KODEKSETIKE PSIHOLOGA SRBIJE |
PREAMBULA
Psihologija kao naučna teorija i na njoj zasnovana praksa ustanovljena je društvena delatnost u Republici Srbiji. Nosioci te delatnosti jesu psiholozi, lica sa univerzitetskom diplomom psihologa stečenom na način propisan zakonom. Psihologom se u smislu ovog kodeksa smatra osoba koja je završila studije četvorogodišnjem trajanju sa najmanje 240 ESPB stečenih na studijskom programu Psihologija, master psiholog sa najmanje 300 ESPB na studijskom programu Psihologija, specijalista psiholog sa najmanje 360 ESPB i psiholog koji je doktor psiholoških nauka sa najmanje 480 ESPB.
Psiholog polazi od toga da nauka nudi znanja i metode, a ne i ciljeve, vrednosti i normativno-etička rešenja. Stoga on preuzima obavezu da brine o etičkoj strani primene naučnih znanja i metoda, prihvatajući slobodno kao svoje vrhovno etičko merilo da čoveštvo, kako u sebi tako i u svakom drugom, uvek uzima i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo. Prihvatajući da su ljudske dužnosti iznad profesionalnih i odbijajući da se zaklanja psihologijom kao konačnim i potpunim znanjem, psiholog nastoji da psihologija bude u njegovim rukama, a ne on u njenim. Psiholozi se obavezuju da će poštovati ljudska prava i dostojanstvo stranaka, da će ostvariti i zadržati visok nivo kompetencije u svom radu, da će biti profesionalno i naučno odgovorni prema strankama, zajednici i društvu, kao i da će težiti da promovišu integritet u psihološkoj nauci, u obrazovanju psihologa, kao i psihološkoj praksi.
Obavljajući svoje profesionalne poslove, psiholog ostaje unutar sledećih granica:
• Psihologije kao nauke, njenih postojećih znanja, metoda i rešenja.
Ali, psiholog nastoji da u meri svojih mogućnosti uveća ta znanja, da konstruiše pouzdanije i valjanije metode, da pronađe primerenija rešenja.
• Svojih stečenih kvalifikacija. Ali, psiholog nastoji da se dalje stručno usavršava i da stiče nove kvalifikacije.
• Materijalnih uslova društva i sredine u kojoj radi. Ali, psiholog ne čeka da mu društvo ponudi kao gotove najpovoljnije uslove, već nastoji da sredina bolje razume potrebe psihološke delatnosti.
• Zakonskih odredbi važećih u Republici Srbiji, kako opštih tako i posebnih, koje se odnose na psihološku delatnost.
• Etičkih načela ovog Kodeksa. Ali, pošto ni psihologija kao nauka ni kodeks etike ne mogu da ponude gotove recepte za sve moguće konkretne probleme, psiholog uzima sva rešenja kao svoja, znajući da ne može imati opravdanje za nedostatak valjanih etičkih argumenata.
1. ODNOS PREMA STRUČNOM I ISTRAŽIVAČKOM RADU
1.0. U svakom području delatnosti psiholog svoj posao obavlja na nivou standarda koji važe za dato područje. Pri tome on prihvata da nikakvi ciljevi strukovni ili vanstrukovni, ne mogu doći iznad dostojanstva i dobrobiti pojedinca koji je neposredno ili posredno uključen u profesionalni odnos.
1.1. Psihologija nema zabranjene teme. Stoga psiholog ne sme sprečavati ili ometati druge u prikupljanju građe, u raspravljanju ili istraživanju bilo kojih tema, kao ni objavljivanju stručnih radova.
1.2. Psiholog je dužan da ne snižava standarde svoje struke prema polnoj, uzrasnoj, konfesionalnoj, nacionalnoj ili partijskoj pripadnosti ispitanika.
1.3. Koristeći psihološke teorije, metode, instrumente ili praktične programe potekle u drugim sredinama, psiholog je dužan da ih upotrebljava oprezno i kritički, nastojeći da u punoj meri uvaži kulturne i druge osobenosti ljudi sa kojima radi.
1.4. Preduzimajući empirijska istraživanja, kao i druge oblike naučne produkcije, psiholog uvažava, pored svojih ličnih interesovanja, aktuelne i važne probleme svoje sredine.
1.5. U svakom poslu koji obavlja psiholog nastoji da u punoj meri zadovolji zahteve objektivnosti, tj. poštovanja činjenica, podataka, testovnih rezultata i nalaza.
1.5.1. U pismenim i usmenim izveštajima o istraživanjima psiholog je dužan da stručnoj javnosti obelodani tačno, precizno i potpuno sve korake (metodološke, konceptualne, statističke) koje je preduzeo a čije je poznavanje neophodno za kritičko procenjivanje obavljenog posla.
1.5.2. Psiholog ne sme istraživačke podatke, testovne rezultate i nalaze krivotvoriti i krivotvorene prikazivati pojedincima ili javnosti. Nastoji da otkloni ideološke stavove od naučnih postavki i teorija.
1.6. Vršeći empirijska istraživanja psiholog se obavezuje na puno poštovanje ispitanika kao ravnopravnog učesnika u istraživanju.
1.6.1. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost1 ispitanika za učestvovanje u istraživanju.
1.6.2. Ukoliko ispitanik nije u stanju da da validnu saglasnost (maloletne, mentalno zaostale, teže duševno obolele osobe), ona se mora dobiti od roditelja/ staratelja, odnosno od lica i ustanova kojima su ovakve osobe poverene. Ispitanik star 15 godina može samostalno dati pristanak za učešće u psihološkom istraživanju.
1.6.3. Istraživač je dužan da ispitanike i/ili lica/ustanove koji daju saglasnost za učestvovanje u istraživanju upozna sa svim osobinama istraživanja (tema, ciljevi, organizator, trajanje, moguće posledice, vreme čuvanja podataka, itd.) koje su relevantne za davanje validne saglasnosti.
1.6.4. Istraživač je dužan da prihvati odluku ispitanika, uključujući i maloletne osobe, odnosno lica koja daju saglasnost za učestvovanje, da u bilo kom trenutku odustane od daljeg učestvovanja u istraživanju.
1.6.5. Istraživač je dužan da na zahtev ispitanika koji odustaje izbriše sve podatke koji se na njega odnose a sakupljeni su u dotadašnjem toku istraživanja.
1.6.6. Istraživač je dužan da otkloni od ispitanika svaku predvidivu štetu ili neugodnost koju učestvovanje u istraživanju može povećati u odnosu na uobičajeni način života ispitanika.
1.6.7. Ukoliko planirano istraživanje neizbežno proizvodi neku neugodnost učesnicima, povećanu u odnosu na njihov uobičajeni način života, psiholog-istraživač je dužan da se najpre posavetuje sa iskusnim i nepristrasnim kolegama (odnosno sa odgovarajućim organom DPS), kako bi potražio alternativna rešenja, makar takva koja smanjuju neugodnost, odnosno rizik od neugodnih posledica. Ukoliko i posle toga postoji neizbežnost ili visoka verovatnoća nastanka neugodnih posledica po učesnike, istraživač je dužan da
1) pribavi pismenu saglasnost kolega (odgovarajućeg organa DPS) i da
2) o svemu potrebnom tačno obavesti učesnike u istraživanju i obezbedi njihovu validnu saglasnost.
1.6.8. Ukoliko bi precizno obaveštavanje ispitanika o nekom aspektu istraživanja ugrozilo metodološke kvalitete istraživanja, istraživač je dužan da preduzme sledeće:
1) da dokaže kako alternativna procedura nije raspoloživa;
2) da dokaže kako su ispitanici o svemu ostalom dovoljno obavešteni;
3) da dokaze pod 1 i 2 ove tačke iznese pred iskusne i nepristrasne kolege (odnosno pred odgovarajući organ DPS) i dobije njihovu saglasnost;
4) da se posluži uopštenijim ili tautološkim objašnjenjima umesto obmanjivanjem.
1.6.9. Ukoliko planirano istraživanje metodološki zahteva da se pažnja ispitanika skrene sa pravog predmeta istraživanja, psiholog-istraživač je dužan da naknadno, po obavljenom prikupljanju podataka, dodatno informiše ispitanike kako bi dobio njihovu validnu saglasnost, da prodiskutuje sa njima sve relevantne aspekte istraživanja kako bi se otklonila pogrešna razumevanja i uočile moguće negativne posledice primenjene procedure, te da preduzme sve razumne korake na otklanjanju ili prevazilaženju tih posledica.
1.7. Psiholog ne sme metodom posmatranja, kao jedinim naučnim metodom, narušavati privatnost i sferu intime ispitanika; u načelu, posmatranje bez dobijene saglasnosti dozvoljeno je u onim okolnostima gde posmatrani obično očekuje da može biti posmatran od nepoznatih osoba, ali i tada se naknadno mora pribaviti validna saglasnost ukoliko se vrši trajno beleženje (neanonimnih) podataka. Ukoliko ispitanik odbije davanje saglasnosti i zahteva brisanje zabeleženih podataka, istraživač je dužan da takvom zahtevu udovolji.
1.8. Psiholog koji zauzima položaj nosioca istraživačkog projekta ili glavnog zaduženog za istraživanje deli odgovornost iz Članova 1.6. i 1.7. sa saradnicima i pomoćnim osobljem (ispitivači, studenti, pomoćnici) koje učestvuje u sprovođenju istraživanja.
1.9. Psiholog je dužan da se sa posebnom pažnjom odnosi prema mernim instrumentima i psihološkim sredstvima procene ličnosti.
1.9.1. Psiholog uvažava da se proizvodnja i prodaja standardizovanih mernih instrumenata i sredstava procene ličnosti vrši isključivo pod uslovima i na način propisan od strane Društva psihologa Srbije.
1.9.2. Standardizovane psihološke merne instrumente i sredstva procene ličnosti koje odobre DPS i Institut za psihologiju u praksi primenjuju isključivo psiholozi.
1.9.3. Psiholog je dužan da ne ohrabruje i ne omogućava korišćenje mernih instrumenata i sredstava procene iz tačke 1.9.2. ovog stava od strane lica koja nisu psiholozi, izuzev studenata psihologije koji mogu da ih primenjuju samo pod nadzorom diplomiranih psihologa.
1.9.4. Ukoliko psiholog uoči da lica koja nisu psiholozi koriste u praksi merne instrumente i sredstva procene iz tačke 1.9.2. ovog stava, preduzeće sve potrebne korake da ih od toga odvrati, uključujući i obaveštavanje DPS.
______
1 Saglasnost je
validna ukoliko je dobijena na pošten način, tj. ukoliko ne povređuje
dostojanstvo ispitanika. To znači da za dobijanje saglasnosti nije
dozvoljeno koristiti prinudu, ucenjivanje ili obmanjivanje, ali jeste
dozvoljeno ubeđivanje argumentima.
2.0. Puna, tj. nedeljiva nadležnost i kompetencija psihologa važi u profesionalnom radu sa pojedincem i malom grupom. U tim okvirima psiholog nastoji da primeni svoja stručna znanja i iskustvo za dobrobit stranke2, poštujući istovremeno njeno dostojanstvo. Kao i stranka, i psiholog je ličnost; iako je psiholog, on je takođe i unutar predmeta psihologije. Otuda psiholog drži na umu da i on kao ličnost može biti izvor i stručno i etički neopravdanih postupaka.
2.1. Jedna od osnovnih dužnosti psihologa sastoji se u tome da spreči negativne posledice po stranku koje mogu doći od njega.
2.1.1. U slučaju privremenog i prolaznog smanjenja stručne i/ili moralne kompetentnosti (npr. usled organske bolesti, raznih životnih stresova ili drugih ometenosti) psiholog treba da odustane od rada sa strankom.
2.1.2. U slučaju smetnji trajnijeg porekla psiholog treba da se posavetuje sa iskusnim i nepristrasnim kolegom i da preuzme potrebne korake kako bi stekao kontrolu nad tim izvorima smetnji i sprečio njihov negativni uticaj na rad sa strankom.
2.1.3. Psiholog je dužan da neguje svoju otvorenost prema sebi i da pažljivo uzima u obzir dobronamerna ukazivanja kolega o svojim ličnim izvorima smanjene kompetentnosti.
2.2. Psiholog samostalno obavlja isključivo one poslove za koje je stekao stručne kvalifikacije.
2.2.1. Posle osnovnih studija psiholog je dužan da se, po meri svojih mogućnosti, dalje stručno usavršava, koristeći raspoložive oblike stručne komunikacije i usavršavanja.
2.2.2. Psiholog može da preduzima i poslove za koje još ne po kvalifikacije ukoliko je obezbeđena supervizija i odobrenje od strane kolega sa potrebnim kvalifikacijama.
2.3. Za svoje usluge psiholog prima isključivo onu materijalnu nadoknadu koja je prethodno ugovorena sa strankom, odnosno koja je propisana od strane ustanove u kojoj radi.
2.4. Psiholog je svestan da u njegovom odnosu sa strankom dolazi do razlike u moći (psihološkoj, institucionalnoj, itd.), te je stoga dužan da vodi računa kako ne bi došlo do njene zloupotrebe.
2.5. Psiholog je dužan da izbegne mešanje profesionalnog sa drugim vrstama odnosa - sa rođacima, prijateljima i bliskim saradnicima, kao i sa drugima ako postoji opasnost da bude ugrožen profesionalni odnos.
2.6. U profesionalni odnos sa strankom psiholog Stupa na o validne saglasnosti.
2.6.1. Psiholog je dužan da obezbedi validnu saglasnost stranke koja prima njegove profesionalne usluge.
2.6.2. Psiholog je dužan da pruži stranki sve informacije koje su neophodne za dobijanje validne saglasnosti za ulazak u profesionalni odnos ili za nastavak profesionalnog odnosa.
2.6.3. Ukoliko stranka nije u stanju koje njenu saglasnost čini validnom (maloletne, mentalno zaostale i duševno obolele osobe), psiholog obezbeđuje saglasnost od nadležnih lica ili ustanova (roditelji, staratelji, prosvetne i zdravstene vlasti, itd.), uz odgovarajuće informisanje kao u tački 2.6.2. ovog stava. Klijent star 15 godina može samostalno dati pristanak za učešće u psihoterapiji odnosno psihološkom savetovanju.
2.6.4. Ukoliko bi traženje saglasnosti za maloletno lice ugrozilo pružanje psihološke pomoći tome licu, a pomoć se ocenjuje kao neophodna i neodložna, psiholog je dužan da se konsultuje sa iskusnim i stručno dovoljno kvalifikovanim kolegom i da dobije njegovu saglasnost za takav rad sa strankom.
2.6.5. Kada nijedan od načina za dobijanje prethodne saglasnosti nije raspoloživ (napr. usled privremene smanjene uračunljivosti Stranke) a stručna psihološka intervencija jeste neophodna i neodložna, psiholog obezbeđuje saglasnost naknadno i blagovremeno.
2.6.6. Saglasnost dobijena na početku profesionalnog odnosa važi sve dok je stranka ne povuče. Psiholog je dužan da prihvati povlačenje saglasnosti za dalji rad sa strankom. Takođe, on ima pravo da sa opravdanim razlogom odustane od daljeg rada sa strankom, vodeći računa o dostojanstvu i dobrobiti stranke.
2.7. Podaci do kojih psiholog dolazi u radu sa strankom poverljive su prirode i čuvanje njihove tajnosti jedna je od osnovnih dužnosti.
2.7.1. Psiholog je dužan da obavesti stranku o poverljivosti podataka i nalaza dobijenih tokom profesionalnog odnosa. Takođe je dužan da obavesti stranku o postojanju svoje dužnosti da štiti tajnost podataka i nalaza.
2.7.2. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost stranke za trajno beleženje podataka (pisano, auditivno, video) koje ona pruža, osim u slučaju podataka i nalaza koji se prikupljaju u zdravstvenim ustanovama za svrhe medicinske dokumentacije.
2.7.3. Psiholog je dužan da pribavi validnu saglasnost stranke za bilo kakvo korišćenje poverljivih podataka, ukoliko je to korišćenje individualizovano, odnosno takvo da stranka te podatke može prepoznati kao svoje.
2.7.4. Prilikom korišćenja podataka sakupljenih tokom rada sa strankom psiholog je dužan da sakrije identitet stranke i drugih lica na koje se podaci odnose, te da preduzme sve razumne korake kako ne bi došlo do otkrivanja tih identiteta neovlašćenim licima ili javnosti.
2.7.5. Psiholog je dužan da ne otkrije identitet stranke čak i ukoliko stranka ne traži zaštitu svog identiteta.
2.7.6. Psiholog je dužan da preduzme sve potrebne korake kako bi sačuvao poverljivost podataka i nalaza, odnosno sprečio pristup neovlašćenih lica tim podacima i nalazima.
2.7.7. Iznošenje psiholoških podataka, nalaza i mišljenja o stranki sa poznatim identitetom dozvoljeno je:
1) na stručnim komisijama, konzilijumima ili kolegijumima i
2) na sudu, na zakonom propisan način, ali tada samo onih podataka i nalaza koji su relevantni za predmet spora
3) u radnim organizacijama gde postoji obaveza da psiholog dostavlja pisani izveštaj; psiholog to tada čini tako da izveštavanjem (brojem i selekcijom podataka, formulacijom itd.) u najvećoj mogućoj meri zaštiti stranku
4) drugom stručnjaku npr. psihijatru uz validnu pisanu ili usmenu saglasnost stranke
5) policiji u slučaju da stranka planira da životno ugrozi sebe ili druge ljude, a u skladu sa zakonima.
2.7.8. Psiholog je dužan da saradnike u ustanovi gde radi, kao i studente i druga lica, upozna sa neophodnošću čuvanja poverljivih podataka, da im tu neophodnost prikladno obrazloži, te da ih pozove na razumevanje i saradnju u tome.
2.7.9. Ukoliko stranka, odnosno roditelj staratelj zatraži da joj se saopšte testovni rezultati, nalazi ili procene, psiholog to čini bez prisustva trećih lica i na profesionalan način, predupređujući sve druge predvidljive štetne posledice koje to saopštenje može prouzrokovati.
2.7.10. U slučaju prinude ili pretnje za otkrivanje poverljivih podataka i nalaza, psiholog je dužan da u granicama opravdane brige za svoju egzistenciju preduzme odgovarajuće korake, uključujući i obaveštavanje DPS ili drugih nadležnih službi koje bi mogle pomoći u čuvanju tajnosti podataka i nalaza.
2.8. Ukoliko je stranka pravno, a ne fizičko lice, međusobne obaveze, uključujući i one predviđene ovim Kodeksom etike, regulišu se pismenim ugovorom.
2.9. Psiholog ne sme u svojoj profesionalnoj praksi koristiti postupke, sredstva ili programe koji, makar kao uzgredan efekat, dovode do neuvažavanja dostojanstva stranke i drugih, na koje se ti postupci, sredstva ili programi primenjuju.
2.10. Psiholog uvažava standarde svoje struke i odredbe ovog Kodeksa; njega ne obavezuju nalozi nikakvih drugih autoriteta (pojedinaca ili ustanova) ukoliko se kose sa strukom i Kodeksom.
______
2 Reč "stranka" u celom Kodeksu etike treba shvatiti tehnički, tj. kao
da označava svakog - lica ili ustanove - ko se nalazi u ulozi primaoca
psiholoških usluga. Radna grupa se opredelila za tu reč, umesto
"klijent", "pacijent" ili "primalac psiholoških usluga".
3.0. Psiholog je svestan osetljivog položaja svoje struke u javnosti. Njegova je dužnost da u odnosu s javnošću postupa oprezno i odmereno.
3.1. Predstavljajući javnosti naučnu psihologiju ili posebne psihološke discipline i službe, psiholog je dužan da izveštava tačno, razumljivo i u potrebnoj meri informativno.
3.1.1. Psiholozi bi trebalo da budu posebno oprezni pri davanju izjava o samoubistvima odnosno da izbegavaju da govore o načinima izvršenja suicida i konkretnim slučajevima. Psiholog prilikom izveštavanja u medijima o suicidu nastoji da se pridržava smernica Svetske zdravstvene organizacije.
3.2. Psiholog je svestan ograničenja psihologije kao nauke. Predstavljajući psihologiju javnosti on je dužan da izbegne senzacionalizam, kao i svaka druga preterivanja koja bi mogla da navedu javnost da poveruje kako su mogućnosti psihologije veće, odnosno manje, nego što stvarno jesu.
3.3. Sve što se upotrebljava, uključujući i psihologiju, može i da se zloupotrebljava. Psiholog može koristiti svoja stručna znanja kako bi uticao na javnost da zauzme određeni stav prema nekom društvenom problemu. Pri tome on ne sme zloupotrebiti ni svoja stručna znanja ni svoj položaj.
3.3.1. Psiholog prihvata da mu njegova stručnost u odlučivanju o društvenim pitanjima ne daje više prava od prava na jedan glas. Stoga je dužan da se i vlada u skladu sa tim, ne uzimajući za sebe veći udeo u odlučivanju
3.3.2. Koristeći svoja stručna znanja u javnom delovanju, psiholog je dužan da ne zloupotrebljava psihologiju u političke, ideološke ili privatne svrhe.
3.4. Psiholog svoje usluge pruža isključivo na javno definisan način, u okviru ustanove u kojoj je zaposlen ili pod zakonom propisanim uslovima obavljanja privatne prakse.
3.5. Psiholog je dužan da javnosti tačno predstavlja svoje kvalifikacije i svoje sposobnosti. Takođe je dužan da ispravi druge koji njegove kvalifikacije i sposobnosti predstavljaju netačno.
3.6. Psiholog je dužan da u javnosti ne komentariše podatke koji se odnose na pojedince čiji je identitet obelodanjen, čak ni onda kada ti pojedinci daju saglasnost za otkrivanje svog identiteta.
3.7. Licu čiji je identitet obelodanjen ili dostupan javnosti, psiholog ne sme svoje stručno mišljenje ili savet upućivati poštom, posredstvom trećih lica ili sredstvima javnih komunikacija.
3.8. Testove i sredstva procene čija metodološka vrednost počiva na naivnosti, odnosno prethodnoj neobaveštenosti ispitanika ili stranke, psiholog ne sme obznanjivati u sredstvima javnih komunikacija, već će ih još i čuvati od javnosti.
3.9. Oglašavajući psihološke službe i usluge u sredstvima javnog informisanja, psiholog je dužan da izbegava evaluaciju i komercijalni način, tj. da se ograniči na davanje obaveštenja. 3.10. Psiholog je dužan da vodi računa o svom neformalnom ponašanju u javnosti tako da tim ponašanjem ne smanji poverenje javnosti u svoju kompetentnost da profesionalne usluge pruži u skladu sa stručnim i etičkim zahtevima.
4.0. Psiholog će sa posebnom pažnjom negovati kolegijalnost, saradnju i stručni razmenu, ne stavljajući nikada te vrednosti iznad dostojanstva drugih ljudi, neposredno ili posredno uključenih u profesionalni odnos.
4.1. Kritikujući stručni rad svojih kolega, uključujući i druge profesije, psiholog je dužan da vodi računa da predmet kritike bude zaista rad, a ne ličnost. U kritici njegova je dužnost da izbegava ne samo otvorene uvrede i omalovažavanja, nego i aluzije na račun ličnosti ili drugih, sa predmetom kritike nepovezanih, osobina i postupaka autora.
4.2. Ukoliko nije u mogućnosti da stranki pruži traženu uslugu, psiholog je dužan da joj pruži obaveštenja o drugim kolegama koji takvu uslugu mogu da joj ponude.
4.3. Psiholog je dužan da ne ulazi u profesionalni odnos sa strankom za koju zna da je već u takvom odnosu sa drugim psihologom, izuzev uz saglasnost toga kolege, odnosno nakon prestanka profesionalnog odnosa između stranke i kolege.
4.4. Kolegi sa kojim stupa u profesionalni odnos (tj. kome pruža profesionalnu uslugu) psiholog može ukazati, iz kolegijalnosti, izvesnu prednost, ali samo uz uslov da to ne krši običajne ili etičke norme sredine u kojoj radi, kao ni norme ovog Kodeksa etike.
4.5. Ukoliko uoči da kolega krši odredbe ovog Kodeksa etike, psiholog je dužan da na taktičan i što bezbolniji način pozove kolegu na preispitivanje svojih postupaka. Ako ni posle toga nije došlo do promene ponašanja, psiholog će se obratiti Sudu časti DPS. Psiholog može da se obrati Sudu časti i bez prethodnog pozivanja kolege na preispitivanje svojih postupaka.
5. STANDARDI I PROCEDURE UPOTREBE PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
5.1. Kodeks 5 o standardima i procedurama upotrebe psiholoških mernih instrumenata (u daljem tekstu: Kodeks 5) reguliše uslove izrade, izdavanja, prodaje i upotrebe psiholoških mernih instrumenata; kategorije psiholoških mernih instrumenata; osnivanje, sastav i delokrug rada Komisije za psihološke merne instrumente; način čuvanja i zaštite psiholoških mernih instrumenata i pravila psihološkog testiranja.
5.2. Psihološki merni instrumenti su standardizovana sredstva (upitnici, skale, testovi, aparati) konstruisana za validno i pouzdano merenje psiholoških konstrukata. Psihološki merni instrumenti predstavljaju posebno zaštićena psihodijagnostička sredstva.
ІІ USLOVI IZRADE I IZDAVANJA PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA I PRIRUČNIKA
5.3. Tehničku pripremu i izdavanje psiholoških mernih instrumenata može vršiti samo izdavač koji ispunjava sve uslove iz ovog Kodeksa 5. Preštampavanje psiholoških mernih instrumenata za internu upotrebu je strogo zabranjeno. Izuzetak se može učiniti samo u slučaju da se radi o psihološkim mernim instrumentima koji nisu službeno usvojeni i odobreni, a koriste se u svrhu istraživanja ili adaptacije instrumenta, što podleže Zakonu o autorskim pravima.
5.4. Izrada psiholoških mernih instrumenata, odnosno adaptacija, revizija i standardizacija može da se vršiti samo prema aktuelnim evropskim standardima. Izrada priručnika za upotrebu psiholoških mernih instrumenata vrši se prema standardima pomenutim u stavu 1 ovog člana. Sve poslove iz tačke 1 i tačke 2 ovog člana obavlja Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
5.5. Izdavač je obavezan da za svaki psihološki merni instrument i priručnik pre izdavanja obezbedi recenziju prema usvojenim standardima i to od kompetetnih stručnjaka za datu oblast.
5.6. Izdavač može da vrši prodaju psiholoških mernih instrumenata samo ako je obezbedio i odgovarajući priručnik sa normama na našoj populaciji.
5.7. Nije dozvoljeno izdavanje samo prevoda stranog psihološkog mernog instrumenta, već je izdavač dužan da prethodno obezbedi licencu i izvrši njegovu adaptaciju i standardizaciju na adekvatnom domaćem uzorku.
5.8. Izdavač je dužan da povremeno, prema ukazanoj potrebi, vrši reviziju normi i da o tome obaveštava svoje korisnike koji su nakon obaveštenja obavezni da ih se pridržavaju.
5.9. Izdavač je dužan da otkup prava publikovanja i prodaje psihološkog mernog instrumenta i pripadajućeg priručnika obavezno vrši putem ugovora, a u skladu sa Zakonom o autorskom pravu.
III USLOVI PRODAJE PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
5.10. Psihološke merne instrumente izdavač može da prodaje isključivo diplomiranom i master psihologu, i to na način propisan ovim Kodeksom 5. Komisija za psihološke merne instrumente Društva psihologa Srbije određuje za koje je merne instrumente neophodna dodatna obuka koju u tu svrhu organizuje izdavač ili druga institucija koju ovlasti Komisija za psihološke merne instrumente.
5.11. Radi obezbeđenja da kupac bude isključivo diplomirani i master psiholog (u daljem tekstu: psiholog) propisuje se da se prilikom naručivanja psiholoških mernih instrumenata moraju predočiti pismeni dokazi o postojanju, odnosno obezbeđenju neophodnih uslova za njihovo korišćenje.
Pismeni dokazi se sastoje u sledećem:
- psiholog je dužan da na propisanom obrascu prilikom svake porudžbine psiholoških mernih instrumenata dostavi o sebi sledeće podatke: ime i prezime, podatke organizacije u kojoj je zaposlen (u slučaju da nije zaposlen taj podatak ne daje), kopiju diplome kao i izjavu da će se u svom radu pridržavati Kodeksa etike psihologa Republike Srbije, a posebno načela profesionalnog čuvanja podataka i korišćenja psiholoških mernih instrumenata;
- ovlašćeno lice u instituciji gde psiholog radi (ovo je potrebno samo za zaposlene psihologe) dužno je da overi ovaj obrazac čime tvrdi i postojanje radnih uslova za ispravno korišćenje psiholoških mernih instrumenata i za njihovo bezbedno čuvanje, kao i psiholoških podataka koji se dobijaju na ovaj način; - potvrdu svojih podatka nezaposleni psiholog vrši na osnovu fotokopije diplome ili fotokopije uverenja o diplomiranju.
ІV USLOVI UPOTREBE PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
5.12. Psihološke merne instrumente može primenjivati samo diplomirani i master psiholog (u daljem tekstu: psiholog) i to na način propisan ovim Kodeksom 5, osim u slučajevima predviđenim članom 5.17. i članom 5.20.
5.13. Psiholog mora psihološko testiranje obavljati u skladu sa rezultatima savremene psihološke nauke, Kodeksom etike psihologa i Procedurama definisanim ovim Kodeksom 5.
V KOMISIJA ZA PSIHOLOŠKE MERNE INSTRUMENTE
5.14. Komisija za psihološke merne instrumente gradi pri Institutu za psihologiju u Beogradu. Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i tri člana. Rad Komisije bliže je regulisan Pravilnikom o radu koji donosi Skupština Društva psihologa Srbije na predlog Izvršnog odbora DPS.
Delokrug rada Komisije je:
1. Definisanje procedure i kriterijuma kategorizacije psiholoških mernih instrumenata.
2. Kategorizacija psiholoških mernih instrumenata.
3. Analiza izveštaja o internim i eksternim proverama kvaliteta testova.
4. Razmatranje izveštaja o primeni testova.
5. Davanje predloga autorima za sprovođenje korektivnih i Preventivnih mera.
6. Predlaganje, verifikovanje i praćenje programa edukacije za primenu testova.
7. Razvijanje motivacije potencijalnih autora za izradu novih i/ili reviziju postojećih testova.
8. Predlaganje postupaka u slučaju neovlašćenog korišćenja mernih instrumenta.
9. Predlaganje mera za poboljšanje upotrebe i zaštite mernih instrumenata.
10. Praćenje primene ovog Kodeksa 5.
5.15. Komisija za psihološke merne instrumente vodi evidenciju kategorisanih psiholoških mernih instrumenata i njihov spisak objavljuje na internet stranici Društva psihologa Srbije.
VI KATEGORIZACIJA PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
5.16. Komisija za psihološke merne instrumente vrši kategorizaciju svih psiholoških mernih instrumenata. Osnovni kriterijumi za kategorizaciju su: ciljevi koji treba da budu postignuti primenom testa i stručne kompetencije potrebne za primenu testa. Psihološki merni instrumenti mogu biti svrstani u jednu od tri kategorije: A, B i C.
5.17. Psihološki merni instrumenti kategorije A namenjeni su za merenje psiholoških fenomena u istraživačkim projektima i za njihovu primenu su potrebna bazična akademska znanja iz psihometrije i statistike. instrumenti ne služe za psihodijagnostičku procenu.
Psihološke merne instrumente iz kategorije A mogu da primenjuju i psiholozi sa 180 ESPB, pored diplomiranih psihologa (sa 240 ESPB) i master psihologa (sa 300 ESPB).
5.18. u kategoriju B svrstavaju se psihološki merni instrumenti koji imaju psihodijagnostičku i prognostičku svrhu iza koje autori i revizori nisu predvideli dodatnu obuku, jer se mogu koristiti na osnovu fakultetski stečenih znanja i uputstava iz priručnika. Merne instrumente iz ove kategorije mogu primenjivati psiholozi sa 240 i 300 ESPB. Autor/revizor psihološkog mernog instrumenata iz kategorije B može predložiti program edukacije koji nije obavezan. Komisija za psihološke merne instrumente verifikuje program edukacije i kontinuirano prati njegovu realizaciju.
5.19. Kategorija C obuhvata psihodijagnostička sredstva koja su proceduralno i interpretativno najsloženiji psihološki merni instrumenti (npr: multidimenzionalni inventari ličnosti, testovi inteligencije koji se primenjuju individualno, projektivni testovi, neuropsihološki testovi i sl.) koji se upotrebljavaju u psihodijagnostičke i prognostičke svrhe. Psihološke merne instrumente iz kategorije C mogu primenjivati samo diplomirani psiholozi sa 240 i 300 ESPB sa dodatnom teorijskom i praktičnom edukacijom. Diplomirani i master psiholozi iz stava 2 ovog člana nakon završene edukacije dobijaju uverenje na osnovu koga mogu da koriste instrumente iz ove kategorije, i na koje saglasnost daje Komisija za psihološke merne instrumente. Autor/revizor psihološkog mernog instrumenata predlaže program edukacije, koji Komisija za psihološke merne instrumente verifikuje i kontinuirano prati njegovu realizaciju. Komisija za psihološke merne instrumente vodi evidenciju diplomiranih i master psihologa sa uverenjima za upotrebu psiholoških mernih instrumenata iz ove kategorije.
5.20. Psihološke merne instrumente svih kategorija mogu primenjivati i studenti Psihologije u edukativne svrhe (upoznavanje sa instrumentom, teorijska nastava, studentski projekti, seminarski radovi i sl.) u okviru nastave i lizacije predispitnih obaveza i to isključivo pod supervizijom nastavnika ili saradnika koji su kvalifikovani za upotrebu datog mernog instrumenta. Psihološke merne instrumente za koje je potrebna obuka mogu koristiti i polaznici kurseva za obuku za korišćenje datog instrumenta u okviru ovih kurseva, a pod supervizijom lica koje sprovodi program obuke i koje mora biti kvalifikovana za upotrebu datog testa.
VIІ ZAŠTITA PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
5.21. Radi dodatne zaštite psihološkog mernog instrumenta izdavač je dužan je da na vidnom mestu na testu istakne tekst: "Ovaj psihološki merni instrument je odlukom broj od (datum) Komisije za psihološke merne instrumente svrstan u kategoriju - te je nepropisno rukovanje neovlašćeno korišćenje kažnjivo prema članu Zakona o psihološkoj delatnosti".
5.22. Psihološke merne instrumente naručuju i oni bivaju uručeni psihologu-naručiocu na osnovu imena i overene fotokopije diplome i uverenja o završenoj edukaciji za testove za koje je edukacija propisana. Ako poslodavac nije psiholog, a za potrebe psihološke delatnosti treba da nabavi psihološke merne instrumente dužan je da ih preda na upotrebu psihologu koji je zaposlen u organizaciji, uz službenu belešku. Poslodavcu koji nije psiholog psihološke merne instrumente distributer dostavlja u posebnoj omotnici sa naznakom "otvara psiholog lično". Ako psiholog koji je zadužen za psihološke merne instrumente prestane da radi kod poslodavca, a poslodavac nije zaposlio drugog psihologa koji bi preuzeo merne instrumente psiholog postupa u skladu sa Procedurom 8, tačke 7, 8 i 9.
VIII PRAVILA PSIHOLOŠKOG TESTIRANJA
5.23. Pravila psihološkog testiranja, koje se sprovodi u dijagnostičke svrhe ili druge svrhe koje uključuju procenu osobina ili karakteristika pojedinca, obuhvataju sledeće procedure:
PROCEDURA 1. Procena potencijalne korisnosti psihološkog testiranja u situaciji psihološke procene
Psiholog je dužan da pre testiranja kompetentno:
1.1. Proceni da li postoji potreba za psihološkim testiranjem ili se do validnih podataka za psihološku procenu može doći putem drugih izvora informacija.
1.2. Proceni koji psihološki test je najbolje upotrebiti u datoj situaciji.
PROCEDURA 2. Provera adekvatnosti psiholoških mernih instrumenata
Psiholog je dužan da:
2.1. Koristi i primenjuje isključivo one psihološke merne instrumente koji su razvijeni i primenjeni u našoj zemlji na odgovarajućoj populaciji, pri čemu se podrazumeva i mogućnost domaće adaptacije, revizije i standardizacije psiholoških mernih instrumenata stranog porekla.
2.2. Koristi psihološke merne instrumente koji su odobreni za upotrebu od strane Komisije za psihološke merne instrumente. Psihološki merni instrumenti koji nisu službeno usvojeni i odobreni mogu se koristiti samo u svrhu istraživanja i adaptacije tog instrumenta.
2.3. Samostalno odabere psihološke merne instrumente, saglasno stavovima 2.1. i 2.2 ovog člana Kodeksa 5.
2.4. Koristi one psihološke merne instrumente za koje poseduje relevantno stručno znanje, koje se može steći i dodatnom obukom, ukoliko to Komisija propisuje.
2.5. Iste testove u svrhu donošenja odluke primeni u okviru psihološkog testiranja tek nakon isteka 6 meseci zbog mogućnosti uticanja prethodnog iskustva na aktuelne rezultate. Ukoliko se raspolaže paralelnim formama testova psihološko ispitivanje se može ponoviti i ranije.
2.6. Prati negativne pojave ili teškoće na koje nailazi pri upotrebi određenog testa i o tome informiše Komisiju za psihološko testiranje.
2.7. Ukoliko je u mogućnosti, pomaže autorima testa, Komisiji ili izdavačima u ažuriranju informacija o normama, pouzdanosti i validnosti testa, uz poštovanje odredbi Kodeksa etike psihologa.
PROCEDURA 3. Priprema za psihološko testiranje
Psiholog je dužan da u periodu pripreme za testiranje:
3.1. Blagovremeno informiše ispitanika o svrsi testiranja, načinima na koje mogu da se najbolje pripreme za testiranje i pravilima kojih moraju da se pridržavaju.
3.2. Jasno objasni ispitanicima njihova prava i odgovornosti.
3.3. Obezbedi pristanak ispitanika ili njegovog zakonskog zastupnika za testiranje osim ako je zakonom drugačije regulisano.
3.4. Objasni zainteresovanim stranama koje posledice može da ima testiranje odnosno netestiranje kako bi mogli da donesu odluku. Ovo se odnosi na situacije kada testiranje nije obavezno.
3.5. Predvidi moguće probleme i pronađe načine za njihovo rešavanje.
3.6. Obezbedi tehničke uslove za testiranje:
a) priprema uslova koji su propisani u priručniku za određeni test;
b) priprema lokaciju za testiranje koja odgovara svrsi, u skladu sa članom 5.2. Kodeksa etike;
c) obezbeđuje osnovne fizičke uslove za rad koji treba da Omoguće ispitanicima postizanje optimalnih rezultata (misli se na adekvatno osvetljenje, temperaturu, odsustvo buke i drugih ometajućih faktora);
d) priprema dovoljne količine testovnog materijala koji je proveren tako da nema nikakvih nedostataka na test sveskama ili listovima za odgovore kao ni tragova prethodnih ispitanika;
e) obavlja dodatne pripreme u smislu odgovarajućih adaptacija za testiranje osoba s posebnim potrebama.
PROCEDURA 4. Primena psiholoških mernih instrumenata
Psiholog je dužan da u proceduri primene psiholoških mernih instrumenata:
4.1. Proveri identitet ispitanika.
4.2. Uspostavi pozitivan odnos s ispitanicima, predstavljanjem i davanjem detaljnih uputstava.
4.3. Smanji anksioznost ispitanika i da izbegne njeno nepotrebno stvaranje.
4.4.Obezbedi uklanjanje potencijalnih izvora ometanja (npr. alarmi na satovima, mobilni telefoni).
4.5. Proveri da li svi ispitanici imaju potreban materijal pre početka testiranja.
4.6. Primeni testove u odgovarajućim kontrolisanim uslovima
4.7. Kad je to moguće, test zada na maternjem jeziku ispitanika, ukoliko je on standardizovan na tom jeziku.
4.8. Poštuje i pridržava se uputstva koji su dati u priručniku testa s odgovarajućim prilagođavanjem načina zadavanja testa za osobe s posebnim potrebama.
4.9. Pročita uputstva jasno i smireno.
4.10. Pruži dovoljno vremena za rešavanje primera i vežbi.
4.11. Opaža i beleži odstupanja u primeni testa.
4.12. Meri i beleži tačno vreme odgovora ispitanika kada je to potrebno.
4.13. Proveri da li su vraćeni svi materijali na kraju testiranja.
4.14. Proveri da li su ispitanici bili pod stalnom kontrolom i da li su bili izloženi ometanjima tokom testiranja.
PROCEDURA 5. Bodovanje i analiza testovnih rezultata
Psiholog je dužan da u proceduri bodovanja i analize testovnih rezultata:
5.1. Pažljivo sledi standardizovane postupke za bodovanje.
5.2. Vodi računa o tome da ne dođe do pogrešnog zaključivanja na nivou upoređivanja rezultata sa normama koje nisu relevantne za ispitanike ili koje su zastarele.
5.3. Koristi postupke provere testovnih rezultata kako bi se otklonile eventualne greške.
PROCEDURA 6. Interpretacija rezultata
Psiholog je dužan da pri interpretaciji rezultata:
6.1. Ima odgovarajuće stručno znanje o teorijskim ili konceptualnim osnovama testa, tehničkoj dokumentaciji i o uputstvu za korištenje i interpretaciju skalnih rezultata.
6.2. Ima odgovarajuće znanje o korišćenim skalama, karakteristikama normativnih ili kontrolnih grupa i ograničenjima rezultata.
6.3. Preduzme korake kako bi se umanjili efekti bilo kakve pristrasnosti u tumačenju rezultata.
6.4. Koristi odgovarajuće normativne ili kontrolne grupe kad su dostupne.
6.5. Interpretira rezultate u svetlu dostupnih informacija o ispitaniku (uključujući uzrast, pol, obrazovanje, kulturu i druge faktore), uzimajući u obzir i tehnička ograničenja testa, kontekst procenjivanja i potrebe onih koji su zainteresovani za ishod procene.
6.6. Izbegava generalizovanje rezultata testa na osobine ili ljudske karakteristike koje taj test ne meri.
6.7. Uzme u obzir faktore koje su mogli uticati na smanjenje ili povećanje rezultata.
6.8. Obrati pažnju na dostupne podatke o valjanosti za mereni konstrukt kod članova ispitanikove relevantne demografske grupe (npr. kulturalna, po uzrastu, socijalnom statusu, polu).
6.9. Koristi granične rezultate u interpretaciji rezultata kada postoje dokazi o valjanosti graničnih rezultata koji podržavaju njihovu upotrebu.
6.10. Bude svestan mogućeg negativnog socijalnog stereotipizira članova ispitanikov grupe (npr. kulturalna uzrasna, po socijalnom statusu, polna) i izbegava interpretiranje testa na način koji podržava takvo stereotipiziranje.
6.11. Uzme u obzir bilo kakva individualna ili grupna odstupanja od standardnih postupaka u primeni testa.
6.12. Uzme u obzir svaki dokaz o prethodnom iskustvu s testom ako postoje podaci o efektima takvog iskustva na učinak na testu.
PROCEDURA 7. Prezentacija rezultata
Psiholog je dužan da:
7.1. Interpretirane rezultate testova učini dostupnim onim stranama koje na to imaju zakonsko pravo (ispitanik odnosno njegov pravni zastupnik); ispitaniku se usmeno mogu saopštiti njegovi pojedinačni odgovori na testu.
7.2. Odbije svaki zahtev za izdavanje kopija testova i popunjenih listova za odgovore; uvid u neposredne odgovore ispitanika dopušten je samo psihologu sudskom veštaku, koga odredi sud uz konsultaciju DPS.
7.3. Ako postoji pristanak ispitanika ili njihovih pravnih zastupnika, preda pisani ili usmeni izveštaj ovlašćenim zainteresovanim stranama.
7.4. Sačini pisani izveštaj koji u tehničkom i jezičkom Smislu treba da bude u skladu sa nivoim razumevanja onih koji primaju izveštaje.
7.5. Jasno naglasi da testovni rezultati predstavljaju samo jedan izvor podataka i da ih uvek treba sagledati zajedno s ostalim informacijama.
7.6. Objasni koliku važnost u procenjivanju ljudi imaju testovni rezultati u odnosu na ostale informacije.
7.7. Koristi onaj oblik i strukturu izveštaja koji odgovara kontekstu procenjivanja.
7.8. Kad je to moguće, daje informaciju osobama koje odlučuju o tome kako im rezultati mogu koristiti prilikom odlučivanja.
7.9. Objasni i pomogne pri upotrebi izveštaja psihologa u cilju određene klasifikacije ljudi (npr. u dijagnostičke svrhe ili pri selekciji za posao).
7.10. Ukoliko je potrebno navede upotrebljene instrumente.
7.11. Uključi u izveštaje jasan rezime ili zaključak, i kad je potrebno, specifične preporuke.
7.12. Na konstruktivan način, usmeno da povratnu informaciju ispitanicima o njihovim rezultatima i postignućima.
PROCEDURA 8. Čuvanje psiholoških mernih instrumenata
Psiholog je dužan da:
8.1. u organizaciji u kojoj radi vodi računa o svim psihološkim mernim instrumentima, pripadajućim priručnicima, priboru i opremi, u organizaciji u kojoj radi.
8.2. Obezbedi adekvatno odlaganje i kontrolu pristupa testovnom materijalu, u skladu sa Kodeksom 5.
8.3. Poštuje autorska prava i sporazume koji postoje u odnosu na testove i testiranje, uključujući zabranu kopiranja ili prenos materijala u elektronskom ili drugim oblicima drugim ljudima, bilo da su kvalifikovani ili ne.
8.4. Zaštiti psihološke merne instrumente tako što će da obezbedi diskreciju u njihovoj primeni (ne podučava pojedinaca na testovnom materijalu i ne opisuje postupke u svrhu pripreme ispitanika za testiranje).
8.5. Prijavi svaku zloupotrebu psiholoških mernih instrumenata Komisiji za psihološke merne instrumente.
8.6. Oštećene i neupotrebljive psihološke merne instrumente uništi na adekvatan način kako bi u potpunosti bila sačuvana tajnost sadržaja odnosno njihove upotrebe kada se radi o psihološkim aparatima. Rashodovanje i uništavanje psiholoških mernih instrumenata obavezno se vrši komisijski. Komisiju formira poslodavac, a psiholog je obavezno član ove komisije.
8.7. Prilikom napuštanja organizacije (ukoliko nema drugog psihologa) psiholog je dužan da Komisiji za testove ili Društvu psihologa Srbije dostavi spisak psiholoških mernih instrumenata kao i dokument putem kojeg se garantuje Sigurno i adekvatno skladištenje i čuvanje navedenog materijala u organizaciji. Poslodavac je dužan da spisak i dokumenat potpiše. Materijal treba da bude komisijski inventarisan i zapečaćen.
8.8. Psiholog koji se zapošljava na upražnjeno radno mesto u organizaciji dužan je da komisijski izvrši inventarisanje uskladištenog materijala prema spisku i da o zatečenom stanju obavesti Društvo psihologa Srbije.
8.9. Ako organizacija ne zaposli drugog psihologa na upražnjeno radno mesto uroku od godinu dana ili zaposli lice drugog stručnog profila, psiholog koji je prethodno radio u toj organizaciji ili ustanovi ili drugi psiholog, koji o tom ima saznanja, dužan je da o tome obavesti Društvo psihologa Srbije kako bi se zajednički preduzele mere za sprečavanje korišćenja psiholoških mernih instrumenata i psihološke dokumentacije od strane nestručnih lica.
PROCEDURA 9. Čuvanje i upotreba dokumentacije o ispitanicima
Psiholog je dužan da:
9.1. Podatke o pojedincima sa kojima službeno dolazi u dodir u toku psihološkog testiranja, uključujući i decu, čuva kao profesionalnu tajnu.
9.2. Dosije o ispitaniku čuva u posebnim prostorijama ili ormarima, a koji su osigurani od nestajanja, vlage, oštećenja i korišćenja od strane drugih lica. Dosije sa rezultatima ispitivanja čuva se minimum 1 godinu, ukoliko zakonskim ili nekim drugim aktom organizacije u kojoj radi psiholog nije propisan drugačiji period.
9.3. Preporuči ko će unutar pravnog entiteta imati pristup rezultatima za koje je ispitanik već dao saglasnost i definiše nivoe poverljivosti.
9.4. Objasni nivoe poverljivosti učesnicima u testiranju (naručiocu testiranja i kandidatima) pre nego što se testiranje izvede.
9.5. Zaštiti i čuva podatke tako da samo oni koji imaju pravo pristupa mogu da ih dobiju.
9.6. Ukloni imena i druge lične oznake iz baze podataka gde su rezultati arhivirani, a koji će se koristiti za istraživanja, razvoj normi ili neke druge statističke svrhe.
5.24. Psihološko testiranje, bilo individualno ili grupno, bez obzira na ustaljenost uslova testiranja može da vrši samo diplomirani i master psiholog (u daljem tekstu psiholog).
Psiholog neće prihvatiti zahteve za primenu psiholoških mernih instrumenta ako su uslovi za testiranje u suprotnosti sa ovim Kodeksom 5 i Zakonom o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti.
5.25. Psiholog u svom radu postupa po odredbama Kodeksa etike psihologa Republike Srbije. Ako zahtevi društvenih institucija i pojedinaca u odnosu na korišćenje podataka o pojedincima ili u odnosu na psihološki rad dolaze u suprotnost sa načelima etike psihologa, psiholog je dužan da takav rad odbije i da po potrebi zatraži pomoć Društva psihologa Srbije.
5.26. Psihološku dokumentaciju i rezultate ispitivanja mogu da koriste samo psiholozi, a mišljenja i naručioci testiranja uz pisanu i overenu obavezu o pravilnom čuvanju i korišćenju izveštaja u cilju očuvanja ispitanikove privatnosti.
5.27. Psihološka istraživanja koja psiholog vrši na pojedincu dozvoljena su samo ako su naučno opravdana, ako su ispitanici dali pristanak, ako je ispitanicima objašnjena svrha i značaj istraživanja kao i moguće posledice i ako su preduzete sve mere zaštite njihovog psihičkog identiteta, a u skladu sa Kodeksom etike.
5.28.Zloupotreba psiholoških mernih instrumenta u organizaciji korisnika, odnosno od strane nestručnih lica, predstavlja težu povredu radne obaveze ovlašćenog lica koje garantuje obezbeđenje odgovarajućih uslova, čuvanja i korišćenja psiholoških mernih instrumenta, te je obaveza organizacije korisnika da svojim pravnim aktom normira ovu zloupotrebu. Na isti način treba da bude normirana i zloupotreba psiholoških mernih instrumenata od strane nesavesnog psihologa. Zloupotreba izveštaja psihologa ili informacije o kandidatima koje su dobijene usmeno predstavlja takođe težu povredu radne obaveze jer su podaci o pojedincu službena/profesionalna tajna.
5.29. Protiv psihologa koji ne postupa u skladu sa ovim Kodeksom 5 biće podneta tužba Sudu časti koji donosi meru u skladu sa važećim propisima.
5.30. Ukoliko poslodavac u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog Kodeksa 5 ne obavesti svog psihologa o njemu, onda je psiholog korisnik psiholoških mernih instrumenata dužan da svog poslodavca pismeno obavesti o odredbama ovog Kodeksa 5.
5.31. Ovaj Kodeks 5 distributer dostavlja naručiocu testa pri isporuci istog.
5.32. Sa odredbama ovog Kodeksa 5 treba upoznati studente osnovnih studija psihologije, a u cilju pripreme za upotrebu psiholoških mernih instrumenata.
5.33. Ako pravno ili fizičko lice neovlašćeno ili nepropisno koristi psihodijagnostička sredstva, Komisija za psihološke merne instrumente će ga pismeno upozoriti i zatražiti da postupa po odredbama ovog Kodeksa 5. Ako pravno ili fizičko lice i nakon upozorenja nastavi da neovlašćeno ili nepropisno koristi psihodijagnostička sredstva, Komisija će predmet predati Sudu časti i/ili podneti prijavu nadležnom sudu.
5.34. Izmene i dopune ovog Kodeksa 5 donose se po istom postupku kao i Kodeks etike psihologa.