POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA UŽICA("Sl. list grada Užica", br. 24/2024) |
Poslovnikom Skupštine grada Užica (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Užica (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Službena upotreba jezika i pisma i rodna neutralnost izraza
U Skupštini u službenoj je upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Svi pojmovi upotrebljeni u ovom Poslovniku u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
Pečat Skupštine je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije i tekstom ispisanim na srpskom jeziku ćiriličnim pismom: "Republika Srbija, Užice Grad Užice, Skupština grada".
Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
Skupština grada mora imati najmanje jedan kvalifikovani pečat.
Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja Gradske izborne komisije grada Užica (u daljem tekstu: Izborna komisija) o dodeli mandata na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije (u daljem tekstu: veb-prezentacija).
Konstitutivna sednica se mora održati najkasnije 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na veb-prezentaciji.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu organizaciona jedinica gradske uprave nadležne za skupštinske poslove, svakom kandidatu za odbornika obavezno dostavlja Statut, Poslovnik, Izveštaj o sprovedenim izborima i Etički kodeks ponašanja funkcionera.
Dnevni red konstitutivne sednice
Uz poziv za konstitutivnu sednicu dostavlja se dnevni red koji obavezno sadrži sledeće tačke:
- izbor Verifikacionog odbora,
- potvrđivanje mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora,
- izbor predsednika Skupštine,
- postavljenje sekretara Skupštine,
- izbor Administrativno mandatne komisije.
Osim obaveznih tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog člana, konstitutivna sednica Skupštine može imati i sledeće tačke dnevnog reda:
- izbor izvršnih organa Grada;
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- postavljenje zamenika sekretara Skupštine.
Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika kome je dodeljen mandat (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu po jedan najmlađi kandidat za odbornika sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Ukoliko najstariji kandidat za odbornika ne može ili neće da predsedava, konstitutivnom sednicom predsedava najstariji prisutni kandidat za odbornika kome je dodeljen mandat.
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine shodno se primenjuju na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Ako predsedavajući bude predložen za izbor za predsednika Skupštine, sednicom predsedava sledeći najstariji kandidat za odbornika kome je dodeljen mandat, koji je prisutan na sednici.
Kandidati za odbornike stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Pre potvrđivanja mandata, na konstitutivnoj sednici, kandidati imaju pravo da učestvuju u glasanju za:
- utvrđivanje dnevnog reda,
- izbor Verifikacionog odbora,
- potvrđivanje mandata.
Kandidati za odbornike imaju pravo da na konstitutivnoj sednici predlože i dopunu dnevnog reda, ali samo onih tačaka koje su predviđene članom 7. stav 2. ovog Poslovnika.
Predsedavajući konstitutivne sednice predlaže sastav Verifikacionog odbora, na osnovu dogovora sa ovlašćenim licima podnosilaca izbornih lista.
Verifikacioni odbor ima pet članova i to po jednog člana sa izbornih lista koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko nema pet izbornih lista koje su osvojile mandate, ili neko ne želi da predloži kandidata, nedostajući broj članova se bira iz reda kandidata za odbornike sa izborne liste koja je dobila najveći broj glasova.
Izuzetno, ukoliko su samo dve izborne liste dobile mandate, ona koja ima više mandata ima tri člana.
Ukoliko ima više od pet izbornih lista, a više odborničkih lista imaju isti broj mandata, prvenstvo ima izborna listi koja je pre proglašena.
Verifikacioni odbor je izabran ako se za njega, javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih kandidata za odbornike.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Verifikacioni odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine, najduže do 30 minuta, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Na osnovu izveštaja Izborne komisije, Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije, kao i da li je uverenje izdato od strane Izborne komisije, kao nadležnog organa, te o tome podnosi izveštaj Skupštini koji sadrži predlog da li treba potvrditi mandate odbornika.
Izveštaj Verifikacionog odbora
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika;
- da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata kandidatu za odbornika);
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Izveštaj Skupštini podnosi predsednik Verifikacionog odbora i predlaže potvrđivanje mandata, nakon čega se otvara rasprava.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, nakon održane rasprave, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
Nakon potvrđivanja mandata odbornika, utvrđuje se prestanak mandata odbornika prethodnog saziva Skupštine.
Uslovi za rad i odlučivanje Skupštine
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Odbornici kojima je mandat potvrđen, polažu zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Užica pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Užica i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana."
Odbornici posle polaganja zakletve potpisuju tekst zakletve i izjavu da su upoznati sa Etičkim kodeksom ponašanja funkcionera.
Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine predlaže najmanje trećina odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Postupak izbora predsednika Skupštine
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Predsedavajući određuje pauzu radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, ne duže od 30 minuta.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, naziv izborne liste, stranačku pripadnost, biografiju kandidata i saglasnost kandidata u pisanom obliku, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca u ime predlagača.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
Predloženi kandidati za predsednika Skupštine imaju pravo da se predstave.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po redosledu primljenih predloga.
Glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste, koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine prethodnog saziva (u daljem tekstu: Komisija).
Predsedavajući Skupštine je predsednik Komisije.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da sprovodi glasanje niti da pomaže u njegovom sprovođenju.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem u prostoriji gde se održava konstitutivna sednica.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, ime i prezime kandidata prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i njegova stranačka pripadnost, kao i način glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa, a glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Shodna primena odredaba kojima se reguliše tajno glasanje
Na tok glasanja, zaključenje postupka glasanja i utvrđivanje rezultata glasanja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika kojima se uređuje postupak tajnog glasanja.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika. Ako nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u gradu.
Postavljenje sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju i obrazloženje ispunjenosti uslova kandidata za postavljenje i saglasnost kandidata.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Ako kandidat za sekretara Skupštine ne dobije potreban broj glasova za postavljenje, postupak se ponavlja.
Sekretar Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Postavljenjem sekretara Skupštine, prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Postavljenje zamenika sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine ima zamenika.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine. Zamenik sekretara Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
III IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA GRADA
Skupština bira izvršne organe, po pravilu, na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja Skupštine.
Mandat gradonačelnika i zamenika
Gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština bira na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Obrazloženi predlog kandidata za gradonačelnika predsednik Skupštine dostavlja odbornicima najkasnije na sednici.
Predloženi kandidat za gradonačelnika ima pravo da se predstavi Skupštini, iznese svoj program i predstavi kandidate za zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća.
Predlog za zamenika gradonačelnika
Zamenika gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika.
Kandidata za zamenika gradonačelnika predlaže kandidat za gradonačelnika.
Obrazloženi predlog kandidata za zamenika gradonačelnika, predsednik Skupštine dostavlja odbornicima najkasnije na sednici.
Predlog za članove Gradskog veća
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Obrazloženi predlog kandidata za članove Gradskog veća predsednik Skupštine dostavlja odbornicima najkasnije na sednici.
O predloženim kandidatima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština odlučuje istovremeno.
Tajno glasanje vrši se zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga u celini, po postupku predviđenom ovim poslovnikom za donošenje odluka Skupštine tajnim glasanjem.
Prestanak mandata odbornika Skupštine
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika i odborniku koji je izabran za člana Gradskog veća, izborom na te funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
U slučaju razrešenja gradonačelnika na predlog trećine odbornika, predsednik Skupštine je dužan da na narednoj sednici, koja mora biti održana u roku od mesec dana od dana razrešenja gradonačelnika, predloži novog kandidata za gradonačelnika.
Gradonačelnik može podneti ostavku.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine i konstatuje prestanak mandata gradonačelnika.
Skupština je dužna da u roku od mesec dana od dana podnošenja ostavke izabere novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i Gradsko veće.
Prestanak mandata zamenika gradonačelnika i Gradskog veća
Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Razrešenje zamenika gradonačelnika odnosno člana Gradskog veća
Zamenik gradonačelnika odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, može biti razrešen na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
U slučaju razrešenja zamenika gradonačelnika odnosno člana Gradskog veća na predlog trećine odbornika, gradonačelnik je dužan da na narednoj sednici, predloži novog kandidata za zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Ostavka zamenika gradonačelnika odnosno člana Gradskog veća
Zamenik gradonačelnika odnosno član Gradskog veća može podneti ostavku.
O podnetoj ostavci zamenika gradonačelnika odnosno člana Gradskog veća, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine i konstatuje prestanak mandata, dok se izbor novog zamenika gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća može izvršiti na istoj ili na prvoj narednoj sednici Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada Užica, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća, ostavke podnose predsedniku Skupštine u pisanoj formi preko pisarnice Gradske uprave ili usmeno na sednici Skupštine.
Skupština ima predsednika.
Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni Poslovnika i ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akte koje donosi Skupština i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Dužnost zamenika predsednika Skupštine
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
Prestanak funkcije predsednika Skupštine
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika.
Ako je ostavka usmeno ili u pisanoj formi podneta na sednici Skupštine, Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka u pisanoj formi podneta između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je prestala funkcija.
Predsednik Skupštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, sprovesti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Prestanak funkcije zamenika predsednika Skupštine
Zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način i po istom postupku kao i predsedniku Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno mišljenje u vezi primene Poslovnika i drugih pitanja vezanih za rad Skupštine.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine.
Razrešenje sekretara Skupštine
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen, na isti način kao i što se postavlja.
U slučaju iz stava 1. na istoj sednici predsednik Skupštine predlaže novog sekretara.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku.
U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara konstatuje.
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci, koaliciji stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koja ima najmanje 2 odbornika, a ukoliko imaju manje od 2 odbornika, odborničku grupu mogu obrazovati udruživanjem.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe koji predstavlja odborničku grupu i zamenik predsednika odborničke grupe. Odbornička grupa može ovlastiti drugog člana da zamenjuje predsednika odborničke grupe u pojedinačnim slučajevima zbog opravdanog odsustva predsednika i zamenika predsednika.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine, uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost odborničkoj grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Stručni i administrativni poslovi
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja gradska uprava nadležna za poslove organa grada.
Skupština osniva stalna, posebna i povremena radna tela za razmatranje pitanja iz svoje nadležnosti.
Aktom o osnivanju/obrazovanju radnog tela određuje se predsednik zamenik, i članovi.
Ovim poslovnikom utvrđuju se broj i zadaci stalnih radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika, zamenika predsednika i članova stalnih radnih tela, kao i druga pitanja od značaja za rad stalnih radnih tela.
Osnivanje posebnih radnih tela reguliše se aktima Skupštine u skladu sa propisima kojima se uređuje određena oblast, a kojim se utvrđuje njegov naziv i oblast za koju se osniva, zadaci, broj članova, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Posebna radna tela donose Poslovnik o radu i podnose godišnji Izveštaj Skupštini.
Skupština može rešenjem da obrazuje povremena radna tela za obavljanje određenog zadatka, kojim se propisuje rok za njegovo izvršenje, broj članova radnog tela, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Pozivanje predstavnika predlagača
Na sednicu radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra, ako radno telo razmatra predloge akata koje donose organi grada.
U radu radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručna lica iz oblasti koja se razmatra na sednici radnog tela, bez prava odlučivanja, u cilju davanja pojašnjenja ili stručnih saveta.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja odbornik koji nije član tog radnog tela.
Mišljenja i predlozi radnih tela
Radno telo dostavlja Skupštini i drugim organima mišljenja i predloge o pitanjima iz svoje nadležnosti, prati stanje i predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano.
Kada mišljenja, odnosno predlozi nisu usvojeni jednoglasno, član koji je ostao u manjini ima pravo da traži da se njegovo mišljenje izdvoji.
Član radnog tela koji je izdvojio mišljenje, isto može obrazložiti na sednici Skupštine, na početku rasprave o tački dnevnog reda, u trajanju ne dužem od 2 minuta.
Radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine i drugih organa, po potrebi obrazlaže mišljenje, odnosno predlog radnog tela.
Zajedničke sednice radnih tela
Kada su predmet razmatranja radnih tela složena pitanja koja obuhvataju razne oblasti ili pitanja čije razmatranje je u nadležnosti više radnih tela, mogu se održati zajedničke sednice više radnih tela.
Zajedničkom sednicom predsedava predsednik radnog tela koga odrede članovi radnih tela na sednici.
Radna tela mogu obrazovati stručne timove za pojedina pitanja iz oblasti za koju su osnovana/obrazovana.
Članovi stručnih timova mogu biti iz reda građana stručnih za pitanja koja su bitna za rad radnih tela.
O radu na sednici vodi se zapisnik koji potpisuje predsednik radnog tela ili lice koje je predsedavalo. O izradi Zapisnika se stara gradska uprava nadležna za poslove Skupštine.
Stručnu obradu akata i drugih materijala za sednicu radnih tela vrši gradska uprava nadležna za pitanja koja se razmatraju.
Organizacione i administrativne poslove za sednicu radnih tela vrši gradska uprava nadležna za poslove Skupštine.
Razrešenje članova Radnih tela
Skupština može i pre isteka roka na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove radnog tela i izabrati nove.
Predlog za razrešenje člana radnog tela Skupštini može podneti ovlašćeni predlagač na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu predsednika radnog tela ili predsednika Skupštine.
Član radnog tela može podneti ostavku, o čemu se bez odlaganja obaveštava ovlašćeni predlagač kako bi dostavio novi predlog.
Stalna radna tela Skupštine su Komisije i Saveti.
Komisije Skupštine su:
1) Administrativno mandatna komisija,
2) Komisija za propise,
3) Komisija za budžet i finansije,
4) Komisija za društvene delatnosti,
5) Komisija za komunalno stambene poslove,
6) Komisija za poljoprivredu,
7) Komisija za predstavke i pritužbe,
8) Komisija za saradnju sa opštinama i gradovima,
9) Komisija za rodnu ravnopravnost.
Saveti Skupštine su:
1) Savet za praćenje primene etičkog kodeksa,
2) Savet za mlade,
3) Korisnički savet javnih službi.
Komisije imaju predsednika, zamenika predsednika i pet (5) članova koje bira Skupština iz reda odbornika.
Komisije po pravilu odražavaju odbornički sastav Skupštine.
Ovlašćeni predlagač odluke o imenovanju komisija su Odborničke grupe.
Komisije rade u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i donose svoj Poslovnik o radu.
Administartivno-mandatna komisija odlučuje o pojedinačnim pravima izabranih, imenovanih i postavljenih lica u okviru radno pravnog statusa u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa Grada, pravima odbornika, utvrđuje izgled i sadržaj odborničke legitimacije i razmatra druga pitanja vezana za rad odbornika, razmatra razloge prestanka mandata odbornika i o tome dostavlja Skupštini zaključak sa predlogom za utvrđivanje prestanka mandata, razmatra Rešenje gradske izborne komisije i uverenje o izboru odbornika i dostavlja Skupštini zaključak sa predlogom za potvrđivanje mandata. Daje odbornicima pozitivno mišljenje na vršenje druge javne funkcije.
Komisija za propise utvrđuje predloge autentičnog tumačenja odluka i drugih propisa i akata koje je donela Skupština, utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine, odlučuje po primljenom predlogu, odnosno zahtevu građana za održavanje javne rasprave o pitanjima iz nadležnosti Skupštine u skladu sa odredbama Statuta grada, razmatra i odlučuje o odbacivanju amandmana.
Komisija za budžet i finansije prati i razmatra pitanja iz oblasti budžeta i finansija iz nadležnosti Skupštine, razmatra predloge odluka o budžetu i završnom računu, taksama i drugim prihodima i naknadama iz oblasti izvornih prihoda Grada.
Komisija za društvene delatnosti prati i razmatra pitanja iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke, kulture, informisanja, socijalne zaštite i brige o deci, javnih ustanova, sporta, razmatra programe i izveštaje ustanova u ovim oblastima i predlaže mere za unapređenje njihovog rada.
Komisija za komunalno stambene delatnosti prati i razmatra pitanja iz oblasti komunalno stambene delatnosti i predlaže mere za unapređenje komunalno stambene delatnosti.
Komisija za poljoprivredu prati i razmatra pitanja razvoja i planiranja, usmeravanja i podsticanja razvoja poljoprivrede, uređenja seoskih područja i razvoj sela. Komisija razmatra programe i druge odluke iz oblasti poljoprivrede.
Komisija za predstavke i pritužbe razmatra predstavke i pritužbe građana koje građani upućuju Skupštini grada, ispituje njihovu osnovanost i predlaže mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti. Komisija razmatra Izveštaj o radu Komisije za postupanje po pritužbama na rad zaposlenih u gradskim upravama i službama grada Užica.
Komisija za saradnju sa opštinama i gradovima predlaže uspostavljanje i razvijanje odgovarajućih oblika saradnje i udruživanja sa opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu, inicira uspostavljanje odgovarajućih oblika saradnje u cilju međusobne razmene iskustava koja će doprinositi potpunijem informisanju o svim aspektima života u opštinama i gradovima sa kojima se uspostavljaju odnosi i saradnja, kao i međusobnom povezivanju, upoznavanju i zbližavanju građana, određuje broj članova i sastav delegacija i program saradnje sa drugim opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu. Komisija razmatra predloge Sporazuma o saradnji sa opštinama i gradovima, pre upućivanja predloga nadležnom Ministarstvu.
Komisija za rodnu ravnopravnost sve akte koji se upućuju Skupštini razmatra iz rodne perspektive. Komisija Skupštini podnosi obavezno godišnji izveštaj o evidentiranim podacima sa ocenom stanja rodne ravnopravnosti u Gradu Užicu.
U sastav saveta ulaze pored odbornika i predstavnici građana, stručnih lica iz određenih oblasti, predstavnici organizacija, ustanova, službi i druga lica.
Ovlašćeni predlagač odluke o izboru članova saveta je Gradsko veće.
Saveti donose Poslovnik o radu i na zahtev predsednika Skupštine podnose izveštaj o radu Skupštini.
Savet za praćenje primene etičkog kodeksa
Savet za praćenje primene etičkog kodeksa:
1) prati da li se funkcioneri pridržavaju odredaba etičkog kodeksa;
2) prikuplja informacije koje se odnose na ponašanje funkcionera u vezi sa etičkim kodeksom;
3) prati i analizira događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu etičkog kodeksa;
4) promoviše primenu etičkog kodeksa u Gradu i šire;
5) predlaže i samostalno sprovodi radnje koje vode unapređenju primene etičkog kodeksa;
6) pruža savete i mišljenja funkcionerima, građanima, sredstvima javnog informisanja, organima i organizacijama u vezi sa primenom etičkog kodeksa;
7) ostvaruje saradnju sa institucijama koje rade u srodnim delatnostima;
8) obavlja druge poslove određene ovim statutom i drugim propisima.
Savet vodi registar lica koja se smatraju funkcionerima Grada u smislu etičkog kodeksa koji sadrži podatke o: funkcijama u Gradu na koje se etički kodeks primenjuje, imenima i osnovnim ličnim podacima funkcionera koji te funkcije vrše i bitnim podacima koji se odnose na poštovanje etičkog kodeksa od strane pojedinih funkcionera, izveštava Skupštinu o prijavljivanju privatnih interesa javnih funkcionera u postupku donošenja opštih akata.
Savet ima predsednika i šest članova (6) koji se biraju iz reda odbornika i građana.
Način rada, kao i sadržina registra, uređuju se Poslovnikom o radu Saveta.
Savet za mlade:
1) inicira i učestvuje u izradi lokalne omladinske politike u oblasti obrazovanja, sporta, korišćenja slobodnog vremena, povećanja zaposlenosti, informisanja, aktivnog učešća, obezbeđivanju jednakih šansi, zdravstva, kulture, ravnopravnosti polova, sprečavanju nasilja i kriminaliteta, pristupa pravima, održivog razvoja i životne sredine i drugim oblastima od značaja za mlade;
2) učestvuje u izradi posebnih lokalnih akcionih planova, programa i politika u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom za mlade i prati njihovo ostvarivanje;
3) daje mišljenje o pitanjima od značaja za mlade i o njima obaveštava organe Grada;
4) daje mišljenje na nacrte propisa i odluka koje donosi Skupština u oblastima značajnim za mlade;
5) usvaja godišnje i periodične izveštaje o ostvarivanju lokalne omladinske politike i lokalnih akcionih planova i programa za mlade i podnosi ih Skupštini, gradonačelniku i Gradskom veću;
6) inicira pripremu projekata ili učešće Grada u programima i projektima za mlade u cilju unapređenja položaja mladih i obezbeđenja ostvarivanja njihovih prava koja su u nadležnosti Grada;
7) podstiče saradnju između Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti;
8) podstiče ostvarivanje međuopštinske saradnje koja se odnosi na omladinu i o tome obaveštava organe Grada;
9) daje mišljenje o predlozima projekata od značaja za mlade koji se delimično ili potpuno finansiraju iz budžeta grada, prati njihovo ostvarivanje i daje svoje mišljenje nadležnom organu Grada.
Sastav i mandat Saveta za mlade
Savet za mlade ima predsednika i četrnaest (14) članova.
Predsednika i članove Saveta za mlade bira Skupština na predlog gradonačelnika, predsednika Skupštine, odborničkih grupa, gradske opštine, mesnih zajednica, udruženja građana, omladinskih organizacija i udruženja, škola i drugih javnih službi.
Skupština bira članove Saveta za mlade iz sastava građana, stručnjaka, predstavnika udruženja, predstavnika škola i drugih javnih službi vodeći računa o njihovoj ravnopravnoj zastupljenosti i rodnoj ravnopravnosti.
Najmanje polovinu članova Saveta za mlade čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji su aktivnostima i postupcima značajno afirmisali pozitivnu ulogu i značaj mladih u lokalnoj zajednici odnosno koji su dobitnici školske, fakultetske, naučne odnosno druge nagrade od značaja za različite oblasti interesovanja mladih.
Ostale članove Saveta za mlade bira Skupština pod uslovom da poseduju višegodišnje iskustvo u radu sa problemima mladih, dokazanu stručnost odnosno da su aktivno učestvovali u većem broju aktivnosti od važnosti za mlade.
Korisnički savet javnih službi
Skupština obrazuje Korisnički savet javnih službi kao stalno radno telo sastavljeno od predsednika i osam (8) članova.
Korisnički savet javnih službi razmatra planove, programe i izveštaje javnih službi i o svom stavu obaveštava Skupštinu grada i javnost.
Korisnički savet javnih službi naročito razmatra ostvareni nivo kvaliteta i obima usluga javnih službi, kao i cene komunalnih proizvoda i usluga, odnosno visinu naknade za usluge javnih službi.
Članove Korisničkog saveta bira Skupština na predlog Gradskog veća, odborničkih grupa, udruženja građana i drugih organizacija.
Predsednik i polovina članova Korisničkog saveta ne mogu biti iz sastava odbornika, funkcionera i zaposlenih u Gradu, odnosno u javnim službama čiji je osnivač Grad.
Stalno radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima odluka i drugih propisa o kojima odlučuje Skupština, radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu akta koji je skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene opštih akata koje donosi Skupština, odnosno ostvarivanja kontrolne funkcije Skupštine.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje i sprovodi javno slušanje i na javno slušanje poziva članove, odbornike, predstavnike izvršne vlasti, načelnike nadležnih gradskih uprava i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana se objavljuje na zvaničnom sajtu grada Užica i sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja Informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine i istu objavljuje na zvaničnom sajtu grada Užica.
Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se povodom Praznika Grada, a može se održati i drugim povodom.
Održavanje i vođenje svečane sednice Skupštine Užica reguliše se posebnom odlukom Skupštine.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice u saradnji sa sekretarom Skupštine i nadležnom organizacionom jedinicom gradske uprave.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika Skupštine.
Kada sednicu Skupštine saziva na zahtev ovlašćenog predlagača iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine je dužan da sednicu sazove u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dan a od dana podnošenja zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice mora da sadrži predlog dnevnog reda sednice u kome moraju biti predložene samo tačke dnevnog reda iz nadležnosti Skupštine, utvrđene Zakonom i Statutom.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva može povodom istog pitanja samo jednom sazvati sednicu.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine sazivaju se elektronskim a izuzetno pisanim putem u skladu sa posebnom Odlukom Skupštine.
O pozivu za sednicu odbornici se obaveštavaju SMS porukom.
Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana održavanja sednice.
Poziv za sednicu može biti upućen i u kraćem roku od roka iz stava 4. ovog člana ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada a posebno u slučaju potrebe za donošenjem odluka: o sanaciji štete uzrokovane elementarnim nepogodama i dejstvom više sile; o merama radi otklanjanja uzroka koji ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi; o merama neophodnim za normalno funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća i otklanjanje smetnji u pružanju komunalnih usluga; o merama za otklanjanje drugih pojava i uzroka koji otežavaju funkcionisanje lokalne samouprave, kao i usled drugih razloga propisanih zakonom, odnosno podzakonskim aktima.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i po pravilu zapisnik sa prethodne sednice.
Predsednik Skupštine sa predsednicima odborničkih grupa može dogovoriti da se materijali za određene tačke predloženog dnevnog reda dostaviti i naknadno, ako za to postoje opravdani razlozi.
Pored odbornika, poziv za sednicu sa materijalima se upućuje i gradonačelniku, članovima Gradskog veća, načelnicima gradske uprave, poslanicima Narodne Skupštine.
Poziv za sednicu Skupštine obavezno se dostavlja sredstvima javnog informisanja a po potrebi i drugim licima.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Ukoliko se sednica saziva na osnovu člana 89. stav 4. Poslovnika, predlog dnevnog reda podnosi podnosilac zahteva za sazivanje sednice.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa, najkasnije do upućivanja poziva za sednicu.
U predloženom dnevnom redu se posebno grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, obavezno sprovodi procedura po ovom Poslovniku i tačke o kojima se odlučuje u skraćenom postupku.
Predsednik Skupštine može uputiti dopunu dnevnog reda, do utvrđivanja dnevnog reda s tim da razloge za hitnost mora obrazložiti.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Po otvaranju sednice, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za rad i punovažno odlučivanje.
Za rad i punovažno odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine odbornika. Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat, o čemu se odbornici obaveštavaju na način iz člana 90. stav 2. ovog poslovnika.
Ako predsednik Skupštine posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Na početku rada, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, ukoliko oceni da za tim ima potrebe.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik.
Zapisnik se po pravilu odbornicima dostavlja uz poziv za narednu sednicu.
Izuzetno, zapisnik se može dostaviti na sednici, i u tom slučaju o njemu se Skupština izjašnjava na narednoj sednici.
Zapisnik se može dostaviti i na nekoj od narednih sednica, ukoliko iz tehničkih razloga nije bila moguća njegova izrada, do sazivanja naredne sednice.
Primedbe na zapisnik odbornici dostavljaju pisanim ili elektronskim putem, sekretaru Skupštine najkasnije 48 časova pre časa određenog za početak sednice na kojoj se zapisnik usvaja.
Na sednici, pre odlučivanja o zapisniku sekretar Skupštine obaveštava Skupštinu o dostavljenim primedbama sa mišljenjem o njihovoj osnovanosti a po uvidu u stenografsku belešku.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika, pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Svaki odbornik i Gradsko veće mogu predložiti da se u dnevni red, pored predloženih, unesu i druga pitanja i predlozi akata za koje smatraju da su hitni, s tim da predlog opšteg akta mora biti sačinjen na način propisan ovim poslovnikom.
Odbornik, odnosno Gradsko veće dužni su da hitnost razmatranja obrazlože, s tim što obrazlaganje ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik odnosno Gradsko veće mogu predložiti da se pojedina tačka povuče iz predloženog dnevnog reda, kao i da se promeni redosled tačaka u predloženom dnevnom redu.
Na istoj sednici ne može se više puta iznositi isti predlog za dopunu i izmenu predloženog dnevnog reda.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Prvo se glasa o predlogu da se određena tačka povuče iz dnevnog reda, a potom o predlozima za dopunu, a nakon toga o promeni redosleda.
Odbornici se posebno izjašnjavaju prvo o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, i to po redosledu predlaganja, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Rasprava o pojedinim tačkama po utvrđenom redosledu
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o pojedinim tačkama po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, bez rasprave, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine, svakog odbornika i Gradskog veća.
Skupština može, u toku sednice, bez rasprave, odlučiti da se o više srodnih tačaka rasprava spoji, a da se o svakoj tački odlučuje pojedinačno, na predlog predsednika Skupštine, svakog odbornika ili Gradskog veća.
O podnetom predlogu Skupština se izjašnjava glasanjem.
Povodom svake tačke se raspravlja dok ima prijavljenih govornika.
Po zaključenju rasprave o pojedinoj tački predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč, a rasprava se o istoj tački ne može ponovo otvoriti.
Kada se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda, predsednik Skupštine daje mogućnost odbornicima da postave odbornička pitanja.
Nakon završetka izlaganja svih učesnika koji su dobili reč, predsednik Skupštine zaključuje sednicu.
Sednice Skupštine traju po pravilu od 10,00 do 18,00 časova, sa pauzom od 13,00 do 14,00 časova, a izuzetno pauza se može odrediti u drugom terminu u zavisnosti od toka rasprave, na predlog predsednika Skupštine, o čemu bez rasprave odlučuje Skupština.
Skupština može odlučiti da sednica Skupštine traje i posle 18,00 časova.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu ako proceni da to zahtevaju okolnosti.
Predsednik Skupštine može u slučaju tehničkih poteškoća pomeriti početak sednice i posle 10,00 časova, pre otvaranja sednice.
Pravo da govori na sednici Skupštine
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, član Gradskog veća, gradonačelnik, odnosno zamenik gradonačelnika, načelnik Gradske uprave, narodni poslanik, kao i ovlašćeni predstavnik predlagača.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša izlaganja predstavnika pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedinih građana.
Niko ne može pristupiti govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da govori samo učesnik kome je predsednik Skupštine dao reč.
Prijava za reč podnosi se predsedniku Skupštine čim rasprava počne i može se podnositi sve do njenog zaključenja.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redosledu prijavljivanja.
Predsednik Skupštine može preko reda dati reč predstavniku predlagača.
Izlaganje svakog učesnika u raspravi, osim predstavnika predlagača i gradonačelnika, može trajati do tri minuta, s tim što svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može dobiti reč dva puta odnosno najduže govoriti šest minuta.
U slučaju objedinjene rasprave, dužinu vremena izlaganja predlaže predsednik Skupštine u dogovoru sa predsednicima odborničkih grupa, o čemu bez rasprave odlučuje Skupština.
Pravo predsednika odborničke grupe
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može govoriti duže od deset minuta.
Pravo na reč iz stava 1. ovog člana ima zamenik predsednika odborničke grupe u slučaju odsustva predsednika odborničke grupe sa sednice Skupštine.
Poštovanje dostojanstva Skupštine
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili drugom licu koje prisustvuje sednici, navodeći njegovo ime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik, odnosno lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Predsednik odborniku koji ima pravo na repliku, odmah daje reč.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 3. ovog člana.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik na čije izlaganje je odobrena replika može se javiti za odgovor na repliku (replika na repliku) koja ne može trajati duže od tri minuta.
Posle jednog datog odgovora na repliku, replika se više ne može odobriti.
Povreda Poslovnika i pravo na reč
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba ovog poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da se izjasne o postojanju povrede ovog poslovnika.
Rasprava o pitanju koje je na dnevnom redu
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik nastavi da govori, o pitanju koje nije u skladu sa tačkom dnevnog reda predsednik Skupštine će odborniku izreći meru u skladu sa ovim Poslovnikom.
Govornika može prekinuti ili pozvati na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, niti drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre ili posle rasprave Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati predlagaču ili gradskoj upravi na dalje proučavanje i dopunu.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini.
Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština, većinom od ukupnog broja odbornika:
- bira i razrešava predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine;
- bira i razrešava gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća;
- bira i razrešava zaštitnika građana i zamenike zaštitnika građana;
- donosi Statut;
- donosi Poslovnik Skupštine;
- donosi budžet;
- donosi program razvoja Grada i pojedinih delatnosti;
- donosi prostorni plan;
- donosi urbanističke planove;
- odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
- odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
- odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave;
- odlučuje o dodeli zvanja "počasni građanin" Grada;
- odlučuje o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
- usvaja etički kodeks;
- donosi odluku o raspisivanju referenduma;
- donosi odluku o pokretanju postupka za uvođenje samodoprinosa i donosi - odluku o uvođenju samodoprinosa;
- donosi odluku o raspuštanju Skupštine gradske opštine i
- odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično - prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani.
Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik Skupštine ili ako Skupština tako odluči, bez rasprave, na predlog odbornika, radi tačnog utvrđivanja rezultata glasanja.
Glasa se na overenim glasačkim listićima.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Skupština može odlučiti da glasanje bude tajno, na predlog odbornika.
Svaki odbornik po prozivci dobija glasački listić.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, a pomažu mu sekretar Skupštine i po jedan odbornik iz tri najveće odborničke grupe u Skupštini (u daljem tekstu: Komisija).
Ukoliko odbornička grupa odbije da predloži odbornika ili nije prisutna na sednici, to pravo stiče sledeća najveća odbornička grupa.
Ukoliko dve odborničke grupe imaju isti broj odbornika, prednost ima odbornička grupa koja je ranije formirana.
Predsednik Skupštine je predsednik Komisije.
Predsednik komisije objavljuje početak glasanja, proziva odbornike prema azbučnom redu prezimena izabranih odbornika, uručuje im glasački listić i zaokružuje redni broj ispred prezimena i imena odbornika, kao dokaz da je odborniku uručen glasa čki listić, a odbornik potpisuje spisak odbornika.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija kakva je propisana za izbor odbornika, kao i odgovarajući paravan, kako bi se obezbedila sigurnost i tajnost glasanja.
Kad odbornik popuni glasački listić, presavija ga tako da se ne vidi za koga je glasao, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i lično ubacuje u nju glasački listić.
Zaključenje postupka tajnog glasanja
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa, a najkasnije 3 minuta nakon što je glasački listić uručen poslednjem prozvanom odborniku.
Kada je glasanje završeno, predsednik Komisije konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Komisija utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno i o tome sačinjava zapisnik.
Utvrđivanje rezultata tajnog glasanja
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom, na pripremljenom obrascu Zapisnika:
1. upisuje se ukupan broj odbornika kojima su potvrđeni mandati, pre početka glasanja;
2. utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića, pre početka glasanja;
3. utvrđuje se broj odbornika koji su glasali, nakon glasanja, prebrajanjem zaokruženih rednih brojeva ispred imena odbornika;
4. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat;
5. potom se otvara glasačka kutija i utvrđuje broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji;
6. ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se poništava i sprovodi se ponavljanje glasanja, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
7. ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
8. nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan;
9. utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Zapisnik o utvrđivanju rezultata tajnog glasanja
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi datum i vreme glasanja.
Predsednik Komisije je dužan da pročita zapisnik iz stava 1. ovog člana i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
VII ODRŽAVANJE REDA NA SEDNICI I MERE
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može odborniku ili drugom licu koje je prisutno na sednici, da izrekne:
- meru upozorenja,
- opomenu,
- oduzimanje reči.
Skupština na predlog predsednika Skupštine može da izrekne i meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Mera upozorenja izriče se u sledećim slučajevima:
- kada prekorači vreme izlaganja predviđeno ovim Poslovnikom,
- kada govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- svojim ponašanjem narušava red na sednici Skupštine,
- uzimanjem reči kad mu je predsednik Skupštine nije dao,
- ometanjem i upadanjem u reč govorniku.
- ili na drugi način postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera opomene izriče se u sledećim slučajevima:
- kada i pored upozorenja za prekoračenje vremena izlaganja, nastavi da govori,
- kada i posle upozorenja govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako, i pored upozorenja, nastavi da na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku ili drugom licu kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz člana 119. ovog Poslovnika.
Govornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku ili drugom licu koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 119. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik ili drugo lice kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ako lice iz stava 3. ovog člana, odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi Grada, da to lice udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice nema pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti koja mu pripada po posebnoj odluci Skupštine, za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Zaključak kojim se odborniku ne odobrava isplata naknade, zbog izricanja mere udaljenja sa sednice, donosi predsednik Skupštine.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik i vrši se audio i video snimanje.
Zapisnik predstavlja izvod iz pisane beleške i sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti, dnevni red, kratak tok sednice sa naznakom imena lica koja su učestvovala u raspravi, bitne delove izlaganja odbornika koji je na sednici izdvojio mišljenje i zahtevao da se to unese u zapisnik, rezultat glasanja za svaku tačku, naziv svih akata i tekst zaključka donetog na sednici, izrečene mere i odbornička pitanja.
Predsednik može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svako lice koje je učestvovalo u pretresu u pogledu formulacije svojih predloga.
Ukoliko, zbog složenosti pitanja koje se raspravlja, nije moguće odmah formulisati zaključak, Skupština će na predlog predsednika formirati radnu grupu koja će posle završetka sednice formulisati tekst zaključka, a koji će biti unet u Zapisnik.
Čuvanje zapisnika i stenografske beleške
Original zapisnika čuva se u dokumentaciji - arhivi Gradske uprave, zajedno sa stenografskom beleškom.
Pravo da izvrši uvid u stenografsku belešku ili da presluša audio snimak
Svaki odbornik ima pravo da izvrši uvid u stenografsku belešku ili da presluša audio snimak, ukoliko to zahteva.
Sekretar Skupštine dužan je da odborniku obezbedi vršenje ovog prava.
Originalni tekst zapisnika sastavlja se u jednom primerku, potpisuje od strane predsednika i sekretara Skupštine.
Stenografsku belešku potpisuje lice koje je sačinjava i sekretar Skupštine.
IX POSTUPAK DONOŠENJA OPŠTIH I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština donosi akta kojima uređuje pitanja iz svoje nadležnosti: Statut, Poslovnik, odluke, programe, strategije, planove, rešenja, zaključke, deklaracije, rezolucije, preporuke, naredbe i druge akte i daje autentično tumačenje svojih akata.
Predlog opšteg akta po pravilu podnosi Gradsko veće.
Predlog opšteg akta mogu podneti i svaki odbornik Skupštine, Skupština gradske opštine i građani putem građanske inicijative, odborničke grupe, radna tela Skupštine, odnosno drugi ovlašćeni predlagač u skladu sa opštim aktima Skupštine.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome se donosi i mora biti obrazložen.
Predlog, odnosno nacrt opšteg akta sadrži, preambulu, pravne odredbe i obrazloženje.
Obrazloženje sadrži: pravni osnov, razloge za donošenje akta, objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, obrazloženje javnog interesa koji će biti ostvaren ili zaštićen konkretnim aktom i procenu potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje akta.
Ukoliko se predlaže izmena i dopuna akta, predlog, odnosno nacrt akta mora da sadrži i pregled odredbi važećeg akta koji se menja, odnosno dopunjuje.
Predlog, odnosno nacrt pojedinačnog akta po pravilu mora da sadrži pravni osnov, izreku i obrazloženje.
Analize, izveštaji i informacije po pravilu treba da sadrže ocenu stanja i predlog mera sa rokovima i nosiocima zadataka.
Nadležnost radnih tela i Gradskog veća o predlogu opšteg akta
Predlog opšteg akta koji podnose subjekti iz člana 128. stav 2. upućuje se nadležnom radnom telu i Gradskom veću.
Izuzetno iz stava 1. ovog člana predlozi koji se tiču isključivo rada Skupštine:
Poslovnik Skupštine, sastav skupštinskih komisija, potvrda mandata odbornike itd, ne dostavljaju se Gradskom veću.
Radna tela Skupštine i Gradsko veće, mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog opšteg akta u celini ili predložiti da Skupština donese opšti akt u tekstu izmenjenom u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog opšteg akta ne prihvati.
Radna tela Skupštine odnosno Gradsko veće mogu Skupštini predložiti da prihvati opšti akt sa izmenom koju podnose u formi amandmana.
Dopunsko obrazloženje opšteg akta
Predlagač opšteg akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, može, na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Po okončanju rasprave, predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč.
Povlačenje predloga opšteg akta
Predlagač opšteg akta ima pravo da povuče predlog pre glasanja o predlogu opšteg akta.
Pri predlaganju i donošenju pojedinačnih akata, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o predlaganju i donošenju opšteg akta.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se predsedniku Skupštine u obliku amandmana.
Amandman može podneti odbornik, grupa odbornika (dva ili više odbornika), Gradsko veće, gradonačelnik, radno telo Skupštine i odbornička grupa.
Amandman koji podnosi predlagač smatra se sastavnim delom predloga opšteg akta.
Amandman se podnosi u pisanom obliku, preko pisarnice gradske uprave, najkasnije 48 sati pre održavanje sednice.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se o aktu odlučuje po hitnom postupku predviđenom ovim poslovnikom, amandman se može podneti na sednici do početka rasprave o predlogu akta.
Amandman sadrži:
- odgovarajući član ovog poslovnika kao pravni osnov za podnošenje amandmana;
- naziv i član predloga opšteg akta na koji se amandman podnosi;
- rešenje koje se predlaže (brisanje, izmena, dopuna opšteg akta);
- obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandmana i po potrebi, procenu uticaja predloženog rešenja na budžetska sredstva.
Amandman mora biti potpisan od strane ovlašćenog podnosioca.
Zabrana podnošenja više amandmana na isti član opšteg akta
Podnosilac amandmana ne može sam ili zajedno sa drugim odbornicima, kao ni sa odborničkom grupom kojoj pripada, da podnese više amandmana na isti član predloga opšteg akta.
U slučaju podnošenja amandmana na Predlog odluke o budžetu grada, jedna pozicija se posmatra kao jedan član.
Ukoliko podnosilac ipak podnese više amandmana na isti član, odnosno poziciju, predlagač razmatra samo prvi amandman koji je podnet.
Dostavljanje amandmana Komisiji za propise
Amandmane koji su podneti, predsednik Skupštine bez odlaganja upućuje Komisiji za propise, koja postupa po hitnom postupku.
Amandmane koje Komisija za propise odbaci kao neblagovremene, nepotpune, suprotne zakonu, uvredljive ili upućene suprotno odredbama ovog Poslovnika, ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanima iz stava 2. ovog člana, Komisija sačinjava poseban izveštaj i dostavlja ga Skupštini.
Amandmane koje Komisija za propise ne odbaci, sa pozitivnim mišljenjem, dostavlja predlagaču i Gradskom veću ukoliko ono nije predlagač.
Izjašnjenje predlagača na podneti amandman
Predlagač akta je dužan da pre sednice Skupštine razmotri i izjasni se o podnetom amandmanu o čemu obaveštava Skupštinu.
Predlagač akta, može amandman da prihvati ili da odbije.
Predlagač akta ima pravo da, na sednici Skupštine, obrazloži razloge za odbijanje amandmana u trajanju od najviše tri minuta.
Amandman kao sastavni deo predloga opšteg akta
Amandman koji predlagač usvoji postaje sastavni deo predloga opšteg akta i o njemu Skupština posebno ne odlučuje.
Odlučivanje o amandmanu koji je predlagač odbio
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač akta odbio.
Pre odlučivanja, podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži amandman u trajanju najduže tri minuta, a ostali učesnici u raspravi, osim predlagača akta, po amandmanu mogu govoriti najduže dva minuta.
Redosled glasanja o predloženim amandmanima
O amandmanima se glasa prema redosledu članova opšteg akta na koje se odnose. Ako je na isti član opšteg akta podneto više amandmana prvo se glasa o amandmanu kojim se predlaže brisanje toga člana. O amandmanima se glasa onim redom kojim su podneti. Ako je u tom slučaju usvojeno više amandmana, prihvatiće se onaj amandman koji je dobio najveći broj glasova.
Prihvaćen amandman postaje sastavni deo predloga akta.
Glasanje o predlogu opšteg akta
Kada se završi rasprava o predlogu akta i kada je izvršeno glasanje o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu akta u celini.
Predlog akta usvojen je kad ga Skupština prema odredbama ovog poslovnika izglasa u celini.
Donošenje poslovnika i njegovih izmena
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti 1/3 odbornika, Komisija za propise, kao i predsednik Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i o njemu se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Odlukom da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, Skupština obrazuje radno telo za izradu nacrta poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Skupština na predlog Gradskog veća i nadležnog radnog tela donosi autentično tumačenje opštih akata čiji je donosilac po postupku predviđenom ovim Poslovnikom.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlagač akta može, do časa određenog za početak sednice, Skupštini predložiti da se taj akt razmatra i usvaja na toj sednici.
Kada predlaže hitan postupak, predlagač akta mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
Odlučivanje o predlogu akta po hitnom postupku
O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice.
Skupština može u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine i Gradskog veća kada ono nije predlagač.
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave.
Odlučivanje o pojedinačnim aktima u skraćenom postupku
U skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje u skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi akata iz stava 1. ovog člana u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku".
Propisana forma, sadržina i obrazloženje pojedinačnog akta u skraćenom postupku
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kojem se odlučuje u skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Dužnost predsednika Skupštine da upozna odbornike o predlozima akata u skraćenom postupku
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda predsednik Skupštine je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi podneti do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje u skraćenom postupku", predsednik Skupštine pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku predsednik Skupštine to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno. Predsednik Skupštine potom stavlja na glasanje sve predloge koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njima se glasa u celini - istovremeno.
Potpisivanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se nadležna stručna služba gradske uprave.
Propisi i opšta akta objavljuju se u "Službenom listu grada Užica".
Druga akta objavljuju se u "Službenom listu grada Užica" kada je to tim aktima predviđeno.
Stupanje na snagu akata Skupštine
Opšta akta koje donosi Skupština, stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja akata u Službenom listu grada Užica.
Izuzetno, ukoliko postoji hitnost, opšta akta stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Užica".
Druga akta stupaju na snagu na način predviđen tim aktima.
X RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Rad Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju vanrednog stanja, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Skupština, na obrazloženi predlog predsednika Skupštine, stalnog radnog tela, Gradskog veća i najmanje deset odbornika, može odlučiti da sednica ne bude javna zbog razloga bezbednosti, odbrane zemlje i drugih posebno opravdanih razloga koji se konstatuju pre utvrđivanja dnevnog reda.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Prisustvo građana sednicama Skupštine
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici gradske uprave nadležnoj za poslove Skupštine, najkasnije dva dana pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu.
Predsednik Skupštine procenjuje da li određeni zainteresovani građani imaju opravdan interes da prisustvuju sednici, kao i da li imaju pravo da se obrate Skupštini.
Prisustvo sredstava javnog informisanja
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Dostava materijala sredstvima javnog informisanja
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Prenos sednica putem radio i televizijskih stanica kao i drugih informaciono komunikacionih tehnologija
Sednice Skupštine se mogu prenositi putem radio i televizijskih stanica kao i drugih informaciono komunikacionih tehnologija, ukoliko Skupština drugačije ne odluči.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik i zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
XII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Odbornici su dužni da najkasnije 24 časa, pre časa određenog za početak sednice, obaveste sekretara Skupštine o sprečenosti da prisustvuju sednici.
Krivična odgovornost odbornika
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Pravo odbornika da bude obavešten
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se redovno dostavljaju službene publikacije i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Pravo odbornika da traži obaveštenja
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine i načelnika Gradske uprave traži obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornik postavlja odborničko pitanje između dve sednice, u pisanom obliku, neposredno predsedniku Skupštine, a može ga, u usmenom ili pisanom obliku, postaviti na kraju sednice Skupštine.
Svaki odbornik ima pravo da postavi odbornička pitanja u trajanju od tri minuta.
Pravo na usmeni ili pisani odgovor
Prilikom postavljanja odborničkog pitanja, odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili u pisanom obliku.
Na pitanje koje je postavljeno između dve sednice, odgovor se, po pravilu, dostavlja na prvoj narednoj sednici.
Na odborničko pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, na prvoj narednoj sednici.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se, po pravilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio.
Odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Pružanje stručne pomoći odbornicima
Gradska uprava obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu načelnika:
- pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog lista grada Užica", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije i druga primanja koja utvrđuje Skupština posebnom odlukom, u skladu sa ovim poslovnikom, sem u slučaju izricanja mere udaljenja sa sednice.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija.
Administrativno mandatna komisija propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vodi evidenciju izdatih legitimacija.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Užica ("Službeni list grada Užica", broj 40/17).
Odredbe o obrazovanju radnih tela Skupštine predviđenih ovim poslovnikom, primenjivaće se od novog saziva Skupštine grada, koji će biti konstituisan nakon stupanja na snagu ovog poslovnika.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Užica".