REVIDIRANA FISKALNA STRATEGIJA ZA 2025. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2026. I 2027. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 88/2024)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2025. DO 2027. GODINE

1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike

Privredna aktivnost u Srbiji pokazala je dovoljnu otpornost i pored izazovnog globalnog i regionalnog okruženja. Kumulativni rast bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) od 18,3% u periodu od 2020. do 2024. godine u velikoj meri je podržan domaćom tražnjom, investicijama u ključne infrastrukturne sektore i stabilizacijom inflacije, koja se sada nalazi u okviru ciljanog opsega Narodne banke Srbije. Makroekonomska kretanja u 2024. godini u skladu su sa procenama predstavljenim u prolećnoj Fiskalnoj strategiji. Prema preliminarnim procenama, privredni rast u 2024. godini iznosiće 3,8%, tržište rada je stabilno, a inflacija je na opadajućoj putanji.

Glavni prioritet Vlade Republike Srbije ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dinamičniji ekonomski razvoj u budućnosti. Ovaj cilj se ostvaruje kroz strateška javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije i tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Uprkos izazovima i izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje i izvoza i značajnom prilivu stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI). Finansijski sistem Srbije je siguran, sa investicionim kreditnim rejtingom, uz značajne zaštitne mehanizme, uključujući visoke devizne rezerve, depozite javnog sektora i nizak javni dug u poređenju sa evropskim prosekom.

U srednjem roku očekujemo ubrzanje rasta. Osnovni scenario makroekonomskih kretanja predviđa prosečni godišnji rast privrede od 4,4%. Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu od 2025. do 2027. godine iznosiće 13,7%. Rast će biti vođen domaćom tražnjom. Dalji rast zaposlenosti i zarada podržaće privatnu potrošnju, dok će investicioni rast biti podstaknut realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture. Značajne javne investicije predviđene su programom "Skok u budućnost - Srbija 2027" posebno uoči domaćinstva Specijalizovanoj svetskoj izložbi 2027. godine sa temom "Igra za čovečanstvo: sport i muzika za sve".

Vlada Republike Srbije posvećena je održanju fiskalne discipline u srednjem roku. Ciljani fiskalni deficiti u narednim godinama obezbeđuju opadajuću putanju javnog duga. Predviđeni fiskalni deficit u narednom srednjoročnom periodu, iznosi 3,0 odsto BDP, otvarajući prostor za finansiranje važnih investicionih projekata u okviru razvojnog plana "Skok u budućnost - Srbija 2027", kao i finansiranje jačanja nacionalne bezbednosti. Program "Skok u budućnost - Srbija 2027" predstavlja centralni okvir za ubrzanu modernizaciju infrastrukture, sa ciljem da Srbija postane ključna destinacija za investicije u oblastima kao što su energetika, transport i digitalizacija. Javni dug sektora države na kraju srednjoročnog perioda iznosiće 46,5% BDP. Kako bi se u potpunosti realizovao investicioni ciklus primena komponente ograničenja fiskalnog deficita u okviru fiskalnog pravila odlaže se do 2029. godine.

Privreda Srbije, kao i ekonomije drugih zemalja u regionu sa sličnim nivoom razvoja, suočava se sa brojnim neizvesnostima. Ipak, rizici projekcije iz ove Fiskalne strategije ocenjeni su kao uravnoteženi. Glavni rizici na međunarodnom planu uključuju neizvesnost globalnog rasta, produženo prisustvo bazne inflacije i dalje restriktivne mere monetarne politike vodećih centralnih banaka. Dodatni faktori rizika su geopolitičke tenzije i cene energenata i sirovina. U širem kontekstu, geopolitička fragmentacija i zelena tranzicija predstavljaju i izazove i mogućnosti za dublju integraciju Srbije u evropske i globalne ekonomske tokove. Srbija će nastaviti da jača svoje trgovinske i investicione odnose sa Evropskom unijom i drugim značajnim partnerima, unapređujući produktivnost u ključnim sektorima poput proizvodnje, IKT i energetike.

Srbija ima značajne rezerve za zaštitu od neizvesnosti. Visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, relativno nizak javni dug, održive dinamike spoljnog i javnog duga, kao i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem predstavljaju dobru rezervu u slučaju realizacije pojedinih negativnih rizika. Takođe, Srbija je atraktivna destinacija za SDI, što odražava njenu snažnu makroekonomsku poziciju. Aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom pruža dodatnu sigurnost kroz definisanje adekvatnih ekonomskih politika i strukturnih reformi u cilju bržeg privrednog rasta i jačanja otpornosti privrede. Po okončanju trenutnog aranžmana, dogovoren je nastavak saradnje kroz Instrument za koordinaciju politika (PCI) koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine. Novi aranžman je jasan signal da je ekonomska politika u srednjem roku usmerena ka ubrzanom rastu, razvoju i modernizaciji, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti.

2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Uprkos globalnim izazovima svetska privreda je pokazala značajnu otpornost tokom perioda usporavanja inflacije. Tome je doprinela ekspanzivna fiskalna politika i oporavak privatne potrošnje, podržano akumuliranom štednjom tokom perioda pandemije, rastom zaposlenosti i dohodaka, kao i većom participacijom radne snage na tržištu rada. Prema oktobarskim procenama MMF, očekuje se da će globalna ekonomija nastaviti da raste po stopi od 3,2% i tokom 2024. i 2025. godine, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Međutim, došlo je do značajnih revizija po pojedinim regionima. Poboljšani su izgledi za rast privrede SAD usled jače od očekivane domaće tražnje, kao i otpornosti tržišta rada. Sa druge strane, procene za druge razvijene ekonomije, naročito za najveće evropske zemlje, su revidirane naniže, kao posledica pre svega strukturnih problema u prerađivačkoj industriji i još uvek restriktivnih monetarnih uslova. Efektuiranja restriktivnih mera monetarne politike iz prethodnog perioda, popuštanja troškovnih pritisaka na tržištu rada, kao i pad cena dobara, naročito cena energenata, rezultirali su snažnim dezinflatornim trendovima. Procenjuje se da će globalna inflacija usporiti sa 6,7% u 2023. godini na 5,8% u 2024. i 4,3% u 2025. godini, pri čemu će bazna inflacija opadati sporije od ukupne inflacije, usled i dalje visoke inflacije u sektoru usluga. Ako se ispostavi da je bazna inflacija otpornija nego što se očekuje, potrošači bi mogli prilagoditi svoja kratkoročna inflatorna očekivanja, što bi se odrazilo na sporije ublažavanje monetarne politike. Ipak, kako se inflacija približava ciljevima centralnih banaka, i kamatne stope konvergiraju ka svojim prirodnim nivoima, očekuje se da će se fokus prilagođavanja prebaciti na fiskalnu politiku. Fiskalni deficiti i javni dug su i dalje značajno iznad pred-pandemijskog nivoa, uz visoke troškove finansiranja, koji u mnogim zemljama i dalje rastu. Neophodno će biti postepeno zaoštravanje fiskalne politike i usmerenost na sprovođenje srednjoročne fiskalne konsolidacije u cilju osiguranja održivosti javnog duga i stabilnosti javnih finansija, kao i za obnovu fiskalnih rezervi koje bi ojačale otpornost na eventualne buduće šokove.

Faktori koji će u značajnoj meri odrediti putanju budućeg rasta zavise od brzine i tempa kreiranja novih fiskalnih rezervi za slučaj budućih šokova, reformi koje podstiču produktivnost, kao i ulaganja u ljudski kapital, zelenu i digitalnu tranziciju. Potrebna je multilateralna saradnja kako bi se ograničili troškovi i rizici geoekonomske fragmentacije i klimatskih promena, ubrzao prelazak na zelenu energiju i podstaklo restrukturiranje duga.

Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)

Uprkos višestrukim šokovima koji su poslednjih godina oblikovali globalne ekonomske trendove - pandemija, ratovi, klimatske katastrofe, inflacija i zaoštravanje globalnih finansijskih uslova - finansijski i ekonomski izgledi u međunarodnom okruženju su se stabilizovali. Prema oktobarskim procenama MMF, globalni ekonomski rast je u 2024. godini iznosiće 3,2% i očekuje se da će nastaviti istom dinamikom i u 2025. godini, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Ipak, tempo ekspanzije je nizak u poređenju s istorijskim trendovima, kako zbog kratkoročnih faktora kao što su i dalje visoki troškovi zaduživanja i smanjenje fiskalne podrške, tako i zbog dugoročnih efekata izazvanih pandemijom COVID-19 i sukobom u Ukrajini, slabog rasta produktivnosti, rastućeg geoekonomskog fragmentiranja i povećanja regionalnih nejednakosti.

Tabela 1. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

	2023.	2024.	2025.	2026.	2027.
Realni rast BDP1, %
Svet ukupno	3,3	3,2	3,2	3,3	3,2
Razvijene ekonomije	1,7	1,8	1,8	1,8	1,7
SAD	2,9	2,8	2,2	2,0	2,1
Evrozona	0,4	0,8	1,2	1,5	1,4
Zemlje u usponu	4,4	4,2	4,2	4,2	4,0
Kina	5,2	4,8	4,5	4,1	3,6
Rusija	3,6	3,6	1,3	1,2	1,2
Rast svetske trgovine, %	0,8	3,1	3,4	3,4	3,3
Stopa nezaposlenosti, %
Evrozona	6,6	6,5	6,4	6,3	6,3
SAD	4,1	3,0	1,9	2,1	2,1
Potrošačke cene, prosek perioda, %
Evrozona	5,4	2,4	2,0	2,0	1,9
Razvijene ekonomije	4,6	2,6	2,0	2,0	2,0
Zemlje u usponu	8,1	7,9	5,9	4,7	4,2
Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda	1,1	1,1	1,1	-	-
Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2	-18,8	-21,7	-3,6	4,2	0,6
Cene metala, u dolarima, godišnje promene3	-2,8	-0,2	-1,9	0,3	0,3
Cena rude gvožđa, u dolarima4	-0,3	-7,8	-13,9	-3,7	-1,5
Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %	-16,4	0,9	-10,4	-3,6	-2,4

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2024.
1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći.
2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma.
3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma.
4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni.

Kod razvijenih zemalja očekuje se stabilan rast BDP koji će se kretati na nivou između 1,7% i 1,8% u prognoziranom periodu, ali uz izražene razlike u dinamici ekonomske aktivnosti kod pojedinih zemalja.

Projekcija rasta privrede SAD za 2024. godinu povećana je na 2,8%, što je 0,2 p.p. više od prethodne prognoze, dok je za 2025. godinu rast takođe revidiran naviše za 0,3 p.p. Ove revizije se zasnivaju na kontinuiranoj otpornosti tržišta rada i jačoj domaćoj potrošnji, uz očekivanje da će inflacija nastaviti da opada. Uprkos tome što se očekuje da će kamatne stope ostati na relativno visokim nivoima, američka ekonomija je pokazala veću sposobnost da se prilagodi ovim uslovima, podržana jakim potrošačkim i investicionim aktivnostima.

Kod zemalja u usponu situacija je slična kao i kod razvijenih ekonomija, te su izgledi za rast izuzetno stabilni u srednjem roku, krećući se oko 4,2%, ali takođe uz izražene razlike među regionima.

Globalno ekonomski rast, p.p.

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2024.

Rast regiona Bliskog istoka i Centralne Azije će ubrzati, pošto se pretpostavlja da će efekat privremenih prekida u proizvodnji i transportu nafte nestati. Za region Podsaharske Afrike predviđa se slično ubrzanje rasta, budući da negativni uticaji prethodnih vremenskih nepogoda, kao i ograničenja na strani ponude postepeno iščezavaju. Očekuje se da će rast Kine polako usporavati zbog nestabilnosti sektora nekretnina i niskog poverenja potrošača, dok će u prognoziranom periodu nešto oštriji trend usporavanja imati Rusija, usled smanjenja investicija i privatne potrošnje, zbog nepovoljnih uslova na tržištu rada.

Očekuje se skromni oporavak privrede evrozone od 0,8% u 2024. godini kao rezultat nešto boljeg izvoza, naročito dobara. Za 2025. godinu projektovan je rast od 1,2%, što je za 0,3 p.p. niže u odnosu na prethodna očekivanja. Slabiji ekonomski rast u evrozoni prevashodno je posledica izazova sa kojima se suočavaju ključne ekonomije, poput Nemačke, koja beleži stagnaciju, što dodatno opterećuje celokupnu ekonomsku situaciju. Slabosti u proizvodnom sektoru i nizak nivo produktivnosti predstavljaju ključne prepreke za jači oporavak. Takođe, rizici povezani s geopolitikom, kao što su regionalni sukobi i rast protekcionizma, mogli bi dodatno usporiti oporavak. Slabost prerađivačke industrije uporno opterećuje pojedine zemlje poput Italije i naročito Nemačke, kod koje je rast revidiran naniže u odnosu na julsku projekciju za 0,2 p.p. i 0,5 p.p. u 2024. i 2025. godini, respektivno. I dok se za Italiju očekuje oporavak domaće tražnje zahvaljujući finansijskom planu podrške EU, Nemačka će doživeti dalji pritisak na rast usled fiskalne konsolidacije i oštrog pada cena nekretnina.

Rast BDP u Nemačkoj, %

Rast BDP u Italiji, %

Izvor: MMF, World Economic Outlook

Očekuje se usporavanje globalne inflacije sa 6,7% prosečno godišnje u 2023. godini na 5,8% u 2024. godini i 4,3% u 2025. godini. Usporavanje globalne inflacije u 2024. i 2025. godini je zasnovano na smanjenju bazne inflacije kao rezultat efektuiranja restriktivnih mera monetarne politike iz prethodnog perioda, za razliku od situacije iz 2023. godine, kada je ukupna inflacija pala uglavnom zbog nižih cena energenata. Pretpostavlja se da će dezinflacija biti brža u razvijenim ekonomijama sa smanjenjem od 2 p.p. u 2024. godini i stabilizacijom na nivou od oko 2% u 2025. godini. Nešto sporija dezinflacija očekuje se kod zemalja u razvoju, gde će inflacija blago usporiti sa 8,1% u 2023. godini na 7,9% u 2024. godini, a zatim sledi nešto veći pad u 2025. godini na 5,9%. Primetna je i velika razlika među grupama zemalja u razvoju, pa tako stopa inflacije varira od 2,1% za region Azije usled blagovremenog pooštravanja monetarne politike i kontrole cena u mnogim azijskim zemljama, do 18,1% u regionu Subsaharske Afrike.

Cene primarnih proizvoda su porasle od početka 2024. godine, pre svega usled rasta cena prirodnog gasa i plemenitih metala. Na tržištu sirove nafte, smanjenje ponude od strane OPEK+ i geopolitičke tenzije na Bliskom istoku kompenzovani su snažnim rastom ponude van OPEK+. Cene sirove nafte će se, nakon rasta od 0,9% u 2024. godini, u narednom periodu kretati silaznom putanjom, uz očekivano smanjenje sa 81,3 $/barelu u 2024. na 72,8 $/barelu u 2025. godini. Cene hrane će pasti za 5,2% u 2024. i za dodatnih 4,5% u 2025. godini, jer se predviđa da će globalna proizvodnja žitarica dostići rekordne vrednosti u tom periodu. Projektuje se i pad cena osnovnih metala i gvožđa u periodu 2024-2026. godine, dok je cena zlata u 2024. godini skočila zbog geopolitičke neizvesnosti i očekivanja smanjenja kamatnih stopa.

Kretanje cena, indeksi, 2016=100

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2024.

Projekcija kretanja cena, indeksi, 2019=100

Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2024.

Američke federalne rezerve (u daljem tekstu: FED) smanjile su referentnu kamatnu stopu u septembru 2024. godine na raspon 4,75% do 5,00%, što je prvo smanjenje u poslednje četiri godine. Dalje mere monetarne politike zavisiće od kretanja na globalnim tržištima i stope inflacije, ali se generalno očekuje dalja tendencija smanjenja kamatne stope u 2025. godini.

Kretanje referentne kamatne stope po
izabranim zemljama, %

Izvor: Centralne banke izabranih zemalja

Predviđa se da će razvijene ekonomije pooštriti svoju fiskalnu politiku tokom 2024. i 2025. godine, čime će se njihov primarni deficit prepoloviti na kraju posmatranog perioda projekcije. Međutim, naglašen je kontrast između SAD čiji će fiskalni deficit na kraju perioda projekcije biti neznatno smanjen, praćen rastućim učešćem javnog duga u BDP koji će u 2027. godini iznositi 128,4%, i evrozone čiji će javni dug tokom projekcijskog perioda ostati na približno istom nivou od oko 89% BDP. Velike razlike su očigledne i između nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Dok se za nerazvijene zemlje očekuje da će fiskalna politika u proseku ostati relativno relaksirana, kod ekonomija u razvoju fiskalna konsolidacija je već u toku.

Rizici projekcije globalnog privrednog rasta ocenjeni su kao asimetrični naniže, odražavajući povišen nivo globalne neizvesnosti. Iznenadni poremećaji finansijskog tržišta mogli bi pooštriti finansijske uslove i negativno uticati na investicije i rast, posebno u privredama u razvoju gde velike potrebe za spoljnim finansiranjem mogu da izazovu odliv kapitala i uvećanje duga. Dalji skokovi cena dobara usled geopolitičkih tenzija mogli bi sprečiti centralne banke da ublaže monetarnu politiku, što bi predstavljalo značajne izazove za fiskalnu politiku i finansijsku stabilnost. Sporiji oporavak sektora nekretnina u Kini, posebno ako dovede do finansijske nestabilnosti, mogao bi oslabiti poverenje potrošača i imati negativne efekte prelivanja na globalnom nivou, obzirom na veliki uticaj Kine u svetskoj trgovini. Intenziviranje regionalnih sukoba, naročito imajući u vidu širi raspon konflikata na Bliskom istoku ili u Ukrajini, moglo bi dodatno poremetiti globalnu trgovinu, što bi dovelo do povećanja cena hrane, energije i drugih roba. Rastuće socijalne tenzije mogle bi izazvati društvene nemire, narušavajući poverenje potrošača i investitora i potencijalno odlažući usvajanje i sprovođenje neophodnih strukturnih reformi. Sa druge strane, snažniji oporavak investicija u razvijenim ekonomijama bi ubrzao rešavanje različitih globalnih pitanja, od zelene tranzicije do nadogradnje infrastrukture i povećanja obima ulaganja u nauku i tehnologiju. Takođe, bolja i brža realizacija strukturnih reformi u mnogim zemljama u razvoju može imati za rezultat poboljšanje produktivnosti i potencijalnog rasta.

Makroekonomske procene Evropske centralne banke (ECB) za područje evrozone

Prema septembarskim projekcijama ECB, rast privrede evrozone u 2024. godini iznosiće 0,8%, što je blaga revizija naniže za 0,1 p.p. u odnosu na očekivanja iz juna. Ovo smanjenje posledica je prenosnog efekta, odnosno slabije od prethodno očekivane dinamike ekonomske aktivnosti tokom druge polovine prethodne godine, kao i sporijeg rasta privatne potrošnje i investicija u 2024. godini od prethodno procenjenog. Očekuje se da će uslovi finansiranja, naročito visoke kamatne stope, nastaviti da imaju negativan uticaj na rast, ali će on postepeno slabiti tokom horizonta projekcije, tako da se očekuje ubrzanje ekonomskog rasta na 1,3% u 2025. odnosno 1,6% u 2026. godini. Uprkos nešto sporijem rastu privatne potrošnje u prvoj polovini 2024. godine i dalje se očekuje da će ona biti glavni pokretač srednjoročnog rasta kao rezultat snažnog rast plata i usporavanja inflacije. Predviđeno je da će stambene investicije zabeležiti pad tokom 2024. godine, pre nego što u 2025. godini dođe do oporavka kao rezultat postepenog iščezavanja efekata pooštrenih uslova finansiranja i nastavka realnog rasta raspoloživog dohotka stanovništva. Poslovne investicije će ubrzati tempo rasta tokom horizonta projekcije usled poboljšanja potražnje, slabljenja negativnog uticaja uslova finansiranja i porasta zelenih i digitalnih investicija, kao i pozitivnih efekata u okviru programa Next Generation EU. Faktori koji utiču na konkurentnost evrozone, poput apresijacije evra i većih troškova proizvodnje izazvanih rastom cena energenata, i dalje otežavaju izvoz evrozone uprkos blagoj reviziji spoljne tražnje naviše. Očekuje se da će tek početkom 2025. doći do postepenog oporavka izvoza, ali po stopama nižim od istorijskog proseka. Istovremeno, očekuje se umeren rast uvoza što će za rezultat imati uglavnom neutralan doprinos neto izvoza tokom projekcijskog perioda.

Tabela 2. Makroekonomske projekcije za područje evrozone, %

	2023.	2024.	2025.	2026.
BDP	0,5	0,8	1,3	1,5
Lična potrošnja	0,7	0,8	1,4	1,5
Državna potrošnja	1,0	1,2	1,1	1,1
Bruto investicije u osnovna sredstva	1,2	-0,5	1,2	2,1
Izvoz	-0,3	1,2	2,6	3,0
Uvoz	-1,1	0,0	2,8	3,3
Zaposlenost	1,4	0,8	0,4	0,4
Stopa nezaposlenosti	6,5	6,5	6,5	6,5
Inflacija, prosek perioda	5,4	2,5	2,2	1,9
Jedinični troškovi rada	6,2	4,5	2,6	2,1
Fiskalni rezultat opšte države, % BDP	-3,6	-3,3	-3,2	-3,0
Bruto dug opšte države, % BDP	88,2	88,5	89,3	89,8
Saldo tekućeg računa, % BDP	1,5	2,6	2,7	2,7

Izvor: Makroekonomske projekcije stručnjaka ECB za područje evrozone, septembar 2024.

Procenjuje se da će tržište rada ostati otporno i snažno, iako će rast zaposlenosti usporiti u poređenju sa prethodnim godinama. Rast nominalnih plata će postepeno usporavati, ali će i dalje biti visok, zbog čega će realne zarade dosegnuti nivoe koji su bili uobičajeni pre snažnog povećanja inflacije. Očekuje se da će rast produktivnosti rada ojačati tokom horizonta projekcije, ali će nivoi produktivnosti i dalje ostati ispod dugoročnog linearnog trenda.

Prosečna inflacija u 2024. godini iznosiće 2,5%, što je niže u poređenju sa prethodnim godinama, ali i dalje iznad dugoročnog cilja od 2,0%. U 2025. godini inflacija bi trebalo da opadne na 2.2%, a do 2026. na 1,9%, što je u skladu sa prethodnim projekcijama. Glavni faktori koji doprinose usporavanju inflacije obuhvataju smanjenje cena energenata, kao i efekte pooštrene monetarne politike iz prethodnog perioda. Iako rast cena usluga i zarada ostaje relativno visok, njihov uticaj na inflaciju se postepeno smanjuje. Očekuje se da će bazna inflacija usporiti sa 2,9% u 2024. godini na 2,3% u 2025, a zatim na 2% u 2026. godini, što ukazuje na dalje postepeno opadanje inflatornih pritisaka.

Rizici po ostvarenje projekcije tiču se geopolitičkih tenzija i eskalacija sukoba na Bliskom istoku i Crvenom moru, što bi moglo dovesti do neizvesnosti u pogledu kretanja cena dobara, a posebno energenata, sa potencijalnim negativnim efektima na inflaciju. Takođe, sukob Ukrajine i Rusije bi mogao dovesti do daljeg pada poverenja potrošača, što bi moglo imati negativne posledice na privatnu potrošnju, stambene investicije i štednju stanovništva.

Efekti zaoštravanja fiskalne politike zemalja evrozone će biti nešto slabiji od prethodnih procena. Pooštravanje fiskalne politike tokom 2024. godine odnosi se na ukidanje mera uvedenih tokom energetske krize. Fiskalni deficit evrozone bi trebalo da opada iz godine u godinu, dostižući referentnu vrednost od 3% u 2026. godini. Projektuje se da će učešće javnog duga u BDP evrozone biti na uzlaznoj putanji tokom projekcionog perioda, budući da se očekuje da povoljne razlike između rasta ekonomije i kamatnih stopa budu više nego kompenzovane uticajem kontinuiranih primarnih deficita i novog zaduživanja. Učešće duga u BDP je revidirano naviše u odnosu na prethodnu projekciju, pa se očekuje da će u 2026. godini iznositi 89,8% BDP.

Nakon devet meseci održavanja kamatnih stopa na istom nivou, ECB je na sastanku u junu 2024. godine, snizila referentnu kamatnu stopu za 0,25 p.p. na nivo od 4,25%, dok je kamatnu stopu na kreditne i depozitne olakšice snizila na 4,50% i 3,75%, respektivno, što predstavlja prvo popuštanje monetarnih uslova od septembra 2019. godine. Nakon ublažavanja monetarne politike u septembru, Savet guvernera ECB je i u oktobru po treći put ove godine smanjio referentnu kamatnu stopu, na nivo od 3,40%, dok je kamatnu stopu na kreditne i depozitne olakšice snizio na 3,65% i 3,25%, respektivno. ECB će i u narednim mesecima nastaviti da prati globalna kretanja i usklađuje monetarnu politiku kako bi osigurala povratak inflacije na ciljanih 2,0% u srednjoročnom periodu.

3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period 2025-2027. godine

Koordinirane mere fiskalne i monetarne politike zahvaljujući kojima je u prethodnom periodu očuvana makroekonomska stabilnost i kreirane rezerve za slučaj šokova, zajedno sa široko rasprostranjenim SDI i ubrzanom izgradnjom infrastrukture, omogućili su privredi da uspešno amortizuje efekte višedimenzionalne krize koja traje već četiri godine. Srbija je tokom prethodnog perioda uspela da sačuva stabilnost svoje ekonomije i poverenje potrošača i investitora, o čemu svedoči i pozitivna ocena MMF tokom razgovora prilikom četvrtog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa u okviru stendbaj aranžmana. Povoljni makroekonomski izgledi zemlje i povećana otpornosti na spoljne šokove prepoznati su i od strane kreditne agencije Standard and Poor's koja je u oktobru povećala kreditni rejting Srbije na nivo "BBB-", čime je Srbija po prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga.

Makroekonomska kretanja tokom 2024. godine generalno su u skladu sa očekivanim iz prethodne Fiskalne strategije. Polazeći od tekućih trendova u pogledu kretanja privredne aktivnosti, uzimajući u obzir donete mere ekonomske politike, kao i efekte nastavka realizacije infrastrukturnih projekata dodatno podržanih novim investicionim ciklusom u okviru programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", uz uvažavanje ekonomskih izgleda najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, Ministarstvo finansija očekuje rast BDP u 2024. godini od 3,8%, dok se u 2025. godini očekuje ubrzanje na 4,2%, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Nakon rekordno niske vrednosti učešća deficita tekućeg računa u BDP u prethodnoj godini, u 2024. i 2025. godini se očekuje rast na 4,4% BDP, odnosno 5,2% BDP, pre svega usled očekivanog ubrzanja investicionog ciklusa. Inflacija se od maja 2024. godine nalazi u granicama cilja i u septembru 2024. godine je iznosila 4,2%. Nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekuje se i u narednom periodu, tako da se u 2025. godini procenjuje da će prosečna inflacija iznositi 3,5%. Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja. Fiskalna kretanja u 2024. godini karakterišu veći prihodi od inicijalno očekivanih, pre svega kao rezultat povoljnih kretanja na tržištu rada koja pozitivno utiču na naplatu svih prihoda od poreza na potrošnju. Ostvarena profitabilnost privrednih društava u 2023. godini i naplata poreza na dobit u tekućoj godini, su značajan faktor revizije prihoda u 2024. godini naviše. S druge strane, značajno su veći i javni rashodi, pre svega kao posledica dodatnih izdvajanja za kapitalne investicije u cilju bržeg razvoja zemlje i trajnog povećanja potencijala privrede. Ovakva dinamika fiskalnih prihoda i rashoda odražava se i na nešto veći deficit sektora države, koji i dalje obezbeđuje opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP.

Neizvesnost prisutna kod projekcija datih u ovom dokumentu ostaje daleko veća od uobičajene zbog prirode i obima potencijalnih šokova na globalnom nivou. Rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja situacije u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i uticaja novih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. Vlada kontinuirano donosi mere koje imaju za cilj ublažavanje posledica nepovoljnog uticaja međunarodnog okruženja na privredu i stanovništvo i očuvanje energetske stabilnosti. Ovakva orijentacija ostaće u fokusu kreatora ekonomske politike i u narednom periodu, a zadržavanje opadajuće putanje učešća javnog duga u BDP biće i dalje osnovno sidro za vođenje fiskalne politike.

Revizija kretanja osnovnih makroekonomskih agregata u odnosu na prethodnu Fiskalnu strategiju

Realni rast BDP, %

Saldo tekućeg računa, % BDP

Inflacija, prosek perioda, %

Fiskalni rezultat, % BDP

Javni dug sektora države, % BDP

Tekuća kretanja realnog sektora

Republički zavod za statistiku je u oktobru 2024. godine sproveo redovnu, petogodišnju veliku ili benčmark reviziju obračuna BDP za period od 1995. do 2022. godine iz svih domena sistema nacionalnih računa. Implementirana su brojna metodološka unapređenja, a korišćeni su poboljšani postojeći, kao i novi izvori podataka. U skladu sa tim nominalna vrednost BDP uvećana je za oko 5% u proseku, što se posledično odrazilo na nivo svih makroekonomskih agregata koji se sagledavaju kroz njihovo učešće u BDP. Realne stope privrednog rasta generalno su ostale na prethodno publikovanim nivoima uz manje korekcije u zavisnosti od godine. Podaci za 2023. godinu koji su inicijalno procenjeni na bazi kvartalnih obračuna bili su pod uticajem kako pomenute revizije, tako i nezavisnog godišnjeg obračuna. Imajući to u vidu korekcije BDP u 2023. godini bile su nešto veće. Realni rast BDP revidiran je sa 2,5% na 3,8%, pre svega pod uticajem većeg rasta od prethodno objavljenog u sektoru usluga, posmatrano sa proizvodne strane, odnosno snažnije investicione aktivnosti posmatrano po agregatima upotrebe.

BDP, tekuće cene, mlrd RSD

Realne stope rasta BDP, %

Prema podacima RZS, rast BDP u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 4,6% mg., dok je u drugom tromesečju rast privrede bio 4,0% mg., što je u skladu sa prethodnim očekivanjima Ministarstva finansija za ovaj period.1

Posmatrano sa proizvodne strane, rast BDP u prvoj polovini 2024. godine od 4,3% bio je vođen uslužnim sektorom, koji je ostvario rast od 5,0%. Povećanje ekonomske aktivnosti zabeleženo je kod svih uslužnih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od trgovine, saobraćaja i turizma, kao i od stručno-tehničkih usluga i IKT. Uprkos i dalje slaboj spoljnoj tražnji i remontu kapaciteta u NIS, industrijska proizvodnja je zabeležila rast BDV od 2,1% u prvoj polovini godine, zahvaljujući pre svega aktiviranju novih proizvodnih kapaciteta kao rezultat efektuiranja SDI iz prethodnog perioda. Građevinarstvo je bilo veće za 9,9% usled nastavka realizacije infrastrukturnih projekata, kao i rasta privatnih investicija, dok je poljoprivreda prema prvim procenama RZS zabeležila pad od oko 4% usled nepovoljnih agrometeoroloških uslova.

______
1 Kvartalne serije podataka o kretanju BDP takođe su predmet sprovedene revizije od strane RZS. Međutim, ovi podaci još uvek nisu dostupni i biće objavljeni u saopštenju, koje je prema kalendaru publikovanja RZS planirano za 2. decembar 2024. godine.

Doprinosi stopi realnog rasta BDP, proizvodni pristup, p.p.

Izvor: RZS

Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP u prvoj polovini 2024. godine u potpunosti je bio opredeljen domaćom tražnjom. Povećanje realnog raspoloživog dohotka stanovništva, pre svega kao rezultat rasta zarada i penzija uz rast zaposlenosti, odrazio se na ubrzanje privatne potrošnje koja je bila veća za 4,6%. Istovremeno, investicije u osnovne fondove ostvarile su rast od 8,0% zahvaljujući, pre svega većim građevinskim radovima, ali i ubrzanju privatnih investicija. Doprinos neto izvoza bio je negativan usled bržeg rasta uvozne aktivnosti (6,0%) od izvozne (2,9%) kao posledica povećanog uvoza opreme za investicione potrebe, kao i potrošne robe usled rasta privatne potrošnje domaćinstava.

Doprinosi stope realnog rasta BDP, rashodi pristup, p.p.

Izvor: RZS

Visokofrekventni indikatori takođe ukazuju na stabilna privredna kretanja tokom 2024. godine u svim privrednim sektorima, osim u poljoprivredi.

Nepovoljni agrometeorološki uslovi tokom letnjih meseci, pre svega u vidu izuzetno visokih temperatura i male količine padavina, u velikoj meri su se odrazili na rod kukuruza i industrijskog bilja. Prema preliminarnim podacima RZS, rod kukuruza je iznosio 5,4 miliona tona, što je pad od 18,2% u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Manja je proizvodnja i suncokreta za 7,1%, kao i soje za 32,3%, dok je jedino proizvodnja šećerne repe u okviru industrijskog bilja zabeležila rast od 4,3%. Kada je reč o pšenici registrovan je pad proizvodnje od 15,9%, pre svega kao posledica manje zasejanih površina. U okviru voćarskih kultura, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 6,8% i jabuka, za 2,5%, dok je proizvodnja malina manja za 4,7%, a višanja za 5,5%.

U prvih osam meseci 2024. godine industrijska proizvodnja je zabeležila povećanje fizičkog obima od 2,6% mg. U ovom periodu, rast je vođen većim obimom proizvodnje prerađivačke industrije, dok je uticaj energetskog sektora bio negativan usled manje proizvodnje električne energije.

Indeks fizičkog obima prerađivačke industrije, 2023=100

Indeks fizičkog obima rudarstva, 2023=100

Indeks fizičkog obima snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, 2023=100

Izvor: Ministarstvo finansija

Prerađivačka industrija je u prvih osam meseci ostvarila povećanje od 4,1%. Rast je bio diversifikovan i ostvaren u 15 od 24 delatnosti. Najznačajniji pozitivan doprinos rastu prerađivačke industrije u ovom periodu potiče od proizvodnje osnovnih metala i elektronske industrije koje su zabeležile povećanje od 38,6% i 77,7% mg., respektivno. U prethodnih osam meseci, proizvodnja prehrambenih proizvoda, kao jedne od najznačajnijih delatnosti prerađivačke industrije, zabeležila je rast od 6,5% mg. Nakon pada proizvodnje metalnih proizvoda u prethodnoj godini od 9,6%, aktivnost ove delatnosti se oporavila tokom 2024. godine, zabeleživši rast od 10,4% u prvih osam meseci. Uprkos i dalje slaboj spoljnoj tražnji, automobilska industrija beleži rast od 6,4%, a proizvodnja električne opreme i gumarska industrija ostvaruju povećanje fizičkog obima od 6,5% i 9,9%, respektivno, zahvaljujući pre svega efektuiranju SDI iz prethodnog perioda. S druge strane, delatnosti koje su ostvarile pad proizvodnje zbirno su imale negativan uticaj na kretanje prerađivačke industrije od 1,9 p.p. Najznačajniji negativan doprinos u prvih osam meseci 2024. godine potekao je od naftne industrije sa smanjenjem proizvodnje od 18,2% mg., kao posledica planskog remonta u prerađivačkom kompleksu NIS tokom aprila i maja kada je proizvodnja naftnih derivata bila gotovo potpuno obustavljena. U istom periodu, obim proizvodnje mašinske i farmaceutske industrije je bio niži za 8,0% i 4,3% mg. respektivno.

Proizvodnju energetskog sektora u prvih osam meseci 2024. godine karakterišu divergentna kretanja. U rudarstvu je zabeležen rast od 7,8% pre svega kao rezultat veće eksploatacije rude metala za 18,0%, dok je najznačajniji negativan doprinos potekao od eksploatacije uglja koja je bila manja za 3,9%. Istovremeno, obim proizvodnje električne energije bio je manji za 7,2% pre svega usled loše hidrološke situacije, kao i remonta proizvodnih kapaciteta EPS tokom letnjih meseci.

Indeksi fizičkog obima vodećih delatnosti prerađivačke industrije, 2023=100

Proizvodnja osnovnih metala	Proizv. računara, elektronskih i optičkih proizvoda
Proizvodnja prehrambenih proizvoda	Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina
Proizvodnja motornih vozila i prikolica	Proizvodnja proizvoda od gume i plastike
Proizvodnja električne opreme	Proizvodnja koksa i derivata nafte
Proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomenute	Proizvodnja osnovnih farmaceut. proizvoda

Izvor: Ministarstvo finansija

Nastavak pozitivnih kretanja zabeležen je i u građevinarstvu. U prvoj polovini 2024. godine vrednost izvedenih građevinskih radova bila je realno veća za 13,3% mg., podržana rastom vrednosti izvedenih radova u niskogradnji od 19,0% mg. i visokogradnji od 2,6% mg.

Indeksi vrednosti izvedenih građevinskih radova (2023=100)

Izvor: RZS

Sa usporavanjem inflacije i rastom realnog raspoloživog dohotka stanovništva od sredine prethodne godine došlo je do ubrzanja aktivnosti realnog prometa u trgovini na malo. Takvi trendovi nastavljeni su i tokom 2024. godine, pri čemu je rast prometa u stalnim cenama u prvih osam meseci bio veći za 7,1%. U ovom periodu, povećanje prometa u trgovini na malo praćeno je realnim rastom prometa sve tri kategorije proizvoda - prehrambenih proizvoda za 7,5% mg., neprehrambenih proizvoda za 8,9% mg. i motornih goriva za 3,1% mg.

Tokom 2024. godine nastavljena su dobra kretanja u turizmu i ugostiteljstvu, pri čemu je u prvih osam meseci broj dolazaka i noćenja turista međugodišnje uvećan za 7,3% i 3,4%, respektivno, praćen rastom aktivnosti stranih turista. U prvih osam meseci, devizni priliv od turizma je međugodišnje uvećan za 13%. Pored toga, nastavljen je rast prometa u ugostiteljstvu, pri čemu je u prvih sedam meseci realno veći za 10,3% mg.

Sektor informaciono komunikacionih tehnologija kontinuirano raste uz sve značajniju ulogu ovog sektora, pri čemu je u prvih šest meseci 2024. godine ostvaren snažan realni rast BDV ovog sektora od 6,1% mg. Ovo je praćeno i povećanjem izvozne aktivnosti IKT sektora tokom 2024. godine, pri čemu je u prvih osam meseci izvoz ovog sektora vredeo 2,6 mlrd evra, odnosno međugodišnje je povećan za 18,6%, čime je opredeljeno nešto više od dve petine ukupnog izvoza uslužnih delatnosti.

Visokofrekventni indikatori najznačajnijih uslužnih delatnosti, 2023=100

Promet u trgovini na malo u stalnim cenama	Promet u ugostiteljstvu u stalnim cenama
Izvoz usluga telekomunikacija, kompjuterskih i informacijskih usluga	Izvoz turističkih usluga

Izvor: Ministarstvo finansija

Polazeći od tekućih trendova u pogledu kretanja privredne aktivnosti, uzimajući u obzir donete mere ekonomske politike, efekte nastavka realizacije infrastrukturnih projekata dodatno podržanih novim investicionim ciklusom u okviru programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", uz uvažavanje ekonomskih izgleda najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, Ministarstvo finansija očekuje rast BDP u 2024. godini od 3,8%, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Međutim, matricu rizika privrednog rasta u 2024. godini koja je u prethodnom dokumentu bila asimetrična naviše, sada ocenjujemo kao simetričnu, budući da je tokom letnjih meseci došlo do materijalizacije negativnog rizika vezanog za obim poljoprivredne proizvodnje usled izuzetno nepovoljnih agrometeoroloških uslova koji su uticali da poljoprivredna sezona bude značajno ispod prosečne.

Projekcija dinamike kvartalnog BDP (%, mg)
potrebna za dostizanje godišnje procene
privrednog rasta od 3,8% u 2024. godini sa matricom rizika

Izvor: Ministarstvo finansija

I u revidiranoj proceni, rast BDP u 2024. godini biće u potpunosti opredeljen domaćom tražnjom. Povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, uz rast minimalne zarade od 17,8%, veća zaposlenost i rast penzija rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 4,5%. Ostvarena profitabilnost domaće privrede u prethodnom periodu, nastavak stabilnog priliva SDI, dodatno podržano ubrzanjem realizacije kapitalnih infrastrukturnih projekata u okviru programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", rezultiraće ubrzanjem fiksnih investicija za koje se očekuje rast od 9,2%, što je revizija naviše za 0,3 p.p. u odnosu na originalnu procenu. Aktiviranje novih izvozno orijentisanih kapaciteta kao rezultat efektuiranja SDI obezbediće nastavak stabilnog rasta realnog izvoza. Međutim, usled i dalje slabih performansi prerađivačke industrije naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera - Nemačke i Italije i po tom osnovu manjeg od očekivanog rasta robnog izvoza naše ekonomije, rast ukupnog izvoza revidiran je blago naniže - sa 7% na 4,4%. I u novoj proceni očekuje se brži rast uvozne aktivnosti od izvozne, usled snažnog rasta investicione aktivnosti i uvoza opreme po tom osnovu, kao i zbog rast uvoza potrošne robe usled veće potrošnje domaćinstava.

Posmatrano sa proizvodne strane u 2024. godini očekuje se povećanje kreirane BDV kod svih privrednih sektora, osim kod poljoprivrede za koju se prema prvim procenama RZS očekuje pad od oko 4% usled nepovoljnih agrometeoroloških uslova tokom letnjih meseci. Uslužni sektor i u novoj projekciji zadržava ulogu dominantnog izvora ekonomskog rasta. Rast bi trebalo da bude diversifikovan i ostvaren u svim uslužnim delatnostima, a posebno snažan u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama. Industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2024. godine, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta. Očekuje se stabilan rast građevinske aktivnosti usled nastavka izvođenja započetih infrastrukturnih projekata.

Tabela 3. BDP, stope realnog rasta, %

	2023.	Q1 2024.	Q2 2024.	2024.* (prethodna procena)	2024.* (revidirana procena)
BDP	3,8	4,6	4,0	3,8	3,8
Privatna potrošnja	0,5	4,4	4,7	4,5	4,5
Državna potrošnja	-2,4	3,6	4,5	2,4	3,1
Investicije u osnovna sredstva	9,7	7,5	8,5	8,9	9,2
Izvoz robe i usluga	2,7	1,3	4,4	7,0	4,4
Uvoz robe i usluga	-1,6	3,5	8,5	8,6	8,0
Poljoprivreda	7,4	-3,7	-4,1	-0,8	-4,2
Industrija	2,1	2,9	1,4	2,8	2,8
Građevinarstvo	10,5	13,7	7,2	9,1	9,1
Usluge	5,1	5,0	5,1	4,0	4,3
Neto porezi	-1,7	3,3	3,7	3,6	3,6

Izvor: RZS
* Ministarstvo finansija

Projekcije kretanja realnog sektora u periodu 2025-2027. godine

Očekivana srednjoročna kretanja realnog sektora uzimaju u obzir aktuelne ekonomske trendove i izglede za Srbiju i međunarodno okruženje. Vlada će i u narednom periodu voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku, sinhronizovanu sa monetarnom politikom i fokusiranu na minimiziranje negativnih ekonomskih posledica povećanih geopolitičkih tenzija, ali i na lociranju novih izvora rasta. I ovim trogodišnjim scenariom Vlada ostaje posvećena očuvanju modela privrednog rasta koji se zasniva na investicijama i izvozu, a koji je podržan rastom privatne potrošnje i daljem rastu standarda stanovništva.

Ubrzanje svih administrativnih procedura, nastavak poreskog rasterećenja privrede sa ciljem podizanja njene konkurentnosti, potpisivanje sporazuma kojima se obezbeđuje očuvanje postojećih i otvaranje novih ino tržišta, intenzivnije i efikasnije izvođenje infrastrukturnih radova, očuvanje energetske stabilnosti uz realizaciju projekata iz zelene agende samo su neke od mera koje treba da obezbede zdrave fundamente za rast BDP u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija. Izgradnja složene infrastrukture u okviru realizacije programa "Skok u budućnost - Srbija 2027" predstavljaće jezgro javnih investicija u predstojećem periodu. Organizacija EXPO 2027 će igrati ključnu ulogu u pozicioniranju Srbije na međunarodnoj sceni, a očekuje se da će značajno podstaći razvoj u sektorima kao što su građevinarstvo, turizam, inovacije i tehnologije, čime će se dodatno ojačati ekonomska i međunarodna pozicija zemlje. Digitalna transformacija i izgradnja digitalnog ekosistema ostaje strateška orijentacija Vlade. Nastaviće se sa modernizacijom i digitalizacijom koja će se ogledati u daljem razvoju i primeni veštačke inteligencije i širenju sistema superkompjutera, kao i širenju kapaciteta Državnog data centra. Istovremeno, nastavlja se sa aktivnostima koje imaju za cilj ubrzani razvoj inovacionog ekosistema kroz proširenje postojećih naučno-tehnoloških parkova i izgradnju novih, kao i unapređenje uslova za otvaranje istraživačko-razvojnih centara poznatih svetskih IT i drugih kompanija. Planovi reindustrijalizacije i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u narednom periodu će uvažavati zahteve zaštite životne sredine. Obezbeđivanje energetske bezbednosti i održivih izvora energije će biti primarni cilj energetske strategije i procesa dekarbonizacije. Efikasniji rad državne administracije, skraćivanje procedura stanovništvu i privredi sa fokusom na digitalizaciju ubrzaće konvergenciju naše privrede ka razvijenim zemljama. Sistem fiskalizacije i izmene carinskih propisa smanjuje učešće sive ekonomije u ukupnim privrednim tokovima obezbeđujući povoljan privredni ambijent. Mehanizam podsticaja SDI i dalje će imati za cilj njihovu sektorsku i regionalnu disperziju kako bi bile obezbeđene pretpostavke ravnomernog razvoja i pune iskorišćenosti komparativnih prednosti.

I u revidiranom makroekonomskom okviru pošlo se od pretpostavke da neće doći do dalje eskalacije vojnih sukoba i dodatnog zaoštravanja međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, da će cene energenata ostati na približno istom nivou kao i trenutne, uz očuvanu sigurnost snabdevanja domaćih proizvođača i potrošača, kao i da neće doći do značajnijih poremećaja na strani spoljne tražnje, pre svega u pogledu sporijeg oporavka ekonomije EU kao našeg najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera. Takođe, očekuje se nastavak stabilnog priliva SDI koje će obezbediti transfer znanja i tehnologija, kao i nove prodajne kanale domaćim proizvođačima. Neizvesnost prisutna kod projekcija ostaje visoka zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou. Kanali preko kojih oni mogu potencijalno delovati na domaću privredu su brojni, često lančano povezani, a sama jačina potencijalnih šokova je takva da u velikoj meri mogu uticati na srednjoročna kretanja.

Tabela 4. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

	Procena	Projekcije
	2024.	2025.	2026.	2027.
BDP, mlrd dinara (tekuće cene)	9.604,8	10.328,9	11.087,6	11.993,1
Realni rast BDP, %	3,8	4,2	4,0	5,0
Deflator BDP, %	5,0	3,2	3,2	3,0
Lična potrošnja	4,5	4,1	3,2	2,9
Državna potrošnja	3,1	2,2	2,2	2,0
Bruto investicije u osnovna sredstva	9,2	7,7	7,5	7,0
Izvoz robe i usluga	4,4	5,9	6,9	9,9
Uvoz robe i usluga	8,0	6,5	6,8	7,4
Saldo tekućeg računa, u EUR, % BDP	-4,4	-5,2	-5,4	-4,2
Inflacija, prosek perioda, %	4,7	3,5	3,5	3,3

Izvor: Ministarstvo finansija

U 2025. godini očekuje se ubrzanje rasta BDP na 4,2%, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Posmatrano po agregatima upotrebe rast BDP u 2025. godini biće u potpunosti opredeljen domaćom tražnjom. Očekivano povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru uz rast minimalne zarade od 13,7%, veća zaposlenost i dalji rast penzija rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 4,1%, što je blaga revizija naviše, za 0,2 p.p. u odnosu na inicijalnu projekciju. Blagi pozitivan doprinos rastu BDP u 2025. godini doći će i od državne potrošnje za koju se očekuje povećanje od 2,2%. Ubrzanje realizacije započetih kapitalnih infrastrukturnih projekata planiranih programom "Skok u budućnost - Srbija 2027", uz nastavak stabilnog priliva SDI i visoku profitabilnost domaće privrede iz prethodnog perioda rezultiraće rastom investicija od 7,7% u 2025. godini, što je nepromenjeno u odnosu na prethodna očekivanja. Aktiviranje novih izvozno orijentisanih kapaciteta kao rezultat efektuiranja SDI, obezbediće nastavak stabilnog rasta realnog izvoza od 5,9%, što je ipak za 2 p.p. niže od inicijalnih očekivanja. Glavni razlog revizije je sporiji oporavak spoljne tražnje, pre svega u sektoru prerađivačke industrije naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, i po tom osnovu manjeg rasta robnog izvoza naših dobavljača od inicijalno očekivanog. Takođe, manji rod žitarica i industrijskog bilja u 2024. godini imaće za posledicu negativan uticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda na rast robnog izvoza u 2025. godini. Uvozna aktivnost je takođe revidirana blago naniže, na 6,5%, tako da će doprinos neto izvoza rastu BDP u 2025. godini ostati negativan i iznosiće -0,9 p.p.

Doprinosi stopi realnog rasta BDP, rashodni pristup, p.p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Posmatrano sa proizvodne strane, u 2025. godini očekuje se povećanje kreirane BDV kod svih privrednih sektora. Uslužni sektor će u 2025. godini, i u revidiranom okviru, zadržati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti. Rast bi trebalo da bude diversifikovan i ostvaren u svim uslužnim delatnostima, a posebno snažan u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama. Industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2025. godine uz povećanje od 4%, što je za 0,4 p.p. manje od prethodno očekivanog usled nešto slabijeg oporavka spoljne tražnje pre svega u okviru prerađivačke industrije zemalja evrozone. Procenjuje se da će stabilan rast zabeležiti i građevinarstvo usled nastavka izvođenja započetih infrastrukturnih radova ali i realizaciji novih građevinskih projekata i ubrzanja privatnih investicija. Za sektor poljoprivrede, imajući u vidu manju proizvodnju u 2024. godini od očekivane, a pod pretpostavkom prosečnih agrometeoroloških uslova u 2025. godini, projektovan je rast od 4,2%, što je revizija naviše za oko 4 p.p. u odnosu na inicijalnu projekciju.

Doprinosi stopi realnog rasta BDP, proizvodni pristup, p.p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji, kumulativna stopa rasta u periodu od 2025. do 2027. godine iznosiće 13,7% što je za 1 p.p. više u odnosu na prethodna očekivanja. Ova revizija rezultat je uključivanja procenjenog efekta realizacije EXPO izložbe 2027. godine i po tom osnovu većeg rasta u sektoru turizma i ugostiteljstva sa pozitivnim efektima prelivanja na rast trgovinskog prometa i poslovanja nekretnina posmatrano sa proizvodne strane, odnosno većeg izvoza usluga posmatrano po agregatima upotrebe. I u revidiranoj projekciji rast privrede biće opredeljen rastom domaće tražnje, uz blago negativan doprinos neto izvoza. Ovaj izvor rasta determinisan je kako snažnim nastavkom investiocionog ciklusa i rastom investicione aktivnosti, tako i povećanjem privatne potrošnje domaćinstava usled rasta realnog raspoloživog dohotka. Prosečno godišnje, srpska privreda će rasti po stopi od 4,4%. Povećanje realne potrošnje stanovništva će pratiti rast ekonomske aktivnosti i u proseku će iznositi 3,4%. Očekuje se stabilan rast fiksnih investicija koji će u proseku iznositi 7,4% godišnje. Visok nivo javnih investicija biće praćen i rastom privatnih investicija, tako da se na kraju projekcijskog perioda očekuje učešće fiksnih investicija u BDP od 26,5%. Sa aktiviranjem novih proizvodnih kapaciteta i oporavkom spoljne tražnje povećavaće se i obim spoljnotrgovinske razmene. Pored toga, efektuiranje SDI iz prethodnog perioda doprineće povećanju konkurencije i uticati na efikasnost domaćih proizvođača, dok će sa druge strane biti aktivirani novi kanali prodaje i otvorene nove tržišne niše. Izvoz će u proseku godišnje rasti po stopi od 7,6% što je brže od očekivanog godišnjeg rasta uvoza koji će u proseku iznositi 6,9%, ali će zbog većeg učešća uvoza, doprinos neto izvoza rastu BDP biti blago negativan. Posmatrano na strani ponude, uslužni sektor i industrija će sledstveno najvećem učešću u BDP zadržati ulogu dominantnih izvora rasta i povećavati kreiranu BDV sa prosečnim godišnjim rastom od 4,5% i 4,4%, respektivno. Značajan pozitivan doprinos imaće i građevinarstvo koje će u proseku zabeležiti rast od 7,6% kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, kao i započinjanja novog investicionog ciklusa, ali i ubrzanja privatnih investicija. Dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti u poljoprivredi, trebalo bi da smanji varijabilnost proizvodnje ovog sektora izazvanu agrometeorološkim uslovima, ali je i u ovom makroekonomskom okviru zadržana pretpostavka prosečne poljoprivredne sezone.

Srednjoročni scenario kretanja privredne aktivnosti Republike Srbije je i dalje pod uticajem brojnih rizika, pre svega iz međunarodnog okruženja. Rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. Dalja geoekonomska fragmentacija i ograničenja trgovinskih odnosa mogu još u većoj meri uticati na obim globalne trgovine i globalne ekonomske izglede. Eskalacija sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku može izazvati nagle skokove cena energenata i dodatno povećati neizvesnost i zabrinutost investitora, izazivajući snažnije inflatorne pritiske i još sporiji oporavak ekonomija naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. S druge strane, potencijalna deeskalacija globalnih napetosti imala bi za rezultat značajne pozitivne efekte na globalne ekonomske tokove, što bi se povoljno odrazilo i na domaću privredu kroz snažan sinergetski efekat sa domaćim faktorima rasta. U skladu sa tim kreirana su još dva scenarija - pesimističan i optimističan. Pesimističan scenario polazi od pretpostavke materijalizacije negativnih rizika iz međunarodnog okruženja što bi se nepovoljno odrazilo na izvoznu aktivnost naše privrede, veću inflaciju usled šokova na tržištu energenata i manji realni raspoloživ dohodak stanovništva i privatnu potrošnju, kao i na sporiji rast investicija, pre svega privatnih. Materijalizacija ovih rizika imala bi za posledicu manju srednjoročnu stopu rasta BDP u periodu 2025-2027. godine za 1,3 p.p. prosečno od one u osnovnom scenariju i iznosila bi 3,1% prosečno godišnje. S druge strane, materijalizacija pozitivnih rizika imala bi za rezultat snažniji rast svih agregata, posebno izvoza i investicija u odnosu na osnovni scenario, i nešto umerenije privatne potrošnje. U takvom, optimističnom scenariju, srednjoročna stopa rasta BDP u periodu 2025-2027. godine bila bi za 1,3 p.p. prosečno godišnje veća od one u osnovnom scenariju i iznosila bi 5,7%.

Projekcija kretanja BDP sa matricom rizika, stope rasta, %

Tabela 5. Prosečne stope rasta u periodu 2025-2027 u zavisnosti od scenarija

	Scenario
	Centralni	Optimistični	Pesimistični
Realni rast BDP	4,4	5,7	3,1
Lična potrošnja	3,4	4,8	2,6
Državna potrošnja	2,2	3,6	1,0
Bruto investicije u osnovna sredstva	7,4	9,4	3,8
Izvoz robe i usluga	7,6	10,4	4,2
Uvoz robe i usluga	6,9	9,7	3,0

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema centralnom scenariju, u srednjoročnom periodu očekuje se nastavak rasta potencijalnog BDP po stopi od 4%. Realizacija kapitalnih projekata i nastavak započetog investicionog ciklusa podržani, kako stabilnim prilivom SDI, tako i ulaganjima u inovacije i razvoj, obezbediće sve snažniji doprinos kapitala i faktorske produktivnosti rastu potencijalnog BDP. Digitalizacija će značajno ubrzati ove procese i dodatno podići efikasnost iskorišćenosti raspoloživih kapaciteta. Vlada će kroz značajna planirana ulaganja u energetsku infrastrukturu dodatno uticati na podizanje potencijala privrede. Adekvatna i kredibilna monetarna politika, uz dalja unapređenja finansijskog sistema i povoljniji investicioni ambijent, transfer znanja i tehnologija iz najrazvijenijih zemalja treba da obezbede pozitivan uticaj na oba faktora proizvodnje. Sa druge strane, jačanje vladavine zakona, reforma zakonodavstva iz oblasti privrede i poslovanja, ubrzanje procedura i podizanje efikasnosti administracije treba da obezbede maksimizaciju faktorske produktivnosti u srednjem roku. Povoljna kretanja na tržištu rada će takođe doprineti rastu potencijalnog BDP, mada sporijim tempom nego u prethodnom periodu.

Doprinosi faktora proizvodnje potencijalnoj stopi rasta BDP, p.p.

Izvor: Ministarstvo finansija

Tržište rada

Tržište rada u Srbiji beleži pozitivne promene, koje su rezultat kontinuiranih napora na unapređenju ekonomskih politika i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja. U poslednjih nekoliko godina, stopa zaposlenosti je u stalnom porastu, dok se stopa nezaposlenosti smanjuje, što ukazuje na sve veće mogućnosti za zapošljavanje i profesionalni razvoj stanovništva. Takođe pozitivna kretanja se ogledaju i u značajnom rastu zarada i zaposlenosti, pre svega u privatnom sektoru, što ukazuje na stabilan ekonomski razvoj. Osnovu za ovakvu dinamiku na tržištu rada omogućila je, iznad svega, stabilnost ekonomije, koja ostaje otporna uprkos globalnim neizvesnostima. Pozitivna kretanja na tržištu rada rezultat su i kontinuiranog rada kreatora politika na poboljšanju uslova rada i unapređivanju institucija tržišta rada. Ovaj proces uključuje podsticanje zapošljavanja, posebno za teže zapošljive grupe, kao što su mladi i ljudi sa nedostatkom kvalifikacija. Takođe, važan aspekt predstavlja aktivna podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja, koja stvara mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou i podsticanje preduzetništva. Sve ovo ukazuje na to da Srbija ne samo da napreduje u kontekstu zaposlenosti i zarada, već i da stvara čvrste osnove za održivi razvoj tržišta rada u budućnosti.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), u periodu januar-avgust 2024. godine prosečan broj zaposlenih bio je veći za 0,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, čemu je pre svega doprineo rast zaposlenosti u privatnom sektoru od 10,8 hiljada lica, dok je u javnom sektoru rast iznosio 2,8 hiljada lica. U ovom periodu, najsnažniji sektorski doprinos rastu zaposlenosti dolazi od zdravstva i naučno-tehničkih delatnosti, a pozitivan doprinos dali su i sektori IKT i građevinarstva. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u istom periodu, broj lica koja aktivno traže zaposlenje smanjen je za 8,4%.

Kretanje formalne zaposlenosti

Izvor: CROSO

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u periodu januar-jul 2024. godine, prosečna neto zarada iznosila je 96.759 dinara. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, prosečna neto zarada nominalno je veća za 15%, dok je realno povećanje iznosilo 9,6%. Visok rast realnih zarada rezultat je pozitivnih ekonomskih kretanja i povećanja produktivnosti u različitim sektorima privrede, kao i značajnog usporavanja inflacije. Realni rast zarada u privatnom sektoru je iznosio 9,6% i bio je vođen, pre svega povećanjem zarada u prerađivačkoj industriji i trgovini. Istovremeno, zabeleženo je i realno povećanje zarada u javnom sektoru od 9,8%, na šta je uticala odluka Vlade o povećanju zarada od 10% od januara 2024. godine, ali i odluka o povećanju zarada prosvetnim i delu zdravstvenih radnika od 5,5% od oktobra 2023. godine. Povoljnoj dinamici zarada doprinelo je i efektuiranje politike poreskog rasterećenja zarada iz prethodnog perioda, koje je praćeno povećanjem minimalne cene rada koja je od 2024. godine uvećana za 17,8% i iznosi 271 dinara po radnom času, a sa ciljem unapređenja životnog standarda lica sa najnižim primanjima. Ovakvo kretanje zarada uticalo je pozitivno i na odnos prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe, pa je tako povećan sa 86,6% koliko je iznosio u 2023. godini na 94% u periodu januar-jul 2024. godine. Medijalna neto zarada u periodu januar-jul iznosila je 74.479 dinara. Ovi pozitivni trendovi ukazuju na stabilan ekonomski rast i unapređenje uslova rada u Srbiji, što je od ključnog značaja za dalji razvoj i prosperitet zemlje.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u prvom kvartalu 2024. godine, povećana je stopa zaposlenosti za 1,4 p.p, na 50,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 0,6 p.p. na 9,4%. Istovremeno, povećan je broj zaposlenog stanovništva (15 i više godina) za 2,1%, uz smanjenje nezaposlenog dela stanovništva za 4,8%. Dobra kretanja nastavljena su i u drugom kvartalu 2024. godine, budući da je broj zaposlenih lica bio povećan za 48.400, mg, i iznosio je 2.899.700, dok je broj nezaposlenih smanjen za 44.800 na 257.800. Stopa zaposlenosti iznosila je 51,4%, što predstavlja porast od 1,1 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rast zaposlenosti ukazuje na pozitivne trendove u zapošljavanju, što je rezultat kontinuiranih napora na unapređenju poslovnog okruženja i privlačenju investicija. Naročito značajno je da se porast zaposlenosti u celini zasniva na rastu formalne zaposlenosti, koja je ključna za ekonomski rast i stabilnost, jer stvara radna mesta koja doprinose poreskim prihodima i pruža socijalnu sigurnost. Stopa nezaposlenosti smanjena je na 8,2%, što je pad od 1,4 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj pad stope nezaposlenosti pokazuje da se tržište rada stabilizuje i da se otvaraju nove mogućnosti za zapošljavanje. Takođe, broj stanovnika van radne snage smanjen je za 30.300, što dodatno potvrđuje pozitivne promene na tržištu rada. Neformalna zaposlenost, koja je često indikator nesigurnih radnih mesta, takođe beleži smanjenje od 8.100. Stopa neformalne zaposlenosti iznosila je 11,8%, što je smanjenje od 0,5 p.p. u odnosu na isti period prethodne godine. Posebno je značajno smanjenje neformalne zaposlenosti van poljoprivrede, koja je pala na 5,9%. Stopa nezaposlenosti mladog stanovništva je u ovom periodu smanjena za 4,2 p.p, na 20,2%.

Kretanje osnovnih pokazatelja tržišta rada

Izvor: RZS

U narednom periodu očekuje se da će tržište rada zadržati pozitivne trendove, u skladu sa povoljnim makroekonomskim pokazateljima, kao i usled podsticanja preduzetništva, modernizacije obrazovnog sistema i podrške zapošljavanju ranjivih grupa. Povećanje mobilnosti radne snage i jačanje saradnje između obrazovnih institucija i privrede doprineće daljem smanjenju nezaposlenosti i povećanju zaposlenosti, čime će se unaprediti životni standard stanovništva. Kreatori javnih politika aktivno rade na merama usmerenim na unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital, kako bi se olakšalo zapošljavanje, naročito u sektorima sa većom dodatom vrednošću. Podaci o porastu broja zaposlenih u sektoru informacionih tehnologija (IKT) za 59.552 lica i u naučno-tehničkim delatnostima za 53.141 lice između 2014. i januara-avgusta 2024. godine potvrđuju uspešnost ovih mera. Nastaviće se napori usmereni na smanjivanje zaposlenih u sivoj ekonomiji i njihov prelazak u formalni sektor, što će poboljšati uslove rada i pozitivno uticati na prihode budžeta. U srednjoročnom periodu, očekuju se pozitivni efekti mera aktivne politike zapošljavanja, prekvalifikacija i podrške socijalnom preduzetništvu, koje će olakšati pristup radnim mestima socijalno ranjivim kategorijama i osigurati inkluzivnost privrednog rasta. Projekcije ukazuju na smanjenje stope nezaposlenosti i nastavak realnog rasta zarada. U privatnom sektoru, očekuje se da će rast zarada biti u korelaciji sa rastom produktivnosti, dok će zarade u javnom sektoru rasti u skladu sa utvrđenim fiskalnim pravilima.

Monetarna kretanja

Od aprila 2023. godine, u skladu sa očekivanjima, međugodišnja inflacija je na opadajućoj putanji i u maju 2024. godine se vratila u granice cilja, a u septembru je iznosila 4,2%. Usporavanju inflacije doprineli su efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga najznačajniji doprinos smirivanju inflacije imao je usporeni rast cena hrane i cena energenata. Takođe u septembru, bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), bila je nešto viša i iznosila je 5,3%, što je bilo posledica, pre svega, bržeg rasta cena usluga, a takva kretanja karakteristična su i za druge zemlje.

Mesečna i međugodišnja inflacija, %

Izvor: RZS i NBS

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je u oktobru 2024. godine da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75%. Ova odluka dolazi nakon smanjenja kamatne stope za ukupno 75 baznih poena počev od juna. Izvršni odbor NBS je naglasio da će efekti ovog ublažavanja monetarne politike biti vidljivi i u narednom periodu, te da je potreban oprezan pristup u vođenju monetarne politike imajući u vidu geopolitičku neizvesnost.

Inflacija i referentna kamatna stopa, %

Izvor: RZS i NBS

Sa ciljem daljeg smirivanja inflacije i negativnih socijalnih i ekonomskih efekata rasta svetskih cena hrane i energenata, Vlada je preduzela niz mera administrativnog ograničavanja cena. Ograničene su cene osnovnih životnih namirnica (brašno tip 400 i 500), uredbom koja je na snazi do 28. februara 2025. godine. Takođe, uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500", određena je njegova maksimalna maloprodajna cena. Uredbom o ograničenju visine cena naftnih derivata propisuje se način obračuna najviših cena naftnih derivata u maloprodaji, evrodizela i evropremijuma BMB 95. Posebno je ograničena cena derivata za poljoprivrednike. Cilj ovih mera je smanjenje inflatornih pritisaka i inflacionih očekivanja, kao i redovno i nesmetano snabdevanje tržišta hranom i energentima.

Kreditna aktivnost u 2024. godini beleži ubrzanje rasta. Takođe, od početka godine povoljniji su uslovi finansiranja privatnog sektora i države. U padu su kamatne stope na dinarske državne HoV, dok su kamatne stope na dinarske kredite privatnom sektoru u padu od četvrtog kvartala 2023. godine. Ukupni domaći krediti su ubrzali mg. rast na 5,8% u avgustu, zahvaljujući rastu tražnje privrede i stanovništva za kreditima u uslovima ublaženih kreditnih standarda za dinarsko kreditiranje i povoljnije cene zaduživanja. Krediti stanovništvu su u avgustu zabeležili mg. rast od 6,5%, a krediti privredi od 5,2% mg. Pozitivan doprinos rastu kredita dolazi od kredita stanovništvu, uz nešto blaži doprinos rasta kredita privredi. U skladu sa odlukom NBS da ograniči nivo kamatnih stopa na evroindeksirane stambene kredite do kraja 2024, prosečna kamatna stopa nastavila je da se kreće na nivou od oko 5%. Na rast kredita privredi najznačajniji pozitivan doprinos dali su krediti za likvidnost i obrtna sredstva i investicioni krediti. Kod kredita stanovništvu najznačajniji je doprinos dinarskih gotovinskih kredita i deviznih i devizno indeksiranih stambenih kredita. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana i dodatno ojačana i smanjeno je učešće problematičnih kredita na njihov najniži nivo od 2,7% u avgustu 2024. godine.

Problematični krediti, mlrd RSD

Izvor: NBS

U uslovima aprecijacijskih pritisaka, održana je relativna stabilnost deviznog kursa, uz rekordno visok nivo deviznih rezervi NBS. U 2023. dinar je ojačao prema evru za 0,1%, a za toliko je ojačao i od početka 2024. godine. Na aprecijacijske pritiske odražavaju se povoljna platnobilansna kretanja, visok otkup efektivnog stranog novca i priliv deviza po osnovu poslova s platnim karticama. Tako u periodu januar- septembar 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,1%. S obzirom na veću ponudu deviza od tražnje, NBS je u periodu januar-septembar bila neto kupac deviza u iznosu od 1,7 mlrd evra.

Devizni kurs i intervencije NBS na deviznom tržištu

Izvor: NBS

Brutodevizne rezerve u devet meseci 2024. godine su povećane za 3,4 mlrd evra i u septembru su iznosile su 28,3 mlrd evra. Ovaj nivo je najviši od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). To je bilo dovoljno za pokrivenost novčane mase M1 od 183,0% i 7,3 meseci uvoza robe i usluga. Povećanje deviznih rezervi u septembru ostvareno je po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka, upravljanja deviznim rezervama, po osnovu donacija i drugim osnovima.

Devizne rezerve i devizna štednja, mlrd evra

Izvor: NBS

Prema projekciji inflacija će do kraja 2024. godine nastaviti da se kreće na nivou od oko 4%, a tokom sledeće godine će u proseku iznositi 3,5%, uz približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3% do kraja horizonta projekcije. Na nastavak usporavanja inflacije najviše će delovati restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, očekivano postepeno usporavanje rasta realnih zarada i očekivani pad svetske cene nafte. Rizici projekcije pre svega potiču iz međunarodnog okruženja, a odnose se na geopolitičke prilike i izglede globalnog privrednog rasta, kao i njihov efekat na cene energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu. Kada je reč o faktorima iz domaćeg okruženja, rizici projekcije odnose se na brzinu rasta domaće tražnje i karakter poljoprivredne sezone. Ukupno posmatrano, rizike projekcije inflacije ocenjujemo kao simetrične.

Projekcija inflacije, %

Izvor: Ministarstvo finansija

Eksterni sektor

Nakon smanjenja spoljnotrgovinske robne razmene prethodne godine, tokom 2024. godine zabeleženo je povećanje, uz istovremeni rast i izvozne i uvozne aktivnosti. Tokom prvih osam meseci 2024. godine, izvezeno je robe u ukupnoj vrednosti od 19,4 mlrd evra, što predstavlja rast od 1,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, izvoz prerađivačke industrije koja je i glavni generator rasta izvoza, veći je za 559,5 mil. evra ili 3,4%, pri čemu je povećanje ostvareno u 12 od 23 oblasti. Uprkos i dalje slaboj spoljnoj tražnji, nastavak dobrih izvoznih rezultata prerađivačke industrije, rezultat je pre svega aktiviranja novih izvozno orijentisanih kapaciteta usled visokog priliva SDI iz prethodnog perioda, koje su u značajnom obimu bile usmerene u razmenljive sektore. Rastu izvoza prerađivačke industrije najviše je doprineo rast izvoza osnovnih metala, ostalih saobraćajnih sredstava, zatim elektronske, metalske i prehrambene industrije. Poljoprivreda je uprkos zabeleženom padu cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, ostvarila rast od 46,4%, usled dobre poljoprivredne sezone u prethodnoj godini i baznog efekta. Negativan doprinos rastu izvoza potekao je od pada izvoza električne energije koji je bio u ovom periodu na nivou od oko 2/5 izvoza iz istog perioda prethodne godine (smanjenje od 573,4 mil. evra). Ovo smanjenje je pre svega posledica manje proizvodnje usled loših hidrometeoroloških uslova i remonta kapaciteta EPS tokom letnjih meseci, kao i izuzetno visoke baze iz prvih osam meseci prethodne godine. Izvoz rudarstva zabeležio je rast od 3,0% u odnosu na isti period prethodne godine. Nešto sporiji rast izvoza rudarstva u prvih osam meseci skoro u potpunosti je posledica pada izvoza rude i koncentrata bakra naročito u prvom kvartalu, kada je izvezena količina bila manja za oko 110 hiljada tona. Ovo smanjenje posledica je jačanja domaće sirovinske baze usled aktiviranja topionice bakra u Boru, čime je omogućen veći izvoz proizvoda više dodate vrednosti (osnovnih metala) u okviru prerađivačke industrije.

U periodu januar-avgust 2024. godine, uvoz robe iznosio je 25,5 milijardi evra, što je rast od 5,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano prema ekonomskoj nameni, rastu robnog uvoza najviše je doprineo rast uvoza opreme koji je zabeležio povećanje od 17,1% (prirast od 485,9 mil. evra). Visoki rast uvoza opreme omogućiće dalju modernizaciju proizvodnih kapaciteta privrede i rast produktivnosti, što će dovesti do povećanja konkurentnosti na međunarodnom tržištu i poboljšanja izvoznih performansi. Istovremeno, pozitivan doprinos rastu uvoza dao je uvoz potrošne robe i repromaterijala sa ostvarenim rastom od 8,9% i 0,5%, respektivno (prirast od 419,4 i 63,0 mil. evra).

Uticaj modernizacije proizvodnih kapaciteta Ziđin grupe na izvoznu aktivnost

Ziđin majning grupa u Srbiji posluje sa dva ogranka, Srbija Ziđin Majning i Srbija Ziđin Bor Koper, koja predstavljaju dva najveća izvoznika u Srbiji. Prema podacima Uprave carina ova preduzeća su u 2023. godini zbirno posmatrano izvezli robe u vrednosti od 1,9 mlrd evra, dok je u prvih devet meseci tekuće godine vrednost njihovog izvoza iznosila 2,1 mlrd evra, 50,7% više nego u istom periodu prethodne godine.

U martu 2023. godine završena je modernizacija topionice bakra u Boru, čime je okončan projekat proširenja proizvodnog kapaciteta i tehničke rekonstrukcije. Za vreme dok je topionica u Boru stajala zbog rekonstrukcije i proširenja, koncentrat rude je bez dalje prerade bio izvozni proizvod. Međutim, ponovno pokretanje topionice omogućilo je da se ruda prerađuje u Srbiji i da se izvozi proizvod više dodate vrednosti, što će uticati na rast BDP i poboljšanje platno-bilansne pozicije zemlje. Pozitivni efekti vidljivi su u prvih devet meseci tekuće godine, budući da je vrednost neto izvoza Srbija Ziđin Kopera povećana za 150 miliona evra, odnosno za 39,0%. U narednom periodu predviđena su dalja ulaganja u razvoj podzemnih ležišta i poboljšanje infrastrukture kada je reč o površinskoj eksploataciji, što će dodatno podržati započeti novi investicioni ciklus.

Doprinosi stopi rasta uvoza, ekonomska namena, p.p.

Izvor: RZS

Ovakva kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni rezultirala su rastom spoljnotrgovinskog deficita tokom prvih osam meseci 2024. godine za 939,0 mil. evra, uz pad pokrivenosti uvoza izvozom - sa 78,8% na 76,2%.

Robna razmena, mil. EUR

Izvor: RZS

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri tokom prvih osam meseci 2024. godine su zemlje EU, na koje se odnosilo 62,0% ukupnog izvoza i 56,6% ukupnog uvoza. Najveći deo ukupnog izvoza (38,3%) u tom periodu bio je usmeren na tržište pet zemalja: Nemačka, BiH, Kina, Italija i Mađarska. Uvoz iz Nemačke, Kine, Italije, Turske i Mađarske činio je 43,3% ukupnog uvoza. Spoljnotrgovinski suficit u ovom periodu ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Severnom Makedonijom, Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom i Hrvatskom. Suficit sa ovim zemljama u posmatranom periodu iznosio je 2,7 milijarde evra. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, Turskom, Italijom, Nemačkom i Kazahstanom.

Deficit tekućeg računa u prvih osam meseci 2024. godine iznosio je 2,5 mlrd evra, i bio je viši za 1,8 mlrd evra u odnosu na isti period prethodne godine. Rast deficita tekućeg računa posledica je povećanja deficita na računu roba i usluga, kao i rasta deficita primarnog dohotka, uz istovremeni pad suficita sekundarnog dohotka. Na računu roba i usluga deficit je iznosio 3,3 mlrd evra i međugodišnje je veći je za 1,1 mlrd evra, najvećim delom usled rasta deficita robne razmene, dok je istovremeno suficit u uslugama smanjen. Robni deficit je iznosio 4,9 mlrd evra, što je povećanje od 814,5 miliona evra, dok je na računu usluga zabeležen suficit koji je iznosio 1,6 mlrd evra i bio niži za 329,3 miliona evra. Povećanju robnog deficita u prvih osam meseci 2024. godine najviše je doprinelo smanjenje suficita u razmeni električne energije, pre svega zbog velike baze iz istog perioda prethodne godine. Nakon stabilizacije svetskog tržišta posle inicijalnog visokog rasta cena energenata usled izbijanja sukoba u Ukrajini, značajno je smanjen uvoz energenata izražen u evrima. U Srbiji je proizvodnja električne energije u 2023. godini bila na nivou koji prevazilazi sopstvene potrebe, što je omogućilo plasiranje viška na inostrana tržišta. Pored električne energije, najveći doprinos deficitu robne razmene posledica je ostvarenih deficita u naftnoj, metalskoj, električnoj i automobilskoj industriji. Pozitivan neto izvoz usluga u najvećoj meri rezultat je većeg izvoza IKT u posmatranom periodu. Neto priliv po osnovu IKT usluga povećan je za 20,5% i iznosio je 2,0 mlrd evra. Značajan neto priliv ostvaren je i po osnovu ostalih poslovnih usluga koji je iznosio 742,4 mil. evra. Deficit primarnog dohotka povećan je za 267,6 mil. evra, odnosno za 11,1%, dok je suficit sekundarnog dohotka bio međugodišnje niži za 9,6% i iznosio je 3,6 mlrd evra. Neto priliv doznaka radnika iz inostranstva manji je za 5,9% i iznosio je 2,5 mlrd evra.

Ukupan priliv SDI u prvih osam meseci 2024. godine iznosio je 3,2 mlrd evra, dok je neto priliv po osnovu SDI iznosio je 2,9 mlrd evra, što je više nego dovoljno za punu pokrivenost deficita tekućeg računa, što dodatno doprinosi dugoročnoj održivosti eksterne pozicije. Najveći deo priliva SDI bio je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti (76,4%), što potvrđuje opredeljenje stranih investitora da nastave da ulažu u Srbiju. Posmatrano prema delatnostima, najveći priliv SDI u prvoj polovini tekuće godine je ostvaren u građevinarstvu (670,5 mil. evra), rudarstvu (582,9 mil. evra), zatim u IT sektoru (338,7 mil. evra), ali i u prerađivačkoj industriji, sektoru koji tradicionalno privlači najviše SDI, sa ostvarenih 274,6 mil. evra. Osim proizvodne raznovrsnosti, SDI su i geografski diversifikovane, sa rastućim udelom zemalja iz azijsko-pacifičkog regiona. Posmatrano prema geografskom poreklu, najveći deo SDI (blizu 2/3) dolazi sa evropskog kontinenta. Ukupan priliv investicija iz Evropske unije u prvoj polovini 2024. godine iznosio je 1,0 mlrd evra, odnosno 43,4% od ukupnog priliva SDI. Sa druge strane, posmatrano po zemljama, najveći priliv stranih direktnih ulaganja dolazi iz Kine2, Holandije, Luksemburga, Velike Britanije i Češke Republike, koje zbirno čine nešto više od četiri petine ukupnog priliva SDI. Udeo priliva SDI iz Kine značajno je porastao u poslednjih osam godina, sa 3,1% u 2015. na 30,4% u prošloj godini. Kina je, pojedinačno posmatrano, u poslednje tri godine najveći investitor u srpsku privredu. U 2023. godini, ukupan priliv investicija iz ove zemlje iznosio je 1,4 mlrd evra, dok je samo u prvih šest meseci tekuće godine iznosio 697,9 mil. evra.

U prvih osam meseci tekuće godine zabeležen je neto priliv portfolio investicija u iznosu od 264,9 mil. evra. U junu 2024. godine Republika Srbija je uspešno realizovala emisiju održivih evroobveznica denominovanih u američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu. Emitovane su evroobveznice sa rokom dospeća od 10 godina u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara uz kuponsku stopu od 6,00%. Nakon emisije zelenih evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu 2021. godine, Srbija je jedina zemlja van Evropske unije koja je izdala i održivu evroobveznicu (ESG - Environmental, Social, and Governance). Na aukciji na kojoj je učestvovalo nekoliko stotina zainteresovanih investitora iz celog sveta, ukupna tražnja za ovom evroobveznicom na dan trgovanja premašila je iznos od 6,5 milijardi dolara.

Eksternu poziciju Srbije tokom 2024. godine karakterisala je otpornost na finansijske šokove iz međunarodnog okruženja. Povećan je racio deviznih rezervi i kratkoročnog duga u odnosu na kraj 2023. godine, usled rasta deviznih rezervi i smanjenja kratkoročnog duga. Učešće spoljnog duga u BDP smanjeno je za 5,6 p.p., sa 66,0% u 2022. na 60,4% u 2023. godini, uz istovremeno smanjenje udela kratkoročnog duga u BDP. Na kraju juna, odnos spoljnog duga prema izvozu robe i usluga iznosio je 115,0%, što predstavlja povećanje od 4,3 procentna poena u odnosu na 110,7% na kraju prethodne godine. Ovaj racio je značajno ispod kriterijuma Svetske banke od 220%, što je garant održivosti njegovog servisiranja. Bruto devizne rezerve NBS u prvih devet meseci tekuće godine povećane su za 3,4 mlrd evra i na kraju septembra su iznosile 28,3 mlrd evra, što je najviši nivo do sada, viši je od referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti.

Očekuje se da će ukupan deficit tekućeg računa u 2024. godini porasti na 3,6 mlrd evra, i iznositi 4,4% BDP. Brži rast uvoza od izvoza u ovoj godini, usled realizacije planiranih investicionih aktivnosti, opredeliće veći tekući deficit u 2024. u odnosu na 2023. I u uslovima sporog oporavka spoljne tražnje pokazana je otpornost izvoza, dok je rast uvoza vođen višim uvozom opreme. Deficit tekućeg računa nastaviće postepeno da raste do 5,4% u 2026. godini, usled očekivanog ubrzanja investicionog ciklusa i rasta potrošnje domaćinstava, nakon čega se očekuje da će opasti 2027. godine na 4,2% BDP. I pored očekivanih visokih stopa rasta izvoza u srednjoročnom periodu, mogućnost ponovnog rasta cena energenata na svetskom tržištu, izazvanog rastućim geopolitičkim tenzijama, može dovesti do rasta deficita u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni, i posledično, deficita tekućeg računa.

______
2 Podaci se odnose zbirno za Narodnu Republiku Kinu, Makao, Hong Kong i Kinesku Provinciju Tajvan.

Struktura tekućeg računa, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija, NBS, RZS
* Procena MFIN.

Projektovano brže prosečno povećanje robnog uvoza od robnog izvoza usled ubrzane dinamike investicija dovešće do blagog povećanja spoljnotrgovinskog deficita roba na 10,9% BDP u 2027. godini, sa ovogodišnjih 9,9%. Predviđa se nastavak povoljnih kretanja na računu usluga, gde će suficit u projektovanom trogodišnjem periodu iznositi u proseku 4,9 mlrd evra. Priliv po osnovu tekućih transfera iznosiće u proseku 5,9% BDP godišnje, pri čemu će prihodi od doznaka zadržati ulogu dominantne komponente. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan, što će ublažiti deficit spoljnotrgovinskog bilansa roba i usluga. Ovakva kretanja uz projektovanu dinamiku ekonomske aktivnosti imaće za rezultat postepeni rast učešća deficita tekućeg računa platnog bilansa na 5,4% u 2026. godini. Međutim, u 2027. godini očekuje se značajno smanjenje deficita tekućeg računa, na 4,2%, usled značajnog rasta izvoza usluga u godini održavanja specijalizovane izložbe "EXPO 2027", ali i po osnovu poboljšanja spoljnotrgovinske robne razmene.

Deficit tekućeg računa i SDI, % BDP

Izvor: NBS i Ministarstvo finansija
* Procena MFIN.

U strukturi finansijskog računa dominiraće udeo SDI sa učešćem u BDP od 5,2% prosečno godišnje. Ovaj priliv će ujedno biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Zadržana povoljna investiciona perspektiva naše zemlje i očekivan nastavak visokog priliva SDI, kao i njihova dalja diversifikacija ka sektoru razmenljivih dobara, doprineće nastavku rasta izvoza i jačanju spoljne i unutrašnje makroekonomske ravnoteže.

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2025. DO 2027. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Smirivanje pandemije koronavirusa, visoka inflacija izazvana krizom na međunarodnim tržištima energije i sirovina i sukob u Ukrajini obeležili su prethodni period u svetu, uz neizvesnost koja bi mogla da potraje duži vremenski period. U takvoj situaciji zadatak ekonomske i fiskalne politike bio je da obezbedi stabilnost privrednih tokova i očuva standard građana.

Prethodna godina je, ipak, bila relativno stabilna u ekonomskom smislu, sa očekivanom dinamikom makroekonomskih kretanja i nešto boljim rezultatima fiskalnih agregata. Povoljni fiskalni trendovi oličeni u boljoj naplati prihoda od očekivane i uštedama na sredstvima koja su namenjena prevazilaženju energetske krize doveli su do nižih nivoa deficita i duga. Ovakav razvoj događaja omogućava bolju fiskalnu sliku u srednjoročnom periodu, brže snižavanje nivoa javnog duga i veći fiskalni prostor.

Veći fiskalni prostor, odnosno celokupna dobra fiskalna pozicija uz očekivana povoljna makroekonomska kretanja omogućavaju novi investicioni ciklus oličen u programu "Skok u budućnost - Srbija 2027" i izložbi EKSPO 2027. Ovaj program će biti okosnica ekonomskog i društvenog razvoja države u narednom periodu. S obzirom na predviđena velika ulaganja u sklopu programa i priprema za Ekspo privremeno se očekuje izdašnija fiskalna politika, ali uz poštovanje principa snižavanja nivoa javnog duga. Bitno je da će povećanje deficita biti rezultat rasta kapitalnih izdataka, što će dodatno da pomogne makroekonomskim tokovima i ubrza rast ekonomije. Paralelno sa tim potrebno je obezbediti prostor za pravovremenu reakciju fiskalne politike na ekonomske šokove. Međunarodno okruženje je i dalje neizvesno u pogledu globalnih ekonomskih tokova tako da bi eventualna fiskalna intervencija države u cilju minimiziranja negativnih eksternih efekata svakako bila kombinovana sa nastojanjima da se nastave razvojni programi i infrastrukturni projekti finansirani iz budžeta.

S obzirom na neizvesnu ekonomsku situaciju, budžet će svakako predstavljati "sigurnosnu mrežu" u slučaju eskalacije nepovoljnih kretanja. Sa jedne strane obezbediće se kontinuitet razvojnih i socijalnih programa, a sa druge strane održivost javnih finansija i nastavak smanjenja nivoa javnog duga u smislu učešća u BDP. Imajući u vidu očekivana makroekonomska kretanja, predviđeni godišnji fiskalni deficiti omogućavaju smanjenje učešća duga sektora države u BDP i u narednom periodu.

Fiskalna politika će u narednom periodu biti fokusirana, u skladu sa raspoloživim fiskalnim prostorom, i na dalje smanjenje ukupnog poreskog opterećenja rada čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora. Na rashodnoj strani, osim infrastrukturnih i kapitalnih projekata, prioritet će biti politika penzija i plata, kako bi se nastavio rast životnog standarda stanovništva.

2. Tekuća fiskalna kretanja i izgledi za 2024. godinu

Fiskalni okvir za 2024. godinu planiran je uzimajući u obzir neizvesnost kako na domaćem tržištu, tako i u međunarodnom okruženju. Planiranju se pristupilo oprezno, kako bi se ostavio neophodan prostor za budžetske intervencije u slučaju nepovoljnih događaja. Makroekonomskim okvirom za 2024. godinu bilo je predviđeno umereno ubrzanje ekonomske aktivnosti, u odnosu na 2023. godinu, uz postepeno smirivanje stope inflacije, što bi, pored ostalog, delovalo i na povećanje realne potrošnje.

Mere sprovedene krajem 2023. uticale su na planiranje fiskalnog okvira za 2024. godinu. Krajem prethodne godine sprovedeno je povećanje zarada zaposlenima u prosveti i delu zdravstva od 5,5%, vanredno povećanje penzija od 5,5%, a početkom 2024. godine, u skladu sa zakonskom formulom za usklađivanje, penzije su povećane za 14,8%. U cilju održanja standarda i kupovne moći stanovništva usvojene su sledeće mere: podizanje minimalne zarade u 2024. godini za 17,8%, povećanje zarada u javnom sektoru od 10%, uz dalje smanjenje poreskog opterećenja zarada ispod 60%. Ove mere deluju na povećanje lične potrošnje i posledično, na prihode od poreza na potrošnju. Očekivan je i pozitivan trend kretanja prihoda od oporezivanja rada i pored smanjenja poreskog opterećenja, usled dejstva predloženih mera na zaposlenost i zarade u privatnom sektoru. U 2024. godini planirana su značajna sredstava za intervenciju na tržištu energije, međutim usled stabilizacije cena i raspoloživosti energenata, deo neutrošenih sredstava je prenamenjen.

Akcizna politika vraćena je u redovne tokove, uključujući i delimično podizanje realnih iznosa akciznih stopa. Usvojenom zakonskom regulativom krajem prethodne godine, pored ostalog, izvršeno je povećanje iznosa akciza za 8%, i planirano dodatno usklađivanje sa ostvarenom inflacijom u 2023. godini, početkom 2024. godine. Ovim povećanjima se samo delimično nadoknađuje realna vrednost iznosa akciza, u poređenju sa periodom pre izbijanja energetske krize i ubrzanog rasta inflacije, te visina akciznih stopa ostaje 13% niža u odnosu na stopu koja bi bila u primeni sa redovnom indeksacijom u proteklom periodu. Procenjeni gubitak prihoda u 2022. i 2023. godini, izostankom redovne indeksacije, iznosio je preko 100 mlrd dinara odnosno 1,3% BDP. Početkom 2024. godine doneta je odluka da se predviđeno usklađivanje sa inflacijom odloži za tri meseca, usled toga što je zabeležen solidan rast prihoda od akciza krajem prethodne godine, a i kako bi se delimično ublažio i odložio inflatorni efekat podizanja akciza.

Rizici koji su uzeti u obzir prilikom planiranja fiskalnog okvira za ovu godinu su i dalje prisutni, ali sa nešto manjim intenzitetom. Rast ekonomske aktivnost i inflacije bili su u nivou projektovane kvartalne dinamike. Procena privrednog rasta za ovu godinu blago je revidirana naviše u odnosu na originalnu budžetsku procenu, a nepromenjena u odnosu na prolećnu Fiskalnu strategiju.

Ostvarenje prihoda u prvih osam meseci tekuće godine bolje je od originalno planiranog. Kretanja na tržištu rada su iznad očekivanja, što, uz istovremeni rast realnog dohotka, pozitivno utiče na naplatu svih prihoda od poreza na potrošnju. Ostvarena profitabilnost privrednih društava u 2023. godini i naplata poreza na dobit u prvih devet meseci tekuće godine su značajan faktor revizije prihoda u 2024. godini naviše. Odluka o odlaganju indeksacije akciza nije imala negativan uticaj na iznos naplate ovog poreskog oblika, pre svega zbog oporavka potrošnje u poslednjem kvartalu prethodne i prvoj polovini tekuće godine. Uobičajeno, neplanirani vanredni neporeski prihodi, naplaćeni u proteklom periodu, kao i bolja realizacija redovnih prihoda uključeni su u revidiranu procenu neporeskih prihoda. Bolje ostvarenje na kraju prethodne godine, takođe je značajan faktor koji je doveo do revizije prihoda naviše.

Revidirani fiskalni okvir za 2024. godinu, u skladu sa usvojenim rebalansom budžeta, predviđa fiskalni deficit od 2,7% BDP, što je 0,6 p.p. više u odnosu na originalni budžetski plan. Učešće javnog duga u BDP na kraju 2024. godine iznosiće 47,9%. Prihodna strana povećana je za 166 mlrd, a rashodna strana za 232,1 mlrd dinara. Viši prihodi i rashodi, uz preraspodelu sredstava predviđenih za energetiku, obezbedili su fiskalni prostor za značajno povećanje javnih investicija, kao i pojedinih kategorija tekućih rashoda (socijalna pomoć i transferi stanovništvu). Na ovaj način, pored očuvanja i povećanja životnog standarda pojedinih kategorija stanovništva, ubrzava se razvoj infrastrukture i povećava privredni potencijal zemlje. Sprovođenje ovih mera uz ostvarenje predviđenog fiskalnog rezultata sektora države, neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP koja je prisutna od 2016. Analizom strukturnog fiskalnog rezultata u 2024. godini, identifikovano je da se oko 0,47% BDP odnosi na jednokratne i privremene efekte na prihodnoj i rashodnoj strani.

Fiskalni rezultat sektora države u periodu
od 2015. do 2024. godine, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Tabela 6. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2024. godini, u mlrd dinara3

	budžet 2024.*	procena maj 2024.	nova procena 2024.	razlika nova procena /budžet	% promena	2024. nova pr. % BDP
JAVNI PRIHODI	3.756,1	3.823,0	3.922,2	166,0	4,4	40,8
Tekući prihodi	3.717,0	3.784,0	3.885,9	168,8	4,5	40,5
Poreski prihodi	3.330,5	3.392,2	3.478,9	148,3	4,5	36,2
Porez na dohodak građana	378,6	382,0	396,3	17,7	4,7	4,1
Porez na dobit pravnih lica	256,7	256,7	292,2	35,5	13,8	3,0
PDV	908,0	950,0	960,0	52,0	5,7	10,0
Akcize	395,0	400,0	407,0	12,0	3,0	4,2
Carine	88,0	89,0	88,0	0,0	0,0	0,9
Ostali poreski prihodi	114,0	114,5	115,2	1,2	1,1	1,2
Doprinosi	1.190,2	1.200,0	1.220,1	30,0	2,5	12,7
Neporeski prihodi	386,5	391,8	407,0	20,5	5,3	4,2
Donacije	39,1	39,1	36,3	-2,8	-7,2	0,4
JAVNI RASHODI	3.953,1	4.020,0	4.185,2	232,1	5,9	43,6
Tekući rashodi	3.283,5	3.318,1	3.431,6	148,1	4,5	35,7
Rashodi za zaposlene	890,7	900,7	911,3	20,7	2,3	9,5
Kupovina robe i usluga	672,6	672,6	706,7	34,1	5,1	7,4
Otplata kamata	185,9	186,0	187,6	1,7	0,9	2,0
Subvencije	209,9	210,0	243,6	33,7	16,1	2,5
Socijalna pomoć i transferi	1.212,5	1.234,7	1.250,0	37,5	3,1	13,0
od čega penzije	926,7	926,7	930,6	3,9	0,4	9,7
Ostali tekući rashodi	111,9	114,1	132,4	20,5	18,3	1,4
Kapitalni rashodi	595,2	652,3	706,3	111,1	18,7	7,4
Neto budžetske pozajmice	46,9	20,1	18,7	-28,2	-60,1	0,2
Aktivirane garancije	27,5	29,5	28,5	1,0	3,6	0,3
Rezultat	-197,0	-197,0	-263,0	-66,0		-2,7
Rezultat u % BDP**	-2,1	-2,1	-2,7	-0,6

3 Izvor: Ministarstvo finansija
* Originalni budžet za 2024. godinu je, u svrhe uporedivosti sa novom procenom za tekuću godinu, korigovan za iznose nastale proširenjem obuhvata sektora države koji se odnosi na uključivanje i izveštavanje o sopstvenim sredstvima (prihodi i rashodi) vanbudžetskih korisnika (javne agencije i instituti). Ukupan obim tih sredstava iznosi 20,2 mlrd i na prihodnoj i rashodnoj strani.
** Radi lakše uporedivosti, a usled značajne statističke revizije nominalnog iznosa BDP, sva učešća izražena su kao procenat trenutne procene visine BDP za 2024. godinu.

Projekcija prihoda sektora države ovim fiskalnim okvirom povećana je za 166 mlrd dinara (4,4%) u odnosu na originalnu. Sve kategorije prihoda, osim prihoda od carina i donacija revidirane su naviše u odnosu na originalnu projekciju. Najveću procentualnu promenu naviše beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od PDV. Pored toga značajno su povećani i neporeski prihodi i prihodi od akciza. Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi prihoda sektora države su:

- bazni efekat (ostvarenje na kraju prethodne godine) i ostvarenje u periodu januar-avgust 2024. godine;

- korporativna profitabilnost u 2023. godini;

- brži rast lične potrošnje od predviđenog;

- veća potrošnja akciznih proizvoda;

- snažniji rast naplate redovnih neporeskih prihoda, i uplata određenih vanrednih i jednokratnih neporeskih prihoda;

- povoljnija kretanja na tržištu rada.

Projekcija prihoda od poreza na dohodak građana povećana je za 17,7 mlrd dinara u odnosu na budžetski iznos, dok je projekcija prihoda od socijalnih doprinosa uvećana 30 mlrd dinara. Pretpostavke originalne projekcije ovih prihoda, kretanja prosečnih zarada i zaposlenosti, tokom proteklog dela 2024. godine, su iznad očekivanih. U obzir su uzete i procene efekata smanjenja poreskog opterećenja zarada u 2024. godini. Osnovni razlog za povećanje projekcije poreza na zarade i socijalnih doprinosa je bazni efekat, kao i kretanja na tržištu rada u proteklom delu godine. Drugi prihodi, izuzev poreza na zarade, koji pripadaju kategoriji poreza na dohodak (porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak, porez na prihode od zakupa nepokretnosti i dr.) revidirani su naviše, takođe zbog uticaja baznog efekta i boljeg ostvarenja u proteklom delu godine, pre svega kod naplate godišnjeg poreza na dohodak građana.

Procena prihoda od poreza na dobit, za razliku od prethodne revizije, znatno je povećana u odnosu na originalnu procenu. Pri tome je procentualno povećanje od 13,8% najviše od svih poreskih oblika, dok apsolutni iznos povećanja iznosi 35,5 mlrd dinara. Konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati u trenutku planiranja budžeta, te se ovi prihodi planiraju konzervativno. Visok iznos poreza na dobit, koji je ostvaren u 2022. i 2023. godini, doveo je do povećanja učešća ovog poreza u BDP (oko 3%) iznad prosečnih vrednosti zabeleženih u prethodnom periodu. Vodeći se principom opreznosti, prilikom prvobitne projekcije predviđeno je postepeno smanjenje učešća ovog poreskog oblika u BDP, tj. vraćanje na prosečan nivo prethodnog perioda. Nakon uplate poreza na dobit po konačnom obračunu za 2023. godinu (kraj juna tekuće godine), revidirana je i godišnja procena ovog poreza. Dobit privrednih društava, koja su poslovala pozitivno, u 2023. godini, prema objavljenim podacima APR, iznosila je 1.297 mlrd dinara i veća je za 3,6% u odnosu na 2022. godinu. Ostvarena neto dobit iznosila je 972,4 mlrd dinara što predstavlja rast od 12,3%.

Prihodi od poreza na dodatu vrednost su revidirani naviše za 52 mlrd dinara, odnosno 5,7% u odnosu na budžetski plan. Krajem prethodne godine zabeležena je značajno veća naplata PDV od planirane, koja je služila kao osnova za planiranje tekuće godine. Bolje ostvarenje duguje se značajnijem oporavku lične potrošnje u poslednjem kvartalu 2023. godine. Ovaj trend se nastavlja i u 2024. godini. Za razliku od prethodne dve godine, u kojima je usled različitih faktora ("panična" potrošnja, potrošnja nerezidenata itd.) došlo do narušavanja ustaljene dinamike potrošnje i naplate PDV, sada se kreće u očekivanim obrascima. Realan rast dohotka stanovništva ključno doprinosi rastu lične potrošnje i snažnijem rastu prihoda od PDV.

Prihodi od carina ostaju na nivou planiranom budžetom za 2024. godinu. Realizacija prihoda tokom 2024. godine u skladu je sa očekivanom. Ovi prihodi u najvećoj meri, iako ne u potpunosti, prate dinamiku PDV iz uvoza, međutim dolazi do izmena u strukturi uvozne tražnje (vrsta robe, geografsko područje) čime je ovaj odnos u određenoj meri izmenjen u poslednje dve godine, pa prihodi od carina beleže više stope rasta od uvoznog PDV.

Procena prihoda od akciza povećana je za 12 mlrd dinara u odnosu na budžetski plan. Akcize na derivate nafte su povećane za 5,5 mlrd dinara, akcize na duvanske proizvode povećane za 5 mlrd dinara, dok je projekcija prihoda od ostalih akciza uvećana za 1,5 mlrd dinara. Prihodi od akciza na derivate nafte uvećani su prvenstveno po osnovu znatno boljeg izvršenja na kraju prethodne godine. Ovaj trend kretanja naplate i potrošnje se nastavlja kod većine akciznih proizvoda i tokom 2024. godine. Za razliku od prethodne dve godine, kada su akciznom politikom smirivani inflatorni pritisci, u ovoj godini se ona vraća u redovne tokove. Ukinuta su privremena smanjenja akciza na naftne derivate, krajem prošle godine nominalni iznosi akciza su povećani za 8%, dok je za početak 2024. godine bilo predviđeno usklađivanje iznosa akciza sa ostvarenom inflacijom iz 2023. godine. Ova poslednja mera je odložena za tri meseca, kako bi se dodatno uticalo na ublažavanje inflatornih pritisaka. Takođe u 2024. godini predviđeno je ponovno uspostavljanje mehanizma refakcija akciza na naftne derivate koji se koriste u poljoprivredi. Povećanje prihoda od akciza na duvan rezultat je, u manjoj meri, bolje naplate od očekivane krajem prethodne godine, kao i kretanja potrošnje duvanskih proizvoda tokom 2024. godine. Prilikom pripreme budžeta, pretpostavljen je pad potrošnje koji je prisutan već duži niz godina. Međutim, kretanja na tržištu pokazuju da do očekivanog pada potrošnje duvanskih proizvoda, prema podacima za prvih šest meseci ove godine, nije došlo. Projekcija prihoda od ostalih akciznih proizvoda (električna energija, alkohol i kafa) povećana je usled nešto boljeg ostvarenja akciznih prihoda kod sve tri kategorije proizvoda u odnosu na plan.

Neporeski prihodi revidirani su naviše za 20,5 mlrd dinara, u skladu sa dosadašnjim kretanjem kako redovnih, tako i vanrednih neporeskih prihoda. U redovne neporeske prihode spadaju različite takse, naknade (uključujući i putarine), kazne, prihodi organa i organizacija i svi ostali prihodi koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, uz određene sezonske varijacije. Povećanje projekcije ovih prihoda, u najvećoj meri je usled rasta prihoda od kamata na oročena sredstva i prihoda od naknada za korišćenje javnih dobara. Vanredne neporeske prihode čine uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, kamate itd. Ova grupa neporeskih prihoda korigovana je naviše zbog realizovane uplate prihoda koji nisu bili uključeni u originalni budžetski plan (dobit NBS, dividende budžeta, emisiona premija).

Kao deo sveobuhvatnog poboljšanja kvaliteta i transparentnosti statistike državnih finansija, i tokom 2024. godine proširen je statistički obuhvat sektora države, u skladu sa dinamikom predviđenom Zakonom o budžetskom sistemu. Tokom prethodne godine obuhvat je proširen uključivanjem zdravstvenih ustanova sa svim izvorima finansiranja, dok je tokom 2024. godine u sistem izveštavanja uključen jedan broj vanbudžetskih korisnika (javnih agencija, naučnih instituta i dr.). Po tom osnovu u ovoj godini, statistički obuhvat prihoda i rashoda sektora države uvećan je za 20,2 mlrd dinara. Na prihodnoj strani to se odnosi isključivo na kategoriju neporeskih prihoda, dok se na rashodnoj strani najveći deo uvećanja odnosi na rashode za zaposlene, a ostatak na ostale kategorije. Zbog uporedivosti, za isti iznos korigovan je i originalni plan, imajući u vidu da se ovde ne radi o boljem ostvarenju prihoda od plana, odnosno prekoračenja plana kod rashoda, već samo o proširenom obuhvatu prihoda i rashoda koje ostvaruju navedene ustanove. Na ovaj način, a prema planiranoj dinamici usklađivanja obuhvata sektora države sa međunarodnim standardima, pored povećanja obima dolazi i do tačnijeg prikaza potrošnje kod krajnjih korisnika. Pojedine kategorije rashoda sada su obuhvaćene na ekonomskim klasifikacijama na kojima su i izvršene.

Doprinos pojedinih faktora korekciji fisk. rezultata u odnosu na plan za 2024. godine, % BDP

Procena rashoda sektora države revidiranim fiskalnim okvirom povećana je za 232,1 mlrd dinara u odnosu na budžetski plan. Pri tome najveće je povećanje kapitalnih rashoda, dok se najveće smanjenje odnosi na budžetske pozajmice, gde su planirana intervencijska sredstva za energetski sektor.

Procena rashoda za zaposlene u 2024. godini revidirana je naviše za 20,7 mlrd dinara. Ovo je u najvećoj meri rezultat izmena načina obračuna zarada zaposlenih u prosveti i Ministarstvu unutrašnjih poslova. U ovu procenu (kao i u originalni plan) uključeni su rashodi za zarade koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda javnih agencija i instituta, u iznosu od 17 mlrd dinara. Ova promena će u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i posebnim fiskalnim pravilima, dovesti i do pomeranja gornje dozvoljene granice učešća rashoda za zarade u BDP.

Rashodi za robe i usluge revidirani su naviše za 34,1 mlrd dinara. Od toga se 15 mlrd odnosi na povećanje rashoda RFZO, 15 mlrd na nivou budžeta Republike, dok se ostatak povećanja odnosi na druge nivoe vlasti. Izvršeno je i uključivanje rashoda nastalo proširenjem obuhvata sektora države, u iznosu od oko 0,3 mlrd dinara.

Procena rashoda za kamate revidirana je ovim fiskalnim okvirom naviše za 1,7 mlrd u odnosu na originalni plan.

Rashodi za subvencije značajno su revidirani ovim fiskalnim okvirom i to za 33,7 mlrd dinara. Najveći deo povećanja odnosi se na subvencije u poljoprivredi koje su uvećane za 17,6 mlrd dinara. Ovo povećanje obuhvata veće isplate u stočarstvu, pčelarstvu i drugim oblastima. Značajan deo povećanja iznosa subvencija odnosi se i na oblast energetike, oko 12 mlrd dinara, i to za modernizaciju sistema za merenje potrošnje električne energije. Ostatak povećanja odnosi se na oblast turizma, zaštite životne sredine i sporta. Po osnovu proširenja obuhvata sektora, u okviru ove kategorije rashoda, prikazano je 1,7 mlrd dinara.

Rashodi za socijalnu zaštitu revidirani su naviše za 37,5 mlrd dinara u odnosu na originalni plan. Značajan deo povećanja odnosi se na isplatu obeštećenja porodiljama po osnovu odluke Ustavnog suda o načinu obračuna naknade plate za vreme porodiljskog odsustva. Efekti ove odluke imaju i jednokratni uticaj za retroaktivnu isplatu po osnovu obračuna ovog prava od 2018. godine, ali i trajni efekat po osnovu povećanja prava za buduće porodilje. Takođe usvojene su i izmene regulative finansijske podrške porodici sa decom, kojima su značajno uvećana davanja po osnovu roditeljskog dodatka. Deo povećanja je i rezultat većeg izvršenja ove kategorije rashoda tokom 2023. godine.

Procena ostalih tekućih rashoda u 2024. godini u odnosu na originalni plan, ovim okvirom povećana je za 20,5 mlrd dinara u najvećoj meri zbog povećane procene izvršenja ove kategorije rashoda na nivou budžeta Republike. Po osnovu proširenja obuhvata sektora države, u okviru ove kategorije rashoda, prikazano je 1,7 mlrd dinara.

Procenjuje se da će realizacija javnih investicija biti veća za 111,1 mlrd dinara od prvobitnog plana. Od toga se većina odnosi na infrastrukturne projekte, odnosno izgradnju putne i železničke infrastrukture, kao i za nabavku opreme u sektoru bezbednosti. Prema procenama kapitalni rashodi dostižu nivo od 7,4% BDP u 2024. godini. Uključivanje kapitalnih rashoda javnih agencija i instituta dovelo je do povećanja i originalnog i revidiranog plana za 1,5 mlrd dinara.

Planirani iznos budžetskih pozajmica, u okviru kojih su predviđena sredstava za nabavku energenata, značajno je revidiran naniže u iznosu od 28,2 mlrd dinara. Proširenje obuhvata sektora države delovalo je i na ovu kategoriju rashoda, u smislu reklasifikacije dela rashoda, koji se izvršava preko Fonda za razvoj, u iznosu od 2 mlrd dinara na druge kategorije

Tabela 7. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, januar-avgust 2023. i 2024. godine, u mlrd dinara

	I-VIII 2023.	I-VIII 2024.*	2024. godišnji plan/ 2023. stopa rasta u %
JAVNI PRIHODI	2.242,3	2.565,6	14,4
Tekući prihodi	2.213,9	2.554,0	15,4
Poreski prihodi	2.003,1	2.311,9	15,4
Porez na dohodak građana	224,9	261,5	16,3
Porez na dobit pravnih lica	203,0	224,3	10,5
PDV	532,4	626,1	17,6
Akcize	240,9	279,5	16,0
Carine	52,1	57,4	12,0
Ostali poreski prihodi	73,6	77,6	5,5
Doprinosi	676,2	785,4	16,2
Neporeski prihodi	210,8	242,1	14,8
Donacije	28,4	11,6	-59,1
JAVNI RASHODI	2.181,4	2.539,2	16,4
Tekući rashodi	1.846,8	2.180,8	18,1
Rashodi za zaposlene	505,3	594,3	17,6
Kupovina robe i usluga	361,7	411,1	13,7
Otplata kamata	109,6	121,6	10,9
Subvencije	105,2	144,0	36,9
Socijalna pomoć i transferi	694,6	827,9	19,2
od čega penzije	509,4	616,6	21,0
Ostali tekući rashodi	70,4	82,0	16,4
Kapitalni rashodi	272,3	331,1	21,6
Neto budžetske pozajmice	49,4	9,7	-80,5
Aktivirane garancije	12,9	17,7	37,5
Fiskalni rezultat	60,9	26,4

Izvor: Ministarstvo finansija
* Podaci 2024. godine sada obuhvataju sopstvene prihode vanbudžetskih korisnika (agencije i instituti).

Stanje docnji (preko 60 dana kašnjenja)* budžetskih korisnika i OOSO poslednjeg dana septembra 2024. godine iznosilo je 5,7 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP "Putevi Srbije" kreirali su docnje u plaćanju od 4,5 mlrd dinara, dok je stanje docnji OOSO 1,2 mlrd dinara.

Tabela 8. Stanje docnji budžetskih korisnika i OOSO

	31.12.2023.	30.9.2024.
Budžetski korisnici i JP "Putevi Srbije"	2,3	4,5
OOSO	1,2	1,2
UKUPNO	3,5	5,7

Izvor: Ministarstvo finansija;
* U skladu sa definicijom koja se koristila za potrebe praćenja sprovođenja aranžmana sa MMF.

S0 indikator kratkoročne fiskalne održivosti

Evropska komisija je za ocenu kratkoročne fiskalne održivosti dizajnirala kompozitni indikator S0 kojim se kroz identifikaciju potencijalnih kratkoročnih rizika u tekućoj godini nastoji da anticipira fiskalni stres u narednoj godini. Ukoliko vrednost S0 indikatora prelazi definisani prag smatra se da je zemlja u kratkoročnom riziku od fiskalnog stresa. Pored vrednosti za celokupan indikator, radi lociranja izvora iz kog rizik potiče, razmatraju se i vrednosti podindeksa i njihovih komponenti. S0 kompozitni indikator se sastoji od dva podindeksa, koji u sebi sadrže niz varijabli fiskalne i makro-finansijske održivosti. Vrednost ovih podindeksa ispod definisanog praga ukazuju na odsustvo kratkoročnog fiskalnog rizika.

U 2023. godini vrednosti fiskalnog (0,08) i finansijskog podindeksa (0,27) su unutar za njih definisanog praga, kao i vrednost celokupnog S0 indikatora za Republiku Srbiju (0,20), što načelno ukazuje da ne postoji opasnost od pojave makroekonomske nestabilnosti u narednom srednjoročnom periodu. Uspešno očuvana makroekonomska i fiskalna stabilnost uspostavljena u prethodnom periodu obezbedila je prostor za brze i značajne mere podrške fiskalne i monetarne politike.

Obračun S0 indikatora za Republiku Srbiju, urađen je od strane Ministarstva finansija, i bazira se na metodologiji EK.

Na osnovu podataka EK za zemlje EU za 2023. godinu i obračuna Ministarstva finansija za Republiku Srbiju, zaključujemo da većina posmatranih zemalja, kao i Srbija, nije bila izložena kratkoročnom riziku realizacije fiskalnog stresa, budući da vrednost S0 nigde ne premašuje definisani prag.

3. Fiskalne projekcije u periodu 2025-2027. godine

Osnovni ciljevi fiskalne politike su usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjivanje učešća javnog duga u BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2025. do 2027. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i unapređenje poslovanja velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije u prethodnom periodu stvoren je fiskalni prostor koji je omogućio bogate pakete mera u sklopu borbe protiv efekata krize izazvane pandemijom tokom 2020. i 2021. godine, a u 2022. godini su obezbeđena sredstva za ublažavanje efekata energetske krize, izazvane sukobom u Ukrajini. Reakcija fiskalne politike u narednom periodu, kreirane mere i njihove fiskalne implikacije biće određeni tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, da održe životni standard stanovništva i pomognu privredni razvoj, ali i da osiguraju fleksibilnost u slučaju snažnijeg udara krize.

Tabela 9. Fiskalni agregati u periodu 2023-2027. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2023.	2024.	2025.	2026.	2027.
Javni prihodi	39,4	40,8	41,3	40,9	40,5
Javni rashodi	41,4	43,6	44,3	43,9	43,5
Konsolidovani fiskalni rezultat	-2,1	-2,7	-3,0	-3,0	-3,0
Primarni konsolidovani rezultat	-0,5	-0,9	-1,0	-1,0	-1,1
Dug sektora države	48,4	47,9	47,5	47,0	46,5
Realna stopa rasta BDP	3,8%	3,8%	4,2%	4,0%	5,0%

Izvor: Ministarstvo finansija

Ciljevi fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće obezbeđenje stabilne pozicije javnih finansija i opadajuća putanja javnog duga. Smanjenje učešća duga je usko vezano za dinamiku planiranog deficita kao glavnog faktora zaduživanja. Rastući troškovi zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu takođe zahtevaju oprez pri vođenju fiskalne politike.

Fiskalni rezultat i dug sektora države, % BDP

Ekspanzivna fiskalna politika tokom 2020. i 2021. godine umanjila je negativne ekonomske posledice pandemije. U 2022. godini fokus je prebačen na zaštitu privrede i stanovništva od energetske krize, dok je u 2023. godini fiskalna politika vraćena u relativno stabilne okvire. Kao podrška bržem privrednom rastu, početkom 2024. godine započete su aktivnosti na realizaciji razvojnog plana "Skok u budućnost". U narednom periodu, fiskalni impuls će biti usmeren na povećanje javnih investicija sa fokusom na one prioritetne i produktivne, a reformom upravljanja javnim investicijama će se dodatno podržati visok kvalitet investicionih ulaganja.

Na prihodnoj strani prioritet će ostati dalje smanjenje poreskog opterećenja zarada i nastavak borbe protiv poreske evazije i sive ekonomije.

Projekcija prihoda u periodu od 2025. do 2027. godine izrađena je na osnovu:

- projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i zarada;

- važeće i planirane izmene poreske politike;

- procenjenih efekata fiskalnih i strukturnih mera u narednom periodu.

Tabela 10. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2023-2027. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2023.	2024.	2025.	2026.	2027.
JAVNI PRIHODI	39,4	40,8	41,3	40,9	40,5
Tekući prihodi	38,9	40,5	40,9	40,5	40,1
Poreski prihodi	34,9	36,2	36,3	36,4	36,3
Porez na dohodak građana	3,9	4,1	4,1	4,2	4,2
Porez na dobit pravnih lica	3,1	3,0	2,8	2,7	2,7
PDV	9,6	10,0	10,2	10,3	10,4
Akcize	4,2	4,2	4,1	3,9	3,7
Carine	0,9	0,9	0,9	0,9	0,9
Ostali poreski prihodi	1,2	1,2	1,2	1,1	1,1
Doprinosi	12,0	12,7	13,0	13,2	13,4
Neporeski prihodi	4,0	4,2	4,6	4,1	3,8
Donacije	0,5	0,4	0,4	0,4	0,3

Izvor: Ministarstvo finansija

Blago opadajući trend ukupnih javnih prihoda u posmatranom periodu, u smislu učešća u BDP, je očekivan s obzirom na projektovanu strukturu srednjoročnog rasta srpske privrede. Projekcija poreskih prihoda podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate.

Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. S obzirom da se očekuje brži rast ove dve komponente od nominalnog rasta BDP očekuje se blagi porast učešća poreza na dohodak u BDP.

Na kretanje poreza na zarade dve mere će uticati na dva različita načina. Povećanje minimalne zarade od 13,7% će povećati nivo zarada, te prihod od poreza na zarade. Sa druge strane povećanje neoporezivog cenzusa, takođe za 13,7%, će imati negativan efekat u iznosu od 10,1 mlrd dinara na prihode od poreza na zarade. Ukupan efekat na naplatu prihoda se procenjuje na 14,5 mlrd dinara, pri čemu je 4,4 mlrd dinara gubitak naplate doprinosa.

Ostali oblici poreza na dohodak (porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak, itd.) će rasti sporije, to jest u skladu sa kretanjem opšte ekonomske aktivnosti.

Kretanje učešća doprinosa u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti. S obzirom na očekivano brže kretanje mase zarada, i posledično poreza i doprinosa na zarade, u odnosu na nominalni BDP, predviđa se rast nivoa doprinosa u odnosu na BDP. U projekcije je uzet u obzir i gubitak zbog povećanja neoporezivog cenzusa.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica u periodu 2025-2027. godine zavisiće od putanje privrednog rasta, relativne stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procena prihoda po ovom osnovu je neizvesna kako zbog ekonomskih faktora, tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja, kao i razlika između računovodstvenih i poreskih bilansa. Očekuje se da se u periodu do 2027. godine naplata poreza na dobit stabilizuje u skladu sa kretanjem BDP.

Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao najveća determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada, penzija, socijalne pomoći i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od dinamike kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu.

Kao i kod poreza na dohodak građana, rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu, pored opšte neizvesnosti međunarodnog ekonomskog okruženja, odnose se i na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnost u njenom smanjenju.

Podizanje efikasnosti naplate i kontrole poreskih obveznika će biti nastavljeno u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. U ovom segmentu prostor za dalja poboljšanja stvoriće se jačanjem i modernizacijom poreske administracije.

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda. U oktobru 2023. godine je bilo vanredno povećanje akciza od 8%, dok je redovno usklađivanje sa rastom potrošačkih cena primenjeno tokom maja 2024. godine. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen rast potrošnje naftnih derivata.

U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda, usled opreznosti, predviđen dalji očekivani pad tržišta duvanskih proizvoda.

Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje i aktuelnom akciznom politikom, a od 2026. godine predviđeno je uvođenje akcize na prirodni gas koji se koristi za grejanje i pogon motornih vozila.

Prihodi od carina će se stabilizovati na nivou od 0,9% BDP u narednom periodu, a projektovani su u skladu sa očekivanim kretanjem uvoza, deviznog kursa i potrošnje.

Projektuje se stabilizacija učešća u BDP ostalih poreskih prihoda. Najznačajniji poreski prihod u ovoj kategoriji je porez na imovinu čije učešće iznosi oko 70%. Nominalno povećanje ovog prihoda može se očekivati po osnovu proširenja osnovice. Povećanje stepena naplate, kroz povećanje obuhvata nepokretnosti na koje se porez plaća (to jest po osnovu proširenja poreske baze), nije uključeno u projekcije u srednjem roku i predstavlja pozitivan rizik. Pored poreza na imovinu, u ostale poreske prihode uključuju se i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara, te drugi oblici poreza na lokalnom nivou. Oni su projektovani u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika.

Skok neporeskih prihoda u 2025. godini rezultat je očekivanih prihoda po osnovu aukcije licenci za 5G tehnologiju. Aukcija bi trebalo da se održi tokom 2025. godine, a nakon toga se očekuje smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP na 3,8% koliko će iznositi i u 2027. godini. Razlog za smanjenje projektovanog učešća neporeskih prihoda u BDP je i isključivanje iz bazne godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, prvenstveno vanrednih neporeskih prihoda. Sopstveni prihodi indirektnih korisnika koji se prvi put uključuju u obuhvat sektora države u 2025. godini nadomestiće isključivanja jednog dela vanrednih (nestrukturnih) neporeskih prihoda.

Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju vanredne uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja AOD, emisione premije, itd. Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine. Ovaj tip neporeskih prihoda indeksira se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ili pak prati promenu u vrednosti osnovice na koju se primenjuju, i usled toga se koriguje projektovanom inflacijom.

Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se raspoloživa sredstva iz IPA i IPARD fondova koja čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Prihodi po osnovu donacija su neutralni u odnosu na rezultat, s obzirom da su jednaki rashodima po ovom osnovu.

Odgovornom fiskalnom politikom u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama u proteklom periodu obezbeđeno je relaksiranje politike plata i penzija i značajno povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede. Posebna pažnja je posvećena unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih investicija države. Socijalna komponenta budžeta je poboljšana boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i obrazovanja. Plate i penzije zajedno čine preko 40% rashoda na nivou sektora države i njihova stabilizacija je od presudnog značaja za održivost javnih finansija.

Tabela 11. Ukupni rashodi u periodu 2023-2027. godine, % BDP

Opis	Izvršenje	Procena	Projekcija
	2023.	2024.	2025.	2026.	2027.
JAVNI RASHODI	41,4	43,6	44,3	43,9	43,5
Tekući rashodi	33,9	35,7	36,5	36,3	35,7
Rashodi za zaposlene	8,8	9,5	9,8	9,8	9,8
Kupovina robe i usluga	7,1	7,4	7,9	7,8	7,7
Otplata kamata	1,7	2,0	2,2	2,1	2,0
Subvencije	2,4	2,5	2,4	2,4	2,2
Socijalna pomoć i transferi	12,5	13,0	13,0	13,1	12,8
od čega penzije	8,8	9,7	10,1	10,2	10,0
Ostali tekući rashodi	1,4	1,4	1,2	1,1	1,1
Kapitalni rashodi	6,4	7,4	7,4	7,2	7,4
Neto budžetske pozajmice	0,8	0,2	0,2	0,2	0,2
Otplata po osnovu garancija	0,3	0,3	0,2	0,2	0,2

Izvor: Ministarstvo finansija

Fiskalni prostor predviđen za rast zarada, u narednom periodu, će se povećavati umereno i kontrolisano, vodeći računa o njihovom učešću u BDP. Rast u 2025. godini uglavnom je posledica proširenja obuhvata sektora države.

Članom 27e Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je ograničenje rashoda za zaposlene sektora države od 10% BDP. Usklađivanje plata u svim institucijama (entitetima) koje čine sektor države, ograničeno je definisanim učešćem ovih rashoda u BDP. Nadalje, ovo ograničenje koriguje se naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države, odnosno uključivanjem novih entiteta u sektor države, odnosno naniže u slučaju isključivanja entiteta iz sektora države4.

_______
4 Novi entiteti mogu se uključiti ili isključiti iz obuhvata sektora države u skladu sa statističkim kriterijumima i međunarodnim standardima koji ih određuju.

Kako je u 2023. godini fiskalni okvir sektora države proširen za sopstvena sredstva zdravstvenih ustanova i srednjih škola, a procenjeni nivo rashoda za zaposlene iz tih sredstava je 0,2% BDP, proširivanje obuhvata sektora države, po ovom osnovu, implicira korekciju maksimalnog limita za rashode zaposlenih u sektoru države na 10,2% BDP.

U 2024. godini obuhvat sektora države se dodatno proširio za jedan broj vanbudžetskih korisnika (javne agencije, instituti i drugi entiteti), te je i maksimalni limit za rashode zaposlenih u sektoru države podignut na 10,4%, s obzirom da je nivo zarada u ovim institucijama oko 0,2% BDP. Uključivanje preostalih sopstvenih prihoda i rashoda indirektnih korisnika republičkog budžeta u obuhvat sektora države u 2025. godini dovodi do podizanja limita za rashode zaposlenih na 10,6% BDP, s obzirom da je učešće rashoda za zaposlene isplaćenih iz sopstvenih prihoda oko 0,2% BDP. S obzirom na to masa zarada u sektoru države će dostići nešto viši nivo, nego ove godine.

Uključivanje rashoda iz sopstvenih izvora indirektnih korisnika će uticati na izdatke za robe i usluge. Procenjuje se da će efekat uključivanja novih entiteta podići nivo ovih rashoda za oko 0,4% BDP. U srednjoročnom periodu njihovo učešće u BDP se postepeno smanjuje.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta države. Najveća pojedinačna stavka ove grupe rashoda, a ujedno i najveća stavka svih rashoda, su penzije. Od 2020. godine zaključno sa 2022. godinom, penzije su se usklađivale korišćenjem "švajcarske formule", kako bi se istovremeno obezbedio rast životnog standarda penzionera i održivost penzionog i sistema javnih finansija. "Švajcarska formula" podrazumeva indeksaciju, odnosno uvećanje penzija jednako zbiru polovine stope rasta prosečne zarade i polovine stope rasta potrošačkih cena. Od 2023. godine primenjuje se drugačiji način indeksacije penzija, odnosno, usklađivanje penzija uzima u obzir i učešće penzija u BDP, kako bi se dodatno zaštitio životni standard penzionera. Indeksacija penzija, te njihovo kretanje, opredeljuje i putanju kretanja ukupnih rashoda za transfere stanovništvu i socijalnu zaštitu kad je reč o učešću u BDP. U 2024. godini penzije su indeksirane rastom zarada, a u 2025. godini će se primeniti švajcarska formula. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i projektovanim brojem korisnika.

Tokom 2024. godine beleži se privremeni rast subvencija u smislu učešća u BDP, uzrokovan dodatnim subvencijama namenjenim poljoprivredi, energetici i saobraćajnoj infrastrukturi. Za naredni srednjoročni period, predviđa se relativno nepromenjen nominalni iznos subvencija, dok će njihovo učešće u BDP na kraju 2027. godine iznositi 2,2%.

Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije udruženjima, političkim strankama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U narednom periodu se očekuje opadajući trend ovih rashoda.

Tokom prethodnih godina značajno je poboljšana efikasnost izvršenja javnih investicija uprkos problemima koje su prouzrokovali pandemija i energetska kriza. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se porast nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu, nakon odluke da se izložba Ekspo održi 2027. godine u Beogradu i realizacije programa "Skok u budućnost - Srbija 2027". Najznačajniji radovi su na putnoj, železničkoj, komunalnoj i vodnoj infrastrukturi. Pored saobraćajne infrastrukture obezbeđena su sredstva za dodatna kapitalna ulaganja u zdravstvu, energetici, zaštiti životne sredine, prosveti, kulturi, odbrani i drugim oblastima koje predstavljaju najvažnije funkcije države.

Opšte opredeljenje fiskalne politike u srednjem roku jeste povećanje ulaganja u infrastrukturu na svim nivoima vlasti. Kad je reč o lokalnom nivou vlasti to se pre svega odnosi na ulaganja u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, upravljanje otpadom, lokalnu putnu infrastrukturu i drugo.

U srednjoročnom fiskalnom okviru, do kraja 2027. godine, projektovana je izbalansirana ukupna fiskalna pozicija lokalne samouprave. To znači da u zbiru svi gradovi i opštine imaju približno izbalansiran budžet. Projekcija je rađena na osnovu kretanja u prethodnom periodu u kome su zbirno JLS najčešće bile u suficitu. Ovakvo stanje na nivou svih lokalnih samouprava je posledica razduživanja u prethodnom periodu. To ne znači da pojedinačne JLS ne mogu zabeležiti deficit (u skladu sa fiskalnim pravilom), što zavisi od fiskalne pozicije svake pojedinačne opštine i grada.

Na kretanje kategorije budžetskih pozajmica najviše su uticala sredstva namenjena prevazilaženju negativnih posledica energetske krize. U narednom periodu očekuje se snižavanje učešća ove rashodne kategorije na 0,2% BDP.

Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da ta preduzeća nisu mogla samostalno da ih izvršavaju. U prethodnom periodu ovi rashodi su značajno smanjeni, a planom otplate predviđeno je da će u 2027. godini ovi rashodi iznositi 0,2% BDP na godišnjem nivou.

Strukturne mere za unapređenje stabilnosti i održivosti javnih finansija

Nakon turbulentne 2022. godine koju je obeležila kriza u Ukrajini unevši neizvesnost u sve ekonomske tokove, u 2023. godini Republika Srbija je ostvarila makroekonomske rezultate koji su se pokazali povoljnijim nego što se prvobitno očekivalo i to uprkos brojnim izazovima iz okruženja i nastavku i produbljenju geopolitičkih kriza. I pored svih ovih izazova, Republika Srbija i u 2024. godini nastavlja svoj uspešan put, čemu svedoči upravo završena četvrta i poslednja revizija aktuelnog aranžmana iz predostrožnnosti koji Republika Srbija ima sa MMF.

Takođe, dogovoreno je da će do kraja godine biti sklopljen novi aranžman - Instrument za koordinaciju politika (PCI) koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine. Ciljevi novog aranžmana biće: očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, kredibilna fiskalna politika kojom se omogućava nastavak javnih investicija i socijalnih politika uz zadržavanje silaznog trenda učešća javnog duga u BDP, dalje jačanje energetskog sektora i nove investicije u ovoj oblasti i obezbeđenje inkluzivnog održivog rasta u srednjem roku zasnovanog na strukturnim reformama.

Na kraju postojećeg aranžmana zaključeno je da se očekuje nastavak povoljnih makroekonomskih kretanja u Republici Srbiji, što se odražava i u tome što je u oktobru ove godine, po prvi put, Republici Srbiji dodeljen investicioni rejting od strane S&P Global Ratings. Očekuju se godine značajnog privrednog rasta i nastavak obimnih kapitalnih ulaganja u susret specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Inflacija je vraćena u ciljani koridor NBS, povećanje fiskalnog deficita na 2,7% BDP u 2024. godini (u odnosu na 2,1% BDP koliko je originalno planirano) biće u funkciji finansiranja dodatnih potreba u oblasti infrastrukture, socijalne politike i odbrane, dok učešće javnog duga u BDP ostaje na silaznoj putanji u narednom srednjoročnom periodu. MMF očekuje i da će se nastaviti kontinuirani snažni prilivi SDI, koji će biti više nego dovoljni da pokriju tekući deficit platnog bilansa, što je obeležilo i prethodnih deset godina. Ključni makroekonomski rizici odnose se na eksternu tražnju, cene robe na globalnom tržištu, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, kao i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti uticaju klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika. Republika Srbija je izgradila dovoljne rezerve i mehanizme za odbranu od rizika koji mahom dolaze iz eksternog okruženja. Devizne rezerve i depoziti države su visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sektor je jak i likvidan. Potpora svemu ovome biće nastavak strukturnih reformi i vođenje odgovornih ekonomskih politika.

Fiskalna pravila izmenjena su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, u decembru 2022. godine. Komponenta ograničenja deficita u odnosu na visinu javnog duga odložena je do 2029. godine, a u međuvremenu će se primenjivati ciljevi utvrđeni Fiskalnom strategijom. Ovo je nužno usled novog investicionog ciklusa u narednom srednjoročnom periodu (program "Skok u budućnost - Srbija 2027"), kojim su predviđena značajna nova ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, rudarstvo, energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, kulturu, zaštitu životne sredine, regionalni razvoj, bezbednost itd. Programom će se sprovesti sveobuhvatna modernizacija države i povećati životni standard građana, istovremeno obezbeđujući više stope rasta BDP. Srednjoročnim planom je predviđeno da deficiti sektora države iznose 3% BDP, što obezbeđuje da javni dug ostane na silaznoj putanji (sa 47,9% BDP koliko je predviđeno na kraju ove godine na 46,5% BDP na kraju 2027. godine) i daleko ispod granice od 60% BDP (uključujući obaveze po osnovu restitucije), koliko je određeno fiskalnim pravilom. Posebna fiskalna pravila kojima se uređuje rast plata u sektoru države i penzija na snazi su od 2023. godine i u skladu s tim su planirana povećanja plata i penzija u budžetu za 2025. godinu. S obzirom da se fiskalna pravila odnose na sektor države, bilo je potrebno urediti i postupak i dinamiku uključivanja novih entiteta u obuhvat sektora države, u skladu s posebnom metodologijom sektorske klasifikacije, koju je utvrdio RZS, u skladu sa sporazumom između RZS, NBS i Ministarstva finansija. Takođe, fiskalna pravila za lokalnu vlast nastavljaju da se primenjuju na isti način kako je to definisano 2010. godine, kad su fiskalna pravila u Republici Srbiji prvi put uvedena.

U narednom periodu očekuje se nastavak reformi u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistema plata u sektoru države. Cilj fiskalne politike u srednjem roku je zadržavanje rashoda za zaposlene na održivom nivou, uz adekvatnu strukturu zaposlenih, kako bi se obezbedio veći kvalitet pruženih usluga. Postojeći sistem zapošljavanja, kojim rukovodi Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava nastaviće da funkcioniše u prelaznom periodu, odnosno sve dok novi sistem ne bude u potpunosti operativan. Krajem 2020. godine usvojene su izmene Zakona o budžetskom sistemu kako bi bilo omogućeno da u prelaznom periodu institucije mogu da angažuju nova lica do nivoa od 70% onih koji napuštaju instituciju ili odlaze u penziju, dok je dozvola Komisije potrebna ukoliko broj novozaposlenih pređe 70%. Smisao ove mere je da se obezbedi veća fleksibilnost u zapošljavanju na nivou samih institucija, u skladu s njihovim potrebama za novim kadrovima. Takođe, postavljen je i limit od 1% za povećanje ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u odnosu na nivo s kraja 2020. godine. Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru "Iskra" trenutno obuhvata sve direktne korisnike budžeta, institucije iz oblasti kulture, pravosuđa, rada i socijalne zaštite i prosvete (osim ustanova višeg i visokog obrazovanja), a početkom ove godine uključene su institucije iz oblasti zdravstva. Jedinice lokalne samouprave sa svojim indirektnim korisnicima (predškolske ustanove, ustanove kulture, sporta i socijalne zaštite) uključiće se u sistem u poslednjem kvartalu 2024. godine. Suština ovog sistema je bolje planiranje, izvršenje i kontrola rashoda za plate zaposlenih, veća transparentnost i bolje upravljanje ljudskim resursima u uslovima sve jače konkurencije iz privatnog sektora, što ima negativan uticaj na privlačenje i zadržavanje zaposlenih u javnom sektoru, pogotovo imajući u vidu atraktivnost zarada u privatnom sektoru, što može dovesti do značajnog odliva kadrova ukoliko se ove reforme ne sprovedu. Van sistema u ovoj fazi će ostati samo zaposleni u sektoru odbrane, bezbednosti i unutrašnjih poslova i institucije višeg i visokog obrazovanja. Planirano je da se i ove institucije uključe u sistem do 2027. godine. Na osnovu ovog sistema biće izrađen izveštaj u kojem će biti objavljeni podaci o broju zaposlenih i rasponu zarada, što će pomoći u vođenju budućih politika zapošljavanja u javnom sektoru. Izveštaj će sadržati podatke kako o popunjenosti sistematizovanih radnih mesta, tako i o iznosima samih plata po platnim razredima, po specifičnim tipovima posla, funkcijama (državna uprava, obrazovanje, zdravstvo i sl.), kao i ostale podatke od statističkog značaja (medijalne, maksimalne, minimalne zarade, zarade po percentilima, istorijske serije podataka), što sve može pomoći reformama u ovoj oblasti.

Kriza u Ukrajini je kroz negativan uticaj na tržištu energenata naročito istakla sve izazove i probleme s kojima se suočava energetski sektor u Srbiji. Identifikovani problemi mogu se rešiti samo sprovođenjem sveobuhvatnih reformi, koje su uslov, kako za obezbeđivanje energetske bezbednosti, tako i za fiskalnu i eksternu održivost. Prioritet ima restrukturiranje velikih energetskih kompanija u vlasništvu države kako bi se povećala njihova efikasnost i smanjila budžetska podrška i fiskalni rizici koji proizilaze iz njihovog poslovanja. Fazno podizanje cena energenata (gasa i električne energije) bilo je nužna mera kako bi se nadomestili egzogeno uslovljeni visoki troškovi njihove nabavke. U slučaju EPS a.d. ove mere, zajedno sa povoljnim okolnostima koje su uticale na hidroenergetski potencijal i veći izvoz električne energije, imale su za rezultat značajan profit koji je ova kompanija ostvarila u 2023. godini. Deo ovih sredstava je iskorišćen za otplatu kredita uzetih za podršku likvidnosti i investicije. Od 1. maja ove godine su obezbeđene niže cene električne energije za komercijalne kupce za oko 20%, što je u skladu sa kretanjem cena električne energije u regionu. Izmenjena je metodologija, kojom se obezbeđuje zaštita kupaca od iznenadnih cenovnih šokova na tržištu električne energije, istovremeno kombinujući nivoe cena za regulisane i neregulisane sektore kako bi u ukupnom iznosu prihodi mogli da pokriju ukupne troškove, uključujući i sredstva potrebna za investicije u nove proizvodne kapacitete. Istovremeno, nastavlja se sa politikom zaštite energetski ugroženog kupca, kojom je tokom prethodne grejne sezone, izmenom kriterijuma kako bi više lica moglo da dobije ovaj vid zaštite, bilo obuhvaćeno oko 170.000 korisnika, a sličan broj se očekuje i ove sezone. Statusna promena EPS u akcionarsko društvo, izvršena u aprilu prošle godine, ima za cilj jačanje ove kompanije na dugi rok kroz profesionalizaciju menadžmenta. Strateškim planom restrukturiranja ove kompanije biće rešeni brojni problemi u poslovanju i definisaće se koraci u transformaciji kompanije, obezbeđujući njenu stabilizaciju i precizirajući reformske prioritete u upravljanju i organizacionoj strukturi. U skladu s načelom transparentnosti biće objavljeni finansijski planovi za EPS a.d. i JP "Srbijagas". Takođe, nastaviće se s praksom objavljivanja 20 najvećih dužnika ovim dvema kompanijama na mesečnom nivou. Do kraja marta 2025. godine planirano je da se izvrši procena adekvatnosti cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije koje se plaćaju Elektrodistribuciji Srbije d.o.o. kao i iznosa koje Elektrodistribucija Srbije d.o.o. plaća EPS a.d. po osnovu gubitaka na mreži. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine usvojen je u julu ove godine čime otpočinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Republike Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine. Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva ovog plana grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost. Sledeći korak predstavlja usvajanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Energetika Republike Srbije nalazi se pred temeljnim strukturnim promenama koje su uslovljene kako globalnim tako i nacionalnim okolnostima, odnosno ekonomskim, tehnološkim i ekološkim promenama i međunarodno i nacionalno prihvaćenim razvojnim ciljevima. Povećanja cena gasa tokom 2022. i 2023. godine doprinela su stabilizaciji finansijske situacije kod JP "Srbijagas". Završena je izrada novog sistema cena za deo korisnika sa neregulisanim cenama koji će se primenjivati počev od grejne sezone 2024 - 2025. godina. Smanjenje cena za privredu za oko 15% je na snazi od 1. maja ove godine. Između ostalog, nova metodologija uvodi nove tipove ugovora i veću maržu kojom će se obezbediti sredstva za buduće investicije. Očekuje se da u narednom periodu neće biti potreba za budžetsku podršku za potrebe likvidnosti za ove kompanije. Sledeće godine očekuje se usvajanje izmenjenog i dopunjenog plana prioritetnih investicija u energetici, kojim će biti definisane investicione potrebe u ovoj oblasti za sve projekte vrednosti od preko 20 miliona evra, uključujući evaluaciju projekata, njihov doprinos zelenoj tranziciji, izvore finansiranja, procenu interne stopa prinosa itd.

Vlada je, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: EBRD), usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine kao jedinstveni akt koji pruža stratešku viziju i uputstva u vezi sa ciljevima vlasničkog upravljanja, ciljevima finansijskih i javnih politika, kao i principima korporativnog upravljanja i nadzora u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom. U aprilu ove godine usvojen je Akcioni plan za implementaciju ove strategije. Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije počeo je da se primenjuje u septembru 2024. godine, a stupio je na snagu u septembru 2023. godine.

Nastavlja se striktno ograničavanje izdavanja državnih garancija za podršku likvidnosti. U 2024. godini osim jedne nove državne garancije za kredit EPS a.d. nisu izdavane državne garancije za podršku likvidnosti državnim preduzećima, niti za bilo koje preduzeće iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju. Nastaviće se sa izdavanjem garancija za projektne zajmove koje daju multilateralne finansijske organizacije kao podršku investicionoj i reformskoj agendi.

Za preduzeća koja čine strateške kompanije iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, rešenje se nalazi ili kroz privatizacione tendere, ili kroz stečaj. U budžetu su obezbeđena dovoljna sredstva za podršku JP PEU "Resavica" na transparentan način i obezbeđeno je da u budućnosti ne dolazi do daljeg gomilanja docnji u plaćanjima prema EPS a.d. dok pred samom kompanijom stoji izazov pronalaženja rešenja za ekonomski neodržive rudnike koji su pred iscrpljenjem preostalih rezervi uglja, kao i plan racionalizacije proizvodnje i poslovanja u delovima sistema u kojima analiza pokaže da mogu da budu ekonomski održivi, uz nagoveštaj privatizacije nekih njenih delova. Ukoliko privatizacija ne bude prihvatljiva, kompanijom će se upravljati u skladu sa novim Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Poboljšanje upravljanja javnim finansijama je nužno, ne samo kao podrška merama fiskalne stabilizacije i strukturnim reformama, već kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava privlačan ambijent za investitore. Novi Program reforme upravljanja javnim finansijama za period od 2021-2025. godine usvojen je u junu 2021. godine. Nastavlja se proces jačanja značaja srednjoročnog budžetskog okvira, u skladu sa Akcionim planom za unapređenje srednjoročnog budžetskog okvira, usvojenim u septembru 2023. godine. Cilj ovoga je da se srednjoročno budžetiranje učini efektivnijim i više obavezujućim i da se poveća budžetska transparentnost. Za budžetski ciklus za 2025. godinu od velikog značaja su bili srednjoročni limiti postavljeni prilikom prethodnog budžetskog ciklusa, koji su služili kao polazna tačka u razgovorima sa resornim ministarstvima, a i sama ministarstva su sve bolje upoznata sa ovakvim pristupom budžetiranju, što poboljšava kvalitet njihovih procena i projekcija, a samim tim i ukupnog budžetskog procesa. Jedna od novosti je i uvođenje tzv. zelenog budžetiranja, metodologija zelenog budžetiranja je po prvi put uvedena za republički budžet u budžetskom ciklusu za sledeću godinu.

Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje - SPIRI je informacioni sistem koji na jedinstven način podržava sve aktivnosti Ministarstva finansija i Uprave za trezor u vezi sa budžetom Republike Srbije, čime se pojednostavljuje način rada korisnika i omogućava efikasniji način upravljanja sistemom javnih finansija. U sistem su uključeni svi direktni korisnici budžeta, kao i indirektni korisnici Ministarstva kulture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i indirektni korisnici Ministarstva sporta, Ministarstva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete koji nisu bili deo prethodnog sistema (ISIB), kojeg je SPIRI zamenio početkom 2023. godine. Počevši od naredne godine sistem će obuhvatiti sve indirektne korisnike - osnovne škole, univerzitetske ustanove, lokalnu samoupravu, AP Vojvodinu i indirektne korisnike lokalnog nivoa vlasti. Ovo je zahtevalo obimne treninge i obuke za buduće korisnike, a biće potrebna i dodatna podrška tokom perioda početne implementacije u sledećoj godini. U sistem SPIRI će uskoro biti integrisan tzv. zeleni aneks, u sklopu zelenog budžetiranja, što će biti primenljivo i na zelene projekte jedinica lokalne samouprave, koje će biti obuhvaćene sistemom od naredne godine. Zahvaljujući ovim unapređenjima značajno će se poboljšati kvalitet izveštavanja o javnim finansijama tokom godine, kvalitet samih podataka zbog proširenja obuhvata, transparentnost budžetskog procesa i poštovanje budžetskog kalendara.

S ciljem unapređenja sistema upravljanja javnim investicijama, a imajući naročito u vidu razvojni plan "Skok u budućnost 2027ˮ, koji obuhvata preko 320 projekata ukupne vrednosti od 18 mlrd evra, Ministarstvo finansija je tokom 2023. godine sprovelo proces donošenja nove pravne regulative kojom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje postupak definisanja ciljeva, adekvatne pripreme i planiranja sredstava, objektivne ocene, selekcije i realizacije kapitalnih projekata, kao i njihove naknadne evaluacije, odnosno izveštavanja o učinku realizovanog kapitalnog projekta. Nova pravna regulativa obuhvata Uredbu o kapitalnim projektima, kao i četiri pravilnika doneta na osnovu predmetne uredbe kojima se bliže uređuje primena njenih odredbi i time znatno olakšava sprovođenje projektnog ciklusa za sve aktere. Ovo je još jedan korak bliže ka cilju koji je definisan kao single project pipeline. Donošenju nove pravne regulative prethodio je sveobuhvatan analitički proces praktične primene dotadašnjeg pravnog okvira, s ciljem otklanjanja uočenih nedostataka i nelogičnosti, ali i implementacije normativnih rešenja koja su u praksi ostvarila pozitivnu primenu. Upravo na osnovu sprovedenog analitičkog procesa, odnosno uočenih nedostataka i prednosti u primeni prethodnog pravnog okvira, odredbe Uredbe o kapitalnim projektima tako su koncipirane da za sve aktere jasno definišu prava i obaveze tokom projektnog ciklusa. Tako je novom pravnom regulativom jasno definisana nadležnost Ministarstva za evropske integracije u slučaju kada se kapitalni projekat finansira ili sufinansira iz sredstava fondova Evropske unije. Takođe, radi detaljnije analize kapitalnih projekata koji se finansiraju ili sufinansiraju iz sredstava fondova Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije, formirana je Potkomisija, kao pomoćno telo Komisije za kapitalne investicije, koja preliminarno razmatra navedene kapitalne projekte i prati njihovu realizaciju. Predmetna uredba predviđa kriterijume za podelu i klasifikaciju kapitalnih projekata, uzimajući u obzir procenjene troškove za njegovu realizaciju, izvor finansiranja i nivo vlasti koji sprovodi kapitalni projekat, a s ciljem da svi kapitalni projekti koji mogu imati značajne implikacije na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou budu na jedinstven način predloženi, ocenjeni, selektovani i praćeni. Nova klasifikacija kapitalnih projekata omogućiće detaljniju i sveobuhvatniju analizu pokrajinskih, odnosno lokalnih kapitalnih projekata. Radi uspostavljanja sistema sveobuhvatnog i jedinstvenog upravljanja javnim investicijama, Uredbom o kapitalnim projektima propisana je i obaveza evidentiranja i praćenja kapitalnih projekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju kao i projekata koji se realizuju putem javno-privatnog partnerstva, odnosno koncesije.

Takođe, odredbama Uredbe o kapitalnim projektima, definisano je da Komisija za kapitalne investicije i Potkomisija predstavljaju radna tela koja obrazuje Vlada. Shodno navedenom, Vlada je donela Odluku o obrazovanju komisije za kapitalne investicije, kao i Odluku o obrazovanju potkomisije za kapitalne investicije, a nakon čega je 8. februara 2024. godine održana zajednička konstitutivna sednica Komisije za kapitalne investicije i Potkomisije. Na konstitutivnoj sednici, usvojen je Poslovnik o radu Komisije za kapitalne investicije kojim je uređen njen način rada i odlučivanja, kao i način rada i odlučivanja Potkomisije, čime je stvoren neophodan preduslov za nesmetan rad ovih radnih tela.

Pored navedenog, na konstitutivnoj sednici usvojena je jedinstvena lista projektnih ideja koja će biti predložena za finansiranje iz sredstava Investicionog okvira za Zapadni Balkan, i koja sadrži osam projekata, pre svega iz oblasti energetike, odnosno održive energije, zaštite životne sredine, ali i infrastrukturne projekte iz oblasti železničke infrastrukture. Među usvojenim projektima nalazi se projekat izgradnje i opremanja BIO 4 kampusa, projekat magistralnog gasovoda Niš - Velika Plana - Batajnica - Horgoš, sa kompresorskim stanicama, projekat revitalizacije i dogradnje četvrtog agregata HE Potpeć, projekat integracije solarno-termalnog postrojenja u sistemu daljinskog grejanja Novog Sada, projekat širokopojasne mreže u ruralnim delovima, kao i projekat ubrzanja železnica na Balkanu kroz komercijalizaciju. U pogledu zaštite životne sredine, od izuzetnog su značaja projekti koji se odnose na zatvaranje i sanaciju opštinskih nesanitarnih deponija i izgradnju reciklažnih dvorišta u regionu Novog Sada, kao i na zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u gradovima, odnosno opštinama šest regionalnih centara za upravljanje otpadom. Na osnovu analize navedenih projekata, može se zaključiti da su ti projekti od značaja za kontinuirano i održivo unapređenje strukture srpske privrede.

Paralelno sa radom na unapređenju pravnog okvira, odvijao se rad na nadogradnji Centralizovane baze kapitalnih projekata (Public Investment Management Information System - u daljem tekstu: PIMIS) koja je prilagođena novom pravnom okviru. Kreiran je informacioni sistem koji će omogućiti sveobuhvatno i transparentno sprovođenje projektnog ciklusa definisanog Uredbom o kapitalnim projektima, a sve s ciljem delotvornog i efikasnog upravljanja javnim sredstvima. Od ovog izdanja Fiskalne strategije njen sastavni deo predstavlja i tabela u kojoj su prikazane sve javne investicije čiji projekti iznose preko 20 miliona evra (osim iz oblasti odbrane i bezbednosti). Podaci uključuju: ukupan iznos do sada utrošenih sredstava, procenu utrošenih sredstava za tekuću godinu, budžetiran iznos za tekuću i naredne dve godine i ukupan procenjeni iznos projekta. Svi ovi podaci će biti dostupni i u sistemu SPIRI. Organizacionim izmenama u Ministarstvu finansija obrazovana je organizaciona jedinica koja se isključivo bavi upravljanjem javnim investicijama, ovaj sektor trenutno prati oko 150 kapitalnih projekata, od čega je oko 60 projekata u pripremi, a oko 90 u fazi implementacije.

Reforme u oblasti upravljanja javnim nabavkama su takođe veoma važne s obzirom na veliki značaj i vrednost javnih investicija. Važeći Zakon o javnim nabavkama, pripremljen uz podršku EU, usklađen je sa pravnim tekovinama EU i ima za cilj da unapredi konkurentnost i transparentnost u postupcima. S tim u vezi potrebno je obezbediti redovno javno izveštavanje preko Uprave za javne nabavke o svim nabavkama koje su izuzete iz režima redovnih nabavki prema ovom zakonu, kao i navođenje po kom osnovu su ta izuzeća učinjena. Ubuduće je potrebno obezbediti kontinuirano usklađivanje celokupnog okvira javnih nabavki s pravnim tekovinama EU. Takođe, potrebno je obezbediti da se sve transakcije nabavki u javnom sektoru odvijaju putem portala e-nabavke uz nastojanje da se stvore uslovi za povećanje broja ponuda po postupku. Imajući to u vidu, radi se na unapređenju funkcionalnosti Portala javnih nabavki kako bi bila olakšana primena odredbi Zakona o javnim nabavkama. Takođe, sprovode se obuke za službenike javnih nabavki, kao i za policijske službenike u vezi praćenja javnih nabavki i najčešćih nepravilnosti u ovoj oblasti.

Uspešno se sprovodi novi Akcioni plan transformacije Poreske uprave za period 2021-2025. godine, koji je usvojen u maju 2021. godine i koji definiše strateške smernice i vremenske rokove u kojim će biti sprovedene aktivnosti potrebne za stvaranje moderne poreske administracije, koja će, uz korišćenje savremenih elektronskih procesa, pružiti bolju i sveobuhvatniju uslugu poreskim obveznicima i bolju kontrolu i naplatu prihoda, odnosno pospešiti borbu protiv sive ekonomije, zajedno sa reformom i modernizacijom inspekcijskog nadzora. U maju 2022. godine uveden je novi model fiskalizacije (e-fiskalizacija), na osnovu kojeg je izvršen prvi krug revizija. Novi sistem je doprineo smanjenju neusklađenosti kod poreskih obveznika i manjem broju negativnih mišljenja revizije. Sistem za elektronsku razmenu faktura (e-faktura) je bio sledeći korak koji je implementiran početkom 2023. godine. Ponovo je pokrenut tender za nabavku novog informacionog sistema uz podršku Svetske Banke, cilj je da se odmah po implementaciji poboljša efikasnost naročito u oblasti upravljanja ljudskim resursima i obradi podataka i dokumentacije. Kontinualno se radi na praćenju i analizi PDV jaza i jaza poreza na dobit, gde se trenutno vrši analiza nedostataka u podacima i prilagođavanje analitičkih alata. Preliminarni rezultati sugerišu da je PDV jaz znatno smanjen u odnosu na 2018. godinu. Poreska uprava će bar jednom godišnje objavljivati listu najvećih poreskih dužnika čiji dug prevazilazi 20 miliona dinara. Usvajanjem Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i obrazovanjem posebne organizacione jedinice Poreske uprave, stvorili su se uslovi za unakrsnu analizu imovine i prihoda lica, a prvi slučajevi revizije su završeni ove godine. Razvoj nove strategije ljudskih resursa za Poresku upravu i ubrzanje procedura zapošljavanja ostaju prioritet kako bi se osigurao adekvatan broj zaposlenih. Broj zaposlenih u Poreskoj upravi je značajno opao tokom poslednjih godina. Sa predstojećim talasom penzionisanja velikog broja zaposlenih i uzimajući u obzir plan transformacije koja podrazumeva prelazak na rad sa višim kvalifikacijama, imperativ je da se na vreme zaposli adekvatan broj visokokvalifikovanog osoblja, što podrazumeva i adekvatne zarade. S tim u vezi, od januara 2025. godine pokreće se velika kampanja zapošljavanja u Poreskoj upravi, što će biti potpomognuto i značajnim izmenama u sistematizaciji radnih mesta, olakšanim postupkom zapošljavanja.

Poboljšanje kvaliteta i transparentnosti statistike državnih finansija vrši se kroz unapređenje sveobuhvatne, pravovremene i automatske razmene podataka između nadležnih institucija - Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, u skladu sa Sporazumom o saradnji u oblasti statistike nacionalnih računa sektora države i s njom povezanih statistika. U aprilu 2018. godine Republički zavod za statistiku je objavio listu institucija koje čine sektor države, kao i ostale sektore, u skladu sa Evropskim sistemom nacionalnih i regionalnih računa (ESA 2010), Sistemom nacionalnih računa (SNA 2008) i Priručnikom o deficitu i dugu sektora države, koja je urađena u saradnji sa Narodnom bankom Srbije i Ministarstvom finansija. Uprava za javni dug od sredine 2021. tromesečno objavljuje podatke o mastriškom dugu, koji izrađuje Narodna banka Srbije u skladu sa ESA 2010. U toku je projekat u saradnji sa MMF koji ima za cilj da se u okviru Uprave za trezor, kao centralnog informacionog sistema i sveobuhvatne baze podataka izgradi sistem koji će omogućiti prikupljanje i konsolidaciju podataka za sektor države kako po nacionalnoj metodologiji tako i po metodologiji GFSM 2014, uključujući i mesečno izveštavanje o javnom dugu, kroz postepeno uvođenje institucija u njegov obuhvat. Od maja 2009. godine Republika Srbija je član opšteg sistema za diseminaciju (dostavljanje) podataka (General Data Dissemination System - GDDS) Međunarodnog monetarnog fonda, odnosno član proširenog opšteg sistema diseminacije podataka (Enhanced General Data Dissemination System - u daljem tekstu: e-GDDS) od 2015. godine. Sistem e-GDDS zamenio je i nasledio GDDS, te predstavlja strukturirani sistem koji ima za cilj unapređenje kvaliteta i diseminacije podataka iz oblasti ekonomske, finansijske i sociodemografske statistike država članica Međunarodnog monetarnog fonda. U saradnji Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i Beogradske berze, u okviru e-GDDS, izrađena je nacionalna stranica sumarnih podataka (National Summary Data Page - NSDP) za Republiku Srbiju, koja je postavljena na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Stranica primenjuje standardizovani sistem za razmenu podataka i metapodataka (Statistical Data and Metadata Exchange - SDMX) u nastojanju da služi kao jedinstveno sredstvo publikovanja za glavne makroekonomske i finansijske podatke Republike Srbije. Republički zavod za statistiku je ove godine izvršio veliku (benčmark) reviziju nacionalnih računa, tokom koje su, između ostalog, implementirana metodološka unapređenja akumulirana tokom perioda nakon 2019. godine u oblasti makroekonomskih statistika i nacionalnih računa. Imajući u vidu ostvaren napredak u pogledu nacionalnih računa i kvaliteta fiskalne statistike biće razmotreno apliciranje za specijalni sistem diseminacije podataka (Special Data Dissemination Standard - SDDS).

4. Fiskalni rizici

Predmet i značenje izraza

Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano. Na spoljašnje rizike, poput prirodnih katastrofa ili globalnih finansijskih kriza, Vlada ne može da utiče, ali moguće je definisati izlazne strategije koje bi ublažile njihovo dejstvo (očuvanje stabilnosti u dobrim vremenima kako bi u uslovima recesije ili krize fiskalna politika imala prostora za adekvatan odgovor, osiguranje u slučaju prirodnih katastrofa i sl.). Unutrašnji rizici, odnosno njihova materijalizacija posledica su aktivnosti u javnom sektoru, te se na verovatnoću njihove realizacije može uticati odlukama i politikama Vlade.

Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge, pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira.

Ministarstvo finansija ima vodeću ulogu u upravljanju fiskalnim rizicima. Kao ključna institucija za srednjoročno makroekonomsko i fiskalno planiranje, formulaciju i upravljanje budžetom, Ministarstvo finansija mora imati i vodeću ulogu u uspostavljanju institucionalne i zakonske strukture, te izgradnji kapaciteta neophodnih za upravljanje fiskalnim rizicima. Sektor za praćenje fiskalnih rizika, organizaciona jedinica za upravljanje fiskalnim rizicima u Ministarstvu finansija, osnovan je sa ciljem da radi na jačanju zakonske regulative i metodološkog okvira, izgradnji kapaciteta, te razvijanju tehničkih alata i modela neophodnih za praćenje i procenu fiskalnih rizika. Namera je da rezultat ovih aktivnosti bude identifikacija i procena rizika i predlaganje izlaznih strategija, kao pomoć Vladi u očuvanju stabilnosti javnih finansija, što je ključni cilj fiskalne politike i jedan od osnovnih preduslova za dinamičniji privredni rast.

U cilju sprovođenja navedenog procesa praćenja fiskalnih rizika, u oktobru 2021. godine, usvojena je Jedinstvena metodologija, koja je pripremljena uz pomoć Svetske banke, koja obuhvata četiri osnovne metodologije i to:

1) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji proizilaze iz poslovanja državnih preduzeća;

2) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika po budžet Republike Srbije koji proizilaze iz vršenja nadležnosti jedinica lokalne samouprave;

3) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika po osnovu sudskih postupaka;

4) Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji se javljaju kao posledica elementarnih nepogoda.

Glavni fiskalni rizici za 2023-2024.

Tokom jeseni 2021. godine desili su se poremećaji na energetskom tržištu u svetu. Kriza u energetskom sektoru se samo nadovezala na već postojeću krizu izazvanu pandemijom COVID-19. Zbog povećane tražnje uzrokovane postpandemijskim razvojem ekonomije i problema u snabdevanju, odnosno nedovoljne ponude i nedovoljnih zaliha, cene prirodnog gasa su dostigle istorijske maksimume. Ovo je podstaklo tražnju za ostalim energentima, čije su cene izuzetno porasle. Visoke cene ostalih energenata, a u Evropi i smanjena proizvodnja iz elektrana na vetar i visoke cene dozvola za emisiju CO2 dovele su do rasta cena električne energije, takođe do istorijskih maksimuma.

Do sada se više puta pokazalo, da rast nekog od osnovnih energenata, poput nafte i gasa, dovodi do rasta ostalih cena na tržištu, a na šta je uticala pre svega situacija i kriza u Ukrajini, te se kao jedan od ključnih problema nametnulo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Ovaj sled događaja uticao je da cene električne energije i prirodnog gasa u prethodnom periodu u svetu dostignu cene znatno veće od uobičajenih. Energetska kriza neizbežno se prelila i na Srbiju, a najviše su pogođena energetska preduzeća, pretežno "Elektroprivreda Srbije" a.d. i JP "Srbijagas".

Zbog visokih cena električne energije u prethodnom periodu, koje su ugrožavale poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji, kao i energetskih subjekata koji obavljaju delatnost prenosa, odnosno distribucije električne energije (u vezi nabavke električne energije za gubitke), preporučeno je da "Elektroprivreda Srbije" a.d. te subjekte snabdeva po cenama nižim od tržišnih, čime je "Elektroprivreda Srbije" a.d. bila izložena finansijskom riziku, odnosno rizik rasta cena u potpunosti je bio prebačen na "Elektroprivredu Srbije" a.d. U drugoj polovini 2023. godine cene energenata na svetskom tržištu su se stabilizovale, a što je za posledicu imalo i stabilnost energetskog sektora u Republici Srbiji.

Republika Srbija je nastavila i u 2023. godini da finansijskim i strateškim merama obezbeđuje i osigurava snabdevanje ključnim energentima. Pored navedenog, uložen je dodatni napor da se nastavi sa transformacijom preduzeća iz energetskog sektora, tako je 6. aprila 2023. godine promenjena pravna forma "Elektroprivrede Srbije" a.d. iz javnog preduzeća u nejavno akcionarsko društvo. Povećanje cena električne energije tokom 2022-2023. godine, racionalno planiranje resursa, kretanje cene energenata i pozitivni hidrološki trendovi uticali su da "Elektroprivreda Srbije" a.d. završi 2023. godinu sa istorijskim neto dobitkom od 112,4 mlrd dinara. Ostvareni rezultat delimično je korišćen za otplatu kredita za likvidnost i investicione projekte što će imati pozitivan efekat na buduće poslovanje preduzeća. Iako su napravljeni pozitivni pomaci u poslovanju, glavni izazov za naredni period je nastavak započetih reformi kao i energetska tranzicija koja će omogućiti postepen prelazak na sve veću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a što će svakako zahtevati finansijsku konsolidaciju i značajna investiciona ulaganja.

Važnu ulogu za energetsku stabilnost ima i drugo preduzeće iz oblasti elektroenergetike - "Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. (EDS), koji od 2021. godine posluje samostalno (do 2021. godine u sastavu EPS-a a.d.). U prethodnoj 2023. godini, osnovni prihodi od mrežarine EDS-u nisu bili dovoljni za održivo poslovanje zbog visokih cena električne energije koja se koristi za nadoknadu gubitaka usled čega je Republika Srbija intervenisala u vidu kratkoročnih beskamatnih pozajmica. Visoke cene električne energije i ostale okolnosti u energetskom sektoru uticale su na poslovanje ovog privrednog subjekta da 2023. godinu završi sa negativnim rezultatom od 1 mlrd dinara. Iako se EDS susretao sa brojnim izazovima u prethodnom periodu, pozitivan aspekt u poslovanju predstavljaju značajna investiciona ulaganja. U prvoj polovini 2024. godine okončan je projekat Rekonstrukcija distributivne mreže kojim je zamenjeno preko 34 hiljade drvenih bandera betonskim, nastavlja se sa realizacijom projekta Pametna brojila koji se finansira delom iz donacije EU i iz kredita EBRD i EIB kao i projekat Automatizacija srednjenaponske distributivne mreže koji se realizuje u saradnji sa kompanijom Schneider Electric. Prethodno navedeni investicioni projekti uticaće na rešavanje jednog od glavnih strukturnih problema EDS-a kojima će se značajno unaprediti distributivne mreže, a što će doprineti smanjenju gubitaka na mreži. Republika Srbija prepoznala je izazove koji se nalaze pred ovim privrednim subjektom i za 2024. godinu planiran je nastavak podrške u vidu obezbeđenja garancija u iznosu od 32,7 mlrd dinara.

Što se tiče JP "Srbijagas", nepovoljna tržišna kretanja u 2021. i 2022. godini i finansijska pozicija distributera prirodnog gasa uticali su da Republika Srbija u prethodnom periodu učestvuje u finansiranju nabavki rezervnih količina gasa kao i sufinansiranju redovnih nabavki. Proaktivnim režimom rada tokom 2022. i 2023. godine obezbeđeni su dodatni skladišni kapaciteti za prirodni gas u Mađarskoj, odakle su se uskladištene količine povremeno povlačile u zimskoj sezoni 2022/2023. i 2023/2024. godine, a preostale količine omogućiće dodatnu sigurnost snabdevanja tržišta tokom zimske sezone 2024/2025. godine. Kretanje cena energenata na svetskom tržištu uticalo je da i JP "Srbijagas" tokom 2022/2023. godine nekoliko puta izvrši korekciju prodajnih cena gasa, a što je doprinelo poboljšanju finansijske pozicije ovog javnog preduzeća. Bitno je istaći i da je JP "Srbijagas" krajem 2023. godine potpisalo Ugovor o isporukama prirodnog gasa u Republiku Srbiju sa azerbejdžanskom državnom naftnom kompanijom "SOKAR", koja je značajan proizvođač i izvoznik fosilnih goriva, a prvenstveno prirodnog gasa. Potpisivanjem ovog Ugovora nastavilo se sa diversifikacijom u snabdevanju čime se stvara dodatna sigurnost u slučaju poremećaja na globalnom tržištu. Za 2024. godinu planiran je nastavak investicionih ulaganja, pre svega u delatnostima transporta i distribuciji gasa, odnosno nastavak razvoja distributivne mreže i jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.

Efekti energetske krize u svetu, nisu zaobišli ni JP "Putevi Srbije" koji su identifikovani kao nosilac visokog fiskalnog rizika zbog rasta cena osnovnih energenata i glavnih sirovina potrebnih za obavljanje osnovne delatnosti, što bi moglo dodatno da pogorša finansijsku poziciju ovog javnog preduzeća, a samim tim i poveća oslanjanje na budžet Republike Srbije. U cilju blagovremenog sprečavanja uticaja na budžet, tokom 2023. godine Republika Srbija je donela niz mera. Kako bi se izbegli negativni efekti i njihov uticaj na budžet Republike Srbije, JP "Putevi Srbije" su od 1. aprila 2023. godine povećali cene putarina za 14%, odnosno 8% za vozila sa TAG uređajem, takođe je sredinom 2024. godine izvršeno nova izmena cenovnika.

Slična situacija identifikovana je i kod "Koridori Srbije" d.o.o., zbog visokih izdataka za kapitalne investicije koje su u nadležnosti ovog društva, te samim tim, promene cena osnovnih sirovina mogu značajno povećati troškove sprovođenja projekata i povećati oslanjanje na budžet Republike Srbije, u cilju kontinuirane realizacije projekta.

Sledeći