PRAVILNIK O NAČINU NA KOJI SE VRŠI IZOSTAVLJANJE ZAŠTIĆENIH PODATAKA U AKTIMA KOMISIJE ZA KONTROLU DRŽAVNE POMOĆI ("Sl. glasnik RS", br. 87/2024)

 

I UVODNE ODREDBE

Predmet i primena

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se uređuje način na koji se vrši izostavljanje zaštićenih podataka u aktima Komisije za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija), koji se objavljuju na internet stranici Komisije u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći ("Službeni glasnik RS", broj 73/19, u daljem tekstu: Zakon).

Ovaj pravilnik primenjuje se kada dostavljeni podaci imaju svojstvo poslovne tajne ili poverljivog podatka, čijim bi objavljivanjem, stavljanjem na uvid drugim licima, mogla da nastupi značajna šteta za lica kojima pripadaju ti podaci ili na koje se odnose ili bi se time ugrozio, omeo ili otežao postupak pred Komisijom.

Ovaj pravilnik ne primenjuje se kada su podaci koji se dostavljaju Komisiji označeni kao tajni u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje tajnost podataka.

II IZOSTAVLJANJE ZAŠTIĆENIH PODATAKA

Načelo transparentnosti

Član 2

U cilju obezbeđenja transparentnosti u primeni pravila o kontroli državne pomoći akti Komisije objavljuju se u celosti na internet stranici Komisije, kao opšte pravilo, a izuzetno se prilikom njihove objave iz teksta izostavljaju zaštićeni podaci ako je nužno potrebno zaštititi te podatke, odnosno ako se utvrdi verovatnim nastupanje uslova iz člana 44. stava 1. Zakona.

Rešenjem iz člana 44. stav 7. Zakona ne može se odrediti zaštita svih podataka, niti se prilikom objave akta Komisije mogu izostaviti njegovi bitni (veći) delovi, čime bi se ugrozila razumljivost obrazloženja tog akta, izuzev ako su ispunjeni uslovi iz člana 46. stav 3. Zakona.

Podaci za koje se traži zaštita

Član 3

Stranka, podnosilac inicijative za ispitivanje ocene usklađenosti, odnosno lice kojem pripadaju podaci, kao i lice na koje se podaci odnose (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) u zahtevu za zaštitu podataka navodi gde se u podnesku nalazi podatak za koji se zaštita traži i detaljno obrazlaže razloge zbog kojih je svaki podatak pojedinačno označio kao poslovnu tajnu ili poverljiv podatak.

Podnosilac zahteva dužan je da učini verovatnim da će objavljivanje podataka za koje se zaštita traži prouzrokovati značajnu štetu licu kom ti podaci pripadaju ili na koga se odnose.

Zahtev za zaštitu podataka sadrži obrazloženje okolnosti iz stava 2. ovog člana.

Zahtev za zaštitu podataka dostavlja se Komisiji na Obrascu, koji je dat kao Prilog uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Obrazac zahteva za zaštitu podataka iz stava 4. ovog člana sadrži kolone u koje se upisuju podaci o podnosiocu zahteva, navodi se podatak za koji se zaštita traži, oznaka poslovna tajna ili poverljiv podatak, označava se strana i stav, odnosno odeljak u dokumentu gde je sadržan taj podatak i detaljno se obrazlažu razlozi zbog kojih se za svaki podatak zaštita traži.

Ako je u zahtevu podatak za koji se zaštita traži označen kao poslovna tajna, svojstvo poslovne tajne dokazuje se dostavljanjem akta ili izjave o preduzetim merama za očuvanje tajnosti u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne.

Anonimizirana verzija podneska koji sadrži podatke za koje se traži zaštita

Član 4

Pored podneska koji sadrži podatke za koje se traži zaštita, podnosilac zahteva dostavlja i identičan dokument u originalnom formatu u kom na jasan i nedvosmislen način označava podatke za koje se zaštita traži (anonimizirana verzija).

Označavanje u anonimiziranoj verziji iz stava 1. ovog člana vrši se obeležavanjem (podvlačenjem, precrtavanjem, stavljanjem u zagradu) na način kojim se omogućava da podatak čija se zaštita traži bude vidljiv ovlašćenom službenom licu u Komisiji.

Obeleženi podatak iz stava 2. ovog člana u celosti mora odgovarati podatku koji se nalazi u tabeli iz člana 3. stav 4. ovog pravilnika.

Na osnovu rešenja iz člana 44. stav 7. Zakona ovlašćeno službeno lice u Komisiji prekriva crnom bojom zaštićene podatke iz dokumenata podnosioca zahteva koji sadrži te podatke.

Pristup informacijama od javnog značaja i razgledanje spisa predmeta može se omogućiti samo u dokumenta iz stava 4. ovog člana.

Rešenje iz stava 4. ovog člana dostavlja se podnosiocu zahteva neposredno pre objavljivanja akta Komisije na internet stranici.

Podaci koji ne mogu biti predmet zaštite

Član 5

Predsednik Komisije u skladu sa članom 44. stav 7. Zakona može doneti rešenje kojim se ne usvaja zahtev za zaštitu podataka.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se ako podaci za koje se zaštita traži predstavljaju:

1) javno dostupne podatke1 ili podatke koji su opšte poznati u određenim stručnim krugovima i sl.;

2) podatke koji su protekom vremena izgubili komercijalni značaj (npr.: podaci o prometu ili prodaji koji su nastali pre najmanje pet godina);

3) statističke ili zbirne podatke;

4) podatke o imenima korisnika državne pomoći, privrednom sektoru kojem pripadaju, nameni i iznosu državne pomoći ili druge podatke koji su od značaja za ocenu postojanja i usklađenosti državne pomoći;

5) podatke za koje podnosilac zahteva nije dostavio obrazloženje u skladu sa članom 3. st. 2. i 3. ovog pravilnika ili za koje nije dostavio dokaz iz člana 3. stav 6. ovog pravilnika;

6) podatke za koje se ne utvrdi nastupanje uslova iz člana 44. stav 1. Zakona.

Standardni navodi sa zahtevom poverljivosti sadržani u memorandumu advokatskih kancelarija ili drugi automatizovani oblici odricanja odgovornosti sadržani u elektronskim porukama (imejl) ili drugoj komunikaciji ne smatraju se zahtevom za zaštitu podataka.

______
1 Na primer, podaci o visini prometa učesnika na tržištu ne mogu predstavljati poverljiv podatak, iz razloga što taj podatak učesnik na tržištu prikazuje u godišnjim finansijskim izveštajima, koji se u skladu sa pozitivnim propisima objavljuje na internet stranici Agencije za privredne registre.

Objavljivanje akata Komisije koji sadrže zaštićeni podatak

Član 6

Zaštićeni podaci u aktu Komisije prikazuju se oznakom […].

Kod izostavljanja brojčanih podataka zadržava se oznaka tog podatka, kao na primer [...] miliona evra ili [...] %.

Izuzetno, ako Komisija oceni da je u cilju obezbeđenja transparentnosti neophodno primeniti drugačiji način izostavljanja zaštićeni podatak može se parafrazirati ili prikazati u rasponu.

Na prvoj strani, u zaglavlju, anonimizirane verzije akta Komisije, upisuje se napomena JAVNA VERZIJA, sledeće sadržine: "Određeni podaci su izuzeti iz javno dostupne verzije akata Komisije. Zaštićeni podaci prikazani su oznakom […] i određeni su na zahtev podnosioca zahteva, a u skladu sa članom 44. Zakona o kontroli državne pomoći i zakonom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne. Ovaj dokument je učinjen dostupnim samo u informativne svrhe."

III ZAVRŠNE ODREDBE

Član 7

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog

OBRAZAC ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PODATAKA:

 

	1	2	3	4	5
R. b.	Podnosilac zahteva	Podatak za koji se zaštita traži	Oznaka poslovna tajna ili poverljiv podatak	Mesto gde je sadržan podatak	Razlozi za zaštitu podatka
1.
2.
3.
4.
5.

U rubrike zahteva za zaštitu podataka upisuje se sledeće:

U rubriku - Podnosilac zahteva - upisuje se naziv davaoca državne pomoći, tj. nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ili svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku, podnosilac inicijative za ispitivanje ocene usklađenosti ili lice kojem pripadaju podaci za koje se zaštita traži, kao i lice na koje se ti podaci odnose.

U rubriku - Podatak za koji se zaštita traži - upisuje se pojedinačno svaki podatak za koji se zaštita traži. Ukoliko se podaci uopšteno navedu (npr. "svi podaci" ili "celokupan zahtev"), Komisija će podnosiocu zahteva uputiti poziv za uređenje podneska.

U rubriku - Oznaka poslovna tajna ili poverljiv podatak - upisuje se da li je podnosilac zahteva označio podatak za koji se zaštita traži kao poslovna tajna ili poverljiv podatak (Poslovna tajna su podaci koji to svojstvo imaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne odnosno koji su merama ili aktom donetim od strane lica kojem pripadaju, proglašeni tajnom. Poverljivi podaci su podaci čije bi iznošenje nanelo značajnu štetu licu kojem pripadaju ili na koje se odnose, ako se oceni da je interes tog lica za zaštitu podataka opravdan i da je po značaju bitno veći u odnosu na interes drugih lica ili javnosti u pogledu davanja tih podataka na uvid ili njihovog objavljivanja).

U rubriku - Mesto gde je sadržan podatak - potrebno je označiti stranu i stav, odnosno odeljak u dokumentu gde je sadržan podatak za koji se zaštita traži (na primer: strana 2, tačka 9. ugovora, prilog 4 uz prijavu).

U rubriku - Razlozi za zaštitu podatka - potrebno je detaljno obrazložiti razloge zbog kojih je svaki podatak pojedinačno označen kao poslovna tajna ili poverljiv podatak.