STRATEGIJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2024. DO 2027. GODINE SA AKCIONIM PLANOM ZA NJENO SPROVOĐENJE ("Sl. glasnik RS", br. 84/2024)

 

1. UVOD

S obzirom da je dokumentu javne politike u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu tj. Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje ("Službeni glasnik RS", broj 96/18) istekao rok, a potrebno je ostvariti kontinuitet u sprovođenju politike bezbednosti i zdravlja na radu i nastaviti sa usaglašavanjem sa standardima u ovoj oblasti koji važe za države članice Evropske unije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pristupilo je izradi nove Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2024. do 2027. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje.

Pandemija COVID-19 ukazala je na izuzetan značaj zaštite i brige o zdravlju zaposlenih i bezbednosti radnih mesta. Takođe, novi strateški okvir Evropske unije za bezbednost i zdravlje na radu 2021-2027. nedvosmisleno potvrđuje i ističe značaj unapređenja visokih zdravstvenih i bezbednosnih standarda za zaposlene u svetlu novih okolnosti i rizika.

Stoga Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2024. do 2027. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja dokument javne politike kojim se na celovit način utvrđuju mere i aktivnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.

Podršku izradi Strategije pružila je Međunarodna organizacija rada (MOR), u okviru koje je urađena Ex-post analiza Strategije bezbednosti i zdravlja na radu za period od 2018. do 2022. godine. Strategija, odnosno predviđene mere i aktivnosti zasnovane su na analizi sprovođenja prethodne Strategije za period od 2018. do 2022. godine, kao i na identifikovanim problemima i izazovima koji su se javili tokom njene primene, a koji se odnose na pojavu novih rizika, rizika u nastajanju i uočenih i očekivanih promena koji utiču na bezbednost i zdravlje na radu uključujući digitalnu i zelenu tranziciju. Ova strategija održava kontinuitet i naslanja se na prioritete i mere predviđene prethodnom Strategijom.1

Bezbednost i zdravlje na radu, kao osnovno pravo na radu koje su usvojile članice MOR-a u junu 2022. godine, zajemčeno je Ustavom Republike Srbije prema kome svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove na radu, potrebnu zaštitu na radu i niko se ovih prava ne može odreći. Ženama, mladima i osobama sa invaliditetom omogućuju se posebna prava bezbednosti i zdravlja na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. st. 4. i 5). Strategijom se stvaraju uslovi za bezbednu i zdravu radnu sredinu za više od 2.8 miliona zaposlenih u Republici Srbiji, odnosno sprečavaju se povrede i oboljenja na radu.

Bezbednost i zdravlje na radu ima za cilj promociju i održavanje najvišeg stepena fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja zaposlenih svih zanimanja, prevenciju oštećenja zdravlja zaposlenih čije je zdravlje narušeno uslovima rada, zaštitu zaposlenih od rizika nastalih usled činilaca štetnih po zdravlje, rad na radnom mestu i u radnoj sredini koji su prilagođeni fiziološkim i psihološkim sposobnostima zaposlenih. Ukratko, cilj je prilagođavanje posla zaposlenom i svakog zaposlenog njegovom poslu.

Uspostavljeni sistem bezbednosti i zdravlja na radu stvara bezbednu i zdravu radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju. Posao treba da bude organizovan da se zaposlenima očuva zdravlje u najvećoj mogućoj meri u skladu sa prirodom posla.

Primena i potpuna implementacija bezbednosti i zdravlja na radu doprinosi povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstiče ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšava funkcionisanje tržišta rada. Prema procenama Strateškog okvira EU, nesreće i bolesti stvaraju troškove od preko 3,3% BDP-a godišnje, dok procene pokazuju da je za svaki evro uložen u bezbednost i zdravlje na radu, prihod za poslodavca oko dva puta veći.2

U procesu sprovođenja ove javne politike, u njenom kreiranju i realizaciji, moraju aktivno biti uključeni, pored donosioca odluka, i predstavnici socijalnih partnera, udruženja građana, nevladinih organizacija, naučnoistraživačkih ustanova i stručnih organizacija, koji bi svojim aktivnim učešćem dali doprinos u realizaciji ovog strateškog cilja.

Uspešnost sistema bezbednosti i zdravlja na radu zasniva se na efikasnim merama koje poslodavci obezbeđuju zaposlenima u cilju prevencije povreda na radu i profesionalnih bolesti. Takođe, zaposleni svojim stavovima i ponašanjem utiču na sopstvenu i bezbednost i zdravlje na radu ostalih učesnika u procesu rada, odnosno uživalaca prava na bezbednost i zdravlje na radu.

Vlada, u saradnji sa reprezentativnim organizacijama zaposlenih i poslodavaca, naučnoistraživačkih ustanova i stručnih organizacija, kroz ovu strategiju utvrđuje realne i dostižne ciljeve za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu.

______
1 Ex post analiza
2 Analiza strateških dokumenata iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu članica EU dostupna je na National Strategies in the field of Occupational Safety and Health in the EU. (europa.eu)

Postupak izrade strategije

U skladu sa odredbama čl. 32. i 34. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18), 16. maja 2023. godine na veb prezentaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i Portalu "eKonsultacije", objavljen je početak izrade Nacrta strategije bezbednosti i zdravlja na radu sa Akcionim planom i pozvana zainteresovana javnost da učestvuje u njegovoj izradi. U okviru izrade ove strategije urađena je ex post analiza sprovođenja prethodne strategije bezbednosti i zdravlja na radu.

Radna grupa za izradu Predloga strategije, prema Rešenju o obrazovanju obuhvatala je predstavnike Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Privredne komore Srbije, Fakulteta zaštite na radu u Nišu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Mašinskog fakulteta u Beogradu, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj - NALED, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije i "Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije".

Odbor za privredu i finansije je na sednici, održanoj 19. oktobra 2023. godine, Zaključkom 05 broj 500-9667/2023 od 19. oktobra 2023. godine odobrio sprovođenje javne rasprave o Predlogu Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2023. do 2027. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje i utvrdio Program javne rasprave saglasno kojem je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovelo javnu raspravu. Javna rasprava sprovedena je u periodu od 27. oktobra do 15. novembra 2023. godine kroz postupak prijema elektronskih podnesaka u vezi sa utvrđenim Predlogom strategije.

Tekst Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2023. do 2027. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje bio je postavljen na veb prezentaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i Portalu "eKonsultacije". Primedbe na tekst Predloga strategije i predlozi za njegovu izmenu ili dopunu dostavljani su elektronskim putem.

Po završetku javne rasprave sačinjen je Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Predlogu strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2023. do 2027. godine sa Akcionim planom za njeno sprovođenje 29. novembra 2023. godine i postavljen na veb prezentaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i Portalu "eKonsultacije".

S obzirom na vreme donošenja i početak primene dokumenta javne politike, izvršeno je neophodno usaglašavanje u odnosu na period važenja i rokove predviđene za sprovođenje Strategije.

2. PRAVNI OKVIR I PLANSKI DOKUMENTI

2.1. Planski okvir relevantan za Strategiju

Nekoliko dokumenata javnih politika sadrže elemente u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, i to:

1) Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018-2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 61/18)3, kojom je predviđeno sprovođenje istraživanja osetljivih grupa radno aktivne populacije (mladi, žene u reproduktivnom periodu, stariji radnici, lica sa invaliditetom, nezaposleni, zaposleni u malim i mikro pravnim licima, poljoprivrednici);

2) Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", br. 18/21 i 36/21 - ispravka), koja predviđa dalje suzbijanje rada "na crno", smanjenje broja povreda na radu i radno-pravnu zaštitu zaposlenih i radno angažovanih lica kao prioritetne aktivnosti Inspektorata za rad koje podrazumevaju izgradnju modernog sistema inspekcije rada prilagođenog EU standardima odnosno modernizaciju rada i permanentno jačanje kapaciteta zaposlenih;

3) Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 21/23), koji ima za cilj unapređenje kapaciteta inspekcija, a time i Inspektorata rada i efikasnije sprovođenje nadzora. Time će se posredno sprečiti narušavanje prava radno angažovanih lica, uključujući njihovu bezbednost i zdravlje (izostanak uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, osiguranje u slučaju povrede na radu. Sam Program ne sadrži ciljeve, odnosno mere se koje direktno odnose na pitanja bezbednosti i zdravlja na radu;

4) Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 119/23)4, koji je zanovan na analizi uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme na nacionalnom nivou u kojima je potrebno smanjiti nepovoljan efekat klimatskih promena. Između ostalih jedan od ključnih elemenata Programa je smanjenje negativnih efekata na zdravlje i bezbednost ljudi. U okviru Akcionog plana za sprovođenje koji obuhvata period od 2024. do 2026. godine sadržana je i mera unapređenja sistema praćenja posledica uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi i regulatornog okvir zaštite zdravlja i bezbednosti građana odnosno sistema prevencije zdravstvenih posledica kroz poboljšani sistem ranog upozoravanja za sve klimatske opasnosti. Ovom merom predviđena je izrada studije radi utvrđivanje metodologije za praćenje uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, uključujući jačanje kapaciteta zdravstvenih radnika za praćenje ovih uticaja, a zatim i uspostavljanje sistema za ovo praćenje. Konačno, u toku trajanja Programa predviđeno je unapređenje sistema ranog zdravstvenog upozoravanja za sve klimatske opasnosti po modelu saradnje između Instituta za javno zdravlje i RHMZ-a u slučaju toplotnih i hladnih talasa.

_______
3 http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2018/61/1/reg
4 pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/drugiakt/2023/119/1

2.2. Analiza pravnog okvira

U periodu sprovođenja Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine nastavljen je proces daljeg usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim okvirom EU, odnosno obavezama koje su proistekle iz Pregovaračkog poglavlja 19 - Socijalna politika i zapošljavanje.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Ipak, od svog usvajanja zakon je samo jednom bio predmet izmena i dopuna, 2015. godine kada su otklonjeni nedostaci u primeni i sprovelo dalje usklađivanje sa Direktivom Saveta 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu od 21. juna 1989. godine.

Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, pravni okvir čini još 60 podzakonskih akata. Tokom posmatranog perioda od 2018. do 2022. godine stupilo je na snagu 18 novih, odnosno izmenjenih i dopunjenih podzakonskih akata kojima su u nacionalno zakonodavstvo transponovane direktive ili je unapređen postojeći okvir.5

______
5 Uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri podzemnoj i površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina: 65/10-3, 159/20-20, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti: 94/20-5, Pravilnik o uslovima za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: 16/18-17, 5/22-3, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju elektromagnetskom polju: 111/15-38, 130/21-145, Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica: 111/13-5, 57/14-46, 126/14-47, 111/15-49, 113/17-192 (dr. zakon), 11/19-3, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju veštačkim optičkim zračenjima: 120/12-186, 29/13 (ispravka), 130/21-145, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci: 96/11-10, 78/15-24, 93/19-270, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju vibracijama: 93/11-30, 86/19-155, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima: 96/10-56, 115/20-46, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama: 106/09-13, 117/17-20, 107/21-43, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom: 106/09-10, 93/13-110, 86/19-155, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad: 23/09-24, 123/12-85, 102/15-33, 101/18-8, 130/21-144, Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu: 21/09-71, 1/19-27, Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju: 72/06-30, 84/06-44 (ispravka), 4/16-95, 106/18-18, 14/19-11, Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini: 72/06-26, 84/06-44 (ispravka), 30/10-178, 102/15-33, Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima: SFRJ 55/1969-1405, RS 109/21-61, Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima: 14/09-48, 95/10-9, 98/18-8.

U cilju sprovođenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon) doneti su pravilnici koji uređuju preventivne mere pri izlaganju buci, vibracijama, biološkim štetnostima, hemijskim materijama, elektromagnetskom polju, kao i niz pravilnika koji uređuje preventivne mere u drugim okolnostima. Takođe, bio je propisan program i način polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, o uslovima za izdavanje licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Prethodni zakonski okvir se suočavao sa nekoliko ograničenja i nedostataka. Prvo, okvir nije bio u potpunosti usklađen sa pravnim tekovinama EU (Okvirna Direktiva 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu i 23 posebne direktive) i posebnim konvencijama MOR-a koje je Republika Srbija ratifikovala. Drugo, pojedine odredbe prethodnog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu nisu bile usklađene sa odredbama drugih zakona. Konačno, uočeni su problemi u primeni i pravne praznine. Pojedine odredbe zakona bilo je neophodno precizirati, odnosno izvršiti pravno-tehničko usklađivanje, kako bi se primena tog instituta realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju, kao i većoj doslednosti u primeni.

Problemi u primeni prethodnog Zakona na koje su privredni subjekti najčešće ukazivali odnosili su se na sprovođenje postupka procene rizika i donošenje akta o proceni rizika, uvođenje novih instituta u režim zaštite zaposlenih, koji se prevashodno odnose na obezbeđivanje veće zaštite zdravlja i proširivanje kruga lica koja uživaju zaštitu, različito postupanje inspektora rada u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu iz razloga nepreciznih definicija (radno mesto) ili nepostojanja definicije lica koje se samozapošljava. Pojedina rešenja, odnosno odsustvo uređenja nekih pitanja stvorilo je negativne efekte u praksi. U delatnosti građevinarstva u slučaju izvođenja hitnih radova, kao što je na primer otklanjanje kvarova na elektroenergetskom objektu ili pucanje vodovodnih cevi, poslodavac nije mogao da prijavi radove i izradi elaborat o uređenju gradilišta zbog hitnog otpočinjanja i završetka izvođenja radova i time ispuni zakonsku obavezu prema kojoj je poslodavac koji izvodi radove na izgradnji objekta u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada najmanje osam pre početka rada. Takođe, prilikom izvođenja visokorizičnih radova kao što su radovi na visini, u dubini, u skučenom prostoru, Zakonom nije bila propisana obaveza izdavanja dozvola za rad, a najčešći uzroci smrtnih povreda na radu u 2020. godini bili su pad sa visine, udar padajućeg objekta, udar objekta koji se kreće, strujni udar, obrušavanje zemlje.

Iako je Zakonom bila propisana obaveza poslodavca da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad i slučajevi kada je dužan da izvrši osposobljavanje, kao i da osposobljavanje mora da bude prilagođeno specifičnostima radnog mesta i da se sprovodi po programu, čiji sadržaj poslodavac mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja, pojedina zakonska rešenja su nedostajala. Naime, nije bila propisana sadržina programa osposobljavanja što je u praksi dovelo do donošenja programa osposobljavanja različite sadržine. Takođe, nije bila propisana obaveza poslodavca da posebno osposobljava predstavnika zaposlenih za obavljanje aktivnosti predstavnika zaposlenih za bezbedan i zdrav rad. Konačno, nije bila propisana obaveza poslodavca da u slučaju teške ili smrtne povrede na radu, odnosno oštećenja zdravlja koje je nastalo prilikom izlaganja štetnostima izvrši dodatnu obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad na tim radnim mestima u organizacionoj jedinici gde se povreda dogodila.

Tokom izrade Strategije, usvojen je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 35/23) koji otklanja navedene nedostatke. Osnovna novina koju donosi novi Zakon jeste zahtevanje većeg stepena bezbednosti i zdravlja na radu koji poslodavci moraju da obezbede, a zaposleni da primenjuju mere bezbednosti i zdravlja na radu. Novi Zakon uvodi brojne nove pojmove: radna sredina; radilište; rad na visini; rad na dubini; ozbiljna, neizbežna i neposredna opasnost: novo značenje pojma radno mesto sa povećanim rizikom; rad od kuće; rad na daljinu itd. Takođe, Zakonom se uvodi viši nivo stručnosti stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, licenciranje svih fizičkih lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu i kontinuirano usavršavanje njihovog znanja. Novim Zakonom propisano je izdavanje dozvola za rad prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije i u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost. Ovom odredbom uvedena je novina prema kojoj se zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova uvodi obaveza izdavanja dozvole za rad radi preciziranja uslova koje treba ispuniti, kao i mera za bezbedan i zdrav rad koje treba primeniti pre, u toku i posle završenog rada, a u okolnostima da one nisu prepoznate u opisima poslova i Aktu o proceni rizika.

S obzirom na izuzetan rizik sa kojima su suočeni zaposleni u sektoru građevinarstva, novim Zakonom preciziraju se obaveze poslodavca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti. Svaki od poslodavaca izvođača radova je dužan da sačini elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri neprekidno, i da početak rada prijavi nadležnoj inspekciji rada. Novi Zakon takođe, propisuje nove obaveze poslodavcima u slučaju teške ili smrtne povrede na radu, da najkasnije u roku od osam od nastanka povrede obezbedi dodatnu obuku zaposlenima na tim radnim mestima. Poslodavac takođe mora zaposlenog na njegov zahtev da uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda. Novina u Zakonu je propisivanje obaveze inspektora rada da zabrani rad na gradilištu kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog. Zabrana rada izriče se investitoru za celo gradilište i traje dok traju okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, najmanje tri, a najviše 30 u zavisnosti koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu.

Kako je oblast bezbednosti i zdravlja na radu multidisciplinarnog karaktera pravni osnov sadržan je u više zakona i podzakonskih akata. U nastavku su navedeni najvažniji propisi, dok su svi relevantni propisi dati u fusnoti.

1) Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US,113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), kao opšti propis u oblasti rada, uređuje zaključivanje ugovora o radu i drugih ugovora o radnom angažovanju, radno vreme i druga prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i drugih radno angažovanih lica iz rada i po osnovu rada, kao i druge uslove rada, osim uslova kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu. Zakonom o radu propisano je, takođe, da je poslodavac dužan da obezbedi uslove rada i organizuje rad kako bi se obezbedili uslovi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu. Takođe, propisuje i prava i obaveze zaposlenih u pogledu bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu.

2) Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18), kojim se uređuje sadržina, vrste i oblici i postupak inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor.

3) Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 25/19), kojim je utvrđeno, između ostalog, i pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, koja obuhvata zdravstvenu zaštitu u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti i koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.

4) Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04 - US; 84/04 - dr. zakon; 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06 - US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 - US, 86/19, 62/21 i 76/23). Taj zakon uređuje prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju takođe je utvrđeno šta se, u smislu tog zakona, smatra povredom na radu i šta su profesionalne bolesti i uređuju se prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

5) Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 32/13), koji uređuje podsticaje za zapošljavanje osoba sa invaliditetom radi stvaranja uslova za njihovo ravnopravno uključivanje na tržište rada, procenu radne sposobnosti, profesionalnu rehabilitaciju, obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, uslove za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom i druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

6) Zakon o agencijskom zapošljavanju ("Službeni glasnik RS", broj 86/19), koji uređuje zaštitu prava zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, jednak tretman ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, način i uslove ustupanja zaposlenih i dr.

7) Zakon o zapošljavanju stranaca ("Službeni glasnik RS", br. 128/14, 113/17, 50/18, 31/19 i 62/23), koji uređuje uslove i postupke za zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za zapošljavanje i rad stranaca u Republici Srbiji. Stranac koji se zapošljava u Republici Srbiji u skladu sa tim zakonom, ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i njeni državljani, ako su ispunjeni uslovi u skladu sa zakonom;

8) Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 50/18). Tim zakonom se, zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u određenim delatnostima, uređuje pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera u pojedinim delatnostima određenim u skladu sa ovim zakonom u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sezonski poslovi), u skladu sa propisom kojim se propisuje klasifikacija delatnosti. Uslovi za bezbednost i zdravlje na radu odnose se na upoznavanje sezonskog radnika sa svim rizicima i promenama rizika koji bi mogli uticati na bezbednost i zdravlje na radu, a posebno o rizicima povezanim sa procesom rada koji mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje sezonskog radnika i načinom i merama za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru i merama pružanja prve pomoći i o licima koja ih sprovode.

9) Zakon o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS", br. 111/09, 20/15, 87/18 i 87/18 - dr. zakoni), kojim se, između ostalog, uređuju pitanja obuka iz oblasti zaštite od požara.

10) Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12, 25/15), kojim se uređuju pitanja integrisanog upravljanja hemikalijama, klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija i druga pitanja.

11) Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21 i 62/23), uređuju se uslovi i način uređenja prostora, način i uslovi izgradnje objekata i druga pitanja od značaja za planiranje prostora i izgradnju objekata. Ovaj zakon je veoma važan sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu i usaglašenosti sa propisima iz ove oblasti, posebno imajući u vidu da su u Zakon prenete Direktive Saveta 89/391/EEZ od 12. juna 1989. godine o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu i Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 92/57/EEZ od 24. juna 1992. godine o minimalnim zahtevima za BZR na privremenim ili pokretnim gradilištima.

12) Zakonom o dualnom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 101/17, 6/20 i 76/23), kojim se uređuju sadržaj i način ostvarivanja dualnog obrazovanja, uzajamna prava i obaveze učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika, škole i poslodavca, materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika, kao i druga pitanja od značaja za dualno obrazovanje. Odredbe tog zakona primenjuju se na deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja za obrazovne profile u trajanju od tri, odnosno četiri godine i majstorsko i specijalističko obrazovanje, kao i obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, u skladu sa zakonom.

13) Uredba o utvrđivanju opasnog rada za decu ("Službeni glasnik RS", broj 53/17).

14) Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 14/19), kojim se utvrđuje lista profesionalnih bolesti.

15) Pravilnik o bezbednosti mašina ("Službeni glasnik RS", br. 58/16 i 21/20), koji uređuje bitnije zahteve za zaštitu zdravlja i bezbednosti koji se odnose na projektovanje i izradu mašina, kao i druge zahteve i uslove koji moraju biti ispunjeni za njihovo stavljanje na tržište i/ili upotrebu.

16) Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih ("Službeni glasnik RS", broj 102/16), kojim se propisuju zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka oštećenja zdravlja mladih na radu, a naročito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem.

17) Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete ("Službeni glasnik RS", broj 102/16), kojim se propisuju zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene mera za bezbedan i zdrav rad sa ciljem sprečavanja, otklanjanja i smanjenja na najmanju moguću meru rizika po bezbednost i zdravlje zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete.

2.3. Međunarodni okvir

Pravni okvir za bezbednost i zdravlje na radu u Republici Srbiji zasnovan je na međunarodnim standardima (pravnom okviru EU i konvencijama MOR) koji su ustanovljeni na primeni principa prevencije od povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog koji se sprovode pre početka rada na radnom mestu i u radnoj okolini.

Ključni okvir EU predstavlja Direktiva Saveta 89/391/EEZ od 12. juna 1989. godine, o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu, kao i ostale posebne direktive donete po osnovu člana 16. te direktive. Pored te direktive pojedinačne direktive uređuju specifična pitanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Te direktive prilagođavaju principe okvirne direktive na primer za specifične zadatke (npr. ručno rukovanje teretom), specifične opasnosti (npr. izlaganje opasnim supstancama ili fizičkim agensima), specifična radna mesta i sektore (npr. privremena radna mesta, industrija rudarstva), specifične grupe zaposlenih (npr. trudnice, mladi radnici, radnici sa ugovorom o radu na određeno vreme) i određene aspekte u vezi sa poslova (npr. organizacija radnog vremena). Navedene direktive takođe su transponovane u domaće zakonodavstvo. Ipak, okvirna direktiva nastavlja da se primenjuje na sve oblasti obuhvaćene pojedinačnim direktivama. Tamo gde pojedinačne direktive sadrže strožije i specifičnije odredbe, te posebne odredbe imaju prednost u primeni.

Aktivnosti usaglašavanja i transponovanja neophodno je nastaviti s obzirom da već doneti propisi nisu u potpunosti usaglašeni sa direktivama, kao i zbog činjenice da EU menja direktive koje je donela, a istovremeno donosi nove zbog uvođenja novih tehnologija i procesa rada.

Drugi ključni akti EU obuhvataju Evropsku socijalnu povelju i Smernice za procenu rizika iz 1996. godine.

Konačno, Evropska komisija je usvojila Strateški okvir za zdravlje i bezbednost za period 2021-2027. kojim se utvrđuju ključni prioriteti i aktivnosti za unapređenje zdravlja i bezbednosti radnika. Strateški okvir fokusiran je na:

1) predviđanje i upravljanje promenama u kontekstu zelene, digitalne i demografske tranzicije;

2) bolju prevenciju povreda na radu i profesionalnih bolesti te smanjenje povreda sa smrtnim ishodom na nulu (Vision Zero);

3) povećanje spremnosti za odgovor na zdravstvene krize.

Međunarodna organizacije rada (MOR) je primarni subjekt u kreiranju međunarodnog radnog zakonodavstva. Međunarodni standardi rada donose se u formi konvencija ili preporuka i regulišu osnovna prava zaposlenih poput slobode udruživanja, prava organizovanja, kolektivnog pregovaranja, ukidanja prinudnog rada, jednakosti u pružanju šansi i tretmana, kao i drugih standarda koji regulišu uslove koji se odnose na čitav spektar pitanja iz oblasti radnog prava. Republika Srbija je članica MOR-a od njenog osnivanja 1919. godine. Međunarodne konvencije koje donosi MOR u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavljaju najvažnija zakonodavna akta o ovoj materiji. U njima su propisani najznačajniji standardi, pre svega za područje tehnike, zdravstva i prava koji su u neposrednoj vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu. Republika Srbija je do danas u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ratifikovala, odnosno potvrdila veliki broj konvencija MOR-a u vidu zakona čije su norme direktno implementirane u nacionalno zakonodavstvo iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i kao takve se neposredno primenjuju.

Ključne Konvencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su:

1) Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini, usvojena 22. juna 1981. godine (osnovna konvencija);

2) Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, usvojena 20. juna 1988. godine;

3) Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 184 bezbednost i zdravlje u poljoprivredi, usvojena 21. juna 2001. godine;

4) Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu, usvojena 15. juna 2006. godine (osnovna konvencija);

5) Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 81 o inspekciji rada, usvojena 11. jula 1947. godine;

6) Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Ujedinjenih nacija ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 71/71) i Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 5/23).

2.4. Analiza upravljačko-organizacionog okvira

2.4.1. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu

Kako bi se ustanovio funkcionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa direktivama EU u Republici Srbiji je formirana Uprava za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Uprava) koja funkcioniše kao poseban organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za rad.

Uprava ima ključnu ulogu u pogledu izrade propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i davanju mišljenja za njihovu primenu. Uprava takođe vrši i niz drugih poslova uključujući: praćenje i ocenjivanje stanja bezbednosti i zdravlja na radu i pripremanje stavova za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa; pružanje stručne pomoći u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih; analizu uzroka i pojava koji za posledicu imaju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom; organizovanje polaganja stručnih ispita; vršenje nadzora nad radom pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i pripremanje predloga rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci, o čemu se vodi evidencija; prikupljanje i analizu podataka o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje utiču na zdravlje zaposlenih; obavljanje informaciono-dokumentacione delatnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih.

Uprava, takođe: organizuje savetovanja, edukacije zaposlenih, poslodavaca, savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr.; objavljuje različite materijale i informiše javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; podstiče obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, stara se o dodeli nacionalnih priznanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju promovisanja dobre prakse.

U Upravi je zaposleno devet lica.

2.4.2. Inspektorat za rad

Ključnu ulogu u sprovođenju nadzora nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu ima Inspektorat za rad, organ u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Pored nadzora nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, inspekcija rada vrši nadzor i nad primenom drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim merama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, standarda i opšte priznatih mera u delu kojim se uređuju pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Inspektorat za rad, obavlja inspekcijske poslove i sa njima povezane stručne poslove u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu koji se odnose na: redovni, vanredni, dopunski i kontrolni nadzor, inspekcijski nadzor povodom smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu, utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, kao i druge poslove određene zakonom.

U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnost da preduzima radnje kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, korišćenje i održavanje sredstava za rad, lične zaštitne opreme, hemijske materije i dr., kao i da: 1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju i po potrebi istu fotografiše, fotokopira ili skenira radi ulaganja u spise predmeta; 2) izvrši uvid u ličnu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom, sasluša i uzima izjave od zatečenih lica, odgovornih i zainteresovanih lica; 3) pregleda sredstva za rad, ličnu zaštitnu opremu i druga sredstva koja se koriste u radnom procesu ili su na bilo koji način povezana sa radnim procesom; 4) fotografiše i snima radno mesto, sredstva za rad, radnu sredinu u kojoj se vrši inspekcijski nadzor i drugo od značaja za vršenje inspekcijkog nadzora; 5) nalaže merenja koja obavlja druga stručna organizacija kada poslodavac samostalno ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to; 6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na najefikasniji način; 7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom stanju; 8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom.

Inspektorat za rad u svom sastavu ima 25 odvojenih odeljenja, odseka i grupu inspekcije rada u upravnim okruzima, 2 odeljenja inspekcije rada u gradu Beogradu, kao i jedno odeljenje i jedan odsek u sedištu Inspektorata za rad.

Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je u primeni od 4. decembra 2023. godine, u Inspektoratu za rad je sistematizovano 281 radno mesto, od kojih 270 radnih mesta inspektora rada, odnosno povećan je broj sistematizovanih radnih mesta inspektora rada za 3.

Prema podacima Agencije za privredne registre trenutno je registrovano 450.424 privrednih subjekata (137.970 privrednih društava i 312.454 preduzetnika) za čiju kontrolu sprovođenja zakona u oblasti rada je nadležna inspekcija rada. Takođe, od 30. jula 2015. godine, kada su stupile na snagu odredbe Zakona o inspekcijskom nadzoru koje se odnose na kontrolu neregistrovanih subjekata, inspekcija rada je nadležna da kontroliše i sve neregistrovane subjekte.

Konstantno povećanje broja privrednih subjekata, kao i sve veći broj zakonskih i podzakonskih akata koje poslodavci treba da primenjuju, a nad čijim sprovođenjem nadzor vrše inspektori rada, svakako zahteva adekvatan broj inspektora rada i adekvatnu tehničku opremljenost inspekcije rada, a radi efikasnog i efektivnog nadzora, kako bi se zaštitila prava zaposlenih i obezbedilo dosledno sprovođenje propisa u oblasti rada. Trenutni kadrovski kapaciteti i tehnička opremljenost inspekcije rada omogućuju punu kontrolu sprovođenja propisa u oblasti rada, a dosledniju primenu i efikasniji nadzor svakako bi pospešio veći broj inspektora rada i bolja tehnička opremljenost.

Prema Funkcionalnoj analizi republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta iz 2019. godine, postojeći kadrovski kapaciteti Inspektorata za rad koji vrši nadzor nad primenom propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu nisu bili dovoljni u odnosu na tada sistematizovan broj od 267, i popunjen broj od 247 inspektora rada, dok je za normalno obavljanje poslova iz nadležnosti inspekcije potrebno 307 inspektora, odnosno za 40 više od tada sistematizovanog broja inspektora rada. U Inspektoratu za rad u 2022. godini ukupno je bilo 229 zaposlenih, od kojih 214 inspektora rada.

U 2023. godini, usvojen Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 21/23), sa Akcionim planom za sprovođenje Programa za suzbijanje sive ekonomije 2023-2024. Navedenim Akcionim planom je utvrđen Posebni cilj 1: Jačanje kapaciteta inspekcija i prekršajnih sudova, a u okviru mere 1.2: Unapređenje efikasnosti rada inspekcija i inspekcijske prakse, utvrđena je aktivnost 1.2.1: Izrada analize o reorganizaciji i objedinjavanju inspekcija.

Akcionim planom za Poglavlje 19 uveden je cilj od 360 inspektora rada u Inspektoratu za rad, a novi rok prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) za realizaciju ovog cilja je četvrti kvartal 2025. godine.

Inspektorat za rad kontinuirano raspisuje javne konkurse radi popunjavanja upražnjenih radnih mesta inspektora rada, koja su prevashodno nastala zbog odlaska inspektora rada u penziju.

S obzirom na visoku prosečnu starost i veliki odliv inspektora rada, prevashodno zbog odlaska u penziju, kao i na tempo angažovanja novih inspektora, nije došlo do ispunjenja broja potrebnih inspektora koji je utvrđen Funkcionalnom analizom republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta. Naime, u Inspektoratu za rad Republike Srbije u 2020. godini bilo je ukupno 218 zaposlenih, od čega 203 inspektora rada. Stoga je neophodno jačati kapacitete Inspektorata, posebno u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Jačanje administrativnih kapaciteta inspektora rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sprovodi se edukacijom inspektora rada u cilju unapređenja i razvoja stručnih kompetencija na sve relevantne teme vezane za inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i izradom instrukcija za vršenje inspekcijskih nadzora u cilju ujednačenog postupanja inspektora rada, naročito imajući na umu da je u primeni novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

Svakako, jačanje kapaciteta inspektora rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, postiže se i unapređenjem tehničkih kapaciteta inspekcije rada (službena vozila, desktop i laptop računari, štampači, skeneri i drugo).

Inspektorat za rad je izradio instrukcije o postupanju inspektora rada prilikom vršenja inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, za vršenje inspekcijskog nadzora u delu koji se odnosi na sprovođenje postupka procene rizika i donošenje akta o proceni rizika, za vršenje inspekcijskog nadzora povodom smrtne, teške povrede na radu sa smrtnim ishodom, kolektivne i teške povrede na radu, u vezi vršenja inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad.

Tokom realizacije tvining projekat "Podrška i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i inspekcije rada u Republici Srbiji", uz finansijsku podršku Evropske unije iz sredstava IPA 2014, izvršena je analiza interne dokumentacije, upravljačkih alata i procesa Inspektorata za rad i izrađena je Strateška metodologija za inspektore rada o efikasnom otkrivanju rada "na crno", Vodič za inspekcijski nadzor u poljoprivredi, kao i Priručnik za efikasnu kontrolu na gradilištima.

U okviru tvining projekta obučeno je 20 inspektora rada po sistemu trening trenera na teme: trenerske veštine; zahtevi za bezbednost i zdravlje na radnom mestu i pri korišćenju opreme za rad, obezbeđivanje i korišćenje lične zaštitne opreme; nadzor na gradilištu, azbest, bezbednosne oznake; hemikalije, eksplozivi, ateks zahtevi, kancerogeni, mutageni i biološki agensi; nadzor u poljoprivredi, ručno manipulisanje teretom, buka i vibracije; procena rizika, novine u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, organizacija bezbednosti i zdravlja na radu; psihosocijalni aspekti rada, stres na radu i uslovi rada, rad na crno i teme iz oblasti radnih odnosa.

Formirana je Pilot učionica koja ispunjava zahteve interaktivnog prostora, prilagođenog za edukaciju inspektora rada, koja je omogućila obuku inspektora rada i postepenu primenu Sistema obrazovanja i obuke Inspektorata za rad, koji je razrađen u okviru tvining projekta. Priritet predstavljaju obuke novozaposlenih inspektora rada na teme iz domena nadležnosti inspekcije rada.

Takođe, Inspektorat za rad, na godišnjem nivou, organizuje i realizuje trodnevna savetovanje za inspektore rada. Na savetovanjima učestvuje veliki broj inspektora rada koji se kreće i do 150. Na savetovanjima se bliže predstavljaju novi zakoni i podzakonski akti iz nadležnosti inspekcije rada, a teme seminara su i druga aktuelna pitanja u vezi propisa i inspekcijskog nadzora nad primenom propisa iz oblasti rada.

U Izveštajima o radu Inspektorata za rad za 2021, 2022. i 2023.godinu, koji su objavljeni na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/ostalo?page=9) date su informacije o pojedinim edukacijama koje su pohađali inspektori rada.

2.4.3. Savet za bezbednost i zdravlje na radu

Savet za bezbednost i zdravlje na radu obrazovan je Odlukom o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu ("Službeni glasnik RS", br. 40/05 i 71/07). Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu su da: daje inicijative za donošenje propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu u ovoj oblasti, inicira preventivnu politiku po svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Tokom perioda sprovođenja strategije, Savet se povremeno sastajao kako bi razmatrao stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa predlozima za unapređenje. Savet je bio aktivan u prvom periodu sprovođenja Strategije, kada su održane tri sednice (dve u 2018. godini i jedna u 2019. godini). Strategijom je potrebno predvideti aktivnosti kako bi se obezbedilo redovno zasedanje saveta, odnosno kako bi se uspostavio okvir koji obezbeđuje adekvatan socijalni dijalog, te kako bi se inicirale preventivne mere.

2.4.4. Socijalno-ekonomski savet

Socijalno-ekonomski savet je osnovan u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja časopisa, brošura i drugih publikacija iz delokruga svog rada.

Socijalno-ekonomski savet razmatra pitanja: razvoja i unapređivanja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije i produktivnosti, privatizacije i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, demografskih kretanja i druga pitanja u skladu sa aktima Socijalno-ekonomskog saveta.

Savet je takođe imao aktivnu ulogu u izradi Nacrta zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Savet je razmotrio Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i dao pozitivno mišljenje. Konačno, izuzetno važnu ulogu ima radno telo Saveta koje se bavi oblašću bezbednosti i zdravlja na radu.

2.4.5. Službe medicine rada6

Medicina rada, kao multidisciplinarna oblast, je povezana direktno i indirektno sa više ministarstava. Najdirektnije veze su sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Medicina rada predstavlja deo zdravstvenog sistema, u nadležnosti Ministarstva zdravlja koje propisuje delokrug rada, organizaciju, uslove za obavljanje delatnosti iz ove oblasti na različitim nivoima i vođenje evidencije. Ipak, najveći deo propisa koji uređuju specifičnu aktivnost medicine rada donosi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Institut za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", je telo koje se nalazi na vrhu, dok su Zavodi za medicinu rada uglavnom izgubili svoju ulogu koju su imali u prošlosti. Najveći broj službi medicine rada je ugašen a umesto njih su otvorene ustanove u privatnom vlasništvu, Zavodi za zdravstvenu zaštitu radnika i privatne ambulante medicine rada. Prema raspoloživim podacima Ministarstvo zdravlja odobrava sve manji broj specijalizacija medicine rada tako da je ukupan broj specijalizanata medicine rada u Srbiji 17. Starosna struktura specijalista medicine rada u Srbiji je nepovoljna jer je najveći broj specijalista pred penzijom. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut" raspolaže samo podacima o broju usluga koje se nalaze u šifarniku usluga i samo podatke državnih ustanova medicine rada tako da se na osnovu tih podataka ne može sagledati ni broj ni spektar usluga medicine rada u Srbiji.

Medicina rada u Republici Srbiji je do 2006. godine bila u procesu tranzicije - prelaska sa starog modela, jedinstva preventive i kurative, na novi model koji je dominantno zasnovan na preventivnim aktivnostima. Odlukom Ministra zdravlja 2006. godine naloženo je svim direktorima Domova zdravlja u Srbiji da preraspodele specijaliste medicine rada u jedinice koje bi se same finansirale ili da im alternativno ponude prelazak u izabrane lekare. Od 586 specijalista medicine rada samo mali broj njih se bavi preventivnim aktivnostima (prema nezvaničnim podacima od 81-116). U najvećem broju domova zdravlja došlo je do kompletnog gašenja službi medicine rada. U međuvremenu, došlo je do porasta aktivnosti privrede i enormnog porasta zahteva poslodavaca za uslugama medicine rada na koje domovi zdravlja nisu mogli adekvatno da odgovore. Sve ovo dovelo je do osnivanja velikog broja privatnih ustanova medicine rada.

______
6 O pravnom okviru i drugim aspektima organizacije u Srbiji v. Bulat (2018).

2.4.6. Unija poslodavaca Srbije

U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Unija poslodavaca Srbije, aktivno učestvuje u postupku donošenja Zakona, podzakonskih propisa, strateških dokumenata i pratećih akata sistema bezbednosti i zdravlja na radu.

Na nivou Unije poslodavaca Srbije formirano je radno telo za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu, a poseban deo stručne službe Unije bavi se pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Cilj Unije poslodavaca Srbije je, između ostalog, podizanje svesti poslodavaca o značaju bezbednih i zdravih uslova rada, kao i podizanje opšte i poslovne kulture odnosno nacionalne kulture prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Radi ostvarenja ovog cilja Unija poslodavaca Srbije samostalno ili u saradnji sa zainteresovanim stranama i partnerima organizuje i učestvuje u brojnim aktivnostima i obukama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Obuke su posvećene postupku procene rizika za sektor malih i srednjih preduzeća.

2.4.7. Savez samostalnih sindikata Srbije

Savez samostalnih sindikata Srbije usvojio je Rezoluciju o bezbednosti i zdravlju na radu, a zajedno sa ostalim socijalnim partnerima potpisnik je Deklaracije o bezbednosti i zdravlju na radu.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije kao najstarijoj sindikalnoj organizaciji u Srbiji, posebna pažnja se se poklanja oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pa je u okviru službe opštih poslova formiran poseban stručni tim za bezbednost i zdravlje na radu, a granski sindikati formirali su posebna radna tela za bezbednost i zdravlje na radu.

Savez samostalnih sindikata Srbije neprekidno vodi aktivnosti da se sva prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, što znači da se prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu uređuju kolektivnim ugovorom. Zbog toga je Savez samostalnih sindikata Srbije pripremio ogledni primerak kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca, koji treba da posluži, pre svega, kao pomoć predstavnicima sindikata ali i predstavnicima poslodavaca, kao smernica i pomoć u pregovorima socijalnih partnera i zaključivanju kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Takođe, pojedinačno ili zajedno sa socijalnim partnerima Savez samostalnih sindikata Srbije i granski sindikati vrše kontinuirano edukaciju članova sindikata o bezbednosti i zdravlju na radu.

2.4.8. Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"

Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" u svojoj programskoj orijentaciji, kao jednu od značajnih aktivnosti, utvrdili su konkretne aktivnosti na kontinuiranom unapređivanju bezbednosti i zdravlja na radu. Te aktivnosti UGS "Nezavisnost" sprovode, pre svega, kroz delovanje Odbora za bezbednost i zdravlje na radu UGS NEZAVISNOST i formiranih odbora za bezbednost i zdravlje na radu na nivou granskih sindikata.

Ujedinjeni granski sindikati "UGS" posebnu pažnju posvećuju: aktivnostima na razvijanju kvalitetne i efikasne saradnje sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektoratom za rad, sa ciljem unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu; primeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i pratećih normativnih akata, kojima se zaokružuje ova oblast; učešću u tripartitnim i bipartitnim telima o bezbednosti i zdravlju na radu; aktivnostima na promovisanju i primeni u praksi Deklaracije Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije o bezbednosti i zdravlju na radu; izradi kolektivnih ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu; promotivnim aktivnostima i organizovanju kampanja za smanjenje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, posebno u pojedinim granama delatnosti gde su one najčešće (građevinarstvo, hemijska industrija, poljoprivreda, zdravstvo i dr.); konstituisanju i funkcionisanju odbora za bezbednost i zdravlje na radu; pripremi i izradi propagandnog materijala o bezbednosti i zdravlju na radu; edukaciji i osposobljavanju članstva za pravilno i efikasno delovanje vezano za bezbednost i zdravlje na radu.

2.4.9. Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu

Osnove organizovanja i delovanja Udruženja zasnivaju se na sledećim ciljevima, a između ostalog da: razvija, podstiče i pomaže aktivnosti svih zainteresovanih na stalnom i sistematskom poboljšavanju i unapređivanju bezbednosti i zdravlja na radu i uslova rada; prati i sagledava probleme oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i u okviru svoje aktivnosti pokreće i predlaže mere zainteresovanim i nadležnim organima, institucijama i organizacijama za njihovo rešavanje; pokreće inicijativu za zakonodavno uređenje oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; informiše nadležne organe, institucije, asocijacije poslodavaca, zaposlenih i drugih organizacija zaposlenih o merama koje imaju za cilj razvoj saradnje socijalnih partnera i razmenu mišljenja i iskustava o bezbednosti i zdravlja na radu i o pozitivnim i negativnim iskustvima iz prakse; organizuje različite vidove savetovanja i edukacija, širi saznanja i informacije o bezbednosti i zdravlju na radu, kao o metodama i sredstvima prevencije široj javnosti.

3. ANALIZA STANJA

3.1. Analiza stanja i kretanja povreda na radu i profesionalnih bolesti7

U Republici Srbiji evidentno je postojanje nekoliko metodoloških pristupa koji se primenjuju pri evidentiranju, obradi i evaluaciji podataka o povredama na radu. Od 2019. godine povrede na radu se analiziraju prema novoj metodologiji koja je usklađena sa ESAW metodologijom.8 Primenom navedene metodologije omogućeno je upoređivanje podataka zemalja članica i analiza povreda na radu sa zemljama članicama EU. Uvid u jedinstvenu bazu podataka omogućava ne samo pregled uporedivih podataka o povredama na radu, već i praćenje trendova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i samim tim preduzimanje adekvatnih preventivnih mera za sprečavanje povreda.

U Tabeli 1. prikazani su podaci dobijeni na osnovu izveštaja koji su dostavili poslodavci Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.9 Podaci ukazuju da je došlo do povećanja broja povreda u svim kategorijama u odnosu na 2018. godinu.

_______
7 Povredom na radu, koja je definisana članom 22. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. U slučaju kada se dogodi teška, smrtna ili kolektivna povreda na radu ili povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri uzastopna radna dana, poslodavac je dužan da istu prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova najkasnije u roku od 24 časa, od njenog nastanka.
8 Pregled metodologije dostupan je na https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-manuals-and-guidelines/-/KS-RA-12-102. Prethodni pristup evidencije o povredama na radu u Republici Srbiji nije vođena prema Evropskoj metodologiji povreda na radu nije bilo moguće obezbediti potpunu uporedivost podataka.
9 Obaveza dostavljanja izveštaja o povredama na radu propisana je članom 7. Pravilnika o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/06, 84/06 - ispravka, 4/16, 106/18 i 14/19).

Tabela 1: Pregled povreda prema težini (smrtne, teške i lake povrede)

Težina povrede	2018*	2019	2020	2021	2022	2023
Smrtne povrede na radu	7	14	11	12	11	14
Teške povrede na radu	788	1.233	1.226	1.289	1.127	1.308
Teške povrede (pri dolasku, odlasku sa posla)	522	597	435	487	596	612
Lake povrede	9.087	11.462	8623	9.487	10.958	11.472
Ukupno:	10.404	13.306	10.295	11.275	12.692	13.406

Izvor: Uprava za bezbednost i zdravlje na radu
* Od 2019. godine povrede na radu se analiziraju prema novoj metodologiji koja je usklađena sa ESAW metodologijom

Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Inspektorata za rad takođe ukazuju da je broj povreda sa različitim ishodima znatno veći od broja dobijenog na osnovu izveštavanja poslodavaca. Tabela 2. prikazuje Pregled povreda prema težini registrovanih u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Razlika ukazuje na problem u izveštavanju, odnosno neprijavljivanja povreda što ograničava upotrebnu vrednost podataka koje prikuplja Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.

Tabela 2: Pregled povreda prema težini (smrtne, teške i lake povrede)

Težina povrede	2018	2019	2020	2021	2022	2023
Smrtne povrede na radu	40	36	34	45	64	39
Teške povrede na radu	3.719	3.930	3.115	3.455	3.472	3.661
Lake povrede		19.028	15.945	17.558	18.328	19.210
Ukupno:	3.759	22.994	19.094	21.058	21.864	22.910

Izvor: Republički fond za zdravstveno osiguranje

Tabela 3: Broj izvršnih inspekcijskih nadzora u slučaju smrtne povrede, teške povrede sa smrtnim ishodom, kolektivnih, teških i lakih povreda

Težina povrede	2018*	2019	2020	2021	2022	2023
Smrtne povrede na radu	24	33	31	44	26	22
Teške povrede sa smrtnim ishodom	29	16	12	17	21	18
Smrtne i teške povrede sa smrtnim ishodom	53	49	43	61	47	40
Kolektivne povrede	15	23	15	19	16	25
Teške povrede	779	819	798	957	844	886
Lake povrede	61	93	35	59	75	88
Ukupno:	847	891	856	1.047	907	1.039

Izvor: Izveštaji o radu Inspektorata za rad10

Tabela ukazuje na značajne godišnje varijacije prema težini povreda.

Tokom 2019. i 2020. godine, došlo je do značajnog rasta inspekcijskih nadzora usled povreda sa smrtnim ishodom. U periodu od 2013. do 2017. (period važenja prethodne strategije) prosečan broj takvih nadzora iznosio je 39. U 2023. godini izvršena su 22 inspekcijska nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 18 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, odnosno 40 lica je izgubilo život usled smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.11 U periodu od 2018. do 2023. godine, prosek je iznosio 48.8, što predstavlja povećanje od 25.1%.

Ipak, treba imati u vidu da je u istom periodu došlo do značajnog rasta zaposlenosti, te da je u odnosu na apsolutne promene tako posmatrano pokazatelj stopa učestalosti povoljniji. Naime, metodologija ESAW koristi dve vrste pokazatelja: broj povreda - apsolutni pokazatelj i stopu učestalosti (incidence rate) - relativni pokazatelj. Prilikom obračuna učestalosti, broj povreda posmatra se u odnosu na referentnu populaciju (broj zaposlenih odnosno lica koja su izložena riziku od povreda na radu). Grafikon 1 pokazuje (nestandardizovanu) stopu učestalosti smrtnih povreda u Republici Srbiji u odnosu na članice EU i prosek EU za 2020. godinu. U 2022. godini referentna populacija za Srbiju data je prema podacima Ankete o radnoj snazi i nju čini 2.888.700 zaposlenih.12 Time stopa učestalosti iznosi 1.6 na osnovu podataka RFZO, odnosno 2.18 na osnovu podataka Inspektorata za rad (uključivanjem teških povreda sa smrtnim ishodom i kolektivnih povreda).

Srbija se u zavisnosti od godine kreće blizu proseka EU (1.77 na 100.000 zaposlenih). Ipak, učestalost je znatno viša u odnosu na zemlje u kojima je stopa učestalosti ispod jedan, ali i znatno ispod zemalja u kojima je stopa iznad jednog lica na 100.000 zaposlenih. Treba napomenuti da su povrede na radu sa smrtnim ishodom relativno retki slučajevi, tako da stopa učestalosti može znatno da varira na godišnjem nivou.

_______
10 Prikazani su nadzori samo u slučaju povreda sa smrtnim i teškim ishodom. Izveštaj je dostupan na https://inspektor.gov.rs/cms/documents/35470/0
11 Izveštaj Inspektorata za rad za 2023. godinu.
12 Anketa o radnoj snazi 2022. godine dostupna je na https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20231047.pdf

Grafikon 1: Stopa učestalosti smrtnih povreda na radu 2021 (fatal accidents)

Izvor: Za EU Eurostat https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/hsw_n2_02/default/table?lang=en

U pogledu stope učestalosti povreda na radu bez smrtnog ishoda situacija je na osnovu podataka RFZO nepovoljnija. Naime, prosek EU za 2021. godinu iznosio je 1.516 povreda na 100.000, pri čemu je raspon stopa među državama članicama značajno varirao. Ipak, i zemlje EU se poput Srbije suočavaju sa problemom neprijavljivanja. Postoji više uzroka ovog problema čiji značaj varira od države do države - komplikovan proces prijavljivanja, neadekvatni podsticaji prijavljivanja povreda na radu, neobavezujuće zakonske obaveze za poslodavce, i dr. Ipak, okolnosti u slučaju učestalosti povreda na radu sa smrtnim ishodom su drugačije jer je mnogo teže izbeći njihovo prijavljivanje, te su podaci načelno uporedivi.

Poređenja radi, u Srbiji stopa učestalosti za povrede na 100.000 zaposlenih na radu bez smrtnog ishoda u 2021. godini iznosi 748 ukoliko se primenjuju podaci RFZO, dok bi ova stopa bila značajnije potcenjena (ukoliko bi se koristili podaci Uprave za bezbednosti i zdravlja na radu (333), zbog pomenutog problema sa neprijavljivanjem povreda. Stoga prilikom poređenja sa drugim zemljama, kao i izbora pokazatelja ostvarenja ciljeva Strategije treba uzeti u obzir ograničenu uporedivost kod ovog tipa povreda.

Grafikon 2: Stopa učestalosti povreda na radu bez smrtnog ishoda za 2021. godinu (non-fatal accidents)

Izvor: Za članice EU Eurostat https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/hsw_n2_01/default/table?lang=en

Podaci za Republiku Srbiju nisu uključeni u bazu podataka Međunarodne organizacije rada, što otežava poređenje Srbije sa zemljama van EU.13 Podaci MOR, takođe ukazuju na značajna odstupanja prijavljenog od stvarnog stanja i u slučaju drugih zemalja.

Procenjeni društveni troškovi povreda i bolesti na radu u 2019. godini u Evropskoj uniji iznosili su 467 milijardi evra.14 Izveštaji za sledeće godine nisu reprezentativni zbog pandemije COVID-19.

Za Srbiju ne postoji pouzdana procena društvenih troškova usled povreda i bolesti na radu. Imajući u vidu prethodne pokazatelje, za Srbiju gruba aproksimacija na osnovu procenjenih troškova na nivou EU, koji iznose 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda iznosi oko 1,7 milijardi evra za 2021. godinu, pri čemu je ovaj iznos verovatno bliži donjoj granici.

Treba napomenuti da je prikazana samo nestandardizovana stopa učestalosti za Republiku Srbiju, nisu obračunate standardizovane vrednosti ovog pokazatelja. Naime, stope učestalosti se razlikuju između ekonomskih sektora usled različitih stepena rizika kojim su izloženi zaposleni (sektori visokog rizika uključuju poljoprivredu, građevinarstvo i transport). Zemlje sa većim udelom zaposlenih u takvim sektorima po pravilu imaju i veću stopu učestalosti i ako postoji isti stepen primene mera predostrožnosti.15

Konačno, neophodno je poboljšati komunikacije i razmene informacija između institucija koje se na bilo koji način bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu.

U nastavku prikazujemo analizu prema delatnostima i karakteristikama poslodavca, na osnovu podataka Inspektorata za rad i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu koja redovno sprovodi analize povreda (smrtnih i teških povreda). Podaci se analiziraju prema sledećim kategorijama: 1) Delatnost poslodavca; 2) Broj zaposlenih; 3) Pol povređenog/e; 4) Starost povređenog/e; 5) Nivo kvalifikacije; 6) Radna sredina; 7) Proces rada; 8) Specifična fizička aktivnost; 9) Izvor povrede; 10) Kontakt - način povređivanja; 11) Uzrok povrede; 12) Vrsta povrede.

______
13 Accidents at work statisti cs - Statistics Explained (europa.eu)
14 Pregled procena prikazan je u Izveštaju EU agencije https://osha.europa.eu/sites/default/files/2021-11/international_comparison-of_costs_work_related_accidents.pdf
15 Metodologija za obračun standardizovanih stopa dostupna je na Objectives: (eurosafe.eu.com), i Calculating OSHA Incident Rates: TRIR, DART, LTIFR, and LTIIR | Creative Safety Supply

3.1.1. Analiza povreda na radu prema delatnosti i karakteristikama poslodavca

Prema podacima Inspektorata za rad, građevinarstvo je delatnost sa najvećim brojem smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom. Naime, građevinarstvo je osim u 2018. predstavljalo delatnost sa najvećim brojem smrtnih ishoda, pri čemu je do značajnog povećanja učešća došlo nakon 2021. godine, nakon čega građevinarstvo učestvuje sa više od polovine broja nastradalih. U 2023. došlo je do blagog pada relativnog učešća građevinarstva (48%). Pored građevinarstva, sektor industrije (proizvodnja metala, mašina i druge opreme, proizvodnja električne opreme) i poljoprivrede. Treba napomenuti da na godišnjem nivou postoje značajne varijacije. U zavisnosti od posmatrane godine i drugi sektori mogu imati značajno učešće. Ovi sektori su grupisani u kategoriju ostali sektori (saobraćaj i skladištenje, komunalne delatnosti i dr.).

Grafikon 3: Učešće delatnosti u broju smrtnih i teških povreda sa smrtnim ishodom

Izvor: Izveštaji Inspektorata za rad 2018-2023.

U 2023. godini, smrtne i teške povrede na radu sa smrtnim ishodom, najčešće su se dešavale u delatnostima: građevinarstvo (47,5% od ukupno smrtno stradalih), industrija (20%), komunalna delatnost i reciklaža (10%), poljoprivreda i šumarstvo (5%).

Sektor građevinarstva se izdvaja prema svom značaju. Procesi izgradnje su složeni i otvoreni sistemi koje odlikuje veliki broj različitih vrsta resursa pri čemu njihova interakcija kao i interakcija sistema sa okolinom generiše učestalu pojavu rizika po bezbednost i zdravlje na radu sa potencijalno velikim posledicama. Rizici uočeni na jednom gradilištu mogu samo delimično pojaviti i na drugom u identičnom obliku dok se preostali rizici moraju iznova razmatrati. Za razliku od ostalih industrija, proizvod građevinskog procesa je stacionaran i najčešće unikatan. Poseban problem u građevinarstvu predstavljaju privremene organizacione strukture odnosno činjenica da se na građevinskim projektima menjaju preduzeća koja međusobno sarađuju kao i podizvođači što otežava implementaciju procedura bezbednosti i zdravlja na radu i povećava potrebu za komunikacijom između učesnika u procesu građenja, konsultovanjem zaposlenih, kao i potrebu za intenzivnijim kontrolama drugih subjekata od strane glavnih izvođača radova. U studiji o bezbednosti na radu u građevinskom sektoru konstatovano je da u većini građevinskih firmi ne funkcionišu odbori za bezbednost i zdravlje na radu, tako da poslodavci ne sprovode procenu rizika u skladu sa relevantnim pravilnikom ili to čine formalno bez preduzimanja potrebnih koraka kako bi smanjili procenjeni rizik.16

Istraživanjem broja povreda i smrtnih slučajeva u okviru Evropske unije utvrđeno je da sa povećanjem veličine preduzeća raste i kvalitet bezbednosti i zdravlja na radu s obzirom da ista raspolažu većim finansijskim sredstvima za implementiranje aktivnih i pasivnih mera i unapređenje kompletnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu.17 Međutim, najveći udeo u strukturi građevinskih preduzeća Srbije imaju mikro i mala preduzeća. Ukoliko se analiziraju Izveštaji o radu Inspektorata za rad Republike Srbije moguće je uočiti da je najviše smrtnih povreda na radu u sektoru građevinarstva zabeleženo kod poslodavaca koji se karakterišu kao mikro odnosno imaju od 1 do 9 zaposlenih. U periodu od 2019. do 2021. godine u ovim preduzećima je smrtno stradalo 18 lica od 47 zabeleženih.

Preduzeća koja se klasifikuju kao velika, tj. preduzeća koja su više od 25 puta veća po broju zaposlenih u odnosu na mikro preduzeća, beleže pet puta manji broj povreda, što ukazuje na potrebu da se formira sistemska podrška za mikro i mala preduzeća u okviru građevinske industrije, ali i za druge sektore privrede.

______
16 Petar Bulat, Kenichi Hirose, Jovan Protić, Bezbednost i zdravlje na radu u građevinarstvu Srbiji (2018).
17 https://osha.europa.eu/en/publications/safety-and-health-micro-and-small-enterprises-eu-view-workplace

3.1.2. Analiza povreda na radu prema uzrocima

Inspekcijskim nadzorima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, utvrđeno je da poslodavci u potpunosti ne sprovode odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonskih propisa. Analizom izveštaja Inspektorata za rad (za 2018, 2019, 2020, 2021, 2022. i 2023. godinu), nekoliko uzroka i okolnosti najčešće je prouzrokovalo povrede sa smrtnim posledicama: 1) nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama; 2) nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača; 3) rad u nepropisno obezbeđenim iskopima; 4) ne primenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova; 5) odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada; 6) nepropisna saradnja (koordinacija) učesnika u radu; 7) nepropisan rad sa opremom za rad; 8) neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad; 9) nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada; 10) angažovanje znatnog broja neobučenih lica koja rade na "crno".

Najčešći uzroci povreda predstavljaju; lomljenje, pucanje, razdvajanje, klizanje, pad lica i pad materijala ili predmeta; gubitak kontrole nad mašinom, prevoznim sredstvom ili pri rukovanju opremom, ručnim alatom, predmetom i životinjom i klizanje, spoticanje i pad lica. Posebno su ugrožena zanimanja građevinski radnici različitih profila - NK radnici, armirači, tesari, zidari, vozači (autoviljuškara, teretnih motornih vozila), automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari - zavarivači i rukovaoci dizalicama - kranovima.

Primera radi u Izveštaju o radu Inspektorata za rad za 2022. godinu, u delu pod nazivom: Analiza smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom koje su se dogodile tokom 2022. godine, dati su grafički prikazi smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom po uzroku povređivanja, po izvoru i po kontaktu - načinu povređivanja za ukupno 47 smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom koje su se dogodile u 2022. godini.

Izveštaji o radu Inspektorata za rad za 2018, 2019, 2020, 2021, 2022. i 2023. godinu su objavljeni na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - link za pristup: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/ostalo?page=9.

3.1.3. Analiza povreda na radu prema karakteristikama zaposlenih

Kako Inspektorat za rad Republike Srbije navodi u svojim Izveštajima o radu za period od 2018. do 2022. godine prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, inspektori rada na radu "na crno" najčešće zatiču mlade, pre svega nekvalifikovane radnike, najčešće do srednjeg nivoa stručne spreme, zaposlene bez redovnih zarada i zaposlene preko 40 godina života, kao i primaoce novčanih naknada, socijalne pomoći i sl. Iako su poslovi koje ova lica obavljaju najčešće visokorizični, u praksi ih je teško identifikovati, jer zbog straha zaposlenih od gubitka i takvog posla, između zaposlenih i poslodavca postoji saglasnost da se u trenutku inspekcijskog nadzora izbegne legalizovanje tog odnosa. To je naročito prisutno u građevinarstvu i sezonskim poslovima u delatnosti poljoprivrede, kao i u ugostiteljskoj, trgovinskoj i zanatskoj delatnosti. Nadalje, Inspektorat za rad beleži povećanje broja radno angažovanih "na crno" u istim periodima svake godine, naročito karakteristično za ugostiteljstvo i građevinarstvo. Radu "na crno" u delatnosti građevinarstva pogoduje velika fluktuacija radne snage, često premeštanje sa jednog gradilišta na drugo i kratko vreme angažovanih lica koje provode na jednom radnom mestu, dok ne obave neki posao. Broj angažovanih "na crno" u građevinarstvu naglo se povećava pred kraj građevinske sezone, zbog težnje poslodavaca da ispune zadate rokove i što veći broj poslova završe u tekućoj sezoni. U 2020. i 2021. godini zabeleženo je 68 i 55 neregistrovanih subjekata u sektoru građevinarstva što upućuje na činjenicu da je sektor građevinarstva i dalje podložan formiranju nelegalnih pravnih subjekata za vršenje delatnosti koji dalje generišu "rad na crno".

3.2. Analiza profesionalnih bolesti18

U Republici Srbiji profesionalna oboljenja ostaju neevidentirana. U proteklom periodu i dalje se ne poštuju zakonske obaveze o pojedinačnom prijavljivanju i registrovanju profesionalnih bolesti, kao i da se mnoge profesionalne bolesti i ne tretiraju kao takve zbog neprepoznavanja veze bolesti i uslova rada. Ukoliko se ove bolesti i prijavljuju, to se čini sporadično, nesistematski, nepotpuno i neadekvatno, pa su podaci i evidencija o njima veoma nepotpuni. Broj utvrđenih profesionalnih bolesti na osnovu broja zaposlenih je daleko ispod očekivanog. U uporednoj praksi zemlje u kojima je razvijena služba medicine rada imaju daleko veći broj utvrđenih profesionalnih bolesti.19

Na osnovu podataka Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović" o profesionalnim bolestima u Srbiji u periodu od 2013. do 2021. godine postoji trend pada, koji je daleko izraženiji ako se uzme u obzir i period koji obuhvata dve decenije. S druge strane, u posmatranom periodu došlo je do porasta zaposlenosti, kao i rasta privredne aktivnosti, te je pad moguće objasniti samo neprepoznavanjem i neprijavljivanjem profesionalnih bolesti. To potvrđuju i podaci Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Problem je izražen iako je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu za neprijavljivanje u ovim slučajevima bila zaprećena visoka kazna (od 800.000 do 1.000.000 dinara) odnosno utvrđena obaveza poslodavca da najkasnije u roku od tri uzastopna radna od saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog. Prema podacima, kojima raspolaže Inspektorat za rad, u 2021. godini nadležnoj inspekciji rada poslodavci nisu prijavili nijednu profesionalu bolest. Stoga je u periodu sprovođenja nove strategije potrebno uspostaviti efikasniji nacionalni sistem registracije i prikupljanja podataka o povredama na radu i profesionalnim bolestima.

Takođe, treba imati u vidu da u praksi nije zaživela definicija profesionalnih bolesti definisanih prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Član 51. Zakona definiše profesionalne bolesti kao "oboljenja nastala usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu". Ova definicija nije praćena propisima koji bi omogućili njenu primenu. S druge strane u praksi se isključivo primenjuje definicija iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovaj zakon u članu 24. definiše profesionalnu bolest, kao "određenu bolest koja je nastala u toku osiguranja, prouzrokovanu dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao".

U periodu implementacije prethodne strategije, Radna grupa za reviziju liste profesionalnih bolesti, koja je formirana rešenjem ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izradila je novi Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti, koji nakon izmena sadrži revidiranu listu koja broji 64 profesionalne bolesti, umesto dosadašnjih 56. Naime, u delu Pravilnika koji se odnosi na bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom, dodate su tri nove profesionalne bolesti i to: trovanje talijumom, trovanje platinom ili njenim jedinjenjima i trovanje osmijumom ili njegovim jedinjenjima. U delu koji utvrđuje bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom, lista je dopunjena bolestima: oštećenje sluha izazvano bukom i oboljenja izazvana vibracijama koje se prenose na ruke i vibracijama koje se prenose na celo telo, a među bolestima prouzrokovanim biološkim faktorom unete su tetanus i oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agensima na radu koja nisu gore pomenuta a za koje postoje naučni/literalni dokazi ili za koje postoje dokazi iz praktičnih iskustava. Takođe, u delu koji se odnosi na bolesti pluća, u Pravilniku su unete četiri nove profesionalne bolesti: pneumokonioze uzrokovane nefibrozogenom prašinom/vlaknima; bisinoza pluća; kanabioza; bagasoza; bronhijalna astma i oboljenje gornjih disajnih puteva. Pored navedenog, dopunjeni su pojedini postojeći opisi poslova i radnih mesta. Nova lista takođe omogućava u delu koji se odnosi na infektivne agense priznavanje infektivnih oboljenja koja nisu navedena u Listi profesionalnih bolesti.

U periodu implementacije nove strategije, potrebno je sagledati potrebu za revizijom liste profesionalnih bolesti. Na primer lista Međunarodne organizacije rada (Preporuka 194) ima 104 profesionalne bolesti, dok Preporuka Evropske komisije iz 1990. godine sugeriše da bi trebalo omogućiti i priznavanje bolesti koje nisu na listi, ukoliko postoji jasna veza između bolesti i izloženosti na radnom mestu. Dodatni problem je potreba za preciznijim utvrđivanjem kriterijuma za utvrđivanje profesionalnih oboljenja. Naime samo 17 oboljenja je precizno definisano, dok su za ostalih 49 kriterijumi nedovoljno precizni što omogućava različito tumačenje. Takođe treba napomenuti da je 28. novembra 2022. godine doneta Preporuka Komisije (EU) 2022/2337 o Evropskom popisu profesionalnih bolesti, gde je u Prilogu I. uvrštena bolest COVID-19.

________
18 Povredom na radu, koja je definisana članom 22. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. U slučaju kada se dogodi teška, smrtna ili kolektivna povreda na radu ili povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri uzastopna radna dana, poslodavac je dužan da istu prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova najkasnije u roku od 24 časa, od njenog nastanka.
19 Detaljnije o profesionalnim bolestima u Srbiji vidi ttp://www.socijalnoekonomskisavet.rs/cir/vesti/profesionalne%20bolesti.pdf

3.3. Analiza rada sudskih organa i Vrhovnog javnog tužilaštva u slučajevima nepreduzimanja mera bezbednosti i zdravlja na radu

U periodu primene Strategije (2018-2022), Republičko javno tužilaštvo izvršilo je analizu broja krivičnih prijava podnetih tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije za krivično delo nepreduzimanja mera zaštite na radu iz člana 169. za krivično delo izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. i za krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281. Krivičnog zakonika, usled kojih je došlo do smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu.

Godina	Nepreduzimanje mera zaštite na radu - član 169. KZ		Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu - član 280. KZ		Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova - član 281. KZ
	Nerešeno	Novo-primljeno	Nerešeno	Novo-primljeno	Nerešeno	Novo-primljeno
2018.	15	15	25	9	79	21
2019.	19	15	16	11	34	11
2020.	17	10	9	26	33	13
2021.	11	14	18	34	33	8
2022.	13	6	23	33	21	7

Izvor: Izveštaji Uprave za bezbednost i zdravlje na radu - Podaci o broju krivičnih prijava podnetih tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije

Na osnovu podataka Ministarstva pravde, za sve prekršajne sudove u Republici Srbiji o broju podnetih zahteva prema Zakonu o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16, 98/16 - US, 91/19, 91/19 - dr. zakon i 112/22 - US), uočava se trend povećanja efikasnosti rada sudova meren odnosom broja rešenih i broja podnetih zahteva. U odnosu na prvi period primene strategije, kada sudovi nisu uspeli da savladaju priliv novih predmeta, broj rešenih predmeta je značajno uvećan od 2020. godine. Sankcije u vidu maksimalne novčane kazne preko 1 milion dinara se retko javljaju, dok se u proseku oko trećina rešenih slučajeva završava sa izricanjem kazne do 100.000 dinara, a oko četvrtine kaznama srednje veličine od 100.000 do 1.000.000 dinara. Takođe, primetan je trend povećanja broj predmeta rešenih na drugi način po Zakonu o prekršajima (opomena, odbačaj zahteva, obustava, okrivljeni oslobođen odgovornosti).

Prekršajni sud	Broj podnetih zahteva	Broj rešenih predmeta	Broj predmeta u kojima je izrečena novčana kazna u iznosu od:			Rešeno na drugi način po Zakonu o prekršajima (opomena, odbačaj zahteva, obustava, okrivljeni oslobođen odgovornosti)
			Do 100.000	Od 100.000 - do milion	Preko milion
2018.	904	672	212	138	6	316
2019.	1054	669	253	163	2	251
2020.	815	897	307	226	5	359
2021.	940	813	248	182	6	377
2022.	969	345	/	/	/	/

Kako bi se bolje razumela struktura predmeta i očekivani ishodi, potrebno je sprovesti detaljniju analizu predmeta, prema njegovim karakteristikama (ko su oštećene strane, u kojim delatnostima, koji su razlozi rešavanja na drugi način, itd.).

3.4. Analiza organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu

Poslovi bezbednosti i zdravlja na radu obavljaju se na tri propisana načina: 1) od strane samog poslodavca; 2) od strane lica iz reda zaposlenih kod poslodavca; 3) od strane angažovanog pravnog lica ili preduzetnika sa licencom. U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o uslovima za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ("Službeni glasnik RS", br. 16/18 i 5/22) u periodu od 2018. do 2022. godine bilo je ukupno izdato/obnovljeno 471 licenca.

Shodno zakonskim ovlašćenjima Uprava je u periodu važenja Strategije bezbednosti i zdravlja na radu od 2018. do 2022. godine izvršila ukupno 154 nadzora nad radom pravnih lica i preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. U navedenom periodu oduzeto je 16 licenci, a prestalo je da važi 14 licenci.

U proteklom periodu zabeleženo je povećanje učešća angažovanih pravnih lica i preduzetnika sa licencom kao i smanjenje subjekata koji nisu uredili pitanje organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu. Nešto preko polovine subjekata koji su bili predmet inspekcijskog nadzora angažovalo je treća lica koja poseduju licencu. Naime, u 2023. godini, 53% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca kod kojih su inspektori rada izvršili inspekcijske nadzore je za poslove bezbednosti i zdravlja na radu angažovalo pravno lice ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, 30% poslodavaca navedene poslove obavljaju sami ili su odredili jednog ili više od svojih zaposlenih, dok 17% poslodavaca nije regulisalo ovo pitanje u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Grafikon 4: Organizovanje poslova bezbednosti na radu

Izvor: Izveštaji Inspektorata za rad

U praksi je uočeno da je kvalitetnije obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod onih poslodavca kod kojih su lica za bezbednost i zdravlje na radu iz reda zaposlenih kod poslodavca.

Kvalitet akta o proceni rizika, odnosno njegov sadržaj i forma, je različit i zavisi od toga da li je procenu rizika izvršio sam poslodavac koji nema položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (ako ima do 20 zaposlenih nema obavezu polaganja stručnog ispita), da li je postupak procene rizika izvršio zaposleni kod poslodavca koji ima položen stručni ispit ili je poslodavac za vršenje procene rizika angažovao pravno lice, odnosno preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Takođe, uobičajena je pojava da je jedno pravno lice ili preduzetnik sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažovan kod mnogo poslodavaca, odnosno da je jedan njihov zaposleni kao lice za bezbednost i zdravlje na radu određen kod većeg broja poslodavaca, što za posledicu ima nekvalitetno obavljanje ili neobavljanje poslova.

Poslodavci često nakon raskida ugovora o angažovanju pravnog lica ili preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ne organizuju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, niti određuju lice za bezbednost i zdravlje na radu.

3.5. Analiza uređenja prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja

Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, mogu se bliže urediti kolektivnim ugovorom kod poslodavca, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Najčešći način uređenja prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u proteklom periodu je putem opšteg akta, odnosno putem Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu. U praksi se subjekti opredeljuju za ovaj pristup usled: 1) nedovoljno prihvaćenog stava da se bezbednost i zdravlje na radu, kao pravo iz radnog odnosa, može urediti i Pravilnikom o radu; 2) relativno malog broja poslodavaca kod kojih je organizovan sindikat; 3) nepostojanja volje poslodavca i sindikata da se o ovim pravima, obavezama i odgovornostima pregovara, kao i zbog ograničenog vremena važenja kolektivnog ugovora kod poslodavca; 4) relativno malog broja poslodavaca kod kojih je organizovan odbor za bezbednost i zdravlje na radu i/ili je imenovan predstavnik zaposlenih.

U postupcima nadzora najčešće utvrđeni nedostaci, odnosno nepravilnosti u primeni instituta normativnog uređenja bezbednosti i zdravlja na radu, bili su da poslodavac ni na koji način nije utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i da poslodavac, koji je uredio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nije utvrdio posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom, osoba sa invaliditetom i profesionalno obolelih (član 6. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu).

U periodu sprovođenja prethodne strategije došlo je do značajnog smanjenja subjekata koji nisu uredili pitanje prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Prema izveštaju Inspektorata za rad, na osnovu sprovedenih nadzora tokom 2021. godine, utvrđeno je da je 7% poslodavaca koji imaju do deset zaposlenih, prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu utvrdilo ugovorom o radu. Prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je 77% poslodavaca, kod kojih je izvršen inspekcijski nadzor u 2021. godini, uredilo opštim aktom, odnosno Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu, dok je 6% poslodavaca kolektivnim ugovorom uredilo prava, obaveze i odgovornosti. Ipak u 2021. godini i dalje oko 10% poslodavaca uopšte nije uredilo prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Prosek za EU u 2019. godini pokazao je da je 91% preduzeća posedovalo neki dokument kojim uređuje obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.20 U tom kontekstu Srbija se nalazi blizu evropskog proseka.

_______
20 Podaci za EU dostupni na https://visualisation.osha.europa.eu/esener/en/survey/detailpage-european-map/2019/osh-management/en_1/E3Q252_1/activity-sector/14/11/1

3.6. Analiza nadzora

Tabela prikazuje ključne trendove u oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR). Ukupan broj inspekcijskih nadzora iznosio je 66.896, što predstavlja blag rast u odnosu na 2022. godinu kada je taj broj bio 65.043. Ovo ukazuje na kontinuirano prisustvo inspekcijskih aktivnosti. Od ukupnog broja, nadzori u oblasti BZR u 2023. godini iznosili su 32.461, što je relativno stabilno u odnosu na prethodni period, a ukazuje na konstantan obim aktivnosti u ovoj oblasti. Broj lica obuhvaćenih nadzorom u 2023. godini bio je 382.004, što je značajan pad u odnosu na prethodne godine. Broj zaposlenih obuhvaćenih inspekcijskim nadzorom u oblasti BZR u 2023. godini bio je 214.009, što je smanjenje u odnosu na 2022. godinu kada je ovaj broj bio 239.978. Broj donetih rešenja o otklanjanju nedostataka u 2023. godini bio je 4.171, što je manje u odnosu na 2022. godinu kada je taj broj bio 4.255. Ovaj trend opadanja može ukazivati na bolju usklađenost sa propisima ili efikasnije prethodne intervencije. Broj donetih rešenja o zabrani rada u 2023. godini bio je 654, što je povećanje u odnosu na 2022. godinu kada je taj broj bio 503 što ukazuje na strožu primenu mera i veću spremnost inspekcije da donese takve odluke. Broj podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka takođe ukazuje na konstantan nivo aktivnosti u primeni prekršajnih mera. U slučaju broja podnetih prijava za pokretanje krivičnog postupka postoje značajne godišnje oscilacije.

Tabela 4: Inspekcijski nadzori

	2018	2019	2020	2021	2022	2023
Ukupan broj inspekcijskih nadzora (redovni, kontrolni, nadzori po zahtevu stranke, pregled poslovnog prostora, nadzori u vezi profesionalnih oboljenja i nadzori povodom povreda na radu)	70.122	77.806	62.475	63.670	65.043	66.896
Broj lica koja su obuhvaćena nadzorom	629.834	658.744	546.702	426.023	406.865	382.004
Broj inspekcijskih nadzora u oblasti BZR	26.515	34.932	31.243	32.920	32.414	32.461
Broj službenih savetodavnih poseta u oblasti BZR	60	97	66	50	39	72
Broj izvršenih redovnih inspekcijskih nadzora	3.144	1.230	1.070	1.074	3.547	2.115
Broj izvršenih kontrolnih inspekcijskih nadzora	3.867	1.690	2.624	1.505	1.330	2.623
Broj nadzora u vezi profesionalnih oboljenja	1	0	0	0	0	0
Broj nadzora povodom povreda na radu	908	984	891	1.096	982	1.039
Smrtne	24	33	31	44	26	22
Teške sa smrtnim ishodom	29	16	12	17	21	18
Teške	779	819	798	957	1.029	886
Kolektivne	15	23	15	19	16	25
Lake	61	93	35	59	75	88
Broj zaposlenih obuhvaćenih inspekcijskim nadzorom u oblasti BZR	304.256	197.574	214.293	222.930	239.978	214.009
Doneto rešenja o otklanjanju nedostataka	5.773	5.530	4.135	4.154	4.255	4.171
Ukupan broj naloženih mera	15.564	6.643	10.358	9.825	9.799	10.514
Doneto rešenja o zabrani rada	823	846	540	492	503	654
Ukupan broj podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka	1.471	1.444	1.168	1.442	1.324
Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu	640	659	602	716	639
Protiv preduzetnika	661	613	477	607	597
Protiv zaposlenih	84	68	42	69	53
Protiv lica za bezbednost	86	104	47	50	35
Ukupan broj podnetih prijava za pokretanje krivičnog postupka	40	32	31	65	42	47

Izvor: Izveštaji Inspektorata za rad

3.7. Analiza pravnih i fizičkih lica za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom, a naročito poslove kojima se sprovodi postupak o proceni rizika. Lica za bezbednost i zdravlje na radu, koordinatori za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta, koordinatori za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova, ovlašćene organizacije za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu jedan su od osnovnih stubova na kojima počiva ovaj sistem bezbednosti i zdravlja na radu.

Ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu je položilo više od polovine kandidata (2018-59,87%, 2019-54,22%, 2020-50,37%, 2021-53,38% i 2022-52,92%).

Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu se:

- propisuju vrste licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje rešenjem izdaje, odnosno obnavlja ministar nadležan za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, i to: savetniku za bezbednost i zdravlje na radu; saradniku za bezbednost i zdravlje na radu; koordinatoru za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta; koordinatoru za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova; odgovornom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija; odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti, odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti; pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija; pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti i pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti;

- propisuje obaveza kontinuiranog usavršavanja znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

- propisuje obaveza uspostavljanja registra o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Saglasno napred navedenom uvedeno je zakonsko rešenje:

- kojim je propisana obaveza za stručnjake koji se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu da su dužni da imaju licencu za obavljanje tih poslova. Takođe, poslove koordinatora na gradilištima mogu obavljati samo lica kojima je izdata licenca za obavljanje tih poslova. Uvođenje licenci za obavljanje svih stručnih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ima za cilj da se u postupku izdavanja i obnavljanja licence vrši dodatna kontrola ispunjenosti uslova za obavljanje ovih poslova koji su od opšteg društvenog značaja;

- kojim je propisana obaveza poslodavca da omogući kontinuirano usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova, kao i da obezbedi plaćeno odsustvo za kontinuirano usavršavanje znanja, radi obnavljanja licence, u skladu sa zakonom;

- kojim se, radi informisanja zainteresovanih lica o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama, uspostavlja registar licenci. Registar licenci jeste jedinstvena, elektronski vođena baza podataka o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama u skladu sa zakonom.

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je mnogim licima za bezbednost i zdravlje na radu potrebna kontinuirana obuka i stalno usavršavanje, iz čega proizilazi da je neophodno uraditi reviziju podzakonskih akata koji bi obavezali lica koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu na prisustvo obukama, koje bi se bodovale i čime bi stekli uslov za dalji rad na istom polju. Lice za bezbednost i zdravlje na radu: organizuje periodične i preventivne preglede zaposlenih; učestvuje u opremanju radnih mesta i organizuje periodična ispitivanja uslova radne okoline; kontroliše primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca i prati stanje povreda na radu i profesionalnim oboljenjima i predlaže mere za smanjenje rizika; priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu, a zabranjuje rad na radnom mestu i/ili upotrebu sredstava za rad kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život.

U evropskim i nacionalnim strategijama kao glavni izazovi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ističu se zaštita zdravlja zaposlenih i prevencija oboljenja na radu nastalih usled stresa i psihofizičkog zamora. Dodatno, pandemija COVID-19 je osim fizičkog, narušila i psihičko zdravlje zaposlenih, a o postpandemijskim posledicama po psihičko zdravlje zaposlenih se još uvek ne zna dovoljno.

3.8. Analiza osposobljenosti zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Zakonska obaveza poslodavca je da kontinuirano osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad od čega zavisi bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu. U praksi je uočeno nekoliko problema. Pre svega, deo poslodavaca ne osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad. Pored toga, zaposleni često nisu upoznati sa svim vrstama rizika i konkretnim rizicima koji su navedeni u aktu o proceni rizika niti su konsultovani prilikom postupka procene rizika. Takođe, u praksi poslodavci zaposlenog upućuju da obavlja poslove na više radnih mesta, a da na svakom od tih radnih mesta oni nisu osposobljeni za bezbedan i zdrav rad. U praksi poslodavci često ne vrše dodatno osposobljavanje zaposlenih putem obaveštenja, instrukcija ili uputstava u pismenoj formi iako to tehnološki procesi zahtevaju. Konačno, poslodavci u propisanu evidenciju o osposobljavanju zaposlenih za bezbedan i zdrav rad ne unose sve propisane podatke.

U periodu sprovođenja prethodne strategije uočen je neznatan pomak, tako da je učešće poslodavaca koji nisu adekvatno osposobili zaposlene za bezbedan i zdrav rad pao na 18%. To znači da je za 2% uvećano učešće poslodavaca koji su sproveli osposobljavanje. Može se konstatovati da je učešće poslodavaca koji nisu osposobili zaposlene i dalje relativno visoko i čini skoro petinu svih poslodavaca.

4. ANALIZA OČEKIVANIH UTICAJA

4.1. Uticaj klimatskih promena

Strategija treba da prepozna i izmenjene okolnosti i očekivane promene klime. Naime, pored niza faktora, sposobnost za rad uslovljena je temperaturom i vlažnošću vazduha, što je posebno prisutno u izmenjenim klimatskim uslovima, posebno kod zanimanja koja se odvijaju na otvorenom i u kojima je prisutna izloženost klimatskim uslovima. Uticaji klimatskih promena na zdravlje mogu biti relativno trenutni ili odloženi. Odloženi efekti uključuju smanjenu produktivnost zaposlenih. Četiri sektora se posebno izdvajaju u pogledu izloženosti vremenskim uslovima, a to su poljoprivreda, građevinarstvo, industrija i usluge. Prema procenama, 1990. godine u ova četiri sektora u Republici Srbiji je izgubljeno pet miliona radnih sati kao posledica izloženosti visokim temperaturama. U 2020. godini gubitak je procenjen na devet miliona radnih sati.21 U periodu sprovođenja Strategije, potrebno je analizirati postojeći sistem obaveštavanja u slučaju ekstremnih vremenskih događaja i predložiti mere kako bi se on unapredio.

________
21 Indikator broja izgubljenih radnih sati u navedena četiri sektora koristi se za procene u vezi sa uticajem klimatskih faktora, posebno visokih temperatura na radnu sposobnost. Indikator je kombinovan i kombinuje temperature merene mokrim termometrom koji pored temperature vazduha meri njegovu vlažnost i intenzitet sunčevog zračenja, u kombinaciji sa prosečnom količinom utrošene energije po radniku za vrstu posla u objektu. navedenim sektorima i broju zaposlenih u navedenim sektorima starijim od 15 godina. Incrising risk over time of weather/related hazards to the European population: a data driven prognostic study https://www.lancetcountdown.org/data-platform/climate-change-impacts-exposures-and-vulnerability/1-1-health-and-heat/1-1-4-change-in-labour-capacity

4.2. Uticaj COVID-19

Pandemija COVID-19 pokazala je koliko je bezbednost i zdravlje na radu presudna za zaštitu zdravlja zaposlenih, za funkcionisanje našeg društva i za kontinuitet kritičnih ekonomskih i socijalnih aktivnosti. Put ka oporavku i ponovnom aktiviranju produktivnosti takođe mora da uključi obnovljenu posvećenost održavanju bezbednosti i zdravlja na radu u prvom planu i poboljšanju sinergije između bezbednosti i zdravlja na radu i javnih politika.

Pandemija COVID-19 je otkrila važnost okvirne obaveze procene rizika i preventivnih mera od strane poslodavca za adresiranje zdravstvenih rizika zaposlenih u slučaju zdravstvene krize. Takođe, izražena je potreba da zaposleni imaju koristi od radnog okruženja koje smanjuje rizik od prenosa zaraznih bolesti. Shodno tome Republika Srbija je 2020. godine donela Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 94/20).22

Od izbijanja pandemije, EU-OSHA Agencija za bezbednost i zdravlje na radu EU je u saradnji sa nacionalnim vlastima i socijalnim partnerima razvila niz dokumenata i alata, koji su poslodavcima, omogućili da znaju kako da se pridržavaju zahteva iz bezbednosti i zdravlja na radu u različitim fazama pandemija. Te smernice će biti prilagođene postepenom razumevanju rizika od strane nauke i odgovarajućih mera javnog zdravlja.

Pored toga, neophodno je razvijati hitne procedure i smernice EU za bezbednost i zdravlje na radu kako bi se omogućilo brzo primenjivanje mera u potencijalnim zdravstvenim krizama. To bi, između ostalog, uključivalo odredbe za ažurirane procene rizika, pretnje po zdravlje u različitim sektorima i na radnim mestima, kao i s tim povezane nacionalne planove za bezbednost i zdravlje na radu.

Pandemija je takođe naglasila da, u nekim slučajevima, mobilni i prekogranični zaposleni, uključujući sezonske radnike, mogu biti više izloženi nezdravim ili nebezbednim uslovima života i rada, kao što su loš ili prenatrpan smeštaj ili nedostatak informacija o njihovim pravima. Evropska agencija za rad, uz podršku Evropske komisije, takođe je pokrenula u junu 2021. kampanju za podizanje svesti "Prava za sva godišnja doba", skrećući pažnju na potrebu unapređenja poštenih i sigurnih uslova rada za sezonske radnike. Pored toga, Agencija za bezbednost i zdravlje na radu EU je sprovela, u saradnji sa višim inspektorima rada, istraživanje o stavovima inspektora rada o visoko rizičnim zanimanjima (objavljeno u julu 2023. godine).23

Iako je pristup EU za zaštitu na radu usmeren na prevenciju, takođe je važno podržati zaražene radnike i porodice koje su izgubile članove porodice zbog izloženosti SARS-CoV-2 na poslu. U tom cilju, većina država članica izvestila je da priznaju COVID-19 kao profesionalnu bolest.

Nacionalna kultura bezbednosti i zdravlja na radu je ona u kojoj se pravo na bezbednu i zdravu radnu sredinu poštuje na svim nivoima, gde vlada, poslodavci i zaposleni aktivno učestvuju kroz sistem definisanih prava, odgovornosti i obaveza i gde se najveći prioritet primenjuje na principu prevencije.

Na nacionalnom nivou, izgradnja i održavanje kulture prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zahteva korišćenje svih raspoloživih sredstava kako bi se povećali opšta svest, znanje o opasnostima i rizicima i razumevanje njihove prevencije i kontrole. Dijalog na tripartitnom nivou i nacionalne aktivnosti, ključni su za stvaranje dugoročnih unapređenja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Tome doprinosi omogućavanje razmene iskustva i primera dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

________
22 Uprava za bezbednost i zdravlje na radu | Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (minrzs.gov.rs)
23 SLIC (Committee of Senior Labour Inspectors) - PUBLIC GROUP - Library (europa.eu); Labour inspectors’ insights into perceived high-risk occupations and sectors in Europe: an EU-OSHA-SLIC survey | Safety and health at work EU-OSHA (europa.eu)

4.3. Uticaj digitalizacije i tehnoloških promena

Pored socio-psiholoških komponenti, postoje i fizičke. Na primer, manji broj zaposlenih ima ergonomski dizajnirano radno mesto, dok vreme sedenja zbog rada pred ekranom postaje sve duže, a posebno od pandemije. Dolazi do značajnog smanjenja kretanja, a dugo i nedinamično sedenje dovodi do mišićno-skeletnih poremećaja. Takođe, dolazi do oštećenja vida i upala tetiva usled monotonih i ponavljajućih pokreta. Konačno, stalni mentalni i fizički stres izazvan sve učestalijim radom uslovljen digitalizacijom dovodi do tipičnih rasprostranjenih bolesti kao što su sagorevanje, kardiovaskularne bolesti (srčani udari, moždani udari) i degenerativne bolesti mišićno-skeletnog sistema. Implementacijom digitalne transformacije i tranzicije očekuje se porast ovog trenda.

4.4. Uticaj investicija na bezbednost i zdravlje na radu

Investicije u bezbednost i zdravlje na radu u osnovi čine ulaganje u unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i uslova rada, nabavku nove opreme, zamenu opasnih hemikalija bezopasnim ili manje opasnim, nabavku sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, praćenje zdravstvenog stanja, osposobljavanje zaposlenih, organizaciju poslova bezbednosti i zdravlja na radu i dr.

Ulaganje sredstava u unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i podizanje kulture prevencije stalna je potreba poslodavaca, zaposlenih i društvene zajednice. Razumevanje bezbednosti i zdravlja na radu kao ekonomskog, socijalnog i tehničko-tehnološkog fenomena od strane poslodavaca i zaposlenih je preduslov uspešne prevencije povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Osnovni ekonomski elementi koji imaju uticaj na bezbednost i zdravlje na radu mogu se svrstati u dve grupe:

1) investicije za obezbeđivanje i unapređenje uslova rada kojima se povrede na radu i profesionalne bolesti smanjuju na najmanju moguću meru;

2) troškove posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti koje, posredno ili neposredno, snose poslodavci, povređeni, njihove porodice i društvena zajednica.

Ove dve grupe su uzajamno zavisne po funkciji i posledicama tako da veća ulaganja u unapređenje uslova rada smanjuju troškove posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti čime direktno utiču na poslovanje privrednih subjekata.

Troškove posledica povreda na radu i profesionalnih bolesti u osnovi čine troškovi naknade zaposlenom zbog pretrpljene štete, pričinjene materijalne štete, zastoji u proizvodnji i poremećaji u organizaciji rada, angažovanja drugih zaposlenih zbog zamene povređenih, zamene opreme, troškovi usled pokretanja prekršajnih i/ili krivičnih postupaka i administrativni troškovi. Ovi troškovi utiču na gubitak poslovnog ugleda, kao i na moral i motivisanost zaposlenih.

Svi troškovi koji nastaju kao posledica povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom mogu se podeliti na direktne i indirektne. Na nivou poslodavca troškovi se prate i na osnovu izgubljenih radnih sati zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti. Na nivou države deo troškova povreda na radu i profesionalnih bolesti snose Republički fond za zdravstveno osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

4.5. Uticaj migratornih kretanja

U 2022. godini, u Republici Srbiji izdato je ukupno 35.174 dozvola za rad stranim državljanima, u 2021. godini 23.662, a u 2020. godini 12.932 dozvola za rad. Nacionalna služba za zapošljavanje je u prva dva meseca 2023. godine strancima izdala više od 8.000 dozvola za rad. Procenjuje se da od napred navedenih izdatih dozvola za rad oko 30% stranih državljana radi u "sivoj zoni" ili "radi na crno".

Najveći broj stranih radnika u prethodnoj godini bio je angažovan pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika - zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima. Veliki broj dozvola izdat je i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti.

Osim toga, značajan broj stranaca angažovani su kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, poput uslužnih delatnosti, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Procenjuje se da u ugostiteljstvu u Srbiji trenutno nedostaje 20.000 do 25.000 radnika. Od onih koji su napuštali hotele, a takvih je godinama unazad detektovano više od 6.000, oko polovina je odlazila da radi u kompanije u drugim delatnostima.

4.6. Pravci za dalje unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu

Kako bi se unapredio sistem bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je nastaviti aktivnosti na unapređenju, odnosno prilagođavanju zakonodavstva i vršenjem inspekcijskih nadzora nad primenom propisa, uvođenju jedinstvenog registra povreda na radu, uvođenju posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti, unapređenju socijalnog dijaloga, zdravlja na radu, obrazovanja i obuka profesionalnog razvoja, kao i prevazilaženju prepoznatih problema u primeni propisa.

Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu jeste osnov za praćenje stanja, analizu i uspostavljanje efikasnije nacionalne politike u ovoj oblasti. Imajući u vidu prioritete Vlade uspostavljanje digitalizacije na svim nivoima u državnoj upravi, nameće se obaveza uspostavljanja elektronskog registra povreda na radu. Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu prema Evropskoj metodologiji povreda na radu (ESAW) je obaveza koja je proistekla iz Pregovaračkog poglavlja 18 - Statistika.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pripremila je softver - Registar povreda na radu koji treba da obezbedi da se evidencija o povredama na radu vodi u elektronskoj formi. Kako bi ovaj softver postao potpuno funkcionalan neophodno je obezbediti njegovu komunikaciju, putem e-portala, sa Integrisanim zdravstvenim informacionim sistemom Republike Srbije24 koji vodi Ministarstvo zdravlja i softverom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a po potrebi i sa drugim softverima koji vode nadležni organi.

Jedinstveni registar povreda na radu može obezbediti brojne pozitivne efekte: elektronsku prijavu povreda na radu, smanjenje troškova, uštedu vremena za poslodavce, ubrzavanje procesa ostvarivanja prava, dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu, sistematsku obradu i analiziranje podataka. Takođe, svim učesnicima u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu i zainteresovanim stranama (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorat za rad, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, instituti za medicinu rada, obrazovne ustanove, poslodavci, zaposleni, mediji) mogu biti dostupni relevantni podaci o broju povreda na radu.

Važan instrument za bolju primenu propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su inspekcijski nadzori. Tek nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora mnogi poslodavci i zaposleni postanu svesni svojih obaveza iz ove oblasti. Inspektori rada imaju ključnu ulogu u borbi protiv faktičkog rada i u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu. Efektivnost Inspektorata za rad u mnogome zavisi od stručnosti inspektora rada. Zbog toga je potrebno obezbediti posebne obuke za inspektore rada da prepoznaju postojeće, nove i rizike u nastajanju, kao i obuke u vezi novih tehnologija.

Socijalni dijalog na nivou Republike Srbije predstavlja tripartitni proces između predstavnika reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca, sa jedne strane i Vlade, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa druge strane, a njegovi najvažniji oblici su kolektivno pregovaranje i socijalno-ekonomski saveti. Kada je reč o kolektivnom pregovaranju može se oceniti da je isti sistem u značajnoj meri razvijen u oblastima javnih službi, državnih organa i javnih preduzeća. Pored uspostavljenih zakonskih procedura, potrebno je inicirati i druge aktivnosti koje će doprineti unapređenju socijalnog dijaloga u Republici Srbiji.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti daljem unapređenju zdravlja na radu čiji je glavni nosilac zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost medicine rada. Termin "zdravlje na radu" tradicionalno podrazumeva ne samo prevenciju profesionalnih bolesti i povreda na radu već i očuvanje i unapređenje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih, kao i unapređenje radne sredine i stvaranje bezbednih i zdravih radnih mesta. Zdravlje na radu predstavlja važnu politiku kako za obezbeđivanje zdravih uslova za rad, tako i pozitivan doprinos nacionalnoj ekonomiji kroz povećanu produktivnost, poboljšan kvalitet proizvoda, veću radnu motivaciju, izraženo zadovoljstvo poslom i doprinos kroz sveukupni kvalitet života zaposlenih i društva u celini. Zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost medicine rada ima za cilj unapređenje i obezbeđivanje najvećeg stepena fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja zaposlenih u svim profesijama, sa posebnim fokusom na prevenciju, zaštitu zdravlja zaposlenih i njihovu radnu sposobnost i kapacitet.

U sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, koncept celoživotnog učenja i obrazovanja smatra se strateškim konceptom kao odgovor na promene u novom svetu rada donesenim zelenim, digitalnim i demografskim tranzicijama, profesionalne rizike i druge zahteve za unapređenje znanja i veština. Polazeći od činjenice da su osnovne odrednice celoživotnog učenja i obrazovanja kontinuitet i integracija, nameće se potreba razvoja svesti od najranijeg uzrasta o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti preko svih nivoa formalnog obrazovanja do različitih oblika neformalnog obrazovanja. Pored obrazovno-vaspitne delatnosti, potrebno je podsticati razvoj naučno-istraživačkog rada, saradnju i umrežavanje visokoškolskih ustanova (u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim okvirima) kroz pokretanje projekata, transfer naučnih znanja i praksi i drugih naučnih aktivnosti u ovoj oblasti. Da bi se išlo u korak sa vremenom, tehnološkim i drugim promenama i odgovorilo, odnosno upravljalo rizicima u radnoj sredini, neophodno je učenje tokom celog života. Zato se pored stečenog formalnog obrazovanja, znanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu stiču neformalnim obrazovanjem i učenjem. Kada je reč o neformalnom obrazovanju, od posebnog je značaja osposobljavanje zaposlenih, poslodavaca, inspektora rada, savetnika/saradnika za bezbednost i zdravlje na radu i koordinatora kroz obuke kontinualnog profesionalnog razvoja i druge oblike neformalnog obrazovanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Sticanje znanja o bezbednosti i zdravlju na radu u ranom uzrastu stvara dobru osnovu za sprečavanje povreda na radu i profesionalnih bolesti kasnije tokom profesionalnog angažovanja.

Potrebno je olakšati uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu za mikro i mala preduzeća u cilju primene mera za sprečavanje rizika. Posebna pažnja fokusirana je na uvođenje E-alata kao pomoć mikro i malim preduzećima u sprovođenju zahteva iz propisa bezbednosti i zdravlja na radu.

Pored prethodno navedenih aktivnosti potrebno je raditi na promenama navika i podizanju svesti prema oblasti bezbednosti i zdravlja na radu što se može ostvariti organizacijom različitih manifestacija.

Rizici koji pogađaju određene starosne grupe, zaposlene sa invaliditetom i žene zahtevaju posebnu pažnju i aktivnosti usmerene isključivo ka ovim grupama. Potrebno je nastaviti rad na unapređenju zaštite posebno osetljivih grupa zaposlenih (trudnice, mladi, stariji zaposleni, osobe sa invaliditetom i dr.).

________
24 Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja izmenom Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u zdravstvu stvorili su mogućnost ubrzane i svrsishodnije upotreba informacione i komunikacione tehnologije u zdravstvenim ustanovama. Budući Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem, eKarton i druge evidencije koje su razvijene i koje će biti razvijene kao i servisi omogući će brže, efikasnije i kvalitetnije pružanje zdravstvene usluge građanima.

5. VIZIJA STRATEGIJE

Vizija Strategije je unapređenje sistema kojim se ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi, a koji u najvećoj mogućoj meri obezbeđuju smanjenje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Željena promena se odnosi na sve privredne subjekte i radno aktivno stanovništvo i podrazumeva stvaranje pretpostavki ka boljoj primeni i poštovanju propisa, a posebno u visokorizičnim delatnostima (građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti i zdravstvena i socijalna zaštita), kao i prema posebno osetljivim grupama zaposlenih (trudnice, mladi, stariji zaposleni, osobe sa invaliditetom i dr.) i saradnju svih zainteresovanih strana u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu.

6. CILJEVI STRATEGIJE

Prilikom utvrđivanja ciljeva Strategije i aktivnosti za njeno sprovođenje polazi se od sledećih principa:

1) promocija - promena svesti kod celokupne javnosti o važnosti primene mera bezbednosti i zdravlja na radu kroz organizaciju različitih promotivnih aktivnosti i kampanja;

2) prevencija - kontinuirane aktivnosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radnom mestu treba da se usredsrede na prevenciju povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom;

3) uključivanje svih zainteresovanih - poboljšanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini, mogu se na najbolji način ostvariti ako se uključe svi učesnici u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Na radnom mestu, to obuhvata zaposlene koji obavljaju rad i njihove predstavnike za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu. Na nivou privrede i cele zemlje, to uključuje poslodavce, sindikate, državne organe, nevladine organizacije, obrazovne ustanove, naučne institucije, i dr.;

4) odgovornost - poslodavci imaju najveću odgovornost za bezbednost i zdravlje na radu. Najvažnija obaveza poslodavaca je da zaposlenima omoguće bezbedno i zdravo radno mesto i da ih uključe u razmatranje svih pitanja vezanih za bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni imaju odgovornost za sopstvenu bezbednost, što se ogleda u načinu na koji postupaju na svojim radnim mestima;

5) primena - aktivnosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu zasnivaju se na primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu i unapređenju znanja i veština učesnika u sistemu i izdvajanju neophodnih finansijskih sredstava za sprovođenje tih mera radi ostvarivanja bezbednih i zdravih radnih uslova.

6.1. Opšti cilj

Opšti cilj Strategije je unapređenje bezbednosti na radu i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva. Strategija teži da se u periodu njenog sprovođenja broj povreda na radu u Republici Srbiji smanji za 5%, u odnosu na ukupan broj povreda na radu za prethodni petogodišnji period sprovođenja Strategije, prema evidenciji koju vodi Inspektorat za rad.

6.2. Posebni ciljevi

Posebni ciljevi u sprovođenju Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2024. do 2027. godine jesu:

1) unapređenje regulatornog okvira u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

2) promocija značaja (kulture) prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (podizanje svesti i informisanje javnosti);

3) unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom;

4) unapređenje evidencija o povredama na radu i licencama.

Ključni pokazatelji učinaka opšteg i posebnih ciljeva prikazani su u Akcionom planu za sprovođenje Strategije bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2024. do 2027. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan).

7. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA

Pored analize primene prethodne strategije, i prethodno sprovedene analize oblasti, razmatrane su mere koje su primenjene u članicama EU. Načelno mere koje preduzimaju članice EU odgovaraju klasifikaciji koju je ustanovio Zakon o planskom sistemu, pri čemu se one mogu i dodatno raščlanjivati. Pored regulatornih mera, veliki broj zemalja u svojim dokumentima javnih politika formuliše informativno edukativne mere.

Poseban cilj 1. Unapređenje regulatornog okvira u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Mera 1.1. Izrada smernica za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu za MMSP (regulatorna).

U većini slučajeva efikasnost upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu jeste izazov za mikro i mala preduzeća. Izazovi su mnogobrojni i razlikuju se u zavisnosti od poteškoća pri sprovođenju propisa kako zbog nedostatka stručnosti, tako i zbog nedostatka svesti o važnosti ove oblasti, nezainteresovanosti rukovodstva, kao i troškova usklađivanja sa zahtevima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Potrebno je raditi na uvođenju efikasnijih rešenja kako bi se uzela u obzir situacija mikro i malih preduzeća i time obezbedilo efikasno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu bez obzira na veličinu preduzeća. To podrazumeva donošenje smernica za mikro i mala preduzeća kako bi im se olakšalo sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Mera 1.2. Unaprediti kontrolne liste u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (regulatorna).

Kako bi se dodatno smanjio rizik vezan za radna mesta i radnu sredinu, Inspektorat za rad će po potrebi revidirati postojeće i izraditi posebne kontrolne liste u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u osetljivim sektorima. Trenutno su izrađene kontrolne liste za sektor građevinarstva i šumarstva.25 Unapređenjem kontrolnih lista očekuje se smanjenje broja povreda i profesionalnih bolesti na radnom mestu, što direktno utiče na zdravlje i blagostanje zaposlenih. Takođe, subjekti nadzora će lakše ispunjavati zakonske obaveze i standarde bezbednosti i zdravlja na radu, što će smanjiti rizik od kazni i pravnih posledica. Konačno, sa sigurnijim radnim uslovima, zaposleni će biti manje odsutni zbog bolesti ili povreda, što će dovesti do povećanja produktivnosti i efektivnosti.

_______
25 Kontrolne liste - inspekcijski nadzor | Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (minrzs.gov.rs)

Mera 1.3. Analiza ovlašćenih pravnih lica i preduzetnika sa licencom koji se bave poslovima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i unapređenje nadzora (institucionalno upravljačko organizaciona).

Ova mera ima za cilj da obezbedi sveobuhvatan i sistematski pristup unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu, kroz bolje razumevanje sektora, efikasniji nadzor i jačanje institucionalnih kapaciteta osposobljenih za obezbeđivanje pravilne primene propisa. Mera podrazumeva izradu detaljne analiza sektora, ispitivanje trenutnog stanja, pre svega kapaciteta i resursa licenciranih lica.

Cilj analize je da se prikupe podaci o licenciranim pravnim licima i preduzetnicima koji su od značaja za nadzor, a koje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu ne poseduje (obim aktivnosti, broj lica kojima se pružaju usluge, detaljni podaci o ljudskim resursima i kapacitetima, finansijski pokazatelji i dr.). Nakon toga, vrši se procena obima i kvaliteta usluga koje pružaju licencirana pravna lica i preduzetnici na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma i standarda. Očekivani uticaj ove analize je višestruk. Pre svega, omogućava se donošenje mera kako bi se unapredio kvalitet pruženih usluga, što direktno utiče na poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radnim mestima. Takođe, analiza će pružiti osnov za efikasniji nadzor što će dovesti do bolje usklađenosti pravnih lica i preduzetnika sa zakonskim obavezama i propisima. Takođe, poboljšanje kvaliteta usluga i efikasniji nadzor doprinose smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih bolesti na radnom mestu. Na kraju, unapređenje nadzornih mehanizama i povećanje transparentnosti u radu ovlašćenih pravnih lica i preduzetnika povećava poverenje zaposlenih i poslodavaca u pravilnu primenu propisa i sistem bezbednosti i zdravlja na radu zasnovan na njima. Predviđeno je da se na osnovu rezultata analize implementiraju efikasniji mehanizmi nadzora koji će osigurati da sva pravna lica i preduzetnici rade u skladu sa zakonom i standardima. Pored toga, analiza može ukazati na potrebu da se organizuju obuke za pravna lica i preduzetnike kako bi bili upoznati sa najboljim praksama i novim regulativama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poseban cilj 2. Promocija značaja (kulture) prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (podizanje svesti i informisanje javnosti)

Mera 2.1. Podizanje svesti javnosti i zainteresovanih strana o bezbednijim i zdravijim uslovima na radnom mestu (informativno-edukativna)

Prevencija rizika i promovisanje bezbednijih i zdravijih uslova na radnom mestu su važni, ne samo za poboljšanje kvaliteta posla i uslova za rad, već i za promovisanje konkurentnosti. Zdravlje zaposlenih ima direktan i merljiv pozitivan uticaj na produktivnost i doprinosi unapređenju održivosti sistema socijalne zaštite. Sprečavanje oboljevanja zaposlenih od profesionalnih bolesti, kao i sprečavanje povreda na radu i promovisanje zdravlja, od prvih radnih na dalje, je ključ održivog radnog veka.

Profesionalne bolesti, uključujući bolesti u vezi sa radom, predstavljaju veliko opterećenje za zaposlene, privredne subjekte i sisteme socijalnog osiguranja. Iako su mnoge nove tehnologije i inovacije u organizaciji rada značajno unapredile blagostanje na radu, kao i uslove za rad, efikasna prevencija profesionalnih bolesti zahteva predviđanje potencijalnih negativnih uticaja novih tehnologija na bezbednost i zdravlje na radu. Primena novih tehnologija u industriji vodi do novih proizvoda i procesa, koji moraju da se testiraju u dovoljnoj meri, kao i da se provere kako bi se uverili da su bezbedni i da ne predstavljaju opasnost za zaposlene. Promene u organizaciji rada koje su rezultat razvoja informacionih tehnologija otvaraju mnoge mogućnosti za fleksibilne i interaktivne procese rada.

Zbog tehnoloških i ekonomskih razloga najčešće nije moguće ukloniti sve zdravstvene rizike sa radnog mesta. Iz ovih razloga, praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih ima veliki značaj i obuhvata medicinske procene efekata na zdravlje koji se razvijaju kao rezultat izlaganja zaposlenih rizicima na radnom mestu. Glavna svrha praćenja zdravstvenog stanja je očuvanje zdravlja i procena radne sposobnosti za obavljanje određenih poslova, kako bi se procenilo bilo koje zdravstveno oštećenje koje može biti povezano sa izlaganjem rizicima koji su karakteristični za određen proces rada i kako bi se prepoznale profesionalne bolesti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Efikasan sistem bezbednosti i zdravlja na radu je neophodan, na prvom mestu zbog održivog radnog veka i aktivnog i zdravog starenja, što zahteva stvaranje zdravog okruženja. Kako bi se to dostiglo, neophodno je uspostaviti i unaprediti kulturu prevencije.

Uspešnost održivog radnog veka u mnogome zavisi od pravilnog prilagođavanja radnih mesta i organizacije rada, uključujući i radno vreme, pristupačnost radnom mestu i ostalim aktivnostima namenjenim starijim zaposlenima.

Mere rehabilitacije koje omogućavaju rano vraćanje na posao nakon povrede na radu ili profesionalne bolesti su neophodne kako bi se izbeglo trajno isključivanje zaposlenih sa tržišta rada.

Mera 2.2. Unapređenje sistema obrazovanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Uključivanje bezbednosti i zdravlja na radu u sistem obrazovanja na svim nivoima je važno za unapređenje kulture prevencije. Pored drugih mera, kroz obrazovanje i kontinuirane obuke profesionalnog razvoja moguće je podići svest i izgraditi dugoročno znanje o bezbednosti i zdravlju na radu. Osnovno znanje o bezbednosti i zdravlju na radu potrebno je integrisati u školski program na odgovarajući način kako bi budući zaposleni bili svesni svoje bezbednosti i zdravlja. Dobro obrazovanje o bezbednosti i zdravlju na radu omogućava studentima i učenicima da usvoje pozitivan odnos i ponašanje, kako bi stekli znanje, razvili veštine i sposobnosti da identifikuju opasnosti i rizike i nađu rešenja.

Međutim, potrebno je raditi na promociji oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u sistemu osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja kako bi se razvila svest o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti. Program bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata zajedničke aktivnosti škole, roditelja i lokalne samouprave.

Mladima često nedostaju znanje i iskustvo o rizicima povezanim sa njihovim radnim zadacima. Kao rezultat integracije bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovanje, Republika Srbija je kroz model dualnog obrazovanja počela da uključuje obrazovanje o prevenciji rizika u programe srednjih stručnih škola. Naime, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (član 27) u školski program uvedena je oblast bezbednosti i zaštite na radu, dok je Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju, ova oblast u školski program uvedena članom 11. stav 1. tačka 18. Dalje, potrebno je razviti pristup koji se fokusira ne samo na sadržaj učenja, već na prostor u kojima se sprovodi praktično učenje. Zato učenici imaju aktivnu ulogu u bezbednosti i zdravlju na radu kroz školske aktivnosti. Podizanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti na radu kod učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju - obavezno u sistemu dualnog obrazovanja obavezan predmet - programa, a kroz građansko vaspitanje obavezni časovi posvećeni bezbednosti i zdravlju na radu.

U sistemu visokog obrazovanja, uređenog Zakonom o visokom obrazovanju, u Republici Srbiji postoje akreditovane visokoškolske ustanove koje obrazuju stručnjake na studijskim programima u okviru naučne i stručne oblasti inženjerstva zaštite životne sredine i zaštite na radu. U skladu sa principima Bolonjske deklaracije, potrebno je unapređivanje postojećih i implementacija novih akademskih i strukovnih studijskih programa sa ciljem poboljšanja mobilnosti i afirmacije socijalnog dijaloga u ovoj oblasti.

Savremeni naučni i stručni trendovi impliciraju interdisciplinarnost i multidisciplinarnost u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kao osnove za razvoj tehničko-tehnološkog i menadžerskog pristupa, integraciju znanja i poslova i timski rad s ciljem poboljšanja performansi bezbednosti i zdravlja na radu i ekonomske efikasnosti. Pored nastavno-obrazovne delatnosti, potrebno je podsticati razvoj naučno-istraživačkog rada, saradnju i umrežavanje visokoškolskih ustanova (u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim okvirima) kroz pokretanje naučno-istraživačkih projekata, transfer naučnih znanja i drugih naučnih aktivnosti u ovoj oblasti.

Opšti princip obrazovanja i vaspitanja za bezbednost i zdravlje na radu je celoživotno učenje koje uključuje sve oblike učenja i podrazumeva učestvovanje u različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, koji doprinosi prevenciji povreda na radu i profesionalnih bolesti. Prema Zakonu o obrazovanju odraslih, ono predstavlja deo jedinstvenog sistema obrazovanja u Republici Srbiji koji obezbeđuje odraslima sticanje kompetencija i kvalifikacija potrebnih za lični i profesionalni razvoj, rad i zapošljavanje tokom celog života. U cilju kontinuiranog unapređenja i razvoja stručnih kompetencija za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, treba podsticati profesionalno usavršavanje i celoživotno učenje lica koja se bave ovim poslovima kroz učešće na naučnim i stručnim skupovima, objavljivanje naučnih i stručnih radova, studijske posete i dr.

Mera 2.3. Jačanje socijalnog dijaloga u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Socijalni partneri (reprezentativne organizacije zaposlenih i poslodavaca) imaju značajnu ulogu u kreiranju, uvođenju i sprovođenju politika bezbednosti i zdravlja na radu, kao i u promovisanju bezbednih i zdravih uslova na radu.

Potrebno je nastaviti podršku rada socijalnih partnera i isticati važnost zaključivanja kolektivnih ugovora kako bi se zauzeli stavovi koji zadovoljavaju interese zaposlenih i poslodavaca.

Imajući u vidu značaj socijalnog dijaloga, utvrđena je potreba osnivanja Stručne komisije za bezbednost i zdravlje na radu na tripartitnom nivou koja ima savetodavnu ulogu i daje inicijative za unapređenje ove oblasti Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kroz analizu aktuelnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Stručna komisija za bezbednost i zdravlje na radu broji sedam članova (dva člana iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dva člana iz reprezentativnih sindikata, dva člana iz reprezentativnog udruženja poslodavaca i jednog člana akademske zajednice - stručnjaka za određenu oblast).

Ciljevi i zadaci Stručne komisije za bezbednost i zdravlje na radu jesu:

1) rad na "Prevenciji iznad svega" u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu;

2) analiza zakona i podzakonskih propisa;

3) analiza stanja makro sistema, loših pojava, kao i davanje predloga za prevazilaženje istih;

4) identifikovanje primera dobre prakse i njihovo promovisanje na nivou Republike Srbije;

5) učešće u izradi vodiča i brošura;

6) podrška obrazovanju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u okviru formalnog i neformalnog obrazovanja;

7) učešće u organizovanju i obeležavanju 28. aprila - bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i dodeli nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

8) učešće u organizovanju i obeležavanju Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu;

9) učešće u radu informativne mreže bezbednosti i zdravlja na radu;

10) učešće u medijskim kampanjama.

Stručnu komisiju za bezbednost i zdravlje na radu obrazuje ministar nadležan za rad na predlog Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Poseban cilj 3. Unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom

Mera 3.1. Unapređenje pravnog okvira za bezbednost i zdravlje na radu (regulatorna mera)

Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu koji je usklađen sa (trenutno utvrđenim) zahtevima iz Direktive 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i podzakonskim propisima kojima su u nacionalno zakonodavstvo transponovane pojedinačne direktive EU. Pored obaveze potpunog usaglašavanja sa direktivama EU potrebno je nastaviti proces unapređenja propisa kako bi se prevazišli prepoznati problemi iz prakse.

Proces daljeg usaglašavanja sa direktivama EU planiran je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije koji predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja nacionalnih propisa sa propisima EU.

U cilju sprovođenja Zakona o bezbednosti i zdravlju potrebno je doneti podzakonske propise propisane Zakonom u roku od 18 meseci od stupanja na snagu tog zakona.

U okviru ove mere svi učesnici posebno i taksativno nabrojani moraju aktivno učestvovati u praćenju, ali i razvijanju i iniciranju zakona kako iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, svakako uključujući radno zakonodavstvo, kao i iz oblasti socijalne i zdravstvene politike kako bi se uspostavio sistem bezbednih i zdravih uslova na radu. Takođe, u okviru ove regulatorne mere podsticati i promovisati sistem kolektivnog pregovaranja.

Mera 3.2. Uređenje instituta osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti (regulatorna mera)

Potrebno je nastaviti dalje aktivnosti na donošenju Zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti kojim će se urediti ova pitanja.

Propisi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pokazali su svoju vrednost obezbeđujući koncept prevencije kao osnov za smanjenje povreda na radu i profesionalnih bolesti. Zakonodavni okvir od ključnog je značaja kako bi se obezbedio visok nivo zaštite zaposlenih i kako bi se stvorili jednaki uslovi za sve privredne subjekte bez obzira na njihovu veličinu, lokaciju ili sektor poslovanja. Dokazano je da ispunjavanje zakonskih obaveza i prinudnih mera koje nalažu inspektori za rad, ostaju ključni stimulatori za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu u većini privrednih subjekata.

Mera 3.3. Analiza podataka Inspektorata za rad prema tipovima subjekta radi vršenja nadzora zasnovanog na analizi rizika - risk based assessment

Na osnovu višegodišnjih podataka Inspektorata za rad moguće je unaprediti kategorizaciju poslodavaca prema procenjenom stepenu rizika što će omogućiti bolje targetiranje i veći učinak inspekcijskog nadzora. Na osnovu analize moguće je unaprediti planiranje rada Inspektorata za rad, odnosno revidirati procene o potrebi učestalosti inspekcijskog nadzora i potrebnom vremenu sprovođenja inspekcijskog nadzora.

Analiza podataka Inspektorata za rad prema tipovima subjekata radi vršenja nadzora zasnovanog na analizi rizika (risk based assessment) je od ključne važnosti za efikasno i delotvorno upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu. Korišćenjem naprednih statističkih metoda i alata omogućava se usmeravanje inspekcijskih resursa na najkritičnije oblasti i subjekte, čime se povećava efektivnost i delotvornost nadzora, a samim tim i unapređuje bezbednost zaposlenih.

Očekivani uticaj ove mere je značajan. Detaljna i sveobuhvatna analiza podataka će omogućiti efikasnije raspoređivanje oskudnih inspekcijskih resursa i unapređeni pristup nadzoru kroz unapređenje postojeće analize rizika zasnovane na podacima. Poboljšanje kvaliteta nadzora i uvođenje savremenih metoda doprinosi smanjenju broja povreda i profesionalnih bolesti na radnom mestu. Osim toga, povećava se transparentnost i poverenje u rad Inspektorata za rad, što pozitivno utiče na celokupni sistem bezbednosti i zdravlja na radu.

Mera 3.4. Unapređenje kapaciteta Inspektorata za rad

Na inicijativu Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, 2019. godine je izrađena Funkcionalna analiza republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta, u tom momentu, za ukupno 41 republičku inspekciju.

Funkcionalna analiza je, uzimajući u obzir broj nadzora i broj subjekata nadzora prema stepenu rizičnosti, trajanje inspekcijskog nadzora, broj raspoloživih radnih za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora i savetodavnih poseta na godišnjem nivou, kao i organizaciju i opremljenost inspekcije, utvrdila broj inspektora koji je potreban svakoj inspekciji za vršenje poslova.

Na sednici koja je održana 8. avgusta 2019. godine, Vlada Republike Srbije je usvojila Trogodišnji akcioni plan za zapošljavanje državnih službenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora u nadležnosti republičkih inspekcija.

Usvojenim planom, pored ostalog, bilo je predviđeno do kraja 2021. godine dodatno zapošljavanje još 40 inspektora rada, odnosno da je optimalan broj inspektora rada 307. Dodatno zapošljavanje je prethodno zahtevalo promenu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, tako da u Inspektoratu za rad ukupno bude sistematizovano 318 radnih mesta, od kojih 307 radnih mesta inspektora rada.

S obzirom na veliki broj upražnjenih radnih mesta, koja su uglavnom nastala smanjenjem broja inspektora rada zbog odlaska u starosnu penziju, koji je u jednom trenutku iznosio i 60 upražnjenih radnih mesta, Inspektorat za rad nije mogao da dobije saglasnost za povećanje broja sistematizovanih radnih mesta inspektora rada.

Inspektorat za rad kontinuirano sprovodi aktivnosti u cilju popunjavanja upražnjenih, sistematizovanih radnih mesta inspektora rada, a potom i dodatnog zapošljavanja inspektora rada, kao i u cilju adekvatne tehničke opremljenosti inspekcije rada.

Poseban cilj 4. Unapređenje evidencija o povredama na radu i licencama

Mera 4.1. Uvođenje jedinstvenog Registra povreda na radu

Kako bi se unapredile evidencije o povredama na radu uvešće se jedinstveni Registar povreda na radu čiji će okvir biti utvrđen na osnovu sagledanih nadležnosti i potreba zainteresovanih strana.

Mera 4.2. Uvođenje jedinstvenog Registra o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama

Kako bi se sprovela odredba Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu potrebno je uvođenje registra licenci kao jedinstvene, elektronski vođene baza podataka o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama, odnosno uspostaviti Registar kao centralizovanu evidenciju u elektronskom obliku.

Jedinstveni registar doprinosi povećanju transparentnosti u upravljanju licencama, što omogućava bolju kontrolu i smanjenje rizika od zloupotreba. Centralizovana baza podataka olakšava rad inspekcijskih službi i drugih relevantnih institucija, što dovodi do efikasnijeg i delotvornijeg nadzora. Pored toga, poboljšava se usklađenost sa regulativama i smanjuje administrativni teret za pravna lica i preduzetnike. Uvođenje registra takođe povećava poverenje u sistem bezbednosti i zdravlja na radu, što pozitivno utiče na celokupnu bezbednost zaposlenih i radnih mesta.

8. MEHANIZAM ZA PRAĆENJE, IZVEŠTAVANJE I VREDNOVANJE SPROVOĐENJA STRATEGIJE

Neposrednu odgovornost za upravljanje Strategijom i Akcionim planom ima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja i stručne i administrativno-tehničke poslove.

Akcioni plan je sastavni deo dokumenta javne politike kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi i mere Strategije realizuju, određeni nosioci i partneri za sprovođenje mera i aktivnosti, definisani njihovi pokazatelji, kao i rokovi i sredstva za njihovo sprovođenje.

Svi organi, odnosno institucije koje su prepoznate kao partneri u sprovođenju imaju obavezu da pismeno izveštavaju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Upravu za bezbednost i zdravlje na radu na godišnjem nivou o sprovođenju mera i aktivnosti.

Izveštaj o rezultatima u dostizanju utvrđenih ciljeva Strategije biće pripremljen na osnovu Ex-post analiza efekata, a finalni izveštaj biće podnet Vladi na usvajanje nakon isteka važenja Strategije. Izrada izveštaja i dostavljanje Vladi vršiće se u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu prati sprovođenje Strategije o čemu obaveštava Vladu jedanput godišnje i ako je to potrebno predlaže izmenu Akcionog plana.

9. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Za sprovođenje ove strategije obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu - Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 92/23), i to:

- na Razdelu 30 - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Glava 30.2 - Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Program 0802 - uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa, Funkcija 410 - opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0004 - uređenje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Ekonomska klasifikacija 411 - plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) iznosu od 14,928,000,00 dinara i 412 socijalni doprinosi na teret poslodavca 2,262,000;

- na Razdelu 30 - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Glava 30.1 - Inspektorat za rad, Program 0802 - uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa, Funkcija 410 - opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0003 - Inspekcija rada, Ekonomska klasifikacija 411 - plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) iznosu od 395.759.000,00 dinara i 412 socijalni doprinosi na teret poslodavca 59,969,000.

Za sprovođenje ove strategije, za 2025. i 2026. godinu biće obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije u skladu sa propisanim limitom.

Za sprovođenje ove strategije, za 2027. godinu biće obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije u skladu sa propisanim limitom.

Aktivnosti planirane iz sredstava donacije sprovodiće se u skladu sa dinamikom priliva donatorskih sredstava. Ukoliko se ne obezbede donatorska sredstva, za navedene aktivnosti se neće tražiti budžetska sredstva.

10. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovu strategiju, nakon usvajanja, objaviti na internet stranici Vlade, na Portalu e-Uprave, na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u roku od sedam radnih od usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Akcioni plan, koji je sastavni deo ove strategije, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 84/2024, možete pogledati OVDE