržala numeraciju tačaka u odeljku II ovih pravila kako je objavljeno u "Sl. glasniku Grada Vranja", br. 3/2024.
Prilozi, koji čine sastavni deo tih pravila, nisu objavljeni u pomenutom broju glasila.