ODLUKA O USVAJANJU POKRAJINSKOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2024. GODINU SA POKRAJINSKIM AKCIONIM PLANOM ("Sl. list AP Vojvodine", br. 42/2024)

Član 1

Usvaja se Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2024. godinu, koji je sastavni deo ove odluke.

Član 2

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
POKRAJINSKA VLADA

 

POKRAJINSKI AKCIONI PLAN
ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2024. GODINU

Novi Sad, septembar 2024. godine

UVOD

Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2024. godinu (u daljem tekstu: PAPZ), predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: AP Vojvodina) za 2024. godinu.

PAPZ-om se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju mere koji će se realizovati, čime bi se omogućilo održivo povećanje zaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine.

Pravni osnov za utvrđivanje PAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), kao i Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS" broj 99/2009, 67/2012 - odluka US, 18/2020 - dr. zakon i 111/2021 - dr. zakon), kojim je definisano da Pokrajinska služba za zapošljavanje, kao organizaciona jedinica Nacionalne službe za zapošljavanje, između ostalog, daje predlog za realizaciju nacionalnog akcionog plana na teritoriji AP Vojvodine i sprovodi program pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja.

Pri izradi PAPZ-a uzeti su u obzir strateški pravci, ciljevi i mehanizmi Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 18/2021 i 36/2021 - ispr.), (u daljem tekstu: Strategija zapošljavanja), kao i ciljevi, prioriteti i planirane aktivnosti usvojenih programa i razvojnih dokumenata.

PAPZ-om su, takođe, uzeti u obzir prioriteti i smernice, koje se odnose na zapošljavanje, kako bi održiv i inkluzivni rast ekonomije stvorio mogućnost za visok nivo zaposlenosti, produktivnosti, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i prioritete i planirane aktivnosti usvojene nacionalne strategije, programa i razvojnih dokumenata.

Prioriteti aktivne politike zapošljavanja za naredni period prvenstveno su usmereni na ulaganje u ljudske resurse, podsticanje socijalne inkluzije na tržištu rada i otvaranje novih radnih mesta. U tom smislu, uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, ciljeve politike zapošljavanja definisane Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) za sprovođenje Strategije zapošljavanja, prioriteti politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine za 2024. godinu su:

1. podrška otvaranju novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenih u AP Vojvodini;

2. veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja i obuka, kao i maksimalno korišćenje Edukativnog centra za obuke u profesionalnim i radnim veštinama (u daljem tekstu: Edukativni centar), sa ciljem usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;

3. promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada.

U definisanje i izradu PAPZ-a uključeni su socijalni partneri, kao i sve relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih mera ostvarili što bolji rezultati.

1. MAKROEKONOMSKI OKVIR STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Imajući u vidu kontinuitet u sprovođenju politike zapošljavanja, u skladu sa potrebama nacionalnog tržišta rada i usvajanja standarda u ovoj oblasti koji važe za države članice Evropske unije, doneta je Strategija zapošljavanja.

AKCIONI PLAN ZA PERIOD OD 2024. DO 2026. GODINE ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Akcioni plan predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom zapošljavanja.

Opšti cilj Strategije zapošljavanja je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom;

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada;

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

Strategijom zapošljavanja predviđeno je donošenje dva nacionalna akciona plana radi ostvarivanja ciljeva i planiranih mera. Prvi Akcioni plan donet je za period od 2021. do 2023. godine, a drugi akcioni plan donet je za period od 2024. do 2026. godine.

2. STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA

1. Zaposlenost u AP Vojvodini i Republici Srbiji

* podaci Republičkog zavoda za statistiku od 31.12.2023

• Stopa zaposlenosti za dati period iznosila je 50,5%, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1%.

Poređenje sa istim kvartalom prethodne godine

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2023. godine, u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine, došlo je do povećanja aktivnosti i smanjenja stanovništva van radne snage. U okviru aktivnog stanovništva došlo je do rasta zaposlenosti i pada nezaposlenosti. U četvrtom kvartalu broj zaposlenih iznosio je 2 870 200, što predstavlja rast od 52 100 u odnosu na isti kvartal 2022. godine. činilo ga je 2 524 000 lica. Ukupan broj stanovnika starih 15 i više godina iznosio je 5 682 300, što predstavlja smanjenje ukupnog broja za 50 900 lica. Povoljnija kretanja na tržištu rada u poređenju sa četvrtim kvartalom prethodne godine, koja se ogledaju u povećanju zaposlenosti a smanjenju stanovništva van radne snage, pretežno se odnose na žensku populaciju, koja je u posmatranom kvartalu zabeležila veću fluktuaciju lica iz kontingenta stanovništva van radne snage u kontingent zaposlenih. U populaciji žena je u četvrtom kvartalu zabeležen znatno veći rast broja zaposlenih, od 41 800 u odnosu na muškarce (+10 300), pa je broj zaposlenih žena iznosio 1 310 400 a broj zaposlenih muškaraca 1 559 800. Broj stanovništva van radne snage u ženskoj populaciji niži je za 77 200, a u muškoj za 22 100. Za razliku od promena u kontingentu zaposlenih, promena u broju nezaposlenih lica pokazuje porast u ženskoj (9 800) i pad u muškoj populaciji (13 400). Takva kretanja dovela su do toga da u četvrtom kvartalu 2023. godine broj nezaposlenih žena iznosi 137 100 a nezaposlenih muškaraca 151 000.

Stopa zaposlenosti najviše je porasla u Regionu Vojvodine (+ 2,3 p. p.) i u Beogradskom regionu (+2,1 p. p.) i iznosi 51,1% i 56,1% respektivno. Porast stope zaposlenosti u Regionu Južne i Istočne Srbije iznosio je 1,4 p. p. a stopa od 45,4% i dalje je najniža, posmatrano po regionima. Ova stopa u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije niža je za 0,3 p. p. i u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 48,8%.

Stopa zaposlenosti beleži porast od 1,4 procentna poena (p. p.) i beleži vrednost od 50,5%, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1%, što predstavlja pad od 0,3 p. p. u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine. Stopa aktivnosti je porasla, a stopa stanovništva van radne snage pala je za istu vrednost od 1,3 p. p. i one iznose 55,6% odnosno 44,4% respektivno.

Ukupan porast zaposlenosti od 52 100 lica zabeležen je i u okviru formalne i u okviru neformalne zaposlenosti. Ukupna formalna zaposlenost porasla je za 32 900 i u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 2 510 700. Formalna zaposlenost van poljoprivrede beleži povećanje od 42 600, dok je formalna zaposlenost u poljoprivredi smanjena za 9 700. Ukupna neformalna zaposlenost iznosila je 359 400 i na međugodišnjem nivou beleži rast od 19 200, od čega 14 400 predstavlja povećanje neformalne zaposlenosti van poljoprivrede, a 4 700 u poljoprivredi.

Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu u posmatranom kvartalu bila je najniža i iznosila je 6,7%, što predstavlja smanjenje od 1,1 p. p. u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Najviša stopa nezaposlenosti zabeležena je u Regionu Južne i Istočne Srbije, pa je, uz smanjenje od 1,0 p. p., iznosila 11,2%. Region Vojvodine i Region Šumadije i Zapadne Srbije beleže stope nezaposlenosti od 9,2%.

1. Nezaposlena lica u AP Vojvodini

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje - AP Vojvodina, na dan 31.12.2023. godine nalazilo se 90.071 lica koja traže zaposlenje, od čega žena 50.185 ili 54,3%.

• 79,626 nezaposlenih (aktivnih) lica

• 9.367 privremeno nesposobna ili nespremna za rad

• 1795 lica kojima miruju prava po Zakonu

• 259 zaposlenih koji traže promenu zaposlenja

• 644 drugih lica koja traže zaposlenje

Pregled broja nezaposlenih lica po okruzima u Vojvodini

Region/oblast/opština	Nezaposleni 31.12.2023.
Region Vojvodine	79.631
Severnobačka oblast	6.194
Srednjebanatska oblast	9.599
Severnobanatska oblast	5.419
Južnobanatska oblast Pančevo	10.174
Južnobanatska oblast Vršac	4.747
Zapadnobačka oblast	10.123
Južnobačka oblast	24.284
Sremska oblast	9.091

Nezaposlenost posmatrana po stepenima stručne spreme i zanimanjima pokazuje da je najviše nezaposlenih lica evidentirano bez kvalifikacija, odnosno sa I sss 37,0%, zatim sa IV sss 25,5%, III sss 20,6% i sa VII1 sss 8,0%.

Sa IV stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Maturant gimnazije (IV SSS)

• Ekonomski tehničar (IV SSS)

• Mašinski tehničar - konstruktor (IV SSS)

• Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja (IV SSS)

• Prehrambeni tehničar i tehničar za biotehnologiju (IV SSS)

• Prodavac (IV SSS)

• Hemijsko - tehnološki tehničar (IV SSS)

• Veterinarski tehničar (IV SSS)

• Građevinski tehničar (IV SSS).

Sa III stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Prodavac (III SSS i KV)

• Automehaničar

• Krojač i konfekcionar (III SSS i KV)

• Prerađivač hrane i pića (III SSS i KV)

Sa VII 1 stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII1SSS)

• Diplomirani pravnik

• Diplomirani ekonomista

• Diplomirani pravnik (VII 1 SSS) / master pravnik

• Profesor razredne nastave

1.2 Nezaposlena lica prema trajanju nezaposlenosti

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti:

Trajanje nezaposlenosti	%
Do 3 meseca	17.7%
3-6 meseci	8.8%
6-9 meseci	5.6%
9-12 meseci	5.2%
1-2 godine	13.8%
2-3 godine	9.3%
3-5 godine	11.0%
5-8 godina	9.1%
8-10 godina	4.3%
Preko 10 godina	15.2%

Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) posao traži 50.808 lica ili 64,0% od čega je žena 28.226 ili 55,4%.

1.3 Nezaposlena lica prema godinama starosti

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti

Godine starosti	%
15-19	3.9%
20-24	6.5%
25-29	8.0%
30-34	8.7%
35-39	10.0%
40-44	10.7%
45-49	11.6%
50-54	12.2%
55-59	14.3%
60-65	14.3%

Mladi do 30 godina starosti čine 18,3% (14..446) nezaposlenih od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih lica u AP Vojvodini, od čega je žena 7.821 ili 54,9%. Registrovano je 52,2% ili 42.431 nezaposlena lica koja su starija od 45 godina, od čega žena 51,2% ili 21.080.

1.1 Nezaposlena lica prema obrazovnoj strukturi

Struktura nezaposlenih lica u APV prema stručnoj spremi i polu:

Stepen stručne spreme	BROJ NEZAPOSLENIH JUN 2023.			% UČEŠĆE NEZAPOSLENIH PO SSS
	Ukupno	Žene	Muškarci	Ukupno	Žene	Muškarci
I	35.436	18.157	17.279	39,1	37,0	41,6
II	3.086	1.493	1.593	3,4	3,0	3,8
III	16.895	7.606	9.289	18,7	15,5	22,4
IV	23.699	14.356	9.343	26,2	29,3	22,5
V	416	112	304	0,5	0,2	0,7
VI-1	1.908	1.246	662	2,1	2,5	1,6
VI-2	1.829	1.306	523	2,0	2,7	1,3
VII-1	7.151	4.693	2.458	7,9	9,6	5,9
VII-2	92	57	35	0,1	0,1	0,1
VIII	32	15	17	0.0	0.0	0.0
UKUPNO APV	79,124	42,679	36,445	100.0	100.0	100.0

1.2 Regionalna struktura nezaposlenosti

Na kraju 2023. godine najveće učešće u ukupnom broju nezaposlenih lica u Vojvodini, zabeleženo je u Južno - bačkom okrugu (30,87%), a najmanje (6,07%) u Južno - banatskom okrugu - Vršac.

Učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih lica je 42,8% ili 34.319 lica, a stručnih 57,2% ili 44,805 lica.

Posmatrano po okruzima, najveće učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih na nivou okruga registrovano je u Severno - banatskom okrugu (59,1%), dok je učešće stručnih lica bilo najveće u Južno - bačkom okrugu (68,2%).

Dugotrajno nezaposleni učestvuju sa 64,2 % u ukupnoj nezaposlenosti APV. Prema podacima o dužini čekanja na zaposlenje, najveće učešće dugotrajno nezaposlenih lica (koja na zaposlenje čekaju preko 12 meseci) registrovano je u Južno - banatskom okrugu Vršac (69,4%), a najmanje učešće dugotrajno nezaposlenih je u Južno - bačkom okrugu (59,9%).

Procenat učešća dugotrajno nezaposlenih lica po okruzima u APV:

Red broj	Okrug/Filijala	%
1.	Severno - bački	65.9
2.	Srednje - banatski	66.5
3.	Severno - banatski	61.2
4.	Južno - banatski Pančevo	67.6
5.	Južno - banatski Vršac	65.4
6.	Zapadno - bački	59.3
7.	Južno - bački	60.1
8.	Sremski	61.3
	AP Vojvodina	62.7

Da bi se smanjio broj nezaposlenih lica potrebno je učiniti izvesna unapređenja u sistemu obrazovanja i prilagoditi ga potrebama tržišta rada, na šta sve više ukazuje broj suficitarnih zanimanja. U toku 2023. godine slično kao i prethodnih godina, za veliki broj zanimanja, najviše sa III i IV stepenom stručne spreme, u toku cele posmatrane godine oglašeno je vrlo malo slobodnih radnih mesta. Takođe se uočava neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada odnosno da se ne prate nove tehnologije i tehnička dostignuća. Povećanju zapošljavanja bi značajno doprinela promena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kojim bi se ponovo obavezali poslodavci na obavezno oglašavanja slobodnih radnih mesta preko NSZ, što bi omogućilo praćenje potreba za zapošljavanjem, kao i potrebu za koordinacijom i zajedničkim planiranjem obrazovnih institucija, tržišta rada, nadležnih ministarstava i lokalne samouprave.

Kroz obuke u Edukativnom centru ili kroz obuke NSZ, kao što su dodatne obuke, prekvalifikacija i obrazovanje odraslih, moguće je prevazilaženje nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih koja predstavlja jedan od glavnih razloga velike nezaposlenosti.

Viškovi zaposlenih i korisnici novčane naknade

Ovom aktivnošću su obuhvaćeni:

• Zaposleni za čijim radom prestaje potreba,

• Poslodavci koji iskazuju višak zaposlenih i

• Poslodavci koji zapošljavaju višak zaposlenih.

Aktivnost se odvijala kroz uspostavljanje saradnje sa poslodavcima preko stručno operativnih timova, u cilju identifikacije viška zaposlenih i preduzimanja odgovarajućih mera, pravovremeno rešavanje njihovog statusa (informisanje zaposlenih, saradnja prilikom izrade programa viška, sagledavanje mogućnosti i preduzimanje mera i dr.).

U pogledu rešavanja viškova zaposlenih sarađivalo se sa poslodavcima i preduzećima koja su u procesu restrukturiranja, a u cilju pružanja pomoći radnicima koji su potencijalni tehnološki viškovi, odnosno za čijim radom prestaje potreba.

Cilj sprovođenja aktivnosti bio je da se pre prestanka radnog odnosa, uz saradnju sa socijalnim partnerima, pomogne pri zapošljavanju potencijalnih viškova. Problem je i dalje prisutan u smislu da poslodavci kontaktiraju NSZ kada su već proglasili viškove bez mogućnosti njihovog zbrinjavanja, osim dolaska na evidenciju NSZ.

Na području AP Vojvodine u toku 2023. godine ukupan broj korisnika novčane naknade je bio 16.338 od čega žena 9.258. Svi korisnici novčane naknade za vreme isplate novčane naknade ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica koji nisu osigurani po drugom osnovu. Isplata novčane naknade nastavljena je, u skladu sa zakonom, i po isteku utvrđenog isplatnog perioda, i to za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, privremene nesposobnosti za rad i dok se nezaposleno lice nalazi na dodatnom obrazovanju i obuci.

Institucije na tržištu rada

Za sprovođenje politike zapošljavanja u Republici Srbiji nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja NSZ i agencije za zapošljavanje, te je definisan njihov položaj i nadležnost.

NSZ obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava, kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja na celoj teritoriji Republike Srbije.

U okviru NSZ, radi efikasnog obavljanja poslova, u AP Vojvodini obrazovana je Pokrajinska služba za zapošljavanje, koja koordinira u radu osam filijala za zapošljavanje, koje su organizovane po okruzima.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o pokrajinskoj upravi ("Sl. list APV", br. 37/2014, 54/2014 - dr. odluka, 37/2016, 29/2017, 24/2019, 66/2020 i 38/2021) u članu 43. određeno je da Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, u skladu sa zakonom i Statutom AP Vojvodine, obavlja poslove pokrajinske uprave u oblasti privrede i turizma, kao i da je nosilac poslova zapošljavanja i sprovođenja politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine.

3. POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI

Pravni i institucionalni okvir politike zapošljavanja predstavljaju u oblasti zapošljavanja, i to:

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021),

• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009, 32/2013 i 14/2022 - dr. zakon),

• Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", br. 18/2021 i 36/2021 - ispr.) i

• Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 22/2024).

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti delimično je usaglašen sa načelima i standardima politike zapošljavanja Evropske unije (EU) i konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR). Ovaj zakon obezbeđuje sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obezbeđuje potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca.

Tržište rada, kao deo celokupnog ekonomskog sistema, odražava sve strukturne i dinamične promene koje se događaju u društvu, ali istovremeno i utiče na njih. Rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, u velikoj meri, zavisiće od uspeha države u drugim ekonomskim aktivnostima, posebno na razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja.

Aktivna politika zapošljavanja u 2024. godini usmerena je na realizaciju aktivnosti koje će dati rezultate na kratak rok, ali i na one koje će u srednjoročnom periodu dovesti do uspostavljanja stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, smanjivanja regionalnih razlika, povećanja produktivnosti, sprečavanja isključenosti sa tržišta rada i socijalnu inkluziju, zbrinjavanju viškova radnika kojima će radni odnos prestati po osnovu restrukturiranju preduzeća.

Strategijom zapošljavanja je, kao opšti cilj politike zapošljavanja, utvrđeno povećanje zaposlenosti, kao i strateški pravci i prioriteti za ostvarenje toga cilja:

• podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja,

• unapređenje ljudskog kapitala i veće socijalno uključivanje i

• unapređenje institucija i razvoj tržišta rada.

Opšti cilj Strategije zapošljavanja je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom,

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada i

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

A. Zapošljavanje nezaposlenih lica, i povećanje formalne zaposlenosti

1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti:

• Promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti,

• Savetovanje i posredovanje u zapošljavanju,

• Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka,

• Promocija zapošljavanja nezaposlenih lica i zapošljavanja podsticanjem preduzetništva i samozapošljavanja dodelom subvencija i

• Promocija i organizovanje javnih radova.

2. Podsticanje zapošljavanja mladih:

• Razvoj karijernog vođenja i savetovanja,

• Povećanje zapošljivosti mladih sticanjem dodatnih znanja i veština,

• Osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad,

• Promovisanje stručne prakse za učenike i studente,

• Podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih i

• Pružanje podrške mladim preduzetnicima.

3. Podrška smanjivanju regionalnih razlika:

• Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou i

• Jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za kreiranje i implementaciju mera aktivne politike zapošljavanja.

4. Podrška smanjivanju neformalnog rada:

• Jačanje mehanizama kontrole i borbe protiv sive ekonomije,

• Promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada i

• Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.

B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada

1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada:

• Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti,

• Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja,

• Podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica (žene sa invaliditetom, Romkinje, žene u situaciji partnerskog i porodičnog nasilja, samohrani roditelj, žene starije od 50 i mlađe od 30 godina, žene sa sela) i

• Podrška usklađivanju profesionalnom i porodičnog života i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena.

2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica:

• Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom,

• Podsticanje zapošljavanja Roma i

• Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica.

V. Razvoj ljudskih resursa

Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada:

• Promovisanje doživotnog učenja kao osnovnog uslova za održivi razvoj zasnovan na znanju,

• Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanja saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja i

• Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja.

Ovim PAPZ predviđene su sledeće mere aktivne politike zapošljavanja koje se realizuju u saradnji sa NSZ na teritoriji AP Vojvodine:

1. Subvencija nezaposlenim licima za samozapošljavanje koja predstavlja dodeljena sredstva i stručnu pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava, dodeljuje se nezaposlenom licu koje se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine, radi osnivanja radnje ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Subvencija za samozapošljavanje predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Subvencija se dodeljuje nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu.

Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana.

Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da novoregistrovanu delatnost obavlja najmanje 12 meseci i redovno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima, obuke iz preduzetništva, mentoring i specijalističke obuke NSZ.

2. Subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica odobrava se poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, radi zapošljavanja nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine.

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Namena sredstava je subvencionisanje iznosa obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Poslodavac koji ostvari pravo na subvenciju u obavezi je da omogući da radni odnos lica traje najmanje 12 meseci.

3. Javni radovi organizuju se u cilju radnog angažovanja nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Organizovanje javnih radova u trajanju od najviše 4 meseca organizovaće se u 2024. godini u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.

Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju udruženja upisana u Registar Agencije za privredne registre. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za isplatu naknade za obavljen posao nezaposlenim licima uključenim u javne radove, naknadu dela ili ukupnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i troškove sprovođenja javnih radova.

4. Stručna praksa - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Namenjena je nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.

Stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom i/ili javnom sektoru.

U javnom sektoru stručna praksa se može sprovoditi:

• na poslovima zdravstvenih radnika;

• na poslovima socijalne zaštite;

• na poslovima obrazovanja i vaspitanja;

• na poslovima pravosuđa i

• na poslovima u pokrajinskim organima i stručnim službama Pokrajinske vlade, kao i javnim službama čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina.

Trajanje stručne prakse utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom, a najduže 12 meseci.

5. Obuke u profesionalnim i radnim veštinama jesu aktivnosti kojima se nezaposlenim i zaposlenim licima, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije steknu nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Od suštinske važnosti za planiranje programa obuke je da ponuđena obuka mora da se odnosi na oblasti koje se najviše traže na tržištu rada, te da se uspostavi ravnoteža između opštih veština i stručnih kompetencija radi što bolje zapošljivosti. Takođe, obuka treba da bude usko povezana sa potražnjom kod poslodavca.

Nakon usvajanja Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja u AP Vojvodini za 2024. godinu, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisuje javne pozive i javne konkurse, kojima se preciziraju uslovi i kriterijumi dodele subvencija, kao i prava i obaveze korisnika subvencije, davaoca sredstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.

4. FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA

Mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz sredstava budžeta AP Vojvodine, sredstava poklona, donacija, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2024. godinu ("Sl. list APV", broj: 45/2023 i 37/2024-rebalans), u razdelu 16 Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, sredstva su obezbeđena za Program 0803 Aktivna politika zapošljavanja, Programska aktivnost 1001 Aktivna politika zapošljavanja u AP Vojvodini, 412 Opšti poslovi po pitanju rada, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru, odnosno 4235 Stručne usluge, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 5.800.000,00 dinara i ekonomska klasifikacija 464 - dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, 4641 - tekuće dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, u ukupnom iznosu od 8.000.000,00 dinara.