ODLUKA

O UTVRĐIVANJU PODRUČJA UZ ULICU KNEZA MILOŠA U BEOGRADU ZA PROSTORNO KULTURNO-ISTORIJSKU CELINU

("Sl. glasnik RS", br. 159/2020 i 90/2024)

1. Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu utvrđuje se za prostorno kulturno-istorijsku celinu.

2. Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu (u daljem tekstu: prostorno kulturno-istorijska celina) nalazi se na teritoriji grada Beograda, u Beogradu, i obuhvata prostor i objekte na katastarskim parcelama KO Vračar, KO Stari grad i KO Savski venac.

U okviru blokova su sledeće katastarske parcele broj: 4937/1, 4937/2 i 4937/3 - (spomenik kulture), 4938/1, 4938/2, 4939, 4957 - (spomenik kulture), 4959, 4958, 4960, 5103, 5104, 5105, 5123, 5124, 5127 sve KO Vračar, k.p. 2995, 2996, 2998, 3002, 3004 i 3005 - (spomenik kulture), 3022, 3023, 3024 sve KO Stari grad; k.p. 800 - (spomenik kulture), 801, 802/1, 802/2, 802/3, 803/1 - (spomenik kulture), 803/2, 803/3, 803/4, 803/5, 803/6, 804/1, 804/2 - (na parceli se nalaze 2 spomenika kulture), 808/1 - (prethodna zaštita), 808/2, 808/3 - (spomenik kulture), 806/4 (park), 809/1, 808/4 - (spomenik kulture), 906 (deo), 924, 925, 926, 927, 942, 945, 950, 951 - (spomenik kulture), 959, 960, 964 - (spomenik kulture), 965, 966 - (spomenik kulture), 969/2 - (prethodna zaštita), 970, 977, 978/1, 979/1,981/1, 982, 1251/1, 1262/1, 1262/2, 1263/2, 1275/1, 1275/2, 1276, 1277/1, 1277/2, 1279, 1287/1, 1287/2, 1290/4, 1290/2, 1290/5, 1291/3, 1295/2, 1295/1, 1296/2, 1307/5, 1307/4, 1307/3, 1307/1, 1307/2, 1308/1, 1308/2, 1308/3, 1309, 1310, 1311, 1312/1, 1320, 1321, 1322, 1325, 1326, 1327, 1330, 1331, 1335, 1352, 1353, 1368 - (deo), 1414/2, 1411/1 i 1411/2 - (deo), 1434, 1437, 1438, 1439, 1440/1, 1440/4, 1384/1,1384/2, 1485/1 - (spomenik kulture) sve KO Savski venac; u okviru ulica obuhvata cele katastarske parcele: 787/1 i 787/4 KO Savski venac i k.p. 3013 KO Stari grad (Ulica kneza Miloša) i delove katastarskih parcela: 5200 (Lazarevićeva), 5197 (Krunska), 5195/1 (Kralja Milana), 5204 (Masarikova) sve KO Vračar; k.p. 2984 i 3014 (Andrićev venac), 2983 (Kralja Milana), 3006 (Kneza Miloša) sve KO Stari grad, k.p. 217/1 (Kraljice Natalije), 805 (Admirala Geprata), 814 i 815 (Nemanjina), 963 (Hajduk Veljkov venac), 967 i 968/1 (Birčaninova), 869 i 870 (Vojvode Milenka), 991 i 992 (Resavska), 875 i 995 (Miloša Pocerca), 1343 i 1344 (Višegradska), 1383 i 1384/1 (Durmitorska), 787/3 (Kneza Miloša) sve KO Savski venac.

Navedene katastarske parcele su u državnoj svojini, a objekti na njima su u mešovitoj svojini.

U slučaju neslaganja navedenog spiska katastarskih parcela i grafičkog priloga na kome je prikazana granica prostorne kulturno istorijske celine i zaštićene okoline prostorne kulturno istorijske celine, merodavan je Grafički prilog br. 1 Valorizacija objekata.

Granica prostorno kulturno-istorijske celine obuhvata pripadajuće parcele Ulice kneza Miloša sa Upravnim centrom, polazi sa severa i kreće se osovinom ulice Kneza Miloša u pravcu severoistoka, skreće u pravcu jugoistoka krećući se severoistočnom granicom k.p. 4937/1, 4937/3, 4937/2 KO Vračar, nastavlja zadnjom granicom k.p. 4937/2, 4938/2, 4939 KO Vračar, preseca Lazarevićevu ulicu i dalje krećući se zadnjom granicom k.p. 4957, 4958, 4959, 4960 KO Vračar, preseca Krunsku ulicu, kreće se zadnjom granicom k.p. 5103, 5104, 5105 KO Vračar, preseca ulicu Kralja Milana krećući se i dalje zadnjom granicom k.p. 5123, 5124, 5127 KO Vračar do osovine Masarikove ulice, skreće u pravcu jugoistoka krećući se osovinom Masarikove do osovine Resavske ulice, skreće u pravcu jugozapada krećući se osovinom Resavske do osovine Birčaninove ulice, skreće u pravcu severozapada osovinom Birčaninove ulice do zadnje granice k.p. 970 KO Savski venac, kreće se zadnjom granicom k.p. 970, 977, 978/1, 979/1, 981/1, 982 KO Savski venac, preseca ulicu Vojvode Milenka, kreće se zadnjom granicom k.p. 1251/1, 1262/2, 1263/2, 1275/2, 1276 KO Savski venac, preseca ulicu Miloša Pocerca, kreće se zadnjom granicom k.p. 1277/2, 1279, 1287/2, 1290/4, 1290/5, 1291/3, 1295/1, 1296/2, 1307/5, 1308/2, 1309, 1310, 1311 KO Savski venac, preseca Višegradsku ulicu, kreće se zadnjom granicom k.p. 1434, 1437, 1438, 1439, 1440/1, 1440/4, 1384/2, KO Savski venac, preseca Durmitorsku ulicu (do osovine Durmitorske ulice, skreće u pravcu jugoistoka osovinom Durmitorske) obuhvatajući parcelu spomenika kulture k.p. 1485/1 KO Savski venac, preseca ulicu Kneza Miloša, kreće se bočnom granicom k.p. 1414/2 KO Savski venac, nastavlja zadnjom granicom k.p. 1411/1, 1411/2 KO Savski venac obuhvatajući k.p. 1411/1, 1411/2 KO Savski venac, preseca Durmitorsku ulicu, nastavlja zadnjom granicom k.p. 1368, 1353, 1352 KO Savski venac, preseca Višegradsku ulicu, kreće se zadnjom granicom k.p. 1335, 1331, 1330, 1327, 1326, 1325, 1322, 1321, 1320 KO Savski venac, preseca ulicu Miloša Pocerca, kreće se zadnjom granicom k.p. 927, 926, 925, 924 KO Savski venac, preseca k.p. 906 i ulicu Vojvode Milenka, nastavlja zadnjom granicom k.p. 960, 959, 951, 950, 945, 942 KO Savski venac do osovine Birčaninove ulice, skreće u pravcu severozapada krećući se osovinom Birčaninove ulice do osovine ulice Hajduk Veljkov venac, preseca Nemanjinu ulicu, kreće se obodom Finansijskog parka obuhvatajući k.p. 806/4 KO Savski venac do Admirala Geprata, kratko se kreće osovinom Admirala Geprata do osovine Dobrinjske ulice, skreće u pravcu severoistoka krećući se osovinom Dobrinjske ulice do osovine Ulice kraljice Natalije, osovinom Kraljice Natalije do zadnje granice k.p. 3024 KO Stari grad, kreće se zadnjom granicom k.p. 3024, 3022 KO Stari Grad, preseca Ulicu kralja Milana i dalje nastavlja zadnjom granicom spomenika kulture k.p. 3005 i 3004, 3002, 2998, 2996 i 2995 KO Stari Grad do osovine Andrićevog venca, osovinom Andrićevog venca do početne tačke osovine Ulice kneza Miloša.

Ukupna površina prostorne kulturno-istorijske celine iznosi 27 ha i 85 a.

U okviru prostorne kulturno-istorijske celine nalazi se četiri građevinska bloka, (po tipologiji su poluotvoreni), ulični frontovi parne i neparne strane sa pripadajućim katastarskim parcelama ili delovima katastarskih parcela duž Ulice kneza Miloša, u delu bloka između Ulica kneza Miloša, Nemanjine i Balkanske nalazi se Finansijski park (kp. broj 806/4 KO Savski venac) uređena zelena parkovska površina.

Područje uz Ulicu kneza Miloša je prostor koji je počeo da se razvija u vreme vladavine kneza Miloša kao državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda. Prosecanje i uređenje Ulice kneza Miloša predstavlja rezultat prvog urbanističkog plana ovog dela Beograda četrdesetih godina 19. veka, prema nacrtu Franca Jankea. Plan je predstavljao najmoderniju urbanizaciju koja je uveliko primenjivana širom Evrope. Ulice su se sekle pod pravim uglom i ta nova ortogonalna mreža bila je potpuna suprotnost u odnosu na turski Beograd u šancu sa krivudavim ulicama. Zahvaljujući ovom Slovaku, u Beogradu i Srbiji su po prvi put uvedeni evropski principi oblikovanja u arhitekturi i u urbanističkom uređenju.

Na prostoru između današnje Nemanjine i Ulice kralja Milana do kraja 19. veka grupišu se velike javne građevine - savamalski konak - dvor kneza Miloša, Velika kasarna, Vaznesenjska crkva, zgrada Državnog saveta, Vojna akademija, Ministarstvo vojno, zgrada Narodne skupštine. Oko dvora je formirana najpre bašta a potom i park koji je odlukom kneza Mihaila iz 1864. godine proglašen narodnim i na taj način postao prvi javni park u Beogradu.

Prestižni karakter koji je Ulica kneza Miloša vrlo brzo stekla potvrđuje Tramvajska linija prema "Mostaru", Vajfertovcu i Topčideru uvedena 1894. godine, kao i reprezentativni stambeni objekti podignuti još krajem 19, a posebno početkom 20. veka u donjem delu ulice. U novim stambenim vilama živeli su ugledni Beograđani poput advokata i pevača Mijata Mijatovića, profesora fizike na Velikoj školi Koste Alkovića, mitropolita Mihaila, arhitekte i profesora Tehničkog fakulteta Nikole Nestorovića, građevinara Nikole Vitorovića i drugih. Nešto kasnije ulicu će naseliti diplomate, visoki činovnici, industrijalci, pisci, među njima poznata imena i prezimena poput kneza Pavla Karađorđevića, Bajlonija, Jovana Belimarkovića, Teokarevića, Isidore Sekulić.

Kuće podizane u Ulici kneza Miloša predstavljale su reprezentativne objekte - tipa vila, najčešće u akademskom stilu. Pored njih, pre svega u gornjem delu ulice, podizani su i objekti javne namene u istom duhu. Svoj pečat su krajem 19. i početkom 20. veka u Ulici kneza Miloša ostavila najznačajnija imena beogradske graditeljske scene ovog vremena poput Nikole Nestorovića, Jovana Novakovića, Dušana Živanovića, Danila Vladisavljevića, Petra Bajalovića.

Polako, naseljavane su i bočne ulice. Na padini prema današnjoj Savskoj ulici podizani su skromni objekti, najčešće kuće bondručare. Ovaj fond biće u velikoj meri zamenjen u međuratnom periodu kada su u užurbanoj izgradnji Beograda podizani rentijerski objekti - višespratnice, vrlo često jednostavnog, tzv. modernističkog oblikovanja. Rentijerski objekti u Ulici kneza Miloša će često dobijati atraktivnu arhitektonsku i dekorativnu plastiku i tako se naći u grupi raskošnije i privlačnije ar deko arhitekture.

U spisku imena graditelja međuratnog perioda opet se prepoznaju vodeće arhitekte tog doba: Milan Zloković, Bogdan Nestorović, Miladin Prljević, Miša Manojlović, Isak Azriel, Aleksandar Đorđević...

Sliku ulice je do početka Drugog svetskog rata najviše odredilo prisustvo velikih javnih građevina. Na raskrsnici Nemanjine i Ulice kneza Miloša u duhu akademizma podižu se Ministarstvo finansija (Vlada Republike Srbije) prema projektu ruskog arhitekte Nikole Krasnova i Ministarstvo šuma i ruda i poljoprivrede i voda (Ministarstvo inostranih poslova) prema projektu arhitekata Dragiše Brašovana, Nikole Nestorovića i Nikole Krasnova. U blizini se podižu i palata starog Generalštaba prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena i zgrada Ministarstva saobraćaja Svetozara Jovanovića. U završnom delu ulice - prema "Mostaru" podignuta je zgrada Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja prema projektu Dimitrija M. Leka.

Neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata izgrađene su u ulici Kneza Miloša današnja zgrada Jugoslovenskog rečnog brodarstva A. Sekulića i zgrada Saveznog MUP-a slovenačkog arhitekte Ludviga Tomorija, kao izraziti primeri arhitekture socijalističkog realizma. Do 1965. godine na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine ulice, na mestu gde su se nekada nalazili Ministarstvo vojno i stara zgrada Vojne akademije, biće podignute zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu. Novi objekti su svojom urbanističkom dispozicijom i snagom celokupnog ansambla postavljenog na jednu od najprometnijih gradskih saobraćajnica, postali jedna od najmarkantnijih urbanih slika Beograda. Kao i zgrada Saveznog MUP-a, ovaj kompleks je teško oštećen u bombardovanju Beograda 1999. godine.

Nakon Drugog svetskog rata nastavlja se i izgradnja stambenih višespratnica. Na uglu sa Birčaninovom ulicom nastaje stambeni blok u duhu socrealizma prema projektu N. Šercera, ali uskoro i u kreativnijem stvaralačkom izrazu stambena zgrada na uglu sa Krunskom ulicom Vere Ćirković, poslovna zgrada "Srbijašume" na br. 55, Nemačka ambasada na br. 74 (nažalost srušena), stambeni blok na br. 83-87, stambeno-poslovna zgrada na br. 80 Branislave Lisičić... Sporedne ulice ovog prostora pretrpeće najveću transformaciju nakon Drugog svetskog rata budući da će njihov novi karakter odrediti velike stambene lamele.

Veća transformacija ulice danas je aktuelna na broju 74-76 gde se podiže nova zgrada Nemačke ambasade prema projektu Projektnog biroa "Karlundp" iz Minhena, u Ulici vojvode Milenka celom dubinom bloka između Kneza Miloša i Sarajevske ulice gde se podiže veliki poslovno-stambeni kompleks Kneza Milosa Residence prema projektu kompanije Energogroup i uz samu Mostarsku petlju gde se zida razuđeni poslovno stambeni kompleks Belgrade Skyline izraelske kompanije AFI Europe. Savremene intervencije bi trebalo da afirmišu sve vrednosti ovog izuzetno značajnog beogradskog poteza.

U okviru prostorno kulturno-istorijske celine sledeći objekti utvrđeni su za nepokretna kulturna dobra:

1. Antički Singidunum, arheološko nalazište, Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 176/8 od 30. juna 1964.

2. Zgrada Oficirske zadruge, Masarikova 4, Savski venac (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1070/3 od 30. decembar 1966.) - kulturno dobro od velikog značaja (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik SRS", broj 14/79)

3. Muzička škola "Stanković", Kneza Miloša 1, Vračar (Odluka o proglašenju, "Službeni list grada Beograda", broj 16/87)

4. Dom Udruženja jugoslovenskih inženjera i arhitekata u Beogradu, Kneza Miloša 7, Vračar (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 98/18)

5. Kuća porodice Petronijević u Beogradu, Kneza Miloša 19, Vračar (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 86/19)

6. Zgrada u Ulici kralja Milana br. 1, Stari grad (Odluka o proglašenju, "Službeni list grada Beograda", broj 19/81)

7. Zgrada u Ulici kralja Milana br. 3, Stari grad (Odluka o proglašenju, "Službeni list grada Beograda", broj 19/81)

8. Dom Vračarske štedionice, Kralja Milana 9, Stari grad (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 73/07)

9. Vaznesenjska crkva, Admirala Geprata 19, Savski venac (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda broj 290/3 od 27. aprila 1967.)

10. Amam Kneza Miloša, Admirala Geprata 14, Savski venac (Rešenje Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture NRS broj 595 od 20. april 1948.)

11. Palata Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, Kneza Miloša 22, Savski venac (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 32/01)

12. Palata Ministarstva šuma i ruda i Ministarstva poljoprivrede i voda, Kneza Miloša 24-26, Savski venac (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 32/01)

13. Zgrada Generalštaba, Kneza Miloša 33, Savski venac (Odluka o proglašenju, "Službeni list grada Beograda", broj 23/84)

14. (brisana)

15. Porodična kuća Nikole Nestorovića, Kneza Miloša 40, Savski venac (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda broj 196/6 od 10. juna 1963.)

16. Kuća arhitekte Jovana Ilkića u Beogradu, Miloša Pocerca 32, Savski venac (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 9/15)

17. Dom Udruženja novinara Srbije, Resavska 28, Vračar (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 51/97)

18. Zgrada Ministarstva saobraćaja, Nemanjina 6, Savski venac (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS", broj 73/07)

19. Kasarna VII puka, Nemanjina 15, Savski venac (Odluka o proglašenju, "Službeni list grada Beograda", broj 26/92)

20. Zgrada Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja u Beogradu, Kneza Miloša 101, Savski venac (Odluka o utvrđivanju, "Službeni glasnik RS ", broj 51/13).

U okviru prostorno kulturno-istorijske celine sledeći objekti uživaju status dobra pod prethodnom zaštitom:

1. Palata "Beograd ", Masarikova 5, Kralja Milana 38

2. Zgrada Državnog saveta i Glavne kontrole, Kneza Miloša 18

3. Vojna akademija, Resavska 40b, Birčaninova 5a.

Prostorno kulturno-istorijska celina predstavlja prostor posebne kulturno-istorijske, arhitektonske, urbanističke, estetske, društvene, sociološke i nematerijalne vrednosti. U njenom nastanku i razvoju se čita uspon Beograda od vremena kneza Miloša kroz čitav 19. i 20. vek. Ona svojim reprezentativnim arhitektonskim fondom u okviru očuvane ulične matrice, čuva sve graditeljske mene Beograda i kroz njih priča o političkim aspiracijama različitih režima, državnim ambicijama, političkim ideologijama, privrednim aktuelnostima, arhitektonskim tendencijama, stilovima, i čuvenim graditeljima - najvećim imenima srpske arhitekture. Svojim arhitektonsko-urbanističkim miljeom ova ulica ukazuje na doslednu težnju ka prestižnom graditeljskom uređenju, ali i na konstantnu brigu o nasleđenim vrednostima. Njeno nasleđe se pojedinačno, ali i kao celina, nalazi u prvoj ravni prema značaju ukupnog nepokretnog kulturnog nasleđa Beograda i moderne Srbije.

Važnu karakteristiku prostorne celine čini njeno jezgro sa objektima državne uprave, čime se taj prostor oslanja na prvobitnu ideju kneza Miloša o formiranju novog upravnog centra. U gornjem delu ulice dominiraju poslovni objekti, dok su u segmentu od Nemanjine prema Mostarskoj petlji većinom stambene zgrade i ambasade. Vrednost prostora upotpunjuju ulični drvoredi, ozelenjeni prostori i parkovi. U prostornoj kulturno-istorijskoj celini se nalazi niz značajnih objekata koji se ističu svojim arhitektonskim karakteristikama, stilskim i tipskim posebnostima što ukazuje na njene nesumnjive arhitektonske i estetske vrednosti.

Prostorna celina je vezana za značajne istorijske događaje i znamenite ličnosti iz oblasti privrede, književnosti, umetnosti, politike... koje su ovde imale svoje domove. Na ovom prostoru se nalaze i značajne institucije koje su imale presudan uticaj na politički, privredni i društveni razvoj Beograda i Srbije, što ukazuje na neosporne društvene vrednosti područja.

3. Prostorno kulturno-istorijska celina ima zaštićenu okolinu. Ukupna površina zaštićene okoline je 39 ha i 80 a.

Zaštićena okolina prostorne kulturno-istorijske celine obuhvata prostor i objekte na sledećim katastarskim parcelama KO Vračar, KO Stari grad i KO Savski venac:

U okviru blokova su sledeće katastarske parcele broj: 5106, 5107, 5112, 5113, 5114, 5115, 5116 - (spomenik kulture), 5117, 5118, 5119, 5120, 5121, 5122, 5125, 5126, 5128 - (prethodna zaštita), 5129 sve KO Vračar, k.p. (2985 i 2986 - spomenik kulture), 2987, 2988, 2989, 2990, 2991/2, (2992 i 2991/1 - spomenik kulture), 2993, 2994, 2997, 2999, 3000, 3001, 3016/1, 3016/2, 3017, 3018, 3019, 3020, 3021 sve KO Stari grad; k.p. 806/1, 806/2, 806/3, 806/6, 806/7, 806/8, 806/9, 806/10, 806/11, 806/12, 808/6, 906(deo), 920, 922, 923, 928, 929, 930, 931, 932, 933, 934, 935, 936, 939/1, 939/2, 940/1, 940/2, 940/3, 940/4, 941/1, 952, 953, 954, 957/1, 957/2, 962/1, 962/2(park), 971, 972, 973, 974, 975, 978/2, 979/2, 981/2, 983, 984, 985, 986, 988, 1251/2, 1252, 1253, 1254, 1255, 1256, 1257, 1258, 1259, 1260, 1261/1, 1261/3, 1261/4, 1261/5, 1262/3, 1263/1, 1263/3, 1265/1, 1265/2, 1266/1, 1266/2, 1266/3, 1267/1, 1267/2, 1269/2, 1270/1, 1270/2, 1270/3, 1270/4, 1271/1,1271/2, 1271/3, 1272/1, 1272/2, 1272/3, 1274/1, 1274/2, 1274/3, 1278/1, 1278/2, 1281/2, 1281/1, (1283/1 i 1283/2 - spomenik kulture), 1284/1, 1284/2, 1286/1, 1286/2, 1286/3, 1288, 1289, 1290/3, 1291/1, 1291/2, 1292, 1293, 1294, 1297, 1298, 1299, 1300/1, 1301/1, 1301/2, 1302, 1303/1, 1303/2, 1304/1, 1304/2, 1304/3, 1305/1, 1305/2, 1305/3, 1306, 1313, 1318, 1319, 1323, 1324, 1328, 1329, 1332, 1333, 1336, 1337, 1338, 1339, 1340, 1341, 1345, 1346, 1347, 1348, 1349, 1350, 1351, 1357, 1358, 1359, 1360/1, 1360/2, 1361, 1362, 1363, 1364, 1368 - deo, 1435, 1436/2, 1440/2, 1440/3, 1440/5, 1441/1, 1441/2 sve KO Savski venac.

U okviru ulica obuhvata delove katastarskih parcela: 5204 (Masarikova), 5195/1 (Kralja Milana), 5201 (Resavska), 5197 (Krunska), 5200 (Lazarevićeva) sve KO Vračar, k.p. 2984 i 3014(Andrićev venac), 2983(Kralja Milana), 3015 i 789 (Dobrinjska) sve KO stari grad, k.p. 217/1 (Kraljice Natalije) 805 (Admirala Geprata), 150 (Balkanska), 814 (Nemanjina), 961 i 963 (Hajduk Veljkov venac), 967 i 968/1 (Birčaninova), 905/1 (Sarajevska), 869 i 870 (Vojvode Milenka), 875 i 995 (Miloša Pocerca), 1343 i 1344 (Višegradska), 1383 i 1384/1 (Durmitorska), 991, 992, 994 i 993 (Resavska) sve KO Savski venac.

Granicom zaštićene okoline obuhvaćene su preostale parcele pripadajućih blokova uz ulicu Kneza Miloša. Zaštićena okolina definisana je unutrašnjom i spoljašnjom granicom. Unutrašnja granica se poklapa sa granicom prostorno kulturno-istorijske celine, dok je spoljašnom granicom obuhvaćen preostali prostor pripadajućih blokova duž ulice Kneza Miloša. Spoljna granica zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine kreće sa severa osovinom ulice Kneza Miloša i poklapa se sa granicom prostorno kulturno-istorijske celine do zadnje granice k.p. 5103 KO Vračar, nastavlja zadnjom granicom k.p. 5106, 5107, 5114, 5113, 5112 KO Vračar, granicom između k.p. 5112 i 5111 KO Vračar do osovine Resavske ulice, skreće u pravcu jugozapada krećući se osovinom Resavske ulice do osovine Višegradske ulice, osovinom Višegradske do k.p. 1436/2 KO Savski venac, skreće u pravcu jugozapada i kreće se granicom između k.p. 1436/2 i 1482/1 KO Savski venac, nastavlja zadnjom granicom k.p. 1441/1 KO Savski venac i bočnom granicom k.p. 1441/2 KO Savski venac do k.p. 1485/1 KO Savski venac, obuhvatajući parcelu spomenika kulture k.p. 1485/1 KO Savski venac i poklapajući se sa granicom prostorno kulturno-istorijske celine, preseca Ulicu kneza Miloša, kreće se bočnom granicom k.p. 1414/2 KO Savski venac, (nastavlja zadnjom granicom k.p. 1411/1, 1411/2 KO Savski venac) obuhvatajući k.p. 1411/1, 1411/2 KO Savski venac sve do osovine Durmitorske ulice, skreće u pravcu severozapada krećući se osovinom Durmitorske ulice do osovine Sarajevske, skreće u pravcu severoistoka krećući se osovinom Sarajevske ulice, produžava osovinom ulice Hajduk Veljkov venac, preseca Nemanjinu ulicu, nastavlja osovinom Balkanske ulice do osovine ulice Admirala Geprata, skreće u pravcu jugoistoka krećući se osovinom Admirala Geprata do osovine Dobrinjske ulice, kreće se osovinom Dobrinjske ulice, preseca ulicu Kraljice Natalije, nastavlja osovinom Dobrinjske do osovine ulice Kralja Milana, skreće u pravcu Terazija i kreće se kratko osovinom ulice Kralja Milana do osovine ulice Andrićev venac, nastavlja osovinom Andrićevim vencem do početne tačke odnosno osovine ulice Kneza Miloša.

U okviru zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine nalaze se delovi 13 pripadajućih blokova Ulice kneza Miloša, i park/skver uz ulicu Hajduk Veljkov venac (kp. br. 962/1 i 962/2 KO Savski venac). Svi su izgrađeni građevinski blokovi.

Navedene katastarske parcele su u državnoj svojini, a objekti na njima su u mešovitoj svojini.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite prostorno kulturno-istorijske celine:

A. Opšte mere zaštite

1) U prostornoj kulturno-istorijskoj celini primenjuju se mere zaštite čuvanja, održavanja i korišćenja objekata i prostora u skladu sa metodama savremene konzervatorske prakse, koje propisuje nadležna ustanova zaštite;

2) Primena integrativne zaštite sa ciljem očuvanja i unapređenja kulturno-istorijskih, arhitektonsko-urbanističkih, stilskih, estetskih, prirodnih vrednosti prostorne kulturno-istorijske celine;

3) Očuvanje zatečene istorijske urbane matrice. Očuvanje ivične blokovske izgradnje na parceli kao nasleđenog tipa građenja;

4) Zaštita i očuvanje vrednovanog građevinskog fonda njegovih stilskih i tipoloških karakteristika, (brojni spomenici kulture i objekti značajnih kulturno-istorijskih, arhitektonskih, urbanističkih i ambijentalnih vrednosti);

5) Očuvanje javne namene i karaktera objekata i prostora, kao administrativno-upravnog centra, što predstavlja jednu od suštinskih vrednosti prostorno kulturno-istorijske celine;

6) Zaštita i očuvanje zelenila, (parkovske površine, skver, vredni zasadi duž uličnog poteza, unutrašnjih dvorišta, prostora oko javnih i sakralnih objekata, očuvanje i dopuna postojećih drvoreda);

7) Očuvanje forme i funkcije parkovskih površina; očuvanje javnih spomenika i uređenje prostora koji ih okružuje, u skladu sa merama tehničke zaštite koje propiše nadležna ustanova zaštite za svaku pojedinačnu intervenciju;

8) Parterno uređenje prostora prilagoditi nameni i funkciji lokacije. Dozvoljene intervencije u okviru parternog uređenja su ozelenjavanje, popločavanje i opremanje elementima urbanog mobilijara sa ciljem unapređenja estetskih i funkcionalnih vrednosti prostora;

9) Unutrašnja dvorišta rešavati u zavisnosti od namene objekta, kao dvorišta najčešće zatvorenog tipa u funkciji glavnog objekta. Dvorišta otvorenog tipa moraju se adekvatno parterno urediti, ozeleniti i komunalno opremiti;

10) Uređenje manjih neuređenih prostora u okviru unutarblokovskih javnih površina i zajedničkih dvorišta ("urbani džepovi");

11) Očuvanje pejzažnih vrednosti prostorno kulturno-istorijske celine, njeno sagledavanje kao dela gradskog pejzaža kao jednog od najvrednijih uličnih poteza u Beogradu. Očuvanje značajnih vizura ka vrednim objektima i ambijentu prostorno kulturno-istorijske celine;

12) Zadržavanje građevinske linije povučenih završnih etaža na objektima čiji je venac poslednje pune etaže usaglašen sa vencima susednih objekata ili viši od venaca susednih objekata;

13) Stepen intervencija na dvorišnim objektima zavisi od njihove valorizacije i valorizacije uličnog objekta na parceli, a definisaće se merama tehničke zaštite koje propiše nadležna ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara za svaku pojedinačnu intervenciju;

14) Dozvoljene su intervencije kojima se omogućava pristup lica sa posebnim potrebama svim objektima, u skladu sa valorizacijom objekta;

15) Nisu dozvoljene parcijalne intervencije na objektima;

16) Uređenje kalkanskih zidova - vertikalno zelenilo, oslikavanje - murali, street art;

17) Prilikom interpolacije novih objekata visinsku regulaciju uskladiti sa visinskom regulacijom vrednovanih objekata, u skladu sa posebnim merama zaštite;

18) Za svaku intervenciju u smislu nove izgradnje, u okviru prostorno kulturno istorijske celine sprovesti izradu Studije uticaja na kulturno nasleđe;

19) Zabrana gradnje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta prostorno kulturno-istorijske celine. Zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost i bezbednost objekata;

20) Za izgradnju javnih objekata i uređenje javnih prostora obavezno je raspisivanje arhitektonsko-urbanističkog konkursa;

21) U zavisnosti od valorizacije objekta, definisaće se mogućnost i način postavljanja reklamnih, informativnih i sl. oznaka, spomen tabli i obeležja, dekorativnog osvetljenja, kao i klima uređaja. Postavljanje reklamnih sredstava na utvrđene spomenike kulture moguće je samo u izuzetnim slučajevima i isključivo u funkciji kulturnog dobra - spomenika kulture;

22) Isključuje se mogućnost postavljanja meš platna, odnosno reklamnih sredstava kojima se zaklanja veći deo fasade objekata;

A.1 - Opšte mere zaštite arheološkog nalazišta Antički Singidunum:

1) Svi investicioni i građevinski radovi (prilikom izgradnje novih objekata i radova na izgradnji infrastrukture) u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, mogu se preduzimati isključivo na osnovu uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite, sa ciljem zaštite arheoloških kulturnih slojeva;

2) U okviru prostorno kulturno istorijske celine i njene zaštićene okoline, očekuju se novi arheološki nalazi i ostaci. Zbog toga je neophodno na svim slobodnim prostorima i parcelama obezbediti preliminarna zaštitna arheološka iskopavanja i istraživanja, a na prostorima na kojima to nije moguće obavezan je stalni arheološki nadzor uz mogućnost obavljanja zaštitnih arheoloških intervencija kada se naiđe na arheološke ostatke;

3) U slučaju nailaska na posebno interesantne arheološke nalaze (kameni sarkofazi, stele ili zidane grobne konstrukcije) Stručna služba Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda će odlučiti o mogućnostima i načinima njihove prezentacije;

4) Za svaku pojedinačnu lokaciju neophodni su posebni uslovi za zaštitu arheoloških kulturnih slojeva koji će biti i predmet pojedinačnih Programa arheoloških iskopavanja i istraživanja.

B. Posebne mere zaštite

Za objekte koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 4937/1 - (spomenik kulture), 4957 - (spomenik kulture), 4938/1, 4939, 4960, 5104 - (spomenik kulture), 5105, 5123, 5124, sve KO Vračar; k.p. 2996, 3002, 3004 i 3005 - (spomenik kulture), 3022 i 3023 sve KO Stari grad; k.p. 800 - (spomenik kulture), 800 - (zvonara - posebna vrednost), 801, 804/1, 803/1 - (spomenik kulture), 808/1 - (prethodna zaštita), 808/3 - (spomenik kulture), 808/4 - (spomenik kulture), 809/1, 924, 925, 926, 927, 942, 950 - (zaštićena okolina spomenika kulture), 951 - (spomenik kulture), 960, 964 - (spomenik kulture), 966 - (spomenik kulture), 969/2 - (prethodna zaštita), 981/1, 1251/1, 1275/1, 1275/2, 1276, 1296/1, 1320, 1321, 1322, 1325, 1326, 1327, 1330, 1335, 1437, 1438, 1439, 1440/1, 1440/4, 1414/2, 1485/1 - (spomenik kulture), sve KO Savski venac), utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Za već utvrđena kulturna dobra - spomenike kulture poštovati mere zaštite definisane odlukom o utvrđivanju;

2) Očuvanje postojećeg horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala;

3) Očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera, ukoliko je on osnov za vrednovanje objekta;

4) Očuvanje i/ili restauracija izgleda, stilskih odlika, dekorativnih elemenata i ukupnog likovnog izraza;

5) U slučaju da ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta, intervencije na njima dozvoljavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom, pod uslovom da ne naruše vrednost glavnog objekta. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno (parterno i hortikulturno) urediti.

Za objekte od vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 4959, 5103, 5127 KO Vračar, k.p. 2998 i 3024 KO Stari grad, 802/1, 802/2, 803/3, 803/4, 803/5, 803/6, 804/2 (na delu parcele spomenika kulture), 808/2, 978/1, 979/1, 982, 1262/1, 1262/2, 1277/1, 1287/1, 1290/2, 1290/5, 1291/3, 1295/2, 1307/1, 1353, (na delu parcele spomenika kulture), sve KO Savski venac) utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Očuvanje objekata, njihovih osnovnih vrednosti stilskih i tipoloških karakteristika; moguće su manje intervencije kojima se ne bi ugrozile i narušile suštinske vrednosti samog objekta ili njegovog neposrednog okruženja. Od ovog pravila izuzima se objekat na katastarskoj parceli 808/2 KO Savski venac, koji se čuva ukoliko stanje objekta, tehničke i statičke karakteristike konstrukcije to dozvoljavaju. Ukoliko ne, moguće ga je zameniti novom fizičkom strukturom u skladu sa merama zaštite za nove objekte i posebnim merama tehničke zaštite;

2) Imajući u vidu da objekat na delu k.p. 804/2 (parcela spomenika kulture) - Velika kasarna - predstavlja jednu od najstarijih građevina u Ulici kneza Miloša, i da je tokom vremena u velikoj meri transformisana, a na osnovu postojeće prilično oskudne fotodokumentacije verovatno nije moguće vratiti je u originalno stanje, kulturno-istorijsku vrednost lokacije i nekadašnjeg objekta trebalo bi, ukoliko nije moguće vratiti autentičan izgled, sačuvati kroz memorijalnu tablu, hologramski prikaz ili drugi adekvatan način, kao vid sećanja na istorijski kontekst lokacije. Poštujući navedeno, objekat je moguće zadržati, vratiti u prvobitno stanje ili zameniti novim, maksimalno u postojećem gabaritu i volumenu;

3) Očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera, ukoliko je on osnov za vrednovanje objekta;

4) Dozvoljeno je osavremenjavanje objekata u cilju njihove revitalizacije, pod uslovom da se ne naruše vrednosti enterijera i eksterijera objekta;

5) Dvorišni delovi glavnog objekta mogu biti dograđeni, najviše do visine uličnog gabarita objekta, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je izvornim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju;

6) Ostali objekti na parceli objekta od vrednosti, ne podležu režimu zaštite glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa svojom valorizacijom, ali tako da ne naruše vrednosti glavnog objekta. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno, parterno i pejzažno urediti.

Za neutralne objekte (objekti na katastarskim parcelama: 803/2, 970, 977, 1263/2, 1279, 1306, 1308/1, 1308/2, 1308/3, 1309, 1310, 1311, 1312/1, 1352, 1368, 1411/1, 1434 sve KO Savski venac) utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Očuvanje objekata tamo gde čine jedinstveni sklop sa objektima od posebne vrednosti i od vrednosti, uz mogućnost manjih intervencija kojima se ne bi ugrozile i narušile suštinske vrednosti samog objekta ili njegovog neposrednog okruženja;

2) Dozvoljeno je osavremenjavanje objekata u cilju njihove revitalizacije, pod uslovom koji propisuje nadležna ustanova zaštite;

3) Dvorišni delovi glavnog objekta mogu biti dograđeni, najviše do visine uličnog gabarita objekta, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je izvornim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju;

4) Moguća je zamena objekta u slučaju da je ugrožena njegova statička stabilnost i konstruktivni sklop, a sanacija se smatra ekonomski neisplativom.

Za objekte bez vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 800 KO Savski venac - na parceli spomenika kulture i k.p. 959 KO Savski venac - zaštićena okolina spomenika kulture), i za katastarske parcele br. 945 (neizgrađena parcela), deo k.p. 906 (objekat u izgradnji) i k.p. 1331 (objekat u izgradnji), sve KO Savski venac, utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Objekti (na k.p. br. 800 i 959, KO Savski venac) se mogu zameniti novim, u skladu sa vrednostima spomenika kulture i merama zaštite spomenika kulture i zaštićene okoline spomenika kulture;

2) Na neizgrađenoj katastarskoj parceli br. 945 KO Savski venac, moguća je ivična blokovska izgradnja. Novi objekat uskladiti sa vrednovanim arhitektonskim i urbanim nasleđem, karakterom ambijenta, konfiguracijom terena i vrednostima arhitektonskog i urbanog nasleđa u pogledu gabarita, dispozicije, proporcije, tipa gradnje i oblikovanja;

3) Visinska regulacija novih objekata mora da bude usklađena sa visinom vrednovanih objekata u neposrednom okruženju, u skladu sa posebnim merama zaštite;

4) Položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici, određen regulaciono-građevinskom linijom ulice, odnosno pripadajućeg bloka;

5) Novi objekti u pogledu materijalizacije, oblikovanja, konstrukcije i funkcije treba da budu ostvarenja koja nose pečat svog vremena, s tim da sa objektima u okruženju koja imaju spomenička svojstva čine skladnu celinu. Pri oblikovanju posebnu pažnju obratiti na kolorističku obradu fasada;

6) Na katastarskim parcelama br. 906 i 1331, KO Savski venac nalaze se objekti u izgradnji za koje su izdati uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline prostorne kulturno-istorijske celine:

A. Opšte mere zaštite

1) U zaštićenoj okolini prostorne kulturno-istorijske celine primenjuju se mere zaštite čuvanja, održavanja i korišćenja objekata i prostora u skladu sa metodama savremene konzervatorske prakse, koje propisuje nadležna ustanova zaštite;

2) Primena integrativne zaštite sa ciljem očuvanja i unapređenja kulturno-istorijskih, arhitektonsko-urbanističkih, stilskih, estetskih, prirodnih vrednosti prostorne kulturno-istorijske celine;

3) Očuvanje zatečene istorijske urbane matrice. Očuvanje ivične blokovske izgradnje na parceli kao nasleđenog tipa građenja;

4) Zaštita i očuvanje vrednovanog građevinskog fonda njegovih stilskih i tipoloških karakteristika;

5) Zaštita i očuvanje zelenila, (parkovske površine, skver, unutrašnjih dvorišta, očuvanje i dopuna postojećih drvoreda);

6) Parterno uređenje prostora prilagoditi nameni i funkciji lokacije. Dozvoljene intervencije u okviru parternog uređenja su ozelenjavanje, popločavanje i opremanje elementima urbanog mobilijara sa ciljem unapređenja estetskih i funkcionalnih vrednosti prostora;

7) Unutrašnja dvorišta rešavati u zavisnosti od namene objekta, kao dvorišta najčešće zatvorenog tipa u funkciji glavnog objekta. Dvorišta otvorenog tipa moraju se adekvatno parterno urediti, ozeleniti i komunalno opremiti;

8) Uređenje manjih neuređenih prostora u okviru unutarblokovskih javnih površina i zajedničkih dvorišta ("urbani džepovi").

9) Očuvanje pejzažnih vrednosti prostora, značajnih vizura ka vrednim objektima i ambijentu prostorno kulturno-istorijske celine i njene zaštićene okoline;

10) Stepen intervencija na dvorišnim objektima zavisi od njihove valorizacije i valorizacije uličnog objekta na parceli;

11) Dozvoljene su intervencije kojima se omogućava pristup lica sa posebnim potrebama svim objektima, u skladu sa valorizacijom objekta;

12) Nisu dozvoljene parcijalne intervencije na objektima;

13) Uređenje kalkanskih zidova - vertikalno zelenilo, oslikavanje - murali, street art;

14) Prilikom interpolacije novih objekata visinsku regulaciju uskladiti sa visinskom regulacijom vrednovanih objekata. Zabrana gradnje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta prostorno kulturno-istorijske celine. Zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost i bezbednost objekata;

15) U zavisnosti od valorizacije objekta, definisaće se mogućnost i način postavljanja reklamnih, informativnih i sl. oznaka, spomen tabli i obeležja, dekorativnog osvetljenja, kao i klima uređaja. Postavljanje reklamnih sredstava na utvrđene spomenike kulture moguće je samo u izuzetnim slučajevima i isključivo u funkciji kulturnog dobra - spomenika kulture;

16) Isključuje se mogućnost postavljanja meš platna, odnosno reklamnih sredstava kojima se zaklanja veći deo fasade objekata.

B. Posebne mere zaštite

Za objekte u okviru zaštićene okoline koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 5113, 5116 - (spomenik kulture), 5117, 5118, 5119, 5120, 5122, 5125, 5128 - (prethodna zaštita) sve KO Vračar, k.p. (2985 i 2986 - spomenik kulture), 2987, 2990, 2992 - (spomenik kulture), 3001, 3021, sve KO Stari grad, k.p. 935, 974, 975 (1283/1 i 1283/2 - spomenik kulture), 1278/1, KO Savski venac, utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Za već utvrđena kulturna dobra - spomenike kulture poštovati mere zaštite definisane odlukom o utvrđivanju;

2) Očuvanje postojećeg horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala;

3) Očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera, ukoliko je on osnov za vrednovanje objekta;

4) Očuvanje i/ili restauracija izgleda, stilskih odlika, dekorativnih elemenata i ukupnog likovnog izraza;

5) Dvorišni objekti, koji su vrednovani, ukoliko nisu utvrđeni za kulturna dobra, izuzetno mogu biti dograđeni, najviše do visine uličnog gabarita objekta, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je arhitektonskim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju. Dvorišne dogradnje rešiti jedinstveno za celokupnu parcelu, bez parcijalnih intervencija, ne ugrožavajući uslove korišćenja susednih objekata;

6) U slučaju da ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta, intervencije na njima dozvoljavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom, pod uslovom da ne naruše vrednosti glavnog objekta. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno (parterno i hortikulturno) urediti.

Za objekte od vrednosti u okviru zaštićene okoline (objekti na katastarskim parcelama br. 5106, 5107, 5121, 5126, sve KO Vračar, k.p. 2997, 2999, 3016/1, 3018, 3019, 3020 sve KO Stari grad, k.p. 806/2 KO Savski venac, 806/3, 806/7, 940/1, 952, 983, 984, 1251/2, 1252, 1255, 1258, 1267/1, 1301/1, 1304/1, 1324, 1341, 1347, 1350, 1351,1360/2, 1440/3 sve KO Savski venac, utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Očuvanje objekata, njihovih osnovnih vrednosti stilskih i tipoloških karakteristika; moguće su manje intervencije kojima se ne bi ugrozile i narušile suštinske vrednosti samog objekta ili njegovog neposrednog okruženja. Očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera, ukoliko je on osnov za vrednovanje objekta;

2) Dozvoljeno je osavremenjavanje objekata u cilju njihove revitalizacije, pod uslovom da se ne naruše vrednosti enterijera i eksterijera objekta;

4) Ostali objekti na parceli objekta od vrednosti, ne podležu režimu zaštite glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa svojom valorizacijom, ali tako da ne naruše vrednosti glavnog objekta.

Za neutralne objekte (objekti na katastarskim parcelama: 5112, 5115 KO Vračar, k.p. 2994, 3017 KO Stari grad, k.p. 806/1, 806/8, 806/9, 806/10, 806/11, 808/6, 920, 922, 928, 929, 930, 931, 932, 933, 934, 936, 939/1,939/2, 940/2, 941/1, 953, 954, 957/1, 957/2, 972, 973, 985, 986, 988, 1253, 1254, 1256, 1257, 1259, 1260, 1261/5, 1266/1, 1270/3, 1270/4, 1271/1, 1274/1, 1274/2, 1281/2, 1284/1, 1286/2, 1288, 1289, 1291/2, 1292, 1293, 1294, 1297, 1298, 1299, 1300/1, 1302, 1305/1, 1313, 1319, 1323, 1336, 1337, 1338, 1349, 1350, 1359, 1360/1, 1361, 1362, 1363, 1364, 1368, 1435, 1436/2, 1441/2 KO Savski venac) utvrđuju se sledeće mere zaštite:

2) Dozvoljeno je osavremenjavanje objekata u cilju njihove revitalizacije, pod uslovom koji propisuje nadležna ustanova zaštite;

4) Moguća je zamena objekta u slučaju da je ugrožena njegova statička stabilnost i konstruktivni sklop, a sanacija se smatra ekonomski neisplativom.

Za objekte bez vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 975 (na delu parcele), 1303/1, 1318, 1328, 1329, 1332, 1333, 1339, 1340, 1345, 1346, 1348, 1357 i 1358KO Savski venac) utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Objekti se mogu zameniti novim. Novi objekat uskladiti sa vrednovanim arhitektonskim i urbanim nasleđem, karakterom ambijenta, konfiguracijom terena i vrednostima arhitektonskog i urbanog nasleđa u pogledu gabarita, dispozicije, proporcije, tipa gradnje i oblikovanja;

2) Visinska regulacija novih objekata mora da bude usklađena sa visinom vrednovanih objekata u neposrednom okruženju;

3) Položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici, određen regulaciono-građevinskom linijom ulice, odnosno pripadajućeg bloka;

4) Novi objekti u pogledu materijalizacije, oblikovanja, konstrukcije i funkcije treba da budu ostvarenja koja nose pečat svog vremena, s tim da sa objektima u okruženju koja imaju spomenička svojstva čine skladnu celinu. Pri oblikovanju posebnu pažnju obratiti na kolorističku obradu fasada.

6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".