PROGRAMMONITORINGA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI GRADA KRAGUJEVCA ZA 2024. GODINU("Sl. list grada Kragujevca", br. 18/2024) |
Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloženi, opšta ili buka u životnoj sredini, jedan je od najvećih problema uže čovekove okoline, posebno u gradskim područjima.
Buka je neželjen, odnosno preglasan, neugodan ili neočekivani zvuk, može biti trajna, isprekidana i udarna promenljivog nivoa, različitog trajanja i vremenske raspodele.
Za ovu pojavu ne postoji prava definicija već se mora prihvatiti subjektivna procena i osećaj.
Glavni izvori buke u čovekovoj okolini su saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, rekreacija, sport i zabava.
Na porast buke u životnoj sredini utiče i sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama.
Postojeća zakonska regulativa
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini 36/09 i 88/10), Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 54/92), Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičnih zona ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 72/10), Pravilnik o sadržini i metodama izrade strateških karata buke i načinu njihovog prikazivanja javnosti ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 80/10) Merenje buke u životnoj sredini JUS U. J6.090. 1992, Akustičko zoniranje prostora SRPS U. J.6 205 2007.
Bliže odredbe zakona, sa osvrtom na nadležnosti jedinice lokalne samouprave
Na osnovu člana 8. Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 36/09 i 88/10), lokalna samouprava:
1) utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite u planovima, programima i projektima, uključujući i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti
2) vrši akustičko zoniranje na svojoj teritoriji, određuje mere zabrane i ograničenja u skladu sa ovim zakonom
3) obezbeđuje izradu strateških karata buke iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave
4) donosi lokalni akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno obezbeđuje uslove i stara se o njegovom sprovođenju
5) obezbeđuje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini na teritoriji jedinice lokalne samouprave
6) vrši nadzor i kontrolu promene mera zaštite od buke u životnoj sredini
Istorija problema i trend
Od nastanka velikih gradova i pojave buke, ovaj problem se prati, izučava i konstatovano je da buka nije samo ekološki problem, već predstavlja nepredvidljivu opasnost po zdravlje stanovništva i to sa više aspekata.
Buka ima značajan uticaj na kvalitet života i u tom smislu, prema definiciji zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (WHO), pojavljuje se kao zdravstveni problem. Definicija zdravlja uključuje potpuno fizičko i psihičko blagostanje, kao i odsustvo bolesti. Polazeći od ove definicije radna grupa Svetske zdravstvene organizacije 1971. godine je izjavila: "Buka mora biti prepoznata kao velika pretnja ljudskom blagostanju" (Suez, 1973).
Uticaj buke na čoveka može biti veoma različit, od oštećenja sluha i neauditivnih efekata, do poteškoća u komunikaciji i radnoj efikasnosti.
Takođe postoje dokazi da može štetno uticati na opšte zdravlje, na isti način kao i hronični stres.
U Evropi a i kod nas sve više je zastupljena buka niskog intenziteta. Ovakva buka ne oštećuje sluh, ali zato može izazvati poremećaje spavanja, stresne reakcije, uznemirenost i neraspoloženje, smetnje u komunikaciji i smanjenje radne sposobnosti.
Buka je jedan od najčešćih uzroka poremećaja spavanja. Brojne studije pokazuju da su poremećaji spavanja najčešće navođeni poremećaj koji je posledica izloženosti saobraćajnoj buci.
Buka utiče na sposobnost obavljanja raznih aktivnosti, posebno onih koje zahtevaju pažnju i koncentraciju.
Kontinuirana izloženost buci u psihološkom smislu ometa normalnu ljudsku komunikaciju i ima dugotrajne posledice koji se ogledaju smanjenom tolerancijom, povišenim pragom reagovanja, a već i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponašanja.
Procenjuje se da je u Evropi 40% stanovništva izloženo saobraćajnoj buci ekvivalentnog nivoa zvučnog pritiska iznad 55 dB tokom dana, a 20% je izloženo je nivou komunalne buke koja prelazi 65 dB.
Rezultati merenja buke u periodu maj 2022 - decembar 2023 u Kragujevcu
U zoni stanovanja, izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju do 3 dB za veče do 5 dB i noću do 19 dB.
Prekoračenja tokom posmatranog perioda imala su trend laganog porasta, a posebno su značajna noćna prekoračenja koja mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje građana.
U zoni gradskog centra, pored velikih raskrsnica izmerena su umerena prekoračenja nivoa buke danju do 5 dB i noću do 12 dB.
Prekoračenja tokom posmatranog perioda pokazuju konstantnost, a izmerene vrednosti posebno za noćne intervale merenja, mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje građana.
Tokom dana i noći male su oscilacije u izmerenom nivou buke.
U zoni odmora i rekreacije, pored bolnica, škola, velikih parkova, pored rekreativnih, sportskih objekata, izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju do 15 dB i noću do 26 dB.
Prekoračenja tokom posmatranog perioda pokazuju konstantnost, a izmerene vrednosti posebno za noćne intervale merenja, mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje građana.
U praćenom periodu izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju od 7 dB parkovi do 15 dB (zona bolnice), za veče od 9 dB i noću do 13 dB. (parkovi) do 26 dB (zona bolnice).
U 2023. godini praćena je buka životne sredine u industrijskoj zoni Kragujevca i izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju od 13 dB, za veče od 10 dB i noću do 17 dB.
Monitoring i merenje buke u životnoj sredini za 2024. godinu
Merenje buke u životnoj sredini grada Kragujevca obavlja se jednom mesečno u trajanju od 24 časa i to u dva dnevna intervala, jednom večernjem i dva noćna u skladu sa postojećim zakonskim aktima.
Merenja obuhvataju: zone stanovanja, zone gradskog centra, pored velikih raskrsnica, industrijska zona, zona odmora i rekreacije, pored bolnica, velikih parkova, pored rekreativnih i sportskih objekata.
Ukupno se meri na šest lokacija u gore navedenim mernim zonama, gde merna mesta unutar praćenih mernih zona mogu i ne moraju da budu fiksna.
ZAKLJUČAK:
Na osnovu iznetih rezultata dobijenih iz monitoringa prethodnih godina, vidi se da je problem buke u životnoj sredini u gradu Kragujevcu izražen praktično u svim posmatranim zonama.
Izmerene dnevne a posebno noćne vrednosti nivoa buke u životnoj sredini, mogu narušiti zdravlje građana, posebno starijih i vulnerabilnih populacija.
Postoji potreba za izradu akcionog plana zaštite od buke u životnoj sredini. Potrebno je da se planiraju mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti.
U cilju donošenja Planova za strateški razvoj saobraćaja u Kragujevcu, vezano za uticaj komunalne (saobraćajne) buke potrebno je:
1. Izraditi strateške karte buke za pojedine gradske zone, uzimajući u obzir kartu akustičkog zoniranja grada Kragujevca iz 2014. godine.
2. Napraviti studiju o mogućnosti preusmeravanja posebno teških vozila na manje opterećene saobraćajnice (zaobilaznice).
3. Ispitati uticaj saobraćajne buke na zdravlje ljudi, koji žive u crnim akustičnim zonama u odnosu na kontrolnu grupu (bela akustična zona grada).
4. Uvesti tajmere (ekološke semafore) na semaforima koji traju duže od 1 minuta posebno na raskrsnicama koje imaju magistralni značaj.
5. Planirati pored i oko pešačkih "ostrva" zasade srednje visokog zelenila.
6. Smanjiti frekventnost saobraćaja u centru grada, uvođenjem i stvaranjem biciklističkih staza.
Realizacija Programa monitoringa buke u Kragujevcu podrazumeva dostavljanje 12 mesečnih izveštaja za merenja na šest mernih lokacija unutar akustičkih zona, u pet intervala.
Ovaj program objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".