AKCIONI PLANZA REALIZACIJU STRATEGIJE RAZVOJA INFORMACIONOG DRUŠTVA I INFORMACIONE BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI OD 2021. DO 2026. GODINE, ZA PERIOD OD 2024. DO 2026. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 70/2024) |
Nakon usvajanja Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 86/21, u daljem tekstu: Strategija) i primene mera i aktivnosti definisanih Akcionim planom za realizaciju Strategije od 2021. do 2023. godine, pripremljene su nove aktivnosti za period 2024-2026. godine, u tri oblasti u skladu sa merama definisanim Strategijom.
Nove aktivnosti i postojeće mere koje su predviđene Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine, imaju za cilj stvaranje sigurnijeg i otpornijeg informacionog društva. Akcioni plan predstavlja dokument javne politike i donosi se radi operacionalizacije i ostvarivanja opštih i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom, što je ključno za realizaciju postavljenih ciljeva.
Opšti cilj Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji od 2021. do 2026. godine, za period od 2024. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija) je razvijeno informaciono društvo i elektronska uprava u službi građana i privrede i unapređena informaciona bezbednost građana, javne uprave i privrede, dok su kao posebni ciljevi istaknuti:
- Posebni cilj 1: Unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama.
- Posebni cilj 2: Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru.
- Posebni cilj 3: Unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede.
Strategijom su predviđene sledeće mere za postizanje ciljeva:
- Za posebni cilj 1 Unapređenje digitalnih znanja i veština građana, podizanje kapaciteta zaposlenih u javnom i privatnom sektoru za korišćenje novih tehnologija i unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama:
Mera 1.1: Unapređenje digitalnih znanja, veština i kapaciteta građana i zaposlenih kroz sprovođenje obuka koje imaju za cilj povećanu upotrebu IKT.
Mera 1.2: Promocija korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija kroz organizovanje edukativnih, medijskih kampanja i nagradnih konkursa.
Mera 1.3: Unapređenje i promocija rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.
Mera 1.4: Unapređenje digitalne infrastrukture u obrazovnim ustanovama.
- Za posebni cilj 2 Digitalizacija usluga i poslovanja u javnom i privatnom sektoru:
Mera 2.1: Razvoj informacionog društva.
Mera 2.2: Podrška nastupu na stranim tržištima.
Mera 2.3: Digitalna transformacija MMSP.
Mera 2.4: Razvoj elektronskog poslovanja.
Mera 2.5: Jačanje kapaciteta za upotrebu IKT u ustanovama kulture u cilju razvoja i unapređenja IS i osnove za razvoj preduzetništva u kulturi/kreativnih industrija (aplikacije, multimedijalni vodiči...).
- Za posebni cilj 3 Unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede:
Mera 3.1: Podizanje svesti i znanja u oblasti informacione bezbednosti građana, javnih službenika i privrede.
Mera 3.2: Podizanje kapaciteta IKT sistema od posebnog značaja za primenu mera zaštite.
Mera 3.3: Podizanje kapaciteta Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti i CERT-ova samostalnih operatora IKT.
Mera 3.4: Podizanje kapaciteta inspekcije za informacionu bezbednost.
Mera 3.5: Podsticanje javno-privatnog partnerstva u oblasti informacione bezbednosti.
Mera 3.6: Unapređenje regionalne i međunarodne saradnje.
Akcionim planom u okviru svake navedene mere predviđene su aktivnosti, utvrđeni nosioci aktivnosti, partneri u realizaciji, kao i rokovi za njihovu realizaciju.
2. KRATAK PREGLED POSTIGNUTIH UČINAKA NA OSNOVU SPROVOĐENJA POSTOJEĆEG AKCIONOG PLANA ZA PERIOD 2021-2023. GODINU
S obzirom da je Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti usvojena za period od 2021. do 2026. godine i da se prvi Akcioni plan uz ovu strategiju odnosi na period od 2021. do 2023. godine, pokazatelji napretka mogu se posmatrati upoređivanjem početnih vrednosti iz 2020. godine sa vrednostima koje su najbliže kraju perioda prvog akcionog plana.
Kako je oblast koju Strategija pokriva prilično široka, postoji veliki broj pokazatelja koje je moguće pratiti kako bi se utvrdio stepen napretka, kao što su:
- Statistički godišnjak Republike Srbije,
- Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji,
- International Digital Economy and Society Index (I-DESI indeks),
- izveštaj eGovernment Benchmark,
- Global Cybersecurity Index.
Statistički godišnjak Republike Srbije, koji objavljuje Republički zavod za statistiku, sadrži najvažnije statističke podatke i indikatore o društvenom i privrednom razvoju Republike Srbije i omogućava uvid u stanje, strukture, kretanje i trendove socijalnih i ekonomskih pojava i merila društveno-ekonomskog razvoja. U trenutku sačinjavanja ovog kratkog pregleda koji se odnosi na postignute učinke na osnovu sprovođenja postojećeg akcionog plana za period 2021-2023. godinu poslednji dostupan je Statistički godišnjak Republike Srbije 2023, sa podacima zaključno sa 2022. godinom.
Jedan od osnovnih parametara, odnosno pokazatelja koji je definisan napred navedenom statistikom je kompjuterska pismenost, koja je određena kao sposobnost pojedinca starijeg od 15 godina života da obavlja sledeće aktivnosti:
- obrađuje tekst i kreira tabele,
- pretražuje internet i
- šalje i prima elektronsku poštu i/ili koristi aplikacije za komunikaciju (Skype, Viber, WhatsApp i dr.).
Osobe koje umeju da obavljaju jednu ili dve (ali ne sve tri) od navedenih aktivnosti smatraju se delimično kompjuterski pismenim, dok se lica koja ne umeju da obavljaju niti jednu od navedenih aktivnosti smatraju kompjuterski nepismenim.
Prema podacima sa poslednjeg popisa stanovništva iz 2022. godine 45,7% stanovništva je kompjuterski pismeno, 30% je delimično kompjuterski pismeno, dok je 24,3% kompjuterski nepismeno. Prema prethodnom popisu stanovništva iz 2011. godine procenat kompjuterski pismenih lica iznosio je 34,2%, delimično kompjuterski pismenih 14,8% i kompjuterski nepismenih 51%.
U školskoj 2022/23. godini na teritoriji Republike Srbije ukupno je upisano 25.207 studenata na studije iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija što je 10,1% od ukupnog broja upisanih studenata, dok ih je školske 2020/21. godine na studijama iz ove oblasti bilo upisano 23.168 ili 9,5% od ukupnog broja upisanih studenata. U toku 2022. godine na studijama iz ove oblasti diplomiralo je ukupno 3.358 studenata u poređenju sa 3.174 koliko ih je diplomiralo 2020. godine.
Prema podacima za 2023. godinu 55% domaćinstava u Srbiji posedovalo je laptop, dok je 2020. godine taj procenat bio 52,3%. Personalni računar poseduje 75,9% domaćinstava (74,3% 2020. godine), dok 85,6% domaćinstava ima pristup širokopojasnom internetu (prema 81% 2020. godine).
Pojedinci u Republici Srbiji sve češće koriste računar (procenat pojedinaca koji računar koriste barem jednom u tri meseca porastao je sa 72,4% 2020. godine na 75,4% 2023. godine), dok se istovremeno smanjuje broj pojedinaca koji nikad nisu koristili računar (sa 19.8% 2020. godine na 15,5% 2023. godine).
Korišćenje interneta je takođe u porastu. Procenat korisnika koji se povežu na internet barem jednom u tri meseca povećan je sa 78,4% u 2020. godini na 85,4% u 2023. godini, dok je procenat onih koji nikad nisu koristili internet gotovo prepolovljen u te tri godine (sa 17,4% u 2020. na 8,9% u 2023. godini).
Internet u svom poslovanju koriste praktično svi poslovni subjekti zadnjih desetak godina, dok u poslednje tri godine nešto manje od 85% poslovnih subjekata ima sopstveni veb-sajt.
DESI indeks (Digital Economy and Society Index) služi Evropskoj komisiji za praćenje digitalnog napretka zemalja članica EU. DESI se radi od 2014. godine, a povremeno se priprema i poseban I-DESI (International DESI) izveštaj u kojem se upoređuju zemlje članice EU sa drugim zemljama sveta. Do sada su objavljena tri I-DESI izveštaja (2016., 2018. i 2020. godine), od kojih je u izveštajima iz 2018. i 2020. godine Srbija bila jedna od zemalja sa kojima je vršeno poređenje. DESI indeks prati pet dimenzija:
1. Konektivnost: uspostavljanje širokopojasne infrastrukture i njen kvalitet;
2. Ljudski kapital: veštine potrebne da bi se iskoristile mogućnosti koje nudi informaciono društvo;
3. Korišćenje interneta od strane građana: raznovrsnost aktivnosti koje obavljaju građani na mreži;
4. Integracija digitalnih tehnologija: digitalizacija preduzeća i razvoj onlajn kanala prodaje i
5. Digitalne javne usluge: digitalizacija javnih usluga sa fokusom na eUpravu.
U poslednjem I-DESI izveštaju istraživanjem je obuhvaćeno 45 zemalja, od kojih 27 zemalja članica EU i 18 zemalja van EU. Svaka od dimenzija je posebno sagledana i pravljeno je poređenje najbolje rangiranih članica EU, najslabije rangiranih članica EU i prosečno rangiranih članica u EU sa ostalim zemljama van EU.
Od 2023. godine DESI je deo Izveštaja o stanju Digitalne dekade. Nije poznato kada će biti objavljen naredni I-DESI izveštaj.
"eGovernment Benchmark" je publikacija koja se priprema svake godine za Evropsku komisiju sa svrhom poređenja nivoa pružanja digitalnih javnih usluga širom Evrope. Istraživanjem su obuhvaćene zemlje članice EU, zemlje članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i zemlje kandidati za prijem u EU (Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska). Ovim istraživanjem procenjuje se stanje u četiri dimenzije:
1. Usredsređenost na korisnika - u kojoj meri se usluge pružaju onlajn, koliko su usluge prilagođene mobilnim uređajima, da li postoje mehanizmi za podršku;
2. Transparentnost - da li je javnoj administraciji jasno kako se pružaju njihove usluge, da li su način izrade digitalnih usluga i način obrade ličnih podataka transparentni za korisnike;
3. Ključni pokretači - koji tehnološki pokretači podržavaju pružanje usluga eUprave;
4. Prekogranične usluge - koliko lako građani i preduzetnici iz inostranstva pristupaju i koriste internet usluge, kakva onlajn podrška postoji za prekogranične korisnike.
Prema poslednjem izveštaju iz 2023. godine Srbija je u 2022. godini ostvarila rast od osam poena u odnosu na prethodnu godinu, čime se svrstala u zemlje sa velikim rastom (jedina zemlja koja je ostvarila veći rast je Turska koja je zabeležila 10 poena više u odnosu na prethodnu godinu).
Globalni indeks sajber bezbednosti (GCI) je projekat Međunarodne telekomunikacione unije kroz koji se meri posvećenost zemalja sajber bezbednosti na globalnom nivou. Nivo razvoja svake zemlje se ocenjuje na osnovu pet kriterijuma:
1) pravne mere,
2) tehničke mere,
3) organizacione mere,
4) razvoj kapaciteta i
5) saradnja.
Republika Srbija se u izveštaju objavljenom 2020. godine nalazi na 39. mestu od 182 zemlje sa ukupnim skorom 89,8 (pravne mere - 19,10, tehničke mere - 18,99, organizacione mere - 18,67, razvoj kapaciteta - 14,66 i saradnja - 18,38).
3. OBRAZLOŽENJE IZMENE POKAZATELJA
U okviru posebnog cilja 1 pokazatelj koji je Strategijom glasio: "Upotreba interneta" i koji je obuhvatao dva pokazatelja i to "Domaćinstva" i "Pojedinci" sada glasi: "Procenat upotrebe interneta u domaćinstvima koji su koristili internet u poslednjih godinu dana" i "Procenat upotrebe interneta od strane pojedinaca koji su koristili internet u poslednjih godinu dana". Izmena naziva pokazatelja je izvršena radi lakšeg praćenja realizacije pokazatelja i njegovog usaglašavanja sa izveštajem "Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji" koji objavljuje Republički zavod za statistiku.
U okviru mere 1.1, izostavljen je pokazatelj "1.1.4 Broj održanih obuka u srpsko-korejskom centru", koji se nalazi u Strategiji razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 86/2021-5). Pokazetelj 1.1.4 i aktivnost "Popularizacija i promocija upotrebe IKT kroz Srpsko-korejski IT centar" su izostavljeni budući da su isti već predviđeni Akcionim planom za period od 2021. do 2025. godine za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u RS za period od 2021. do 2030. godine u okviru Mere 5.1: Unapređenje razvoja usluga po meri krajnjih korisnika kroz unapređenje procesa razvoja novih usluga i optimizaciju postojećih.
U okviru mere 1.2, pokazatelj "1.2.2 Broj objavljenih radova u elektronskom zborniku "Digitalni čas" zamenjen je pokazateljem "1.2.3 Akreditacija obuke za bezbednost na internetu, u okviru programa obuke državnih službenika". Zamena pokazatelja 1.2.2 pokazateljem 1.2.3 izvršena je usled prestanka realizacije konkursa "Digitalni čas".
U okviru mere 1.3, pokazatelj "1.3.2. Broj informisane dece, roditelja i nastavnika" izmenjen je, odnosno razložen na tri pokazatelja i sada glasi: "1.3.2. Broj informisane dece (kumulativno)", "1.3.3. Broj informisanih roditelja (kumulativno)" i "1.3.4. Broj informisanih nastavnika (kumulativno)". Razlaganje pokazatelja izvršeno je radi pravilnijeg metodološkog definisanja i radi efikasnijeg praćenja.
U okviru mere 2.1, pokazatelji "2.1.2 Izrađena analiza" i "2.1.3 Izrađena analiza" koji su se odnosili na aktivnosti 2.1.2: Analiza potrebe uspostavljanja sistema upravljanja podacima u Republici Srbiji i 2.1.3: Analiza spremnosti i potreba privrede za primenu novih tehnologija u poslovanju sada su obuhvaćeni jednim pokazateljem "2.1.2. Izrađena analiza spremnosti i potreba privrede za primenu novih tehnologija" koji prati ostvarenje aktivnosti "2.1.2 Analiza spremnosti i potreba privrede za primenu novih tehnologija". Objedinjavanje dva pokazatelja u jedan izvršeno je u cilju postizanja veće efikasnosti i racionalnosti u praćenju aktivnosti i ostvarenju zadatih ciljeva. Ovaj pristup pojednostavljuje nadzorni proces i omogućava koncentraciju resursa na sveobuhvatnu analizu spremnosti i potreba privrede za primenu novih tehnologija u poslovanju.
U okviru mere 2.2, izostavljen je pokazatelj "2.2.2 Broj organizovanih sastanaka mešovitih tela za bilateralnu ekonomsku saradnju u oblasti IT". Izostavljanje pokazatelja "2.2.2 Broj organizovanih sastanaka mešovitih tela za bilateralnu ekonomsku saradnju u oblasti IT" izvršeno je sa ciljem optimizacije resursa i fokusiranja na konkretnije i merljivije aktivnosti koje direktno doprinose razvoju IT sektora. Ovakva promena omogućava efikasnije upravljanje raspoloživim resursima i preciznije praćenje napretka u prioritetnim oblastima razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti.
U okviru mere 3.1, izostavljeni su sledeći pokazatelji: "3.1.2 Broj edukativnih sadržaja za građane", "3.1.5 Izrađene smernice o osnovnom nivou mera zaštite malih i srednjih preduzeća", "3.1.6 Razvijeni specijalizovani kursevi i programi", "3.1.7 Kreirani kursevi, seminari i predavanja" i "3.1.8 Uspostavljena platforma" i zamenjeni su sledećim pokazateljima: "3.1.2 Broj održanih obuka za posebno osetljive kategorije stanovništva", "3.1.5 Sprovođenje promotivnih aktivnosti u vezi sa preporukama o osnovnom nivou mera zaštite malih i srednjih preduzeća", "3.1.6 Unapređenje edukativnih sadržaja za službenike u javnoj upravi" i "3.1.7 Unapređenje sadržaja platforme". Novim Akcionim planom bilo je potrebno prilagoditi određene pokazatelje novim aktivnostima, budući da su aktivnosti predviđene Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine u potpunosti realizovane. Da bi se postigao kontinuitet u praćenju realizacije novih aktivnosti, Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine bilo je potrebno izvršiti izmenu, odnosno prilagođavanje pokazatelja, čime se obezbeđuje efikasnije praćenje i implementacija strateških ciljeva.
U okviru mere 3.2, izostavljeni su pokazatelji "3.2.2 Broj sektorskih sastanaka IKT sistema od posebnog značaja", "3.2.6 Izrađena platforma za razmenu informacija između Nacionalnog CERTa i IKT sistema od posebnog značaja", "3.2.7 Broj izrađenih pregleda pretnji Nacionalnog CERT-a", "3.2.11. Uspostavljanje sistema za rana upozorenja i zamenjeni su pokazateljima: "3.2.2. Formiranje novih sektorskih CERT-ova", "3.2.6. Unapređena platforma za razmenu informacija između Nacionalnog CERT-a i IKT sistema od posebnog značaja", "3.2.7. Broj godišnjih izveštaja Nacionalnog CERT-a", "3.2.11. Uspostavljanje sistema za rana upozorenja". Da bi se postigao kontinuitet u praćenju realizacije novih aktivnosti, Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine bilo je potrebno izvršiti zamenu, odnosno prilagođavanje pokazatelja. Ovaj pristup obezbeđuje efikasnije praćenje i implementaciju strateških ciljeva u oblasti informacione bezbednosti, fokusirajući se na formiranje novih sektorskih CERT-ova, unapređenje platformi za razmenu informacija i redovno izveštavanje o stanju pretnji.
U okviru mere 3.5, pokazatelj "3.5.2 Broj održanih sastanaka" zamenjen je pokazateljem "3.5.2 Broj sastanaka fondacije "Mreža za sajber bezbednost" u cilju podsticanja javno-privatnog partnerstva", a dodati su i pokazatelji "3.5.4 Broj registrovanih posebnih CERT-ova", "3.5.5 Broj održanih kampanja i takmičenja" i "3.5.6 Broj učešća u regionalnim i drugim međunarodnim aktivnostima". Konkretizacija pokazatelja 3.5.2 u novom Akcionom planu za period od 2024. do 2026. godine izvršena je radi jasnijeg definisanja predmeta pokazatelja. Dodavanjem novih pokazatelja omogućeno je efikasnije praćenje realizacije aktivnosti koje se odnose na podsticanje javno-privatnog partnerstva u oblasti informacione bezbednosti, čime se osigurava bolja kontrola i implementacija strateških ciljeva u ovoj oblasti.
4. METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA
Na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Vlada je usvojila Strategiju razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine zajedno sa Akcionim planom za realizaciju Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji od 2021. do 2026. godine, za period od 2021. do 2023. godine. U pripremi ovog strateškog dokumenta, kroz rad u Radnoj grupi za izradu Predloga strategije i akcionog plana, učestvovali su, pored predstavnika resornog ministarstva, predstavnici drugih organa i organizacija, stručne i akademske zajednice i civilnog sektora kroz učešće u radu fokus grupe koja je okupila zainteresovane strane u ovoj oblasti.
Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije članom 18. stavom 2. previđeno je da je akcioni plan sastavni deo strategije i po pravilu se usvaja istovremeno sa tim dokumentom javnih politika. Stavom 6. člana 18. propisano je da se akcioni plan, po pravilu, usvaja za period primene strategije koju razrađuje, dok je stavom 7. istog člana propisano da izuzetno od stava 6. ovog člana, zbog potreba planiranja, akcioni plan se može usvojiti na kraći period, koji ne može biti kraći od godinu dana, u kom slučaju je donosilac obavezan da blagovremeno usvoji akcioni plan za naredni period primene te strategije.
Imajući u vidu gore navedene odredbe Ministarstvo informisanja i telekomunikacija donelo je rešenje broj 000401875 2023 13460 005 001 000 001/1 od 29. februara 2024. godine o obrazovanju Radne grupe za izradu Akcionog plana u periodu od 2024. do 2026. godine, radi realizacije Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Radna grupa). U pripremi Nacrta akcionog plana, nadležno ministarstvo zajedno sa organima državne uprave i drugim vršiocima javne vlasti koji su Strategijom određeni kao nadležni ili prepoznati kao potencijalni partneri za realizaciju ovog strateškog dokumenta pristupilo je definisanju aktivnosti za realizaciju posebnih ciljeva.
Vodeći se postojećim strateškim okvirima i pribavljenim predlozima nadležnih organa javne uprave, uz pregled primera dobre prakse iz zemalja regiona i zemalja Evropske unije, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izradilo je Akcioni plan za potrebe sprovođenja Strategije.
Pripremi i izradi sadržine Akcionog plana prethodila je konsultativna saradnja sa predstavnicima nadležnih organa, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva koje sprovode projekte, programe i aktivnosti u oblastima razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti. Dinamika i obim konsultativnih procesa sprovedeni su putem onlajn sastanaka i sastanaka uživo u formi polustrukturiranih intervjua i prikupljanjem pisanih komentara. Konsultacije su sprovedene sa sledećim partnerima: Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom odbrane, Ministarstvom privrede, Ministarstvom prosvete, Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom kulture, Akademskom mrežom Republike Srbije, Bezbednosno-informativnom agencijom, Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Nacionalnom akademijom za javnu upravu, Privrednom komorom Srbije, Razvojnom agencijom Srbije, Regulatornim telom za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Registrom nacionalnog internet domena Srbije, Republičkim zavodom za statistiku, Narodnom bankom Srbije, Centrom za digitalnu transformaciju, Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj, Savetom stranih investitora i drugim partnerima koji su učestvovali na izradi ovog dokumenta.
Javna rasprava o nacrtu akcionog plana sprovedena je u periodu od 7. do 28. juna 2024. godine (Zaključak Odbora za privredu i finansije 05 broj 021-4941/2024-1 od dana 4. juna 2024. godine) na veb stranici Ministarstva informisanja i telekomunikacija i na portalu e-Konsultacije. Dana 18. juna 2024. godine održan je i okrugli sto sa zainteresovanim učesnicima putem videokonferencijske veze.
Proces konsultacija sproveden je u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18), i to članom 34. kojim je, između ostalog, propisano da je tokom izrade dokumenata javnih politika potrebno obezbediti učešće zainteresovanih strana i ciljnih grupa iz reda privrednih subjekata, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnika državnih organa i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi ta politika.
6. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA NEOPHODNIH ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA
Akcionim planom predviđeno je da se opšti cilj realizuje kroz tri posebna cilja, čija implementacija će se nastaviti kroz mere i aktivnosti u periodu od 2024. do 2026. godine.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 38 - Ministarstvo informisanja i telekomunikacija za Program 0703 -Telekomunikacije i informaciono društvo:
1) Programska aktivnost/Projekat 0006 ‒ Podrška programima civilnog društva u oblasti informacionog društva i elektronskih komunikacija sa projekcijama sredstava u iznosu od 40.000.000,00 dinara za 2025. godinu i istom iznosu za 2026. godinu u okviru budžetskih limita.
2) Programska aktivnost/Projekat 0008 - Razvoj informacionog društva u iznosu od 28.499.100,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 30.498.200,00 dinara za 2025. godinu i u iznosu od 32.498.200,00 dinara za 2026. godinu.
3) Programska aktivnost/Projekat 0010 - Razvoj IKT infrastrukture u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture u iznosu od 231.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 231.000.000,00 dinara za 2025. godinu i 191.000.000,00 dinara za 2026. godinu.
4) Programska aktivnost/Projekat 4005 - Izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije ‒ Faza 1 i 2 u iznosu od 4.766.953.500,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 2.000,00 dinara za 2025. godinu i u iznosu od 2.000,00 dinara za 2026. godinu.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 21 - Ministarstvo privrede za Program 1509 - Podsticaji razvoju konkurentnosti privrede:
1) Programska aktivnost/Projekat 4008 ‒ Podrška industrijskom razvoju u iznosu od 245.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. godinu i 2026. godinu.
2) Programska aktivnost/Projekat 0001- Stručna i administrativna podrška u oblasti privrednog i regionalnog razvoja iznosu od 30.430.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 30.680.000,00 dinara za 2025. godinu i u iznosu od 40.120.000, dinara za 2026. godinu.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 36 - Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za Program 0201 - Razvoj nauke i tehnologije:
1) Programska aktivnost/Projekat 0005 - Podrška razvoju fonda za inovacionu delatnost u iznosu od 360.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. godinu i 2026. godinu.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 29 - Ministarstvo kulture za Program 1202 - Unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa:
1) Programska aktivnost/Projekat 0009 - Digitalizacija kulturnog nasleđa u iznosu od 56.850.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. godinu i 2026. godinu.
2) Programska aktivnost/Projekat 0008 - Podrška radu Matice Srpske u iznosu od 7.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. godinu i 2026. godinu.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 19 - Ministarstvo odbrane za Program 1703 - Operacije i funkcionisanje MO i VS:
1) Programska aktivnost/Projekat 0001 - Funkcionisanje MO i VS u iznosu od 3.250.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. godinu i 2026. godinu.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 51 - Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu za Program 0614 - Informacione tehnologije i elektronska uprava:
1) Programska aktivnost/Projekat 0001 - Razvoj sistema IT i elektronske uprave u iznosu od 21.200.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. godinu i 2026. godinu.
2) Programska aktivnost/Projekat 5003 ‒ Implementacija elektronskih registara organa i organizacija javne uprave i ljudskih resursa u sistemu javne uprave u iznosu od 180.000.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u istom iznosu za 2025. godinu i 2026. godinu.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 17 - Ministarstvo spoljnih poslova, Glava 17.0 - Ministarstvo spoljnih poslova, Program 0301 - Koordinacija i sprovođenje politike u oblasti spoljnih poslova, Funkcija 110 - Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi
1) Programska aktivnost/Projekat 0003 - Administracija i upravljanje u iznosu 1.885.000,00 dinara za 2024. godinu i projekcijama sredstava u iznosu od 900.000,00 dinara za 2025. i 2026. godinu.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) sredstva su obezbeđena na Razdelu 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Program 1408 - Upravljanje ljudskim i materijalnim resursima, Funkcija 310 - Usluge policije
1) Programska aktivnost/Projekat 0002 - Međunarodne aktivnosti saradnja i partnerstvo, ekonomska klasifikacija 422 ‒ Troškovi putovanja u iznosu 400.000,00 dinara za 2024. godinu. U 2025. i 2026. godini sredstva će biti obezbeđena u okviru limita na razdelu 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova.
2) Programska aktivnost/Projekat 0002 - Međunarodne aktivnosti saradnja i partnerstvo, ekonomska klasifikacija 462 - Dotacije međunarodnim organizacijama u iznosu 445.000,00 dinara za 2024. godinu. U 2025. i 2026. godini sredstva će biti obezbeđena u okviru limita na razdelu 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva informisanja i telekomunikacija, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Ovaj akcioni plan objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tabelarni prikaz Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji od 2021. do 2026. godine, za period od 2024. do 2026. godine, koji je sastavni deo ovog akcionog plana, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 70/2024, možete pogledati OVDE