UREDBAO UTVRĐIVANJU PROGRAMA RAZVOJNA ŠANSA - LINIJA ZA PRERAĐIVAČKU INDUSTRIJU U 2024. GODINI("Sl. glasnik RS", br. 58/2024) |
Ovom uredbom utvrđuje se Program razvojna šansa - linija za prerađivačku industriju u 2024. godini, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM
RAZVOJNA ŠANSA - LINIJA ZA PRERAĐIVAČKU INDUSTRIJU U 2024. GODINI
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23), u okviru Razdela 21 - Ministarstvo privrede, Glava 21.0, Program 1509 - Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede, Funkcija 410 - Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Projekat 4002 - Podrška razvoju preduzetništva, Ekonomska klasifikacija 451 - Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, opredeljena su sredstva u iznosu od 2.000.000.000,00 dinara, namenjena za realizaciju projekta Podrška razvoju preduzetništva. Od navedenih sredstava, 600.000.000,00 dinara namenjeno je za sprovođenje Programa razvojna šansa - linija za prerađivačku industriju (u daljem tekstu: Program).
Sredstva za realizaciju Programa predstavljaju de minimis pomoć. Podsticaji koji se dodeljuju na osnovu Programa predstavljaju namenska bespovratna sredstva, subvenciju, koja su, kao takva, izuzeta od prinudne naplate, shodno članu 48. Zakona o platnom prometu ("Službeni list SRJ", br. 3/02 i 5/03 i "Službeni glasnik RS", br. 43/04, 62/06, 111/09 - dr. zakon, 31/11 i 139/14 - dr. zakon).
Programom se utvrđuju ciljevi, namena sredstava, način realizacije i praćenje realizacije Programa. Izrazi kojima se u Programu označavaju lica odnose se podjednako na lica muškog i ženskog pola bez obzira na to u kojem su gramatičkom rodu izraženi. U cilju praćenja razvoja ženskog preduzetništva u Republici Srbiji, obavezno je vođenje evidencije korisnika programa sa aspekta rodne ravnopravnosti.
Program sprovodi Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (u daljem tekstu: Razvojna agencija) i bankom.
Opšti cilj Programa jeste podrška investicijama u prerađivačkoj industriji i podsticaj bržem privrednom razvoju.
Specifični ciljevi Programa su:
1) povećanje vrednosti i obima proizvodnje i prometa prerađivačke industrije;
2) podrška za investicije u izgradnju i proširenje proizvodnih kapaciteta prerađivačke industrije i
3) jačanje konkurentnosti prerađivačke industrije.
Sredstva opredeljena Programom namenjena su za sufinansiranje nabavke opreme, nekretnina i postrojenja i to:
1. nove opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenljivih dobara, i to:
1.1 proizvodne opreme i/ili mašina;
1.2 dostavnih vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i drugih transportnih sredstava koja se koriste u procesu proizvodnje;
1.3 delova, specijalizovanih alata za mašine;
1.4 mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje;
2. kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala.
Sredstva za realizaciju Programa se ne mogu koristiti za:
1) porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV);
2) pokrivanje troškova koji su u vezi sa nabavkom opreme kao što su: carinski i administrativni troškovi, troškovi transporta, špedicije, skladištenja i manipulacije i dr.;
3) pokrivanje troškova koji su u vezi sa odobravanjem i sprovođenjem bankarskog kredita, kao što su troškovi: kamate, trošak kreditnog biroa za korisnika, upisa zaloge u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: APR), osiguranja pokretnosti, kursnih razlika i sl.;
4) refundaciju sredstava za već nabavljenu (avansiranu, plaćenu ili isporučenu) opremu;
5) zajmove i rate za otplatu kredita, kao i za reprogram kredita;
6) nabavku opreme koju podnosilac zahteva za dodelu bespovratnih sredstava sam proizvodi;
7) ostale troškove koji nisu u skladu sa namenom Programa.
Svrha i namena investicionog ulaganja mora biti u skladu sa prirodom delatnosti privrednog subjekta.
Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti za nabavku opreme/nekretnine prevashodno namenjene daljem iznajmljivanju ili opreme koja radi na principu samousluživanja, kao ni u svrhu špekulativnih radnji.
Sredstva se ne mogu koristiti za nabavku ručnog alata, kao ni lakog teretnog vozila vrsta N1.
Troškovi montaže, instaliranja opreme i obuke mogu biti priznati ukoliko su iskazani kao posebne stavke na istoj profakturi.
Oprema koja je predmet Programa, odnosno za čiju se nabavku dodeljuju bespovratna sredstva, ne može biti kupljena od fizičkog lica, osim ako je prodavac opreme preduzetnik.
Proizvodni prostor ili poslovni prostor koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostor za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala čija je kupovina predmet finansiranja ovog programa se mora koristiti za sopstvene potrebe i u skladu sa namenom.
Oprema/nekretnina ne sme da bude isporučena niti plaćena odnosno građevinski radovi realizovani i plaćeni delimično ili u celosti pre datuma donošenja rešenja o dodeli bespovratnih sredstava.
Program je namenjen samo za investiciono ulaganje ukupne vrednosti preko 15.000.000,00 dinara.
Privredni subjekti koji ispune uslove Programa i kojima banka uslovno odobri kredit, mogu ostvariti pravo na sufinansiranje do 50% neto vrednosti investicionog ulaganja.
Privredni subjekt je u obavezi da obezbedi sopstveno učešće u visini 5% neto vrednosti investicionog ulaganja, dok će se preostalih 45% neto vrednosti investicionog ulaganja obezbediti iz kredita banke.
Maksimalan iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti veći od 15.000.000,00 dinara, niti manji od 7.500.000,00 dinara.
Neto vrednost je vrednost investicionog ulaganja iskazanog u profakturi/predugovoru/ponudi za izvođenje radova, sa uključenim troškovima montaže, instalacije i obuke, koja ne uključuje PDV, troškove transporta, kao ni bilo koje druge troškove koji su u vezi sa investicionim ulaganjem.
Nabavna cena opreme u profakturi domaćih dobavljača mora biti iskazana u dinarima. U slučaju nabavke proizvodne opreme iz inostranstva, neto vrednost iskazana u stranoj valuti u profakturi, preračunava se prema srednjem kursu Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) na dan izdavanja profakture.
Sve eventualne kasnije nastale negativne kursne razlike u slučaju nabavke opreme iz inostranstva snosi podnosilac zahteva.
Kada je ukupna neto vrednost investicionog ulaganja viša od 30.000.000,00 dinara, korisnik može da finansira razliku većim sopstvenim učešćem ili da za ovaj iznos uveća kreditni zahtev kod banke.
Privredni subjekti moraju i da obezbede sredstva u visini PDV iskazanog po profakturi.
Banka može uvećati iznos kredita u visini PDV na zahtev privrednog subjekta.
5. USLOVI ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA PO PROGRAMU
5.1. Korisnici bespovratnih sredstava
Pravo da se prijave na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava imaju: 1) pravna lica, registrovana u APR kao privredna društva, ili zadruge, koja su razvrstana na mikro, mala i srednja pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 73/19 i 44/21 - dr. zakon) prema finansijskim izveštajima za 2023. godinu, a koja svoju delatnost obavljaju u okviru sektora prerađivačke industrije i 2) preduzetnici registrovani u APR.
Uslov da zadruga koristi sredstva Programa jeste da je zadruga uskladila svoja akta, organe i poslovanje sa Zakonom o zadrugama ("Službeni glasnik RS", broj 112/15) i da se podvrgla zadružnoj reviziji u poslednje dve godine.
5.2. Uslovi koje moraju da ispune privredni subjekti - podnosioci zahteva za dodelu bespovratnih sredstava
Uslovi koje moraju da ispune privredni subjekti - podnosioci zahteva za dodelu bespovratnih sredstava su:
1) da su podneli popunjen zahtev za dodelu bespovratnih sredstava, i zahtev za kredit za potrebnom dokumentacijom Banci;
2) za privredne subjekte koji obavljaju proizvodnu delatnost, a kod APR imaju registrovanu šifru delatnosti različitu od dozvoljenih delatnosti dostaviti:
2.1. slike pogona postojećih mašina;
2.2. kartice osnovnih sredstava, na dan 31. decembar 2023. godine na kojima je obeležena oprema koja se koristi za obavljanje delatnosti koja se dokazuje i za koju su dostavljene slike;
2.3. tri fakture za isporučen sopstveni proizvod, iz prethodne dve godine, na iznose veće od 100.000,00 dinara, za različite kupce, koji nisu u grupi povezanih lica.
3) da su registrovani u APR u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, najkasnije 31. decembra 2022. godine;
4) da nisu razvrstani kao veliko pravno lice u skladu sa Zakonom o računovodstvu prema finansijskim izveštajima za 2023. godinu;
5) da nad njima nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije;
6) da su izmirili dospele obaveze javnih prihoda;
7) da su u većinskom privatnom vlasništvu;
8) da nisu u grupi povezanih lica, u smislu Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21) i Zakona o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 91/10 i 14/15), u kojoj su neki od članova velika pravna lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu;
9) da povezana lica podnosioca zahteva nisu primila državnu pomoć po ovom programu;
10) da su privredna društva, zadruge i preduzetnici, prema evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: CROSO) o broju radnika, na dan 31. decembar 2023. godine imali najmanje pet zaposlenih na neodređeno vreme;
11) da ne obavljaju proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim, ili onu delatnost za koju nije dozvoljena dodela državne pomoći, odnosno da obavljaju neku od delatnosti koje se odnose na proizvodnju prehrambenih proizvoda, tekstila, proizvoda od gume i plastike, metalsku industriju, drvnu industriju, proizvodnju BIO plastike ili se u proizvodnom procesu koristi BIO plastika kao repromaterijal, kao i ostale delatnosti koje pripadaju Sektoru C - prerađivačka industrija, izuzev sledećih: 1200 - Proizvodnja duvanskih proizvoda, 1820 - Umnožavanje snimljenih zapisa, 19 - Proizvodnja koksa i derivata nafte, 2051 - Proizvodnja eksploziva, 2060 - Proizvodnja veštačkih vlakana, 2410 - Proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, 2446 - Proizvodnja nuklearnog goriva, 2540 - Proizvodnja oružja i municije, 304 - Proizvodnja borbenih vojnih vozila;
12) da ispunjavaju sve uslove definisane u odeljku 3. NAMENA SREDSTAVA;
13) da u tekućoj fiskalnoj godini i u prethodne dve godine (odnosno u 2024, 2023. i 2022. godini) zajedno sa povezanim licima nisu primili državnu pomoć i de minimis pomoć čija bi visina, zajedno sa traženim bespovratnim sredstvima, prekoračila iznos od 23.000.000,00 dinara;
14) da nisu u teškoćama prema sledećoj definiciji:
Privredni subjekt u teškoćama je privredni subjekt koji nije sposoban da sopstvenim sredstvima, sredstvima svojih vlasnika/akcionara ili poverilaca ili sredstvima iz drugih izvora na tržištu spreči gubitke i koji bi, bez intervencije države, kratkoročno ili srednjoročno, ugrozili njegov opstanak.
Privredni subjekt je u teškoćama:
- ako je odgovornost za njegove dugove ograničena, a izgubio je više od polovine osnovnog kapitala, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubio više od četvrtine osnovnog kapitala;
- ako najmanje jedno lice neograničeno odgovara za njegove dugove, a u finansijskim izveštajima prikazano je da je njegov kapital smanjen za više od polovine, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubljeno više od četvrtine kapitala;
- ako ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka.
Privredni subjekt je u teškoćama i ako nije ispunjen nijedan uslov iz stava 1. ove tačke, ako postoje očigledni pokazatelji koji ukazuju na to da je u teškoćama, kao što su: rast gubitaka, smanjenje ukupnog prihoda, rast zaliha, višak kapaciteta, smanjenje novčanih tokova, rast duga, porast troškova kamata i pad ili nulta neto vrednost imovine. U najvećim teškoćama je privredni subjekt koji je nesposoban za plaćanje (insolventan) ili nad kojim je otvoren stečajni postupak.
Privredni subjekt koji je osnovan pre manje od tri godine ne smatra se privrednim subjektom u teškoćama, izuzev ako je reč o malom privrednom subjektu koji ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka;
15) da se na osnovu raspoloživih informacija može zaključiti da podnosilac zahteva i sva povezana lica imaju dobru poslovnu reputaciju, a realizacija investicije ne nosi reputacioni rizik;
16) da se oprema i nepokretnost nabavlja odnosno radove izvodi samo kredibilni dobavljač/izvođač radova. Prodavac opreme mora biti proizvođač opreme, uvoznik ili distributer opreme. Prodavac opreme i nepokretnosti odnosno izvođač radova ne sme biti povezano lice sa korisnikom bespovratnih sredstava u smislu Zakona o privrednim društvima i Zakona o bankama. Ukoliko je oprema domaćeg porekla mora biti nabavljena direktno od proizvođača). Prodavac nepokretnosti može biti i fizičko lice, dok izvođač radova i dobavljač opreme mora biti preduzetnik ili privredno društvo;
17) ukoliko je predmet investicionog ulaganja dogradnja, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala, neophodno je da objekat na kome se navedeni radovi obavljaju bude u vlasništvu privrednog subjekta;
18) da privredni subjekat ima obezbeđen slobodan proizvodni prostor i sve uslove za instaliranje i stavljanje u funkciju proizvodne opreme koja se nabavlja odnosno da je zemljište na kome se objekat gradi u vlasništvu privrednog subjekta;
19) da privredni subjekt ispunjava sve uslove iz važećih propisa koji se odnose na obavljanje predmetne delatnosti, uključujući propise u oblasti zaštite životne sredine, radnog zakonodavstva i bezbednosti na radu;
20) da je privredni subjekt ispunio preuzete obaveze, ukoliko je bio korisnik programa ovog ministarstva iz prethodnih godina;
21) da privrednom subjektu nije izrečena trajna ili privremena pravnosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti u poslednje dve godine;
22) da predmet finansiranja za koji se konkuriše neće biti finansiran delimično ili u celosti iz bilo kog drugog izvora javnih sredstava, kao i da nisu konkurisali ili već dobili sredstva za isto investiciono ulaganje po drugim programima finansijske podrške u vidu bespovratnih sredstava iz budžeta Republike Srbije u 2024. godini;
23) ukoliko je predmet investicionog ulaganja izvođenje građevinskih radova, neophodan uslov je da postoji izdata građevinska dozvola odnosno dokaz da je privredni subjekat koji za sredstva konkuriše podneo zahtev za izdavanje iste.
5.3. Obaveze korisnika bespovratnih sredstava
Korisnik sredstava je dužan da investiciono ulaganje za koje su mu odobrena sredstva završi odmah po uplati bespovratnih sredstava, a najkasnije do 31. decembra 2025. godine.
Korisnik sredstava ne može u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora, odnosno aneksa ugovora (ukoliko postoji) o dodeli bespovratnih sredstava, bez obzira na mogućnost prevremene otplate kredita, što kontrolišu banka i Razvojna agencija i o tome izveštavaju Ministarstvo, da:
- obriše iz registra preduzetničku radnju, odnosno pokrene postupak likvidacije ili stečaja privrednog društva;
- otuđi, odnosno proda ili založi predmet investicionog ulaganja, niti da isti da u zakup.
U slučaju nepoštovanja obaveza definisanih ugovorom o dodeli bespovratnih sredstava, korisnik je u obavezi da vrati odobrena bespovratna sredstva uvećana za zakonsku zateznu kamatu koja se obračunava od datuma isplate sredstava korisniku.
U slučaju da nastupi nemogućnost ispunjenja ugovora, za koju ne odgovara nijedna ugovorna strana, pristupiće se sporazumnom raskidu ugovora kojim će strane regulisati posledice raskida, primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - SUS i 57/89, "Službeni list SRJ", broj 31/93 i "Službeni glasnik RS", broj 18/20) kojima je uređen institut nemogućnosti ispunjenja.
Korisnik sredstava je u obavezi da blagovremeno dostavi Banci, za potrebe kontrole, dokaze za proveru utroška odobrenih bespovratnih sredstava, kao i da u periodu od dve godine od zaključenja ugovora, odnosno aneksa ugovora (ukoliko postoji), za potrebe namenske kontrole, obezbedi sve neophodne uslove i dokumentaciju.
Korisnik sredstava je dužan da, u slučaju nastupanja nepredviđenih okolnosti koje su dovele do odstupanja od uslova definisanih u rešenju o dodeli bespovratnih sredstava, dostavi preko banke zahtev za izmenu prvobitno odobrenog rešenja ili zahtev za odustajanje od prvobitno odobrenog rešenja (u celosti ili delimično) i da elektronskim putem o tome obavesti Ministarstvo i Razvojnu agenciju, nakon čega Komisija za dodelu bespovratnih sredstava (u daljem tekstu: Komisija), koju rešenjem obrazuje ministar privrede, odlučuje o predmetnom zahtevu.
Korisnik sredstava je u obavezi da Ministarstvu, Razvojnoj agenciji, akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama i Komisiji za kontrolu državne pomoći, u cilju praćenja korišćenja sredstava, omogući nadzor u svakoj fazi realizacije aktivnosti tako što će u svakom momentu biti omogućena kontrola realizacije aktivnosti i uvid u finansijsku dokumentaciju.
6.1. Obavezujući uslovi kreditiranja za banku
Obavezujući uslovi za banku su da se krediti odobravaju pod sledećim uslovima:
Ročnost |
Efektivna kamatna stopa (EKS) |
|
Dinarski |
Valutna klauzula (EUR) |
|
varijabilna |
varijabilna |
|
1. 48 meseci |
3m Belibor + 2,3 pp |
6m Euribor + 2,4pp |
2. 60 meseci |
3m Belibor + 2,4 pp |
6m Euribor + 2,5pp |
3. 72 meseca |
3m Belibor + 2,5 pp |
6m Euribor + 2,6pp |
4. 84 meseca |
3m Belibor + 2,6 pp |
6m Euribor + 2,7pp |
- period počeka - godinu dana;
- maksimalna ročnost kredita je 60 meseci za nabavku nove opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenljivih dobara;
- maksimalna ročnost kredita je 84 meseca za kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala;
- primarno sredstvo obezbeđenja kredita je zaloga nad kupljenom opremom ili na pokretnoj imovini koja nije predmet kupovine;
- isključuje se hipoteka kao sredstvo obezbeđenja osim ako se odnosi na hipoteku koja je ranije uzeta kao obezbeđenje po drugom kreditu (neiskorišćen postojeći kreditni limit);
- u slučaju kupovine, izgradnje, dogradnje, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije, investicionog održavanja proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala, hipoteka na objektima koja su predmet investicionog ulaganja, je obavezno sredstvo obezbeđenja;
- isključuje se depozit kao sredstvo obezbeđenja sredstava (osim kao privremeno obezbeđenje do trenutka uspostavljanja zaloge na opremi);
- isključuje se zabrana raspodele dobiti privrednog subjekta do otplate kredita;
- isključuju se troškovi obrade kredita;
- privredni subjekti mogu otplatiti kredit prevremeno u odnosu na rok koji je definisan u ugovoru sa bankom, s tim da ukoliko prevremenu otplatu izvrše u toku prve trećine trajanja perioda otplate, dužni su da vrate celokupan iznos odobrenih bespovratnih sredstava;
- isključuje se mogućnost nametanja dodatnih uslova, od strane banke, klijentima koji konkurišu za ovaj program u odnosu na uslove koji već važe za klijente koji koriste druge investicione kredite iste banke (npr. uslovljavanje veličine prometa preko banke i sl.).
6.2. Ugovor o realizaciji Programa
Po usvajanju Programa, Ministarstvo će potpisati ugovor o realizaciji Programa sa Razvojnom agencijom, kojim će se na Razvojnu agenciju preneti obaveza zaključivanja ugovora, u svoje ime a za račun Ministarstva, o korišćenju bespovratnih sredstava sa privrednim subjektima, prenosa sredstava na namenske račune privrednih subjekata, drugostepene kontrole namenskog korišćenja bespovratnih sredstava nakon prijema pisanog obaveštenja banke o mogućim nepravilnostima, kao i kontrole namenskog korišćenja bespovratnih sredstava kod privrednih subjekata koji su prevremeno otplatili sredstva kredita kod banke.
Ministarstvo će takođe, potpisati trojni ugovor o njegovoj realizaciji sa Razvojnom agencijom i bankom. Ovim ugovorom će na banku biti preneta obaveza prikupljanja i obrade zahteva privrednih subjekata za dodelu bespovratnih sredstava, namenske kontrole i redovnog izveštavanja Ministarstva i Razvojne agencije o realizaciji Programa, kao i o eventualnim nepravilnostima i zloupotrebama.
Ministarstvo će, po zaključenju ugovora sa Razvojnom agencijom i bankom, preneti sredstva za realizaciju Programa Razvojnoj agenciji na podračun za posebne namene grupa podračuna 764 - Računi za posebne namene ustanova i drugih pravnih lica iz oblasti drugih delatnosti, kod Uprave za trezor, u skladu sa ugovorom o realizaciji Programa.
6.3. Podnošenje zahteva za dodelu bespovratnih sredstava
Ministarstvo će, nakon usvajanja Programa, objaviti javni poziv privrednim subjektima za dodelu bespovratnih sredstava u najmanje jednom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Javni poziv, informacija o načinu sprovođenja Programa, kao i konkursna dokumentacija, biće objavljeni na internet stranici Ministarstva: www.privreda.gov.rs i Razvojne agencije: www.ras.gov.rs, kao i na Portalu preduzetništva: www.preduzetnistvo.gov.rs.
Javni poziv je otvoren dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 31. maja 2025. godine.
Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava se podnosi istovremeno sa zahtevom za kredit u ekspozituri/filijali banke i to dostavljanjem popunjenog O1 Obrasca - Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava, zajedno sa pratećom dokumentacijom, kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz odeljka 5. USLOVI ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA PO PROGRAMU, pododeljaka 5.1. i 5.2. Programa.
Banka će primati isključivo zahteve privrednih subjekata koji zadovoljavaju sve uslove Programa i koji su predali neophodnu konkursnu dokumentaciju.
Privredni subjekti mogu podneti samo jedan zahtev za dodelu bespovratnih sredstava za investiciono ulaganje i to za onu delatnost za koju su dostavili dokaz da je obavljaju.
6.4. Postupak dodele, ugovaranja i isplate bespovratnih sredstava
Uslov za dodelu bespovratnih sredstava je da je zahtev za kreditnim sredstvima prethodno predložen za odobrenje od strane banke.
Nakon prijema zahteva za dodelu bespovratnih sredstava i zahteva za kredit, banka ocenjuje podneti zahtev za kredit privrednog subjekta i donosi preliminarnu odluku o prihvatanju, odbijanju ili odbacivanju zahteva.
Sve primljene zahteve za dodelu bespovratnih sredstava koji su uslovno kreditno odobreni, uz svu potrebnu dokumentaciju, banka na nedeljnom nivou dostavlja Komisiji.
Rešenje o prihvatanju/odbijanju ili odbacivanju zahteva za dodelu bespovratnih sredstva se dostavlja korisniku, Razvojnoj agenciji i banci. Rešenje o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstava obavezno sadrži obaveštenje korisnika da mu se dodeljuje de minimis pomoć.
U roku od osam dana od dana prijema rešenja, Razvojna agencija i banka obaveštavaju privredni subjekt i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja zaključuju ugovor o dodeli bespovratnih sredstava, odnosno ugovor o kreditu sa privrednim subjektom.
Korisnici će uz rešenje o dodeli bespovratnih sredstava dobiti ugovor o dodeli bespovratnih sredstava koje će, nakon potpisivanja, vratiti Razvojnoj agenciji. Datumom zaključenja ugovora se smatra onaj datum kada je ugovor potpisan od strane direktora Razvojne agencije. Smatraće se da su odustali od dodeljenih sredstava oni privredni subjekti koji nisu potpisali ugovor o dodeli bespovratnih sredstava u predviđenom roku niti su blagovremeno uložili žalbu na rešenje. U tom slučaju Ministarstvo će doneti rešenje o poništavanju rešenja o dodeli bespovratnih sredstava. Odložni uslov za stupanje na snagu ugovora između korisnika i Razvojne agencije je zaključenje ugovora između korisnika i banke, te ukoliko privredni subjekt ne potpiše ugovor o kreditu sa bankom, ugovor zaključen sa Razvojnom agencijom neće proizvoditi pravna dejstva.
Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava naročito sadrži novčani iznos koji se dodeljuje korisniku sredstava, namene za koje se sredstva dodeljuju, način prenosa bespovratnih sredstava, obavezu korisnika da ukoliko sredstva budžeta ne iskoristi namenski mora da ista vrati u skladu sa ugovorom, obavezu korisnika da investiciono ulaganje okonča najkasnije do 31. decembra 2025. godine, kao i vremenski okvir u kom privredni subjekt predmet investicionog ulaganja ne sme da otuđi niti isti da u najam.
Uz ugovor se prilaže i blanko menica privrednog subjekta korisnika bespovratnih sredstava, na način i prema uslovima koji su definisani ugovorom, a koja služi kao sredstvo obezbeđenja za dodelu bespovratnih sredstava u slučaju da se utvrdi nenamensko trošenje sredstava ili eventualne zloupotrebe. Nakon isteka roka od dve godine od zaključenja ugovora, odnosno aneksa ugovora (ukoliko postoji), ukoliko je korisnik sredstava ispunio sve obaveze predviđene ugovorom o bespovratnim sredstvima, na zahtev korisnika, vraćaju se menice koje su bile sredstvo obezbeđenja za bespovratna sredstva.
U roku od pet dana od dana zaključenja ugovora sa bankom, privredni subjekt dužan je da uplati ugovoreno učešće, odnosno učešće određeno u skladu sa odeljkom 4. FINANSIJSKI OKVIR.
Po zaključenju ugovora o dodeli bespovratnih sredstava, Razvojna agencija će, u roku od 15 dana, od dana kada je informacija o izvršenoj uplati sopstvenog učešća korisnika, dostavljena od strane banke, prenositi odobrena bespovratna sredstva na poseban, namenski račun privrednog subjekta.
U slučaju da je predmet investicionog ulaganja izvođenje građevinskih radova, neophodan uslov za potpisivanje ugovora jeste dostavljanje građevinske dozvole ukoliko ista već nije dostavljena.
Nakon donošenja rešenja Komisije rok za investiciono ulagenje, koji je naveden u profakturi odnosno predugovoru odnosno ponudi za izvođenje građevinskih radova, kao i dobavljač/izvođač radova, ne mogu se menjati osim u posebno opravdanim slučajevima na obrazložen zahtev korisnika. Ukoliko je zahtev opravdan, Komisija donosi rešenje o izmeni prethodno donetog rešenja o dodeli bespovratnih sredstava, a Razvojna agencija, u skladu sa tim, potpisuje aneks Ugovora sa krajnjim korisnikom.
Komisija vrši pregledanje, finalnu kontrolu formalne ispravnosti i odlučuje o prihvatanju zahteva i dodeli bespovratnih sredstva prema redosledu prijema zahteva u Ministarstvo.
Kriterijumi na osnovu kojih Komisija vrši kontrolu ispravnosti zahteva definisani su u odeljku 5. USLOVI ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA PO PROGRAMU, pododeljcima 5.1. i 5.2. Programa. U toku postupka odlučivanja o dodeli bespovratnih sredstava koristiće se podaci iz registara i evidencija nadležnih organa: APR, CROSO i Poreske uprave.
Radi potpunijeg sagledavanja ispunjenosti kriterijuma, Komisija može preko banke da zatraži dodatnu dokumentaciju, pojašnjenja predloga i izvrši naknadnu verifikaciju podnete dokumentacije. Traženu dopunu dokumentacije potrebno je dostaviti od strane banke najkasnije 15 dana od dana razmatranja predmetnog zahteva na sednici Komisije, a privredni subjekt je u obavezi da traženu dopunu dokumentacije dostavi banci najkasnije sedmog dana od dana kada je primio obaveštenje o potrebnoj dopuni dokumentacije od strane banke. Ukoliko se tražena dopuna dokumentacije ne dostavi u ovom roku, Komisija će rešenjem odbaciti zahtev.
Komisija može zahtev odobriti u celosti ili delimično, odnosno odbiti ili odbaciti.
Komisija zadržava pravo da ne dodeli bespovratna sredstva, odnosno donese rešenje o odbijanju zahteva u slučaju sumnje u verodostojnost dokumentacije, reputacioni rizik privrednog subjekta, kao i sumnje da se oprema/nekretnina nabavlja odnosno građevinski radovi izvode u cilju špekulativnih radnji, a ne ostvarivanja specifičnih ciljeva Programa.
Komisija odlučuje o svim naknadnim zahtevima korisnika za izmenama rešenja o dodeli bespovratnih sredstava usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Komisija može odobriti produžetak roka za realizaciju investicionog ulaganja, koji može biti duži od roka koji je definisan Programom, promenu dobavljača/ izvođača radova ili opreme, ali ne i funkcionalne namene opreme koja je predmet kreditiranja. U situaciji kada Komisija odlučuje o zahtevu za izmenu rešenja, Komisija ne može da povećava iznos bespovratnih sredstava koji je odobren prvobitnim rešenjem. Ukoliko se izmenom rešenja povećava ukupna neto vrednost investicionog ulaganja, privredni subjekt ima obavezu da razliku u odnosu na prethodnu ukupnu neto vrednost investicionog ulaganja finansira iz sopstvenih sredstava.
Kod nastupanja vanrednih okolnosti (požara, poplava i dr.), usled kojih je došlo do uništenja predmeta finansiranja, korisnik je dužan da o tome obavesti Ministarstvo i Razvojnu agenciju i dostavi odgovarajuću potvrdu nadležnog organa, osiguravajućeg društva ili nekog drugog pravnog lica kojim se dokazuje nastupanje vanredne okolnosti, dok o eventualnom daljem postupanju u vezi sa prethodno odobrenim zahtevom korisnika odlučuje ministar na osnovu izveštaja dobijenog od strane Razvojne agencije i izveštaja sa obavljene terenske kontrole.
U slučaju kada, nakon donošenja Rešenja, Komisija dođe do saznanja na osnovu kojih se dovodi u sumnju verodostojnost dokumentacije i činjenica, na osnovu kojih je Komisija donela Rešenje o dodeli bespovratnih sredstava, ministar privrede zadržava pravo da po službenoj dužnosti, donese Rešenje kojim će poništiti prethodno doneto rešenje o dodeli bespovratnih sredstava. U slučaju da je ugovor o dodeli bespovratnih sredstava u međuvremenu potpisan sa korisnikom, Razvojna agencija će raskinuti navedeni ugovor i tražiti povraćaj bespovratnih sredstava od korisnika.
Privredni subjekti čije je zahteve Komisija odbila ili odbacila u skladu sa odeljkom 6.5. stav 3. Programa, imaju pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba se podnosi ministru privrede, u skladu sa Uputstvom o načinu sprovođenja Programa.
O žalbi odlučuje ministar privrede u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.
7. PRAĆENJE REALIZACIJE PROGRAMA
Nadzor i kontrolu namenskog korišćenja sredstava vrši banka i Razvojna agencija u saradnji sa Ministarstvom.
Neposredno nakon realizacije investicionog ulaganja, korisnik sredstava dostavlja banci dokaze o realizaciji u vidu dokumentacije čiji će sadržaj biti definisan Uputstvom za sprovođenje Programa, kao i ugovorom.
Neposredno nakon realizacije investicionog ulaganja od strane privrednog subjekta, u cilju provere namenskog utroška sredstava, banka vrši prvu, terensku kontrolu.
Sve izveštaje o sprovedenoj terenskoj kontroli, sa pratećom dokumentacijom, banka dostavlja Razvojnoj agenciji, neposredno po izvršenoj terenskoj kontroli, a za investiciona ulaganja završena u decembru najkasnije do 31. januara 2026. godine.
Za privredne subjekte kojima je Komisija odobrila produžetak roka za realizaciju investicionog ulaganja, usled nastupanja neplaniranih okolnosti, krajnji rok za terensku kontrolu i dostavu Razvojnoj agenciji, dokumentacije iz stava 2. ovog odeljka sa izveštajem o sprovedenoj terenskoj kontroli je mesec dana od datuma koji je definisan aneksom ugovora.
Banka, vrši drugu kontrolu, u cilju provere da predmet investicionog ulaganja nije otuđen dve godine od godine u kojoj sklopljen ugovor o dodeli bespovratnih sredstava (odnosno aneks ugovora). Privredni subjekt je dužan da dostavi Banci karticu osnovnih sredstava na dan 31. decembra poslednje godine koja se kontroliše i elektronski potpisanu izjavu privrednog subjekta, na isti datum, da je predmet investicionog ulaganja u njegovom vlasništvu, odnosno da ga nije otuđio, najkasnije do 31. januara naredne godine. Banka je u obavezi da navedenu dokumentaciju dostavi Razvojnoj agenciji najkasnije do 28. februara iste godine.
Razvojna agencija ima obavezu da izvrši kontrolu svih izveštaja sa prve i druge kontrole izvršenih u prethodnoj godini kao i prateće dokumentacije dostavljene od strane banke, i da o tome dostavi izveštaj Ministarstvu najkasnije do 31. marta iste godine.
Za prevremeno otplaćene kredite, Razvojna agencija ima obavezu da izvrši drugu kontrolu dve godine od zaključenja ugovora, odnosno aneksa ugovora (ukoliko postoji) i o tome dostavi izveštaj Ministarstvu.
U realizaciji kontrole namenskog korišćenja sredstava tehničku pomoć Razvojnoj agenciji pružaju akreditovane regionalne razvojne agencije.
U slučaju da banka uoči nepravilnosti ili zloupotrebe, Razvojna agencija će po prijemu pisanog obaveštenja banke o tome, izvršiti drugostepenu kontrolu namenskog korišćenja. Takođe, Razvojna agencija ima obavezu da izvrši drugostepenu terensku kontrolu po slučajnom izboru korisnika (a ne manje od 1% od ukupnog broja odobrenih zahteva) u toku prve godine od godine sklapanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava (odnosno aneksa ugovora).
Ukoliko Razvojna agencija u postupku kontrole, utvrdi nepravilnosti koje se ne mogu rešiti sporazumno, odnosno nepridržavanje ugovora ili neke druge zloupotrebe, dostaviće privrednom subjektu obaveštenje o raskidu ugovora. Razvojna agencija će privrednom subjektu koji ne izvrši povraćaj sredstava u predviđenom roku aktivirati menice kao sredstvo obezbeđenja za dodelu bespovratnih sredstava.
Razvojna agencija će po zaključenju svih ugovora, a najkasnije do 31. jula 2025. godine, dostaviti finalni izveštaj o realizaciji Programa iz prethodne godine Ministarstvu, koje će ga radi informisanja dostaviti Vladi.
Razvojna agencija će neutrošena sredstva preneti u budžet Republike Srbije, najkasnije do 15. avgusta 2025. godine, sem ukoliko Vlada posebnim aktom ne rasporedi sredstva za realizaciju Programa za iste namene.
Razvojna agencija će na svojoj internet stranici objaviti listu svih privrednih subjekata kojima su odobrena bespovratna sredstva po Programu.