ODLUKAO UTVRĐIVANJU ULICE BRAĆE RADIĆ U SUBOTICI ZA KULTURNO DOBRO - PROSTORNO KULTURNO-ISTORIJSKU CELINU OD VELIKOG ZNAČAJA("Sl. glasnik RS", br. 34/2024) |
1. Ulica braće Radić u Subotici utvrđuje se za kulturno dobro - prostorno kulturno-istorijsku celinu od velikog značaja.
Ulica braće Radić u Subotici (u daljem tekstu: prostorno kulturno-istorijska celina) nalazi se na teritoriji opštine Subotica.
2. Prostorno kulturno-istorijska celina nastala je kao rezultat razvoja varoši, počevši od sredine 18. veka do kraja Prvog svetskog rata. Kontinuitet razvoja Ulice braće Radić donekle se nastavlja i posle završetka Drugog svetskog rata.
Prostorno kulturno-istorijska celina ne obuhvata ulicu čitavom dužinom, nego samo njen središnji deo. Početak ulice je u prostorno kulturno-istorijskoj celini Gradsko jezgro Subotice, dok je drugi kraj potpuno porušen i na njegovom mestu je sedamdesetih godina prošlog veka izgrađeno moderno naselje sa višespratnim zgradama - Prozivka.
Ulica braće Radić spaja centar grada sa periferijom, pa stoga daje dosta precizan presek subotičkog društva. U delovima ulice koji su bliže centru grada (deo koji pripada prostorno kulturno-istorijskoj celini Gradsko jezgro Subotice), podignute su većinom spratnice, čiji su se vlasnici ubrajali među najuglednije i najbogatije Subotičane. U središnjem delu ulice, koji je predmet ove Odluke, živele su porodice koje pripadaju srednjoj (građanskoj) klasi. Njihov materijalni položaj tačno se može odrediti kroz projekte njihovih kuća, sačuvane u subotičkom Istorijskom arhivu. Pregledom projekata sačuvana su imena većine tih porodica. Prvi spisak obuhvata imena do 1918. godine: Vidaković (Vidakovits), Jambor (Jámbor), Greguš (Gregus), Varga (Varga), Molcer (Molczer), Vajnberger (Weinberger), Šarčević (Sarcsevits), Ostrogonac (Osztrogonacz), Bodor (Bodor), Šinković (Sinkovits), Biro (Bíró), Cvianović (Czvianovits), Kladek (Kladek), Puzić (Puzits), Tečer (Tőcsér), Bošnjak (Bosnyák), Sudarović (Szudarovits), Breder (Bröder), Koh (Koch), Brauhler (Brauchler), Vojnić Tunić (Vojnits Tunits), Sarić (Szárits), Križanović (Krizsanovits), Novaković (Novakovits), Kavai (Kávai), Klajn (Klein), Racko (Raczkó), Zelić (Zélits), Horvat (Horváth), Lelbah (Lelbach), Korhec (Korhetz), Kučera (Kucsera) i dr. Na drugom spisku sačuvana su porodična imena iz međuratnog perioda: Ivić, Mikuška, Josić, Vukov, Malagurski, Plavšić, Selesi, Kovač, Linzer, Vojnar, Števura, Sabo, Holcer, Komaromi, Kenigštein, Novaković, Pećerić, Miladinović, Milojković, Nimčević, Tumbas, Mike, Pap, Temunović, Jakabčić, Poljaković, Garai, Romić, Racko, Ženi, Imrić, Kučera. Najsiromašnije kuće su bile na samom kraju ulice, koje su vremenom srušene i na njihovom mestu su sagrađene spratnice koje se nalaze izvan obuhvata prostorno-kulturno-istorijske celine. Čitajući imena, stanovnika ulice među njima nalazimo bunjevačka, srpska, mađarska, slovačka, nemačka i jevrejska. Ova nacionalna šarolikost verno preslikava etničku i versku raznovrsnost grada Subotice. Istovremeno, ovi popisi stanovnika Ulice braće Radić iz prve polovine 20. veka su naročito značajni za istoriju privatnog života u Subotici.
Središnji deo Ulice braće Radić, koji je predmet ove odluke, koristio se isključivo za stanovanje, jer se u arhivskoj građi ne mogu naći podaci o zanatlijskoj i trgovačkoj delatnosti, osim jedne molbe iz 1902. godine da se u jednom zdanju otvori kovačka radionica.
Na sačuvanim projektima kuća najviše se pojavljuju imena arhitekata Titusa Mačkovića (Macskovits Titusz) i Nandora Vagnera (Wagner Nándor): prvi osam, a drugi sedam puta. Maćaš Šalga (Salga Mátyás) četiri, Adolf Gali (Gáli Adolf), Lajoš Fazekaš (Fazekas Lajos), Geza Kocka (Kocka Géza) i Milan Zarić (Zarits Milan) po tri puta su potpisnici projekata. Kladek Lukač (Kladek Lukács), Lipot Balog (Balog Lipót) i Janoš Ifković Ivandekić (Ifkovits Ivandekits János) se pojavljuju kao projektanti po jedan put. U međuratnom periodu, ispod projekata najviše puta se pojavljuje ime Antuna Kopunovića, ovlašćenog zidarskog majstora, zatim arhitekata Pavla Vadasa i Lava Štrasa. Osim njih među potpisnicima su: Đula Vali, Dragutin Molcer, Koloman Vidaković, Stipan Gabrić, Blaško Orčić, Maćaš Šalga, Antun Zvekanov i Beno Mačković. Stoga Ulica braće Radića, pored svojih graditeljskih vrednosti, predstavlja i istoriju arhitekture koju su stvarali lokalni arhitekti i graditelji u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.
Najvredniji objekti u prostorno kulturno-istorijskoj celini koncentrisani su na Trgu Paje Kujundžića. Na centralnom delu trga smeštena je rimokatolička crkva Svetoga Đorđa čija izgradnja je završena 1900. godine. Iza crkve se nalazi stara škola (danas OŠ "Sonja Marinković"), podignuta istovremeno sa crkvom. Ovo je primer tipskog spratnog školskog objekta, kakvi su građeni na teritoriji grada krajem 19. i početkom 20. veka.
U delu koji je predmet ove odluke Ulica braće Radića je zadržala popločanje žutom klinker opekom na kolovozu, kao i drvored gelegunja (američki koprivić - Celtis occidentalis) s obe strane ulice. Oni pokazuju da je čak i u drugoj polovini 19. veka ulica bila jedna od najznačajnijih saobraćajnica u gradu, s obzirom na to da je predstavljala jedan od sedam ulaza u grad. Njeno popločanje i drvoredi čine nepromenjeno svedočanstvo izgleda koji je i tada imala.
Objekti u okviru prostorno kulturno-istorijske celine nalaze se u različitim stanjima. Oni od značaja za samu celinu očuvani su u solidnom stanju, s tim da im je neophodno tekuće održavanje.
U okviru prostorno kulturno-istorijske celine nalaze se objekti različitog stepena vrednosti i to: nepokretna kulturna dobra, spomen-obeležja, objekti od posebne vrednosti, objekti od vrednosti, objekti od ambijentalne vrednosti i ostali objekti.
1) U okviru prostorne kulturno-istorijske celine pojedinačno je utvrđen za nepokretno kulturno dobro - spomenik kulture samo jedan objekat: Stambeni objekat u Ulici braće Radić 74 (Rešenje br. 633-7457/2001-17 od 24. jula 2001, "Službeni glasnik RS", broj 48 od 6. avgusta 2001.)
2) Na Trgu Reformacije preko puta subotičke Evangeličke crkve nalaze se biste Martina Lutera i Žana Kalvina, kao i Ištvana Ivanjija, profesora i istoričara - prvog starešine evangeličke zajednice u Subotici - koje predstavljaju spomen obeležja.
3) Unutar prostorno kulturno-istorijske celine vrednovani su kao objekti od posebne vrednosti:
1. Evangelička crkva (kat. parc. br. 6695, KO Donji grad)
2. Braće Radić 19 (kat. parc. br. 6694, KO Donji grad)
3. Braće Radić 38 (kat. parc. br. 6720, KO Donji grad)
4. Braće Radić 56 (kat. parc. br. 6733, KO Donji grad)
5. Mirka Bogović 17 (kat. parc. br. 6669, KO Donji grad)
6. Mirka Bogović 21 (kat. parc. br. 7463/1, KO Donji grad)
7. Braće Radić 60 (kat. parc. br. 7464, KO Donji grad)
8. Braće Radić 66 (kat. parc. br. 7478, KO Donji grad)
9. Sonje Marinković 22 (kat. parc. br. 7479, KO Donji grad)
10. Braće Radić 72 (kat. parc. br. 7481, KO Donji grad)
11. Braće Radić 73 (kat. parc. br. 8185, KO Donji grad)
12. Braće Radić 88 (kat. parc. br. 8225, KO Donji grad)
13. Braće Radić 104 (kat. parc. br. 8246, KO Donji grad)
14. Stara škola,,Sonja Marinković" (kat. parc. br. 8099/2, KO Donji grad)
15. Rimokatolička crkva Sv. Đorđa (kat. parc. br. 8124, KO Donji grad)
16. Mirka Bogovića 22 (kat. parc. br. 6735, KO Donji grad).
4) Unutar prostorno kulturno-istorijske celine vrednovani su kao objekti od vrednosti:
1. Braće Radić 17 (kat. parc. br. 6695, KO Donji grad)
2. Braće Radić 21 (kat. parc. br. 6691, KO Donji grad)
3. Braće Radić 23 (kat. parc. br. 6690, KO Donji grad)
4. Braće Radić 27 (kat. parc. br. 6677, KO Donji grad)
5. Braće Radić 27a (kat. parc. br. 6675, KO Donji grad)
6. Braće Radić 28-30 (kat. parc. br. 6713/2, KO Donji grad)
7. Braće Radić 29 (kat. parc. br. 6671/1, KO Donji grad)
8. Braće Radić 33 (kat. parc. br. 6668, KO Donji grad)
9. Braće Radić 35 (kat. parc. br. 6667, KO Donji grad)
10. Braće Radić 36 (kat. parc. br. 6719/2, KO Donji grad)
11. Braće Radić 40 (kat. parc. br. 6721/1, KO Donji grad)
12. Braće Radić 44 (kat. parc. br. 6723/1, KO Donji grad)
13. Braće Radić 45a (kat. parc. br. 7501/1, KO Donji grad)
14. Braće Radić 46 (kat. parc. br. 6723/2, KO Donji grad)
15. Braće Radić 47 (kat. parc. br. 7499, KO Donji grad)
16. Braće Radić 48 (kat. parc. br. 6724, KO Donji grad)
17. Braće Radić 50 (kat. parc. br. 6729, KO Donji grad)
18. Braće Radić 52 (kat. parc. br. 6731, KO Donji grad)
19. Braće Radić 54 (kat. parc. br. 6732, KO Donji grad)
20. Braće Radić 61a (kat. parc. br. 8202, KO Donji grad)
21. Braće Radić 62 (kat. parc. br. 7468, KO Donji grad)
22. Braće Radić 63 (kat. parc. br. 8196, KO Donji grad)
23. Braće Radić 64 (kat. parc. br. 7470, KO Donji grad)
24. Braće Radić 70 (kat. parc. br. 7480, KO Donji grad)
25. Braće Radić 78 (kat. parc. br. 7493, KO Donji grad)
26. Braće Radić 80 (kat. parc. br. 7498/2, KO Donji grad)
27. Braće Radić 82, (kat. parc. br. 8215, KO Donji grad)
28. Braće Radić 84 (kat. parc. br. 8220, KO Donji grad)
29. Braće Radić 86 (kat. parc. br. 8222, KO Donji grad)
30. Braće Radić 96 (kat. parc. br. 8236, KO Donji grad)
31. Braće Radić 100 (kat. parc. br. 8239, KO Donji grad)
32. Braće Radić 106 (kat. parc. br. 8248, KO Donji grad)
33. Braće Radić 112 (kat. parc. br. 8254/2, KO Donji grad)
34. Mirka Bogovića 19 (kat. parc. br. 6670, KO Donji grad)
35. Ivana Gorana Kovačića 7 (kat. parc. br. 6696/1, KO Donji grad)
36. Mirka Bogovića 14 (kat. parc. br. 6672/1, 6672/2, KO Donji grad)
37. Mirka Bogovića 20 (kat. parc. br. 6734, KO Donji grad)
38. Trg Paje Kujundžića 4 (kat. parc. br. 8115, KO Donji grad).
5) Unutar prostorno kulturno-istorijske celine vrednovani su kao objekti od ambijentalne vrednosti:
1. Braće Radić 24 (kat. parc. br. 6710, KO Donji grad)
2. Braće Radić 25 (kat. parc. br. 6688, KO Donji grad)
3. Braće Radić 26 (kat. parc. br. 6711/1, KO Donji grad)
4. Braće Radić 27b (kat. parc. br. 6671/3, KO Donji grad)
5. Braće Radić 27b (kat. parc. br. 6671/2, KO Donji grad)
6. Braće Radić 34 (kat. parc. br. 6718, KO Donji grad)
7. Braće Radić 37 (kat. parc. br. 6666, KO Donji grad)
8. Braće Radić 37a (kat. parc. br. 6665, KO Donji grad)
9. Braće Radić 53 (kat. parc. br. 8209, KO Donji grad)
10. Braće Radić 55 (kat. parc. br. 8205, KO Donji grad)
11. Braće Radić 61 (kat. parc. br. 8201, KO Donji grad)
12. Braće Radić 92 (kat. parc. br. 8231, KO Donji grad)
13. Mirka Bogovića 24 (kat. parc. br. 6736/2, KO Donji grad)
14. Evgenija Kumičića 23 (kat. parc. br. 8214, KO Donji grad)
15. Sonje Marinković 29 (kat. parc. br. 7511, KO Donji grad)
16. Braće Radić 98 (kat. parc. br. 8238, KO Donji grad)
17. Braće Radić 108 (kat. parc. br. 8252, KO Donji grad).
6) Unutar prostorno kulturno-istorijske celine ostali objekti su:
1. Braće Radić 20 (kat. parc. br. 6759/2, KO Donji grad)
2. Braće Radić 22 (kat. parc. br. 6709/1, KO Donji grad)
3. Braće Radić 32 (kat. parc. br. 6716/2, KO Donji grad)
4. Braće Radić 42 (kat. parc. br. 6722, KO Donji grad)
5. Braće Radić 43 (kat. parc. br. 43097, KO Donji grad)
6. Braće Radić 48a (kat. parc. br. 6728, KO Donji grad)
7. Braće Radić 57 (kat. parc. br. 8204, KO Donji grad)
8. Braće Radić 59 (kat. parc. br. 8203, KO Donji grad)
9. Braće Radić 65 (kat. parc. br. 8195, KO Donji grad)
10. Braće Radić 67 (kat. parc. br. 43100, KO Donji grad)
11. Braće Radić 69 (kat. parc. br. 8191/1, KO Donji grad)
12. Braće Radić 75 (kat. parc. br. 8184, KO Donji grad)
13. Braće Radić 77 (kat. parc. br. 8183, KO Donji grad)
14. Braće Radić 90 (kat. parc. br. 8226, KO Donji grad)
15. Braće Radić 94 (kat. parc. br. 8232, KO Donji grad)
16. Braće Radić 102 (kat. parc. br. 8243, KO Donji grad)
17. Braće Radić 110 (kat. parc. br. 8254/1, KO Donji grad).
3. Granica prostorno kulturno-istorijske celine počinje severnim i zapadnim ivicama parcele broj 6759/2 (Ulica braće Radić 20), preseca parcelu 11838 (Ulica Zaharije Orfelina), nastavlja zapadnim ivicama parcela 6709/1, 6710, 6711/2, 6713/1, 6713/2 i 6173/3, preseca parcelu 6716/1 (Ulica Esperanto), nastavlja zapadnim ivicama parcela 6716/2, 6718, 6719/2, 6720, 6721/1, 6722, 6723/1, 6723/2, 6724, 6728, 6729 i 6731, zatim ide delom severne ivice parcele 6732, nastavlja severnom ivicom parcele 6735, pa onda ide zapadnom i južnom ivicom iste parcele (6735), nastavlja južnom ivicom parcele 6734, preseca parcelu 11865 (Ulica Mirka Bogovića), ide zapadnim ivicama parcela 43110, 7464, 7468, 7470, 7478 i 7479, preseca parcelu 11866 (Ulica Sonje Marinković), nastavlja zapadnim ivica parcela 7480, 7481, 7491, 7493 i 7498/1, preseca parcelu 11891 (Ulica Evgenija Kumičića), ide zapadnim ivicama parcela 8215, 8220, 8222, 8225, 8226, 8230, 8232, 43083, 8238, 8239, 8243, 8246, 8248, 8252, 8254/1 i 8254/2, nastavlja južnom ivicom iste parcele (8254/2), nastavlja istočnom ivicom parcele 8258/1, preseca parcelu 11936 (Ulica Blaška Rajića), pa ide dalje istočnim ivicama parcela 9823/2 i 9817/2, preseca parcelu 11893 (Ulica braće Radić), nastavlja delom južne ivice parcele 8123/1, zatim ide zapadnim, južnim i istočnim ivicama parcela 8116 i 8115 pa se vraća na deo južne i istočne ivice parcele 8123/1, i dalje nastavlja južnom i istočnom ivicom parcele 8099/2, pa nastavlja severnom ivicom iste parcele (8099/2), severnom ivicom parcele 8124, preseca ulicu 11886 (Ulica Dragiše Mišovića), ide dalje zapadnom ivicom parcele 8181/1, nastavlja istočnim ivicama parcela 8183, 8184, 8185, 4310, 8195, 8196, 8202, 8201, 8203, 8204, 8205, 8209, 8210 i 8213, preseca parcelu 11870 (Ulica Evgenija Kumičića), ide dalje istočnim ivicama parcela 7499, 7501/1, 43097 i 7511, preseca parcelu 11867/1 (Ulica Sonje Marinković), nastavlja istočnim ivicama parcela 6665, 6666, 6667 i 6669, preseca parcelu 11836 (Ulica Mirka Bogovića), ide dalje istočnim ivicama parcela 6671/1, 6672/1, 6675, 6677, 6688, 6690, 6691 i 6694, preseca parcelu 11835 (Ulica Ivana Gorana Kovačića), nastavlja južnim istočnim i severnim ivicama parcele 6696/1, istočnim ivicama parcela 6699/9 i 6708, preseca parcelu 11834 (Ulica Pavla Štosa), ide istočnom ivicom parcele 6112/1, preseca parcelu 11833 (Ulica braće Radić) i vraća se na severnu ivicu parcele 6759/2 odakle je i počela. Sve katastarske parcele nalaze se u okviru KO Donji grad u Subotici.
Prostorno kulturno-istorijska celina obuhvata prostor i objekte na katastarskim parcelama: 6665, 6666, 6667, 6668, 6669, 6670, 6671/1, 6671/2, 6671/3, 6672/1, 6672/2, 6675, 6677, 6688, 6690, 6691, 6694, 6695, 6696/1, 6709/2, 6710, 6711, 6713/2, 6713/3, 6716/2, 6718, 6719/2, 6720, 6721/1, 6722, 6723/1, 6723/2, 6724, 6728, 6729, 6731, 6732, 6733, 6734, 6735, 6759/2, 7463/1, 7464, 7468, 7470, 7478, 7479, 7480, 7481, 7491, 7493, 7498/1, 7498/2, 7499, 7501/1, 43097, 7511, 8115, 8124, 8183, 8184, 8185, 8190, 8191, 8192, 8195, 8196, 8201, 8202, 8203, 8204, 8205, 8209, 8210, 8213, 8215, 8220, 8221, 8222, 8225, 8226, 8230, 8231, 8232, 8236, 8238, 8239, 8243, 8246, 8248, 8252, 8254/1, 8254/2, u privatnoj svojini i parcela 8099/2 u javnoj svojini, te pripadajući deo ulica: 11833 (Ulica braće Radića), 11835 (Ulica Ivana Gorana Kovačića), 11838 (Ulica Zaharija Orfelina), 6716/1 (Ulica Esperanto), 11836, 11865 (Ulica Mirka Bogovića), 11866, 11867/1 (Ulica Sonje Marinković), 11870, 11891 (Ulica Evgenija Kumičića), i 8123/1 (Trg Paje Kujundžića) KO Donji grad, Subotica, u javnoj svojini. Sve katastarske parcele nalaze se u okviru KO Donji grad u Subotici.
Ukupna površina prostorne kulturno-istorijske celine je 9 ha 69 a i 81 m².
Granica zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine se kreće spoljnim ivicama katastarskih parcela same prostorne kulturno-istorijske celine i one se podudaraju svuda sem na tri lokacije: u Ulici Ivana Gorana Kovačića uz objekat pod brojem 7, obuhvaćena je katastarska parcela 6696/2; u Ulici Mirka Bogovića obuhvaćene su parcele: 6673, 6662, 7462, 7463/2 i 6736/2; na Trgu Paje Kujundžića, parcele 8114/2, 8116 i 8118 uz objekat na Trgu Paje Kujundžića 4. Sve katastarske parcele nalaze se u okviru KO Donji grad u Subotici.
Granica zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine počinje severnim i zapadnim ivicama parcele broj 6759/2 (Ulica Braće Radića 20), preseca parcelu 11838 (Ulica Zaharije Orfelina), nastavlja zapadnim ivicama parcela 6709/1, 6710, 6711/2, 6713/1, 6713/2 i 6173/3, preseca parcelu 6716/1 (Ulica Esperanto), nastavlja zapadnim ivicama parcela 6716/2, 6718, 6719/2, 6720, 6721/1, 6722, 6723/1, 6723/2, 6724, 6728, 6729 i 6731, zatim ide delom severne ivice parcele 6732, nastavlja severnom ivicom parcele 6735, onda delom zapadne ivice iste parcele (6735), preseca parcelu 11838 (Ulica Zaharije Orfelina), nastavlja severnom i zapadnom ivicom parcele 6736/2, preseca parcelu 11865 (Ulica Mirka Bogovića), ide zapadnim ivicama parcela 7462, 7464, 7468, 7470, 7478 i 7479, preseca parcelu 11866 (Ulica Sonje Marinković), nastavlja zapadnim ivicama parcela 7480, 7481, 7491, 7493 i 7498/1, pa preseca parcelu 11891 (Ulica Evgenija Kumičića), ide zapadnim ivicama parcela 8215, 8220, 8222, 8225, 8226, 8230, 8232, 43083, 8238, 8239, 8243, 8246, 8248, 8252, 8254/1 i 8254/2, nastavlja južnom ivicom iste parcele (8254/2), nastavlja istočnom ivicom parcele 8258/1, preseca parcelu 11936 (Ulica Blaška Rajića), pa ide dalje istočnim ivicama parcela 9823/2 i 9817/2, preseca parcelu 11893 (Ulica braće Radić), nastavlja delom južne ivice parcele 8123/1, pa prelazi na zapadnu i južnu ivicu parcele 8114/2, pa nastavlja južnim ivicama parcela 8816, 8815 i 8818, pa se vraća na deo južne i istočne ivice parcele 8123/1, i dalje nastavlja južnom i istočnom ivicom parcele 8099/2, nastavlja severnom ivicom iste parcele (8099/2), severnom ivicom parcele 8124, preseca ulicu 11886 (Ulica Dragiše Mišovića), ide dalje zapadnom ivicom parcele 8181/1, nastavlja istočnim ivicama parcela 8183, 8184, 8185, 4310, 8195, 8196, 8202, 8201, 8203, 8204, 8205, 8209, 8210 i 8213, preseca parcelu 11870 (ulica Evgenija Kumičića), ide dalje istočnim ivicama parcela 7499, 7501/1, 43097 i 7511, preseca parcelu 11867/1 (Ulica Sonje Marinković), nastavlja istočnim ivicama parcela 6665 i 6666, delom južne ivice parcele 6667, južnim i istočnim ivicama parcele 6662, preseca parcelu 11836 (Ulica Mirka Bogovića), ide dalje istočnim i severnim ivicama parcele 6673, nastavlja istočnim ivicama 6675, 6677, 6688, 6690, 6691 i 6694, preseca parcelu 11835 (Ulica Ivana Gorana Kovačića), ide južnim i istočnim ivicama parcele 6696/2, nastavlja istočnim i severnim ivicama parcele 6696/1, istočnim ivicama parcela 6699/9 i 6708, preseca parcelu 11834 (Ulica Pavla Štosa), ide istočnom ivicom parcele 6112/1, preseca parcelu 11833 (Ulica braće Radić) i vraća se na severnu ivicu parcele 6759/2 odakle je i počela. Sve katastarske parcele nalaze se u okviru KO Donji grad u Subotici.
Zaštićena okolina prostorno kulturno-istorijske celine obuhvata prostor i objekte na sledećim katastarskim parcelama: 6696/2, 6673, 6662, 7462, 7463/2 i 6736/2, 8114/2, 8116 i 8118 KO Donji grad, Subotica, u privatnoj svojini, te pripadajući deo ulica: 11835 (Ulica Ivana Gorana Kovačića), 11838 (Ulica Zaharija Orfelina), 11836, 11865 (Ulica Mirka Bogovića) KO Donji grad, Subotica, u javnoj svojini.
Prostorno kulturno-istorijska celina sa zaštićenom okolinom obuhvata delove 11 građevinskih blokova. Unutar blokova nalazi se 89 objekata na uličnom frontu, od čega je jedan spomenik kulture, 71 objekat ima spomenička svojstva, odnosno predstavljaju objekte od vrednosti, a 17 je ostalih objekata.
Površina zaštićene okoline iznosi 2 ha, 85 a i 12 m2. Ukupna površina prostorno kulturno-istorijske celine sa zaštićenom okolinom iznosi oko 12 ha, 54 a i 93 m2.
4. Prostorno kulturno-istorijska celina je u vlasništvu više lica.
Zaštićena okolina prostorno kulturno-istorijske celine je u vlasništvu više lica.
5. U pisanim izvorima, Subotica se prvi put javlja krajem 14. veka. Posle pada mađarske srednjovekovne države, dolazi pod vlast Osmanlija, da bi je krajem 17. veka osvojili Habzburzi. Dugogodišnje ratovanje potpuno je opustošilo međurečje Dunava i Tise. Da bi osigurao novoosvojene teritorije, bečki dvor je uz reke Moriš i Tisu formirao tzv. Vojnu granicu, u čiji sastav ulazi i Subotica. Sa ciljem da se obnovi život, u graničnom pojasu naseljava se stanovništvo iz okolnih oblasti. Sa istoka i juga dolazi pravoslavno srpsko, a sa zapada katoličko bunjevačko. Pridošlice su većinskog slovenskog porekla, ali pored njih ima Mađara, Nemaca, Jevreja i drugih.
Sredinom 18. veka, nakon razvojačenja Potisko-pomoriške vojne granice, Subotica je priključena Bačko-bodroškoj županiji. Grad je 1779. godine od bečkog dvora i carice Marije Terezije dobio titulu slobodnog kraljevskog grada (Maria Theresiopolis) i kolektivno plemstvo, sa svim pravima koji iz pripadnosti njemu proističu. Dobijanjem titule slobodnog kraljevskog grada Subotica, među mnogim podobnostima, stiče pravo i na ubiranje carina od robe koja stiže na njene pijace. Da bi odgovorio novom zadatku, gradski magistrat podiže sedam carinarnica na ulazu glavnih puteva koji vode u centar grada - od kojih je jedan i današnja Ulica braće Radić.
Formiranje ulice započelo je već u prvim godinama posle naseljavanja, u drugoj polovini 18. veka. Protezala se u jugoistočnom delu grada, uz levu obalu močvarnih livada Mlake i povezivala centar grada sa carinarnicom na južnom obodu naselja, koju meštani nazivaju Petrovaradinskom kapijom. Konture ulice kao i buduće parcele (mada su nepravilnog oblika) naziru se već na prvoj detaljnoj karti grada iz 1787. godine. Na početku predmetnog dela ulice nalazila se suvača, dok su parcele izduženog oblika, sa kućama podužno postavljenim na parcelu, tipa "panonske kuće". U 19. veku je izvršena regulacija parcela i zamena postojećih kuća novim, u delu bliže centru "građanskim" kućama poprečno postavljenim na parcelu, dok je u južnom delu zadržan "panonski tip" gradnje trodelnih kuća od naboja. Najveći broj današnjih objekata u Ulici braće Radić je izgrađen između 1880. i 1940. godine. Objekti sa kraja 19. veka nose obeležja neorenesanse i neobaroka, s početka 20. veka secesije, dok se od 1930. godine grade objekti moderne bezornamentalne arhitekture svedenih linija.
Najraniji naziv ulice, Petrovaradinski put, potiče verovatno iz perioda kada je ulica nastala. Ovo ime ulica je zadržala sve do druge polovine 19. veka, a od tada nosi ime mađarskog političara i revolucionara Mikloša Vešelenjija (Wesselényi Miklós) - Wesselenzy ut. Posle Prvog svetskog rata, kada je Subotica ušla u okvir Kraljevine Srbije, a onda i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ulica je dobila ime po Paji Kujundžiću, subotičkom katoličkom svešteniku koji se tokom druge polovine 19. veka istakao u borbi za bunjevačka nacionalna prava. Posle Drugog svetskog rata ulica je dobila svoj današnji naziv - po braći Radić, uglednim trgovcima koji su živeli krajem 19. veka. Jovan i Dušan Radić su bili i veliki narodni dobrotvori koji su svojom zadužbinom ili jednokratnim pomoćima pomagali najznačajnije ustanove kulture i obrazovanja Srba u južnoj Ugarskoj, prvenstveno Maticu srpsku i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, osnovne škole u Subotici, obližnjoj Kelebiji i Aleksandrovu, Srpsku čitaonicu u Subotici i druge javne ustanove.
Prostorno kulturno-istorijska celina poseduje urbanističke, arhitektonsko-stilske i kulturno-istorijske vrednosti kao svedočanstvo kulturnog, prosvetnog i duhovnog života građanstva u Habzburškoj, odnosno Austro-Ugarskoj monarhiji od kraja 18. do početka 20. veka, kao i njen dalji razvoj u periodu Kraljevine Jugoslavije. Sa građanskim graditeljskim nasleđem i istorijom prostora ostvaruje sliku građanskog kulturnog nasleđa nastalog u kontinuitetu od kraja 18. veka do danas, jedinstvenu ulicu koja predstavlja značajno svedočanstvo razvoja stambene arhitekture, od trodelne seoske do građanske kuće. Ulica je organizovana prema administrativnim merama i propisima 18. veka u Habzburškoj monarhiji, sa autentičnim tipskim zgradama koje su građene u kontinuitetu od kraja 18. veka do danas, kao i dve crkve: rimokatoličkom Svetog Đorđa i Evangeličkom crkvom, koje su obe izgrađene početkom 20. veka. Izdvaja je i to što veliku većinu kuća čine prizemljuše (sem malog broja izuzetaka kao što su objekti u Braće Radića 17, 21, 27a, 30, 32, 37, 44, 45a, 51-53, 77, Stare škole u ulici Dragiše Mišovića 23, i kuće u Ivana Gorana Kovačića 7). Bez obzira na spratnost sve kuće su izgrađene na regulacionoj liniji ulice, pa gotovo u potpunosti zatvaraju ulični front, sa očuvanim autentičnim izgledom i parcelacijom. Ulica poseduje sve karakteristike jasno definisanog prostora karakterističnog za Suboticu, koji može da ilustruje glavne urbanističko-arhitektonske elemente regiona i grada, te predstavlja jedinu očuvanu istorijsku stambenu ulicu sa ostvarenim kontinuitetom kulturnih, istorijskih i graditeljsko-tehničkih vrednosti na prostoru grada Subotice, šire gledano i na prostoru Bačke i čitave Vojvodine. Osim građevina ulica čuva i izvorni način popločanja klinker opekom i obostrani drvored koji svedoče da je zadržala sve elemente karakteristične za period od druge polovine 19. veka do 1940. godine, kada se i zida najveći broj kuća u njoj. Jedinstvenost prostorno kulturno-istorijske celine ogleda se u tome što nema sličnih primera očuvanosti urbanog tkiva takvog opsega i vremenskog trajanja u široj regiji kao što je slučaj sa Ulicom braće Radić u Subotici.
Ulica braće Radić u Subotici značajan je primer gradske stambene arhitekture i urbanističkog uređenja u periodu od kraja 18. do prve polovine 20. veka i predstavlja značajan istorijski, kulturni i graditeljski doprinos ne samo grada Subotice, već i šire regije Bačke i Vojvodine u celini.
6. Kategorija spomenika kulture je kulturno dobro od velikog značaja (kulturno dobro II kategorije).
7. Utvrđuju se sledeće mere zaštite prostorno kulturno-istorijske celine:
1) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnog kulturnog dobra:
- očuvanje zatečene istorijske urbane matrice, blokova, ulica i trgova;
- očuvanje postojeće parcelizacije kao jedne od vrednosti prostorno kulturno-istorijske celine i nemogućnost spajanja parcela, kao ni funkcionalnog spajanja objekata na različitim parcelama;
- očuvanje postojećih regulacionih i građevinskih linija;
- očuvanje ivične blokovske izgradnje na parceli, kao nasleđenog tipa građenja;
- očuvanje unutrašnjih dvorišta sa autentičnim dvorišnim objektima (koji sa glavnim objektom čine jedinstvenu celinu);
- očuvanje vertikalne regulacije, odnosno postojeće linije potkrovnih venaca i kota slemena krovova;
- očuvanje ili restauracija originalnog izgleda, stilskih karakteristika, dekorativnih elemenata, spoljašnje stolarije i autentičnog kolorita objekata od posebne vrednosti i vrednosti;
- očuvanje proporcijskih odnosa na fasadama objekata, kao i otvora na fasadama;
- korišćenje prostora prostorno kulturno-istorijske celine primarno za stambene, a samo izuzetno za poslovne, stambeno-poslovne ili poslovno-stambene namene, a može se dozvoliti i korišćenje objekata za male tradicionalne zanatske radionice bez ispuštanja štetnih supstanci;
- unutrašnja dvorišta urediti u zavisnosti od namene objekta, kao dvorišta zatvorenog tipa u funkciji vlasnika objekta; a dvorišta otvorenog tipa, funkcionalno pripojena ulici i međusobno povezana (ako su susedna dvorišta takođe otvorenog tipa) parterno rešiti i unutar njih ukloniti neadekvatne pomoćne objekte;
- rekonstrukcija ili zamena postojećih dvorišnih objekata ne sme znatnije povećavati već postignuti stepen izgrađenosti za više od 15 procenata; visina dvorišnih objekata ne sme prelaziti visinu dvorišnih krila glavnog objekta koji se zadržava i štiti;
- svi zemljani radovi na teritoriji prostorne kulturno-istorijske celine uslovljavaju se prethodnim zaštitnim arheološkim iskopavanjima, arheološkim praćenjem i dokumentovanjem;
- očuvanje i dopuna postojećeg vrednog zelenila na javnim površinama ulica i trgova, zatim unutrašnjih dvorišta, prostora oko javnih objekata, kao i u portama sakralnih objekata, jer predstavljaju sastavni deo ambijenta;
- izrada studije za omogućavanje pristupa licima sa posebnim potrebama javnim objektima;
- reklame i table sa imenima značajnih ličnosti koje su živele u objektima, osvetljenje i dr. na fasadama mogu se postaviti samo prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a prema važećim republičkim i gradskim propisima;
- na dvorišne fasade mogu se postavljati klima uređaji i drugi tehnički uređaji i instalacije samo uz pribavljene uslove i saglasnost nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a prema važećim republičkim i gradskim propisima i aktima;
- parterno opremanje i uređenje prostora vršiti prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
- zadržati postojeće popločanje (žuta klinker opeka i kamena kocka 10 x 10 cm), naročito nakon popravki instalacija ispod kolovoza i trotoara originalna opeka i kocka mora biti vraćena;
- postavljanje elemenata urbanog mobilijara izvoditi prema posebnom projektu "urbane opreme" u skladu sa stilskim obeležjima ambijenta a izrađenom prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
- redovno održavanje svih spomen-obeležja u ispravnom i dostojanstvenom stanju;
- za uređenje javnih prostora (ulica, trgova) unutar prostorno kulturno-istorijske celine preporučuje se sprovođenje urbanističko-arhitektonskih konkursa.
1a) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnog kulturnog dobra za objekte vrednovane kao objekti od posebne vrednosti
- očuvanje autentičnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primenjenih materijala i konstruktivnog sklopa;
- očuvanje ili restauracija izvornog izgleda kompozicije, stilskih karakteristika, dekorativnih elemenata i autentičnog kolorita objekata;
- očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera (dekorativnog moleraja, peći, gipsane plastike i sl.);
- osavremenjivanje objekata, u cilju boljeg korišćenja, bez nadgradnje objekata je dozvoljeno i poželjno, što podrazumeva sledeće intervencije:
(a) uvođenje savremenih instalacija, pod uslovom da ne naruše enterijerske vrednosti objekta;
(b) uređenje potkrovlja, osim kod sakralnih objekata, moguće je isključivo u postojećem gabaritu krova, sa pristupom iz postojećeg stepenišnog prostora ili neke druge prostorije najviše etaže, ako se time ne narušava izvorno funkcionalno rešenje objekta; osvetljenje ostvariti putem krovnih prozora orijentisanih prema dvorišnom prostoru, a prema uličnom delu moguće je otvaranje krovnih prozora u ravni krova, i to samo ako se time ne narušava estetika i sklad izvornog izgleda objekta;
(v) uređenje podruma se dozvoljava u slučaju ako se time ne narušavaju osnovne vrednosti objekta i njegova stabilnost; izvršiti prethodna ispitivanja tla i noseće konstrukcije objekta u slučaju spuštanja nivelete poda; obavezna je izrada elaborata zaštite susednih objekata; pristup podrumu je moguće ostvariti iz postojećeg stepenišnog prostora, iz druge prostorije ili iz dvorišta, ali samo ako se time ne narušavaju stabilnost i vrednosti objekta;
(g) dvorišna krila glavnog objekta izuzetno mogu biti dograđena i to do visine uličnog krila, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je izvornim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu izgradnju; dvorišne dogradnje jedinstveno rešiti za čitavu parcelu kako bi se ostvarila jedinstvena estetska celina;
(d) kod slobodnostojećih objekata i istorijskih sakralnih objekata ne dozvoljava se dogradnja dvorišnih delova;
(đ) otvaranje portala i izloga moguće je na uličnim fasadama objekata samo u slučaju restauracije izvornog izgleda objekta;
(e) ostale intervencije (otvaranje novih prozora, vrata i sl.) moguće su samo u dvorišnim delovima objekta i to samo ako se na taj način ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike, proporcijski odnosi i dr. Ove intervencije se isključuju, odnosno ne mogu se vršiti na objektima nepokretnih kulturnih dobara i slobodnostojećim objektima čije su sve fasade sagledive sa ulice;
(ž) portali i izlozi mogu biti izrađeni isključivo od drveta;
(z) ostali objekti na parceli ne podležu režimu glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa njihovim vrednovanjem, ali tako da ne ugroze glavni objekat; naknadno dograđeni neestetski delovi objekata i neadekvatni pomoćni objekti sa parcele i iz okruženja - koji nemaju spomenička svojstva - uklanjaju se; dvorišni objekti treba sa su u svemu usklađeni sa glavnim (uličnim) objektom;
(i) moguća je promena namene objekata, s tim da nove funkcije moraju biti primerene arhitekturi, postojećem funkcionalnom i konstruktivnom sklopu objekta, a u skladu sa vrednostima same prostorno kulturno-istorijske celine;
(j) obavezno pre pristupanja radovima izvršiti prethodne istraživačke radove, što podrazumeva istraživanje izvorne dokumentacije i istorijata objekta, utvrđivanje svih faza u izgradnji objekta, ispitivanje stabilnosti zdanja, sastava i kvaliteta materijala, analize vlage i soli, kako bi se utvrdili uzroci oštećenja objekta. Na osnovu rezultata ovih istraživačkih radova se opredeljuje za pristup radovima, tehnologiji i odabiru materijala;
(k) svi odabrani materijali moraju da udovoljavaju visokim zahtevima, moraju da imaju ateste, definisane tehničke karakteristike dobijene na osnovu ispitivanja, moraju biti kvalitetni, paropropusni, trajni, i da po karakteristikama odgovaraju izvornim odnosno postojećim materijalima na objektu. Kvalitetan završni sloj treba da ima što veću poroznost, a pri tome što veću vodoodbojnost. Visoki stepen prolaska vodene pare iz zida u atmosferu je jedna od najpoželjnijih osobina primenjenih završnih fasadnih materijala. Neophodna je postojanost maltera na mehaničke udare (pogotovo u predelu sokle) i postojanost boje na mehaničke dodire;
(l) parcijalna koloristička rešenja samo za deo fasade uvek moraju biti usklađena sa ostalim delom fasadnog platna, moraju biti identična, kako bi se ostvarila jedinstvena celina.
1b) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnog kulturnog dobra za objekte vrednovane kao objekti od vrednosti
- Za objekte od vrednosti važe iste uslovi kao i za objekte od posebne vrednosti. Izuzetno na njima je moguće otvaranje portala i izloga na uličnim fasadama objekata i to jedinstvenim tretiranjem čitave fasade; i to ako se na taj način ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike, proporcijski odnosi i ako je silaz ostvariv sa maksimalno dva stepenika upravno postavljena na objekat. Nisu dozvoljeni silazi paralelni sa fasadom. Izgled portala i izloga definisati prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
1v) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnog kulturnog dobra za objekte vrednovane kao objekti od ambijentalne vrednosti
- očuvanje autentičnog horizontalnog i vertikalnog gabarita,
- osavremenjivanje objekata u cilju boljeg korišćenja bez nadgradnje objekata je dozvoljeno, što podrazumeva sledeće intervencije: uvođenje savremenih instalacija, uređenje potkrovlja u postojećem gabaritu krova, uređenje podruma, dvorišna krila glavnog objekta izuzetno mogu biti dograđena i to do visine uličnog krila;
- preporučena je rekonstrukcija izvornog izgleda ako postoji adekvatna istorijska dokumentacija (projekti, fotografije, stare razglednice i sl.);
- u slučaju da se ne vrši rekonstrukcija izvornog izgleda objekta, izvršiti ujednačavanje svih otvora kako bi se ostvarila jedinstvena harmonična celina objekta;
- otvaranje portala i izloga moguće je na uličnim fasadama objekata i to jedinstvenim tretiranjem čitave fasade; i to ako se na taj način ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike, proporcijski odnosi i ako je ulaz/silaz ostvariv sa maksimalno dva stepenika upravno postavljena na objekat. Ne dozvoljavaju se silazi paralelni sa fasadom. Izgled portala i izloga definisati prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
- parcijalna koloristička rešenja samo za deo fasade uvek moraju biti usklađena sa ostalim delom fasadnog platna, kako bi se ostvarila jedinstvena celina.
1g) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnog kulturnog dobra za ostale objekte
- objekti koji nisu vrednovani kao objekti od posebne vrednosti, vrednosti i ambijentalne vrednosti, mogu biti adaptirani ili zamenjeni novim objektima prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, s tim da moraju ispunjavati sledeće uslove:
- u slučaju kada se gradi novi objekat:
a) očuvanje izgradnje u nizu na regulacionoj liniji, sa objektima postavljenim "na preko" - dužom stranom orijentisanom prema ulici, odnosno očuvanje ivične blokovske izgradnje;
b) usklađivanje novih objekata sa karakterom ambijenta i vrednostima urbanog i arhitektonskog nasleđa u pogledu dimenzija, dispozicije, proporcija, tipa gradnje i oblikovanja;
v) položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici, određen postojećom regulaciono-građevinskom linijom ulice, odnosno pripadajućeg bloka;
g) maksimalna spratnost interpolovanih objekata može iznositi P+1+Pk (maksimalna ukupna visina slemena ne može biti veća od 12 metara). U slučaju da se interpolovani objekat graniči sa objektom koji ima vrednosti, visinski gabarit novog objekta koji se interpoluje između dva objekta sa vrednostima određen je visinskim gabaritom susednih objekata, visinom venca, slemena krova i sl.; u slučaju da se interpolovani objekat ne graniči sa objektom koji ima vrednosti, visinski gabarit se određuje na osnovu visinskog gabarita najbližih objekata u okruženju koji su vrednovani kao objekti od vrednosti;
d) gabarit se po dubini rešava tako da odgovara gabaritu srušenog objekta, u slučaju da se novi objekat gradi uz objekat koji je vrednovan, dvorišnim krilima novog objekta prekriti zabatne i kalkanske zidove susednih objekata, a visine zabata i kalkanskih zidova ne mogu prelaziti visine zidova susednih objekata od vrednosti;
đ) po ugledu na postojeće graditeljsko nasleđe u okviru prostorne kulturno istorijske celine, za novi objekat formirati kolski ulaz zbog rešavanja parkiranja i garažiranja, iznošenja smeća, protivpožarne zaštite i sl.;
e) prilikom izgradnje novog objekta rešiti parkiranje i garažiranje unutar parcele, kao i hortikulturno uređenje njegovog okruženja;
ž) oblikovanje novoplaniranih objekata, kao i celokupno arhitektonsko delo (konstrukcija, funkcija), treba da nosi pečat svoga vremena; moraju biti dela savremene arhitekture po oblikovanju, da obezbeđuju kvalitetne uslove stanovanja, sa objektima u okruženju i njihovim vrednostima treba da čine skladnu celinu;
z) interpolovani objekti mogu biti pokriveni dvovodnim ili viševodnim krovovima; položaj slemena krova treba da bude približno na polovini širine trakta, nagib krovnih ravni ne sme biti strmiji od susednih sačuvanih objekata; u slučaju zamene niza objekata, nagib celog niza mora biti približan preovlađujućim u okviru prostorno kulturno-istorijske celine (u rasponu od 33-45o);
i) za spoljnu obradu novog objekta dozvoljena je upotreba materijala koji su primenjeni na postojećim objektima prostorne kulturno-istorijske celine, a koji imaju vrednost; kao i savremeni materijali koji ne odudaraju od zatečenih (keramika, gips, malter, kamen, plemeniti malteri, drvo, terakota, fasadna opeka), s tim da nije dozvoljena upotreba natur betona, ploča od lomljenog kamena, plastike i metala;
j) dvorišta otvorenog tipa adekvatno parterno urediti, popločati, ozeleniti i osvetliti;
k) svi odabrani materijali za izgradnju novih objekata moraju da udovolje visokim zahtevima, moraju da imaju ateste, definisane tehničke karakteristike dobijene na osnovu ispitivanja, moraju biti kvalitetni, paropropusni, trajni. Kvalitetan završni sloj treba da ima što veću parodifuznost, a pri tome što veću vodoodbojnost. Visoki stepen prolaska vodene pare iz zida u atmosferu je jedna od najpoželjnijih osobina primenjenih završnih fasadnih materijala. Neophodna je postojanost maltera na mehaničke udare (pogotovo u predelu sokle) i postojanost boje na mehaničke dodire;
l) za idejna rešenja novih objekata unutar prostorno kulturno-istorijske celine predlažemo da se raspiše konkurs na osnovu izdatih uslova nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
lj) u slučaju kada se gradi novi objekat može se izgraditi samo objekat 15% većih gabarita i istog zauzeća parcele kao objekat koji je srušen;
m) prilikom rešavanja podzemnih etaža, za svaku pojedinačnu lokaciju izvršiti ispitivanje podzemnih voda i uraditi elaborat zaštite susednih objekata;
- do izgradnje novog objekta, na postojećem objektu su moguće sve intervencije kao i na objektima od vrednosti, kao i ostale intervencije (otvaranje portala, izloga, na uličnoj fasadi i dr.). Intervencije moraju biti uslovljene celovitim tretiranjem čitavog objekta, tako da se ostvare kvalitetni proporcijski odnosi i estetska jedinstvenost objekta;
- u slučaju zadržavanja postojećeg objekta bez vrednosti koji ne narušavaju ambijent, primeniti sledeće mere zaštite:
a) očuvanje originalnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primenjenih materijala i konstruktivnog sklopa;
b) postavljanje krovnog pokrivača od klasičnog crvenog ili biber crepa, nisu dozvoljeni krovni pokrivači od bojenog crepa;
v) dozvoljavaju se dogradnje u dvorišnom delu ali tako da ne nadvisuju glavni objekat;
g) projektovanje izloga na uličnoj fasadi dozvoljava se uz jedinstveni tretman čitavog objekta, tako da se na taj način ostvare kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina objekta;
d) dozvoljava se uređenje potkrovlja sa osvetljenjem putem krovnih prozora.
2) stručne i tehničke mere zaštite radi obezbeđivanja nepokretnog kulturnog dobra od propadanja, oštećenja, uništenja i krađe:
- vođenje elektro i TT vodova i svih drugih kablova podzemnim putem;
- izgradnja i održavanje gradske kanalizacione mreže za odvod atmosferske vode i omogućavanje odvođenje vode od zaštićenih objekata;
- izgradnja i održavanje hidrantske mreže sa pristupima vatrogasnoj službi.
3) način obezbeđivanja korišćenja i dostupnosti nepokretnog kulturnog dobra javnosti;
- očuvanje javnog karaktera prostora prostorno kulturno-istorijske celine;
- dozvoljava se osavremenjivanje objekata, u cilju boljeg korišćenja, uvođenjem savremenih instalacija;
- dozvoljava se postavljanje rasvete i informativnih tabli sa podacima o prostorno kulturno-istorijskoj celini ili pojedinačnim objektima;
- dozvoljava se dekorativna rasveta objekata unutar prostorno kulturno-istorijske celine koju je potrebno rešavati prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
4) ograničenja i zabrane u pogledu raspolaganja kulturnim dobrom i njegove upotrebe, u skladu sa zakonom;
- za objekte u javnoj svojini u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini;
- zabrana kretanja kolovozom kamiona preko 3,5 tona nosivosti i teških građevinskih mašina.
5) ograničenja, odnosno zabrane izvođenja određenih građevinskih radova, promene oblika terena i korišćenja zemljišta u okviru zaštićene okoline nepokretnog kulturnog dobra, kao i promene namena pojedinih nepokretnih kulturnih dobara:
- zabrana korišćenja prostorno kulturno-istorijske celine načinima koji nisu u skladu sa njenom prirodom, namenom i značajem;
- zabrana radova i aktivnosti koji se mogu odraziti negativno na autentičnost i integritet prostorno kulturno-istorijske celine;
- zabranjuje se rušenje objekata od posebne vrednosti, od vrednosti i ambijentalne vrednosti;
- zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, volumenom ili gabaritom mogu ugroziti ili degradirati prostorno kulturno-istorijsku celinu i to pre svega objekata za više-porodično stanovanje - koji su u direktnoj suprotnosti sa karakterom celine;
- zabranjuje se izgradnja ravnih krovova i uvučenih spratova;
- zabranjuje se upotreba PVC i aluminijumske stolarije na objektima;
- zabranjuje se postavljanje klima uređaja i drugih tehničkih uređaja i instalacija na ulične fasade objekata;
- zabranjuje se izgradnja javnih parkinga, garaža, industrijskih objekata i benzinskih pumpi;
- zabrana postavljanja sredstava za masovno oglašavanje (bilborda) i telekomunikacionih antena (baznih stanica);
- zabrana odlaganja, skladištenja i deponovanja otpadnih i opasnih materija;
- zabrana delatnosti koja proizvode buku, ispuštaju mirise ili dim, u skladu sa komunalnim propisima koji regulišu ovu delatnost.
6) uklanjanje građevinskog ili drugog objekta čije postojanje ugrožava zaštitu ili korišćenje nepokretnog kulturnog dobra:
- uklanjanje vazdušnih vodova električne energije, telefonskih kablova i kablova za internet i kablovsku televiziju i postavljanje podzemnih;
- izmeštanje ili uklanjanje neprimerenih pomoćnih objekata koji su sagledivi sa ulice i narušavaju kulturno-istorijske ili estetske vrednosti prostorno kulturno-istorijske celine;
- uklanjanje zelenila koje je bez vrednosti, a zaklanja fasade ili ugrožava objekte u okviru prostorno kulturno-istorijske celine;
- uklanjanje ili adekvatno maskiranje elemenata razvodne mreže gasa na uličnim zidovima objekata sagledivim sa ulice;
- uklanjanje spoljnih jedinica klima uređaja sa fasadne strane objekata prema ulici.
Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine:
1) bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine:
- redovno i uredno održavanje zaštićene okoline;
- očuvanje zatečene urbane matrice;
- očuvanje regulacione linije ulica i objekata;
- očuvanje vertikalne regulacije objekata;
- dozvoljava se uređenje potkrovlja sa osvetljenjem putem krovnih prozora u ravni krova;
- dozvoljava se usklađivanje novih objekata sa karakterom ambijenta i vrednostima urbanog nasleđa u pogledu dimenzija, dispozicije, proporcija, zauzeća parcele, tipa gradnje i oblikovanja;
Za izgradnju novih objekata u zaštićenoj okolini:
a) visinski gabarit novog objekta koji se interpoluje između dva objekta, uskladiti sa visinskim gabaritom susednih objekata, visinom venca, slemena krova i sl.;
b) gabarit novog objekta se po dubini rešava tako da zauzeće parcele ne može biti više od 50%, u skladu sa funkcijom objekta; u slučaju da se novi objekat gradi uz objekat od vrednosti, visine zabata i kalkanskih zidova dvorišnih krila ne mogu prelaziti visine zidova objekata od vrednosti;
v) prilikom izgradnje novog objekta rešiti parkiranje i garažiranje unutar parcele, kao i hortikulturalno uređenje okruženja;
g) oblikovanje novoplaniranih objekata, kao i celokupno arhitektonsko delo (konstrukcija, funkcija), treba da nosi pečat svoga vremena;
d) interpolovani objekti mogu biti pokriveni dvoslivnim krovovima; u slučaju zamene niza objekata, nagib celog niza mora biti približan preovlađujućim u okviru prostorno kulturno-istorijske celine (u opsegu 33-45°);
đ) za spoljnu obradu novog objekta dozvoljena je upotreba materijala koji ne odudaraju od izvornih, primenjenih na postojećim objektima prostorno kulturno-istorijske celine (s tim što nije dozvoljena upotreba bele silikatne opeke, lomljenog kamena i vidljivih betonskih površina);
e) namena novih objekata u zaštićenoj okolini može biti: javna, stambena, poslovna i mešovita;
ž) na postojećim objektima su moguće intervencije (otvaranje portala, izloga, na uličnoj fasadi i dr.) jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta, tako da se na taj način ostvare kvalitetni proporcijski odnosi i estetska celina objekta;
z) postavljanje krovnog pokrivača od klasičnog crvenog ili biber crepa;
i) gradnja na praznim parcelama koje se nalaze u granicama zaštićene okoline dozvoljava se uz poštovanje navedenih mera i uz saglasnost nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
2) stručne i tehničke mere zaštite radi obezbeđivanja zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine od propadanja, oštećenja, uništenja i krađe:
- vođenje elektro i TT vodova i svih drugih kablova podzemnim putem;
- izgradnja i održavanje gradske kanalizacione mreže za odvod atmosferske vode i omogućavanje odvođenja vode od zaštićenih objekata;
- izgradnja i održavanje hidrantske mreže sa pristupima vatrogasnoj službi.
3) način obezbeđivanja korišćenja i dostupnosti zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine javnosti:
- očuvanje javnog karaktera prostora zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine;
- dozvoljava se osavremenjivanje objekata, u cilju boljeg korišćenja, uvođenjem savremenih instalacija;
- dozvoljava se dekorativna rasveta objekata unutar zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine koju je potrebno rešavati prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture;
- rešavanje odvođenja atmosferske i podzemne vode tako da ne ugrožavaju zaštićene objekte u prostorno kulturno-istorijskoj celini.
4) ograničenja i zabrane u pogledu raspolaganja zaštićenom okolinom prostorno kulturno-istorijske celine i njene upotrebe, u skladu sa zakonom:
- za objekte u javnoj svojini u skladu sa odredbama Zakona o javnoj svojini.
5) ograničenja, odnosno zabrane izvođenja određenih građevinskih radova, promene oblika terena i korišćenja zemljišta u okviru zaštićene okoline kulturnog dobra, kao i promene namena pojedinih nepokretnih kulturnih dobara:
- zabrana korišćenja zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine načinima koji nisu u skladu sa njenom prirodom, namenom i značajem;
- zabrana radova i aktivnosti koji se mogu odraziti negativno na autentičnost i integritet prostorno kulturno-istorijske celine;
- zabranjuje se rušenje objekata od posebne vrednosti, od vrednosti i ambijentalne vrednosti;
- zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, volumenom ili gabaritom mogu ugroziti ili degradirati prostorno kulturno-istorijsku celinu i to pre svega objekata za više-porodično stanovanje - koji su u direktnoj suprotnosti sa karakterom celine;
- zabranjuje se izgradnja ravnih krovova i uvučenih spratova;
- zabranjuje se upotreba PVC i aluminijumske stolarije na objektima;
- zabranjuje se postavljanje klima uređaja i drugih tehničkih uređaja i instalacija na ulične fasade objekata;
- zabranjuje se izgradnja javnih parkinga, garaža, industrijskih objekata i benzinskih pumpi; izuzetno lokacija novih parkinga moguća je u delovima blokova koji podležu delimičnoj urbanoj rekonstrukciji, a u svemu prema uslovima nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, s tim da novi parkinzi moraju biti projektovani u unutrašnjosti dvorišta - van javno dostupnih površina, bez mogućnosti da se sagledaju sa ulice;
- zabrana postavljanja sredstava za masovno oglašavanje (bilborda) i telekomunikacionih antena (baznih stanica);
- zabrana odlaganja, skladištenja i deponovanja otpadnih i opasnih materija;
- zabrana delatnosti koja proizvode buku, ispuštaju mirise ili dim, u skladu sa komunalnim propisima koji regulišu ovu delatnost.
6) uklanjanje građevinskog ili drugog objekta čije postojanje ugrožava zaštitu ili korišćenje nepokretnog kulturnog dobra:
- uklanjanje vazdušnih vodova električne energije, telefonskih kablova i kablova za internet i kablovsku televiziju i postavljanje podzemnih;
- uklanjanje zelenila koje je bez vrednosti, a zaklanja fasade ili ugrožava objekte u okviru zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine;
- uklanjanje ili adekvatno maskiranje elemenata razvodne mreže gasa na uličnim zidovima objekata sagledivim sa ulice;
- uklanjanje spoljnih jedinica klima uređaja sa fasadne strane objekata prema ulici.
8. Grafički prikaz prostorno kulturno-istorijske celine i njegove zaštićene okoline sa objektima koji se u njoj nalaze, sa katastarskim i zemljišno-knjižnim podacima, u prilogu je ove odluke i čini njen sastavni deo.
9. Donošenjem ove odluke prestaje da važi Odluka Vlade Republike Srbije 05 broj 633-6732/2019 od 11. jula 2019. godine o proglašenju Ulice braće Radić za prostorno kulturno-istorijsku celinu ("Službeni glasnik RS", broj 50/19).
10. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".