PRAVILNIKO NAČINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU I U RADNOJ SREDINI("Sl. glasnik RS", br. 76/2024) |
Ovim pravilnikom propisuju se način i postupak procene rizika od nastanka povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom zaposlenog na radnom mestu i u radnoj sredini, kao i način, mere i rokovi za njihovo otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje na najmanju moguću meru, koje poslodavac uređuje aktom o proceni rizika.
Ovaj pravilnik primenjuje se na radnom mestu na kome radi lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, a naročito lice koje obavlja profesionalnu praksu ili praktičnu nastavu ili učenje kroz rad u sistemu dualnog obrazovanja (u daljem tekstu: zaposleni).
Procena rizika zasniva se na načelima prevencije koja su utvrđena Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Procena rizika, aktivnosti i mere koje poslodavac utvrdi i sprovodi obezbeđuju se primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa, a primenjuju se radi otklanjanja opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini, odnosno radi sprečavanja ili smanjenja rizika na najmanju moguću meru, u obimu kojim se sprečava povreda na radu, profesionalna bolest i bolest u vezi sa radom zaposlenog.
Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada, prisutnih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini koje mogu da prouzrokuju povredu na radu, profesionalnu bolest i bolest u vezi sa radom zaposlenog.
Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi, sredstva za rad, sirovine i materijali koji se koriste u tehnološkim i radnim procesima, lična zaštitna oprema, kao i drugi elementi koji mogu da izazovu povredu na radu, profesionalnu bolest i bolest u vezi sa radom zaposlenog.
Procena rizika obuhvata:
1) opšte podatke o poslodavcu;
2) opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad (njihovo grupisanje, spisak opreme za rad i spisak lične zaštitne opreme);
3) prikupljanje podataka i snimanje organizacije rada;
4) prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini;
5) procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti;
6) utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika;
7) zaključak;
8) izmene i dopune akta o proceni rizika.
Opšti podaci o poslodavcu sadrže:
1) osnovne podatke, poslovno ime, podatke o adresi sedišta i ograncima;
2) poslovne podatke (šifra i naziv delatnosti);
3) podatke o licima koja sprovode procenu rizika (ime i prezime, stručni, akademski i naučni naziv i broj i datum licence) i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika (ime i prezime, stručni, akademski i naučni naziv i dr.).
Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad (njihovo grupisanje, spisak opreme za rad i spisak lične zaštitne opreme)
Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad (njihovo grupisanje, spisak opreme za rad i spisak lične zaštitne opreme) vrši se na način pogodan za prikupljanje potrebnih informacija o tim procesima i sredstvima prema postojećem stanju.
Opisom se obuhvataju:
1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne i gromobranske instalacije i dr.);
2) spisak opreme za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u radnom procesu i vrši se njeno grupisanje;
3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), opis njihove namene i načina korišćenja;
4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada, njihova namena i način korišćenja;
6) podaci o izvorima štetnosti (hemijskih, fizičkih i bioloških) na radnom mestu i u radnoj sredini;
7) spisak lične zaštitne opreme;
8) sirovine i materijali koji se koriste;
9) drugi potrebni elementi.
Prikupljanje podataka i snimanje organizacije rada
Prikupljanje podataka i snimanje organizacije rada za procenu rizika obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se uređuje organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca.
Prikupljanje podataka i snimanje organizacije rada sadrže opis poslova, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj žena, muškaraca, mlađih od 18 godina, osoba sa invaliditetom, radno vreme (vreme provedeno na određenim poslovima), rad u smenama i rad noću, odstupanja propisane, odnosno utvrđene organizacije rada od faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca i dr.
Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini
Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini vrši se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolaže poslodavac, posmatranjem i praćenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od zaposlenih i informacija iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka, odnosno mogućih opasnosti i štetnosti na koje ti podaci ukazuju.
Pri utvrđivanju podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj sredini polazi se od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu, i to:
1) stručnih nalaza o izvršenim pregledima i proveri opreme za rad i pregledima i ispitivanjima električnih i gromobranskih instalacija;
2) stručnih nalaza o izvršenim ispitivanjima uslova radne sredine;
3) stručnih nalaza o izvršenim ispitivanjima uslova radne sredine - bioloških štetnosti;
4) izveštaja o prethodnim, periodičnim, kontrolnim i ciljanim lekarskim pregledima zaposlenih;
5) podataka o povredama na radu i profesionalnim bolestima;
6) informacija i podataka o izvorima hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini (npr. bezbednosni list, uputstvo za upotrebu opreme za rad i dr.);
7) lične zaštitne opreme;
8) analiza preduzetih mera radi sprečavanja povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom;
9) inspekcijskih nalaza o izvršenom nadzoru;
10) uputstava za bezbedan i zdrav rad;
11) dozvola za rad;
12) dokumentacije za opremu za rad i ličnu zaštitnu opremu;
13) dokumentacije za upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje, skladištenje i uništavanje;
14) druge propisane dokumentacije i podataka sa kojima poslodavac raspolaže (npr. Plan zaštite od udesa, Plan zaštite od požara i dr.).
Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.
Grupisanje opasnosti i štetnosti
Opasnosti se grupišu u:
1) mehaničke opasnosti, koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad, kao što su:
(1) nedovoljno zaštićeni rotirajući i/ili pokretni delovi koji mogu zdrobiti, odseći, ubosti, udariti zahvatiti ili povući zaposlenog,
(2) slobodno kretanje delova ili materijala (padanje, kotrljanje, klizanje, prevrtanje, letenje, ljuljanje, obaranje i sl.) koji mogu naneti povredu zaposlenom,
(3) unutrašnji transport i kretanje mašina ili vozila,
(4) opasnost od eksplozije i požara (npr. trenje, oprema pod pritiskom),
(5) nemogućnost pravovremenog napuštanja mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju i sl.,
(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao izvori mehanički opasnosti;
2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao što su:
(1) opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju oštre ivice - rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove, i sl.),
(2) rad na visini ili rad u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
(3) rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između dva ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
(4) mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre, klizave površine i dr.),
(5) fizička nestabilnost radnog mesta,
(6) moguće posledice ili smetnje usled obaveznog korišćenja lične zaštitne opreme,
(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada,
(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i načinom rada;
3) opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije, kao što su:
(1) opasnosti od električnog udara u normalnim uslovima rada (kontakt sa delovima električne instalacije i opreme za rad pod naponom),
(2) opasnosti od električnog udara u slučaju nastanka kvara (pojava ili predugo zadržavanje opasnog napona dodira usled oštećenja električne izolacije),
(3) opasnosti od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i električne instalacije (pregrevanje usled preopterećenja provodnika i kratkog spoja, požar kao posledica nastanka lošeg električnog kontakta, električnog luka ili varničenja, pregrejanosti izvora svetlosti i njihovih komponenti, pregrejanost kućišta električne opreme, pregrevanje usled dodatne toplotne izolacije itd.),
(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja,
(5) opasnosti od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja,
(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije;
4) opasnosti koje potiču od fizičkih i hemijskih svojstava hemijskih materija (eksplozivnost, zapaljivost, samoreaktivnost, nestabilnost i dr.);
5) druge opasnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom.
Štetnosti se grupišu u:
1) štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao što su:
(1) hemijske štetnosti (toksičnost, karcinogenost, mutagenost hemijskih materija i dr. usled udisanja, gutanja, gušenja, unošenja u organizam, prodor u telo kroz kožu, nedostatak kiseonika i sl.),
(2) azbest,
(3) fizičke štetnosti - buka (kontinualna, diskontinualna, impulsna i ometajuća) i vibracije (vibracije šaka-ruka i vibracije celo telo),
(4) biološke štetnosti (mikroorganizmi, uključujući i one koji su genetički modifikovani, ćelijske kulture i ljudski endoparaziti koji mogu prouzrokovati infekciju, alergiju ili toksičnost),
(5) štetni uticaji mikroklime (temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha),
(6) neodgovarajuća - nedovoljna osvetljenost,
(7) štetni uticaji zračenja jonizujućeg ili nejonizujućeg (toplotno, lasersko, ultrazvučno, elektromagnetsko, ultraljubičasto, infracrveno, optičko zračenje i dr.),
(8) štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom pri uslovima visokih ili niskih temperatura, relativna vlažnost, ultraviolentno zračenje, brzina vetra i dr.),
(9) druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom;
2) štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora koji se uzročno vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:
(1) napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.),
(2) nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.),
(3) napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl.),
(4) odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju i sl.;
3) štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija i sl.;
4) ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao što su:
(1) štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na obezbeđenju, i sl.),
(2) rad sa životinjama,
(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,
(4) rad u blizini vode ili ispod površine vode.
Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti
Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj sredini.
Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika -verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom zaposlenog.
Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost i štetnost, upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama.
Verovatnoća nastanka povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom zaposlenog, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj sredini, procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje izloženosti zaposlenog opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog događaja i tehničke, organizacione i sve druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje i smanjenje.
Težina moguće povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška, kolektivna ili laka povreda na radu), profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom koja se može očekivati.
Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, uzimajući u obzir značenje izraza za radno mesto sa povećanim rizikom, smatra se da je takvo mesto sa povećanim rizikom što se utvrđuje aktom o proceni rizika.
Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika
Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru.
Ako su procenjeni rizici takve prirode da život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, a za čije otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika su potrebna veća investiciona ulaganja, programom o postupnom otklanjanju nedostataka utvrđuju se mere, rokovi i lica zadužena za njihovo sprovođenje kojima se u potpunosti otklanjaju rizici ili kojima se oni smanjuju na najmanju moguću meru.
O sprovođenju mera za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika stara se poslodavac neposredno ili preko savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica određenog aktom o proceni rizika.
Mere za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika poslodavac utvrđuje polazeći od procenjenog rizika, utvrđenog prioriteta i poštujući načela prevencije, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, standardima ili opšte priznatim merama.
Mere koje se utvrđuju za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika jesu:
1) tehničke:
(1) održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i vršenje pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija,
(2) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj sredini,
(3) obezbeđivanje efikasne ventilacije,
(4) obezbeđivanje kolektivnih mera zaštite (ograđivanje ili izolovanje opreme za rad korišćenjem zaštite na mašinama i/ili delovima mašina i fizičkih barijera (mreže protiv pada, ograde, akustične, termičke ili električne barijere i dr.),
(5) druge mere;
2) organizacione:
(1) uspostavljanje odgovorajućih radnih procedura i njihova kontrola,
(2) smanjenje vremena izloženosti,
(3) rotacija zaposlenih,
(4) obezbeđivanje oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu,
(5) druge mere;
3) obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i obuka rukovodilaca;
4) stručno osposobljavanje za korišćenje opreme za rad;
5) obezbeđivanje lične zaštitne opreme i njeno održavanje u ispravnom stanju;
6) zdravstvene:
(1) upućivanje zaposlenih na prethodne, periodične i ciljane lekarske preglede u skladu sa ocenom zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada,
(2) druge mere;
7) higijenske;
8) druge mere (informisanje, konsultovanje, saradnja i dr.).
Na osnovu ocene zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvrđuje posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom.
Po sprovedenom postupku prikupljanja podataka i provere organizacije rada, prepoznavanja i utvrđivanja opasnosti i štetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti i utvrđivanja mera i rokova za otklanjanje, sprečavanje i smanjenje rizika, u skladu sa ovim pravilnikom, poslodavac donosi zaključak.
Zaključak sadrži:
1) sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;
2) radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;
3) prioritete u otklanjanju rizika (mere i rokovi za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika i lica zadužena za sprovođenje i kontrolu mera za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj sredini);
4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj sredini u skladu sa aktom o proceni rizika.
Izmene i dopune akta o proceni rizika
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj sredini podleže delimičnim izmenama i dopunama, u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta, i to:
1) u slučaju smrtne povrede na radu ili teške povrede na radu;
2) u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;
3) u slučaju kada rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog izloženih štetnostima pokažu da je to neophodno;
4) na osnovu predloga zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, nakon sprovedenih prethodnih, periodičnih ili ciljanih lekarskih pregleda zaposlenih, kada je zaključeno da su zaposleni izloženi opasnostima i štetnostima koje nisu utvrđene aktom o proceni rizika;
5) kada mere koje se utvrde za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
6) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;
7) kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.
Izmene i dopune akta o proceni rizika iz stava 1. tačka 1) ovog člana vrše se nakon sprovedene analize povrede na radu.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj sredini podleže delimičnoj izmeni ili dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.
Pokretanje postupka procene rizika
Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem odluke o pokretanju postupka procene rizika.
Lice određeno za sprovođenje procene rizika
Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika određuje jedno ili više lica za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (u daljem tekstu: stručno lice).
Stručno lice može da bude poslodavac, zaposleni kod poslodavca ili zaposleni kod pravnog lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, sa licencom za obavljanje poslova savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac koji je određen da bude stručno lice dužan je da ima položen odgovarajući stručni ispit ukoliko poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja sam u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac, u slučaju kada za vršenje procene rizika angažuje pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, na osnovu ugovora o angažovanju pravnog lica ili preduzetnika određuje jedno ili više stručnih lica iz reda zaposlenih kod angažovanog pravnog lica ili preduzetnika.
Plan sprovođenja postupka procene rizika
Stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, a koji sadrži:
1) pravni osnov za procenu rizika (propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugi propisi, nacionalni i međunarodni standardi, i dr.);
2) organizaciju i koordinaciju sprovođenja, izmena i dopuna postupka procene rizika;
3) spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika (u daljem tekstu: procenjivači rizika);
4) metode za vršenje procene rizika;
5) faze i rokove za procenu rizika;
6) način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika (uputstva za bezbedan rad, uputstva za održavanje, stručni nalazi o pregledima i proveri opreme za rad i pregledima i ispitivanjima električnih i gromobranskih instalacija, ispitivanja uslova radne sredine, ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti i dr.);
7) informisanje procenjivača rizika;
8) koordinaciju između procenjivača rizika;
9) način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;
10) konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama;
11) druge radnje potrebne za sprovođenje, izmene i dopune postupka procene rizika.
Ako poslodavac angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika za obavljanje poslova procene rizika, angažovano pravno lice, odnosno preduzetnik, uz plan sprovođenja postupka procene rizika prilaže fotokopiju licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Plan sprovođenja postupka procene rizika jeste sastavni deo dokumentacije o proceni rizika.
Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika
Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši se neprekidno, tako što se proverava efikasnost sprovedenih mera i procenjuje njihovo sprovođenje u pogledu otklanjanja, sprečavanja i smanjenja rizika.
Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, kao i zaposleni u skladu sa organizacijom poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca i opštim aktom poslodavca.
Ako u postupku provere efikasnosti primene akta o proceni rizika savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu ili zaposleni uoči njihovu neefikasnost, predlaže korekciju tih mera.
Postupak sprovođenja korektivnih mera vrši se izmenama i dopunama akta o proceni rizika.
Usklađivanje propisa
Poslodavac je dužan da akt o proceni rizika, usklađen sa odredbama ovog pravilnika, donese do 28. aprila 2025. godine.
Prestanak važenja ranijeg propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Službeni glasnik RS", br. 72/06, 84/06 - ispravka, 30/10 i 102/15).
Stupanje na snagu
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".