PRAVILNIKO STICANJU ISTRAŽIVAČKIH I NAUČNIH ZVANJA("Sl. glasnik RS", br. 80/2024) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuje postupak i način vrednovanja, i kvantitativno i kvalitativno iskazivanje naučnoistraživačkih rezultata istraživača.
Pravo na sticanje istraživačkih i naučnih zvanja imaju sva lica koja ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom.
Komisija za sticanje naučnih zvanja donosi odluku o izboru u naučno zvanje viši naučni saradnik i naučni savetnik, odnosno odluku o reizboru u naučno zvanje viši naučni saradnik, nakon pribavljenog mišljenja odgovarajućeg matičnog naučnog odbora.
Odluku o izboru u naučno zvanje naučni saradnik, odnosno odluku o reizboru u ovo naučno zvanje, donose odgovarajući matični naučni odbori, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Odluku o izboru u istraživačko zvanje istraživač-pripravnik i istraživač-saradnik donosi naučno, odnosno nastavno-naučno veće naučnoistraživačke organizacije (u daljem tekstu: NIO), u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Prilozi, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo su:
1) Kriterijumi za određivanje kategorije naučnoistraživačkih rezultata i način navođenja - Prilog 1;
2) Vrsta i kvantifikacija individualnih naučnoistraživačkih rezultata - Prilog 2;
3) Minimalni kvantitativni i kvalitativni uslovi potrebni za sticanje pojedinačnih naučnih zvanja - Prilog 3;
4) Obrazac izveštaja komisije NIO - Prilog 4.
II POSTUPAK IZBORA U ISTRAŽIVAČKA I NAUČNA ZVANJA
Istraživači zaposleni u NIO zahtev za pokretanje postupka za sticanje zvanja, podnose isključivo toj NIO.
Ukoliko NIO u kojoj je istraživač zaposlen nema kompetentno naučno, odnosno nastavno-naučno veće za naučnu oblast, odnosno naučnu granu u okviru naučne oblasti kojom se kandidat bavi, NIO se uz obrazloženo mišljenje naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća, obraća pisanim putem drugoj NIO koja ima kompetentno naučno, odnosno nastavno-naučno veće, radi pokretanja postupka za izbor, odnosno reizbor u zvanje.
Kompetentnost naučnoistraživačke organizacije u pogledu naučne oblasti, odnosno naučnih grana u okviru naučne oblasti, utvrđuje se kroz postupak akreditacije, koju sprovodi nadležno telo ministarstva nadležnog za naučnoistraživačku delatnost (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu sa Zakonom.
Lice koje nije zaposleno u NIO i smatra da ispunjava uslove propisane Zakonom i ovim pravilnikom, može podneti zahtev NIO koja ima kompetentno naučno, odnosno nastavno-naučno veće za utvrđivanje predloga za sticanje istraživačkog ili naučnog zvanja.
Postupak za izbor u istraživačko zvanje i izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje pokreće naučno veće, odnosno nastavno-naučno veće u NIO.
Postupak izbora u istraživačka zvanja
Postupak izbora u istraživačko zvanje pokreće se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva istraživača za izbor u zvanje, u skladu sa Zakonom.
Zahtev za izbor u zvanje istraživač-pripravnik sadrži: ime i prezime kandidata, osnovne biografske podatke, dokaz o upisanim doktorskim studijama i dokaz o završenom prvom i drugom stepenu akademskih studija u skladu sa Zakonom.
Zahtev za izbor u zvanje istraživač-saradnik sadrži: ime i prezime kandidata, osnovne biografske podatke, opis naučne aktivnosti, spisak publikacija, dokaz o prijavljenoj temi doktorske disertacije, dokaz o upisanim doktorskim studijama i dokaz o završenom prvom i drugom stepenu akademskih studija, u skladu sa Zakonom.
Pokretanjem postupka za izbor u zvanje istraživač-saradnik smatra se datum sednice naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća na kojoj je imenovana komisija za pisanje izveštaja o kandidatu.
Izveštaj komisije za izbor u zvanje istraživač-saradnik učiniće se dostupnim javnosti na način utvrđen opštim aktom naučnoistraživačke organizacije, a u trajanju od 15 dana.
Odluku o izboru u zvanje istraživač-pripravnik donosi naučno, odnosno nastavno-naučno veće NIO većinom od ukupnog broja članova u naučnom zvanju, odnosno u ekvivalentnom nastavnom zvanju, na istoj sednici na kojoj se zahtev razmatra.
Odluku o izboru u zvanje istraživač-saradnik donosi naučno, odnosno nastavno-naučno veće NIO, većinom od ukupnog broja članova u naučnom zvanju, odnosno u ekvivalentnom nastavnom zvanju, u roku od 90 dana od dana kada je pokrenut postupak za izbor u to zvanje.
Prilikom odlučivanja o izboru u istraživačka zvanja članovi naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća NIO dužni su da se o predlogu, odnosno zahtevu za izbor u zvanje izjasne glasanjem "ZA" ili "PROTIV". U slučaju da se član naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća izjasni "PROTIV" dužan je da dostavi potpisano pisano obrazloženje neprihvatanja predloga, odnosno zahteva, koje je sastavni deo zapisnika sednice veća.
Postupak izbora u naučna zvanja
Pokretanjem postupka za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje smatra se datum sednice naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća na kojoj je imenovana komisija za pisanje izveštaja o kandidatu.
Radi sprovođenja postupka za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje, naučno odnosno nastavno-naučno veće NIO, obrazuje komisiju za ocenu ispunjenosti uslova za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje od najmanje tri člana koji imaju naučno ili nastavno zvanje, kompetentnih za oblast nauke kojom se kandidat za sticanje naučnog zvanja bavi.
Članovi komisije iz stava 2. ovog člana moraju biti u istom ili višem zvanju u odnosu na zvanje u koje se kandidat bira. Najmanje jedan član komisije mora biti izvan naučnoistraživačke organizacije u kojoj se sprovodi postupak izbora u zvanje.
Komisija iz stava 2. ovog člana dužna je da, u skladu sa Zakonom, u roku od 30 dana od dana obrazovanja podnese naučnom, odnosno nastavno-naučnom veću izveštaj sa ocenom ispunjenosti uslova za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje.
Izveštaj komisije za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje učiniće se dostupnim javnosti na način utvrđen opštim aktom naučnoistraživačke organizacije, a u trajanju od 30 dana.
Komisija za ocenu ispunjenosti uslova za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje, obrazovana od strane naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća naučnoistraživačke organizacije, podnosi tom veću izveštaj na obrascu iz Priloga 4. ovog pravilnika, koji sadrži sledeće elemente:
1) Podatke o kandidatu: ime i prezime kandidata za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje, podatke o prethodnom obrazovanju, podatke o sadašnjem i prethodnom zaposlenju, podatke o prethodnim izborima, odnosno reizborima u naučna zvanja i stručnu biografiju, naučnu oblast, granu nauke i disciplinu;
2) Pregled naučne aktivnosti: osnovni pravci istraživanja u okviru date grane nauke i naučne discipline u ocenjivanom periodu;
3) Prikaz najznačajnijih rezultata:
a) Za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje viši naučni saradnik i izbor u zvanje naučni savetnik potrebno je navesti pet najznačajnijih naučnih rezultata kandidata u ocenjivanom periodu koji ga kvalifikuju za izbor u predloženo naučno zvanje u naučnoj grani i disciplini navedenoj u izveštaju. Uz svaki od navedenih rezultata potrebno je dati konkretan opis naučnog doprinosa kandidata;
b) Za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje naučni saradnik potrebno je navesti jedan najznačajniji rezultat, uz konkretan opis naučnog doprinosa kandidata;
4) Pokazatelje uspeha u naučnoistraživačkom radu: kompletni podaci o ostvarenim kvalitativnim pokazateljima u skladu sa članom 27. ovog pravilnika;
5) Kompletnu bibliografiju kandidata sa navedenim naučnim rezultatima razvrstanim prema M kategorijama naučnih rezultata u skladu sa Prilogom 1. ovog pravilnika, uz jasnu naznaku rezultata ostvarenih u ocenjivanom periodu za koji se naučni opus kandidata vrednuje (kod reizbora u zvanje naučni saradnik, izbora, odnosno reizbora u zvanje viši naučni saradnik i izbora u zvanje naučni savetnik, računajući od datuma pokretanja postupka za izbor u prethodno naučno zvanje do datuma pokretanja ovog postupka);
6) Kvantifikaciju naučnih rezultata kandidata: tabelarni prikaz naučnih rezultata kandidata za ocenjivani period po M kategorijama u skladu sa Prilozima 1. i 2. ovog pravilnika, kao i tabelarni prikaz poređenja sa minimalnim kvantitativnim uslovima za izbor u traženo naučno zvanje, pri čemu kandidat mora da zadovolji uslove za odgovarajuću grupaciju naučnih oblasti u skladu sa ovim pravilnikom;
7) Zaključak sa predlogom za odlučivanje.
Izveštaj na obrascu iz Priloga 4. ovog pravilnika, dostavlja se zaveden i potpisan (sa navedenim imenom i prezimenom, naučnim, odnosno nastavnim zvanjem i nazivom institucije svih potpisnika).
Naučno, odnosno nastavno-naučno veće NIO koja utvrđuje predlog za sticanje naučnog zvanja, dužno je da odluku o predlogu za sticanje naučnog zvanja utvrdi u roku od 90 dana od datuma pokretanja postupka za izbor u naučno zvanje.
Pravo da odlučuju o predlogu za sticanje naučnog zvanja imaju istraživači koji su u istom ili višem naučnom zvanju ili u ekvivalentnom nastavnom zvanju u odnosu na zvanje u koje se kandidat bira.
Odluku o predlogu za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje donosi nadležno veće većinom od ukupnog broja članova veća, koji imaju pravo da odlučuju o izboru u naučno zvanje.
Prilikom odlučivanja o izboru, odnosno reizboru u naučna zvanja članovi naučnog odnosno nastavno-naučnog veća NIO dužni su da se o predlogu za izbor u zvanje izjasne glasanjem "ZA" ili "PROTIV" u skladu sa opštim aktom NIO. U slučaju da se član naučnog odnosno nastavno-naučnog veća izjasni "PROTIV", dužan je da dostavi potpisano pismeno obrazloženje neprihvatanja predloga, koje je sastavni deo zapisnika sednice. Odluka naučnog odnosno nastavno-naučnog veća glasi: "UTVRĐUJE SE PREDLOG ODLUKE" ili "NE UTVRĐUJE SE PREDLOG ODLUKE".
Odluku o predlogu za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje, sa odgovarajućom dokumentacijom, NIO dostavlja odgovarajućem matičnom naučnom odboru odnosno Komisiji za sticanje naučnih zvanja, u zavisnosti od toga za koje se zvanje predlaže izbor, odnosno reizbor, uz sledeću dokumentaciju:
1) utvrđen predlog nadležnog veća za sticanje naučnog zvanja kandidata;
2) izvod iz zapisnika sa sednice nadležnog veća, na kojoj je utvrđen predlog odluke za sticanje naučnog zvanja;
3) izveštaj komisije NIO obrazovane radi sprovođenja postupka za sticanje naučnog zvanja;
4) diplomu o stečenom naučnom stepenu doktora nauka ili uverenje o odbranjenoj doktorskoj disertaciji (do promocije kandidata) u slučaju kada se prvi put podnosi zahtev za izbor kandidata;
5) odluku o sticanju prethodnog naučnog zvanja (kod izbora u više naučno zvanje, ili reizbora u naučno zvanje);
6) dokaz da je izveštaj bio dostupan javnosti;
7) ostali odgovarajući dokazi i prilozi (u formi dodatnih dokumenta ili navođenja linka).
Dokumentacija iz stava 1. ovog člana dostavlja se i u elektronskom obliku, putem platforme za elektronsko podnošenje zahteva za izbor u naučna zvanja u okviru objedinjenog informacionog sistema nauke.
Zahtev za sticanje naučnog zvanja, NIO podnosi nadležnom telu Ministarstva najkasnije u roku od 15 dana od dana utvrđivanja predloga odluke na nadležnom veću NIO.
U slučaju da zahtev ne sadrži kompletnu dokumentaciju, sekretar Komisije za sticanje naučnih zvanja ili nadležnog matičnog naučnog odbora pisanim putem obaveštava podnosioca zahteva o nedostatku i zahteva dopunu dokumentacije u roku od sedam dana od dana kada je podnosilac zahteva dobio pisano obaveštenje. O zahtevu za dopunu dokumentacije istovremeno se informiše i kandidat.
Ako podnosilac zahteva u postavljenom roku ne dopuni zahtev, odgovarajući matični naučni odbor odnosno Komisija za sticanje naučnih zvanja doneće odluku na osnovu podnete dokumentacije.
Matični naučni odbor je dužan da odluči o izboru i reizboru kandidata u zvanje naučni saradnik u roku od 60 dana od prijema predloga odluke sa dokumentacijom. Matični naučni odbor je dužan da Komisiji za sticanje naučnih zvanja dostavi mišljenje o izboru, odnosno reizboru kandidata u zvanje viši naučni saradnik, odnosno izboru u zvanje naučni savetnik u roku od 30 dana od prijema predloga odluke sa dokumentacijom, odnosno zahteva.
Komisija za sticanje naučnih zvanja je dužna da odluku o izboru, odnosno reizboru kandidata u zvanje viši naučni saradnik, odnosno izboru u zvanje naučni savetnik donese u roku od 90 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom, odnosno zahteva.
Prilikom razmatranja zahteva iz stava 2. ovog člana, pored članova Komisije za sticanje naučnih zvanja, pozivaju se da u raspravi učestvuju i predsednik ili član komisije NIO koja je napisala izveštaj o kandidatu, kao i predstavnik nadležnog matičnog naučnog odbora koji je u svojstvu izvestioca dao mišljenje o kandidatovom naučnoistraživačkom radu, i to isključivo u slučajevima kada je matični naučni odbor doneo prethodno negativno mišljenje o kandidatu, kao i u drugim slučajevima kada Komisija za sticanje naučnih zvanja proceni da je za potrebe daljeg postupanja i ocenjivanja zahteva neophodno prisustvo učesnika u raspravi.
Komisija za sticanje naučnih zvanja, odnosno matični naučni odbor, u zavisnosti za koje se zvanje predlaže izbor, odnosno reizbor, donosi odluku po zahtevu za izbor u zvanje većinom glasova od ukupnog broja članova, a što se bliže uređuje poslovnicima o radu tela.
Ako naučno veće ili nastavno-naučno veće NIO ne pokrene postupak za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje u zakonski predviđenom roku kandidat može podneti zahtev drugoj kompetentnoj NIO.
U slučaju da naučno, odnosno nastavno-naučno veće na održanoj sednici donese odluku da se ne utvrđuje predlog za sticanje zvanja, kandidat uz odgovarajuće dokaze, ima pravo da podnese zahtev za izbor u zvanje matičnom naučnom odboru, odnosno Komisiji za sticanje naučnih zvanja, u zavisnosti od zvanja u koje se bira, s tim što zadržava postojeće zvanje do okončanja postupka.
Ako je kandidat nezadovoljan odlukom Komisije za sticanje naučnih zvanja ili matičnog naučnog odbora, može podneti žalbu Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj (u daljem tekstu: Nacionalni savet), u roku od 15 dana od dana prijema odluke. Nacionalni savet je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema žalbe, razmotri žalbu i donese rešenje kojim može odbiti žalbu, poništiti odluku u celini ili delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti odluku i vratiti predmet Komisiji za sticanje naučnih zvanja ili matičnom naučnom odboru na ponovno odlučivanje uz obavezno obrazloženje.
Komisija za sticanje naučnih zvanja, odnosno matični naučni odbori su dužni da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Nacionalnog saveta o poništavanju prvostepene odluke i vraćanju na ponovno odlučivanje donesu odluku u skladu sa pravnim shvatanjem Nacionalnog saveta.
Blagovremeno pokrenut postupak za sticanje naučnog zvanja, pokrenut šest do osam meseci pre isteka perioda na koji je istraživač biran, smatra se redovnim postupkom, osim za istraživače koji se ne biraju u NIO u kojoj su zaposleni a za koje se prethodni rok računa u odnosu na datum sednice naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća na kome je prvi put razmatran zahtev kandidata za izbor u zvanje.
Postupak za sticanje višeg naučnog zvanja može se, pokrenuti i pre zakonom određenog roka u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, ali tek nakon isteka tri godine od prvog sticanja prethodnog naučnog zvanja. U tom slučaju kandidat mora da ispuni za jednu polovinu više minimalnih kvantitativnih rezultata, kao i kvalitativne uslove predviđene ovim pravilnikom za izbor u odgovarajuće naučno zvanje.
Postupak iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti samo jednom u toku naučne karijere istraživača.
Istraživač može da se bira u naučno zvanje koje nije neposredno po redosledu zvanja utvrđenih Zakonom (preskakanje naučnih zvanja). U tom slučaju kandidat treba da ispuni dva puta više minimalnih kvantitativnih rezultata po svakom od kriterijuma iz priloga ovog pravilnika, kao i kvalitativne uslove predviđene ovim pravilnikom, za svako naučno zvanje za koje nije bio biran pojedinačno, uključujući i ono u koje se bira. Navedeni uslovi neophodni su i za istraživača koji je prethodno bio biran u naučno zvanje, ako je u momentu pokretanja postupka za preskakanje zvanja, to zvanje isteklo.
Uslovi iz stava 1. ovog člana moraju biti ispunjeni u periodu od poslednjih deset godina od dana pokretanja postupka kada se radi o neposrednom sticanju naučnog zvanja viši naučni saradnik odnosno 15 godina kada se radi o neposrednom sticanju naučnog zvanja naučni savetnik. Za istraživače u zvanju naučnog saradnika koji pokreću postupak za direktno sticanje naučnog zvanja naučni savetnik, uslovi iz stava 1. ovog člana moraju biti ispunjeni u periodu od poslednjih pet godina od dana pokretanja postupka, odnosno od sticanja zvanja naučni saradnik.
Povratnik iz inostranstva je istraživač u naučnom zvanju koje je stekao taj akademski naziv u inostranstvu ili ima zvanje doktora nauka i najmanje pet godina radnog iskustva u inostranstvu u institucijama ili organizacijama u oblasti naučnoistraživačke ili istraživačko-razvojne delatnosti.
Status istraživača povratnika iz inostranstva može steći lice u roku do dve godine od dana završetka doktorskih studija u inostranstvu ili prekida radnog odnosa u inostranstvu u institucijama ili organizacijama u oblasti naučnoistraživačke ili istraživačko-razvojne delatnosti, a rok se računa od momenta povratka iz inostranstva.
Za lica iz stava 1. ovog člana, ukoliko ranije nisu bila izabrana u naučno zvanje, prilikom prvog pokretanja postupka izbora u naučno zvanje, bilo da istraživač pokreće postupak za sticanje zvanja naučni saradnik, ili se sprovodi postupak iz člana 17. (preskakanje naučnih zvanja) ovog pravilnika, naučni rezultati i drugi doprinosi istraživača propisani Zakonom i ovim pravilnikom, prikazuju se karijerno (kompletna naučna produkcija) u pogledu ocenjivanog perioda.
Na sva druga pitanja izbora lica iz stava 1. ovog člana u pogledu postupka sticanja naučnog zvanja, kao i način vrednovanja kvaliteta naučnih rezultata i kvantitativnog iskazivanja naučnoistraživačkih rezultata istraživača, primenjuju se odredbe Zakona i ovog pravilnika.
Postupci za sticanje naučnih zvanja istraživača u nastavnim zvanjima (docenta, vanrednog profesora i redovnog profesora) koji zasnivaju radni odnos u akreditovanom institutu, pokreću se u roku od 60 dana od dana zasnivanja radnog odnosa na način i pod uslovima predviđenim Zakonom i ovim pravilnikom.
Za reizbor u naučno zvanje naučni saradnik, kandidat je obavezan da u ocenjivanom periodu ispuni minimalne kvantitativne rezultate potrebne za izbor u naučno zvanje naučni saradnik.
Za reizbor u naučno zvanje viši naučni saradnik kandidat je obavezan da u ocenjivanom periodu ispuni najmanje polovinu minimalnih kvantitativnih rezultata potrebnih za izbor u naučno zvanje viši naučni saradnik.
U postupku reizbora u naučno zvanje iz stava 2. ovog člana, smatra se da su ispunjeni kvalitativni uslovi kandidata.
U postupku sticanja naučnog zvanja viši naučni saradnik, nakon izvršenog reizbora u prethodno naučno zvanje, uzimaju se u obzir kvantitativni pokazatelji naučnih rezultata postignuti od trenutka pokretanja postupka za sticanje naučnog zvanja naučni saradnik.
U postupku sticanja naučnog zvanja naučni savetnik, nakon izvršenog reizbora u prethodno naučno zvanje, uzimaju se u obzir kvantitativni pokazatelji naučnih rezultata postignuti od trenutka pokretanja postupka za sticanje naučnog zvanja viši naučni saradnik, a ne duže od deset godina.
Istraživač kome je prestalo da važi stečeno naučno zvanje, može da se bira u naučno zvanje naučni saradnik, pri čemu se u obzir uzimaju rezultati ostvareni u prethodnih pet godina (doktorska disertacija se ne boduje prilikom ovog izbora).
Doktorska disertacija (M70) se boduje samo prilikom prvog izbora u naučno zvanje naučni saradnik.
Izborom u zvanje, istraživač stiče pravo upisa u Registar istraživača, u skladu sa Zakonom.
Do sticanja uslova za upis u Registar iz stava 1. ovog člana, a za potrebe učešća na projektima Fonda za nauku Republike Srbije, Ministarstvo može dati Fondu podatke o statusu zahteva istraživača za izbor u naučno zvanje, na zahtev Fonda.
III VREDNOVANJE NAUČNOISTRAŽIVAČKIH REZULTATA ISTRAŽIVAČA
Kriterijumi i način vrednovanja
Za svaku naučnu oblast utvrđuje se vrednost individualnih naučnoistraživačkih rezultata, kao i minimalni kvantitativni i kvalitativni uslovi potrebni za sticanje pojedinačnih naučnih zvanja odnosno za reizbor u naučno zvanje.
Radi ujednačavanja kriterijuma za procenu naučne kompetentnosti kandidata koji se bira u naučno zvanje, naučne oblasti su razvrstane u sledeće grupacije:
- prirodno-matematičke i medicinske nauke,
- tehničko-tehnološke i biotehničke nauke,
- društvene nauke,
- humanističke nauke.
Prilikom razmatranja zahteva za sticanje naučnih zvanja, Komisija za sticanje naučnih zvanja i nadležni matični naučni odbor, procenjuju ispunjenost minimalnih kvantitativnih naučnih rezultata i kvalitativnih pokazatelja uspeha u naučnoistraživačkom radu propisanih ovim pravilnikom, koji se obavezno iskazuju u izveštaju komisije NIO.
Na osnovu izveštaja komisije NIO o kandidatu, nadležni matični naučni odbor određuje izvestioca iz reda članova matičnog odbora sa zadatkom da oceni ispunjenost propisanih uslova. Matični naučni odbor odlučuje o izboru, odnosno reizboru u zvanje naučni saradnik, na osnovu predloga izvestioca.
U slučaju izbora, odnosno reizbora u zvanje viši naučni saradnik i izbora u zvanje naučni savetnik matični naučni odbor daje mišljenje da li kandidat ispunjava propisane kriterijume za izbor u traženo naučno zvanje u odgovarajućoj naučnoj oblasti, na osnovu predloga izvestioca.
Matični naučni odbor kome je upućen zahtev za izbor u naučno zvanje može da zatraži ocenu drugog matičnog naučnog odbora, ako deo istraživanja, odnosno određeni rezultati kandidata pripadaju oblastima drugog matičnog naučnog odbora.
Matični naučni odbor kome je upućen zahtev za izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje kandidata čiji naučnoistraživački rad ne pripada oblasti tog matičnog naučnog odbora vraća ovakav zahtev NIO podnosiocu zahteva, na dalji postupak, uz pisano obrazloženje.
Kvalitativni pokazatelji uspeha
U postupku sticanja naučnih zvanja, kvalitativne pokazatelje uspeha istraživača u naučnoistraživačkom radu verifikuje nadležni matični naučni odbor.
Kvalitativni pokazatelji uspeha su:
Uticajnost naučnih rezultata se iskazuje kroz citiranost i Hiršov indeks po bazama Scopus ili Web of Science (u daljem tekstu: WoS), osim u društvenim i humanističkim naukama, gde se može koristiti i baza Google Scholar, a u humanističkim naukama i citiranost koju je prikupio i dokumentovao kandidat.
2. Međunarodna naučna saradnja
Međunarodna naučna saradnja podrazumeva postojanje najmanje jednog od sledećih kriterijuma: usavršavanje u inostranoj instituciji ne kraće od tri meseca u kontinuitetu ili učešće u međunarodnim naučnim projektima ili objavljena bar dva zajednička rezultata kategorija M11-M14 (za oblast humanističkih nauka i M11-M16), M21-M24 (za oblast humanističkih nauka i M51 časopisi), M91-M92, M95, M97 sa autorima iz inostranih naučnih institucija.
3. Rukovođenje projektima i potprojektima (radnim paketima)
Ovaj pokazatelj se odnosi na rukovođenje projektima ili potprojektima (radnim paketima koji su opisani u projektnoj dokumentaciji), a u skladu sa klasifikacijom datom u sledećoj tabeli:
Kategorija |
Rukovodilac projekta |
Rukovodilac potprojekta (radnog paketa) |
I |
ERC |
|
II |
FP6, FP7, H2020, Horizon Europe, |
|
III |
Fond za nauku Republike Srbije*, |
Projekti Evropske komisije iz programa EIC (European Innovation Council i EIT (European Institute of Innovation and Technology) FP6, FP7, H2020, Horizon Europe, Digital Europe, ESF+, COST |
IV |
EURECA, multilaterale, strateški projekti sa drugim zemljama |
Fond za nauku Republike Srbije*, NATO |
V |
Projekti značajnih međunarodnih organizacija, agencija i fondova |
|
VI |
Fond za nauku Republike Srbije**, |
EURECA, multilaterale, strateški projekti sa drugim zemljama |
VII |
Projekti sa privrednim subjektima i drugim organizacijama koji prevazilaze godišnju vrednost u iznosu od 30.000 evra |
ERIC, Proof of concept, naučnoistraživački projekti finansirani od strane ministarstava |
* Eventualni budući projekti koje po novim programima bude finansirao Fond za nauku Republike Srbije, svrstavaće se prema klasifikaciji koju će utvrđivati Fond, a u odnosu na vrednost projekta, stepen kompetetivnosti i načina evaluacije. Lista će biti definisana jednom godišnje od strane nadležnog organa Fonda za nauku. |
||
U slučaju da u okviru projektne dokumentacije, nisu naznačena lica koja rukovode potprojektima (radnim paketima), kao dokaz dostavlja se izjava rukovodioca projekta, izjava rukovodioca projektnog tima ispred NIO (kontakt osoba iz prijave projekta), koju potpisuje i zakonski zastupnik NIO. U tom slučaju, rukovođenje potprojektom (radnim paketom) u okviru projekta se prihvata samo ako je NIO kandidata označena kao koordinator radnog paketa u projektnoj dokumentaciji.
4. Uređivanje naučnih publikacija
Uređivačka politika se odnosi na obavljanje sledećih funkcija: glavni i odgovorni urednik, urednik, kourednik, zamenik urednika, pomoćnik urednika i gostujući urednik (Editor in Chief, Editor, Associate Editor, Guest Editor) u časopisima kategorije M20 koji su indeksirani u bazama Web of Science ili Scopus, a za humanističke nauke i u časopisima kategorije M24 i M51, kao i u tematskim zbornicima i monografskim serijama.
5. Predavanja po pozivu (osim na konferencijama)
Ovaj pokazatelj se odnosi na predavanja po pozivu u domaćim ili inostranim institucijama u oblasti nauke, visokog obrazovanja, kulture ili međunarodnim organizacijama.
6. Recenziranje projekata i naučnih rezultata
Ovaj pokazatelj se odnosi na recenziranje naučnih projekata i naučnih rezultata iz kategorija M11-M12, M21-M23, M41-M42 (za humanističke nauke i tematskih zbornika u kojima su rangirani radovi M13-M14, i M44, kao i časopisa iz kategorija M24 i M51).
7. Obrazovanje naučnih kadrova
Pod obrazovanjem kadrova podrazumeva se mentorski rad sa studentima doktorskih studija i učešće u nastavi.
Mentorski rad sa doktorandom dokazuje se na jedan od sledećih načina:
1) Odlukom samostalne visokoškolske ustanove o imenovanju za mentora/e, najviše dva mentora (u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju);
2) Odlukom naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća NIO o imenovanju za mentora u okviru NIO, uz zajedničke radove sa doktorandom (osim u slučaju individualnih radova doktoranda). Mentorski rad se priznaje kandidatima koji su u trenutku imenovanja bili izabrani u naučno ili nastavno zvanje.
Ukoliko doktorska disertacija nije odbranjena, tema disertacije mora biti prihvaćena od strane univerziteta, a da od trenutka prihvatanja nije prošlo više od pet godina.
Pod učešćem u nastavi podrazumeva se izvođenje redovne nastave na doktorskim, master, specijalističkim, a na osnovnim akademskim studijama ukoliko je kandidat za sticanje naučnog zvanja izabran i u nastavno zvanje.
Nagrade i priznanja za naučni rad podrazumevaju nagrade koje dodeljuju relevantne međunarodne i nacionalne naučne institucije. Obavezan uslov je da se odlučivanje o nagradi donosi kroz proceduru koja podrazumeva postojanje stručne komisije (žirija).
9. Doprinos razvoju odgovarajućeg naučnog pravca
Ovaj pokazatelj se odnosi na doprinos i uticaj na razvoj odgovarajućeg naučnog pravca, odnosno naučne grane i discipline koje se navode u izveštaju. Ovo se utvrđuje na osnovu objavljenih naučnih rezultata u kojima je kandidat jasno pozicioniran kao vodeći autor, koji nisu u vezi sa istraživanjima iz doktorske disertacije i koji su objavljeni nakon njene odbrane, bez koautorstva sa mentorom. Navedeno je neophodno detaljno obrazložiti u izveštaju, a takve rezultate pojedinačno navesti. Nadležni MNO proverava i utvrđuje da li su svi navedeni uslovi ispunjeni u postupku donošenja odluke ili davanja mišljenja o izboru kandidata u traženo naučno zvanje.
Minimalni uslovi za sticanje pojedničanih naučnih zvanja, u pogledu kvalitativnih pokazatelja uspeha, dati su u Prilogu 3. ovog pravilnika.
Postupci za sticanje naučnih, odnosno istraživačkih zvanja koji su pokrenuti pre početka primene ovog pravilnika, okončaće se u skladu sa Pravilnikom o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja ("Službeni glasnik RS", br. 159/20 i 14/23).
U postupku prvog narednog izbora, odnosno reizbora u zvanje, pokrenutom nakon početka primene ovog pravilnika u kom nadležno naučno veće, odnosno nastavno-naučno veće NIO utvrdi da bi zbog rezultata iz kvantitativne kategorije ukinute ovim pravilnikom došlo do neispunjavanja minimalnih kvantitativnih uslova za sticanje zvanja istraživača, primeniće se odredbe Pravilnika o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja ("Službeni glasnik RS", br. 159/20 i 14/23), koje se odnose na ukinute kvantitativne kategorije rezultata.
Danom početka primene ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja ("Službeni glasnik RS", br. 159/20 i 14/23).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. juna 2025. godine.
Priloge 1-4, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 80/2024, možete pogledati OVDE