POSLOVNIKO RADU
|
Ovim poslovnikom bliže se uređuju način rada i postupanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), akti Poverenika, ostvarivanje saradnje i unapređivanje stručnog rada, javnost rada, način vođenja evidencija i dokumentacije, kao i druga pitanja od značaja za rad Poverenika.
O primeni ovog poslovnika stara se Poverenik.
Svi pojmovi upotrebljeni u ovom poslovniku u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.
Poverenik koristi pečat i štambilj.
Način korišćenja pečata i štambilja reguliše se posebnim aktom Poverenika.
Poverenik ima logo, koji se koristi na aktima i prilikom predstavljanja Poverenika.
Logo predstavljaju dve stilizovane ljudske figure od kojih je jedna u plavoj, a druga u tamnoplavoj boji ispod kišobrana koji je u narandžastoj boji.
Logo se može koristiti i u crno-belom prikazu.
Sedište Poverenika je u Beogradu.
Poverenik ima kancelariju u Novom Pazaru, a može odlukom obrazovati i druge kancelarije van svog sedišta.
Radom organa rukovodi poverenik.
Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju nadležnosti, a čiji rad uređuje svojim aktom, u skladu sa zakonom.
Stručna služba obavlja stručne i administrativne poslove od značaja za ostvarivanje nadležnosti Poverenika.
Poverenik ima tri pomoćnika koji rukovode zaokruženom oblašću rada u skladu sa aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Poverenik bira jednog od pomoćnika koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.
Poverenik može ovlastiti lice zaposleno u stručnoj službi za potpisivanje određenih akata ili obavljanje drugih poslova, u skladu sa zakonom ili drugim propisom.
Radi razmatranja pojedinih pitanja u vezi sa izvršavanjem poslova i zadataka, kao i usklađivanja rada organizacionih jedinica, poverenik može, po potrebi, da sazove kolegijum koji čine poverenik, pomoćnici poverenika i šef kabineta, kao i druga lica koja poverenik odredi, po potrebi.
Kolegijum saziva, i njime predsedava poverenik, a u slučaju njegove odsutnosti, kolegijum može da sazove i predsedava pomoćnik koga on odredi.
Kolegijum se može održati na različite načine (u poslovnim prostorijama, elektronski ili na drugi prigodan način).
Opšta načela
Postupak pred Poverenikom sprovodi se u skladu sa načelima nezavisnosti i samostalnosti, slobodne ocene dokaza i nepristrasnosti, zakonitosti, istine, delotvornosti i ekonomičnosti, najboljeg interesa podnosioca pritužbe, odnosno oštećenog lica i poštovanja ličnog integriteta i dostojanstva ličnosti.
Načelo nezavisnosti i samostalnosti
Poverenik postupa i odlučuje nezavisno i samostalno, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
Poverenik, kao nezavisni organ, samostalno utvrđuje činjenice i okolnosti i na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti primenjuje propise na konkretan slučaj.
Načelo slobodne ocene dokaza i nepristrasnosti
Poverenik nepristrasno i savesno utvrđuje činjenično stanje uvidom u sve dokaze od značaja za postupanje i odlučivanje.
Poverenik brižljivom ocenom svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka, po svom uverenju odlučuje koje će činjenice i okolnosti uzeti kao dokazane.
Načelo zakonitosti
Poverenik postupa i odlučuje na osnovu i u okviru Ustava, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, potvrđenih međunarodnih ugovora i prakse međunarodnih tela nadležnih za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije i ostvarivanje ljudskih prava, zakona, podzakonskih propisa i opštih akata Poverenika.
Načelo istine
U postupku pred Poverenikom utvrđuju se pravilno i potpuno činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje akta Poverenika.
Činjenično stanje se utvrđuje uvidom u sve dokaze koji su od značaja za postupanje i odlučivanje Poverenika.
Načelo delotvornosti i ekonomičnosti
Postupak pred Poverenikom sprovodi se bez odugovlačenja i sa što manje troškova.
Za podnosioca pritužbe postupak pred Poverenikom je besplatan.
Načelo najboljeg interesa i poštovanja integriteta i dostojanstva ličnosti
Poverenik postupa poštujući najbolji interes podnosioca pritužbe, odnosno oštećenog lica, integritet i dostojanstvo ličnosti, moralna, kulturna i verska uverenja, kao i ljudska prava i slobode svih učesnika u postupku.
Lica ovlašćena na podnošenje pritužbe
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti:
1. Svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju;
2. Organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice, u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno ili koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju;
3. Inspekcija u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast inspekcijskog nadzora;
4. Roditelj ili staratelj deteta, kao i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta, uz saglasnost roditelja ili staratelja deteta ili uz saglasnost deteta starijeg od deset godina.
Pritužbu Povereniku može samostalno podneti i dete ako je navršilo deset godina života, kada mu Poverenik pruža stručnu pomoć.
U slučaju diskriminacije grupe lica, udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica, odnosno bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu, ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koju povezuje neko lično svojstvo iz člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o zabrani diskriminacije.
Oblik i način podnošenja pritužbe
Postupak zbog diskriminacije pokreće se pritužbom u pisanoj formi, a izuzetno pritužba se može podneti usmeno na zapisnik.
Pritužba mora biti potpisana. Poverenik ne postupa po anonimnoj pritužbi.
Podnosilac pritužbe može koristiti formular pritužbe, dostupan na internet stranici Poverenika.
Pritužba se šalje poštom, a može i elektronskim putem u obliku skeniranog dokumenta, ili na drugi adekvatan način. Može se koristiti i elektronski potpis i kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom.
Sadržina pritužbe
Pritužba treba da bude sažeta i razumljiva, a da bi se po njoj moglo postupati, treba da sadrži podatke:
1. ime i prezime, odnosno naziv organa ili organizacije iz člana 15. ovog poslovnika i adresu za prijem pismena podnosioca pritužbe, diskriminisanog lica i lica protiv kojeg je podneta pritužba;
2. opis diskriminatornog akta (vreme, mesto i način izvršenja);
3. koje stvarno ili pretpostavljeno lično svojstvo podnosilac smatra osnovom diskriminacije;
4. da li je pokrenut ili pravnosnažno okončan postupak pred sudom u vezi sa istom stvari.
Uz pritužbu se dostavljaju dokazi kojima se akt diskriminacije čini verovatnim, odnosno navode se sredstva podesna za dokazivanje činjeničnih navoda (isprave, svedoci i dr.).
Ako je u pritužbi kao dokazno sredstvo označena isprava, podnosilac pritužbe je prilaže ako njome raspolaže, ili u pritužbi navodi kod koga se isprava nalazi.
Ako je u pritužbi kao dokaz predložen svedok, podnosilac pritužbe dostavlja ime, prezime i adresu tog lica.
Poverenik može, po sopstvenoj proceni, ili na zahtev podnosioca pritužbe ili svedoka, da anonimizuje određene lične podatke, u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Evidentiranje pritužbe
Pritužbe i drugi akti upućeni Povereniku evidentiraju se u pisarnici, u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju i evidenciji.
Primljena pritužba se unosi i u posebnu evidenciju koja se u elektronskom obliku vodi u Povereniku.
Spajanje postupaka
Poverenik može, kada je to celishodno, spojiti postupke po više pritužbi koje se odnose na isti događaj, odnosno zasnivaju na istom činjeničnom stanju, što konstatuje u donetom mišljenju ili drugom aktu u postupku.
Raspoređivanje predmeta
Predmete raspoređuje pomoćnik poverenika koji rukovodi sektorom zaduženim za postupanje po pritužbama ili lice koje poverenik odredi.
Jednim predmetom može biti zaduženo više zaposlenih u stručnoj službi, u zavisnosti od složenosti predmeta.
Određivanje prioriteta
Okolnosti koje se uzimaju u obzir pri određivanju prioriteta postupanja po pritužbi, jesu:
1. potreba za osiguranjem bezbednosti, uzrast, odnosno ranjivost lica za koje se u pritužbi navodi da je diskriminisano;
2. posebne odlike situacije u kojoj se nalazi lice za koje se u pritužbi navodi da je diskriminisano.
Ceneći okolnosti slučaja iz stava 1. ovog člana, a u cilju efikasnog postupanja, predmeti se rangiraju prema stepenu hitnosti na:
1. "Neodložno" - kada prikupljeni podaci ukazuju da je lice usled diskriminacije u visokom riziku zbog štetnih posledica, mogućnosti ponavljanja odnosno nastavljanja akta diskriminacije. Postupak u takvom predmetu započinje odmah i okončava se u najkraćem mogućem roku;
2. "Redovno" - kada prikupljeni podaci ne ukazuju na hitne okolnosti iz tačke 1. ovog stava.
Postupak po pritužbi koju je podnelo dete je uvek neodložan uz obavezu Poverenika da osigura da se razgovori sa detetom obavljaju na odgovarajući način i sa posebnom pažnjom.
Prioritet predmeta iz stava 1. ovog člana određuje lice iz člana 20. stav 1. ovog poslovnika.
Otklanjanje nedostataka u pritužbi
Lice zaduženo predmetom najpre ispituje da li se po pritužbi može postupati, odnosno da li je podneta od strane ovlašćenog lica, potpuna, razumljiva i da li sadrži sve elemente neophodne za postupanje.
Ukoliko pritužba sadrži nedostatke koji onemogućavaju dalje postupanje, lice zaduženo predmetom priprema akt Poverenika sa uputstvom o načinu otklanjanja nedostataka i rokom za njihovo otklanjanje, koji se dostavlja podnosiocu pritužbe.
Lice zaduženo predmetom u cilju delotvornosti i ekonomičnosti može o nedostacima u pritužbi podnosioca pritužbe obavestiti i telefonom ili elektronskim putem, o čemu sastavlja zabelešku na spisu.
Rok iz stava 2. ovog člana je 15 dana od dana dostavljanja ovog akta, a u hitnim slučajevima može se odrediti i kraći rok.
Odbacivanje pritužbe
Pritužba se odbacuje:
1. ako Poverenik nije nadležan da odlučuje o povredi prava na koju podnosilac pritužbe ukazuje;
2. ako podnosilac pritužbe ne otkloni nedostatke u roku propisanom u članu 22. stav 4. ovog poslovnika.
Akt o odbacivanju pritužbe zbog nenadležnosti može sadržati obaveštenje o organu nadležnom za postupanje.
Izuzetno, ukoliko je pritužbu podnelo dete, pritužba se ne može odbaciti iz razloga propisanih u stavu 1. tačka 2. ovog člana.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana Poverenik će obavestiti podnosioca pritužbe.
Ukoliko se u toku postupka utvrdi da su ispunjeni razlozi iz stava 1. ovog člana, a nakon slanja pritužbe na izjašnjenje licu protiv kog je podneta, Poverenik će o tome, pored podnosioca pritužbe, obavestiti i to lice.
Obustavljanje postupka po pritužbi
Postupak po pritužbi se obustavlja:
1. ako se utvrdi da je po istoj stvari pokrenut postupak pred sudom, ili je postupak pred sudom po istoj stvari pravnosnažno okončan;
2. ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac pritužbe ukazuje;
3. ako je Poverenik u istoj stvari već postupao u skladu sa članom 33. Zakona o zabrani diskriminacije, a nisu podneti novi dokazi;
4. ako se utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja;
5. ako je podnosilac pritužbe odustao od pritužbe;
6. u slučaju smrti podnosioca pritužbe, diskriminisanog lica ili brisanja iz registra ako je u pitanju pravno lice;
7. ukoliko je lice protiv kojeg je pritužba podneta otklonilo posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe, a podnosilac pritužbe je saglasan da su posledice otklonjene;
8. i u drugim slučajevima propisanim zakonom i ovim poslovnikom.
U slučajevima iz stava 1. tač. 1-5. i 7-8. Poverenik će o obustavi postupka obavestiti podnosioca pritužbe.
Ukoliko se u toku postupka utvrdi da su ispunjeni razlozi iz stava 1. ovog člana, a nakon slanja pritužbe na izjašnjenje licu protiv kog je podneta, Poverenik će o tome, pored podnosioca pritužbe, obavestiti i to lice.
U slučaju iz stava 1. tačka 7. ovog člana, Poverenik obustavlja postupak nakon primljene saglasnosti podnosioca pritužbe da su posledice otklonjene. Rok za davanje ove saglasnosti je 15 dana od dana prijema dopisa Poverenika. Ukoliko podnosilac pritužbe ne dâ saglasnost, ili se u roku od 15 dana od prijema dopisa Poverenika ne izjasni, Poverenik nastavlja postupak po pritužbi.
Postupak se obustavlja i ako je uspešno postignut sporazum u skladu sa članom 28. ovog poslovnika.
Dostavljanje pritužbe na izjašnjenje
Kada se utvrdi da su ispunjeni uslovi za dalje postupanje po pritužbi, pritužba, odnosno njena dopuna, se zajedno sa primljenim prilozima dostavlja licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema uredne pritužbe.
Licu protiv koga je pritužba podneta ostavlja se rok od 15 dana od dana dostavljanja akta Poverenika, radi izjašnjenja o navodima iz pritužbe.
Utvrđivanje činjeničnog stanja
U toku postupka utvrđuje se činjenično stanje uvidom u sve dokaze koji su od značaja za postupanje i odlučivanje, uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv koga je pritužba podneta i drugog lica, kao i na drugi pogodan način, u skladu sa zakonom, a prema okolnostima slučaja.
U slučaju da se lice protiv kog je pritužba podneta ne izjasni u ostavljenom roku, Poverenik odlučuje na osnovu činjenica i dokaza kojima raspolaže.
U slučaju potrebe, u toku postupka Poverenik može zatražiti dopunu pritužbe, kao i dopunu izjašnjenja.
Pravila o teretu dokazivanja
U postupku pred Poverenikom shodno se primenjuju pravila o teretu dokazivanja koja se primenjuju u sudskom postupku zaštite od diskriminacije.
Podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je do diskriminacije došlo, a ukoliko u tome uspe, onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju treba da dokaže da nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza.
Ako se u postupku utvrdi da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među stranama nesporno, lice protiv kog se vodi postupak se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije krivo.
Svaka stranka može koristiti podatke matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u pogledu kojih snosi teret dokazivanja.
Angažovanje stručnjaka
Za razmatranje pojedinih pitanja od značaja za primenu propisa, sprovođenje istraživanja, analizu, davanje stručnih mišljenja i druga pitanja od značaja za rad Poverenika, Poverenik može angažovati lica iz redova stručnjaka koji nisu zaposleni u stručnoj službi.
Za poslove iz stava 1. ovog člana, a u zavisnosti od predmeta postupanja, Poverenik može angažovati i referentnu instituciju.
Opis posla, rok za njegovo obavljanje, visina naknade za rad i druga pitanja od značaja za obavljanje posla utvrđuju se ugovorom.
Postizanje sporazuma
Poverenik u toku postupka sve do donošenja mišljenja, može razmotriti upućivanje strana u postupku na sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak posredovanja u rešavanju sporova i upoznaje strane u postupku sa procedurom sprovođenja ovog postupka.
Postupak predlaganja postizanja sporazuma
U slučaju iz člana 29. ovog poslovnika, Poverenik upućuje pisani predlog za sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma podnosiocu pritužbe i licu protiv kog je podneta pritužba.
Pisani predlog iz stava 1. ovog člana sadrži i proceduru sporazumnog biranja posrednika, kao i rok za izjašnjenje o prihvatanju ili neprihvatanju ovog predloga.
Rok za izjašnjenje o predlogu za sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma ne može biti kraći od 15 dana od dana dostavljanja predloga.
Ukoliko strane u postupku prihvate pisani predlog za sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma, a sporazumno ne odrede posrednika, posrednika će odrediti Poverenik iz Registra posrednika koji se vodi pri Ministarstvu pravde.
Ako se jedna ili obe strane u ostavljenom roku izjasne da ne žele postupak pregovaranja radi postizanja sporazuma ili se ne izjasne u predviđenom roku, Poverenik nastavlja postupak po pritužbi.
Ako u ostavljenom roku strane prihvate sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma, Poverenik zastaje sa postupkom po pritužbi do okončanja postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma, odnosno za vreme postupka pregovaranja rok za postupanje po pritužbi ne teče.
O ishodu postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma posrednik pisanim putem obaveštava Poverenika.
Ako strane u postupku ne postignu sporazum, postupak po pritužbi se nastavlja.
U slučaju kada Poverenik predloži sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma, postupak je uvek besplatan za podnosioca pritužbe, a sredstva se obezbeđuju u okviru opredeljenih sredstava u budžetu Poverenika.
Mišljenje i preporuke
Ukoliko pritužba nije odbačena ili postupak nije obustavljen, Poverenik donosi mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije u roku od 90 dana od dana prijema uredne pritužbe, odnosno njene dopune.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana, obavezno sadrži obrazloženje za njegovo donošenje.
Mišljenje se dostavlja podnosiocu pritužbe i licu protiv kojeg je pritužba podneta.
U slučaju kada utvrdi povredu prava, Poverenik uz mišljenje daje preporuku o načinu otklanjanja povrede prava koja je najcelishodnija u zavisnosti od konkretnog slučaja.
Lice kome je preporuka upućena, obaveštava Poverenika o postupanju u roku od 30 dana od dana njenog prijema.
Mere
Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik izriče meru opomene rešenjem protiv kojeg nije dopuštena posebna žalba.
Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome obavestiti javnost preko zvanične internet stranice, sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan način.
Dostavljanje
Akta Poverenika doneta u postupku po pritužbi dostavljaju se strankama u postupku i drugim licima u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.
Akta Poverenika u toku postupka, kao i akta kojima se postupak pred Poverenikom okončava mogu se uputiti i elektronskim putem na adresu koja je označena za prijem pismena. U tom slučaju, smatraće se da je akt Poverenika uredno uručen primaocu danom slanja na ovu adresu, od kada počinju da teku rokovi u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.
3. Podnošenje tužbe za zaštitu od diskriminacije i zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
Podnošenje tužbe sudu
Poverenik može podneti tužbu sudu za zaštitu od diskriminacije kada oceni da je to celishodno, posebno s obzirom na okolnosti slučaja, ostvarivanje delotvorne zaštite od diskriminacije, unapređivanje sudske prakse, podizanje svesti javnosti o zabrani diskriminacije i položaju društvenih grupa koje su češće izložene diskriminaciji ili su u većem riziku, kako bi se ukazalo na loše prakse i/ili postupanje u skladu sa predrasudama i stereotipima i drugim negativnim društvenim obrascima ponašanja, kao i iz drugih razloga, na primer u pitanju je uticajan društveni činilac koji je u situaciji da utiče na veću grupu ljudi i sl.
Sadržina tužbenog zahteva
Tužbu za zaštitu od diskriminacije Poverenik podnosi u svoje ime, a za račun diskriminisanog lica, uz saglasnost tog lica, osim kada je u pitanju grupa lica, kada mu saglasnost ne treba i ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan.
Tužbom Poverenik može tražiti:
1. zabranu izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije;
2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome;
3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja;
4. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-3. ovog člana.
U toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, Poverenik može uz tužbu podneti predlog za izdavanje privremene mere kojim će zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete.
Sadržina predloga za izdavanje privremene mere i odlučivanje suda uređeno je zakonom.
Pokretanje prekršajnog postupka
Poverenik, takođe može, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja i ispunjenosti uslova propisanim zakonom, podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija, u skladu sa zakonom.
4. Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini
Izveštaji Poverenika
Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti (u daljem tekstu: Godišnji izveštaj), u skladu sa zakonom.
Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, da podnese i poseban izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti.
Poverenik može po sopstvenoj inicijativi da podnese poseban izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti kada, u zavisnosti od sopstvene prakse, odnosno obraćanja građana, broja podnetih pritužbi i sagledavanja drugih izvora - izveštaja, analiza i istraživanja, smatra da je potrebno da ukaže na položaj neke društvene grupe, oblast društvenog života u kojoj je diskriminacija izražena ili je stanje potrebno unaprediti, uz predstavljanje primera dobre prakse i preporuka za unapređenje stanja.
Godišnji izveštaj
Godišnji izveštaj sadrži analizu stanja i ključnih problema u pogledu zaštite ravnopravnosti, posebno na osnovu prakse Poverenika, obraćanja građana po najčešćim osnovima i oblastima diskriminacije, ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje, ocenu sprovođenja zakona i drugih propisa i potrebe donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije, informacije i statističke podatke o postupanju Poverenika, kao i preporuke za unapređivanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije.
Godišnji izveštaj objavljuje se na internet stranici Poverenika.
Sažetak godišnjeg izveštaja sadrži najvažnije informacije o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, radu Poverenika i preporuke za unapređivanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije.
Sažetak godišnjeg izveštaja Poverenika objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Postupak pripreme Godišnjeg izveštaja
Pomoćnici poverenika i šef Kabineta pripremaju delove nacrta godišnjeg izveštaja za proteklu godinu u okviru svog delokruga, koje dostavljaju pomoćniku poverenika koji rukovodi sektorom u čijem je delokrugu unapređenje ravnopravnosti.
Pomoćnik iz stava 1. ovog člana priprema nacrt godišnjeg izveštaja i dostavlja ga povereniku.
Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, najkasnije do 15. marta naredne godine.
Poseban izveštaj
U pogledu pripremanja i podnošenja posebnog izveštaja shodno se primenjuju pravila o pripremi i podnošenju Godišnjeg izveštaja.
Rokove za pripremu i podnošenje posebnog izveštaja određuje Poverenik.
Svrha upozorenja javnosti
Poverenik može na osnovu procene stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti upozoriti javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, u skladu sa zakonom.
Svrha upozorenja javnosti može biti višestruka, kao što je ukazivanje na:
- društvenu opasnost nejednakog tretmana građana i zabranu diskriminacije;
- potrebu ostvarivanja delotvorne zaštite od diskriminacije;
- položaj društvenih grupa koje su češće izložene diskriminaciji ili su u većem riziku od diskriminacije;
- potrebu podizanja svesti javnosti o važnosti ostvarivanja ravnopravnosti;
- loše prakse, postupanje u skladu sa predrasudama i stereotipima i drugim negativnim društvenim obrascima ponašanja;
- mogućnost uticaja na veću grupu ljudi;
- slučaj koji može da osvetli problem ili deluje preventivno;
- druge razloge koji s obzirom na procenu sagledanog stanja, društvene okolnosti, vremenski i prostorni kontekst ukazuju da je upozoravanje javnosti svrsishodno.
Sadržina upozorenja javnosti
U upozorenju javnosti poverenik najčešće navodi oblik i način izvršenja diskriminacije; izvršioce diskriminacije; pojedince, odnosno grupe prema kojima su izvršeni najčešći, tipični i teški oblici diskriminacije; odredbe propisa o zabrani diskriminacije; posledice ili moguće posledice diskriminacije; mere za otklanjanje diskriminacije i druge okolnosti u zavisnosti od konkretnog slučaja i razloga izdavanja upozorenja, kao i ukazivanje na štetnost diskriminacije.
Upoznavanje javnosti sa upozorenjem
Upozorenje javnosti se može objaviti na internet stranici Poverenika ili na drugi pogodan način (elektronski ili štampani mediji, društvene mreže i sl.).
Poverenik može sazvati konferenciju za štampu radi upoznavanja javnosti sa upozorenjem javnosti.
Upozorenje javnosti može se dostaviti i državnim organima, organizacijama, telima koja se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda, odnosno obavljaju srodne poslove.
6. Praćenje sprovođenja i iniciranje donošenja zakona i drugih propisa
Sagledavanje stanja
Polazeći od međunarodnog i domaćeg pravnog okvira, kao i sagledanih izveštaja, istraživanja, analiza prakse, obraćanja građana i građanki, organizacija civilnog društva i drugih lica, učešća na skupovima, konferencijama i drugim događajima, kao i na drugi adekvatan način, Poverenik prati sprovođenje zakona i drugih propisa koji se tiču ostvarivanja i unapređivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Podnošenje inicijative za donošenje ili izmenu propisa
Poverenik inicira donošenje, kao i izmene i dopune zakona i drugih propisa, u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Postupanje radi podnošenja inicijative
Poverenik podnosi inicijativu ovlašćenom predlagaču, odnosno organu nadležnom za pripremu ili donošenje propisa u zavisnosti od sagledanog stanja iz člana 44. ovog poslovnika.
7. Mišljenje o nacrtu zakona i drugih propisa
Mišljenje
Poverenik daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Mišljenje se daje na zahtev organa nadležnog za pripremu, odnosno donošenje zakona i drugih propisa, ili samoinicijativno, kao i na inicijativu drugih organa javne vlasti, organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja i drugih organizacija.
8. Preporuke organima javne vlasti i drugim licima
Postupanje radi davanja preporuka
Poverenik upućuje preporuku mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, kada oceni da je to celishodno s obzirom na okolnosti slučaja, potrebu hitnog reagovanja, mogućnost preventivnog delovanja, odnosno radi unapređenja položaja i zaštite od diskriminacije.
Preporuke organima javne vlasti i drugim licima upućuje se nakon sprovedene analize.
Dostavljanje i praćenje sprovođenja preporuke mera
Poverenik dostavlja preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije organu javne vlasti ili drugom licu u čijem je delokrugu oblast na koju se preporuka odnosi.
Poverenik prati sprovođenje preporuka iz stava 1. ovog člana, a o postupanju organa izveštava kroz svoje redovne i posebne izveštaje, o čemu može posebno obavestiti i javnost.
9. Sprovođenje istraživanja iz oblasti unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije
Istraživanja
Poverenik može organizovati, odnosno sprovoditi nezavisna istraživanja iz oblasti unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, samostalno ili u partnerstvu sa drugim organizacijama ili institucijama.
Poverenik može sprovoditi istraživanje i u okviru projekata na kojima je partner, korisnik projektnih sredstava ili na drugi način.
Poverenik može angažovati i drugo pravno ili fizičko lice za organizovanje, odnosno sprovođenje istraživanja.
10. Objavljivanje stručnih publikacija, obaveštenja i saopštenja
Stručne publikacije
Poverenik može objavljivati zbornike, vodiče, praktikume, informativni i edukativni sadržaj, stručne i druge publikacije iz oblasti unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Publikacije iz stava 1. ovog člana mogu se objaviti na internet stranici Poverenika, u štampanom obliku ili na drugi adekvatan način, u skladu sa raspoloživim sredstvima.
Saopštenja javnosti
Poverenik izdaje saopštenja javnosti kojima se javnost upoznaje sa radom i preduzetim aktivnostima na unapređenju i zaštiti ravnopravnosti, ukazuje na položaj i probleme društvenih grupa koje su u većem riziku od diskriminacije, obaveštava o važnosti obeležavanja određenih datuma i događaja od značaja za ostvarivanje ljudskih prava i dr.
11. Saradnja i druge aktivnosti na unapređenju ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije
Ostvarivanje saradnje
Poverenik ostvaruje saradnju sa Narodnom skupštinom, organima javne vlasti i organizacijama na teritoriji Republike Srbije, regionalnim, odnosno međunarodnim i drugim telima, organima i organizacijama nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije, kao i udruženjima i drugim pravnim i fizičkim licima, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.
Poverenik sarađuje i sa stručnjacima, akademskom zajednicom i drugim licima u cilju unapređivanja ravnopravnosti i zaštiti od diskriminacije.
Poverenik može biti član međunarodnih i regionalnih organizacija, i mreža nezavisnih tela koja se bave zaštitom od diskriminacije i unapređivanjem ravnopravnosti.
Obuke
U cilju unapređenja stručnog rada zaposlenih, Poverenik organizuje obuke i druge aktivnosti u cilju podizanja kapaciteta zaposlenih.
Samostalno ili u saradnji sa drugima, Poverenik organizuje, realizuje i učestvuje u realizaciji obuka i različitih edukacija iz oblasti ostvarivanja ljudskih prava, unapređenja ravnopravnosti, prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju.
Stručni skupovi
Samostalno ili u saradnji sa drugima, Poverenik organizuje, realizuje i učestvuje u realizaciji stručnih domaćih i međunarodnih skupova i drugih događaja iz oblasti ostvarivanja ljudskih prava, sagledavanja stanja, unapređenja ravnopravnosti, prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju.
12. Ostale aktivnosti i akta Poverenika
Aktivnosti Poverenika
Pored aktivnosti koje su navedene u ovom poslovniku, poverenik preduzima i druge aktivnosti u skladu sa zakonom i propisima koji se odnose na rad i funkcionisanje organa.
Druga akta Poverenika
Pored akata navedenih u ovom poslovniku, radi delotvornog vršenja nadležnosti, poverenik donosi i druga akta (odluke, rešenja, pravilnike, akt o sistematizaciji radnih mesta, pseudonimizaciji ličnih podataka u aktima Poverenika koja se objavljuju ili čine dostupnim javnosti i druga akta), u skladu sa zakonom i propisima koji se odnose na rad i funkcionisanje organa.
Rad Poverenika je javan, u skladu sa zakonom.
Javnost rada se obezbeđuje objavljivanjem Informatora o radu, akata Poverenika i obezbeđivanjem slobodnog pristupa informacijama koje predstavljaju informacije od javnog značaja, u skladu sa zakonom.
Poverenik na svojoj internet stranici i/ili putem sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način, izdaje saopštenja od značaja za javnost i rad Poverenika.
Poverenik, po potrebi, predstavnike pisanih i elektronskih medija, i drugih vidova javnog informisanja, obaveštava o svom radu, kao i o pitanjima u oblasti zaštite ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Evidencija o zaštiti od diskriminacije
Poverenik vodi evidenciju o zaštiti od diskriminacije koju čine podaci o:
1. predmetima nastalim u radu Poverenika;
2. anonimizovanim pravnosnažnim presudama i odlukama donetim u vezi sa diskriminacijom i povredom načela jednakosti koje sudovi dostavljaju Povereniku, u skladu sa članom 40b, stav 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije.
Svrha vođenja evidencije je sagledavanje stanja u oblasti zaštite od diskriminacije.
Podaci iz člana 59. ovog poslovnika vode se i čuvaju u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Evidencija o predmetima nastalim u radu Poverenika
Poverenik je rukovalac podataka o ličnosti koje obrađuje u okviru evidencije iz člana 59. stav 1. tačka 1. ovog poslovnika.
Podaci iz člana 59. stav 1. tačka 1. posebno sadrže:
1. podatke o ličnosti koji su neophodni za postupanje Poverenika (ime i prezime, adresu, elektronsku adresu podnosioca pritužbe, diskriminisanog lica, lica za koje se smatra da je izvršilo akt diskriminacije i sl.);
2. podatke o ličnom svojstvu, odnosno pretpostavljenom ličnom svojstvu navedenom u pritužbi, odnosno utvrđenom u postupku zaštite od diskriminacije, kao osnovu diskriminacije;
3. oblast diskriminacije.
Evidencija o odlukama nastalim u radu sudova
Podatke iz člana 59. stav 1. tačka 2. sudovi dostavljaju za prethodnu godinu najkasnije do 31. marta tekuće godine u skladu sa zakonom i aktom ministra nadležnog za pravosuđe.
Podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju se raščlanjeni po osnovima diskriminacije, oblastima društvenih odnosa, vrsti odluka, odredaba zakona na koje se povrede odnose, i druge podatke od značaja za sagledavanje stanja u oblasti zaštite od diskriminacije u skladu sa zakonom.
Nadležnost i postupak za donošenje Poslovnika
Izmene i dopune ovog poslovnika donosi poverenik.
Odredbe ovog poslovnika tumači poverenik.
Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog poslovnika okončaće se po odredbama Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/11).
Prestanak važenja prethodnog poslovnika
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/11).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".