PRAVILNIKO NAČINU OBJAVLJIVANJA PODATAKA O INTERFEJSIMA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIONIH MREŽA U TERMINALNIM TAČKAMA MREŽE("Sl. glasnik RS", br. 50/2024) |
Ovim pravilnikom propisuje se način objavljivanja podataka o interfejsima elektronskih komunikacionih mreža u terminalnim tačkama mreže, odnosno vrste tehničkih specifikacija interfejsa elektronskih komunikacionih mreža koje se objavljuju, opis tehničkih specifikacija interfejsa, obaveza objavljivanja podataka o interfejsima elektronskih komunikacionih mreža, način izrade tehničkih specifikacija interfejsa, način i rokovi za objavljivanje tehničkih specifikacija interfejsa, kao i mesto terminalne tačke mreže.
Pojedini pojmovi korišćeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) direktan pristup je pristup terminalne opreme elektronskim komunikacionim uslugama koje pruža operator i pružalac elektronske komunikacione usluge isključivo preko infrastrukture tog operatora i pružaoca elektronske komunikacione usluge;
2) posredan pristup je pristup terminalne opreme javnim elektronskim komunikacionim uslugama koje pruža operator i/ili pružalac usluge preko infrastrukture drugog operatora i pružaoca usluge;
3) ometanje je takav poremećaj na javnoj elektronskoj komunikacionoj mreži da drugi krajnji korisnici više ne mogu da koriste javnu elektronsku komunikacionu uslugu na uobičajen način, posebno u pogledu uslova kvaliteta koji su ugovoreni između privrednog subjekta i krajnjeg korisnika;
4) govorna komunikaciona usluga korišćenjem interneta je javno dostupna elektronska komunikaciona usluga za, direktno ili indirektno, upućivanje i primanje nacionalnih, odnosno nacionalnih i međunarodnih poziva preko brojeva iz nacionalnog ili međunarodnog plana numeracije koja se realizuje korišćenjem interneta (VoIP).
Spisak skraćenica korišćenih u ovom pravilniku dat je u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Vrste tehničkih specifikacija interfejsa elektronskih komunikacionih mreža koje se objavljuju
Obaveza objavljivanja tehničkih specifikacija interfejsa odnosi se na tehničke specifikacije javno dostupnih interfejsa u javnim fiksnim elektronskim komunikacionim mrežama, uključujući interfejse sa komutacijom i bez komutacije (interfejse za iznajmljene linije, uslugu prenosa govora, digitalnu mrežu integrisanih usluga (ISDN), prenos podataka, druge negovorne usluge itd.).
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na interfejse kao što su Centrex i virtuelne privatne mreže (VPN) koje operator obično pruža na zahtev krajnjeg korisnika.
Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na radio-interfejse uređene posebnim propisom kojim se utvrđuju klase radio-opreme, interfejse unutar elektronskih komunikacionih mreža, interfejse za međupovezivanje sa mrežama drugih operatora, interfejse elektronskih komunikacionih mreža koje nisu javne i interfejse elektronskih komunikacionih mreža za posebne namene.
Opis tehničkih specifikacija interfejsa
Tehničke specifikacije interfejsa detaljno se opisuju kako bi se:
1) proizvodila terminalna oprema koja omogućava sve elektronske komunikacione usluge koje se pružaju putem tih interfejsa i posebno sadrže sve potrebne podatke koji omogućavaju proizvođačima opreme da obavljaju odgovarajuća ispitivanja, a koja su neophodna da bi bili ispunjeni zahtevi iz posebnog propisa kojim se uređuje oblast električne opreme koja je namenjena za korišćenje u okviru određenih granica napona i propisa kojim se uređuje elektromagnetska kompatibilnost;
2) omogućilo proizvođačima da razviju terminalnu opremu koja je interoperabilna sa ponuđenim elektronskim komunikacionim uslugama, što uključuje pružanje informacija o softveru koji se koristi za dodatne funkcionalnosti povezane sa tim uslugama;
3) obezbedili detalji o dodatnim uslugama ili poboljšanim funkcijama koje pruža elektronska komunikaciona mreža, a koji su važni za projektovanje i rad terminalne opreme;
4) krajnjim korisnicima ili proizvođačima terminalne opreme, u slučaju šifrovanja signala u cilju obezbeđivanja poverljivosti i/ili zaštite autorskih prava, obezbedio metod korišćenih metoda šifrovanja, a u slučaju da im je potrebno preneti elektronske ključeve da bi mogli da koriste uslugu, opis postupka njihovog korišćenja;
5) krajnjim korisnicima obezbedio postupak dostavljanja specifičnih podataka o terminalnoj opremi, u slučaju da krajnji korisnici moraju da obezbede te podatke u svrhu obezbeđivanja interoperabilnosti i da bi terminalna oprema mogla da se priključi na javnu elektronsku komunikacionu mrežu.
U slučajevima kad operator direktno softverom, koji krajnji korisnik može da preuzme putem mreže, može da nadogradi funkcionalnost terminalne opreme, obezbeđuju se detalji koji omogućavaju da proizvođač razvije operativni sistem ili aplikativni programski interfejs. Operator treba da ograniči preuzimanje softvera i softverske izmene funkcionalnosti terminale opreme, na slučajeve koji se mogu kontrolisati od strane operatora ili isporučioca odnosno proizvođača terminalne opreme, kako se ne bi napravile izmene za koje softver nije namenjen ili izmenila usaglašenost sa bitnim zahtevima koji se odnose na bezbednost i elektromagnetsku kompatibilnost. U slučajevima kad je deo funkcionalnosti terminalne opreme određen softverom, čiji je isporučilac operator, dovoljno je da operator navede mehanizam za preuzimanje.
Tehničke specifikacije interfejsa treba da sadrže jasne detalje o bilo kakvom pravu intelektualne svojine o kojem operator ima saznanje, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast intelektualne svojine.
Ne objavljuju se detalji o sistemima enkripcije koji se koriste u svrhu bezbednosti radio-komunikacija, mogućnostima koje su povezane sa zakonitim presretanjem elektronskih komunikacija i podaci o testiranju novih tehnologija koje još nisu javno dostupne.
Obaveza objavljivanja tehničkih specifikacija interfejsa
Obavezu objavljivanja tehničkih specifikacija interfejsa u terminalnoj tački mreže ima operator pružalac javne elektronske komunikacione mreže na koju može da se priključi terminalna oprema putem fiksne terminalne tačke mreže.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na posredno priključene operatore koji pružaju javne elektronske komunikacione usluge ugovorene sa krajnjim korisnikom, ali koji ne pružaju direktan pristup interfejsu za terminalnu opremu.
Pregled različitih slučajeva direktnog i posrednog povezivanja operatora koji imaju obavezu da objave odgovarajuće tehničke specifikacije, a koje imaju uticaj na dizajn i rad terminalne opreme, dat je u Prilogu 1 - Tabela 1. i Tabela 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Privredni subjekt sa značajnom tržišnom snagom u obavezi je da objavi tehničke specifikacije interfejsa koji omogućavaju pristup i korišćenje određenih elemenata mreže i pripadajućih sredstava.
Operator je dužan da objavi tačne i odgovarajuće tehničke specifikacije interfejsa svojih elektronskih komunikacionih mreža i to pre nego što elektronske komunikacione usluge, koje se pružaju putem tih interfejsa, postanu javno dostupne i da redovno objavljuju izmene tih tehničkih specifikacija interfejsa.
Način izrade tehničkih specifikacija interfejsa
Tehničke specifikacije interfejsa moguće je izraditi upućivanjem na srpske standarde i/ili tehničke specifikacije.
Ako ne postoje srpski standardi i/ili tehničke specifikacije iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odgovarajući standardi i/ili tehničke specifikacije Evropskog instituta za standarde iz oblasti telekomunikacija (ETSI), Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) i Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC).
Ako ne postoje odgovarajući standardi i/ili tehničke specifikacije iz stava 2. ovog člana primenjuju se standardi, tehničke specifikacije, preporuke i propisi Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU), Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC) i Evropske konferencije poštanskih i telekomunikacionih administracija (CEPT), kao i drugih relevantnih organizacija za standardizaciju.
Ako ne postoje odgovarajući standardi, tehničke specifikacije, preporuke i propisi iz stava 3. ovoga člana, na odgovarajući način se primenjuju izvorni srpski standardi.
U slučajevima gde nije moguće izvršiti upućivanje na srpske standarde i/ili tehničke specifikacije iz st. 1-4. ovog člana, sadržaj tehničkih specifikacija interfejsa treba da se zasniva na smernicama datim u SRPS TR 101 730 i SRPS TR 101 731.
U slučaju da operator odstupi od standarda i/ili tehničke specifikacije ili izabere određenu opciju u standardu i/ili tehničkoj specifikaciji iz st. 1-5. ovog člana, u obavezi je da posebno navede ta odstupanja i/ili izabrane opcije.
U slučaju korišćenja standarda koji nisu javno dostupni, operator je u obavezi da ga objavi tamo gde može da odobri pristup tom standardu, u skladu sa pravilima organizacije koja je taj standard donela.
Način i rokovi objavljivanja tehničkih specifikacija interfejsa
Operator je u obavezi da objavi tehničke specifikacije postojećih, izmenjenih i novih interfejsa iz člana 3. ovog pravilnika.
Tehničke specifikacije postojećih interfejsa, operator je u obavezi da objavi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a tehničke specifikacije novih interfejsa, najmanje dva meseca pre nego što elektronske komunikacione usluge, koje se pružaju putem tih interfejsa, postanu javno dostupne.
Tehničke specifikacije interfejsa iz stava 2. ovog člana operator objavljuje na svojoj veb prezentaciji.
U slučaju da se mesto terminalne tačke mreže, određene u skladu sa odredbama člana 8. ovog pravilnika, razlikuje od mesta gde je operator utvrdio terminalnu tačku mreže pre stupanja na snagu ovog pravilnika, rok za ispunjenje obaveze iz stava 2. ovog člana za postojeće interfejse, produžava se na 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Tehničke specifikacije interfejsa iz stava 1. ovog člana sastavljaju se na srpskom jeziku i obavezno sadrže oznaku verzije njihovog izdanja.
Operator je u obavezi da Regulatornom telu za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Regulator) dostavi podatak o internet adresi na kojoj su tehničke specifikacije interfejsa objavljene, kao i o svim promenama u vezi sa njihovim objavljivanjem, u roku od osam dana od dana njihove objave, odnosno od dana nastanka promene.
Regulator je u obavezi da na odgovarajući način na svojoj veb prezentaciji objavi podatke iz stava 6. ovog člana i redovno ih ažurira.
Mesto terminalne tačke mreže određuje Regulator, uzimajući u obzir Smernice BEREC-a o zajedničkom pristupu za utvrđivanje terminalne tačke mreže u različitim topologijama mreže (engl. BEREC Guidelines on Common Approaches to the Identification of the Network Termination Point in different Network Topologies, u daljem tekstu: Smernice BEREC-a).
U skladu sa Smernicama BEREC-a, u postupku određivanja fiksne terminalne tačke mreže, Regulator uzima u obzir sledeće kriterijume:
1) usklađenost mesta fiksne terminalne tačke mreže sa odredbama zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije;
2) uticaj na tržište terminalne opreme;
3) procena da li postoji objektivni tehnološki razlog da oprema bude deo javne elektronske komunikacione mreže, a koja obuhvata:
(1) interoperabilnost između javne elektronske komunikacione mreže i terminalne opreme;
(2) jednostavnost upravljanja javnom elektronskom komunikacionom mrežom;
(3) bezbednost i integritet javne elektronske komunikacione mreže;
(4) zaštitu podataka o ličnosti i tajnost elektronskih komunikacija;
(5) komunikaciju u prostoriji krajnjeg korisnika (u daljem tekstu: lokalni saobraćaj);
(6) pružanje usluga fiksnog pristupa zasnovanog na bežičnoj tehnologiji.
U skladu sa Smernicama BEREC-a, mesto mobilne terminalne tačke mreže se određuje kao mesto koje u vazdušnom interfejsu (bežičnoj vezi) između mobilne opreme i bazne stanice dozvoljava krajnjem korisniku da koristi odnosno nastavi da koristi sopstvenu mobilnu opremu.
Postupak kojim Regulator određuje mesto terminalne tačke mreže u skladu sa Smernicama BEREC-a, dat je u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Grafički prikazi mesta fiksne terminalne tačke mreže, za različite elektronske komunikacione usluge, određeni na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana i prema postupku iz Priloga 2. ovog pravilnika, dati su Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tabela 1: Načini direktnog pristupa operatoru
Tabela 2: Načini posrednog pristupa operatoru
1. Mesto fiksne terminalne tačke mreže
Mesto fiksne terminalne tačke mreže utiče na to da li je oprema deo javne elektronske komunikacione mreže (u daljem tekstu: mreža) ili terminalne opreme. Terminalna tačka mreže može da se nalazi u:
1) Tački A, koja se nalazi na kraju kabla koji je operator doveo do prostorija krajnjeg korisnika (u daljem tekstu: tačka A). Krajnji korisnici tada mogu da povežu sopstveni modem, ruter i/ili set top boks;
2) Tački B, posle modema (u daljem tekstu: tačka B). Krajnji korisnici mogu da povežu sopstveni ruter i/ili set top boks na modem; ili
3) Tački C, posle rutera i/ili set top boksa (u daljem tekstu: tačka C). Krajnji korisnici mogu da povežu drugu sopstvenu terminalnu opremu na ruter i/ili set top boks.
Prema Smernicama BEREC-a pri određivanju tačke u kojoj se nalazi terminalna tačka mreže, uzimaju se u obzir sledeći kriterijumi iz člana 8. stav 2. tač. 1)-3) ovog pravilnika:
1) usklađenost mesta fiksne terminalne tačke mreže sa odredbama zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije;
2) uticaj na tržište terminalne opreme;
3) procena da li postoji objektivni tehnološki razlog da oprema bude deo javne elektronske komunikacione mreže.
1.1. Usklađenost mesta fiksne terminalne tačke mreže sa zakonom
Prema Smernicama BEREC-a, mesto fiksne terminalne tačke mreže treba da bude određeno u skladu sa regulativom Evropske unije i nacionalnom regulativom, sve dok je nacionalna regulativa u skladu sa pravom Evropske unije, a posebno sa odredbama propisa navedenim u odeljku 3.1. Smernica BEREC-a.
Uzimajući u obzir Smernice BEREC-a, Regulator u ovoj materiji, a prilikom određivanja mesta fiksne terminalne tačke mreže primenjuje sledeće odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 35/23, u daljem tekstu: Zakon):
- odredbu člana 4. stav 1. tačka 81) Zakona, prema kojoj je pojam terminalne tačke mreže određen kao fizička tačka u kojoj krajnji korisnik ostvaruje pristup javno dostupnoj elektronskoj komunikacionoj mreži, a u mrežama koje koriste komutaciju ili usmeravanje jednoznačno je određena mrežnom adresom, koja može biti povezana sa brojem ili imenom krajnjeg korisnika. Ovako određen pojam terminalne tačke mreže obuhvata informacije relevantne za njeno mesto, ali izričito ne utvrđuje to mesto, npr. da li su modem i ruter deo mreže ili su terminalna oprema, jer mrežna adresa ne mora da bude implementirana u samoj terminalnoj tački mreže;
- odredbu člana 4. stav 1. tačka 38) Zakona, prema kojoj je lokalna petlja fizičko kolo koje povezuje terminalnu tačku mreže sa glavnim razdelnikom ili ekvivalentnim sredstvom u javnoj fiksnoj elektronskoj komunikacionoj mreži. Mesto fiksne terminalne tačke mreže utiče na to da li je oprema u prostorijama krajnjeg korisnika deo lokalne petlje, stoga i na to da li tražilac pristupa lokalnoj petlji mora da koristi modem i ruter kao deo mreže pružaoca pristupa lokalnoj petlji, kao i na cenu pristupa;
- odredbu člana 134. stav 1. Zakona, kojom je propisano da je pružalac usluge pristupa internetu u obavezi da svojim krajnjim korisnicima omogući pristup informacijama i sadržaju i njihovu distribuciju, kao i upotrebu aplikacija, usluga i terminalne opreme po svom izboru, nezavisno od lokacije krajnjeg korisnika ili pružaoca usluge pristupa internetu, poreklu ili odredištu informacije, sadržaja, aplikacije ili usluge. Dakle, u slučaju usluge pristupa internetu, krajnji korisnici imaju zakonsko pravo da koriste terminalnu opremu po svom izboru;
- odredbu člana 47. stav 4. Zakona, kojom je propisano da su operatori pružaoci elektronskih komunikacionih mreža dužni da objavljuju tačne i odgovarajuće tehničke specifikacije interfejsa svojih elektronskih komunikacionih mreža i to pre nego što elektronske komunikacione usluge, koje se pružaju putem tih interfejsa, postanu javno dostupne i da redovno objavljuju izmene tih tehničkih specifikacija interfejsa. Dakle, Zakonom je utvrđena obaveza operatora da objavljuje tehničke specifikacije interfejsa u terminalnoj tački mreže, sa ciljem da se uspostavi konkurentno tržište za terminalnu opremu i da se krajnjim korisnici omogući slobodan izbor između različitih vrsta dostupne terminalne opreme;
- odredbu člana 58. stav 23. Zakona, kojom je propisano da prilikom određivanja terminalnih tačaka mreže, u najvećoj mogućoj meri, Regulator uzima u obzir Smernice BEREC-a. Neposredni kontekst ovih smernica je regulisanje pristupa i međupovezivanja, stoga pitanja konkurencije, posebno uslovi pristupa mrežama utiču na metode koje se koriste pri određivanju mesta terminalne tačke mreže i tumačenje zakonskih odredbi koje se odnose na terminalnu tačku mreže. Iz ovog sledi da je oprema poput modema, rutera ili set top boksa deo mreže samo ukoliko za to postoji objektivni tehnološki razlog;
- odredbu člana 157. stav 4. Zakona, kojom je propisano da je u cilju prevencije posebnih rizika povrede bezbednosti i integriteta javnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga, kao što su neovlašćeni pristup, značajan gubitak podataka, ugrožavanje tajnosti komunikacija, bezbednosti podataka o ličnosti i drugo, privredni subjekt dužan da korisniku, prilikom davanja na korišćenje terminalne opreme koja omogućava pristup internetu, preduzme mere zaštite za sprečavanje neovlašćenog korišćenja navedene opreme;
- odredbu člana 126. stav 1. tačka 9) Zakona, kojom je propisano da informacije o uslovima ugovora između pružalac javno dostupne elektronske komunikacione usluge i krajnjeg korisnika naročito uključuju mere koje pružalac javno dostupne elektronske komunikacione usluge može primeniti radi održavanja bezbednosti i integriteta svojih mreža i usluga, sprečavanja zloupotreba kao i kontrole nedozvoljenog sadržaja;
- odredbu člana 126. stav 2. tačka 2) Zakona, kojom je propisano da informacije o uslovima ugovora između pružalac javno dostupne elektronske komunikacione usluge i krajnjeg korisnika naročito uključuju uslove, uključujući i naknade koje pružalac usluge propisuje za korišćenje isporučene terminalne opreme, pri čemu se ne dovodi u pitanje pravo krajnjih korisnika da koriste terminalnu opremu prema vlastitom izboru u skladu sa članom 134. ovog zakona.
1.1.1. Zaključak
U daljem postupku određivanja mesta fiksne terminalne tačke mreže iz ovog priloga uzimaju se u obzir zakonske odredbe navedene u ovoj tački.
1.2. Uticaj na tržište terminalne opreme
Ako je mesto terminalne tačke mreže određeno u tački A, to utiče na tržište terminalne opreme. Mesto terminalne tačke mreže u tački A obezbeđuje da:
1) oprema kao što su modem, ruter ili set top boks budu deo tržišta terminalne opreme;
2) tržište terminalne opreme će imati relativno veliki broj krajnjih korisnika sa različitim potrebama;
3) proizvođači i isporučioci će razvijati različitu terminalnu opremu kako bi zadovoljili potrebe krajnjih korisnika;
4) krajnji korisnici će moći da kupe opremu na slobodnom tržištu terminalne opreme (ili od samih operatora) koja u relativno velikoj meri zadovoljava njihove individualne potrebe;
5) se podstiču inovacije i konkurencija na tržištu terminalne opreme;
6) se smanji zavisnost isporučilaca i proizvođača od nekoliko velikih kupaca.
Ako je mesto terminalne tačke mreže određeno u tački B, operator je taj koji odlučuje koji modem treba da koristi krajnji korisnik. To znači da je uticaj na tržište terminalne opreme kao u tački A, ali samo za ruter i set top boks, a ne i za modem.
Ako je mesto terminalne tačke mreže određeno u tački C, onda je sva oprema kao što su modem, ruter ili set top boks deo javne mreže i operator je taj koji odlučuje koju opremu će da koristi. Kao rezultat toga, oprema kao što je modem, ruter ili set top boks nije deo tržišta terminalne opreme, stoga krajnji korisnici ne mogu da koriste opremu koja zadovoljava njihove individualne potrebe i to kao rezultat ima niži nivo inovativnosti i konkurencije.
1.2.1. Zaključak
Određivanje terminalne tačke mreže u tački A najviše promoviše inovacije i konkurenciju na tržištu terminalne opreme.
1.3. Procena objektivnih tehnoloških razloga
Mesto terminalne tačke mreže je mesto gde se završava mreža i počinje domen krajnjeg korisnika. Ako postoji objektivni tehnološki razlog da se oprema smatra delom mreže, onda ta oprema mora da bude deo mreže. Ako to nije slučaj, nije potrebno da oprema bude deo mreže.
Procena da li postoji objektivni tehnološki razlog da oprema bude deo mreže iz člana 8. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika obuhvata:
1) interoperabilnost između mreže i terminalne opreme;
2) jednostavnost upravljanja mrežom;
3) bezbednost i integritet mreže;
4) zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti komunikacija;
5) komunikaciju u prostoriji krajnjeg korisnika (lokalni saobraćaj);
6) pružanje usluga fiksnog pristupa zasnovanog na bežičnoj tehnologiji.
1.3.1. Interoperabilnost između mreže i terminalne opreme
Razmatraju se sledeća tri aspekta u vezi sa interoperabilnošću ako se mesto terminalne tačke mreže nalazi u tački A:
1) interoperabilnost između mreže i terminalne opreme povezane u tački A može biti zagarantovana samo ako je terminalna oprema u skladu sa tehničkim specifikacijama interfejsa te mreže (npr. G.fast, VDSL2 vectoring, DOCSIS 3.1, GPON);
2) operator je u obavezi da objavi sve tehničke specifikacije neophodne za obezbeđivanje interoperabilnosti;
3) da postoje odgovarajuće mere kako bi se omogućilo operatoru da zaštiti svoju mrežu u slučaju da je povezana terminalna oprema koja nije interoperabilna sa mrežom.
1.3.1.1. Tehničke specifikacije interfejsa za interoperabilnost
Odredbama čl. 5. i 7. stav 3. ovog pravilnika propisano je da je operator u obavezi da objavi tehničke specifikacija interfejsa u terminalnoj tački mreže na svojoj veb prezentaciji. Odredbom člana 4. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika propisano je, između ostalog, da se tehničke specifikacije interfejsa detaljno opisuju kako bi se omogućilo proizvođačima da razviju terminalnu opremu koja je interoperabilna sa ponuđenim elektronskim komunikacionim uslugama.
U skladu sa odredbama člana 4. stav 1. tač. 4) i 5) ovog pravilnika operatori su, između ostalog, u obavezi da objave tehničke specifikacije neophodne za garantovanje interoperabilnosti, a koje mogu da sadrže i obezbeđivanje bezbednosnih akreditiva i/ili elektronskih ključeva. Tehničke specifikacije interfejsa moraju da omoguće isporučiocima i/ili proizvođačima da kreiraju konfiguracione datoteke. Ako operator odstupi od standarda i/ili tehničke specifikacije ili izabere određenu opciju u standardu i/ili tehničkoj specifikaciji iz člana 6. st. 1-5. ovog pravilnika, u obavezi je da navede i ta odstupanja i/ili izabrane opcije, saglasno članu 6. stav 6. ovog pravilnika. U slučaju korišćenja standarda koji nisu javni, operator je u obavezi da objavi standard tamo gde može da odobri pristup tom standardu, saglasno članu 6. stav 7. ovog pravilnika.
Za usluge distribucije televizijskih programa koje su zasnovane na DVB-T2 standardima, da bi se obezbedio slobodan izbor set top boksova od strane krajnjih korisnika, tehničke specifikacije interfejsa treba da budu zasnovane na DVB-T2 standardima. Za ostale usluge distribucije televizijskih programa, a koje se ne pružaju kao OTT usluge, slobodan izbor set top boksova je teško realizovati u praksi. IPTV usluge koje se ne pružaju kao OTT, u veoma maloj meri koriste standardizovane tehnologije. Proizvođači nisu zainteresovani za razvoj terminalne opreme za te usluge što ukazuje da ne postoji ili je samo ograničen broj terminalne opreme koja je pogodna za IPTV usluge koje se ne pružaju kao OTT. Ukoliko operator ne objavi tehničke specifikacije interfejsa za priključenje takve terminalne opreme i odbije priključenje takve terminalne opreme na mrežu u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu njega, to nije u suprotnosti sa obavezom iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika.
1.3.1.2. Elektronski ključevi
Elektronski ključevi za šifrovanje često se koriste na tržištu elektronskih komunikacija, na primer kao lozinkom zaštićen prenos govora i elektronske komunikacije korisnika, kao i za zaštitu programske ponude kod usluge distribucije televizijskih programa. Postoje sledeći načini korišćenja elektronskih ključeva:
1) mogu da se elektronski prenesu kada se usluga pokrene;
2) da se instaliraju tokom proizvodnje terminalne opreme i
3) kao takozvane kartice za šifrovanje koje se ubacuju u terminalnu opremu.
U skladu sa odredbom člana 4. stav 1. tačka 4) ovog pravilnika korišćeni metod šifrovanja treba da bude javno objavljen kao deo tehničke specifikacije interfejsa u terminalnoj tački mreže, kako bi proizvođači terminalne opreme mogli da razviju terminalnu opremu za metodu šifrovanja koja se koristi, koja je kompatibilna sa terminalnom tačkom mreže i koja može da se priključi na mrežu.
U slučaju da se elektronski ključevi ugrađuju u proizvodnji terminalne opreme, proizvođači koji žele da stave na tržište terminalnu opremu treba da imaju pristup takvim ključevima.
Za usluge distribucije televizijskih programa zasnovane na DVB-T2 standardima, ponuda usluge može biti šifrovana. Terminalna oprema koja je pogodna za prijem tih usluga, između ostalog, često koristi takozvani sistem šifrovanja za upravljanje digitalnim pravima (DRM). Na tržištu su dostupni različiti sistemi za ovu svrhu. U tehničkoj specifikaciji interfejsa u terminalnoj tački mreže, mora da bude navedeno koji DRM sistem se koristi. Ovo se takođe odnosi na bezbednosne sisteme koje koriste kartice za šifrovanje.
Druga funkcija koja je važna za interoperabilnost sa ponuđenim uslugama tiče se aplikativnog programskog interfejsa koji se koristi za pružanje dodatnih funkcionalnosti. To uključuje, na primer, usluge kao što su elektronski programski vodič, roditeljska kontrola i snimanje i reprodukciju emitovanih programa. Proizvođačima terminalne opreme potreban je pristup adekvatnim informacijama o aplikativnom programskom interfejsu, jer tek tada proizvođači mogu da razvijaju terminalnu opremu koja je u potpunosti interoperabilna sa uslugama koje se pružaju. U skladu sa članom 4. stav 2. ovog pravilnika, podaci o aplikativnom programskom interfejsu treba da budu deo tehničkih specifikacija interfejsa u terminalnoj tački mreže.
Ako operator odstupi od standarda i/ili tehničke specifikacije ili izabere određenu opciju u standardu i/ili tehničkoj specifikaciji iz člana 6. st. 1-5. ovog pravilnika, u obavezi je da navede i ta odstupanja i/ili izabrane opcije, saglasno članu 6. stav 6. ovog pravilnika. U slučaju korišćenja standarda koji nisu javni, operator je u obavezi da objavi standard tamo gde može da odobri pristup tom standardu, saglasno članu 6. stav 7. ovog pravilnika.
1.3.1.3. Tehničke specifikacije koje krajnji korisnika pruža operatoru
Kod tehnologije pristupa kao što je DOCSIS, krajnji korisnik je taj koji mora da obezbedi operatoru specifične podatke za svoju terminalnu opremu da bi je povezao na mrežu. Taj podatak je takozvana MAC adresa terminalne opreme koja obavlja funkciju modema.
U skladu sa odredbom člana 4. stav 1. tačka 5) ovog pravilnika, ukoliko krajnji korisnik mora da pruži specifične podatke operatoru (na primer MAC adresu) da bi operator garantovao interoperabilnost, operator je u obavezi da uspostavi javno dostupan postupak, koji obezbeđuje da će ovi podaci biti obrađeni u administraciji operatora.
1.3.1.4. Mere zaštite mreže
Većina pristupnih tehnologija već uzima u obzir terminalnu opremu koja nije interoperabilna sa mrežom na koju se priključuje. Na primer, Bij xDSL, G.Fast i DOCSIS modem (tj. terminalna oprema) će dobiti instrukcije od aktivne opreme u mreži da izabere drugi režim ili čak da se vrati na niži stariji standard kao što je ADSL ili DOCSIS 1.1. ako modem nije interoperabilan sa mrežom. U najgorem slučaju, mrežne funkcije modema neće biti aktivirane. Ovo ne utiče na druge krajnje korisnike, delimično zato što protokoli navode da terminalna oprema prvo "sluša" šta se dešava na mreži pre nego što počne da prenosi.
Dodatno, činjenica da (novi) krajnji korisnik koji je priključen na mrežu smanjuje ukupan raspoloživi kapacitet drugih krajnjih korisnika opisana je u standardu i ne bi trebalo da se kvalifikuje kao ometanje. Za druge slučajeve koji nisu opisani u korišćenom standardu i:
1) dovode do ometanja u radu mreže u odnosu na druge krajnje korisnike,
2) ugrožavaju bezbednost i integritet mreže,
3) izabrana terminalna oprema ne ispunjava nikakve bezbednosne specifikacije terminalne tačke mreže,
takva terminalna oprema nije pogodna da bude priključena ili da ostane priključena na mrežu i operator može da odbije njeno priključenje ili da je isključi iz mreže u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
U pristupnim tehnologijama optičkim kablovima postoje dva glavna tipa standarda, a to su pasivna optička mreža (PON) i "tačka - tačka" (PtP) optičke mreže. Baš kao i DOCSIS, PON koristi takozvanu mrežu deljenih medija (Shared Media) za pružanje usluga. Optički modemi koji nisu kompatibilni sa PtP mrežom neće ometati druge korisnike na toj mreži. Čak i ako je nekompatibilni PtP optički modem povezan na odgovarajuću mrežu, drugi korisnici neće imati ometanje. Do kvarova može doći ako je PtP optički modem priključen na PON sa GPON opremom. Zbog toga je veoma važno pravilno izraditi tehničke specifikacije interfejsa.
Iako, na osnovu navedenog, tehnički standardi uzimaju u obzir neispravnu terminalnu opremu na način da to ne ometa druge korisnike, operator može da isključi krajnje korisnike u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu njega ako njihova odabrana terminalna oprema ometa rad mreže.
S obzirom na trenutni tehnološki scenario i tržišne uslove, izuzetno za ponude usluga u FTTH tehnologiji, operator može da ograniči izbor optičkog mrežnog modema (ONT) pod uslovom da nije integrisan sa ruterom. U slučaju da je ONT integrisan sa ruterom, krajnjem korisniku uvek mora biti omogućeno da koristi ONT po sopstvenom izboru.
1.3.1.5. "Crne liste", "bele liste" i šeme dobrovoljne sertifikacije
Operator ima pravo da koristi listu terminalne opreme koja ne može da se poveže na mrežu (tzv. "crna lista") ako je dokazao da takva terminalna oprema nije u skladu sa tehničkim specifikacijama interfejsa njegove mreže u tolikoj meri da očigledno narušava:
1) bezbednost mreže i usluga koje se preko nje pružaju;
2) iskustva drugih korisnika na mreži;
3) zahteve iz primenjenih i specificiranih standarda; i
4) ispravno funkcionisanje usluga koje se nude krajnjem korisniku koji povezuje sopstveni terminalni uređaj.
Ako je odstupanje od tehničkih specifikacija interfejsa takve prirode da je ispunjen jedan od uslova iz tač. 1)-4) stava 1. ove podtačke, od operatora se ne zahteva da poveže takvu terminalnu opremu na mrežu. U slučaju spora između operatora koji koriste "crnu listu" i proizvođača ili isporučioca čija se terminalna oprema nalazi na takvoj listi, proizvođač ili isporučilac terminalne opreme ima pravo da ostvari zaštitu svojih prava u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Korišćenje liste koja sadrži samo terminalnu opremu koja može da se poveže na mrežu (tzv. "bela lista") nije dozvoljeno jer druga terminalna oprema, koja nije na "beloj listi" i koja je pogodna za povezivanje na mrežu, može biti dostupna na tržištu ili će biti u budućnosti dostupna na tržištu.
Operator koji koristi listu terminalne opreme koju je sam ispitao i koji su označeni kao "dobro rade" (tzv. savetodavna lista ili lista dobrovoljno sertifikovane terminalne opreme) u obavezi je da takvu listu učini dostupnom proizvođačima ili isporučiocima terminalne opreme, pod nediskriminatornim uslovima i uz razumnu naknadu troškova.
Operator ili treća strana mogu da obezbede ispitivanje interoperabilnosti terminalne opreme sa objavljenim tehničkim specifikacijama interfejsa, kao i uputstva za proizvođače o dizajnu i standardima za ispitivanje koje može da koristi kao podrška razvoju kompatibilne terminalne opreme.
Prilikom razvoja terminalne opreme, proizvođači treba da uzmu u obzir dobrovoljne šeme sertifikacije propisane u međunarodnim standardima, a zatim da njihove uređaje sertifikuju da bi funkcionisali u skladu sa tim standardima.
1.3.1.6. Zaključak
Zaključuje se da ne postoji objektivan tehnološki razlog da terminalna oprema (modem, ruter ili set top boks) bude deo mreže da bi se ostvarila interoperabilnost između mreže i terminalne opreme.
1.3.2. Jednostavnost upravljanja mrežom
Trenutno, na tržištu elektronskih komunikacija, operatori krajnjim korisnicima obezbeđuju terminalnu opremu kako bi koristili ponuđene usluge. Pri tom, operatori krajnjim korisnicima ne daju nikakve informacije koje su neophodne za povezivanje sopstvene terminalne opreme. Kao rezultat toga, operatori imaju homogenu situaciju u vezi sa modemima, ruterima ili set top boksovima koji su priključeni na njihovu mrežu. Stoga je relativno lako upravljati mrežom u slučaju bilo kakvih problema. Kada se napravi izbor da se utvrdi mesto fiksne terminalne tačke u tački A, krajnji korisnik može da izabere da koristi svoju izabranu terminalnu opremu što može da utiče na upravljanje mrežom.
Uzimajući u obzir zakonske odredbe navedene u podtački 1.1. ovog priloga i odredbe člana 5. st. 1. i 5. ovog pravilnika, može se zaključiti da su operatori u obavezi da podrže krajnje korisnike sa terminalnom opremom koji su sami kupili, pod uslovom da ova terminalna oprema ispunjava tehničke specifikacije interfejsa i podešavanja koje obezbeđuje operator. Pod podrškom, se smatra stavljanje postavki i tehničkih specifikacija interfejsa na raspolaganje i odgovaranje na pitanja krajnjih korisnika o njima. Podrška u pogledu toga gde i kako treba postaviti ova podešavanja u terminalnu opremu ne spada u obavezu operatora.
1.3.2.1. Ispitivanje priključenja terminalne opreme na mrežu i otklanjanje kvarova na mreži
Problemi mogu da nastanu tamo gde postoji potreba da se ispita priključenje terminalne opreme na mrežu sa provereno ispravnom terminalnom opremom za ispitivanje. Ako krajnji korisnik koristi terminalnu opremu koji je sam izabrao, operator je u obavezi da privremeno stavi na raspolaganje terminalnu opremu za ispitivanje krajnjem korisniku u okviru važeće procedure koju operator primenjuje za rešavanje problema u mreži. Operator je u obavezi da pokaže da greška nije nastala u njegovoj mreži. Krajnji korisnik je u obavezi da koristi provereno ispravnu terminalnu opremu za ispitivanje nakon što se prethodno utvrdi da greška nije u mreži operatora.
Otklanjanje kvarova sa kraja na kraj mreže sprovodi operator, osim kvarova na kućnoj instalaciji u prostorijama krajnjeg korisnika odnosno zgradi (kvarovi na kućnoj instalaciji od kraja kabla koji je operator doveo do zgrade, razvodnog ormara odnosno prostorije krajnjeg korisnika) koje otklanja sam krajnji korisnik, odnosno lice odgovorno za održavanje instalacija u zgradi, u skladu sa odredbama Zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Prilikom otklanjanja kvarova koju prouzrokuje terminalna oprema koju je kupio sam krajnji korisnik, operator ima pravo da naplati stvarne troškove za obezbeđivanje terminalne opreme za ispitivanje, u skladu sa odredbama Zakona i propisa donetih na osnovu njega.
1.3.2.2. Zaključak
Zaključuje se da ne postoji objektivan tehnološki razlog da terminalna oprema (modem, ruter ili set top boks) bude deo mreže da bi se realizovalo upravljanje mrežom.
1.3.3. Bezbednost i integritet mreže
Bezbednost i integritet mreže su neophodni da bi se obezbedio pravilan rad mreže. Utvrđivanje mesta i vremena u kome prestaje odgovornost operatora da obezbedi bezbednost i integritet mreže zavisi od mesta terminalne tačke mreže i da li je sam operator krajnjem korisniku obezbedio terminalnu opremu.
Mesto fiksne terminalne tačke mreže u tački A određuje da je terminalna oprema (npr.: modem, ruter ili set top boks) kod krajnjeg korisnika deo lokalne mreže krajnjeg korisnika i da je krajnji korisnik odgovoran za njen ispravan rad. Ovo ne važi ako je terminalnu opremu obezbedio sam operator i takođe njome upravlja, kao što je trenutno stanje na tržištu. Ako krajnji korisnik odluči da koristi sopstvenu terminalnu opremu, krajnji korisnik je u obavezi da obezbedi da softver koji koristi terminalna oprema ne predstavlja pretnju po bezbednost i integritet mreže. Krajnji korisnik to može da učini tako što, na primer, koristi samo aktuelni softver, redovno ga ažurira i koristi dodatni bezbednosni softver. Krajnji korisnik može da dobije podršku od prodavca terminalne opreme i/ili softvera operativnog sistema. Operator može, u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu njega, da preduzme mere u pogledu krajnjih korisnika koji kasne sa ažuriranjem softvera ili zamenom terminalne opreme ako to ugrožava bezbednost i integritet mreže i/ili terminalna oprema nije u skladu sa tehničkim specifikacijama interfejsa u terminalnoj tački mreže.
Operator može da uključi bezbednosne zahteve u svoje tehničke specifikacije interfejsa, uzimajući u obzir da je saglasno zakonskim odredbama navedenim u tački 1.1 ovog priloga, dužan da korisniku, prilikom davanja na korišćenje terminalne opreme koja omogućava pristup internetu, preduzme mere zaštite za sprečavanje neovlašćenog korišćenja te opreme. To znači da ako terminalna oprema krajnjeg korisnika ne ispunjava bezbednosne zahteve koji se primenjuju na terminalnu opremu koju obezbeđuje operator, operator može da odbije priključenje terminalne opreme krajnjeg korisnika na mrežu.
Bezbednosni zahtevi mogu da se odnose na sledeće, ukoliko ih operator koristi i za terminalnu opremu koju on sam obezbeđuje krajnjem korisniku:
1) sve lozinke moraju da budu u skladu sa standardnim NIST SP800-63B smernicama za digitalni identitet;
2) nakon početne konfiguracije, lozinke moraju da budu jedinstvene za svaku opremu (uređaj) ili mora da ih odredi krajnji korisnik;
3) mrežni pristup opremi u funkcionalnom stanju treba bude moguć tek nakon autentifikacije;
4) oprema može da nudi samo priključke i veze koji ne ugrožavaju bezbednost i integritet mreže;
5) sav mrežni saobraćaj mora da bude šifrovan i autentifikovan korišćenjem uobičajenih protokola za šifrovanje, kao što je TLS;
6) proizvođači moraju da budu u mogućnosti da pokrenu ažuriranje softvera u opremi, automatskim ažuriranjem ili aktivnim informisanjem krajnjeg korisnika;
7) oprema mora da proveri integritet i autentičnost softvera pre nego što ga instalira; i
8) proizvođač mora da pruži jasne informacije o odgovornosti krajnjeg korisnika za bezbedno korišćenje opreme.
Operatori štite svoje mreže na različitim nivoima i mogu da preduzmu mere u svojim mrežama protiv zloupotrebe od strane ili preko krajnjih korisnika, kao što su sajber napadi, tako što sprovode aktivne analize saobraćaja i preduzimaju mere ako se takva zloupotreba otkrije. Rad mreže je takođe obezbeđen korišćenjem standarda, koji predviđaju da neispravna priključena terminalna oprema nema uticaj na rad mreže, kao što je obrazloženo u podtački 1.3.1.4. ovog priloga. Različite funkcije za otkrivanje kvarova u okviru nadgledanja mreže mogu biti deo standarda. Ako operator koristi takve funkcije u mreži i navodi ih u tehničkim specifikacijama interfejsa, upućivanjem na standard koji koristi, onda ove funkcije mogu da primene i proizvođači na modemima. Priključenje terminalne opreme koja ne ispunjava specifikacije za nadgledanje mreže operator može da odbije.
Bezbednosni incidenti izazvani, na primer, modemom, ruterom ili set top boksom mogu da utiču na privatnu mrežu krajnjeg korisnika. Ako je krajnji korisnik priključio svoju terminalnu opremu, on je odgovoran za prevenciju i efekte takvih incidenata. U slučajevima kada je bezbednosni incident izazvan, na primer, modemom, ruterom ili set top boksom i prouzrokuje štetu mreži ili drugim korisnicima na mreži, operator može, u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu njega, da isključi terminalnu opremu krajnjeg korisnika. U slučaju oštećenja na mreži prouzrokovanih, na primer, modemom, ruterom ili set top boksom koji je krajnji korisnik izabrao, primenjuju se i pravila iz informacija o uslovima ugovora između operatora i krajnjeg korisnika, saglasno članu 126. stav 2. tačka 2) Zakona.
1.3.3.1. Zaključak
Zaključuje se da ne postoji objektivan tehnološki razlog da operator sprovodi mere zaštite bezbednosti i integriteta mreže na nivou terminalnih tačaka mreže time što bi dozvoljavao samo modem, ruter ili set top boks koje sam obezbeđuje krajnjem korisniku.
1.3.4. Zaštita podataka o ličnosti i tajnost elektronskih komunikacija
Ne predviđaju se nikakvi novi ili dodatni problemi u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti i tajnosti elektronskih komunikacija, ukoliko krajnji korisnik koristi terminalnu opremu (modem, ruter ili set top boks) po svom izboru, uzimajući u obzir da se komunikacija unutar prostorije krajnjeg korisnika (lokalni saobraćaj) u potpunosti odvija unutar privatne mreže krajnjeg korisnika. Krajnji korisnici mogu da koriste npr. firewall kako bi zaštitili svoju privatnu mrežu. Rad između terminalne opreme i mreže mora da bude optimalan tako da se obezbedi odgovarajuća zaštita podataka o ličnosti i tajnost elektronskih komunikacija, na primer pomoću šifrovanja, a koje je razrađeno u podtački 1.3.1.2. ovog priloga.
1.3.4.1. Zaključak
Zaključuje se da ne postoji objektivni tehnološki razlog da terminalna oprema (modem, ruter ili set top boks) bude deo mreže da bi se obezbedila zaštita podataka o ličnosti i tajnost elektronskih komunikacija od neovlašćenog pristupa operatora ili drugog krajnjeg korisnika.
1.3.5. Lokalni saobraćaj
Mesto fiksne terminalne tačke mreže u tački A određuje da su modem i ruter deo terminalne opreme, što za posledicu ima sledeće:
1) mreža ne učestvuje u komutaciji i usmeravanju lokalnog saobraćaja u prostorijama krajnjeg korisnika tako da se komutacija i usmeravanje lokalnog saobraćaja u prostorijama krajnjeg korisnika ne može smatrati javnom komunikacionom uslugom;
2) zakonske odredbe koje se primenjuju na mreže (npr.: neutralnost ili zakonito presretanje, a koje je uređeno posebnim zakonom) ne primenjuju se na lokalni saobraćaj;
3) lokalni saobraćaj u prostorijama krajnjeg korisnika ostaje potpuno privatan, odnosno lokalni saobraćaj krajnjeg korisnika nije dostupan putem mreže koja može da ugrozi zaštitu podataka krajnjih korisnika;
4) ne postoji problem da, u slučaju povezivanja različite terminalne opreme korisnika na ruter, mreža možda ne identifikuje svaku od terminalnih tačaka mreže pomoću određene mrežne adrese u skladu sa zakonskim značenjem pojma terminalna tačka mreže.
1.3.5.1. Zaključak
Zaključuje se da ne postoji objektivni tehnološki razlog da prema kriterijumu koji se odnosi na lokalni saobraćaj terminalna oprema (modem i ruter) bude deo mreže.
1.3.6. Pružanje usluga fiksnog pristupa zasnovanog na bežičnoj tehnologiji
Pružanje usluga fiksnog pristupa može biti zasnovano na bežičnoj tehnologiji i određivanje mesta fiksne terminalne tačke mreže može da utiče na to da li je takav fiksni pristup moguće ostvariti ili ne.
Ako je mesto fiksne terminalne tačke mreže u tački A onda je bežični modem/ruter (radio-oprema) deo terminalne opreme i pružanje usluge fiksnog bežičnog pristupa (sa fiksne lokacije) možda neće biti moguće jer se usluga pruža putem vazdušnog interfejsa (bežične veze) između bežičnog modema/rutera (radio-opreme) i mobilne/bežične mreže i zbog toga to više nije usluga na fiksnoj lokaciji već bežična usluga.
FWA tehnologije imaju veliku mogućnost specifičnih izmena, odnosno prilagođenja u odnosu na zahteve standarda. Ovo dovodi do poteškoća za krajnje korisnike da odgovarajuću opremu pronađu na maloprodajnom tržištu, koja je inače prilično skupa, kao i činjenica da se usluga pristupa internetu sa FWA tehnologijama primenjuje na heterogenim tehnologijama, zasnovanim na različitim standardima, radio-frekvencijama i radio-protokolima.
Takođe, u slučaju FWA može da bude neophodna kontrola pristupa terminalne opreme krajnjeg korisnika kako bi se obezbedio transparentni kapacitet prenosa između npr. bazne stanice i bežičnog modema/rutera (radio-opreme) u prostorijama krajnjeg korisnika. Mesto terminalne tačke mreže u tački B takođe odgovara u slučaju FWA jer se u terminalnoj tački mreže završava radio-komunikacija koja potiče iz mreže, tako da mora biti kompatibilna sa ostatkom mreže, prateći specifičan proces za održavanje elemenata mreže do istog nivoa softverskih karakteristika. Terminalna tačka mreže treba da se nalazi u tački C, kada su ruter i modem integrisani u jedan uređaj i postoje problemi u vezi sa korišćenjem opreme koju izabere krajnji korisnik u pogledu ispravnog rada mreže i usluge koja se pruža.
Postoji i potreba da se obezbedi integritet radio-opreme i izbegavanje smetnji između radiokomunikacijskih službi.
Elektronska komunikaciona oprema (npr.: mala bazna stanica), koju operator postavlja na lokaciji krajnjeg korisnika u svrhu obezbeđivanja FWA, nisu deo privatne mreže krajnjeg korisnika samo zato što su postavljene na lokaciji krajnjeg korisnika odnosno nije terminalna oprema, kao što je prikazano u primeru 8) iz Priloga 3. ovog pravilnika.
1.3.6.1. Zaključak
Zaključuje se da postoji objektivni tehnološki razlog da bežični modem/ruter (radio-oprema) budu deo mreže operatora u slučaju kada se koristi FWA tehnologija, odnosno da mesto terminalne tačke mreže bude u tački C ili B, zavisno od načina realizacije FWA i toga da li su bežični ruter i modem integrisani u jedan uređaj ili ne.
1.4. Određivanje mesta fiksne terminalne tačke mreže
U skladu sa procenom objektivnih tehnoloških razloga i zaključcima datim u podtačkama 1.1-1.3. ovog priloga, a koji se prema Smernicama BEREC-a uzimaju u obzir pri određivanju mesta fiksne terminalne tačke mreže, određuje se mesto fiksne terminalna tačka mreže u tački A, što omogućava:
1) da krajnji korisnik može da odluči koju terminalnu opremu želi da koristi, pod uslovom da je pogodna za priključenje na mrežu;
2) najveći stepen inovacija, izbora i konkurencije na tržištu terminalne opreme.
Izuzetno od stava 1. ove podtačke, uzimajući u obzir objektivni tehnološki razlog određen u podtački 1.3.6. ovog priloga, u mrežama sa FWA određuje se mesto fiksne terminalne tačke mreže u tački C ili B, zavisno od načina realizacije FWA i od toga da li su bežični ruter i modem integrisani u jedan uređaj ili ne. Dakle, mesto fiksne terminalne tačke mreže kada se pružanje usluga fiksnog pristupa zasniva na bežičnoj tehnologiji (FWA) jednoznačno je određeno kao mesto iza bežičnog modema/rutera (radio-opreme) gledano sa strane mreže.
Izuzetno od stava 1. ove podtačke, uzimajući u obzir objektivni tehnološki razlog određen u podtački 1.3.1.4 ovog priloga, za ponude usluga u FTTH tehnologiji, operator može da ograniči izbor optičkog mrežnog modema (ONT) pod uslovom da nije integrisan sa ruterom. U slučaju da je ONT integrisan sa ruterom, krajnjem korisniku uvek mora biti omogućeno da koristi ONT po sopstvenom izboru.
1.4.1. Pasivna terminalna tačka mreže
Terminalna tačka mreže je pasivna i nalazi se u prostorijama krajnjeg korisnika. Terminalna tačka mreže je prva tačka u prostorijama krajnjeg korisnika na koju može da se priključi terminalna oprema. Tačka A odnosi se na montažu mrežnog kabla na pasivnu kutiju. Tačka A je pasivna krajnja tačka mreže jer se ne napaja iz izvora napajanja u prostorijama krajnjeg korisnika. Svaka oprema priključena na pasivnu terminalnu tačku mreže u prostorijama krajnjeg korisnika je terminalna oprema. Kućna mreža počinje u tački A. Ako krajnji korisnik odabere terminalnu opremu operatora, tada operator upravlja delom kućne mreže krajnjeg korisnika, ali kao rezultat toga, terminalna tačka mreže ne počinje u tački B ili C.
1.4.2. Opcije fizičke veze sa različitim pristupnim tehnologijama
Za mogućnost priključenja sopstvene terminalne opreme, pasivna terminalna tačka mreže mora da bude fizički prisutna u prostorijama krajnjeg korisnika, a koja je u svakom slučaju prisutna u mrežama za povezivanje na bazi bakarnih parica i koaksijalnih kablova. Većina mreža sa optičkim kablovima povezana je na pasivnu terminalnu tačku mreže. U drugom slučaju, optički kabl je direktno povezan na aktivnu opremu kao što je optički modem koji obezbeđuje operator i koji se napaja u prostorijama krajnjeg korisnika. U ovom slučaju, krajnji korisnik ne može jednostavno da poveže sopstveni modem sa ugrađenom funkcijom rutera, jer je potrebno podešavanje da bi se ostvarila pasivna terminalna tačka mreže. Značaj konkurencije na tržištu terminalne opreme veći je od interesa operatora da budu što manje pogođen u svom poslovanju, delom i zbog činjenice da operator može da naplati nastale troškove. Stoga se određuje da takvo prilagođavanje mora da izvrši operator, na zahtev krajnjeg korisnika, kako bi se postigao lični izbor terminalne opreme koja će biti priključena.
1.4.3. Sporazum o nivou usluge (SLA)
Ispunjenje zahteva ugovorenog kvaliteta usluge, u slučaju sporazuma o nivou usluge (SLA), može da zavisi od terminalne opreme koja se koristi. U slučaju da postizanje visokog kvaliteta usluge zavisi od terminalne opreme koja se koristi, u praksi ne može biti slobodnog izbora terminalne opreme od strane krajnjeg korisnika, o čemu krajnji korisnik mora da bude obavešten u skladu sa članom 126. st. 1. i 2. Zakona.
2. Mesto mobilne terminalne tačke mreže
U Republici Srbiji krajnji korisnici slobodno biraju mobilnu opremu koju će da koriste, stoga ne postoji objektivni tehnološki razlog zbog kojeg mobilna oprema ne bi bila deo terminalne opreme. Krajnjim korisnicima se mora omogućiti da sami odaberu mobilnu terminalnu opremu koju mogu da povežu na mobilnu terminalnu tačku mreže.
U skladu sa napred navedenim, mesto mobilne terminalne tačke mreže uređeno je na način iz člana 8. stav 3. ovog pravilnika.
Spisak korišćenih skraćenica
ADSL - Asymmetric Digital Subscriber Line
BEREC - Body of European Regulators for Electronic Communications
CEN - European Committee for Standardization
CENELEC - European Committee for Electrotechnical Standardization
CEPT - European Conference of Postal and Telecommunications Administrations
DOCSIS - Data Over Cable Service Interface Specification
DRM - Digital Rights Management
DSL - Digital Subscriber Line
DVB-T2 - Digital Video Broadcasting - Second Generation Terrestrial
ETSI - European Telecommunications Standards Institute
FTTH - Fiber To The Home
FWA - Fixed Wireless Access
GPON - Gigabit Passive Optical Network
IPTV - Television over Internet Protocol
IEC - International Electrotechnical Commission
ISDN - Integrated Service Digital Network
ISO - International Organization for Standardization
ITU - International Telecommunications Union
MAC - Media Access Control
ONT - Optical Network Termination
OTT - Over-the-top
PON - Passive Optical Network
POTS - Plain Old Telephone Service
PtP - Point-to-Point
SDH - Synchronous Digital Hierarchy
TLS - Transport Layer Security
SHDSL - Single-pair High-speed Digital Subscriber Line
VDSL2 - Very-high-bit-rate DSL second generation
VoIP - Voice over Internet Protocol
VPN - Virtual Private Network