PRAVILNIKO KRITERIJUMIMA I POKAZATELJIMA VREDNOVANJA RADA GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA I JAVNOG TUŽIOCA("Sl. glasnik RS", br. 33/2024 i 45/2024) |
PREDMET I CILJ PRAVILNIKA
Pravilnikom o kriterijumima i pokazateljima za vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca (u daljem tekstu: Pravilnik) propisuju se kriterijumi i pokazatelji za vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u vršenju javnotužilačke funkcije, kriterijumi, merila i postupak vrednovanja predmeta po složenosti, način i postupak vrednovanja rada, postupak po prigovoru protiv odluke o vrednovanju rada i druga pitanja od značaja za vrednovanje.
Pravilnik ima za cilj uređivanje objektivnih i jedinstvenih kriterijuma, primenjivih i uporedivih pokazatelja, kao i nepristrasnog i kontroli podložnog postupka vrednovanja rada, koji će doprineti unapređenju rada javnog tužilaštva i profesionalnih kvaliteta glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.
Skraćeni izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) "Zakon" ima značenje Zakona o javnom tužilaštvu;
2) "Savet" ima značenje Visokog saveta tužilaštva;
3) "Poslovnik" ima značenje Poslovnika o radu Saveta;
4) "Vrednovanje rada" ima značenje ocenjivanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca;
5) "Komisija za vrednovanje" ima značenje Komisije Visokog saveta tužilaštva za vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca;
6) "Član Saveta" ima značenje člana Visokog saveta tužilaštva;
7) "Zadužen predmet" je predmet koji je prema upisniku dodeljen u rad nosiocu javnotužilačke funkcije;
8) "Obrađen predmet" je predmet u kome je nosilac javnotužilačke funkcije doneo tužilački akt;
9) Tužilački akti u osnovnim i višim javnim tužilaštvima i tužilaštvima posebne nadležnosti su:
- rešenje o zadržavanju,
- zahtev za prikupljanje ili pružanje potrebnih obaveštenja,
- naredba o pokretanju finansijske istrage,
- zahtev za privremeno oduzimanje imovine,
- naredba o zabrani raspolaganja i otuđenja prava korišćenja imovine,
- naredba o zabrani raspolaganja imovinom,
- naredba o privremenom oduzimanju pokretne imovine,
- zahtev za proširenje privremenog oduzimanja imovine,
- zahtev za trajno oduzimanje imovine,
- rešenje o odbacivanju krivične prijave,
- naredba o odlaganju krivičnog gonjenja,
- naredba o sprovođenju istrage,
- naredba o proširenju istrage,
- zapisnik o saslušanju okrivljenog,
- zapisnik o ispitivanju svedoka,
- poziv za saslušanje osumnjičenog ili za ispitivanje svedoka,
- naredba da se okrivljeni dovede,
- predlog za određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem,
- predlog za određivanjem mere zabrane napuštanja boravišta,
- predlog ili mišljenje o jemstvu,
- predlog ili mišljenje o određivanju mere zabrane napuštanja stana,
- predlog za pritvor,
- rešenje o određivanju statusa posebno osetljivog svedoka,
- zahtev sudu za određivanjem statusa zaštićenog svedoka,
- naredba o veštačenju,
- predlog za određivanje privremene mere obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi,
- predlog za preduzimanje posebnih dokaznih radnji,
- naredba o prekidu istrage,
- naredba o obustavi istrage,
- naredba o završetku istrage,
- naredba o dopuni istrage,
- sporazum o priznanju krivičnog dela,
- sporazum o svedočenju okrivljenog,
- sporazum o svedočenju osuđenog,
- optužnica,
- optužni predlog,
- predlog za izricanje mere bezbednosti prema neuračunljivim licima,
- nacrt optužnog akta upućen nižem javnom tužilaštvu,
- službena beleška o izmeni ili odustanku od optužbe,
- žalba na presudu ili rešenje,
- službena beleška o odustanku ili odricanju od žalbe i o razlozima za neizjavljivanje žalbe,
- inicijativa ili mišljenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti,
- mišljenje o vanrednim pravnim lekovima,
- rešenje po podnetom prigovoru oštećenog,
- rešenje po podnetom prigovoru okrivljenog ili njegovog branioca u istrazi,
- zahtev ili mišljenje za opozivanje uslovne osude,
- zahtev ili mišljenje za izricanje jedinstvene kazne,
- zahtev ili mišljenje za ublažavanje kazne,
- zahtev ili mišljenje za ponavljanje krivičnog postupka,
- zahtev i mišljenje po podnetom zahtevu za rehabilitaciju;
- mišljenje o predlogu za uslovni otpust,
- rešenje o zahtevu za izuzeće,
- mišljenje o sukobu nadležnosti između sudova,
- predlog za rešavanje sukoba nadležnosti,
- rešenje o devoluciji ili supstituciji,
- odluka po podnetoj pritužbi na rad nosioca javnotužilačke funkcije,
- zamolnica za pružanje međunarodne pravne pomoći,
- odluka o prihvatanju preduzimanja radnji po zahtevu za pružanje međunarodnopravne pomoći,
- odluka da se ne preduzme krivično gonjenje nakon proučavanja ustupljenih dokaza od strane tužilaštava stranih država,
- odluka o preuzimanju gonjenja po zamolnici strane države,
- odluke po zahtevima za informacije od javnog značaja,
- predlog da se pokrene pripremni postupak prema maloletniku,
- predlog da se postupak prema maloletniku obustavi zbog necelishodnosti krivičnog gonjenja,
- predlog da se maloletniku izrekne krivična sankcija,
- rešenje kojim se nalaže ispunjenje vaspitnog naloga,
- službena beleška kojom je odlučeno da nema mesta pokretanju krivičnog postupka,
- zahtev za pokretanje prekršajnog postupka,
- tužba za utvrđenje postojanja braka,
- tužba za poništenje ništavnog braka,
- tužba radi poništenja priznanja očinstva,
- tužba za zaštitu prava deteta,
- tužba za lišenje roditeljskog prava,
- tužba za poništenje usvojenja,
- tužba za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, ili za produženje mere zaštite od nasilja u porodici,
- zahtev za zabranu statusne promene pravnog lica,
- zahtev za privremenu meru obezbeđenja iz člana 44. Zakona o krivičnoj odgovornosti pravnog lica; i
- drugi akti predviđeni posebnim zakonima.
U apelacionim javnim tužilaštvima, pored navedenih akata, tužilačkim aktima smatraju se i:
- predlog po žalbi,
- obrazloženo mišljenje o podnetoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti,
- mišljenje o elaboratu o rehabilitaciji,
- odluke u predmetima sa elementima korupcije,
- odluke povodom zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela,
- davanje obaveštenja u vezi sa poslaničkim pitanjima,
- davanje obaveštenja po traženju Ministarstva nadležnog za pravosuđe;
10) Period vrednovanja rada je rok u kom se rad nosioca javnotužilačke funkcije redovno ili vanredno ocenjuje;
11) Optužni akti su optužnica, optužni predlog, predlog za izricanje vaspitne mere prema maloletnom licu, predlog za izricanje mere bezbednosti prema neuračunljivom licu.
Sve imenice upotrebljene u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose. Generička upotreba muškog gramatičkog roda u ovom tekstu ne isključuje rodno osetljiv jezik u aktima Saveta.
Vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca predstavlja osnov za izbor i za obaveznu obuku nosilaca javnotužilačke funkcije.
Visoki savet tužilaštva i Pravosudna akademija zajednički utvrđuju individualizovani program obavezne obuke za nosioce javnotužilačke funkcije čiji je rad vrednovan ocenom "nezadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju".
Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca vrši komisija koju imenuje Visoki savet tužilaštva sastavljena od tri člana, u kojoj javni tužioci višeg stepena vrednuju rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca nižeg stepena.
Komisija za vrednovanje sastoji se od tri člana i zamenika člana iz reda javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva.
Visoki savet tužilaštva može da formira uža radna tela u sastavu Komisije za vrednovanje na nivou apelacionih javnih tužilaštva za obavljanje pripremnih poslova iz nadležnosti Komisije za vrednovanje.
Način i organizacija rada Komisije i užih radnih tela uređuje se poslovnikom.
Vrednovanje rada se vrši u transparentnom postupku, koji se zasniva na objektivnim i jedinstvenim kriterijumima.
Prilikom vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca zabranjena je diskriminacija i sukob interesa po bilo kom osnovu.
KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE RADA
Kriterijumi za vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca su:
1. stručno znanje i sposobnost njegove primene,
2. sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja,
3. sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima,
4. veština raspravljanja i saslušavanja,
5. sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja,
6. sposobnost organizovanja i rukovođenja javnotužilačkog posla,
7. preuzimanje dodatnih poslova i zaduženja.
Pokazatelji za vrednovanje preciznije su utvrđeni u okviru svakog kriterijuma.
Prilikom vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca uzima se u obzir složenost predmeta utvrđena u skladu sa odredbama Pravilnika.
Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca izražava se ocenom.
Vrednovanje rada vrši se na taj način što se za svaki kriterijum predviđen Pravilnikom utvrdi pojedinačna ocena na osnovu kojih se donosi ocena vrednovanja rada.
Pojedinačne ocene za kriterijume za vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca su:
1. "izuzetno uspešno",
2. "uspešno",
3. "zadovoljava",
4. "ne zadovoljava".
Ocene vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca su:
1. "izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju",
2. "uspešno obavlja javnotužilačku funkciju",
3. "zadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju"
4. "nezadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju".
Rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca redovno se vrednuje jednom u tri godine.
Rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca može se na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva vrednovati vanredno.
Visoki savet tužilaštva može doneti odluku o vanrednom vrednovanju rada:
1. prilikom izbora glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca u drugo ili više javno tužilaštvo,
2. na lični zahtev glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u slučaju odsustva sa rada više od ¾ perioda vrednovanja,
3. kada je glavni javni tužilac ili javni tužilac ocenjen ocenom "nezadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju",
4. u drugim slučajevima kada Visoki savet tužilaštva proceni da je to opravdano i neophodno.
Na postupak vanrednog vrednovanja rada shodno se primenjuju odredbe Pravilnika.
VREDNOVANJE RADA JAVNOG TUŽIOCA OSNOVNOG I VIŠEG JAVNOG TUŽILAŠTVA
KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE RADA
Kriterijumi za vrednovanje rada javnog tužioca u osnovnom i višem javnom tužilaštvu su:
1. stručno znanje i sposobnost njegove primene,
2. sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja,
3. sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima,
4. veština raspravljanja i saslušavanja,
5. sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja,
6. preuzimanje dodatnih poslova i zaduženja.
Javni tužioci u višem javnom tužilaštvu koji isključivo ili pretežno postupaju u predmetima po žalbi i prigovoru na odluke nižestepenog javnog tužioca vrednovaće se po pravilima vrednovanja koja se primenjuju na javnog tužioca u apelacionom javnom tužilaštvu.
POKAZATELJI STRUČNOG ZNANJA I SPOSOBNOSTI NJEGOVE PRIMENE
Stručno znanje i sposobnost njegove primene vrednuje se na osnovu pokazatelja, odnosno učešća pravnosnažnih osuđujućih presuda, sa kojima se izjednačavaju rešenje o izricanju vaspitne mere prema maloletniku i rešenje o izricanju mere bezbednosti, u ukupnom zbiru pravnosnažnih osuđujućih i oslobađajućih presuda donetih po optužnim aktima javnog tužioca u odnosu na svako lice u periodu vrednovanja rada.
Neće se uzimati u obzir oslobađajuća presuda:
a) doneta u predmetu u kom je javni tužilac podneo inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu koje je Vrhovni javni tužilac podneo zahtev za zaštitu zakonitosti;
b) koja je rezultat nejedinstvenog pravnog stava od strane drugostepenog suda ili ukoliko je takva odluka kasnije izmenjena;
v) doneta zbog promene zakona.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada ima više od 80% pravnosnažnih osuđujućih presuda u odnosu na svako lice.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada ima od 70% do 80% pravnosnažnih osuđujućih presuda u odnosu na svako lice.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada ima od 60% do 70% pravnosnažnih osuđujućih presuda u odnosu na svako lice.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu, koji je u periodu vrednovanja rada ima manje od 60% pravnosnažnih osuđujućih presuda u odnosu na svako lice.
POKAZATELJI SPOSOBNOSTI ANALITIČKOG MIŠLJENJA I REŠAVANJA PRAVNIH PITANJA
Sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja vrednuje se na osnovu pokazatelja potvrđenih optužnica od strane suda ili zakazanih glavnih pretresa po optužnim predlozima.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada ima do 10% optužnih akata opravdano vraćenih od strane suda.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada ima od 10% do 20% optužnih akata opravdano vraćenih od strane suda.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada ima od 20% do 40% optužnih akata opravdano vraćenih od strane suda.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu, koji je u periodu vrednovanja rada ima više od 40% optužnih akata opravdano vraćenih od strane suda.
POKAZATELJI SPOSOBNOSTI ZA DONOŠENJE ODLUKA U PRIMERENIM ROKOVIMA
Sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima vrednuje se na osnovu broja obrađenih predmeta javnog tužioca u odnosu na broj zaduženih predmeta u periodu vrednovanja rada.
Pojedinačna ocena utvrđuje se na osnovu proseka rezultata iz četvoromesečnih izveštaja o radu izrađenih u periodu vrednovanja rada.
Četvoromesečni izveštaj o radu izražava odnos broja zaduženih predmeta i broja obrađenih predmeta, koji su ekspedovani najkasnije 15 dana od isteka izveštajnog perioda.
Rezultati četvoromesečnih izveštaja upisuju se u list vrednovanja.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu, koji je u periodu vrednovanja rada obradio više od 80% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu, koji je u periodu vrednovanja rada obradio od 70% do 80% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada obradio od 60% do 70% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu, koji je u periodu vrednovanja rada obradio manje od 60% zaduženih predmeta.
POKAZATELJI VEŠTINE RASPRAVLJANJA I SASLUŠAVANJA
Veština raspravljanja vrednuje se na osnovu sposobnosti izlaganja uz korišćenje stručne argumentacije, prilagođavanja konkretnoj procesnoj situaciji i aktivnosti na suđenju.
Veština saslušavanja vrednuje se na osnovu sposobnosti da se sprovedu dokazne radnje na visokom profesionalnom nivou uz poštovanje ličnosti i dostojanstva učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže izuzetno razumljivo koristeći stručnu argumentaciju, uspešno se prilagođava konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan, na visokom profesionalnom nivou sprovodi dokazne radnje i poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže razumljivo i stručno obrazloženo, prilagođava se izmenjenoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan kada je to neophodno, uspešno sprovodi dokazne radnje i iskazuje poštovanje i razumevanje prema učesnicima u postupku.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže razumljivo, delimično se prilagođava izmenjenoj procesnoj situaciji, na suđenju je delimično aktivan, zadovoljavajuće sprovodi dokazne radnje i u dovoljnoj meri iskazuje poštovanje i razumevanje prema učesnicima u postupku.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže nerazumljivo i bez stručne argumentacije, ne prilagođava se izmenjenoj procesnoj situaciji, na suđenju nije aktivan, nezadovoljavajuće sprovodi dokazne radnje i ne poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
POKAZATELJI SPOSOBNOSTI USMENOG I PISMENOG IZRAŽAVANJA I ARGUMENTOVANJA
Sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja vrednuje se na osnovu pokazatelja kvaliteta obrazlaganja tužilačkih akata i preciznosti i pismenosti tužilačkih akata.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izuzetno kvalitetno obrazlaže tužilačke akte i ne postoje primedbe na preciznost i pismenost u obrazlaganju tužilačkih akata.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada kvalitetno obrazlaže tužilačke akte i ne postoje suštinske primedbe na preciznost i pismenost u obrazlaganju tužilačkih akata.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu kod koga u periodu vrednovanja rada postoje malobrojne i suštinske primedbe na kvalitet, preciznost i pismenost u obrazlaganju tužilačkih akata.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu kod koga u periodu vrednovanja rada postoje mnogobrojne i suštinske primedbe na kvalitet, preciznost i pismenost u obrazlaganju tužilačkih akata.
POKAZATELJI PREDUZIMANJA DODATNIH POSLOVA I ZADUŽENJA
Preduzimanje dodatnih poslova i zaduženja vrednuje se na osnovu pokazatelja učešća javnog tužioca kao predavača na seminarima i drugim oblicima obuke, objavljivanja stručnih radova, sticanja naučnog zvanja i učešća u radnim grupama za izradu propisa ili strateških dokumenata.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada učestvovao kao predavač na seminarima i drugim oblicima obuke, ili je objavio najmanje dva stručna rada, ili je stekao naučno zvanje, ili je učestvovao u radnim grupama za izradu dva ili više propisa ili strateških dokumenata.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada objavio najmanje jedan stručni rad, ili je učestvovao u radnoj grupi za izradu propisa ili strateških dokumenata ili je učestvovao na seminarima i drugim oblicima obuke.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada izrazio inicijativu pisanim putem za učešće na seminarima i drugim oblicima obuke.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada nije imao stručnih aktivnosti ili neopravdano odbija poziv za članstvo u radnim grupama za izradu propisa, ili ako neopravdano ne učestvuje na seminarima i drugim oblicima edukacije.
VREDNOVANJE RADA JAVNOG TUŽIOCA APELACIONOG JAVNOG TUŽILAŠTVA
KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE RADA
Kriterijumi za vrednovanje rada javnog tužioca apelacionog javnog tužilaštva su:
1. stručno znanje i sposobnost njegove primene,
2. sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja,
3. sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima,
4. sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja,
5. preuzimanje dodatnih poslova i zaduženja.
POKAZATELJI STRUČNOG ZNANJA I SPOSOBNOSTI NJEGOVE PRIMENE
Stručno znanje i sposobnost njegove primene vrednuje se na osnovu ocene odluke javnog tužioca o pravilnoj primeni zakona u predmetima nižih javnih tužilaštava, ujednačavanja javnotužilačke i usmeravanja sudske prakse.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada iskazuje izuzetno visok stepen stručnog znanja prilikom procene pravilne primene zakona u predmetima nižih javnih tužilaštava i sa naročitom posvećenošću ujednačava javnotužilačku i usmerava sudsku praksu.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada iskazuje visok stepen stručnog znanja prilikom procene pravilne primene zakona u predmetima nižih javnih tužilaštava i sa posvećenošću ujednačava javnotužilačku i usmerava sudsku praksu.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada na zadovoljavajućem nivou procenjuje pravilnu primenu zakona u predmetima nižih javnih tužilaštava, ne ujednačava javnotužilačku i ne usmerava sudsku praksu.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada na nezadovoljavajućem nivou procenjuje pravilnu primenu zakona u predmetima nižih javnih tužilaštava, ne ujednačava javnotužilačku i ne usmerava sudsku praksu.
POKAZATELJI SPOSOBNOSTI ANALITIČKOG MIŠLJENJA I REŠAVANJA PRAVNIH PITANJA
Sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja vrednuje se na osnovu uočavanja i analize pravne problematike i kvaliteta obrazloženja tužilačkih akata.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izuzetno kvalitetno obrazlaže tužilačke akte, detaljno analizira pravnu problematiku i daje jasnu i preciznu stručnu argumentaciju.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada kvalitetno i razumljivo obrazlaže tužilačke akte, analizira pravnu problematiku i daje jasnu stručnu argumentaciju.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu kod koga u periodu vrednovanja rada postoji veći broj primedbi na kvalitet i obrazloženost tužilačkih akata, analizira pravnu problematiku, ali je stručna argumentacija nedovoljno razumljiva.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada nekvalitetno, nejasno, neprecizno i bez stručne argumentacije izrađuje tužilačke akte, i ne analizira pravnu problematiku.
POKAZATELJ SPOSOBNOSTI ZA DONOŠENJE ODLUKA U PRIMERENIM ROKOVIMA
Sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima vrednuje se na osnovu broja obrađenih predmeta javnog tužioca u odnosu na broj zaduženih predmeta u periodu vrednovanja rada.
Pojedinačna ocena utvrđuje se na osnovu proseka rezultata iz svih godišnjih izveštaja o radu izrađenih u periodu vrednovanja rada.
Godišnji izveštaj o radu izražava odnos broja zaduženih predmeta i broja obrađenih predmeta, koji su ekspedovani najkasnije 15 dana od isteka izveštajnog perioda.
Rezultati godišnjih izveštaja upisuju se u list vrednovanja.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada obradio više od 90% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada obradio od 80% do 90% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada obradio od 70% do 80% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada obradio manje od 70% zaduženih predmeta.
POKAZATELJ SPOSOBNOSTI USMENOG I PISMENOG IZRAŽAVANJA I ARGUMENTOVANJA
Sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja vrednuje se na osnovu korišćenja stručne argumentacije, prilagođavanja procesnoj situaciji, aktivnosti na suđenju, zastupanju akata u predmetima, poštovanju ličnosti i dostojanstva učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava izuzetno razumljivo, koristeći stručnu argumentaciju, uspešno se prilagođava konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan i preduzima inicijativu, na visokom profesionalnom nivou zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava razumljivo i stručno obrazloženo, prilagođava se konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan, na profesionalnom nivou zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava razumljivo i obrazloženo, u dovoljnoj meri se prilagođava konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju nije dovoljno aktivan, zadovoljavajuće zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i u dovoljnoj meri poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava nerazumljivo i bez stručne argumentacije, ne prilagođava se konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju nije aktivan, odbija da zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i ne poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
POKAZATELJ PREDUZIMANJA DODATNIH POSLOVA I ZADUŽENJA
Preduzimanje dodatnih poslova i zaduženja vrednuje se na osnovu pokazatelja učešća javnog tužioca kao predavača na seminarima i drugim oblicima obuke, objavljivanja stručnih radova, sticanja naučnog zvanja i učešća u radnim grupama za izradu propisa ili strateških dokumenata.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada učestvovao kao predavač na seminarima i drugim oblicima obuke, ili je objavio najmanje dva stručna rada, ili je stekao naučno zvanje, ili je učestvovao u radnim grupama za izradu dva ili više propisa ili strateških dokumenata.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada objavio najmanje jedan stručni rad, ili je učestvovao u radnoj grupi za izradu propisa ili strateških dokumenata ili je učestvovao na seminarima i drugim oblicima obuke.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada izrazio inicijativu pisanim putem za učešće na seminarima i drugim oblicima obuke.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada nije imao stručnih aktivnosti ili neopravdano odbija poziv za članstvo u radnim grupama za izradu propisa ili ako neopravdano ne učestvuje na seminarima i drugim oblicima edukacije.
VREDNOVANJE RADA JAVNOG TUŽIOCA U JAVNIM TUŽILAŠTVIMA POSEBNE NADLEŽNOSTI
KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE RADA
Kriterijumi za vrednovanje rada javnog tužioca u tužilaštvima posebne nadležnosti su:
1. stručno znanje i sposobnost njegove primene,
2. sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja,
3. sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima,
4. veština raspravljanja i saslušavanja,
5. sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja,
6. preuzimanje dodatnih poslova i zaduženja.
POKAZATELJ STRUČNOG ZNANJA I SPOSOBNOSTI NJEGOVE PRIMENE
Stručno znanje i sposobnost njegove primene vrednuje se na osnovu učešća pravnosnažnih osuđujućih presuda u ukupnom zbiru pravnosnažnih osuđujućih i oslobađajućih presuda donetih po optužnim aktima javnog tužioca u odnosu na svako lice u periodu vrednovanja rada, kao i na osnovu učešća pravnosnažnih rešenja suda o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i rešenja suda o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u ukupnom zbiru pravnosnažnih odluka suda donetih po zahtevima javnog tužioca za privremeno i trajno oduzimanje imovine u odnosu na svako lice u periodu vrednovanja rada.
Neće se uzimati u obzir oslobađajuća presuda, rešenje suda o odbijanju zahteva za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i rešenje suda o odbijanju zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela:
a) doneti u predmetu u kom je javni tužilac podneo inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu koje je Vrhovni javni tužilac podneo zahtev za zaštitu zakonitosti;
b) koji su rezultat nejedinstvenog pravnog stava od strane drugostepenog suda ili ukoliko je takva odluka kasnije izmenjena;
v) doneti zbog promene zakona.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti koji u periodu vrednovanja rada ima više od 50% pravnosnažnih osuđujućih presuda, pravnosnažnih rešenja o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pravnosnažnih rešenja suda o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u odnosu na svako lice.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, koji u periodu vrednovanja rada ima od 30% do 50% pravnosnažnih osuđujućih presuda, pravnosnažnih rešenja o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pravnosnažnih rešenja suda o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u odnosu na svako lice.
Pojedinačna odluka "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, koji u periodu vrednovanja ima od 20% do 30% pravosnažnih osuđujućih presuda, pravnosnažnih rešenja o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pravnosnažnih rešenja suda o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u odnosu na svako lice.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, koji je u periodu vrednovanja rada ima manje od 20% pravnosnažnih osuđujućih presuda, pravnosnažnih rešenja o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pravnosnažnih rešenja suda o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u odnosu na svako lice.
POKAZATELJ SPOSOBNOSTI ANALITIČKOG MIŠLJENJA I REŠAVANJA PRAVNIH PITANJA
Pokazatelj sposobnosti analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja vrednuje se na osnovu pravilne primene zakona i iznete argumentacije pri izradi javnotužilačkog akta i stručnosti ispoljene u analizi pravne problematike u svim podnetim optužnicama, optužnim aktima, zahtevima za privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i drugim tužilačkim aktima donetim u periodu vrednovanja.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izuzetno kvalitetno i analitički obrazlaže tužilačke akte, detaljno analizira pravnu problematiku i daje jasnu i preciznu stručnu argumentaciju.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada kvalitetno i razumljivo obrazlaže tužilačke akte, analizira pravnu problematiku i daje jasnu stručnu argumentaciju.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu kod koga u periodu vrednovanja rada postoji veći broj primedbi na kvalitet i obrazloženost tužilačkih akata, analizira pravnu problematiku, ali je stručna argumentacija nedovoljno razumljiva.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada nekvalitetno, nejasno, neprecizno i bez stručne argumentacije izrađuje tužilačke akte, i ne analizira pravnu problematiku.
IZUZETNA PRIMENA JEDINSTVENOG KRITERIJUMA
Ukoliko u periodu vrednovanja rada u zaduženim predmetima u kojima je javni tužilac u tužilaštvima posebne nadležnosti podneo optužni akt, a postupak ni za jedno lice nije okončan pravnosnažnom osuđujućom ili oslobađajućom presudom, Komisija će vrednovati stručno znanje i sposobnost njegove primene tog javnog tužioca na osnovu ocene pokazatelja iz člana 38. ovog pravilnika.
POKAZATELJ SPOSOBNOSTI ZA DONOŠENJE ODLUKA U PRIMERENIM ROKOVIMA
Sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima vrednuje se na osnovu broja obrađenih predmeta javnog tužioca u odnosu na broj zaduženih predmeta u periodu vrednovanja rada.
Pojedinačna ocena utvrđuje se na osnovu proseka rezultata svih godišnjih izveštaja o radu, izrađenih u periodu vrednovanja rada.
Godišnji izveštaj o radu iskazuje odnos broja zaduženih predmeta i broja obrađenih predmeta, koji su ekspedovani najkasnije 15 dana od isteka izveštajnog perioda.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, koji je u periodu vrednovanja rada obradio više od 70% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, koji je u periodu vrednovanja rada obradio od 50% do 70% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, koji je u periodu vrednovanja rada obradio od 40% do 50% zaduženih predmeta.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu u javnim tužilaštvima posebne nadležnosti, koji je u periodu vrednovanja rada obradio manje od 40% zaduženih predmeta.
POKAZATELJ VEŠTINE RASPRAVLJANJA I SASLUŠAVANJA
Veština raspravljanja vrednuje se na osnovu sposobnosti izlaganja uz korišćenje stručne argumentacije, prilagođavanja konkretnoj procesnoj situaciji i aktivnosti na suđenju.
Veština saslušavanja vrednuje se na osnovu sposobnosti da se sprovedu dokazne radnje na visokom profesionalnom nivou uz poštovanje ličnosti i dostojanstva učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže izuzetno razumljivo koristeći stručnu argumentaciju, uspešno se prilagođava konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan, na visokom profesionalnom nivou sprovodi dokazne radnje i poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže razumljivo i stručno obrazloženo, prilagođava se izmenjenoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan kada je to neophodno, uspešno sprovodi dokazne radnje i iskazuje poštovanje i razumevanje prema učesnicima u postupku.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže razumljivo, delimično se prilagođava izmenjenoj procesnoj situaciji, na suđenju je delimično aktivan, zadovoljavajuće sprovodi dokazne radnje i u dovoljnoj meri iskazuje poštovanje i razumevanje prema učesnicima u postupku.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada izlaže nerazumljivo i bez stručne argumentacije, ne prilagođava se izmenjenoj procesnoj situaciji, na suđenju nije aktivan, nezadovoljavajuće sprovodi dokazne radnje i ne poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
POKAZATELJ SPOSOBNOSTI USMENOG I PISMENOG IZRAŽAVANJA I ARGUMENTOVANJA
Sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja vrednuje se na osnovu korišćenja stručne argumentacije, prilagođavanja procesnoj situaciji, aktivnosti na suđenju, zastupanju akata u predmetima, poštovanju ličnosti i dostojanstva učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava izuzetno razumljivo, koristeći stručnu argumentaciju, uspešno se prilagođava konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan i preduzima inicijativu, na visokom profesionalnom nivou zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava razumljivo i stručno obrazloženo, prilagođava se konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju je aktivan, na profesionalnom nivou zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava razumljivo i obrazloženo, u dovoljnoj meri se prilagođava konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju nije dovoljno aktivan, zadovoljavajuće zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i iskazuje u dovoljnoj meri poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji se u periodu vrednovanja rada izražava nerazumljivo i bez stručne argumentacije, ne prilagođava se konkretnoj procesnoj situaciji, na suđenju nije aktivan, odbija da zastupa akte u predmetima kojima je zadužen i ne poštuje ličnost i dostojanstvo učesnika u postupku.
POKAZATELJ PREDUZIMANJA DODATNIH POSLOVA I ZADUŽENJA
Preduzimanje dodatnih poslova i zaduženja vrednuje se na osnovu pokazatelja učešća javnog tužioca kao predavača na seminarima i drugim oblicima obuke, objavljivanja stručnih radova, sticanja naučnog zvanja, i učešća u radnim grupama za izradu propisa ili strateških dokumenata, rukovođenja udarnim grupama, rada na predmetima paralelnih istraga i zajedničkih istražnih timova, učešća u specijalizovanim timovima i radnim grupama za rasvetljavanje određenih krivičnopravnih događaja, saradnje sa međunarodnim krivičnim sudovima ili rešavanja pravnih i tehničko-organizacionih pitanja iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada učestvovao kao predavač na seminarima i drugim oblicima obuke, ili je objavio najmanje dva stručna rada, ili je stekao naučno zvanje, ili je učestvovao u radnim grupama za izradu dva ili više propisa ili strateških dokumenata.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada objavio najmanje jedan stručni rad, ili je učestvovao u radnoj grupi za izradu propisa ili strateških dokumenata ili je učestvovao na seminarima i drugim oblicima obuke.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji je u periodu vrednovanja rada izrazio inicijativu pisanim putem za učešće na seminarima i drugim oblicima obuke.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada nije imao stručnih aktivnosti ili neopravdano odbija poziv za članstvo u radnim grupama za izradu propisa ili ako neopravdano ne učestvuje na seminarima i drugim oblicima edukacije.
Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju ceniti ostvarenost kriterijuma u delu koji se odnosi na rukovođenje udarnim grupama, rad na predmetima paralelnih istraga i zajedničkih istražnih timova, učešće u specijalizovanim timovima i radnim grupama za rasvetljavanje određenih krivičnopravnih događaja, saradnju sa međunarodnim krivičnim sudovima ili rešavanje pravnih i tehničko-organizacionih pitanja iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti.
POSEBNO VREDNOVANJE RADA JAVNOG TUŽIOCA
Vrednovanje rada javnog tužioca kome je Planom i programom rada javnog tužilaštva povereno obavljanje pojedinih poslova tužilačke uprave sprovodi se prema pravilima vrednovanja rada glavnog javnog tužioca.
Javni tužilac kome je povereno obavljanje pojedinih poslova tužilačke uprave, a koji je zadužen i predmetima, vrednuje se i na osnovu kriterijuma za vrednovanje rada javnih tužilaca u delu u kome je zadužen predmetima.
Ukoliko su ocene vrednovanja rada javnog tužioca iz stava 2. ovog člana različite, uzeće se ona ocena koja je za njega povoljnija.
VREDNOVANJE RADA JAVNOG TUŽIOCA UPUĆENOG U DRUGO JAVNO TUŽILAŠTVO, DRŽAVNI ORGAN, INSTITUCIJU NADLEŽNU ZA OBUKU U PRAVOSUĐU ILI MEĐUNARODNU ORGANIZACIJU
Ukoliko je javni tužilac u periodu vrednovanja rada upućen u drugo javno tužilaštvo, postupak vrednovanja rada će se sprovesti prema pravilima koja važe u javnom tužilaštvu u kom je duži period vrednovanja rada vršio javnotužilačku funkciju.
Rad javnog tužioca koji je upućen u drugo javno tužilaštvo u periodu vrednovanja rada, komisija za vrednovanje ocenjuje po prethodno pribavljenim podacima o rezultatima rada iz javnog tužilaštva u koje je upućen.
Rad javnog tužioca upućenog u periodu vrednovanja rada, u drugi državni organ, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu ili međunarodnu organizaciju oceniće se na osnovu prethodno pribavljenih podataka o rezultatima rada ili drugim uporedivim i ocenjivim podacima o uspešnosti obavljanja poslova na koje je javni tužilac upućen, iz državnog organa, institucije nadležne za obuku u pravosuđu ili međunarodne organizacije.
VREDNOVANJE RADA GLAVNIH JAVNIH TUŽILACA
KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE RADA GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA
Kriterijum za vrednovanje rada glavnog javnog tužioca je sposobnost organizovanja i rukovođenja javnotužilačkim poslom.
Ocenjivanje pokazatelja vrši se na osnovu podataka iz izveštaja o radu javnog tužilaštva, plana i programa rada javnog tužilaštva, izdavanja smernica za ujednačavanje javnotužilačke i praćenje sudske prakse i drugih izveštaja od značaja za vrednovanje rada.
POKAZATELJ SPOSOBNOSTI ORGANIZOVANJA I RUKOVOĐENJA JAVNIM TUŽILAŠTVOM
Sposobnost organizovanja i rukovođenja javnotužilačkim poslom vrednuje se na osnovu pokazatelja:
1. sposobnosti organizovanja materijalnih, organizacionih, finansijskih, administrativnih i drugih poslova, donošenja normativnih akata, obezbeđenja sigurnosti podataka, sposobnosti upravljanja javnim tužilaštvom u kriznim situacijama;
2. sposobnosti određivanja zadataka u radu javnog tužilaštva, sposobnosti podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje ciljeva i zadataka;
3. ostvarivanja uslova za korišćenje efikasnih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju; sposobnosti usmeravanja zaposlenih ka korišćenju raspoloživih i novih informacionih i komunikacionih tehnologija.
Pojedinačna ocena "izuzetno uspešno" utvrđuje se glavnom javnom tužiocu, koji u periodu vrednovanja rada efikasno i na izuzetno visokom nivou organizuje materijalne i finansijske poslove, vrši pravilnu i sveobuhvatnu raspodelu poslova unutar javnog tužilaštva, stara se o zakonitom, tačnom i blagovremenom radu javnog tužilaštva, donosi normativne akte u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, u potpunosti obezbeđuje sigurnost podataka, poseduje izrazitu sposobnost određivanja zadataka u radu javnog tužilaštva, naglašenu sposobnost podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje ciljeva i zadataka, obezbeđuje uslove za korišćenje najefikasnijih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju i usmerava zaposlene ka korišćenju novih i raspoloživih informacionih i komunikacionih tehnologija.
Pojedinačna ocena "uspešno" utvrđuje se glavnom javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada na visokom nivou: organizuje materijalne i finansijske poslove, vrši raspodelu poslova unutar javnog tužilaštva, stara se o tačnom i blagovremenom radu javnog tužilaštva, donosi normativne akte u skladu sa zakonom, obezbeđuje sigurnost podataka, poseduje sposobnost određivanja zadataka u radu javnog tužilaštva i sposobnost podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje ciljeva i zadataka, obezbeđuje uslove za korišćenje efikasnih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju i usmerava zaposlene ka korišćenju raspoloživih informacionih i komunikacionih tehnologija.
Pojedinačna ocena "zadovoljava" utvrđuje se glavnom javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada na dovoljnom nivou: organizuje materijalne i finansijske poslove, vrši raspodelu poslova unutar javnog tužilaštva, stara se o tačnom i blagovremenom radu javnog tužilaštva, donosi normativne akte u skladu sa zakonom, obezbeđuje sigurnost podataka, poseduje sposobnost određivanja zadataka u radu javnog tužilaštva, obezbeđuje uslove za korišćenje efikasnih metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju i usmerava zaposlene ka korišćenju raspoloživih informacionih i komunikacionih tehnologija.
Pojedinačna ocena "ne zadovoljava" utvrđuje se glavnom javnom tužiocu koji u periodu vrednovanja rada na nedovoljnom nivou: organizuje materijalne i finansijske poslove, ne vrši raspodelu poslova unutar javnog tužilaštva, obezbeđuje tačan i blagovremen rad javnog tužilaštva, donosi normativne akte u skladu sa zakonom, obezbeđuje sigurnost podataka, poseduje sposobnost određivanja zadataka u radu javnog tužilaštva i sposobnost podsticanja nosilaca javnotužilačke funkcije i drugih zaposlenih na ostvarivanje ciljeva i zadataka, obezbeđuje uslove za korišćenje metoda i tehničkih sredstava u administrativnom poslovanju, usmerava zaposlene ka korišćenju raspoloživih informacionih i komunikacionih tehnologija.
VREDNOVANJE PREDMETA PO SLOŽENOSTI
Ovom glavom Pravilnika uređuju se kriterijumi, merila i postupak vrednovanja predmeta po složenosti u osnovnim javnim tužilaštvima, višim javnim tužilaštvima, javnim tužilaštvima posebne nadležnosti i apelacionim javnim tužilaštvima.
Vrednovanje predmeta u smislu ove glave Pravilnika predstavlja razvrstavanje predmeta u tri kategorije složenosti.
Složenost predmeta označava kategorizaciju predmeta u određenu grupu, u zavisnosti od vremena angažovanja javnog tužioca na predmetu, u skladu sa opštim i posebnim kriterijumima predviđenim ovom glavom Pravilnika.
Svrha vrednovanja predmeta po složenosti je obezbeđivanje ravnomerne raspodele novoprimljenih predmeta nosiocima javnotužilačke funkcije po njihovom broju i složenosti, radi objektivnog vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.
KRITERIJUMI I MERILA ZA VREDNOVANJE PREDMETA PO SLOŽENOSTI
Vrednovanje predmeta po složenosti obavlja glavni javni tužilac ili javni tužilac koji je ovlašćen godišnjim rasporedom poslova, na osnovu opštih i posebnih kriterijuma za vrednovanje.
U javnim tužilaštvima u kojima se primenjuje računarski program za upravljanje predmetima, vrednovanje predmeta po složenosti se vrši automatski, putem algoritma implementiranog u računarski program, na osnovu opštih i posebnih kriterijuma za vrednovanje.
VREME UTVRĐIVANJA SLOŽENOSTI PREDMETA
Novoprimljeni predmeti se vrednuju po složenosti pre raspodele predmeta u rad, koja se vrši u skladu sa odredbama Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima.
Prilikom vrednovanja predmeta po složenosti i raspodele predmeta u rad zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE PREDMETA PO SLOŽENOSTI
Vrednovanje predmeta po složenosti se vrši primenom opštih i posebnih kriterijuma.
Opšti i posebni kriterijumi određeni su prema vrsti javnog tužilaštva, a definisani su na osnovu statističke analize pravnosnažnih predmeta određene vrste javnog tužilaštva kojom su identifikovani kao parametri koji presudno utiču na dužinu trajanja predmeta određene vrste, odnosno na vreme koje nosilac javnotužilačke funkcije treba da uloži u rad na predmetu.
Posebni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1) složenost dokaznog postupka vrednuje se na osnovu broja dokaznih radnji, složenosti svake dokazne radnje i saradnje sa državnim i drugim organima i pravnim licima tokom postupka,
2) složenost dokaznog i drugog materijala vrednuje se prema sadržaju i obimu dokaznog i drugog materijala,
3) složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije vrednuje se na osnovu broja činjenica koje se dokazuju u postupku, broja radnji izvršenja krivičnog dela, dužine vremena izvršenja krivičnog dela, načina izvršenja krivičnog dela, broja blanketnih propisa,
4) složenost predmeta zbog interesovanja javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka vrednuje se prema zastupljenosti u medijima i interesovanju ili uznemirenju javnosti zbog krivičnog dela ili događaja koji je predmet postupka,
5) zaključenje sporazuma o svedočenju okrivljenog ili sporazuma o svedočenju osuđenog vrednuje se u slučaju nužnosti kompleksnih ili dugotrajnih pregovora za dobijanje statusa okrivljenog saradnika ili osuđenog saradnika, sa ili bez iniciranja primene Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku,
6) međunarodna pravna pomoć vrednuje se na osnovu broja preduzetih dokaznih radnji i složenosti procedure predviđene međunarodnim ugovorima,
7) saradnja sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za međunarodne krivične sudove Organizacije Ujedinjenih Nacija, regionalna i šira međunarodna saradnja vrednuje se na osnovu broja preduzetih radnji i složenosti procedure predviđene statutima i pravilnicima međunarodnih organa, odnosno posebnim sporazumima i protokolima o saradnji sa tužilaštvima u regionu, kao i sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom,
8) ubistvo većeg broja lica zaštićenih međunarodnim konvencijama vrednuje se u slučaju utvrđene činjenice da je krivično delo izvršeno kao planirano i organizovano lišenje života najmanje pet lica zaštićenih ratifikovanim međunarodnim konvencijama (ranjenika, bolesnika, ratnih zarobljenika ili civilnih lica), ceneći i sve druge okolnosti pod kojim je krivično delo izvršeno,
9) posebno teške okolnosti koje su pratile izvršenje krivičnog dela u delu ove glave koji se odnosi na Javno tužilaštvo za ratne zločine vrednuju se u slučaju kada je krivično delo izvršeno nanošenjem patnji žrtvama u dužem trajanju, silovanja izvršenog od strane više okrivljenih ili nad više oštećenih, težih oblika mučenja, prisilnog raseljavanja ili preseljavanja civila.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KT PREDMETA PO SLOŽENOSTI U OSNOVNIM JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Kriterijumi za vrednovanje KT predmeta po složenosti u osnovnim javnim tužilaštvima su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko tri do osam godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna zatvora preko osam do deset godina vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj okrivljenih lica:
- do tri okrivljena lica vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda.
B) posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog i drugog materijala,
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. pritvorski predmet,
5. postojanje najmanje pet oštećenih lica,
6. postojanje lica kome je određen status posebno osetljivog svedoka,
7. postojanje oštećenog maloletnog lica,
8. krivična dela sa elementima nasilja u porodici,
9. primena posebnih dokaznih radnji,
10. vođenje finansijske istrage i primena privremenih mera obezbeđenja radi oduzimanja imovinske koristi,
11. međunarodna pravna pomoć.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje tri posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KT I KTM PREDMETA PO SLOŽENOSTI U VIŠIM JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Kriterijumi za vrednovanje KT predmeta po složenosti u višim javnim tužilaštvima su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- kazna zatvora do dvanaest godina vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko dvanaest do dvadeset godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna doživotnog zatvora vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj okrivljenih lica:
- do tri okrivljena lica vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda;
B) posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog i drugog materijala
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. pritvorski predmet,
5. postojanje najmanje tri oštećena lica,
6. postojanje lica kome je određen status posebno osetljivog svedoka,
7. postojanje oštećenog maloletnog lica,
8. primena posebnih dokaznih radnji,
9. vođenje finansijske istrage i primena privremenih mera obezbeđenja radi oduzimanja imovinske koristi,
10. međunarodna pravna pomoć.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje tri posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
Kriterijumi za vrednovanje KTM predmeta po složenosti u višim javnim tužilaštvima su:
A) opšti kriterijumi:
1. propisana krivična sankcija,
2. broj krivičnih dela,
3. broj maloletnih učinilaca.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Propisana krivična sankcija:
- novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko tri do osam godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna zatvora preko osam godina, vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj maloletnih učinioca:
- do tri maloletna učinioca vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet maloletnih učinioca vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet maloletnih učinioca vrednuje se sa 3 boda.
B) Posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog i drugog materijala,
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. pritvorski predmet,
5. postojanje najmanje tri oštećena lica,
6. postojanje lica kome je određen status posebno osetljivog svedoka,
7. postojanje oštećenog maloletnog lica,
8. međunarodna pravna pomoć.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje tri posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KTKO PREDMETA PO SLOŽENOSTI U POSEBNIM ODELJENJIMA VIŠIH JAVNIH TUŽILAŠTAVA ZA SUZBIJANJE KORUPCIJE
Kriterijumi za vrednovanje KTKO predmeta po složenosti u posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- kazna zatvora do pet godina vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko pet do deset godina vrednuje se sa 2 boda,
- više od deset godina vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda,
3. Broj okrivljenih lica:
- do tri okrivljena lica vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda;
B) Posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog i drugog materijala,
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. pritvorski predmet,
5. postojanje najmanje tri oštećena lica,
6. postojanje lica kome je određen status posebno osetljivog svedoka,
7. postojanje oštećenog maloletnog lica,
8. primena posebnih dokaznih radnji,
9. vođenje finansijske istrage i primena privremenih mera obezbeđenja radi oduzimanja imovinske koristi,
10. međunarodna pravna pomoć,
11. postojanje udarne grupe.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje tri posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KTŽ PREDMETA PO SLOŽENOSTI U VIŠIM JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Član 53i
Kriterijumi za vrednovanje KTŽ predmeta po složenosti u višim javnim tužilaštvima su:
A) opšti kriterijumi:
1. broj žalbi,
2. zakonski osnov za izjavljivanje žalbe,
3. broj krivičnih dela.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Broj žalbi:
- do dve žalbe vrednuje se sa 1 bodom,
- od tri do pet žalbi vrednuje se sa 2 boda,
- preko pet žalbi vrednuje se sa 3 boda.
2. Zakonski osnov za izjavljivanje žalbe:
- zbog odluke o krivičnoj sankciji i o drugim odlukama (član 437. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku) vrednuje se sa 1 bodom,
- po drugim osnovima vrednuje se sa 2 boda.
3. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda;
B) posebni kriterijumi:
1. oslobađajuća ili odbijajuća presuda,
2. učešće na pretresu pred drugostepenim sudom.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti oba posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KTPO I KTPI PREDMETA PO SLOŽENOSTI U VIŠIM JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Kriterijumi za vrednovanje KTPO i KTPI predmeta po složenosti u višim javnim tužilaštvima su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- kazna zatvora do tri godine vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora više od tri do osam godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna zatvora više od osam do deset godina vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj okrivljenih lica:
- do tri okrivljena lica vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda.
B) Posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog materijala i složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
2. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
3. krivična dela sa smrtnom posledicom,
4. učešće maloletnog lica kao oštećenog,
5. krivična dela sa elementima nasilja u porodici.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje dva posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KTŽ PREDMETA PO SLOŽENOSTI U APELACIONIM JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Kriterijumi za vrednovanje KTŽ predmeta po složenosti u apelacionim javnim tužilaštvima su:
A) opšti kriterijumi:
1. broj žalbi u predmetu,
2. zakonski osnov za izjavljivanje žalbe,
3. broj krivičnih dela.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Broj žalbi:
- do dve žalbe vrednuje se sa 1 bodom,
- od tri do pet žalbi vrednuje se sa 2 boda,
- preko pet žalbi vrednuje se sa 3 boda.
2. Zakonski osnov za izjavljivanje žalbe:
- zbog odluke o krivičnoj sankciji i o drugim odlukama (član 437. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku) vrednuje se sa 1 bodom,
- po drugim osnovima vrednuje se sa 2 boda.
3. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda;
B) posebni kriterijumi:
1. oslobađajuća ili odbijajuća presuda,
2. učešće na pretresu pred drugostepenim sudom.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti oba posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KTPO, KTPOKO, KTPI I KTPIKO PREDMETA PO SLOŽENOSTI U APELACIONIM JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Kriterijumi za vrednovanje KTPO, KTPOKO, KTPI i KTPIKO predmeta po složenosti u apelacionim javnim tužilaštvima su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- kazna zatvora do dvanaest godina vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko dvanaest do dvadeset godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna doživotnog zatvora vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj okrivljenih lica:
- do dva okrivljena lica vrednuje se sa 1 bodom,
- više od dva do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda;
B) posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog materijala i složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
2. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
3. krivična dela sa smrtnom posledicom,
4. učešće maloletnog lica kao oštećenog,
5. krivična dela sa elementima nasilja u porodici.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje dva posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KT, KTI, OIK, KTŽ I MP PO SLOŽENOSTI U JAVNOM TUŽILAŠTVU ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL
Kriterijumi za vrednovanje KT i KTI predmeta po složenosti u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- kazna zatvora do dvanaest godina vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko dvanaest do dvadeset godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna doživotnog zatvora vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do pet krivičnih dela vrednuje se sa 1 bodom,
- od šest do deset krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- preko deset krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj okrivljenih lica:
- do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 1 bodom,
- od šest do deset okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- preko deset okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda;
B) posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog materijala,
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. primena posebnih dokaznih radnji,
5. vođenje finansijske istrage i primena privremenih mera obezbeđenja radi oduzimanja imovinske koristi,
6. zaključenje sporazuma o svedočenju okrivljenog ili sporazuma o svedočenju osuđenog ili primena zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku,
7. praćenje finansijskih tokova novčanih transakcija sa inostranstvom,
8. međunarodna pravna pomoć,
9. postojanje zajedničkog istražnog tima ili paralelne istrage,
10. rukovođenje udarnom grupom.
Kriterijumi za vrednovanje KT i KTI predmeta sa finansijskom istragom po složenosti u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal su:
A) opšti kriterijumi:
1. broj lica prema kojima je pokrenuta finansijska istraga,
2. broj trećih lica,
3. broj izdatih naredbi za zabranu raspolaganja.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Broj okrivljenih lica:
- do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 1 bodom,
- od šest do deset okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- preko deset okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj trećih lica:
- do deset okrivljenih lica vrednuje se sa 1 bodom,
- od deset do dvadeset okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- preko dvadeset okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj izdatih naredbi za zabranu raspolaganja:
- do pet izdatih naredbi vrednuje se sa 1 bodom,
- od šest do deset izdatih naredbi vrednuje se sa 2 boda,
- preko deset izdatih naredbi vrednuje se sa 3 boda.
B) posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog materijala,
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. primena posebnih dokaznih radnji,
5. vođenje finansijske istrage i primena privremenih mera obezbeđenja radi oduzimanja imovinske koristi,
6. zaključenje sporazuma o svedočenju okrivljenog ili sporazuma o svedočenju osuđenog ili primena zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku,
7. praćenje finansijskih tokova novčanih transakcija sa inostranstvom,
8. međunarodna pravna pomoć.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje tri posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
Kriterijumi za vrednovanje predmeta po složenosti u MP upisniku u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, u slučaju postupanja po ulaznim zamolnicama, vrednuje se na osnovu broja preduzetih dokaznih radnji.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Preduzete dve dokazne radnje vrednuju se sa 1 bodom,
2. Od tri do pet preduzetih dokaznih radnji vrednuje se sa 2 boda,
3. Preko pet preduzetih dokaznih radnji vrednuje se sa 3 boda.
Kriterijumi za vrednovanje predmeta po složenosti u OIK upisniku u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal su:
A) opšti kriterijumi:
1. broj okrivljenih,
2. broj trećih lica,
3. broj izdatih naredbi za zabranu raspolaganja.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. broj okrivljenih:
- od jedan do pet okrivljenih vrednuje se sa 1 bodom,
- od šest do deset okrivljenih vrednuje se sa 2 boda,
- preko deset okrivljenih vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj trećih lica:
- do pet trećih lica vrednuje se sa 1 bodom,
- od šest o deset trećih lica vrednuje se sa 2 boda,
- preko deset trećih lica vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj izdatih naredbi za zabranu raspolaganja:
- do pet naredbi vrednuje se sa 1 bodom,
- od šest do deset naredbi vrednuje se sa 2 boda,
- preko deset naredbi vrednuje se sa 3 boda.
B) posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka,
2. složenost dokaznog materijala,
3. međunarodna pravna pomoć.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje jednog posebnog kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
Kriterijumi za vrednovanje KTŽ predmeta po složenosti u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal su:
A) opšti kriterijumi:
1. broj žalbi u predmetu,
2. zakonski osnov za izjavljivanje žalbe,
3. broj krivičnih dela,
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Broj žalbi:
- do dve žalbe vrednuje se sa 1 bodom,
- od tri do pet žalbi vrednuje se sa 2 boda,
- preko pet žalbi vrednuje se sa 3 boda.
2. Zakonski osnov za izjavljivanje žalbe:
- zbog odluke o krivičnoj sankciji i o drugim odlukama (član 437. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku) vrednuje se sa 1 bodom,
- po drugim osnovima vrednuje se sa 2 boda.
3. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
B) posebni kriterijumi:
1. oslobađajuća ili odbijajuća presuda,
2. učešće na pretresu pred drugostepenim sudom.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti oba posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KT I MP PREDMETA PO SLOŽENOSTI U JAVNOM TUŽILAŠTVU ZA RATNE ZLOČINE
Kriterijumi za vrednovanje KT predmeta po složenosti u Javnom tužilaštvu za ratne zločine su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- kazna zatvora do deset godina vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko deset do dvadeset godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna doživotnog zatvora vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- jedno krivično delo vrednuje se sa 1 bodom,
- od dva do tri krivična dela vrednuju se sa 2 boda,
- preko tri krivična dela vrednuju se sa 3 boda.
3. Broj okrivljenih lica:
- do tri okrivljena lica vrednuje se sa 1 bodom,
- od četiri do osam okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- preko osam okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda.
B) posebni kriterijumi:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog materijala,
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. primena posebnih dokaznih radnji,
5. finansijska istraga,
6. pokretanje i sprovođenje postupka za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela,
7. zaključenje sporazuma o svedočenju okrivljenog ili sporazuma o svedočenju osuđenog ili primena Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku,
8. međunarodna pravna pomoć,
9. saradnja sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove Organizacije Ujedinjenih Nacija, regionalna i šira regionalna saradnja,
10. ubistvo većeg broja lica zaštićenih međunarodnim konvencijama,
11. posebno teške okolnosti ili posledice koje su pratile izvršenje krivičnog dela,
12. zapovedna uloga okrivljenog lica,
13. ratni zločini koji uključuju seksualno nasilje, maloletnike i decu, kao i zločine izvršene u logoru.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje tri posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
Kriterijumi za vrednovanje predmeta po složenosti u MP upisniku u Javnom tužilaštvu za ratne zločine u slučaju postupanja po ulaznim zamolnicama, vrednuje se na osnovu broja preduzetih radnji.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. preduzete dve dokazne radnje vrednuju se sa 1 bodom,
2. od tri do pet preduzetih dokaznih radnji vrednuju se sa 2 boda,
3. preko pet preduzetih dokaznih radnji vrednuje se sa 3 boda.
UTVRĐIVANJE KRITERIJUMA ZA VREDNOVANJE KTVTK PREDMETA PO SLOŽENOSTI U POSEBNOM JAVNOM TUŽILAŠTVU ZA VISOKOTEHNOLOŠKI KRIMINAL
Kriterijumi za vrednovanje KTVTK predmeta po složenosti u Posebnom javnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala su:
A) opšti kriterijumi:
1. visina propisane kazne,
2. broj krivičnih dela,
3. broj okrivljenih lica.
Navedeni kriterijumi vrednuju se na sledeći način:
1. Visina propisane kazne:
- novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine vrednuje se sa 1 bodom,
- kazna zatvora preko tri do osam godina vrednuje se sa 2 boda,
- kazna zatvora preko osam godina vrednuje se sa 3 boda.
2. Broj krivičnih dela:
- do tri krivična dela vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet krivičnih dela vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet krivičnih dela vrednuje se sa 3 boda.
3. Broj okrivljenih lica:
- do tri okrivljena lica vrednuje se sa 1 bodom,
- više od tri do pet okrivljenih lica vrednuje se sa 2 boda,
- više od pet okrivljenih lica vrednuje se sa 3 boda.
B) posebni kriterijumi:
1. složenost prikupljanja, analize i upotrebe elektronskih dokaza i drugog materijala,
2. korišćenje posebnih informaciono-komunikacionih alata i uređaja za obradu elektronskih dokaza,
3. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog i drugog materijala, a posebno složenost upotrebe elektronskih dokaza,
4. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
5. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
6. pritvorski predmet,
7. postojanje najmanje tri oštećena lica,
8. postojanje lica kome je određen status posebno osetljivog svedoka,
9. postojanje oštećenog maloletnog lica,
10. primena posebnih dokaznih radnji,
11. vođenje finansijske istrage i primena privremenih mera obezbeđenja radi oduzimanja imovinske koristi,
12. međunarodna pravna pomoć.
Razvrstavanje predmeta u kategoriju složenosti predmeta se vrši primenom opštih kriterijuma.
U slučaju ispunjenosti najmanje tri posebna kriterijuma, predmet se razvrstava za jednu kategoriju više.
U slučaju postojanja najmanje 50 oštećenih lica predmet se razvrstava za dve kategorije više.
RAZVRSTAVANJE PREDMETA UPISNIKA KT, KTVTK, KTM I KTKO PO KATEGORIJAMA SLOŽENOSTI ZA OSNOVNA JAVNA TUŽILAŠTVA, VIŠA JAVNA TUŽILAŠTVA I JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI
Predmeti prve kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi 3 boda.
Predmeti druge kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi 4 do 6 bodova.
Predmeti treće kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi više od 6 bodova.
RAZVRSTAVANJE KTŽ PREDMETA PO KATEGORIJAMA SLOŽENOSTI ZA VIŠA JAVNA TUŽILAŠTVA I APELACIONA JAVNA TUŽILAŠTVA
Predmeti prve kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi 3 boda.
Predmeti druge kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi 4 do 6 bodova.
Predmeti treće kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi više od 6 bodova.
RAZVRSTAVANJE KTPO, KTPOKO, KTPI I KTPIKO PREDMETA PO KATEGORIJAMA SLOŽENOSTI ZA VIŠA JAVNA TUŽILAŠTVA I APELACIONA JAVNA TUŽILAŠTVA
Predmeti prve kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi 3 boda.
Predmeti druge kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi 4 do 6 bodova.
Predmeti treće kategorije su predmeti kod kojih zbir bodova po opštim kriterijumima za vrednovanje predmeta po složenosti iznosi više od 6 bodova.
RAZVRSTAVANJE MP PREDMETA PO KATEGORIJAMA SLOŽENOSTI ZA JAVNO TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL, JAVNO TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE I POSEBNO JAVNO TUŽILAŠTVO ZA VISOKOTEHNOLOŠKI KRIMINAL
Predmeti prve kategorije su predmeti koji se po posebnim kriterijumima za vrednovanje MP predmeta po složenosti predmeta boduju sa 1 bodom.
Predmeti druge kategorije su predmeti koji se po posebnim kriterijumima za vrednovanje MP predmeta po složenosti predmeta boduju sa 2 boda.
Predmeti treće kategorije su predmeti koji se po posebnim kriterijumima za vrednovanje MP predmeta po složenosti predmeta boduju sa 3 boda.
VREDNOVANJE I RAZVRSTAVANJE PREDMETA PO KATEGORIJAMA SLOŽENOSTI IZ OSTALIH UPISNIKA
Predmeti koji nose oznake KTN, KTNI, KTNKO, KTNVTK, KTR, KTRKO, KTRVTK, KTR-1, KP, KPŽ, PT, GT, Str. pov, Pov, KTPL, KTPLKO, KTŽPL, PI, OIK, OIKKO, MP, NPT, i K-Reh vrednuju se sa 1 bodom i predstavljaju predmete prve kategorije, osim u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i Javnom tužilaštvu za ratne zločine, gde se predmeti Str. pov vrednuju sa 2 boda i predstavljaju predmete druge kategorije.
Izuzetno, predmeti iz stava 1. ovog člana vrednovaće se sa 2 boda, odnosno sa 3 boda za upisnik Str. pov u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i Javnom tužilaštvu za ratne zločine, i predstavljaće predmete druge kategorije, u slučaju ispunjenosti jednog ili više posebnih kriterijuma, kao što su:
1. složenost dokaznog postupka i složenost dokaznog i drugog materijala,
2. složenost činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije,
3. pojačano interesovanje javnosti prema učinjenom krivičnom delu ili događaju koji je predmet postupka,
4. postojanje najmanje pet oštećenih lica,
5. postojanje lica kome je određen status posebno osetljivog svedoka,
6. postojanje oštećenog maloletnog lica,
7. međunarodna pravna pomoć,
8. zastupanje pred nadležnim organima,
9. postojanje zahteva za privremeno ili trajno oduzimanje imovine,
10. vođenje odvojenog krivičnog postupka protiv pravnog lica,
11. postojanje posebne dokazne radnje,
12. postojanje zaštićenog svedoka,
13. postojanje okrivljenog saradnika.
Predmeti formirani po inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (davanje mišljenja o osnovanosti inicijative i podnošenje inicijative) vrednuju se sa dva boda i predstavljaju predmete druge kategorije.
ISPRAVKA SLOŽENOSTI PREDMETA UTVRĐENE PRILIKOM RASPODELE PREDMETA U RAD
Ukoliko se po okončanju rada na predmetu, na osnovu statističkih podataka koji predstavljaju kriterijume za vrednovanje predmeta po složenosti, ispostavi da složenost predmeta određena prilikom raspodele predmeta u rad ne odgovara stvarnoj složenosti predmeta, izvršiće se ispravka prethodno utvrđene složenosti predmeta.
Ispravka složenosti predmeta predstavlja promenu kategorije složenosti predmeta iz niže u višu kategoriju.
Ispravku složenosti predmeta vrši glavni javni tužilac ili javni tužilac koji je ovlašćen godišnjim rasporedom poslova, na zahtev nosioca javnotužilačke funkcije.
U javnim tužilaštvima u kojima je u primeni odgovarajući računarski program, ispravka složenosti se vrši automatski, od strane algoritma implementiranog u računarski program.
Nosilac javnotužilačke funkcije može nakon donošenja javnotužilačke odluke, a najkasnije do završetka glavnog pretresa, podneti obrazloženi pisani zahtev glavnom javnom tužiocu da se predmet vrednuje višom kategorijom, ukoliko su se izmenile okolnosti od značaja za primenu opštih i posebnih kriterijuma.
Glavni javni tužilac u roku od osam dana donosi odluku o zahtevu nosioca javnotužilačke funkcije, koja u slučaju odbijanja zahteva mora biti pisana i obrazložena.
Na ovu odluku moguće je podneti prigovor u roku od osam dana od dana prijema odluke, neposredno višem glavnom javnom tužiocu.
O podnetom prigovoru neposredno viši glavni javni tužilac je dužan da donese obrazloženu odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora.
Činjenica da je došlo do ispravke složenosti predmeta uzima se u obzir prilikom dalje raspodele novoprimljenih predmeta u rad.
Kategorija složenosti predmeta se označava rimskim brojem na omotu spisa ispod oznake broja predmeta.
O raspodeli predmeta po složenosti i o ispravci kategorije složenosti u smislu člana 53t Pravilnika, vodi se evidencija.
Evidencija se vodi putem računarskog programa za upravljanje predmetima koji se koristi u javnom tužilaštvu, a ukoliko u javnom tužilaštvu nije u primeni ovakav računarski program, putem ručne evidencije.
Glavni javni tužilac dužan je da obezbedi vođenje evidencije.
POSTUPAK VREDNOVANJA RADA GLAVNIH JAVNIH TUŽILACA I JAVNIH TUŽILACA
Komisija prilikom vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca po kriterijumima iz člana 6. ovog Pravilnika vrši uvid u:
1) pet pravnosnažno završenih predmeta koji se biraju metodom slučajnog uzorka;
2) pet pravnosnažno završenih predmeta koje javni tužilac sam izabere;
3) tri optužna akta po kojima je doneta pravnosnažna oslobađajuća odluka, koji se biraju metodom slučajnog uzorka;
4) tri predmeta koji se vode u krivičnom upisniku za razne predmete, koji se biraju metodom slučajnog uzorka;
5) tri predmeta u kojima su krivične prijave odbačene ili u kojima je obustavljena istraga, koji se biraju metodom slučajnog uzorka;
6) statistički izveštaj o radu javnog tužioca, koji sadrži podatke o radu javnog tužioca, podatke iz evidencije o javnim tužiocima i podatke o broju osnovanih pritužbi na rad javnog tužioca;
7) Plan i program rada javnog tužilaštva za period vrednovanja;
8) Izveštaj o radu javnog tužilaštva;
9) Finansijski i kadrovski plan;
10) izveštaj o programima stručne obuke u kojima je javni tužilac učestvovao u svojstvu predavača ili polaznika i
11) drugih izveštaja od značaja za vrednovanje rada glavnog javnog tužioca.
Ukoliko javni tužilac nema predmete iz stava 1. ovog člana, radi ocenjivanja njegovog rada, Komisija će odrediti vrstu predmeta u koje će izvršiti uvid.
Odabir predmeta se vrši nakon početka ocenjivanja javnog tužioca.
Komisija je dužna da obavesti javnog tužioca da može prisustvovati odabiru predmeta.
Način odabira predmeta metodom slučajnog uzorka vrši se pomoću računarskog programa za upravljanje predmetima koji se koristi za evidentiranje i obradu podataka u javnotužilačkim predmetima, koji omogućava da se iz svake godine u kojoj se vrši ocenjivanje rada javnog tužioca izabere ravnomeran broj predmeta.
Ukoliko nije moguće vršiti odabir predmeta računarskim programom iz stava 3. ovog člana, Komisija vrši odabir nasumično sa spiska predmeta kojima je zadužen nosilac javnotužilačke funkcije.
Javni tužilac čiji se rad vrednuje dostavlja izveštaj sadržan na obrascu koji propisuje Visoki savet tužilaštva, a koji sadrži opis njegovih tužilačkih aktivnosti prema kriterijumima i merilima propisanim Zakonom i Pravilnikom, uz navođenje predmeta koje je sam odabrao za vrednovanje.
Obrazac iz stava 1. ovog člana sastavni je deo Pravilnika.
Popunjen obrazac iz stava 1. ovog člana, javni tužilac dostavlja komisiji u roku od osam dana od prijema obaveštenja o početku vrednovanja.
RAZGOVOR SA GLAVNIM JAVNIM TUŽIOCEM I JAVNIM TUŽIOCEM
Radi razjašnjenja pitanja od značaja za postupak vrednovanja, Komisija može organizovati intervju sa glavnim javnim tužiocem i javnim tužiocem.
Nosilac javnotužilačke funkcije oceniće se ocenom "izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju" ukoliko mu za više od polovine kriterijuma budu utvrđene pojedinačne ocene "izuzetno uspešno", a po ostalim kriterijumima budu utvrđene pojedinačne ocene "uspešno".
Nosilac javnotužilačke funkcije oceniće se ocenom "uspešno obavlja javnotužilačku funkciju" ukoliko mu za najmanje polovinu kriterijuma budu utvrđene pojedinačne ocene "uspešno", a po ostalim kriterijumima budu utvrđene pojedinačne ocene "izuzetno uspešno".
Nosilac javnotužilačke funkcije oceniće se ocenom "zadovoljava" ukoliko mu za jedan ili više kriterijuma bude utvrđena pojedinačna ocena "zadovoljava", a po ostalim kriterijumima budu utvrđene pojedinačne ocene "uspešno" ili "izuzetno uspešno".
Nosilac javnotužilačke funkcije oceniće se ocenom "ne zadovoljava" ukoliko mu za najmanje jedan kriterijum bude utvrđena pojedinačna ocena "ne zadovoljava".
Nosilac javnotužilačke funkcije neće biti ocenjen ukoliko je bio odsutan sa rada više od ¾ perioda u kome se vrši vrednovanje rada.
Odluka o vrednovanju rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca sadrži broj i datum odluke, uvod, izreku, obrazloženje, pouku o pravnom leku i potpis predsednika komisije.
Uvod odluke sadrži: sastav komisije i pravni osnov za donošenje odluke.
Izreka sadrži ime i prezime, naziv javnog tužilaštva i funkciju glavnog javnog tužioca ili javnog tužioca čiji se rad vrednuje, period vrednovanja i ocenu vrednovanja rada.
Obrazloženje sadrži pojedinačne ocene za svaki kriterijum na osnovu kojih se vrednuje rad glavnog javnog tužioca ili javnog tužioca i razloge za donetu ocenu vrednovanja rada.
Pouka o pravnom leku predstavlja uputstvo glavnom javnom tužiocu ili javnom tužiocu da se protiv odluke o vrednovanju rada može izjaviti prigovor.
Pismeni otpravak obrazložene odluke o vrednovanju rada dostavlja se glavnom javnom tužiocu ili javnom tužiocu čiji je rad vrednovan.
ISPRAVLJANJE GREŠAKA U ODLUCI O VREDNOVANJU RADA
Greške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne greške u pisanju i računanju zaključkom ispravlja Komisija za vrednovanje, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev lica čiji je rad vrednovan.
Zaključak o ispravci dostavlja se glavnom javnom tužiocu ili javnom tužiocu čiji je rad vrednovan.
Protiv zaključka nije dozvoljen poseban prigovor.
ROK ZA SPROVOĐENJE POSTUPKA VREDNOVANJA
Postupak vrednovanja rada mora da se završi u roku od šest meseci od isteka trogodišnjeg perioda roka vrednovanja.
POSTUPAK PO PRIGOVORU PROTIV ODLUKE O VREDNOVANJU RADA
Glavni javni tužilac ili javni tužilac čiji rad je vrednovan može lično ili preko punomoćnika podneti prigovor protiv odluke o vrednovanju rada Visokom savetu tužilaštva, u roku od osam dana od dana prijema odluke.
Na zahtev Visokog saveta tužilaštva, Komisija je dužna da u roku od tri dana od prijema zahteva dostavi dokumentaciju na osnovu koje je vrednovan rad podnosioca prigovora.
ODLUKE VISOKOG SAVETA TUŽILAŠTVA PO PRIGOVORU
Visoki savet tužilaštva odlučujući o prigovoru protiv odluke o vrednovanju rada može:
- odbaciti prigovor, kao neblagovremen ili nedozvoljen,
- odbiti prigovor kao neosnovan i potvrditi odluku,
- usvojiti prigovor i preinačiti odluku.
Svaka odluka mora biti obrazložena i unosi se u list vrednovanja.
Visoki savet tužilaštva razmatra blagovremenost i dozvoljenost prigovora.
Visoki savet tužilaštva odbacuje prigovor kao neblagovremen ako je podnet posle isteka roka od osam dana od dana prijema odluke o vrednovanju rada.
Visoki savet tužilaštva odbacuje prigovor kao nedozvoljen ako je podnet od strane lica koje nije ovlašćeno za njegovo podnošenje.
ODLUČIVANJE VISOKOG SAVETA TUŽILAŠTVA O PRIGOVORU
Visoki savet tužilaštva odlučuje o prigovoru protiv odluke o vrednovanju rada na sednici Saveta na način predviđen Poslovnikom o radu Visokog saveta tužilaštva.
Visoki savet tužilaštva dužan je da sasluša podnosioca prigovora na njegov lični zahtev.
Neopravdani nedolazak uredno pozvanog podnosioca prigovora ne sprečava Visoki savet tužilaštva da donese odluku.
Visoki savet tužilaštva dužan je da po prigovoru protiv odluke o vrednovanju rada donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja prigovora.
Visoki savet tužilaštva odbija prigovor kao neosnovan i potvrđuje odluku o vrednovanju rada ako utvrdi da je odluka doneta u skladu sa odredbama Pravilnika.
Visoki savet tužilaštva usvaja prigovor i preinačuje odluku o vrednovanju rada ako utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa odredbama Pravilnika.
Visoki savet tužilaštva odluku o prigovoru dostavlja glavnom javnom tužiocu, odnosno javnom tužiocu.
LIST VREDNOVANJA
List vrednovanja je evidencioni list koji se vodi za svakog glavnog javnog tužioca i javnog tužioca čiji se rad vrednuje i u koji se unose svi podaci i zapažanja u vezi sa radom i ocenom glavnog javnog tužioca i javnog tužioca po odredbama Pravilnika.
Visoki savet tužilaštva dužan je da vodi list vrednovanja za svakog glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.
Obrazac lista vrednovanja donosi Visoki savet tužilaštva i sastavni je deo Pravilnika.
Podatke i zapažanja u list vrednovanja unosi Komisija za vrednovanje
List vrednovanja sastoji se od devet listova, koji su označeni br. od 1 do 9.
Prvi list sadrži:
- naziv i sedište javnog tužilaštva u kome vrši funkciju nosilac javnotužilačke funkcije,
- lični podaci o nosiocu javnotužilačke funkcije,
- period za koji se vrši vrednovanje.
Drugi list sadrži podatke o stručnom znanju i sposobnosti njegove primene.
Treći list sadrži podatke o sposobnosti analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja.
Četvrti list sadrži podatke o sposobnosti za donošenje odluka u primerenim rokovima.
Peti list sadrži podatke o veštinama raspravljanja i saslušavanja.
Šesti list sadrži podatke o sposobnosti usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja.
Sedmi list sadrži podatke o sposobnosti organizovanja i rukovođenja javnotužilačkim poslom.
Osmi list sadrži podatke o preuzimanju dodatnih poslova i zaduženja.
U deveti list se unose pojedinačne ocene za svaki kriterijum, ocena vrednovanja rada, kao i odluka Visokog saveta tužilaštva po prigovoru protiv odluke o vrednovanju rada.
PRAVO UVIDA U LIST VREDNOVANJA
Glavni javni tužilac i javni tužilac čiji rad se vrednuje ima pravo uvida u list vrednovanja nakon unošenja svih podataka.
Ukoliko glavni javni tužilac i javni tužilac ustanovi da su prilikom unošenja podataka od značaja za ocenu učinjene greške u imenima i brojevima, ili druge očigledne greške u pisanju i računanju, ima pravo da od Komisije zatraži ispravku.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ODGOVORNOST ZA PRIMENU I NADZOR NAD SPROVOĐENJEM PRAVILNIKA
Za primenu Pravilnika odgovorna je Komisija za vrednovanje.
Nadzor u primeni Pravilnika vrši Visoki savet tužilaštva.
Tumačenje odredaba Pravilnika daje Visoki savet tužilaštva.
ADMINISTRATIVNA KANCELARIJA SAVETA
Administrativna kancelarija Saveta pruža administrativnu i stručnu pomoć Komisiji kao radnom telu Saveta.
STUPANJE NA SNAGU I POČETAK PRIMENE
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Svi postupci vrednovanja rada koji su započeti po Pravilniku o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca ("Službeni glasnik RS", broj 58/14) završiće se po odredbama tog Pravilnika, u delu u kojem nisu u suprotnosti sa Zakonom o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 10/23).
Prvo redovno vrednovanje rada nosilaca javnotužilačke funkcije sprovešće se po odredbama ovog pravilnika u roku od tri godine od njegovog stupanja na snagu.
Sve ocene stečene redovnim i vanrednim vrednovanjem rada ostaju na snazi do narednog redovnog ili vanrednog vrednovanja rada nosioca javnotužilačke funkcije po odredbama ovog pravilnika.