POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA PIROTA("Sl. list grada Niša", br. 60/2024 i 69/2024 - ispr.) |
Poslovnikom Skupštine Grada Pirota (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Pirota (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa Predsednik Skupštine.
Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Gradu (u daljem tekstu: Grad), koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini.
Tekst pečata na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, ispisan je u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
U prvom, spoljašnjem krugu, ispisan je naziv "Republika Srbija".
U sledećem, unutrašnjem krugu, ispisan je tekst: "Grad Pirot - Skupština grada".
U dnu pečata ispisano je sedište - Pirot.
Pečat Skupštine poverava se na čuvanje sekretaru Skupštine.
Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 10 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb prezentaciji, tako da se ta sednica održi najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb prezentaciji.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, to može učiniti najstariji odbornik iz prethodnog saziva koji to prihvati, koji je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika kome je dodeljen mandat i koji se prihvata te dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu dva najmlađa kandidata za odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Pre početka sednice, utvrđuje se ukupan broj prisutnih i obaveštava se predsedavajući da li je prisutan potreban broj kandidata za odbornike za rad i odlučivanje.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine, shodno se primenjuju i na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Dnevni red konstitutivne sednice
Na konstitutivnoj sednici Skupštine potvrđuju se mandati odbornika, imenuju članovi Verifikacionog odbora, razmatra izveštaj Verifikacionog odbora, bira se predsednik Skupštine i postavlja se sekretar Skupštine.
Osim obaveznih tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog Poslovnika, konstitutivna sednica Skupštine može imati sledeće tačke dnevnog reda:
- razmatranje izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima;
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- izbor izvršnih organa grada;
- donošenje Poslovnika Skupštine
- i druga pitanja od značaja za početak rada Skupštine.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Mandati odbornika potvrđuju se na osnovu uverenja o izboru za odbornika.
Na početku konstitutivne sednice, na predlog predsedavajućeg, Skupština većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike imenuje Verifikacioni odbor od tri člana, koje predlažu tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi odbora i odlučuje većinom glasova članova odbora.
Kada Skupština potvrdi mandate odbornika, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Na osnovu izveštaja Izborne komisije, Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije, kao i da li je uverenje izdato od Izborne komisije, kao nadležnog organa, te o tome podnosi pisani izveštaj Skupštini koji sadrži predlog da li treba potvrditi mandate odbornika.
Izveštaj i predlog iz stava 2. ovog člana Verifikacioni odbor donosi većinom glasova.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika;
- da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata novom odborniku);
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi Skupštini izveštaj.
Ukoliko Verifikacioni odbor ne ospori ni jedan mandat, o njegovom izveštaju Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini kandidat za odbornika na samoj sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, Skupština o tome posebno glasa.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od osam dana.
Po izvršenoj proveri iz stava 2. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa liste, u skladu sa zakonom.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Posle donošenja odluke o potvrđivanju mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Pirota pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta grada i da ću časno i odgovorno vršiti dužnost odbornika u interesu građana grada Pirota".
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici, ili im je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, zakletvu daju pojedinačno na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA, ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA SKUPŠTINE
Predsednik Skupštine bira se na konstitutivnoj sednici iz reda odbornika, na predlog najmanje jedne trećine odbornika, na mandatni period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući može, na predlog svakog odbornika kome je mandat potvrđen, da odredi pauzu u trajanju do 30 minuta.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca u ime predlagača i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača usmeno obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi u vidu kraćeg obraćanja Skupštini.
Nakon podnošenja predloga predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena, a ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući Skupštine kome pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se glasanju.
Obrazuje se komisija od tri člana za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja.
Predsednik Skupštine bira se tajnim glasanjem u prostoriji u kojoj se održava konstitutivna sednica.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Glasa se glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata prema redosledu utvrđenom na listi kandidata, kao i način glasanja.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Glasa se zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Predsednik Komisije objavljuje početak glasanja, proziva odbornike prema spisku izabranih odbornika, uručuje im glasački listić i zaokružuje redni broj ispred imena i prezimena odbornika, kao dokaz da je odborniku uručen glasački listić.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija kakva je propisana za izbor odbornika, kao i odgovarajući paravan. Glasačka kutija mora biti od providnog materijala, prazna i pre početka glasanja zapečaćena.
Kada odbornik popuni glasački listić, presavija ga tako da se ne vidi za koga je glasao, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i lično ubacuje u nju glasački listić.
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa.
Kada je glasanje završeno, predsedavajući konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Zatim se pristupa utvrđivanju rezultata glasanja i o tome sačinjava zapisnik. U zapisnik se obavezno unosi datum i vreme glasanja, broj važećih, nevažećih i neupotrebljenih listića. U zapisnik se upisuje i broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Predsedavajući je dužan da pročita zapisnik i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima dalje vođenje sednice.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja sa predsedavanjem do izbora zamenika predsednika Skupštine.
Izbor zamenika Predsednika Skupštine
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se Skupštini usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata datu u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine postavlja se javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine ponovo će predložiti kandidata za sekretara Skupštine.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
IV IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Gradonačelnika i zamenika gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog kandidata za gradonačelnika podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže i kandidate za članove Gradskog veća.
Predlog iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Skupština bira izvršne organe Grada neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom za izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
Razrešenje i ostavka izvršnih organa
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, u skladu sa zakonom.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika o njihovom izboru.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća se ne otvara rasprava, već se prestanak funkcije zbog podnete ostavke samo konstatuje, bez glasanja, tako što to čini predsednik Skupštine u ime Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa Grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni Poslovnika i ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akta koja donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine i vrši druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika, na način utvrđen zakonom.
Ako je ostavka podneta na sednici Skupštine usmeno ili u pisanoj formi, Skupština na istoj sednici, bez otvaranja rasprave i bez glasanja, konstatuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka podneta između dve sednice Skupštine u pisanoj formi, o ostavci predsednika Skupštine obaveštavaju se odbornici Skupštine na početku prve naredne sednice Skupština, bez otvaranja rasprave i bez glasanja.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
Skupština je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine izjasni na prvoj narednoj sednici od dana podnošenja zahteva za razrešenje.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama Poslovnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji pomaže predsedniku u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom ovim Poslovnikom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno mišljenje u vezi primene Poslovnika i drugih pitanja vezanih za rad Skupštine.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku. U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
Sekretar Skupštine može ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja ima najmanje 3 odbornika u Skupštini.
O obrazovanju odborničke grupe obaveštava se predsednik Skupštine, kome se podnosi spisak sa potpisima članova odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje opštih akata Skupštine i preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu šef odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela Skupštine.
Stalno radno telo prati stanje u oblasti za koju je obrazovano, izveštava Skupštinu o tome i Skupštini predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, na mandatni period za koji su izabrani i odbornici Skupštine.
Stalno radno telo Skupštine ima predsednika i četiri člana. osim Administrativne komisije koja ima 7 članova.
Članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Odbornik može biti član najviše 2 stalna radna tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
Pored odbornika, članovi stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani, stručnjaci za pojedine oblasti.
O predloženoj listi za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Skupština može, i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog taj član i izabran.
Član stalnog radnog tela razrešen je kada za to glasa većina odbornika koji prisustvuju sednici Skupštine.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje 1/3 članova radnog tela, a dužan je sastavi sednicu ako to traži predsednik Skupštine. Ako u tom slučaju predsednik radnog tela ne sazove sednicu saziva predsednik Skupštine.
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova od ukupnog broja članova.
O datumu održavanja, dnevnom redu i materijalu za sednicu stalnog radnog tela stara se sekretar Skupštine u dogovoru sa predsednikom stalnog radnog tela.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, kao i obrađivača akta koji se na sednici razmatra.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Na predlog Sekretara Skupštine, u cilju bolje saradnje i koordinacije i zavisno od srodnosti tačaka dnevnog reda, dva ili više radnih tela mogu održati zajedničku sednicu radnih tela.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenja i predloge stalnog radnog tela.
Mišljenja i predloge radnih tela Skupštine potpisuje predsednik i zapisničar.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik, u koji se obavezno unose imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci.
Stalna radna tela Skupštine obrazuju se kao komisije i to:
- Komisija za razvoj, privredu i budžet
- Komisija za propise
- Komisija za rodnu ravnopravnost
- Komisija za javne službe
- Komisija za urbanizam i stambeno-komunalne delatnosti,
- Komisija za poljoprivredu i razvoj sela,
- Komisija za predstavke i pritužbe
- Komisija za administrativna pitanja
a) Komisija za razvoj, privredu i budžet razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge javne prihode, programe razvoja delatnosti za koje je nadležna Skupština, budžet, odluku o završnom računu budžeta, zajmove i zaduživanje Grada i druga ekonomsko-finansijska pitanja, predlaže i daje mišljenje Skupštini na predlog programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti, razmatra strateške planove i druga dokumenta od značaja za ekonomski razvoj Grada.
b) Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenje Skupštini. Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine, razmatra i utvrđuje predloge autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština, razmatra pitanja vezana za promenu statuta preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad.
v) Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa stanovišta unapređivanja rodne ravnopravnosti, sagledava rezultate vođenja politike i izvršavanja akata Skupštine od strane izvršnih organa Grada i drugih organa i funkcionera odgovornih Skupštini u pogledu poštovanja rodne ravnopravnosti, posebno onih kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada, razmatra lokalne akcione planove iz oblasti rodne ravnopravnosti i primene standarda o ravnomernoj zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja u javnom i političkom životu Grada
g) Komisija za javne službe razmatra predloge akata i drugih materijala u oblastima kulture, obrazovanja, zdravstvene, socijalne zaštite, javnog obaveštavanja, turizma i druga pitanja iz oblasti vanprivrede.
d) Komisija za urbanizam i stambeno komunalnu delatnost razmatra pitanja iz oblasti urbanizma, stambeno komunalne de4latnosti i uređivanja građevinskog zemljišta, prostornog planiranja, javnog gradskog i prigradskog prevoza kao i druga pitanja iz ove oblasti.
đ) Komisija za poljoprivredu i razvoj sela razmatra programe razvoja poljoprivrede i sela i njihovu realizaciju, realizaciju radova u oblasti poljoprivrede, pitanja od značaja za uređenje seoskih područja i razvoja sela.
e) Komisija za predstavke i žalbe razmatra predstavke i žalbe koje građani upućuju Skupštini, ispituje njihovu osnovanost i predlaže Skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima.
ž) Komisija za administrativn pitanja predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Gradu.
Skupština, po potrebi, na predlog odbornika, Gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o radu stalnih radnih tela.
Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi i odlučuje u sednicama.
Sednice Skupštine mogu biti:
- redovne, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u tri meseca;
- vanredne sednice
- svečana sednica, koja se održava povodom dana Grada - 28.decembra..
O pripremanju sednica Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jedan put u 3 meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika, u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Pisani predlog za sazivanje Skupštine sadrži predlog dnevnog reda sednice, a predložene tačke moraju biti iz nadležnosti Skupštine, utvrđene zakonom i Statutom i obrazložene u skaldu sa članom 109. Poslovnika.
Ako predlog ne ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana predsednik Skupštine će isti obrazloženim zaključkom odbaciti.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 1.ovog člana sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje 5 dana pre dana za koji se saziva sednica.
U situacijama kao što su proglašena vanredna situacija ili vanredno stanje, koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji može biti kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Na vanrednoj sednici radi se po unapred utvrđenom dnevnom redu, koji je dostavio ovlašćeni predlagač održavanja vanredne sednice.
Jednom usvojeni dnevni red vanredne sednice se ne može dopuniti.
Predlog i promene dnevnog reda
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Izmene i dopune predloženog dnevnog reda mogu podneti: Gradonačelnik, Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, radna tela Skupštine.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo predlozi izmena i dopuna, koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije 72 časa pre održavanja sednice.
U slučaju nepoštovanja roka za izmenu i dopunu dnevnog reda predsednik Skupštine će predlog zaključkom odbaciti.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
U postupku utvrđivanja dnevnog reda pojedinačno se odlučuje o svakom konkretnom predlogu, redosledom datih predloga, bez rasprave, a predlagač izmena i dopuna dnevnog reda može dodatno obrazložiti predlog ne duže od 2 minuta.
Dnevni red se utvrđuje u celosti sa usvojenim izmenama i dopunama.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim ili elektronskim putem.
Poziv za sednicu obavezno sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika i pečat Skupštine.
Poziv i materijal za sednicu obavezno se dostavlja svim odbornicima, Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima gradonačelnika, načelniku Gradske uprave, zameniku načelnika Gradske uprave, rukovodiocima unutrašnjih organizacionih jedinica Gradske uprave i predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Uz poziv za sednicu odbornicima se obavezno dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice.
Celokupni materijal za sednicu, može se odbornicima dostaviti u elektronskom obliku, po prethodnom dogovoru sa šefovima odborničkih grupa ili sa pojedinim odbornicima.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red može se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, u kom slučaju je predsednik Skupštine dužan da obrazloži razloge za takvo postupanje.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava, a samo ih predlagač može obrazlagati, najduže 2 minuta.
Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine, ili odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji odbornik koji tu dužnost prihvati.
Sednici Skupštine prisustvuju lica kojima je upućen poziv od strane predsednika Skupštine.
Predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad pozivaju se na sednicu kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Predsednik Skupštine može, na predlog odborničke grupe da uputi poziv i drugim licima, ukoliko za to postoje opravdani razlozi.
Po otvaranju sednice, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika, odnosno više od polovine od ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Ako se utvrdi da u toku sednice nije prisutna potrebna većina odbornika za rad Skupštine, odnosno da nema kvoruma, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i čas.
Predsednik može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.
Izuzetno, u slučaju da se u roku od 30 dana održe dve sednice, ili sednica bude preobimna, zapisnici sa održanih sednica usvajaju se na narednoj sednici.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave većinom glasova prisutnih odbornika.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Pre pretresa svakog pitanja, predstavnik predlagača može dati uvodno izlaganje.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje, u usmenoj ili pisanoj formi.
Predsednik Skupštine daje reč govornicima po redosledu prijave, s tim da prednost ima šef odborničke grupe u okviru iste tačke dnevnog reda. Odbornik može da dobije reč po istoj tački dnevnog reda samo dva puta.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika i sekretaru predsednik Skupštine daje reč odmah pošto je zatraže.
Ukupno vreme rasprave po jednoj tački dnevnog reda iznosi 60 minuta.
Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na odborničke grupe, srazmerno broju odbornika te odborničke grupe.
Šef odborničke grupe i odbornik odborničke grupe mogu koristiti ukupno vreme rasprave po jednoj tački dnevnog reda koje pripada toj odborničkoj grupi.
Шеф одборничке групе има право да поред времена утврђеног ставом 2. овог члана искористи још 2 минута по тачки дневног реда.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine je dužan da se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje rasprava, ili od definisanja povrede Poslovnika, predsednik će ga opomenuti.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povredu iz stava 5. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Nije dozvoljena replika na repliku.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži.
Odbornik može da ukaže na povredu Poslovnika u svakom trenutku, i pre otvaranja rasprave.
Obrazloženje povrede ovog Poslovnika ne može trajati duže od 2 minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine može da da objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine odmah poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana ovog Poslovnika, bez pretresa.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi Poslovnika većinom glasova od prisutnih odbornika.
Odlaganje, prekid i zaključenje sednice
Ako se u toku sednice konstantuje da ne postoji kvorum za odlučivanje, predsednik odlaže sednicu za određeni dan i čas i sa istim dnevnim redom, o čemu se pismeno obaveštavaju odbornici koji nisu prisutni na sednici.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti zbog kojih Skupština ne može da nastavi rad.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno, pisanim putem.
Predsednik Skupštine zakazaće nastavak sednice u roku koji ne može biti duži od 15 dana.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice, ne dužu od 20 minuta, kako bi održao zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini. O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike u nastavku sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u trajanju od 30 minuta, ukoliko sednica traje duže od 6 sati neprekidnog rada.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici, izriče mere:
- opomenu
- oduzimanja reči.
- novčanu kaznu
- meru udaljenja
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
- ako koristi mobilni telefon radi nedozvoljenog slikanja i snimanja
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena 2 puta mera opomene, a koji i posle toga čini povredu ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integriteti i uvredu ličnosti učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti Službi obezbeđenja ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi Grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odborniku kome su izrečene dve mere opomene i mera oduzimanja reči, umanjuje se ½ naknade za vršenje odborničke dužnosti.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice nema pravo na naknadu za vršenje odborničke dužnosti.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice primenjuju se za sednicu Skupštine na kojoj su izrečene.
U prostoriji u kojoj se održava sednica Skupštine zabranjeno je unošenje oružja i drugih predmeta kojima mogu da se nanesu povrede, obeležja stranih država, obeležja političkih stranaka, osim ako su diskretna, kao i većih transparenata kojima može da se ometa rad Skupštine.
Na sednicu nije dozvoljeno unošenje i upotreba alkohola i narkotika.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština prelazi na odlučivanje.
Skupština odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije utvrđeno drugačije.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
- donosi Statut Grada;
- donosi budžet i usvaja završni račun budžeta;
- donosi prostorni plan;
- donosi urbanističke planove;
- odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
- bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada;
- bira i razrešava Gradonačelnika i zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća;
- odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
- utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa i raspisivanju referenduma; odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, na način, po postupku i većinom utvrđenom zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim Poslovnikom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" a potom oni koji se uzdržavaju od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine utvrđena većina za njeno donošenje.
Ako najmanje 1/3 odbornika izrazi sumnju u utvrđen rezultat glasanja, pristupa se prebrojavanju glasova i to se može učiniti samo jednom po istom pitanju.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim ili digitalnim zapisom i trajno se čuva. Na zahtev odborničke grupe dostavlja se šefu odborničke grupe snimak sednice.
Zapisnik obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena i prezimena ostalih prisutnih, utvrđeni dnevni red, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv svih akata donetih na sednici.
Zapisnik potpisuju predsednik i zapisničar Skupštine.
O čuvanju izvornika zapisnika stara se sekretar Skupštine.
IX POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Akta Skupštine i postupak predlaganja akata
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluku, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, plan, program i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata imaju Gradsko veće, odbornik, odnosno odbornička grupa, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 109. ovog Poslovnika podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje bi trebalo da sadrži urađenu analizu efekata propisa, a u svakom slučaju ono mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- objašnjenje cilja koji se donošenjem akta želi postići;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i obrazloženje konkretnih rešenja;
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
-ovlašćenje za izradu prečišćenog teksta odluke.
Predlog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave obavezno sadrži i izveštaj koji sadrži prikaz svih predloga i sugestija datih u javnoj raspravi, sa obrazloženjem razloga zbog kojih pojedini predlozi ili sugestije nisu prihvaćeni.
Predlog akta koji je upućen Skupštini, predsednik Skupštine odmah po prijemu obavezno dostavlja nadležnim komisijama i Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima, odlučuje na kojoj sednici će se materijali, odnosno akti upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, obavezno razmatraju nadležne komisije i Gradsko veće.
Nacrte odluka i drugih akata za donošenje na sednici Skupštine priprema Gradska uprava i dostavlja ih Gradskom veću, koje utvrđuju predlog odluke i drugog akta.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluka i drugih akata podnosi se putem amandmana.
Amandman sadrži naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, pun tekst izmene, obrazloženje sa razlozima za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Amandman može podneti odbornik, odbornička grupa, gradonačelnik, Gradsko veće i stalno radno telo Skupštine.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, najkasnije 48 časova pre održavanja sednice, a kada je sednica sazvana po hitnom postupku, amandman se može podneti i na samoj sednici.
O podnetom amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač.
O podnetom amandmanu otvara se rasprava.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Izlaganje o podnetom amandmanu ne može trajati duže od 2 minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu podnošenja.
Skupština odlučuje najpre o amandmanima podnetim pre održavanja sednice.
Amandman koji podnese predlagač, postaje sastavni deo predloga i njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
Donošenje akata po hitnom postupku
Akt se izuzetno može doneti i po hitnom postupku.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Predlagač akta je dužan da u pisanom obrazloženju predloga akta navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do početka sednice.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku Skupštini mogu podneti Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem. Skupština se odmah izjašnjava o tome da li prihvata predlog.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Izrada, potpisivanje i objavljivanje akata
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata Skupštine i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se sekretar Skupštine.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom listu grada Niša".
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom Dana Grada-28 decembra.
Sednica Skupštine je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečanom povodu njenog održavanja.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog i zaslužnog građanina.
Na svečanoj sednici Skupštine uručuju se priznanja i nagrade Grada..
XI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine na način i u rokovima primerenim datim okolnostima u vreme saziva iste.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
U slučaju ratnog stanja Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
XII JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem radio i televizijskih stanica.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 2 ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni tehnički uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, gradonačelnik zamenik gradonačelnika ili lice koje se ovlasti kao i šefovi odborničkih grupa.
XIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Pravo je i dužnost odbornika da bira i bude biran na funkcije u Skupštini, organe Grada i radna tela Skupštine, da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član, podnosi amandmane na predlog opšteg akta, traži informacije i podatke koji su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika i da učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koja je biran.
U slučaju opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine ili radnih tela.
Odbornik ima pravo da predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da mu se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni materijali i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine, kao i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo na odbornički dodatak u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave, sekretar Skupštine upućuje načelniku Gradske uprave.
Načelnik Gradske uprave ima obavezu da preko organizacionih jedinica Gradske uprave obezbedi blagovremeno davanje odgovora na postavljeno pitanje.
Odborničko pitanje postavlja se u pismenom ili usmenom obliku.
Ukoliko se odborničko pitanje na sednici usmeno postavi, odbornik je dužan naknadno dostaviti odborničko pitanje u pisanoj formi u roku od 3 dana od održane sednice. U suprotnom, takvo pitanje se ne uzima u dalji postupak.
Predsednik Skupštine može da upozori odbornika koji postavlja odborničko pitanje da isto nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika, odnosno da nije iz nadležnosti Skupštine.
Odgovori na odbornička pitanja daju se u pisanoj formi i to po pravilu na prvoj sednici posle postavljenog pitanja.
Izuzetno ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi više činjenica ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne duže od 30 dana.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da komentariše odgovor na svoje pitanje, da postavi dopunsko pitanje ili da predloži otvaranje pretresa na jednoj od narednih sednica Skupštine, u vezi sa odgovorom.
O predlogu odbornika da se otvori pretres povodom odgovora na odborničko pitanje, Skupština se izjašnjava bez pretresa.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
- kada Skupština na konstitutivnoj sednici potvrdi mandate odbornika iz narednog saziva
- ako umre
- ako je pravosnažnom sudskom odlukom potpuno lišen poslovne sposobnosti, odnosno -ako je pravosnažnom sudskom odlukom kojom je delimično lišen poslovne sposobnosti utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo
- ako je izgubio državljanstvo republike Srbije
- ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave
- ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci
- donošenjem odluke o raspuštanju skupštine
- ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva sa funkcijom odbornika
- ako podnese ostavku.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Ostavka odbornika podnosi se u pisanoj formi, a potpis podnosioca mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa.
Ostavka se lično podnosi skupštini u roku od tri dana od dana overe potpisa.
Ostavka je punovažna samo ako je potpis odbornika overen nakon što mu je potvrđen mandat.
Odbornik može podneti ostavku i usmeno na sednici skupštine.
Ostavka se ne može opozvati. Odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku.
Postupak dodele mandata sledećem odborniku utvrđuje se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika, primenjuju se posebne odluke Skupštine i važeći propisi kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
XIV OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrši organizaciona jedinica Odsek za skupštinske poslove.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine Grada Pirota ("Službeni list Grada Niša", br. 74/16).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".
Po sravnjenju sa izvornim tekstom utvrđeno je da se u Poslovniku Skupštine grada Pirota objavljenom u "Sl. listu grada Niša", br. 60/24 potkrala greška, pa se na osnovu člana 120. Poslovnika Skupštine grada Pirota daje
ISPRAVKA
TEHNIČKE GREŠKE U POSLOVNIKU SKUPŠTINE GRADA PIROTA
("Sl. list grada Niša", br. 69/2024)
I
U Poslovniku Skupštine grada Pirota br. 06/56-1/24 od 24.05.2024. godine, objavljenom u "Sl. listu grada Niša" br. 60/24, vrši se ispravka tehničke greške, tako što se u članu 144. Poslovnika broj službenog lista "20/19" zamenjuje brojem "74/16"
II
Ispravku tehničke greške objaviti u "Službenom listu grada Niša".