STRATEGIJAZA REŠAVANJE PITANJA IZBEGLICA I INTERNO RASELJENIH LICA ZA PERIOD OD 2024. DO 2030. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 91/2024) |
U poslednjih 30 godina Republika Srbija je pružila utočište za više od 600.000 izbeglica i ratom pogođenih lica1 sa područja bivših republika SFRJ, kao i za više od 200.000 interno raseljenih lica (IRL)2 iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, koji čine gotovo više od 10% stanovništva. Izbeglištvo i raseljeništvo ostavilo je trajne posledice na živote lica porodica koja su ih preživela, a zbog istorijskog konteksta, obima i dugotrajnosti ima uticaj na Republiku Srbiju na društvenom, političkom i ekonomskom planu. Postizanje rešenja za pitanja izbeglica i interno raseljenih lica (u daljem tekstu: IRL) je kompleksan proces, koji podrazumeva da postoje uslovi za održivi povratak u zemlju i mesto porekla, kao i uslovi za integraciju u državi izbeglištva odnosno poboljšanje životnih uslova u mestu raseljeništva, koji omogućavaju realan izbor između njih. Republika Srbija je obezbedila pristup pravima i kroz svoju politiku, zakonski i strateški okvir, kontinuirano pruža podršku izbeglicama i IRL da donesu odluku o budućnosti. Rešavanju pitanja izbeglica i IRL najviše su doprineli napori samih izbeglica i IRL kao i uslovi i podrška u procesu integracije odnosno poboljšanje uslova života. Povratak izbeglica i IRL u države i mesta porekla, ostvaren je u meri u kojoj su za to postojali uslovi, a u slučaju povratka na Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija iznosi manje od 2%. U potrebi za podrškom još uvek se nalazi značajan broj najugroženijih izbeglica i IRL. Zbog uticaja ovih pitanja na život pojedinaca i društva u celini, neophodno je preduzeti dalje mere koje će dovesti do rešavanja pitanja izbeglica i IRL.
Ostvarivanje i pristup pravima u mestu porekla i mestu raseljeništva je preduslov za slobodan izbor trajnog rešenja problema izbeglica i IRL i uslov održivosti tih rešenja. Proces povratka direktno zavisi stvaranja uslova u zemlji porekla ili mestu porekla za povratak izbeglica i IRL.
Neophodni uslovi za povratak uključuju: adekvatnu bezbednosnu situaciju, slobodu kretanja, postojanje efikasnog mehanizma restitucije imovinskih i drugih pripadajućih prava, zaštitu od diskriminacije, garantovan pristup institucijama sistema, podrška ekonomskom osamostaljivanju povratnika, pristup pravdi, pristup dokumentima.
Proces integracije i poboljšavanja životnih uslova izbeglica i IRL odnosi se na rešavanje pitanja stanovanja i zaposlenja, kao i na unapređenje njihovog imovinskog i pravnog statusa. Ovom strategijom, kao osnovni cilj predviđeno je pružanje podrške ovim licima za samostalan i u odnosu na ostale građane, ekonomski i socijalno ravnopravan život.
Imajući u vidu da je strateškom dokumentu Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 62/15) istekao vremenski rok, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (u daljem tekstu: Komesarijat) je pristupio izradi nove strategije za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2024. do 2030. godine (u daljem tekstu: Strategija), sa svrhom da se obezbedi kontinuitet u sprovođenju politika, mera i aktivnosti u rešavanju preostalih potreba najugroženijih porodica izbeglica i IRL.
U toku rada na izradi predloga Strategije urađena je Ex - post analiza Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period 2015-2020. godine i Ex - ante analiza Strategije za period 2024-2030. godine, koja je ugrađena u ovu strategiju. U analizi su identifikovane mere koje su planirane ali nisu realizovane, kao i mere koje su delimično realizovane. Na osnovu izveštaja, podataka iz istraživanja i drugih analitičkih dokumenata sagledani su postignuti rezultati kao i preostale potrebe, te na osnovu toga razmotrene mere i aktivnosti nove strategije.
Iako su ciljevi i mere utvrđeni strategijom usvojenom 2015. godine i dalje aktuelni, a aktivnosti se odvijaju u kontinuitetu, nastupile su i određene promene na nacionalnom i međunarodnom nivou koje utiču i na položaj izbeglica i IRL. Stoga, ovom strategijom se, u odnosu na ranije donetu Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica, utvrđuje aktuelnost ranije utvrđenih ciljeva i utvrđuju novi ciljevi i zadaci, razrađuju mere i aktivnosti koje će preduzeti Vlada i drugi nadležni državni organi, u skladu sa sadašnjim uslovima, potrebama i realnim mogućnostima.
______
1 Na popisu 1996. godine registrovano je 537.937 izbeglica i 79.791 ratom ugroženih lica,
2 Evidencija IRL https://kirs.gov.rs/cir/interno-raseljena-lica/interno-raseljena-lica
Podršku izradi Strategije pružila je Vlada Švajcarske Konfederacije u okviru projekta: "Jačanje kapaciteta i partnerstva za upravljanje migracijama u Srbiji" koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u partnerstvu sa Komesarijatom. Podrška se sastojala u angažovanju eksperta koji je uredio ex post analizu u skladu sa sugestijama Republičkog sekretarijata za javne politike, a na osnovu podataka o ostvarenim rezultatima prikupljenih od strane Komesarijata. Ekspert je radi pripreme nove strategije sproveo ex ante analizu postojećeg stanja u ovoj oblasti, pri čemu je konsultovan niz dokumenata, izveštaja i istraživanja od značaja za položaj i prava prinudno raseljenih lica koja žive u Republici Srbiji.
Brojni izveštaji o sprovedenim projektima udruženja građana koji su od značaja za korisničku populaciju, među kojima je veliki broj onih usmerenih na unapređenje položaja izbeglica i IRL analizirani su od strane eksperta i uključeni u ex post i ex ante analizu.
Učesnici konsultativnog procesa bile su i jedinice lokalne samouprave, koje imaju ključnu ulogu u rešavanju potreba izbeglica iz bivših republika SFRJ i IRL sa prostora Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Zadužene su za neposredno sprovođenje mera predviđenih strateškim dokumentom, implementiraju budžetska sredstva, staraju se o izveštavanju i dodatno obezbeđuju finansijsku kontribuciju čime se multipliciraju efekti sredstava obezbeđenih na nivou republike, te je uključenost jedinica lokalne samouprave od izuzetne važnosti. Izveštaje o prikupljenim podacima poverenici su dostavili Komesarijatu u cilju objedinjavanja podataka i analize stanja na terenu.
Kako bi se obezbedila sveobuhvatnost strategije, osnovana je Projektna grupa za izradu Nacrta strategije. U Projektnu grupu su na taj način uključeni predstavnici svih ministarstava i drugih organa državne uprave koji imaju nadležnosti koje se odnose na prava izbeglica i IRL, ili je sektor kojim upravljaju relevantan za položaj ciljne populacije. U toku perioda konsultacija, svim ministarstvima i drugim organima dostavljena je ex ante analiza radi komentara i dopuna. Na ovaj način je omogućeno da nadležni organi sagledaju uočene probleme i predlože adekvatne mere. Istovremeno, kroz ovu proceduru je omogućeno i da predstavnici nadležnih organa usmere predložene mere u skladu sa postojećim strateškim opredeljenjem ili planiranim politikama u sektoru.
Formalni konsultativni proces je trajao od 6. septembra do 12. oktobra 2023. godine, objavom na portalu e-Konsultacije. U sklopu konsultativnog procesa u vezi sa izradom Strategije uključilo se više organizacija civilnog društva u čijim se oblastima delovanja nalaze izbeglice i IRL. Organizacije su dale viđenje problema i mogućih mera za njihovo rešavanje i unapređenje položaja ciljne populacije kako u mestu porekla, tako i u mestu raseljenja.
Značajan doprinos posebno oko problematike ostvarivanja prava izbeglica i IRL dali su: Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih Srba opštine Bačka Palanka, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju (HCIT), Udruženje građana Srpski krajevi, Inicijativa za socijalna i ekonomska prava A-11, kao i Visoki komesarijat za izbeglice ujedinjenih nacija, predstavništvo u Republici Srbiji (UNHCR).
Kao rezultat procesa, svi komentari i sugestije su prihvaćeni i uključeni u Nacrt strategije za rešavanja pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period 2024-2030. godine, koja je pripremljena uz ekspertsku podršku obezbeđenu od strane Vlade Švajcarske Konfederacije kroz projekat "Jačanje kapaciteta i partnerstva za upravljanje migracijama u Srbiji". Transparentnost i javnost u izradi planskog dokumenta biće dalje obezbeđena kroz javnu raspravu u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.
Na osnovu rezultata konsultacija i javne rasprave, sačinjen je Nacrt Strategije i upućen Vladi na usvajanje.
II PRAVNI OKVIR I PLANSKI DOKUMENTI RELEVANTNI ZA STRATEGIJU
Međunarodni izvori od kojih Strategija polazi uključuje dokumente: Organizacije ujedinjenih nacija (OUN), Saveta Evrope (SE) i Evropske unije (EU) i to:
Konvencija o statusu izbeglica sa završnim aktom Konferencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica i Protokola o statusu izbeglica ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj 15/67), kojima se definišu pojam izbeglice, pravni položaj, pristup pravima i druga pitanja od značaja za položaj izbeglica.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948) koja obavezuje države da poštuju, štite i ispunjavaju osnovna ljudska prava, a koja je bliže određena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/71) i Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/71). Ovim paktovima se, između ostalog, garantuje svima pravo na jednakost, zakonsku zaštitu, slobodu od nehumanog i degradirajućeg odnosa, ličnu bezbednost, pravne ličnosti i državljanstva, učešće u javnom životu, adekvatan životni standard, rad, socijalno osiguranje, zaštitu porodici i deci, obrazovanje, itd. Država ima obavezu da postepeno postigne puno uživanje svih garantovanih prava za sve, od određenog minimuma koji mora učini dostupnim odmah i bez odlaganja.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/03, 5/05 i 7/05 - ispravka i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/10 i 10/15), predstavlja jednu od najvažnijih konvencija koja se primenjuje u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava, ustanovljena ovom konvencijom, za izbeglice i IRL predstavlja važnu institucionalnu garanciju u zaštiti njihovih ljudskih prava.
Od značaja za izbeglice i IRL su i Konvencija o pravnom položaju lica bez državljanstva ("Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj 9/59), Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/67), Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 11/81), Konvencija o pravima deteta ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 15/90 i "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/96 i 2/97), Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni ili postupaka ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 9/91), Međunarodna konvencija za zaštitu svih lica od prisilnih nestanaka ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 1/11), Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 42/09).
Agenda o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja 2030. je dokument koji se odnosi na globalnu razvojnu agendu za period nakon 2015. godine. U narednih 15 godina se od država potpisnica (Republika Srbija je jedna od potpisnica) očekuje da mobilišu sve resurse kako bi iskorenili siromaštvo, borili se protiv nejednakosti i našli odgovore na klimatske promene. Ciljevi održivog razvoja ciljaju na brojne društvene potrebe uključujući hranu, zdravlje, obrazovanje, ravnopravnost, čistu vodu i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, održivi gradovi i zajednice.
Republika Srbija se u ostvarivanju prava IRL rukovodi "Vodećim principima Ujedinjenih nacija o internom raseljenju" (1998/2004) koji predstavljaju ključni međunarodni okvir za zaštitu IRL koji definiše obaveze država i nadležnih organa u ovaj oblasti, kao i Okvirom za trajna rešenja za IRL Međuagencijskog stalnog komiteta Ujedinjenih nacija (2010) koji predstavlja standarde i principe iz oblasti ljudskih prava kojima se države rukovode u uspostavljanju trajnih rešenja za IRL.
U vezi sa povratkom izbeglih i IRL, relevantna je Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1120 iz 1997. godine, kojom je potvrđeno pravo svih izbeglica i raseljenih lica poreklom sa prostora bivše Jugoslavije na povratak u njihove domove.
Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1244 iz 1999. godine, potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije kako je predviđeno u Helsinškom završnom dokumentu i Dodatku broj 2, a u tački 13. podstiče sve države članice i međunarodne organizacije da daju doprinos ekonomskoj i socijalnoj obnovi kao i bezbednom povratku raseljenih lica na prostor Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 2004/2 o stambenom smeštaju i povratu imovine izbeglicama i raseljenim licima i Načela Ekonomskog i socijalnog saveta UN o stambenom smeštaju i povratu imovine izbeglicama i raseljenim osobama (poznata kao Pinjeirova načela) iz 2005. godine, navode da je pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se slobodno vrate u svoje države i da im se vrati stambeni prostor i imovina oduzeta tokom razdoblja raseljenja ili da budu obeštećeni za imovinu koja im ne može biti vraćena. Takođe, u navedenim načelima izričito se spominje potreba za osiguranjem priznavanja prava vlasnika, zakupaca stanova i nosilaca stanarskih prava na stanovima u društvenom vlasništvu.
Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1708, usvojena u januaru 2010. godine utvrđuje standarde u rešavanju imovinskih pitanja izbeglih i raseljenih lica.
Pored obavezujućih i vodećih opštih međunarodnih standarda u zaštiti izbeglištva i internog raseljenja, pravne tekovine Evropske unije dodatno nalažu potrebu efikasnog rešavanja pitanja izbegle i raseljene populacije u okviru postizanja vremenski precizno definisanih ciljeva za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji, a naročito unutar Poglavlja 23. Pravosuđe i osnovna prava.
Odluka Saveta Evropske unije broj 2008/213/EK od 18. februara 2008. godine, o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu (EP) sa Republikom Srbijom uključujući Kosovo kako je definisano u Rezoluciji broj 1244 SB UN od 10. juna 1999. godine, u delu Aneksa 2 o regionalnim pitanjima i međunarodnim obavezama Republike Srbije, predviđa, između ostalog, "obezbeđenje prava na realan izbor između održivog povratka i integracije" (kratkoročni cilj) i, "omogućavanje integracije izbeglica koje odluče da se ne vrate" (srednjoročni cilj).
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 83/08), u preambuli potvrđuje "pravo na povratak svim izbeglicama i IRL, pravo na zaštitu njihove imovine i druga srodna ljudska prava". Usvojen je i Akcioni plan za pregovaračko poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje u maju 2020. godine koji predstavlja okvir za postepeno transponovanje pravnih tekovina Evropske unije iz oblasti o socijalnoj politici i zapošljavanju u zakonodavstvo Republike Srbije. Takođe, Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava predviđeno je unapređenje životnih uslova izbeglica i IRL i to kroz rešavanje stambenog pitanja najugroženijih porodica izbeglica i IRL, obezbeđivanjem komplementarnih mera u cilju održive integracije izbeglica kroz različite programe, ali i uvođenjem sistema besplatne pravne pomoći dostupne i za izbeglice i IRL što će obezbediti viši stepen pravne sigurnosti i olakšan pristup ličnim dokumentima, čime se obezbeđuje njihov potpuni pristup pravima i podstiče njihova socijalna i ekonomska integracija.
Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 12/02), sadrži ukupno 11 aneksa od kojih se Aneks VII odnosi na Sporazum o izbeglicama i raseljenim licima. Navedenim mirovnim sporazumom utvrđeno je da sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo na vraćanje imovine koja im je oduzeta tokom sukoba od 1991. godine i propisana je obaveza da se odmah ukinu zakoni i administrativna praksa s diskriminativnim namerama i efektima.
Sporazum o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02),u Aneksu G, reguliše oblast priznavanja, zaštite i pristupa privatnoj imovini i stečenim pravima građana i drugih pravnih lica bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Značaj Aneksa G Sporazuma je u tome što garantuje da će prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji države sukcesora i na koju su građani ili druga pravna lica imali pravo na dan 31. decembra 1990. godine biti priznata, zaštićena i vraćena od strane te države u skladu sa utvrđenim standardima, normama međunarodnog prava, i to nezavisno od nacionalnosti, državljanstva, boravišta ili prebivališta takvih lica. Član 6. Aneksa G Sporazuma predviđa da će se domaće zakonodavstvo svake od država sukcesora koje se odnosi na "stanarsko pravo" primenjivati jednako na lica koja su bila državljani SFRJ i koja su imala takva prava, bez diskriminacije.
Sporazum o pitanjima sukcesije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/02),u Aneksu E, reguliše pitanje zaštite prava iz penzijskog osiguranja građana bivše SFRJ. Obveznik isplate penzija je država potpisnica odnosno bivša republika SFRJ koja je i pre rata finansirala isplatu zakonski stečene penzije određenom licu. Na teritoriji republike bivše SFRJ na kojoj je građanin penzionisan ta današnja nezavisna država ima obavezu finansiranja isplate penzije korisnicima. Potpisnice sporazuma obavezale su se izmiriti redovnu isplatu penzija prema navedenom kriterijumu bez obzira na nacionalnost, državljanstvo, mesto stanovanja i domicil korisnika penzije.
Sporazumom između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o povratku izbeglih lica iz Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, sa protokolom ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 6/04) ugovorne strane su preuzele obaveze da pomognu dobrovoljan, organizovan i međusobno usaglašen povratak izbeglih lica koja borave na teritoriji ovih dveju država.
Ugovor o dvojnom državljanstvu između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 2/03), olakšao je položaj izbeglica u procesu integracije, omogućavanjem dvojnog državljanstva.
Sporazumom o normalizaciji odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 5/96), kao i Protokolom o proceduri organizovanog povratka u vezi sa ovim sporazumom, ugovorne strane preuzele su obavezu da pomognu dobrovoljan i organizovan povratak u Republiku Hrvatsku.
Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom osiguranju ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 1/01), kao i Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/03) regulišu pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava iz socijalnog osiguranja, naročito prava iz penzijskog osiguranja izbeglica koje su se odlučile za integraciju u Republici Srbiji.
Sarajevska deklaracija - Deklaracija Regionalne ministarske konferencije o rešavanju pitanja izbeglica i raseljenih u regionu potpisana je od strane nadležnih ministara Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore 31. januara 2005. godine. Deklaracijom se potvrđuje da sve izbeglice imaju puno i neotuđivo pravo izbora rešenja kroz povratak i integraciju i pristup pripadajućim pravima.
Beogradskom deklaracijom potpisanom 11. novembra 2011. godine, potvrđena su načela uspostavljena Sarajevskom deklaracijom. Vlade četiri zemlje (Republika Srbija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Republika Crna Gora) obavezuju se da sarađuju kako bi se zaštitila i unapredila prava izbeglica, povratnika i IRL, uključujući i postojeća individualna prava i obezbedila sva neophodna politička, materijalna, pravna, socijalna i druga podrška potrebna za okončanje njihovog raseljenja. Sastavni deo čini Zajednički regionalni višegodišnji program za trajna rešenja za izbeglice i raseljena lica (Regionalni stambeni program - Program). U cilju prikupljanja neophodnih sredstava, 24. aprila 2012. godine, u Sarajevu je održana Donatorska konferencija.
Okvirni sporazum između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije o Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja, potpisan 25. oktobra 2013. godine. Okvirni sporazum na opšti način definiše uslove korišćenja donatorskih finansijskih sredstava za Regionalni stambeni program u Republici Srbiji, a za svaki odobreni potprojekat zaključuju se i pojednični sporazumi o donaciji za taj potprojekat.
2.2. Nacionalni planski i pravni okvir
Dokumenta javne politike, odnosno strategije koje se direktno ili posredno odnose na izbeglice i IRL su:
Nacionalni plan za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju i Strategija za upravljanje migracijama ("Službeni glasnik RS", broj 59/09) kao ključni međusektorski dokumenti, sagledavaju probleme sa kojima se suočavaju izbegla i IRL i daju odgovarajuće smernice za razvoj sektorskih strategija koje treba da reše njihove probleme.
Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 23/22) čiji su ciljevi unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma, i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva, odnosno obezbeđivanje pune uključenosti u predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje, povećan pristup kvalitetnom i održivom zapošljavanju, kao i kvalitetnim zdravstvenim uslugama, poboljšanje uslova stanovanja i jednak pristup Roma i Romkinja pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti Poseban akcenat strategija stavlja na Rome IRL.
Strategija reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji ("Službeni glasnik RS", broj 15/09) definiše institucionalni okvir, mere, aktivnosti i nosioce aktivnosti za održivu integraciju povratnika, među kojima ima i IRL. Jedan od opštih ciljeva ove strategije jeste i efikasan i uspešan prihvat i održiva socio-ekonomska reintegracija povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji. Ovom strategijom predviđen je razvoj i uspostavljanje sveobuhvatne baze podataka o povratnicima i njihovim potrebama.
Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", br. 18/21 i 36/21) i Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine predstavljaju osnovne strateške dokumente koji se odnose na zapošljavanje u Republici Srbiji. Akcionim planom zapošljavanja predviđene su posebne mere za podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica.
Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 103/21), utvrđuje da u odnosu na opštu populaciju, postoji značajan procenat razlike u ostvarivanju pojedinih prava kada su u pitanju ranjive grupe u koje spadaju i izbeglice i IRL, kao što je pravo na socijalnu zaštitu i pristup socijalnim uslugama IRL, pristup pravdi za žene izbeglice i žene IRL. Takođe, Strategija utvrđuje i porast rodno zasnovanog nasilja kod ranjivih grupa, između ostalih i među izbeglicama i IRL, kao i potrebu za preduzimanjem mera za zaštitu interno raseljenih žena i devojaka od prisilnog raseljavanja i nasilja. Stoga, potrebno je pripremiti i posebne programe namenjene ovim kategorijama žena i ojačati programe i planove koje se odnose na ove grupe, posebno u lokalnim sredinama.
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 12/22) predstavlja strateški dokument posvećen borbi protiv diskriminacije, koji na sveobuhvatan način tretira pitanje diskriminacije i kojom je predviđen sistem mera i instrumenata javne politike usmerenih na sprečavanje, odnosno smanjenje svih oblika i posebnih slučajeva diskriminacije, posebno prema određenim licima, odnosno grupama lica s obzirom na njihova lična svojstva, među kojima su i izbeglice i interno raseljena lica. Strategija utvrđuje da je, iako su u najvećem broju realizovane mere koje se odnose na izbeglice i IRL, njihov položaj i dalje potrebno unaprediti, posebno položaj IRL, koja su siromašnija i u većoj meri nezaposlena od većinskog stanovništva.
Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 9/23), Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 63/21), Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2018-2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 61/18) i Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 47/21) su sektorske strategije čije sprovođenje predviđa pojedine mere koje mogu pozitivno uticati i na rešavanje pojedinih pitanja izbeglih i IRL, imajući u vidu da su navedenim oblastima (obrazovanje, javno zdravlje i sprečavanje nasilja prema ženama i u porodici) obuhvaćene i izbeglice i IRL.
Zakoni koji regulišu pitanja značajna za oblasti na koje se Strategija odnosi:
Zakon o izbeglicama ("Službeni glasnik RS", broj 18/92, "Službeni list SRJ", broj 42/02 - odluka SUS i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), uređuje status, položaj i prava izbeglica sa područja republika bivše SFRJ u Republici Srbiji. Na osnovu ovog zakona, izbeglicama je obezbeđen prihvat, privremeni smeštaj i pomoć u ishrani, odgovarajuća zdravstvena zaštita i određena prava iz socijalne zaštite, kao i podrška u procesima povratka i integracije kroz podršku u rešavanju stambenih potreba. Lica u statusu izbeglice imaju pravo na zapošljavanje i školovanje, u skladu sa zakonom.
Usvajanjem Zakona o upravljanju migracijama ("Službeni glasnik RS", broj 107/12) uspostavljen je koordinisani sistem za upravljanje migracijama i definisani su osnovni pojmovi migracija. Zakonom su utvrđene nove nadležnosti Komesarijata u oblasti upravljanja migracijama. Pored ostalih poslova Komesarijat obavlja i poslove koji se odnose na poboljšanje uslova života IRL dok su u raseljeništvu.
Zakon o državljanstvu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 90/07 i 24/18) predviđa rešenja koja podrazumevaju lakše i brže sticanje srpskog državljanstva. Procedura je naročito pojednostavljena i olakšana za izbeglice iz bivših republika SFRJ (član 23).
Zakon o matičnim knjigama ("Službeni glasnik RS", br. 20/09, 145/14 i 47/18), na celovit način uređuje oblast matičnih knjiga i obezbeđuje njihovu jednobraznost i autentičnost, u skladu sa važećim evropskim standardima i principima sadržanim u obavezujućim međunarodnim aktima. Ovim zakonom se uređuje upis činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti u matične knjige i to kako onih činjenica koje su nastale na teritoriji Republike Srbije, tako i onih koje su nastale u inostranstvu, a odnose se na državljane Republike Srbije. Zakon sadrži niz novina koje obezbeđuju značajan napredak u zadovoljenju prava građana, uz istovremeno obezbeđenje opšteg interesa, s obzirom da su matične knjige preduslov svih drugih službenih evidencija. Posebno unapređenje u odnosu na prethodno važeće propise je način na koji je uređeno pitanje upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, s obzirom da se omogućava upis ove činjenice bez obzira da li se radi o detetu čiji su roditelji poznati, detetu čiji su roditelji nepoznati, detetu bez roditeljskog staranja ili usvojenom detetu. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama obezbeđeno je da se sve matične knjige vode u jedinstvenoj elektronskoj bazi podataka čime su stvoreni preduslovi za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga bez obzira kod kog organa se to zahteva, što će sa aspekta ostvarivanja prava izbeglica i IRL značajno olakšati ostvarivanje prava u ovoj oblasti.
Zakon o ličnoj karti ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 36/11 i 53/21), Zakon o putnim ispravama ("Službeni glasnik RS", br. 90/07, 116/08, 104/09, 76/10, 62/14 i 81/19) i Zakon o prebivalištu i boravištu građana ("Službeni glasnik RS", broj 87/11) su zakoni koji se primenjuju i na IRL, kao na državljane Republike Srbije i uređuju postupak izdavanja ličnih dokumenata. Zakonom o prebivalištu i boravištu građana je, između ostalog, predviđen način prijave prebivališta u slučajevima u kojima ne postoji dokaz o pravnom osnovu stanovanja. Članom 11. stav 2. Zakon o prebivalištu i boravištu građana, predviđeno je da se u slučaju nepostojanja pravnog osnova za prijavu prebivališta rešenjem nadležnog organa utvrđuje prebivalište na adresi stalnog stanovanja, ako su ispunjeni drugi propisani uslovi, zatim na adresi roditelja, supružnika, odnosno vanbračnog partnera ili pak na adresi centra za socijalni rad (CSR). Međutim, za prijavu prebivališta na adresi CSR bilo je neophodno da se donese i podzakonski akt koji uređuje način prijave prebivališta (Pravilnik o obrascu prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad, "Službeni glasnik RS", broj 113/12). Od trenutka kada su se stekli uslovi za utvrđivanje prebivališta na adresi CSR, pokazalo se da je praktični značaj te odredbe veoma veliki, naročito za IRL (u najvećem broju Rome) iz neformalnih naselja kojima je po prvi put omogućeno da prijave prebivalište i pribave ličnu kartu.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ("Službeni glasnik RS", broj 87/18)uređuje besplatnu pravnu pomoć građanima kao njenim korisnicima i predviđa načine njenog ostvarivanja i pružanja, a primenjuje se kako na korisnike besplatne pravne pomoći koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima, tako i na korisnike koji imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako je reč, između ostalog, o stranim državljanima i licima bez državljanstva (uključujući i izbeglice) i interno raseljenim licima.
Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - Odluka US RS 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), koji se primenjuje na sve državljane (uključujući i IRL) i na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva (uključujući i izbeglice) koja rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije i Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 - dr. zakon i 49/21) koji predviđa načelo afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima i daje im prednost prilikom uključivanja u programe i mere aktivne politike zapošljavanja ili se, za pojedine kategorije, osmišljavaju i realizuju posebni programi i mere aktivne politike zapošljavanja u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno podsticanja zapošljavanja. Izmenama i dopunama Zakona, umesto nacionalnog akcionog plana zapošljavanja, koji se donosio na godišnjem nivou, ključni dokument za operacionalizaciju utvrđenog strateškog okvira politike zapošljavanja predstavlja Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, kojim se bliže utvrđuju mere i aktivnosti iz domena politike zapošljavanja koji će se realizovati u referentnom periodu, mere aktivne politike zapošljavanja, kategorije teže zapošljivih lica, u koje između ostalog spadaju i izbeglice i IRL.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 129/21 i 92/23), Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ("Službenom glasniku RS", br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon, 10/19, 86/19 - dr. zakon, 157/20 - dr. zakon, 123/21 - dr. zakon i 129/21), Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službenom glasniku RS", br. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 - dr. zakon i 129/21 i 92/23), Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službenom glasniku RS", br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21, 129/21 - dr. zakon i 92/23), Zakon o dualnom obrazovanju ("Službenom glasniku RS", br. 101/17, 6/20 i 76/23), Zakon o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 73/18, 67/19, 6/20 - dr. zakoni, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21, 67/21 - dr. zakon i 76/23), Zakon o obrazovanju odraslih ("Službenom glasniku RS", br. 55/13, 88/17 - dr. zakon, 27/18 - dr. zakon i 6/20 - dr. zakon) uređuju pitanja od značaja za obrazovanje državljana Republike Srbije i stranih državljana i lica bez državljanstva u Republici Srbiji.
Zakon o učeničkom i studentskom standardu ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 55/13, 27/18 - dr. zakon i 10/19) koji uređuje ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda, i to učenika i studenata državljana Republike Srbije (posebno učenika i studenata iz osetljivih društvenih grupa), kao i stranih državljana i državljana država u regionu, kao podršku u sticanju obrazovanja.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 25/19 i 92/23 - autentično tumačenje) i Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 25/19 i 92/23) uređuju pitanja ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje izbeglica i IRL.
Pitanja koja se odnose na pristup pravima izbeglih i IRL uređena su i drugim zakonima Republike Srbije, kao što je Zakon o socijalnoj zaštiti("Službeni glasnik RS", broj 24/11), Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 126/21), Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", br. 113/17, 50/18, 46/21 - odluka US RS, 51/21 - odluka US RS, 53/21 - odluka US RS, 66/21, 130/21, 43/23 - odluka US RS, 62/23 i 11/24), Porodični zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15), Zakon o mladima ("Službeni glasnik RS", br. 50/11 i 116/22 - dr. zakon), Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", broj 15/16), Zakon o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09, 99/11 - dr. zakoni i 44/18 - dr. zakon), Zakon o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", broj 105/21), Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", br. 22/09 i 52/21)), Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 104/16 i 9/20 - dr. zakon).
Institucionalni okvir definisan je u skladu sa nadležnostima koje organi državne uprave imaju u odnosu na izbeglice i IRL.
Komesarijat, kao posebna organizacija u sistemu državne uprave, osnovan je Zakonom o izbeglicama ("Službeni glasnik RS", broj 18/92), a danom stupanja na snagu Zakona o upravljanju migracijama ("Službeni glasnik RS", broj 107/12), shodno članu 20. navedenog zakona, Komesarijat nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, u skladu sa nadležnostima utvrđenim ovim i drugim zakonima.
Komesarijat je nadležan za utvrđivanje statusa izbeglica i vođenje evidencije izbeglih i IRL, zbrinjavanje izbeglica i IRL, usklađivanje pružanja pomoći od strane drugih organa i organizacija u zemlji i inostranstvu, obezbeđivanje pomoći izbeglicama u procesu povratka i reintegracije, pokretanje inicijativa za traženje međunarodne pomoći od strane UN i drugih međunarodnih organizacija, zbrinjavanje, poboljšanje uslova života i zaštitu prava IRL.
Određen broj ministarstava obavlja poslove državne uprave koji neposredno utiču na ostvarivanje pojedinih prava značajnih za izbeglice i IRL, i to u skladu sa Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 128/20 i 116/22):
Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: državljanstvo, prebivalište i boravište građana, lične karte, putne isprave, međunarodnu pomoć i druge oblike međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, upravno rešavanje u drugostepenom postupku po osnovu propisa o izbeglicama.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaključivanje međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, antidiskriminacionu politiku, sistem socijalne zaštite, ostvarivanje prava i integraciju izbeglih i poboljšanje uslova života raseljenih lica.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: saradnju sa Komesarijatom u delu koji se odnosi na IRL sa prostora Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i održavanje stalnih međunarodnih kontakata i stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini (PIS) posredstvom Evropske unije koji se između ostalog odnose na sprovođenje postignutih dogovora u procesu dijaloga i pregovora.
Ministarstvo zdravlja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem zdravstvene zaštite, sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, drugih oblika zdravstvenog osiguranja i doprinosa za zdravstveno osiguranje, bliže uređivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, učestvovanje u pripremi i sprovođenju međunarodnih sporazuma o obaveznom socijalnom osiguranju.
Ministarstvo prosvete obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda, nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava stečenih u inostranstvu, unapređenje društvene brige o obdarenim učenicima i studentima.
Pojedini poslovi državne uprave koji su u vezi sa ostvarivanjem prava izbeglih i IRL u delokrugu su sledećih organa državne uprave:
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o ljudskim i manjinskim pravima, antidiskriminacionu politiku, usklađivanje rada organa državne uprave u oblasti zaštite ljudskih prava.
Ministarstvo spoljnih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu prava i interesa Republike Srbije njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu, analizira i predviđa razvoj regionalnih i globalnih odnosa i pojava, naročito u oblasti spoljne politike, bezbednosti, međunarodnog javnog i privatnog prava, ekonomije, ekologije, prosvete i kulture i stanja ljudskih prava, unapređuje poštovanje ljudskih i manjinskih prava iseljenika, lica srpskog porekla i državljana Republike Srbije u inostranstvu.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na matične knjige.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: prostorno planiranje i urbanizam, utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, utvrđivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja, građevinarstvo, građevinsko zemljište, komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, poslove inženjerske geodezije, inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevine i komunalne infrastrukture.
Komisija za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica, a koju čine predstavnici ministarstava nadležnih za spoljne poslove, finansije, socijalna pitanja, lokalnu samoupravu, stanovanje, evropske integracije, kao i predstavnici Komesarijata. Komisija je osnovana Odlukom o obrazovanju Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica ("Službeni glasnik RS", broj 108/04), sa zadatkom da nadgleda i koordinira proces trajne integracije izbeglica, posebno u rešavanju stambenih pitanja, i ima ulogu Nacionalnog Upravnog odbora za realizaciju Regionalnog stambenog programa u Republici Srbiji.
3.1. Pregled i analiza postojećeg stanja
Republika Srbija je tokom prethodnih godina primene poslednje Nacionalne strategije ostvarila značajan napredak u rešavanju pitanja izbeglica i raseljenih lica, nastavljajući time sprovođenje politike, mera i aktivnosti u cilju pružanja podrške za postizanje izabranih rešenja, povratka ili integracije. Treba naglasiti da se u toku tri decenije koliko traje izbeglištvo, naročito kroz podršku procesu integracije, imajući u vidu da se taj proces odvijao u najvećoj meri naporima i merama koje je preuzela Republika Srbija, broj izbeglica se znatno smanjio u odnosu na 537.937 registrovanih izbeglica na popisu obavljenom 1996. godine. Više od 75% lica sa izbegličkim statusom steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja jedan od najvećih procesa integracije u Evropi, iako je sticanje državljanstva samo prvi korak u procesu integracije. Kroz proces povratka, koji je sa različitim uspehom sprovođen u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj, broj izbeglica je smanjen za još 28%. (Povratak izbeglica iz Republike Srbije u Bosnu i Hercegovinu odvijao se i dalje sa znatno manje prepreka i poteškoća nego povratak u Republiku Hrvatsku.) Na taj broj treba dodati i oko 8% lica koja su otišla u treće zemlje.
U meri u kojoj su postojali uslovi za pristup i povrat stečenih prava (povrat nepokretne imovine, stanarskih prava, prava iz penzijskog osiguranja) u zemlji i mestu porekla izbeglice i interno raseljena lica su sa manjim ili većim uspehom uspevale da se vrate ili iskoriste resurse za rešavanje svojih potreba. Za razliku od izbeglica broj IRL se sporo smanjuje, kako je manje od 2% ostvarilo održiv povratak, podršku preostalom broju IRL pružala je Republika Srbija u mestu raseljenja. Kroz sprovedene programe pomoći broj IRL se smanjio, međutim broj onih najugroženijih koji su u stanju potrebe za dodatnom podrškom u je i dalje značajan i to je 65.018 lica.
Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine, kao i prethodne strategije, predvidela je mere u cilju integracije kao i podršku ostvarivanju stečenih prava i povratku u zemlje i mesta porekla. U tom smislu osim mera integracije koje se direktno sprovode od strane Komesarijata i drugih institucija, mere u vezi povratka i ostvarivanja prava u zemlji odnosno mestu porekla ostvaruju se kroz jačanje diplomatskih aktivnosti prema međunarodnim organizacijama, kroz procese regionalne i bilateralne saradnje, kao i kroz pomoć povratničkim porodicama.
3.2. Opis postojećeg stanja: Izbeglice
Republika Srbija je stvorila uslove za integraciju, obezbedila pristup pravima i adekvatna sredstva za uključivanje u zdravstveni, socijalni, obrazovni sistem, pristup tržištu rada, pomoć u rešavanju stambenih potreba i ekonomskom osnaživanju. Činjenica je da i nakon 29 godina od završetka ratova u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj, u Republici Srbiji boravi 24.897 lica sa statusom izbeglice, govori da ovaj problem i dalje postoji i da se ne radi o zanemarljivom broju ljudi. Rešavanje problema otežava i okolnost da je više od 70% lica sa statusom izbeglice starije od 65 godina i da teže samostalno ostvaruju rešenja, tako da im je briga i pomoć i dalje potrebna.
Najveći broj izbeglica na teritoriji Republike Srbije čine izbeglice iz Republike Hrvatske. Očekivanje da će im status izbeglice pomoći da reše probleme u obezbeđivanju osnovnih egzistencijalnih potreba, u procesu povratka ili prilikom integracije uzrokuje njihovo oklevanje da ukinu status izbeglice i uzmu lična dokumenta Republike Srbije.
Broj izbeglica 2023. godine
Broj izbeglica 2023. godine |
|
Bosna i Hercegovina |
7.823 |
Republika Hrvatska |
17.074 |
Ukupno |
24.897 |
Izbeglička populacija u Republici Srbiji prema starosti i polu, 2023. godina
Starosna struktura izbeglica 2023. |
Pol |
Ukupno |
|
muški |
ženski |
||
0-14 |
0 |
0 |
0% |
15-18 |
0 |
0 |
0% |
19-59 |
13,5 |
14,9 |
28,4% |
60 i više |
33,5 |
38,1 |
71,6 |
Ukupno |
47 |
53 |
100% |
3.2.1. Uslovi za povratak izbeglica i za ostvarivanje stečenih prava u zemlji porekla u Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu
Povratak izbeglica u državu porekla mora biti dobrovoljan, ničim uslovljen čin, a održiv je samo ako povratnik ima pristup svim pripadajućim pravima i ako mu država porekla omogući osnovne egzistencijalne uslove. Iako je proteklih godina dobar deo otvorenih pitanja počeo da se rešava, što je doprinelo i popravljanju međusobnih odnosa i unapređivanju međusobne saradnje, ostao je i dalje nerešen jedan broj otvorenih pitanja zbog kojih je otežan pristup ljudskim pravima izbeglica što ometa njihov održivi povratak.
Rešavanje otvorenih pitanja, kao i pristup pravima umnogome zavisi od političke volje u zemlji porekla, uticaja i angažovanosti međunarodnih organizacija, a neretko i od povoljnog političkog trenutka u međunarodnim odnosima.
Mere i aktivnosti koje Republika Srbija preduzima u cilju unapređenja povratka i ostvarivanja prava u zemlji porekla sprovode se na međunarodnom planu, kroz regionalnu i bilateralnu saradnju i saradnju sa međunarodnim organizacijama. Treba imati u vidu da rešavanje otvorenih pitanja, povrata prava zavisi od političke volje zemlje porekla, uticaja i angažovanosti međunarodnih organizacija, često i od povoljnog političkog trenutka u međunarodnim odnosima.
U cilju uspostavljanja mehanizma za pronalaženje trajnih rešenja za izbeglice u regionu, a na inicijativu Republike Srbije i uz podršku međunarodne zajednice obnovljen je proces regionalne saradnje i započeo projekat "Trajna rešenja za izbeglice - saradnja država u regionu", čiji je sastavni deo i Regionalni stambeni program3. Regionalni proces ima i širi politički i humanitarni značaj i cilj da se dogovorom sa zemljama porekla nađe sveobuhvatno rešenje za probleme izbeglica. Ovaj pristup je prepoznat i podržan od strane međunarodne zajednice. Realizacija mera predviđenih prethodnom Strategijom dala je najveće rezultate kroz proces Regionalne saradnje, ipak jedan deo otvorenih pitanja je ostao van tog procesa ili do sada nije rešen.
Sa Republikom Hrvatskom su još uvek aktuelna pitanja oduzetih stanarskih prava, uslovi programa stambenog zbrinjavanja u Republici Hrvatskoj, nadoknade štete, povrat imovine u zemljama porekla i obnova, isplata dospelih, dospele a neisplaćene penzije, konvalidacija staža osiguranja, statusna pitanja i rešavanje stambenih potreba. Na održivost povratka u Republiku Hrvatsku negativno utiče i povećanje broja evidentiranih slučajeva govora mržnje i nasilja na osnovi etničke pripadnosti kao i povećan broj zabeleženih incidenata u kojima su oštećeni sakralni objekti i srpska imovina.4
_______
3 Regionalnim stambenim programom predviđeno je rešavanje stambenih potreba 27.000 najugroženijih izbegličkih domaćinstava u regionu. U Republici Srbiji ima za cilj obezbeđivanje stambenih rešenja za 16780 porodica. Regionalni program se finansira iz poverilačkog fonda kojim upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope (CEB) i sprovodi se u skladu sa procedurama koje su odobrene od strane CEB-a i donatora. U cilju prikupljanja neophodnih sredstava, 24. aprila 2012. godine u Sarajevu je održana Donatorska konferencija na kojoj su donatori najavili donacije za finansiranje Regionalnog stambenog programa u visini 261 miliona evra za potrebe izbeglica u sve četiri partnerske zemlje.
4 Link prema sajtu Srpskog narodnog vijeća https://snv.hr
Zaštita privatne imovine
Održivi povratak izbeglica kao i njihova integracija u Republici Srbiji umnogome zavise i od mogućnosti pristupa njihovim imovinskim i drugim pravima u zemljama porekla. Za razliku od Bosne i Hercegovine, u Republici Hrvatskoj nije bio prihvaćen princip da je pravo na povratak i vraćanje u posed svog doma i imovine individualno i bezuslovno.
Za rešavanje imovinskih problema izbeglica i ostalih građana, veliki značaj ima Ugovor o pitanjima sukcesije. Aneksom G ovog sporazuma štite se privatna imovina i stečena prava građana ili drugih pravnih lica SFRJ. Dosad nisu preduzete mere kojima se osigurava sprovođenje navedenih principa Aneksa G, kao što su donošenje odgovarajućih zakonskih i podzakonskih akata, sklapanje bilaternih sporazuma i sl., tako da još uvek nisu stvorene sve zakonske i druge pretpostavke da se odredbe Aneksa G sveobuhvatno primene.
U Republici Hrvatskoj je 30. juna 2023. godine istekao desetogodišnji moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Za očekivati je da će prestankom moratorijuma doći do porasta cena poljoprivrednog zemljišta, koje su i inače zadnjih godina stalno rasle, što može dovesti do raznih manipulacija i zloupotreba vlasničkim pravima, posebno lica koja polažu pravo na poljoprivredno zemljište u Republici Hrvatskoj, a žive u Republici Srbiji. U tu svrhu potrebno je sprovesti informativnu kampanju, kako bi se građani maksimalno uključili u zaštitu ličnih imovinskih prava u Republici Hrvatskoj.
Kad je reč o Bosni i Hercegovini u toku je upis svojine nad imovinom i harmonizacija zemljišnih knjiga koji teče sporo i dovodi u pitanje vlasništvo Srba. Komesarijat pruža podršku u informisanju o pravima na imovinu Srba u Federaciji BiH, aktivirana je mreža poverenika, a u Republici Srbiji u gradu Beogradu i gradu Novom Sadu postoje kancelarije za pravnu pomoć.
Vraćanje oduzetih stanarskih prava
Rezolucijom broj 1120 SB UN iz 1997. godine, aneksom G Sporazuma o sukcesiji kao i Sarajevskom deklaracijom potvrđeno je pravo svih izbeglica da se vrate u domove u kojima su živeli pre ratnih sukoba. Procenjuje se da je u Republici Hrvatskoj oduzeto više od 30.000 stanarskih prava licima koji su zbog sukoba izbegla sa teritorije Republike Hrvatske. Ovim izbeglicama nije omogućen povratak u svoje predratne domove, korišćenje stana i otkup pod povoljnim uslovima kao ostalim hrvatskim građanima. Vlada Republike Hrvatske je 2003. godine, umesto vraćanja stanarskih prava ponudila, kao jedino rešenje, program stambenog zbrinjavanja kroz koji povratnici mogu da podnesu zahtev za dodelu stambenih jedinica ukoliko žele da se vrate u Republiku Hrvatsku. Program stambenog zbrinjavanja različito je uređen na različitim područjima Republike Hrvatske iz kojih proizilazi i različit obim prava korisnika. Kada je reč o otkupu ovih stanova, povratnici srpske nacionalnosti, kojima je oduzeto stanarsko pravo, ostvaruju stambeno zbrinjavanje izvan PPDS5 po nepovoljnim uslovima kao i otkup stana po nepovoljnoj ceni. Time problem vraćanja oduzetih stanarskih nije rešen, a politika odbijanje uspostavljanja mehanizma za njihovo vraćanje i protok vremena učinilo je nemogućim realizaciju ovih prava. Direktne posledice toga su izuzetno mali povratak izbeglica u urbane sredine i nemogućnost korišćenja resursa otkupa stanova za rešavanje stambenog pitanja negde drugde.
U Bosni i Hercegovini je na osnovu Aneksa 7. sprovedena restitucija oduzete privatne imovine i omogućen je neometan pristup svim stečenim pravima uključujući i povrat stanarskih prava što je direktno uticalo na uspešnost procesa povratka, kao i na obim postignutih trajnih rešenja problema izbeglica iz Bosne i Hercegovine.
_______
5 Područja od posebne državne skrbi.
Dospele, a neisplaćene penzije
Penzija je lično, materijalno, neotuđivo, neprenosivo i nezastarivo pravo. Rešavanje problema isplate dospelih, a neisplaćenih penzija koje su stečene u Republici Hrvatskoj iniciran je i u okviru regionalnog procesa, imajući u vidu ekonomski značaj prava koja proizilaze iz penzijskog osiguranja i činjenice da je isplata penzija obustavljena za lica izbegla sa teritorije Republike Hrvatske zbog izbijanja oružanih sukoba 1991. godine.6 Prema podacima iznetim od strane Mirovinskog fonda Republike Hrvatske, a na osnovu zvanične evidencije preko 12.000 penzionera je pogođeno ovim problemom. U cilju pronalaženja efikasnih rešenja za problem isplate dospelih, a neisplaćenih penzija, na inicijativu predstavnika Republike Srbije, u okviru Regionalnog procesa za rešavanje problema izbeglica, formirana je posebna ekspertska radna grupa za rešavanje ovog problema. Ekspertska radna grupa obrazovana je početkom 2011. godine od predstavnika relevantnih institucija Republike Srbije i Republike Hrvatske. U toku rada ove grupe zatraženo je i pribavljeno pozitivno mišljenje ekspertske misije finansirane od strane Evropske unije, međutim i pored ove podrške nije se postiglo rešenje za ovo pitanje. Napominjemo da su nadležni organi tj. tela za vezu (Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje) održavali sastanke radi praćenja sprovođenja bilateralnog sporazuma o socijalnom osiguranju između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske, ali nakon sedam održanih sastanaka i jedne ekspertske misije, rad ekspertske bilateralne radne grupe za rešavanje pitanja dospelih a neisplaćenih penzija nije dao rezultate. Na žalost, problem je do danas ostao nerešen.
Za mnoge izbeglice nerešen je problem konvalidacije staža osiguranja ostvarenog na područjima Republike Hrvatske koja su bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija u periodu od 1991. do 1995. godine. Ponuđeni pravni okvir za rešavanje pitanja konvalidacije nije adekvatan složenosti problema, posebno zbog velikih zahteva u vezi s dokazivanjem staža osiguranja. U praksi postoje problemi prilikom pribavljanja dokumenata kojima se dokazuje staž osiguranja, jer se ne priznaju radne knjižice, originalni školski dnevnici, zdravstvene knjižice i sl.
_______
6
Praktična uspostava isplate penzija za navedena lica bila je moguća tek
1997/1998. godine (odlaskom u Republiku Hrvatsku i podnošenjem
odgovarajućih zahteva) ili tek stupanjem na snagu Sporazuma između
Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o socijalnom
osiguranju, 1. maja 2003. godine, podnošenjem zahteva kod nadležnog
nosioca osiguranja u Republici Srbiji. Međutim, čak i tada, hrvatski
Zavod za mirovinsko osiguranje ne priznaje pravo na isplatu
neisplaćenih penzionih iznosa bez podnošenja za to posebnog zahteva, ni
isplatu za ceo period u kojem je trajala obustava isplate, već samo za
period od 3, odnosno 1 godine unazad, računajući od dana podnošenja
zahteva. Takvo postupanje dovelo je do toga da značajan broj
penzionera nije ostvario isplatu svih dospelih penzije u periodu
obustave pa do ponovne uspostave isplate.
Povrat i obnova imovine
Obnovu kuća u Republici Hrvatskoj ne prati odgovarajuće ulaganje u razvoj pretežno ruralnih područja, koja su ekonomski nerazvijena i devastirana. Sama obnova kuća, bez programa ekonomske podrške reintegraciji kroz otvaranje novih radnih mesta, uključujući i obnovu i izgradnju neophodne infrastrukture, ne može osigurati održivost povratka. Zbog nepostojanja egzistencijalnih uslova za održiv povratak, mnogi vlasnici obnovljenih kuća ne žive stalno u tim objektima. Zbog neprebivanja u obnovljenom stambenom objektu nadležno javno tužilaštvo u Republici Hrvatskoj sve češće pokreće sudski postupak protiv izbeglica, vlasnika obnovljenog stambenog objekta radi povraćaja sredstava za obnovu sa pripadajućom zakonskom kamatom i uz naknadu parničnih troškova, i to pod pretnjom izvršenja, dakle, gubitka stambene imovine. Još se čeka na oko par stotina nerešenih zahteva u drugom stepenu. U pogledu povratka i pristupa pravima izbeglica iz Bosne i Hercegovine, sprovedena je stambeno imovinska restitucija i omogućen je neometan pristup svim stečenim pravima. Uprkos vidljivim uspesima, ostalo je da se završi proces obnove uključujući i obnovu infrastrukture i uspostavljanje mehanizma za kompenzaciju uništene, a neobnovljene imovine.
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina i dalje su aktuelni sledeći problemi: Kompenzacija za uništene nepokretnosti je do danas ostala nedostupna u praksi jer još uvek postoji otpor uvođenju formalnog kompenzacijskog mehanizma zbog velikih troškova i opterećenja koje bi svaki oblik kompenzacije izazvao za državni budžet.
Pravo na povrat nepokretne imovine jedino je osporavano u slučaju stanova iz stambenog fonda bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA). Ovo pitanje je značajno zbog relativno velikog broja takvih stanova (16.000 od oko 250.000 stanova u Bosni i Hercegovini)
Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice do sada je u Bosni i Hercegovini obnovljeno oko 70% stambenih jedinica. Najveći broj ovih stambenih jedinica je visokog stepena oštećenja, do potpune devastiranosti. Osim obnove stambenih jedinica, veoma važno pitanje jeste i elektrifikacija povratničkih naselja kao i obnova komunalne i socijalne infrastrukture.
Statusna pitanja
Statusna pitanja povratnika u zemlju porekla i problem pribavljanje dokumenata neophodnih za pristup pravima je najvećim delom rešen. Ipak jedan broj povratnika koji nemaju hrvatsko državljanstvo, prilikom povratka u Republiku Hrvatsku tretiraju se kao strani državljani koji podležu komplikovanoj i skupoj proceduri priznavanja statusa stranca sa privremenim ili stalnim boravkom u Republici Hrvatskoj. Problem predstavljaju propisi Republike Hrvatske prilikom čijeg donošenja nije uvažena činjenica da se radi o građanima koji su pre raspada SFRJ živeli u Republici Hrvatskoj.
Privatizacija
Izbeglice iz Republike Hrvatske, za razliku od ostalih hrvatskih građana, u potpunosti su isključene iz učešća u privatizaciji društvenih, državnih i javnih preduzeća, u čijem su razvoju jednako učestvovali. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine su imale pristup za učešće u privatizaciji koja je bila regulisana na različite načine u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj. U Federaciji Bosne i Hercegovine su izdati sertifikati kojima je olakšan otkup stanova i data mogućnost kupovine deonica u privatizovanim preduzećima, u Republici Srpskoj se kroz sistem vaučerske privatizacije ostvario isti rezultat. Pitanje privatizacije iako važno kao resurs za rešavanje problema izbeglica je ostalo izvan Regionalnog procesa.
Pitanje nestalih
Vlada Republike Srbije obrazovala je Komisiju za nestala lica (8. juna 2006. godine) sa mandatom da se bavi rešavanjem problematike nestalih lica na prostoru bivše SFRJ i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Saradnja sa PIS na prostoru Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, odvija se kroz mehanizam rada Radne grupe za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta, a u čijem su sastavu Beogradska i Prištinska delegacija.
Saradnja sa nadležnim vladinim telima za traženje nestalih lica u Republici Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini odvija se kroz potpisane Sporazume i Protokole.
Proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka lica srpske i druge nacionalnosti, od interesa za Republiku Srbiju, se odvija izuzetno sporo, jer zavisimo od drugih strana u procesu, što za posledicu ima još uvek veliki broj lica koja se vode kao nestala, a to za porodice nestalih i poginulih lica dodatno stvara bol. I posle skoro tri decenije od prestanka oružanih sukoba oni ne znaju sudbinu svojih najmilijih.
Komisija za nestala lica pridaje veliki značaj rešavanju problematike nestalih lica, bez različitosti verske i nacionalne pripadnosti.
Preostale potrebe
Imajući u vidu važnost realizacije svih stečenih prava potreban je pojačan angažman u rešavanju svih pitanja koja nisu rešena, kao pitanje dospelih, a neisplaćenih penzija, onih u kojima je potreban dalji napredak i praćenje rezultata kao što je proces obnove i onih koji se smatraju rešenim ali koje dalje treba pratiti kao što je rešavanje stambenih potreba. Jedini dostupni forum za za pregovore sa zemljama porekla a koji su pratili: UNHCR, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Biro za stanovništvo, izbeglice i migracije (BPRM) bio je Regionalni proces. Regionalni stambeni program završen je 15. jula 2023. godine, ali je svakako neophodno nastaviti angažman povodom zaštite i realizacije svih stečenih prava izbeglica u zemljama porekla.
Pored toga Republika Srbija redovno izveštava o položaju i problemima izbeglica iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje su našle utočište u Republici Srbiji u države porekla. To su Izvršni komitet UN, Savet za ljudska prava UN, Generalna Skupština UN, Implementacioni sastanak ljudske dimenzije OEBS-a, itd.
Otvorena pitanja i pristup pravima u državama porekla su na agendi ovih događaja, radi informisanosti šire javnosti i lobiranja za pomoć u rešavanju problema.
3.2.2. Integracija izbeglica
U prethodnom strateškom dokumentu, Nacionalnoj strategiji za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine, jedan od strateških ciljeva predviđa stvaranje potrebnih uslova za uspešnu integraciju izbeglica. U okviru ovog strateškog cilja navedeno je šest oblasti u kojima je potrebno prioritetno delovati. To su državljanstvo i statusna pitanja, zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje, pristup zdravstvenoj zaštiti, pristup socijalnoj zaštiti, pristup obrazovanju i podrška u rešavanju stambenih potreba najugroženijih.
Među njima izdvajaju se oblasti u kojima su primene mera dovele do ostvarivanja rezultata u velikoj meri i one u kojima postoje potrebe za daljom intervencijom.
Državljanstvo i statusna pitanja
Sticanje državljanstva Republike Srbije predstavlja preduslov, u formalnom, ali i u suštinskom smislu za integraciju izbeglica u Republiku Srbiju i ostvarivanje pune ravnopravnosti sa ostalim građanima Republike Srbije. Pitanje državljanstva i pribavljanje dokumenata se mogu smatrati rešenim jer odgovarajuća zakonska rešenja i postupanja u procedurama omogućavaju pristup pravima. Iz tog razloga u okviru Strategije za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih lica za period 2024-2030. godine, nema potrebe uključivati mere o državljanstvu i statusnim pitanjima.
Zakon o državljanstvu Republike Srbije7 propisuje olakšane uslove na osnovu kojih izbeglice mogu steći državljanstvo Republike Srbije. Pritom nije potrebno odricanje od državljanstva druge države, bivše republike SFRJ, što je od značaja za dalje ostvarivanje prava u državi prethodnog prebivališta. Rešen je problem koji je imao jedan broj izbeglica, u slučaju nestalih dokumenata i nemogućnosti dokazivanja jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) koji je dodeljen u republici u kojoj je izbeglo lice imalo prebivalište, a koji je bitan u postupku prijema u državljanstvo. Nadležna služba Ministarstva unutrašnjih poslova preuzima prethodno dodeljene JMBG u državama porekla, a u slučaju nedostajućeg, dodeljuje novi JMBG, čime se rešava ovaj problem u identifikaciji i daljem ishodovanju ličnih dokumenata. Shodno Zakonu o matičnim knjigama8 mogu ishodovati izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih kao i lica rođena, venčana ili umrla u Republici Srbiji. Takođe od značaja za lakše pribavljanje dokumenata je i elektronsko vođenje matičnih knjiga tako da se izvodi iz matičnih knjiga mogu ishodovati bilo gde na teritoriji Republike Srbije i van mesta gde je činjenica upisana u matične knjige, kao i u diplomatsko - konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu. Takse za prijem u državljanstvo po osnovu statusa izbeglog lica su niže nego po ostalim osnovama, a status se ne ukida u postupku prijema u državljanstvo nego na zahtev stranke kada se pokrene postupak za prijavu prebivališta kako bi se otklonio rizik da lice bude bez ličnog dokumenta. U daljem periodu možemo očekivati da će većina lica koja se ne opredeli za povratak ishodovati državljanstvo Republike Srbije, ličnu kartu i ostala potrebna dokumenta.
Važno je istaći da je za izbeglice iz Republike Hrvatske, UNHCR u aprilu 2014. godine, izdao preporuku da započne proces ukidanja statusa izbeglica raseljenih iz Republike Hrvatske tokom 90-ih godina, prema članu 1C(5) i (6) Konvencije o statusu izbeglica9, uprkos izričitom protivljenju Republike Srbije, kao zemlje sa najvećim brojem izbeglica iz Republike Hrvatske. Republika Srbija, preporuku nije prihvatila, te ne utvrđuje prestanak statusa izbeglica po automatizmu već pojedinačno i u skladu sa uslovima propisanim Zakonom o izbeglicama10.
_______
7 Zakon o državljanstvu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 90/07 i 24/18).
8 "Službeni glasnik RS", br. 20/09, 145/14 i 47/18.
9 Konvencija o statusu izbeglica ("Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj 7/60).
10 "Službeni glasnik RS", broj 18/92, "Službeni list SRJ", broj 45/02 - odluka SUS i "Službeni glasnik RS", broj 30/10.
Zapošljavanje i pravo na rad
Izbegla lica imaju pristup tržištu rada u Republici Srbiji. U tom cilju u skladu sa potrebama tržišta rada, potrebno je i za izbeglice, kao osetljivu grupu, sprovoditi program socijalnog preduzetništva i programe dokvalifikacije i prekvalifikacije. Iako izbeglicama državni organi nisu bili dostupni za rad, s obzirom na to da je to pravo bilo uslovljeno državljanstvom Republike Srbije, sa sticanjem državljanstva Republike Srbije (lex specialis) ovaj problem je rešen. Izbeglice se mogu prijaviti na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposlena lica. Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, bliže utvrđuju mere aktivne politike zapošljavanja, kategorije teže zapošljivih lica. Kroz koordinaciju lokalnih akcionih planova za zapošljavanje i lokalne akcione planove za upravljanje migracijama, potrebno je pratiti potrebe i predvideti mere u cilju unapređenja zapošljavanja izbeglica.
Komesarijat je u proteklih pet godina pomagao razvoj preduzetništva kod izbeglica dodelom paketa za ekonomsko osnaživanje u pojedinačnoj vrednosti do 250.000 dinara. Iako je procenjeno da paketi za ekonomsko osnaživanje nisu dovoljni za punu ekonomsku samostalnost, svakako jesu od značaja za ekonomsko osamostaljivanje izbegličkih porodica koje imaju sopstvene kapacitete da započnu samostalne delatnosti i preduzetništvo.
Obrazovanje
Izbeglicama je dostupno osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visoko obrazovanje u istom obimu kao i domaćem stanovništvu.
Iako danas gotovo da nema lica koja se školuju, a koja su u statusu izbeglice s obzirom da je najveći broj izbeglica stekao državljanstvo, prepoznati su kao društveno osetljiva grupa u zakonskim i strateškim dokumentima, a time su stvoreni uslovi za primenu niza mera podrške, na primer besplatni udžbenici, zatim smeštaj u učeničke ili studentske domove pod povoljnijim uslovima što olakšava pristup školovanju za mali broj dece koja još uvek imaju status izbeglice.11
_______
11
Zakon o učeničkom i studentskom standardu, ("Službeni glasnik RS", br.
18/10, 55/13, 27/18 - dr. zakon i 10/19); Strategija razvoja
obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine ("Službeni
glasnik RS", broj 63/21).
Zdravstvena zaštita
Zakon o zdravstvenom osiguranju12 omogućava izbeglicama sticanje statusa osiguranika. Ukoliko izbeglica nije osiguran po osnovu rada, preduzetništva ili drugog osnova ličnog osiguranja, Ministarstvo zdravlja obezbeđuje osiguranje na teret budžeta. U slučaju prihoda koje prelaze propisima utvrđen iznos cenzusa, izbeglicama se uz plaćanje doprinosa omogućava uključivanje u zdravstveno osiguranje Republike Srbije.
Bivše izbeglice koje su primljene u državljanstvo Republike Srbije i koje su regulisale prebivalište u Republici Srbiji, prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju kao osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju. Izbeglice koje su primljene u državljanstvo Republike Srbije, a ne žele da odjave prebivalište iz Republike Hrvatske (hrvatski penzioneri odjavom prebivališta iz Hrvatske gube najnižu penziju i dobijaju samo osnovnu, gube i davanja po osnovu preostale radne sposobnosti i zaštitnog dodatka, prava na obnovu imovine i sl., jer je prebivalište u Republici Hrvatskoj uslov za ostvarivanje ovih prava), prava iz zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji mogu da ostvare kao državljani Republike Srbije koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja dok borave ili imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
_______
12 "Službeni glasnik RS", broj 25/19
Socijalna zaštita
Lica koja su još uvek u statusu izbeglica u Republici Srbiji, mogu ostvariti novčanu i drugu pomoć preko Komesarijata u skladu sa Zakonom o izbeglicama. Sticanjem državljanstva i dobijanjem ličnih dokumenata lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe u potpunosti ostvaruju pun pristup pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite.
Kada se radi o pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 24/11 i 117/22 - US) (u daljem tekstu: Zakon), navedeno pravo može da ostvari lice koje ne može samostalno da zadovolji osnovne životne potrebe i ako to pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu. Zakonom je propisano da pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice koje je korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica za koje je, na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100% po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i lice koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.
Istim zakonom je propisano da lice koje je po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju ostvarilo pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica i ispunjava uslove za priznavanje prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, može da ostvari pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini razlike između iznosa uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa novčane naknade za pomoć i negu drugog lica ostvarene po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Zakon propisuje da se dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje u nominalnom mesečnom iznosu. Iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. Nominalni iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica, zaokružen u dinarima, utvrđuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Rešavanje stambenih pitanja
Republika Srbija kontinuirano od 1997. godine obezbeđuje sredstva za rešavanje stambenih potreba izbeglica (budžet, donatorska sredstva, razvojna pomoć). Unapređen je zakonodavni okvir prvenstveno donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama13 2010. godine, a zatim niza uredbi, pravilnika, uputstava i procedura, koji uređuju ispunjenost uslova za dobijanje stambenog rešenja i izbor korisnika. Ovim putem je omogućeno i izbeglicama koje su se opredelile za integraciju (odnosno podnela zahtev za prijem u državljanstvo) pruži pomoć u procesu integracije, a kao jedno od najbitnijih je pružanje stambenih rešenja. Sistemski se opredeljuju budžetska sredstva za ove namene, a u skladu sa potrebama izbeglica planiraju se programi i implementiraju različiti tipovi stambenih rešenja i to dodeljivanjem stanova (zakup/otkup), socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima (SSZU - ovde treba naglasiti da se radi o tipu rešenja u okviru koga se kombinuje socijalna zaštita sa stambenim rešenjem), dodela građevinskog materijala za završetak započetog, a nedovršenog objekta, dodela montažnih kuća, dodela seoskih domaćinstava. Prilikom pripreme Regionalnog stambenog programa (RSP) (2011-12) evidentirano je 16.780 izbegličkih porodica u potrebi (oko 45.000 lica). Kroz ovaj program zbrinuto je do sada 7.495 porodica. Pored RSP-a, do sada je sredstvima iz budžeta rešeno stambeno pitanje 6.069 porodica, dok je sredstvima donatora zbrinuto 7.263 porodica. Kroz različite programe stambenog zbrinjavanja od 1997. godine je rešeno pitanje stambenih potreba za ukupno 21.552 porodica, odnosno preko 75.000 lica.
Važno je naglasiti da zakonski osnov kada je reč o kupovini ili izgradnji stambenih jedinica, omogućava vraćanje najmanje 20% sredstava u budžet kroz zakup/otkup, povrat sredstava se odnosi i na jedinice lokalne samouprave (JLS) koje su učestvovale u sprovođenju RSP-a kroz izgradnju stambenih jedinica. Pomenuta sredstva će se koristiti za obezbeđivanje novih stambenih rešenja za izbegla lica.
______
13 "Službeni glasnik RS", broj 30/10.
Preostale potrebe
U periodu od usvajanja prethodne Strategije 2015. godine do danas, primenom predviđenih mera doprinelo se uspešnoj integraciji i smanjenju broja izbeglica. Tako se pitanja u vezi pristupa i ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja kao i obrazovanja mogu smatrati rešenim u smislu da je zakonskim aktima omogućen pristup, ali obzirom na stepen ugroženosti izbegličke populacije potrebno nastaviti sa afirmativnim merama.
U okviru prava iz socijalne zaštite potrebno je razmotriti načine za pružanje podrške jednom broju starijih izbeglica iz Republike Hrvatske koji nisu deo staža ostvarili u Republici Srbiji da ostvare pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.
Najveće potrebe ostale su u oblastima poboljšanja ekonomskog položaja izbeglica i rešavanje stambenog pitanja.
Prema podacima iz druge polovine 2022. godine, o potrebama izbeglica za stambenim rešenjem se u evidenciji Komesarijata nalazi 8.996 izbegličkih porodica, odnosno 24.839 lica, koji nisu mogli biti uključeni u stambeno zbrinjavanje u okviru budžetskih ili u okviru sredstava koja su obezbeđena za realizaciju Regionalnog stambenog programa.
Broj izbeglih lica u potrebi i željeno trajno rešenje (2022. godina)
Država porekla |
Broj porodica |
Željeno rešenje |
||||
Stan zakup/otkup |
SSZU |
Montažna kuća |
Seosko domaćinstvo |
Građevinski materijal |
||
Bosna i Hercegovina |
2494 |
1266 |
61 |
37 |
367 |
763 |
Republika Hrvatska |
6482 |
2866 |
92 |
116 |
840 |
2568 |
Slovenija |
20 |
10 |
|
|
6 |
4 |
Ukupno |
8996 |
4142 |
153 |
153 |
1213 |
3335 |
Kako bi se ova potrebna stambena rešenja realizovala potrebno je obezbediti oko 29.000.000.000 dinara.
Programi ekonomskog osnaživanja koje sprovodi Komesarijat pokazali su se neophodnim. U junu mesecu 2023. godine, Komesarijat je preko jedinica lokalne samouprave istraživao potrebe za ekonomskim osnaživanjem najugroženijih porodica izbeglica i interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu. Tom prilikom 760 porodica izbeglice i 464 porodice IRL se izjasnilo da želi pomoć u nabavci robe i materijala za pokretanje, razvoj i unapređenje dohodovnih aktivnosti u poljoprivrednoj, zanatskoj, uslužnoj i drugoj oblasti.
U narednom periodu bi svakako trebalo nastaviti sa programima podrške za ekonomsko osnaživanje izbeglica, pogotovo onih koji žive u ruralnim područjima, kao i razmotriti inovativne metode kojima bi se pronašao način za podršku socijalnom preduzetništvu, odnosno uključivanje izbeglica kao teško zapošljive kategorije lica u ovu vrstu programa.
3.3. Opis postojećeg stanja: IRL
Od NATO bombardovanja SRJ i dolaska KFORA na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, Republika Srbija zbrinjava IRL sa prostora Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa Vodećim principima internog raseljenja Ujedinjenih nacija. Njihov broj se i pored proteka tolikog broja godina nije smanjio. Usled nemogućnosti međunarodne zajednice da spreči progon Srba i drugog nealbanskog stanovništva, iseljavanje je nastavljeno i nakon prvog talasa neposredno nakon bombardovanja, te je broj od 187.129 koliko je bilo registrovanih 2000. godine, nastavio da raste do 210.284 IRL 2010. godine. Broj IRL u 2023. godini je 194.171.
Prema podacima iz 2023. godine, od ukupnog broja IRL, jedna trećina njih, oko 65.000 lica ili 15.667 porodica se nalazi u stanju potrebe bez rešenog stambenog pitanja i sa prihodima ispod nivoa socijalne sigurnosti.
Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih načela ljudskih prava. Ipak, rodna neravnopravnost je još uvek vrlo prisutna u ogromnoj većini vidova društvenog života. Žene iz društveno osetljivih grupa i dalje doživljavaju višestruke i međusobno povezane oblike diskriminacije, i imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja14.
Treba naglasiti da žene u populaciji izbeglica i IRL tradicionalno imaju status domaćice i ostaju kod kuće da brinu o domaćinstvu, deci i porodici, kao i da porodice u seoskim sredinama prihode ostvaruju baveći se poljoprivredom. Obe ove kategorije vode se kao nezaposlena lica.15
Uzevši u obzir činjenicu da je do sada realizovanim programima podrške, u okviru ukupnog broja podržanih nosioca domaćinstava, procenat žena u izbegličkoj populaciji iznosio 38%, a u populaciji IRL iznosio je 32%, potrebno pojačati aktivnosti u cilju osnaživanja žena izbeglica i IRL za produktivan život u društvu u cilju borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti celog domaćinstva.
______
14 https://www.ombudsman.rs/index.php/rodna-ravnopravnost/214-2008-09-05-10-21-20
15 https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/Stanje_i_potrebe_IRL_2018_SR.pdf
Starosna struktura interno raseljenih lica u potrebi (2018. godina)
Starost |
muškarci |
% |
žene |
% |
ukupno |
% |
0-6 |
1.998 |
2,92% |
1.996 |
2,91% |
3.994 |
5,83% |
7-14 |
2.765 |
4,04% |
2.814 |
4,11% |
5.579 |
8,14% |
15-18 |
4.192 |
6,12% |
4.021 |
5,87% |
8.213 |
11,99% |
19-59 |
17.616 |
25,71% |
17.311 |
25,27% |
34.927 |
50,98% |
60 i više |
7.127 |
10,40% |
8.674 |
12,66% |
15.801 |
23,06% |
Ukupno |
33.698 |
49,18% |
34.816 |
50,82% |
68.514 |
100,00% |
Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih načela ljudskih prava. Ipak, rodna neravnopravnost je još uvek vrlo prisutna u ogromnoj većini vidova društvenog života. Žene iz društveno osetljivih grupa i dalje doživljavaju višestruke i međusobno povezane oblike diskriminacije, i imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja.
IRL Romi se nalaze u veoma teškom položaju i prema svim saznanjima, žive u znatno lošijim uslovima nego većinsko stanovništvo, ostala IRL, pa čak i u lošijim uslovima nego domicilni Romi u Srbiji. Većina IRL Roma živi u veoma lošim stambenim uslovima, u nekvalitetnim objektima kojima nedostaje mnogo elemenata infrastrukture. Skoro sva ova domaćinstva se nalaze u riziku od siromaštva, sa niskim i nestabilnim prihodima.
Ovome treba dodati još i da izuzetno mali procenat raseljenih romskih domaćinstava može da računa na svoju imovinu na prostoru Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, a da jednom broju onih koji su u Republici Srbiji još uvek nedostaju neka važna lična dokumenta koja su potrebna za ostvarivanje nekih osnovnih prava koja bi mogla da olakšaju njihovo stabilnije uključivanje u zajednicu.
Obzirom na težak položaj IRL Roma potrebno je definisanje mera koje će obuhvatiti pružanje održivih rešenja za njihovo uspešnije uključivanje i aktivniju participaciju, uzimajući u obzir njihove specifične potrebe i prepreke sa kojima se oni suočavaju. Ovo se prevashodno odnosi na stanovanje u neformalnim naseljima i nedostatak ličnih dokumenata.
IRL prema nacionalnoj pripadnosti (Registracija lica raseljenih sa AP Kosova i Metohije 2001. godine)
Starost |
Pol |
Nacionalnost |
||||||||
Ukupno |
Srbi |
Crnogorci |
Muslimani |
Romi |
Albanci |
Egipćani |
Nisu se izjasnili |
Ostali |
||
Ukupno |
Svega |
187.129 |
141.396 |
7.748 |
4.265 |
19.551 |
305 |
605 |
9.646 |
3.613 |
Muški |
92.809 |
70.171 |
3.923 |
2.069 |
9.798 |
162 |
306 |
4.710 |
1.670 |
|
Ženski |
94.320 |
71.225 |
3.825 |
2.196 |
9.753 |
143 |
299 |
4.936 |
1.943 |
|
3.3.1. Situacija i potrebe u mestu raseljenja
U skladu sa Vodećim principima UN o internom raseljenju i činjenicom da su IRL državljani Republike Srbije koji su usled bezbednosne situacije i kršenja ljudskih prava morali da napuste svoja mesta prebivališta, sve prava zagarantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije su dostupna i IRL u mestu privremenog boravka.
Dokumentacija i statusna pitanja
Republika Srbija nastoji da svim IRL olakša pristup dokumentima usvajanjem relevantnih propisa i podizanjem kapaciteta organa nadležnih za izdavanje dokumenata.
Problemi sa kojima se suočavaju IRL u pribavljanju dokumenata odnose se na: pribavljanje dokumenata iz izmeštenih evidencija sa teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija koji se sada nalaze na teritoriji Republike Srbije van Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija; pribavljanje dokumenata iz evidencija koje su ostale u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija i njihovo važenje; uvažavanje činjenice boravišta za pristup određenim pravima.
Zakonom o matičnim knjigama poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku za područje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija povereni su gradu Nišu (za Grad Prištinu i opštine: Podujevo, Glogovac, Obilić, Lipljan i Kosovo Polje), gradu Kragujevcu (za opštine: Peć, Istok i Klina), gradu Kraljevu (za opštine: Kosovska Mitrovica, Srbica, Zubin Potok, Vučitrn, Zvečan i Leposavić), gradu Kruševcu (za opštine: Prizren, Orahovac, Suva Reka i Gora), gradu Jagodini (za opštine: Đakovica i Dečani), gradu Vranju (za opštine: Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i Novo Brdo) i gradu Leskovcu (za opštine: Uroševac, Kačanik, Štimlje i Štrpce). Navedene poslove izvršava gradska uprava Zakonom o matičnim knjigama16 omogućava se upis činjenice rođenja i smrti i posle proteka roka za prijavu, odnosno naknadni upis činjenice rođenja i smrti u matične knjige, kao i obnova upisa činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti koje su bile upisane u uništene ili nestale matične knjige. Lica koja podnose zahteve za obnovu upisa u matičnu knjigu prilažu potrebne javne isprave (izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, izvod iz matične knjige umrlih ili druge isprave koje dokazuju određenu činjenicu koja se upisuje u matičnu knjigu). U slučaju da lice koje zahteva obnovu upisa nije u mogućnosti da priloži dokaze da je bilo upisano u određenu matičnu knjigu, a organ uprave ne može te podatke da pribavi po službenoj dužnosti prema propisima koji uređuju oblast matičnih knjiga, stranka se upućuje da pravo ostvari u sudskom postupku.
Zakonom o vanparničnom postupku17 propisan je i postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matične knjige, postupak je hitan i oslobođen plaćanja taksi. Time se doprinelo rešavanju problema lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i nemaju dokumenta. Zaključkom o nadležnosti vanparničnog suda u postupku upisa u matičnu knjigu rođenih utvrđenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 3. jula 2020. godine, zauzet je stav radi usaglašavanja prakse u ovoj oblasti.
Sporazum o razumevanju, koji su u aprilu 2012. godine potpisali Ministarstvo pravde, Zaštitnik građana i UNHCR, je posebno doprineo rešavanju problema u vezi sa pribavljanjem dokumenata. U odnosu na procenu potreba IRL iz 2011. godine, koja je pokazala da ličnu kartu ili izvod iz matične knjige rođenih ne poseduje 8% IRL, danas je situacija znatno drugačija, tako da je problem pravno nevidljivih lica skoro u potpunosti rešen.
S obzirom na to da je riziku od apatridije najviše izložena romska populacija aktivnosti koje je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave zajedno sa Zaštitnikom građana i UNHCR-om Predstavništvom u Srbiji od 2012. godine, preduzelo na rešavanju slučajeva pravne nevidljivosti, dovele su do toga da se danas slučajevi da neko lice nije upisano u matičnu knjigu rođenih javljaju kao izuzetak.
Prema poslednjem istraživanju UNHCR-a iz novembra 2020. godine, procena je da 253 osobe nisu upisane u matičnu knjigu rođenih. Kako bi se rešili preostali slučajevi kontinuirano se radi na jačanju kapaciteta profesionalaca koji dolaze u dodir sa licima koji su u riziku od apatridije. U prethodne četiri godine obučeno je oko 600 službenika (350 službenika za period 2019-2021. i 242 službenika u 2022. i 2023. godini) radi unapređenja njihovih kompetencija i efikasnosti postupanja u slučajevima rođenja deteta čija majka nema lična dokumenta.
Istovremeno, kroz informativne kampanje se podiže svest javnosti, posebno pripadnika romske populacije na koji način i kome treba da se obrate da bi ostvarili pravno na upis u matičnu knjigu rođenih, sa posebnim fokusom na upis njihove novorođene dece.
Takođe, u februaru 2022. godine, zaključenjem trećeg po redu Sporazuma o razumevanju Republika Srbija se uključila u globalnu kampanju "Ja pripadam" (Ibelong) koja ima cilj da se do novembra 2024. godine, u čitavom svetu iskoreni apatridija.
IRL na inicijativu Komesarijata, od 2005. godine, na osnovu odgovarajućih isprava kojima dokazuju svoj status imaju mogućnost plaćanja za 70% umanjenih republičkih administrativnih taksi za pribavljanje izvoda iz matičnih knjiga, a Zakonom o republičkim administrativnim taksama18 predviđeni su uslovi kada taksa ne mora da se plati (član 19. Zakona).
Iako je značajan napredak napravljen kada je u pitanju smanjenje broja lica koja nisu upisana u matične knjige, veliki broj IRL Roma je i dalje u riziku od apatridije usled nedostatka različitih ličnih dokumenata zbog nemogućnosti prijave adrese.
Zakonom o prebivalištu i boravištu građana predviđeno je da se u slučaju nepostojanja pravnog osnova za prijavu prebivališta rešenjem nadležnog organa utvrđuje prebivalište na adresi stalnog stanovanja, ako su ispunjeni drugi propisani uslovi, zatim na adresi roditelja, supružnika, odnosno vanbračnog partnera ili pak na adresi centra za socijalni rad. Da bi se prebivalište prijavilo na adresi centra za socijalni rad bilo je neophodno da se donese i Pravilnik o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad19, kao i Instrukcija o načinu rada centara za socijalni rad i ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika u postupku prijave prebivališta građana kojom kojim se uređuje postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Ovim su se stekli uslovi za utvrđivanje prebivališta na adresi centra za socijalni rad, što ima izuzetan značaj za IRL iz neformalnih naselja (u najvećem broju Roma) kojima je po prvi put omogućeno da prijave prebivalište i pribave ličnu kartu. Međutim postoji potreba za dalju podršku u primeni ovog mehanizma kako bi IRL Romi mogli da ishoduju dokumenta i pristupe različitim programima.
Republika Srbija preuzela je obavezu uplate doprinosa za zaposlene u društvenim preduzećima kojima nije uplaćivan obavezni doprinos u periodu od 1991. do 2003. godine. Osnovana je i posebna služba u okviru Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koja se bavi pitanjima IRL i uveden je pojednostavljen postupak dokazivanja relevantnih činjenica.
_______
16 "Službeni glasnik RS", br. 20/09, 145/14 i 47/18.
17
"Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br.
46/95 - dr. zakon, 18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14,
6/15 i 106/15 - dr. zakon.
19 "Službeni glasnik RS", broj 113/12
Socijalna zaštita
IRL kao državljani Republike Srbije imaju pravo na sve oblike socijalne zaštite u Republici Srbiji, u skladu sa zakonima i drugim propisima.
Kao državljani Republike Srbije, oni imaju mogućnost da ostvare različite oblike socijalne pomoći koje obezbeđuje država. Broj lica koja su ostvarila neki od vidova socijalne pomoći govori o tome da je pristup potrebnim dokumentima olakšan, kao i da su potencijalni korisnici informisani o pomoći za koju ispunjavaju uslove, kao i o načinima da je ostvare. Pristup uslugama socijalne zaštite je veoma važan za ovu kategoriju stanovništva. Od ukupnog broja svih domaćinstava u potrebi koja primaju prihode po osnovu socijalne ugroženosti 76,87% prima dečiji dodatak.
Pregled najčešće korišćenih vidova socijane pomoći (2018)
Prihodi u domaćinstvu |
Broj domaćinstava |
% |
NSP |
1.281 |
20,83% |
Roditeljski dodatak |
142 |
2,31% |
Dečiji dodatak |
4.728 |
76,87% |
Ukupno |
6.151 |
100,00% |
Da bi porodice ostvarile neki oblik socijalne pomoći, one treba da ispune zakonom predviđene uslove i prikupe niz neophodnih dokumenata. Novim Zakonom o prebivalištu i boravištu građana, kao i povećanim obimom upisa novorođene dece u matične knjige, olakšano je sticanje ličnih dokumenata, a samim tim i pristup socijalnoj pomoći.
Promene u pravnom okviru koji reguliše izdavanje ličnih dokumenata i boravka omogućile su lakši pristup ličnim dokumentima. Republika Srbija je donela izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku, koji omogućava licima pod rizikom od apatridije da se po pojednostavljenim procedurama upišu u matične knjige rođenih i pribave potreban izvod.
Usvajanjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i uvođenjem sistema besplatne pravne pomoći obezbeđen je viši stepen pravne sigurnosti i olakšan pristup ličnim dokumentima preko procedura propisanih Zakonom o vanparničnom postupku, koje treba da eliminišu "pravno nevidljiva lica" upisom u matične knjige i obezbeđivanjem ličnih dokumenata. Navedene usluge će se i dalje pružati pored navedenog i kroz projekte besplatne pravne pomoći organizacija civilnog društva.
Pristup uslugama socijalne zaštite je važan pokazatelj informisanosti IRL o mogućnostima koje im se pružaju, kao i stepena prepoznavanja institucija socijalne zaštite kao instance kojoj se mogu obratiti za pomoć.
IRL uključena su u programe socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. U proteklom periodu Evropska unija i drugi donatori su uz učešće lokalnih samouprava koje su obezbedile zemljište i infrastrukturu, finansirali izgradnju stambenih jedinica za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, socijalno ugroženih porodica IRL i lica i porodica iz lokalne populacije.
Komesarijat na godišnjem nivou izdvaja sredstva za isplatu jednokratne novčane pomoći za zadovoljenje posebnih socijalnih ili zdravstvenih potreba IRL kao i pomoć za nabavku drva i lekova u skladu sa raspoloživim sredstvima.
Preko Nacionalne službe za zapošljavanje na osnovu Zaključka Vlade od 2003. godine IRL koja su radila u društvenim preduzećima na prostoru Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija isplaćuje se privremena novčana naknada na osnovu koje se uplaćuju penzioni i zdravstveni doprinosi. Ovu naknadu ostvaruje 4.352 lica.
Zapošljavanje i pravo na rad
Podaci s kojima raspolaže Komesarijat ukazuju da glavni pokazatelj ugroženosti IRL predstavlja visoka stopa nezaposlenosti. Skoro trećina IRL nema nikakvo zaposlenje.
Kako bi se prikupili podaci specifični za IRL, Komesarijat, Republički zavod za statistiku i UNHCR su uz podršku Zajedničke službe za profilisanje interno raseljenih lica iz Ženeve (ZSPI), 2011. godine utvrdili metodologiju i sproveli prvo istraživanje radi utvrđivanja potreba IRL u zemlji. Ovo istraživanje je poslednji put ponovljeno 2018. godine. Rezultati ukazuju da su IRL u znatno lošijem položaju u odnosu na domicilnu populaciju. U ukupnoj populaciji IRL u potrebi, zaposlenih lica bilo je manje od 20%, dok je stopa zaposlenosti za ukupno stanovništvo u Republici Srbiji za 2018. godinu iznosila 47,4% (za lica starija od 15 godina).
Radni status IRL (2018)
Radni status |
% |
Dete |
5,83% |
Učenik/student |
22,17% |
Zaposlen |
19,28% |
Nezaposlen |
32,10% |
Penzioner |
9,90% |
Ostalo |
10,72% |
Ukupno |
100,00% |
Slično istraživanje, u cilju specifičnih potreba IRL Roma, sproveo je UNHCR neposredno u saradnji sa ZSPI 2014. godine20.
Među populacijom IRL Romi su najugroženija grupa u Republici Srbiji. Njihova domaćinstva su izuzetno siromašna, odnosno imaju niske prihode. IRL Rome karakteriše visoka stopa nezaposlenosti, a jedan od razloga za to je i već pomenuti nizak stepen obrazovanja. Oni uglavnom obavljaju neformalne i povremene poslove, a tradicionalno se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina i zanimanjima koje ne preferira domicilno stanovništvo, dok se veoma mali procenat bavi drugim zanimanjima.
Iako je položaj na tržištu rada svih Roma veoma loš, postoji razlika između IRL i domicilnih Roma u smislu da je položaj IRL Roma nešto lošiji.
Stopa nezaposlenosti je nešto niža od 80% u odnosu na ukupan broj onih koji su u radno aktivnom dobu, dok je stopa zaposlenosti nešto niža od 10%. Ovaj mali broj zaposlenih IRL Roma najčešće radi povremeno ili sezonski i to u neformalnom statusu, tako da i u ovom pogledu IRL Romi stoje lošije nego domicilni.
Najveći broj romskih domaćinstava prima dečiji dodatak i novčanu socijalnu pomoć.
Socijalna ugroženost IRL Roma je izuzetno visoka, a blizu 50% je i dalje ispod granice siromaštva. Kada uzmemo u obzir ove prihode, prosečnu veličinu domaćinstva od 7,1 članova i broj zavisnih članova (dece predškolskog i školskog uzrasta, kao i starih lica), dolazimo do visokog procenta domaćinstava koja ne mogu da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe. To sve dovodi do nemogućnosti investiranja u poboljšanje stambenih uslova, do neplaćanja prispelih računa i obaveza, a samim tim i do lošijih uslova života.
Većina IRL domaćinstava u potrebi ima privremene novčane nadoknade u visini od 8.500 dinara, što je ispod minimalne zarade.
Kako bi podstakli ekonomsku održivost IRL porodica, Komesarijat dodeljuje pakete za dohodovne aktivnosti najugroženijim porodicama koje su zainteresovane za ovaj vid pomoći. U periodu 2018-2022. godine dodeljeno je 1.022 paketa u ukupnoj vrednosti od 187.190.000 dinara iz budžetskih sredstava, uz učešće JLS u visini od 18.192.000 dinara.
U okviru IPA 2014, od sredstava EU i uz sufinansiranje Komesarijata dodeljeno je 151 paketa za ekonomsko osnaživanje prosečne vrednosti po paketu od: 219.600,00 dinara.
Nacionalna služba za zapošljavanje ima posebnu bazu o nezaposlenim licima koja su teže zanošljiva među kojima su uključena i IRL, što je preduslov za planiranje i praćenje efekata mera aktivne politike zapošljavanja. Svim izbeglim i IRL dostupne su usluge migracionih servisnih centara u okviru filijala Nacionalne službe zapošljavanja u Beogradu, Novom Sadu, Boru, Nišu, Kraljevu, Kruševcu i Novom Pazaru. Migracioni servisni centri, pored ostalih zainteresovanih lica, kontinuirano informišu izbegla i IRL o konkretnim programima i mogućnostima zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i mogućnostima ostvarivanja prava kod drugih institucija.
U proteklom periodu je bilo sporadičnih pokušaja socijalnog preduzetništva i mikrokreditiranja ali je u praksi samo mali broj pojedinaca realizovao zapošljavanje na osnovu ovih mera. Za naredni period ostaje da se ovi modaliteti razviju i primere dobre prakse koja može da omogući samozapošljavanje.
______
20 https://www.unhcr.org/rs/wp-content/uploads/sites/40/2021/04/08-Procena-potreba-interno-raseljenih-Roma-u-Srbiji.pdf
Stambene potrebe IRL
Prema podacima iz 2023. godine, 15.667 porodica, odnosno oko 65.000 IRL nema rešeno stambeno pitanje, niti ostvaruje prihode iz kojih bi to pitanje mogli da reše.
Najveći broj IRL u potrebi živi kod rođaka i prijatelja i u iznajmljenom stanu (zajedno čine skoro 85%). Sopstveni smeštaj u kojem trenutno boravi ima blizu 10% ove populacije.
Kada je reč o uslovima stanovanja i imovini IRL u potrebi, 9,66% porodica su vlasnici objekata, a skoro polovina svih živi kao podstanari ili kod rođaka i prijatelja. Kao podstanari ili kod rođaka i prijatelja živi 5.500 porodica koje imaju imovinu neuslovnu za stanovanje i koje bi problem smeštaja rešile dobijanjem paketa građevinskog materijala. IRL u potrebi danas kao pomoć se najčešće odlučuju za građevinske pakete (49,79% porodica), seoska domaćinstva (19,54%), stanove u zakupu (19,46%) i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima (10,57%), dok smeštaju u ustanove socijalne zaštite prednost daje manje od 1% porodica.
Od ukupnog broja domaćinstava koja u vlasništvu imaju stambeni objekat neuslovan za život, 68% potražuje građevinski materijal za završetak gradnje započetog objekta ili za adaptaciju objekta u vlasništvu koji nije uslovan za stanovanje. U prostoru koji nije namenjen za stanovanje živi 5,11% od ukupnog broja domaćinstava. Bez kupatila je 9,8% domaćinstava.
Većina ove populacije u radno aktivnom dobu, odnosno od 19 do 59 godina starosti. Skoro trećina IRL je bez ikakvog zaposlenja. Najčešći izvor prihoda je plata (22,50%), zatim slede penzija i tzv. "kosovski dodatak" (11,55% odnosno 11,35%). Preko 73% domaćinstava ima ukupna mesečna primanja manja od minimalne zarade u Republici Srbiji.
Rešavanje stambenih potreba jedno je od najznačajnijih pitanja za poboljšanje životnih uslova IRL. Pored sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta jedinica lokalne samouprave i Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Autonomne Pokrajine Vojvodine koji je osnovan 2006. godine, sa ciljem pružanja pomoći licima smeštenim u kolektivnim centrima i onih koji su u podstanarskom odnosu, a imaju boravište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, sredstva za navedene projekte obezbeđuju se i iz instrumenata predpristupne pomoći Evropske unije i od strane donatora. Poseban izazov je rešavanje stambenih potrebe IRL Roma koji žive u neformalnim naseljima.
U periodu od 2018-2020. godine, u okviru IPA 2014 realizovan je projekat Poboljšanje životnih uslova IRL i povratnika po Sporazumu o readmisiji u Republici Srbiji i podrška održivom povratku na Kosovo i Metohiju koji je finansirala EU, a sproveli su je korisnici grant šeme na teritoriji 21 jedinice lokalne samouprave.
Vrednost projekta koji je sproveden u Centralnoj Srbiji je 3.378.136,61 EUR. Na ime sufinansiranja projekta Komesarijat je obezbedio još 23.941.280,00 dinara. Ukupno je obezbeđeno 236 stambenih rešenja za IRL i RAE.
IPA 14 - stambeni program i kontribucija Komesarijata - dodeljena stambena rešenja
Tip stambenog rešenja |
Broj dodeljenih rešenja |
Građevinski materijal |
184 |
Montažne kuće |
15 |
Seoske kuće |
37 |
Ukupno |
236 |
I pored preduzetih mera, u jedinom preostalom kolektivnom centru u centralnoj Srbiji i dalje živi 69 IRL, a na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohija 99 IRL i 18 izbeglica u 4 kolektivna centra.
Projekti za rešavanje stambenih potreba IRL obuhvataju dodelu pomoći IRL dok su u raseljeništvu za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, pomoć u građevinskom materijalu za završetak započetih i adaptaciju neuslovnih kuća odnosno dodeljivanje montažnih kuća, socijalno stanovanje i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.
Pregled do sada obezbeđenih stambenih rešenja za IRL iz Budžeta Republike Srbije (zaključno sa 2022.)
Tip rešenja |
KIRS |
Građevinski materijal |
4.036 |
Seoske kuće |
1.172 |
Ukupno |
5.208 |
Poželjno trajno rešenje (2022)
Tip rešenja |
Broj potrebnih rešenja |
% |
Seosko domaćinstvo |
3,050 |
19,24% |
Građevinski paket |
8,100 |
51,10% |
Stambena jedinica za otkup |
3,050 |
19,24% |
SSZU |
1,650 |
10,42% |
Ukupno |
15,850 |
100% |
Montažne kuće kao oblik trajnog stambenog rešenja u Regionalnom stambenom programu za rešavanje stambenih potreba najugroženijih izbegličkih porodica iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine pokazale se kao najskuplja varijanta za same korisnike zbog toga što je potrebno da poseduju plac namenjen individualnoj stambenoj izgradnji sa neophodnim dozvolama, kompletno infrastrukturno opremljen, što iziskuje visoka finansijska sredstva po samog korisnika.
Republika Srbija će nastaviti da radi na realizaciji aktivnosti u cilju stambenog zbrinjavanja više od 15.500 IRL porodica u potrebi.
Svake godine Vlada Republike Srbije donosi Uredbu o utvrđivanju Programa podsticaja za sprovođenje mera i aktivnosti neophodnih za dostizanje utvrđenih ciljeva iz oblasti upravljanja migracijama u jedinicama lokalne samouprave. Podsticaji se, između ostalog, obezbeđuju za poboljšanje uslova života IRL dok su u raseljeništvu, koja borave u neadekvatnom privatnom smeštaju, u kolektivnim centrima, kao i u neformalnim kolektivnim centrima i to kroz:
- dodelu pomoći u građevinskom materijalu i opremi za poboljšanje uslova stanovanja namenjene za završetak ili adaptaciju stambenog objekta,
- kupovinu seoske kuće sa okućnicom ili odgovarajuće nepokretnosti i pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi za popravku ili adaptaciju predmetne seoske kuće sa okućnicom odnosno odgovarajuće nepokretnosti, dodelu pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi (mali grant) za popravku ili adaptaciju seoske kuće sa okućnicom za porodična domaćinstva koja su bila korisnici programa kupovine kuće sa okućnicom bez malog granta iz sredstava budžeta Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine.
3.3.2. Povratak na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija
Povratak nealbanskog stanovništva na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija je jedan od najneuspešnijih u istoriji zbog stalnog bezbednosnog pritiska na povratnike, kršenja osnovnih prava i ekonomske neodrživosti povratka. Imajući u vidu da uprkos prisustvu međunarodne zajednice u Autonomnoj Pokrajini Kosova i Metohija ne postoje adekvatni bezbednosni uslovi, niti je osiguran pristup pravima, u proteklih dvadeset godina prema podacima kancelarije UNHCR-a iz Prištine iz juna 2023. godine iz Republike Srbije bez Kosova i Metohije vratilo se svega 16.119, lica i to: 10.701 Srba, 1.557 Roma i 1.203 Goranaca.
Ukupan broj Srba povratnika uključujući povratak i iz Crne Gore i trećih zemalja je 12.749, od čega je jedna trećina ostvarila održiv povratak. Kad se ovaj podatak posmatra u odnosu na ukupnu raseljenu populaciju koja je bila preko 220.000, proizilazi da je svega 1,9% lica ostvarilo održiv povratak.
Broj zahteva za povratak je u stalnom padu. Većina IRL nema pristup svojoj imovini, stambenim i poslovnim objektima i poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga su oni u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, koji su u najvećem broju vratile u posed svoju imovinu i time stekli mogućnosti da samostalno reše svoje egzistencijalne potrebe.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju u okviru svojih programskih aktivnosti obuhvata i realizaciju projekata koji se odnose na rekonstrukciju objekata za kolektivni smeštaj povratnika, izgradnju i rekonstrukciju kuća za povratnike i socijalno ugrožene i izgradnju stambenih jedinica za IRL raseljena unutar teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
U 2022. godini odobreno je finansiranje u iznosu od 867.355.954,30 dinara za izgradnju 19 stambenih zgrada sa ukupno 232 stana u opštinama Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan.
Jedan od prioriteta je izgradnja povratničkog naselja "Sunčana dolina", kao novog koncepta za povratak i održivi opstanak IRL. U tu svrhu od 2015. do 2018. godine izvršene su projektno - planske aktivnosti, otkup zemljišta, rasveta i video nadzor, postavljene su 2 trafo stanice i izvršeno je priključivanje na građevinsku vodovodnu i elekto mrežu. Obavljena je nivelacija terena i kanalisanje atmosferskih voda, izvedeni su radovi izgradnje putne infrastukture i grubi građevinski radovi javnih objekata. Zaključno sa 2022. godinom, u "Sunčanoj dolini" je u 4 faze izgrađeno ukupno 118 stambenih objekata sa 298 stambenih jedinica i pratećih javnih objekata: obdaništa, tržnice i doma zajednice. U toku su radovi na završetku spoljnog uređenje javnih površina i završni radovi na izgradnji verskog objekta Crkve Svetog Stefana Dečanskog.
Za realizaciju projekta povratničkog naselja "Sunčana dolina" u periodu od 2018-2022. godine, utrošena su sredstva u iznosu od 3.064.100.901,92 dinara. Sredstva su realizovana saglasno Zaključcima Vlade Republike Srbije i Sporazumu o izgradnji naselja "Sunčana dolina" 261 br. 351-01-05/15 od 12. avgusta 2015. godine, zaključenog između Eparhije raško-prizrenske, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i opštine Zvečan.
Da bi se omogućio kvalitetniji život i stvorili uslovi za opstanak i ostanak na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, u 2022. godini na ime razvoja poljoprivrede opredeljeno je 527.329.826,85 dinara i to za: pomoć u realizaciji prolećne i jesenje setve, podršku 106 korisnika sa područja 18 opština u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija koji se bave prerađivačkim delatnostima u oblasti prehrambene industrije, nabavku jedinica sitne i krupne poljoprivredne mehanizacije, opreme za navodnjavanje i plastenika, povećanju stočnog fonda, kao i za potrebe realizacije projekta edukacije poljoprivrednih proizvođača. U okviru toga, za oko 2.600 hektara obradivog zemljišta na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija koje obrađuje oko 1.100 povratničkih domaćinstava u Klini, Istoku, Peći, Vučitrnu, Prizrenu, Novom Brdu, Uroševcu, Srbici i Orahovcu izdvojeno je 99.483.818,60 dinara za nabavku i distribuciju setvenog repromaterijala, za jesenje i prolećne setve.
Ukupna sredstva koja su utrošena u 2022. godini za razvoj privrede i preduzetništva iznose 327.421.777,00 dinara kojima je podržan 21 korisnik, čime su stvoreni uslovi za registraciju 13 novih privrednih subjekata, odnosno upošljavanje 69 lica.
Kancelarija u okviru svojih redovnih godišnjih aktivnosti isplaćuje mesečnu novčanu pomoć porodicama koje su se organizovano ili spontano vratile na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija posle 9. juna 1999. godine, ukoliko ukupna redovna mesečna primanja po članu porodice iznose manje od 50% minimalne zarade bez pripadajućih poreza i doprinosa u Republici Srbiji važeće na dan podnošenja zahteva, ukoliko svi članovi porodice imaju prebivalište ili boravište na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i ako ispunjavaju i druge kriterijume predviđene Programom. U ove svrhe u 2022. godini isplaćeno je 27.852.745,30 dinara za 301 porodicu sa 734 člana.
Uz navedeno, u 2022. godini, Kancelarija je sa 5.602.109,10 dinara finansirala Udruženja i logistički podržala 34 organizovane posete teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, povodom zadušnica i verskih praznika prilikom kojih su deljeni paketi hrane i higijene, paketići za decu, oprema za škole, knjige, bela tehnika, nameštaj i plastenici.
Takođe, projektom iz nacionalnog programa IPA 2014 - Obezbeđivanje unapređenja uslova života IRL i povratnika iz procesa readmisije u Republici Srbiji i podrška održivom povratku, koji se završio 2020. godine, dodeljeno je 96 paketa nameštaja i bele tehnike povratničkim porodicama na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, kao i 294 granta za pokretanje ili unapređenje poslovnih aktivnosti u vrednosti od nekoliko hiljada evra. Pored toga, značajan doprinos ekonomskoj samoodrživosti IRL opredeljenih za povratak dat je kroz obezbeđivanje 162 višemesečna treninga za kvalifikaciju ili prekvalifikaciju i 340 kratkih poslovnih obuka. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je sufinansirala projekat sa ukupno 175.000,00 evra. U te svrhe dodeljena su bespovratna novčana sredstava putem poklon platnih kartica sa iznosom od po 60.000,00 dinara, kao vid podrške raznovrsnim potrebama povratnika na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u periodu reintegracije. Dodeljeno je 282 granta za ukupno 262 povratnika, od kojih je 20 aplikanata sa četvoro i više maloletne dece, bolesnim detetom, detetom sa invaliditetom ili posebnim potrebama, dobilo dupli grant.
Imovina
Problemi sa povratom imovinskih prava IRL na prostoru Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i dalje postoje, iako je od sukoba prošlo 25 godina. Direktorat za imovinsko stambena pitanja (HPD), Kosovska agencija za imovinu (KPA), kao i Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) nisu na efikasan i pravedan način odgovorili na zadatak rešavanja imovinskih pitanja IRL odnosno povrat u posed njihove uzurpirane nepokretne imovine.
Kod HPD-a koji je delovao u periodu 2000-2006. godine problem je predstavljao nepotpun mandat i pretpostavka da je glavni uzrok imovinskih problema na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohija navodna diskriminatorna legislativa do 1999. godine. HPD je imao mandat za donošenje odluka u povratu u posed stambene imovine, a nije bio nadležan za poslovne prostore i poljoprivredno zemljište. Tako se dešavalo da IRL nakon pozitivne odluke HPD-a dobiju formalnu mogućnost da vrate u posed stambeni deo kuće, a poslovne prostorije u istoj kuće ne. Ili, pravo da se vrate u kuću, a ne i pravo da obrađuju zemljište od kojeg su živeli pre raseljenja. U 34 ili 36% slučajeva odnosno 10.041 brojčano stambenu imovinu nije bilo moguće vratiti jer je ista bila u potpunosti uništena (kuće) ili oštećena toliko da nije bila moguća za stanovanje (stanovi) što je samo konstatovano u rešenju HPD. Uz činjenicu da im nije garantovana bezbednost, odluke HPD-a se u suštini bile "mrtvo slovo na papiru". Zahtev HPD-u se mogao podneti zbog tri stvari:
- Zahtevi "A" kategorije (diskriminacija): zahtevi koje podnesu fizička lica koja su izgubila vlasništvo, posed ili pravo korišćenja posle 23. aprila 1989. godine, na osnovu zakona za koje je utvrđeno da su diskriminacioni ili u smislu njihove primene ili sadržaja.
- Zahtevi "B" kategorije (neformalni promet): zahtevi koje podnesu fizička lica, koja su posle 23. marta 1989. godine izvršila neformalni promet stambene nepokretne imovine na osnovu slobodne volje strana.
- Zahtevi "C" kategorije (bespravno posedovanje): zahtevi koje podnesu fizička lica koja su imala pravo svojine, poseda ili korišćenja pre 24. marta 1999. godine, a koja su zbog bespravnog posedovanja njihove imovine prestala da uživaju ista prava.
Iako je sudeći po redosledu vrsta zahteva, prednost data, kao što je navedeno ispravljanju navodne diskriminacije, ogromna većina, oko 93% zahteva je bila iz "C" kategorije, dakle od strane IRL koja su izgubila posed svoje imovine zbog sukoba. Treba naglasiti i brojne pravne nedostatke u procedurama i praksi HPD-a, kao što je na primer činjenica da u zahtevima gde su postojale dve suprotstavljene strane, dokazi suprotne strane nisu dostavljani drugoj strani. Takođe i potpuno pravno nelogične odluke u jednom broju zahteva, da se odbije zahtev jedne strane, a potvrdi pravo drugoj strani, s tim što će odbijena strana biti upućena na sud u neodređenom roku, uz donošenje mere zabrane raspolaganja pobedničkoj strani do okončanja sudskog spora. Odluke o oduzimanju stanova IRL uz odredbu o pravu na nejasnu kompenzaciju takođe govori dovoljno o kvalitetu rada HPD-a. Čak i tako nejasan sistem obeštećenja nikada nije zaista zaživeo.
Sedam godina nakon osnivanja HPD je zamenjen Kosovskom agencijom za imovinu (2006). Ta agencija je imala mandat da odlučuje o imovinskim zahtevima na nepokretnoj imovini koja je uključivala pored stambene i poljoprivrednu i poslovnu imovinu. Iako su u radu ove agencije ispravljeni neki ozbiljni procesni nedostaci u odnosu na HPD, ni ona nije opravdala svrhu postojanja. Više od 5.000 zahteva je odbačeno jer KPA nije smatrala da ima nadležnost za odlučivanje, uglavnom zbog razloga da spor nad imovinom navodno nije rezultat sukoba na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohija već nekih drugih okolnosti. Dakle, u previše spornih slučajeva je izbegnuta odluka u meritumu, a posledica je bila da IRL ostaje bez potvrde vlasništva i prava na posed, odnosno da uzurpatori zadržavaju pravo na imovinu i posed do neizvesne odluke suda ako bi IRL uopšte bili u stanju da pokrenu i vode spor pred kosovskim sudovima.
Pored toga, izvršenje odluka i kada su one glasile u korist IRL je bilo vrlo teško, a u nekim slučajevima je KPA izbegavala da izvršenje uopšte sprovede. Tako, iako je u samom mandatu imala i obavezu izvršenja odluka rušenjem bespravno izgrađenih objekata KPA za vreme svog postojanja nije obavila ni jedno takvo izvršenje. Ponovo su štetu pretrpela IRL na čijim se zemljišnim parcelama bespravno gradilo. Kada se radi o upravi nad imovinom i mogućnosti njenog izdavanja u zakup u korist vlasnika IRL, iako zamišljen sa dobrim namerama ovaj sistem u praksi nije dao odgovarajuće rezultate. Samo nešto maje od 10% imovinskih jedinica za koje je odluke donela KPA je ušlo u sistem davanja imovine u zakup. Treba naglasiti je i za veli broj tih imovina zakupnina plaćana vrlo neredovno ili nikako. Osim toga, upravljanje nad imovinom koje je vršila KPA je bilo upravljanje bez odgovornosti, odnosno KPA nije odgovarala ni za kakvu štetu koja za vreme njene uprave bude pričinjena imovini. KPA je u nekoliko slučajeva izbegla da izvrši čak i odluke Ustavnog suda Kosova koje su je obavezivale na preduzimanje naloženih mera. U većini slučajeva KPA je svoje nedelovanje pokušavala opravdati nedostatkom finansijskih sredstava.
Treća agencija KAUVI, ima zadatak da prima, upoređuje i reši neslaganja između perioda pre juna 1999. godine i novih katastarskih knjiga na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, a u odnosu na privatnu imovinu, privatnu komercijalnu imovinu i imovinu verskih zajednica, tamo gde se dva skupa katastarskih podataka, pre 1999. i posle 2003. godine, međusobno razlikuju. Zakonom je predviđeno izvršno ovlašćenje KAUVI da sprovodi odluke HPD-a, KPA i njenih komisija, presuda Apelacionog veća Vrhovnog suda za pitanja u vezi sa KPA, uključujući i upravljanje imovinom na zahtev uspešnih podnosilaca zahteva, sprovođenje programa dobrovoljnog izdavanja imovine u zakup pod njegovom upravom, rušenja bespravno izgrađenih objekata na imovini IRL i deložacije bespravnih korisnika. Uprava KAUVI nad imovinom je formalno prestala u maju 2018. godine. Usvajanjem Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o KAUVI, uprava nad imovinom treba da se nastavi. Tekst zakona je usvojen u skupštini PIS 23. decembra 2022. godine, a na snagu je stupio 26. januara 2023. godine.
U poslednjem izveštaju koji su objavili za 2018. godinu, navodi se da je ukupan broj skeniranih katastarskih dokumenata za koje se očekuje da budu vraćeni iz Republike Srbije iznosi preko 4 miliona. Prema Briselskom sporazumu, ovi će dokumenti biti primljeni preko Specijalnog predstavnika Evropske Unije, ali taj proces još uvek nije počeo jer ova Agencija i njene nadležnosti predstavljaju kršenje Sporazuma Beograda i Prištine o katastru od septembra 2011. godine, kojim je propisano da će se utvrđivanjem praznina u originalnoj katastarskoj dokumentaciji iz perioda 1999. godine, baviti Tehnička agencija koju će odabrati EU nakon konsultacija sa Beogradom i Prištinom, a koju će nadgledati Tripartitna implementacijska grupa koju čine katastarski stručnjaci obe strane i kojom predsedava EU. Spornim zakonom je određeno da se zadacima Tehničke agencije koja radi pod nadzorom svih strana učesnica sporazuma, odnosno Tripartitne grupe bavi Agencija koja je deo PIS i u kojoj će umesto stručnjaka obe strane raditi samo pripadnici PIS. Nadzor svih strana učesnica sporazuma predviđen je između ostalog, zbog postojanja brojnih slučajeva u kojima je putem falsifikovanih ličnih dokumenata, punomoćja i kupoprodajnih ugovora, imovina IRL prevarnom transakcijom upisivana u kosovskom katastru na drugog vlasnika, o čemu svedoče izveštaji OEBS-a, EULEKS-a i UNMIK-a i stotine sudskih sporova pred sudovima PIS. Ovo se mahom dešavalo u opštinama Klina, Orahovac, Peć i Istok u kojima je ostala originalna katastarska dokumentacija i nije preneta 1999. u Kruševac.
Izmene i dopune Zakona o Kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine od januara 2023. godine u nadležnost KAUVI uvodi upravni postupak konvalidiranja spornih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti čime se omogućava legalizacija prenosa nepokretnosti koje su nastale na osnovu falsifikovanih kupoprodajnih ugovora i lažnih punomoćja, čime je imovina IRL dodatno ugrožena.
Uz to, član 11A Zakona o izmeni i dopuni zakona o KAUVI određuje rok od 3 godine od njegovog stupanja na snagu za pravo priznavanja neformalnih imovinskih prava, a o podnešenim zahtevima Sekretarijat obaveštava sve stranke koje imaju interes na predmetnu imovinu putem javnog saopštenja, elektronske platforme, Službenog lista PIS i pisanih i elektronskih medija. Lica koja imaju pravni interes na imovinu koja je predmet zahteva imaju rok od 30 dana od saopštenja Sekretarijata da obaveste o nameri da učestvuju u postupku, u suprotnom će se smatrati da su se odrekle prava da učestvuju u postupku. Na ovaj način otvara se mogućnost da IRL ne budu obaveštena i ne izraze nameru da učestvuju u postupku u kome je podnet zahtev priznavanja neformalnih imovinskih prava nad njihovom imovinom.
U izveštaju o aktivnostima KAUVI akcenat je isključivo na vraćanju "uzurpirane" imovine Albanaca u opštinama sa srpskom većinom na Severu Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija pri čemu pod "uzurpiranom albanskom imovinom" smatraju nekadašnje društvene stanove koje su albanski radnici u tim preduzećima izgubili usled sopstvenog kršenja stambenih i radnih propisa devedesetih godina prošlog veka i koji su kasnije dobijeni i legalno otkupljeni od srpskih radnika u skladu sa tada važećim propisima. Vraćanje uzurpirane srpske i nealbanske imovina južno od Ibra za KAUVI ne predstavlja cilj.
Ovakvoj situaciji treba dodati i činjenicu da javni pristup elektronskom katastru PIS ne omogućava uvid u podatke o vlasnicima nad imovinom što bi u velikoj meri olakšalo informisanost IRL o statusu njihove imovine i potrebe za daljim pravnim akcijama. Pristup imovinskim pravima u mestu porekla IRL dodatno je otežan ne priznavanjem dokumenata overenih kod notara iz Republike Srbije, već isključivo notara na Kosovu i Metohiji.
Projekat besplatne pravne pomoći finansiran od strane Evropske unije kroz nacionalne IPA programe još od 2008. godine pruža podršku IRL, izbeglicama i povratnicima po sporazumima o readmisiji. Prema izveštaju projekta iz juna 2023. godine, u bazi projekta nalazi se ukupno 10.304 predmeta za 6.524 klijenta, od kojih je 5.088 rešeno. Samo od 2019. godine, obrađeno je 2.682 novih predmeta, od kojih je 1.604 je zatvoreno. Pribavljen je 321 dokument za IRL na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, nadležnim institucijama je dostavljeno 3.742 pismena podneska, a advokati projekta su zastupali IRL pred 1.549 sudskih ročišta na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Dakle, IRL i dalje imaju veliku potrebu za pomoć u ostvarenju njihovih imovinskih prava na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. U slučajevima kada niko nije pokušavao da otme njihovu imovinu, njihova prava su formalno potvrđena, ali zbog celokupne situacije na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, oni faktički ne mogu da raspolažu tom imovinom u punom kapacitetu. Tamo gde je njihovo pravo na imovinu na bilo koji način osporeno, oni su prepušteni neefikasnim mehanizmima zaštite ustanovljenim od međunarodne zajednice ili pod njenim pritiskom, ili su prepušteni pristrasnom kosovskom pravosuđu.
Možemo slobodno zaključiti da su se svi dosadašnji mehanizmi za masovni povratak uzurpirane imovine formirani od strane međunarodne administracije na Kosovu i Metohiji UNMIK kako HPD tako i KAI i KAUVI pokazali neefikasni u pogledu stvarnog povratka nepokretne imovine što je u velikoj meri uticalo i na proces povratka IRL.
Za razliku od iskustva sa restitucijom imovine u Bosni i Hercegovini gde je zahvaljujući efikasnim mehanizmima (Komisija za imovinske zahteve raseljenih i izbeglih lica CRPC) koji su zavisili od stalnog pritiska i nadzora međunarodnih misija i pune kooperativnosti lokalnih vlasti ostvaren povratak imovine u više od 300.000 slučajeva čime je vraćeno 95% uzurpirane imovine, na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije je izostao kako adekvatan pritisak međunarodne misije tako i kompletno politička volja za povratkom uzurpirane imovine pravim vlasnicima.
Privatizacija
IRL na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije onemogućena su da ostvaruju prava po osnovu rada ili posedovanja akcija ili deonica u privrednim subjektima na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije u kojima su radili do raseljenja. Navedeni privredni subjekti predmet su nezakonite privatizacije koju sprovodi takozvana Kosovska agencija za privatizaciju (KAP). Prema podacima Samostalnog sindikata Srbije oko 80.000. IRL proterani su i sa svojih radnih mesta u privrednim subjektima na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Prava po osnovu rada u privrednim subjektima nad kojima KAP sprovodi nezakonitu privatizaciju automatski ostvaruju samo albanski radnici dok IRL moraju da vode sudske postupke za ostvarivanje prava. Pravo na prioritetno učešće u dobiti prodajom preduzeća od strane KAP uvedeno je propisom iz 2003. godine.21
Pravo na prioritetno učešće u dobiti prodajom preduzeća uvedeno propisom iz 2003. godine.22 Ovaj propis određuje da pravo na podelu 20% od cene koja se postigne za neko preduzeće, imaju lica koja se u momentu prodaje nalaze na spisku zaposlenih tog preduzeća i najmanje tri godine su se nalazila na platnom spisku preduzeća. Prema navedenom propisu: "smatra se da zaposleni ima pravo na isplatu ako je takav zaposleni registrovan kao zaposleno lice u vreme privatizacije i ako je ustanovljeno da je bio na platnom spisku preduzeća najmanje tri godine". Ova odredba daje pravo IRL da u žalbenom postupku dokazuju svoje pravo da se nađu na listi zaposlenih koji imaju pravo na deo prihoda od privatizacije na prioritetnoj osnovi. O ovom pravu posredno govori i odredba o obavezi Kosovske Agencije za Privatizaciju da spisak zaposlenih sa obaveštenjem o pravu na žalbu pored glavnih publikacija na albanskom jeziku mora biti objavljen i u glavnim publikacijama na srpskom jeziku. U dosadašnjem periodu osim dnevnih novina na albanskom jeziku liste radnika su objavljivane, zavisno od perioda i u dnevnim listovima na srpskom jeziku.23
Nažalost, iako su odredbe Uredbe 2003/13 "O promeni prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini" davale pravo IRL da se nađu na listama radnika koji imaju pravo deobe dobiti od prodaje preduzeća, postupak ostvarenja tog prava je bio prilično komplikovan i dugotrajan. U najvećem broju do sada objavljenih lista radnika procenat IRL na listama je zanemarljiv. U preovlađujućem broju tih lista nema ni jednog imena IRL, ili ona čini jednocifren procenat od ukupnog broja imena.
U ovakvim situacijama je od velike pomoći pomenuti IPA projekat besplatne pravne pomoći koji je počevši upravo od situacije sa 1 objavljenim IRL na spisku radnika koji ostvaruju pravo na udeo od 20% profita od privatizacije DP "Amortizeri Priština" 2019. godine, uspeo da obezbedi isplatu za 247 IRL, bivših radnika ovog preduzeća.
U pogledu pružanja pravne pomoći u privatizaciji i pored zastoja koji traje više od nekoliko godina, može očekivati veliku potreba za pružanjem pravne pomoći IRL kada na red dođe privatizacija velikih privrednih sistema na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije kao što su KEK, Trepča i sl.
_______
21 Uredba 2003/13 "O promeni prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini".
22 Uredba 2003/13 "O promeni prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini".
23 "Danas", "Kurir" i "Blic" koji izlaze u Beogradu, kao i u podgoričkom listu "Vijesti".
Dokumenta sa Kosova i Metohije
Što se tiče statusnih prava u mestu porekla napominjemo da je Administrativnim uputstvom iz 2017. godine, ministra unutrašnjih poslova PIS, olakšan pristup identifikacionim dokumentima (izvodu iz matične knjige rođenih/venčanih/umrlih, "kosovskom državljanstvu, kao i ličnoj karti) koje izdaju PIS. Iako "Kosovske" dokumente mogu pribaviti i lica koja su u određenom periodu i pre 1. januara 1998. godine imali prebivalište na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije 5 godina, čak i ukoliko je boravak na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije bio kraći od 5 godina, zbog toga što je lice bilo prinuđeno da napusti teritoriju Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Administrativno uputstvo ne precizira koji su kriterijumi za utvrđivanje, da li je lice bilo PRINUĐENO da napusti teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, što daje određeno diskreciono pravo službeniku da vrši procenu ove činjenice i praktično stvara na podnosioca teret dokazivanja da je bio prinuđen da napusti teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Krivični progoni IRL
Intenziviran je krivični progon i hapšenja IRL za navodne zločine nad Albancima iz perioda oružanih sukoba 1998-1999. godine, koji se vode iz političkih razloga i sa sve težim posledicama posebno nakon dolaska Vlade Samoopredeljenja na čelo PIS.
Navedeni krivični postupci vode se ili su se vodili u cilju opstrukcije povratka IRL i zastrašivanja istih od preduzimanja bilo kakvih aktivnosti za povraćaj svoje imovine koju su uzurpirali albanski ekstremisti.
Krivičnim progonima su izloženi povratnici ili IRL koja se interesuju za povratak, obnovu svojih porušenih kuća ili su pokrenula sudske i druge postupke za povraćaj uzurpiranih nepokretnosti. Posebno su na udaru IRL i povratnici iz metohijskih opština Peć, Istok i Klina.
Posebno je teška situacija nakon što su juna 2018. godine u pravosuđu PIS prestale sa radom sudije Euleks misije u krivičnim postupcima za ratne zločine koje sada vode samo lokalne albanske sudije koje redovno uhapšenim Srbima određuju pritvor i koje uhapšene osuđuju samo na najteže zatvorske kazne.
Preostale potrebe
U pogledu ostvarivanja prava IRL, koja se odnose na povratak, prava na nepokretnu imovinu, prava iz privatizacije, kao i pribavljanje dokumenta i dalje postoji potreba za intenzivnim angažovanjem institucija Republike Srbije kroz sopstvene aktivnosti ili kroz pružanje pomoći organizacijama koje kroz svoje delatnosti pomažu IRL. Potrebno je kao i ranije, u okviru svih aktivnosti u međunarodnim organizacijama kao i u okviru pregovora sa Evropskom unijom i dijaloga sa Prištinom posredstvom EU u Briselu, predlagati uspostavljanje adekvatnih i pravičnih mehanizama za ostvarivanju prava IRL po osnovu učešća u privatizaciji kao i vlasničkog statusa preduzeća sa prostora Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Takođe treba insistirati na poštovanju međunarodnog pravnog okvira za zaštitu prava IRL i sprečavanju dodatnog pogoršanja pristupa pravdi IRL u mestu porekla primenom mera "reciprociteta" od strane PIS, kojima se već ugroženoj i osetljivoj grupi praktično onemogućava ostvarivanje svojih imovinskih i drugih prava. Pored toga i dalje je potrebno podržati programe besplatne pravne pomoći IRL u postupcima ostvarivanja prava iz privatizacije na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. U okviru IPA III, nacionalnog programa za 2022. godinu, planiran je naredni projekat besplatne pravne pomoći za IRL i povratnike po sporazumima readmisiji koji treba da se nastavi na postojeći i otpočne sa radom u januaru 2024. godine, kao i grant šema kroz koju će se pružiti podrška IRL koja se opredele za povratak.
U pogledu rešavanja stambenih potreba IRL u stanju potrebe neophodno je i u narednom periodu preduzimati korake za rešavanje ovog pitanja.
Sredstva za rešavanje stambenih potreba IRL se u budžetu Republike Srbije izdvajaju od 2013. godine, nakon usvajanja Zakona o upravljanju migracijama. Do 2020. godine, na godišnjem nivou su obezbeđivana sredstva u iznosu od oko 300 miliona dinara, što je bilo dovoljno za rešenje stambenih potreba 250 do 300 porodica u toku jedne godine. Tokom 2020. i 2021. godine, ova sredstva su smanjena na 200 miliona dinara godišnje, odnosno na iznos dovoljan za rešavanje stambenih potreba za 170 do 200 porodica IRL. Ta rešenja su se odnosila isključivo na pomoć u građevinskom materijalu za završetak gradnje započetih kuća i za kupovinu seoskih domaćinstava. Zaključak koji se nameće je da ona lica koja nemaju sredstava da samostalno započnu rešavanje svog stambenog pitanja putem kupovine građevinskog zemljišta ili nisu u stanju da samostalno vode seosko domaćinstvo, neće biti u mogućnosti da budu stambeno zbrinuti. Ovu situaciju dodatno otežava nedostatak programa finansiranih iz donatorskih sredstava. Kako su trenutno jedina raspoloživa sredstva namenjena rešavanju stambenih potreba IRL ona koja su obezbeđena u budžetu Republike Srbije, bez dodatne podrške donatorske zajednice, za rešavanje ovih problema biće potrebno više decenija.
Kako se istraživanjem došlo do podatka da je za trajno rešenje stambenog pitanja u 2022. godini, za 15.850 porodica IRL, potrebno nešto više od 266 miliona eura, jasno je da bez donatorskih sredstava ovaj problem nije moguće rešiti. Prvi korak u rešavanju ovog pitanja sa realnim izgledima na uspeh, uz uslov da se obezbede sredstva iz dostupnih fondova Evropske unije, bio mogao biti program koji bi predviđao trajno rešenje stambenog pitanja za nešto manje od 6.000 porodica IRL, što predstavlja oko 38% do sada utvrđenih potreba. To bi podrazumevalo da se u petogodišnjem programu obezbedi 17 miliona eura iz fondova Evropske unije na godišnjem nivou (ukupno 85 miliona eura), uz učešće Republike Srbije u iznosu od 15 miliona eura (10 miliona sa nacionalnog i 5 miliona sa lokalnih nivoa).
Ukoliko se deo ovih potreba ne reši sredstvima iz međunarodne donatorske pomoći, celokupan teret trajnog rešavanja problema internog raseljenja moraće da podnese Republika Srbija samostalno. Na taj način bi se IRL utopila u ostale kategorije socijalno ugroženih građana što bi neminovno dovelo do toga da specifične okolnosti u vezi sa njihovim raseljeničkim statusom ne bi bile uzimane u obzir na adekvatan način, što bi bilo u suprotnosti sa Okvirom za trajna rešenja IRL Međuagencijske komisije Ujedinjenih nacija.
Kao odgovor na ovakvu situaciju, u okviru IPA III Operativnog programa za zapošljavanje i socijalnu inkluziju 2024-2027, obezbeđen je deo potrebnih sredstava u iznosu od 12,5 miliona evra koje će biti realizovano za podršku stambenom zbrinjavanju IRL.
Skopska inicijativa
"Skopski proces" (Međuinstitucionalna inicijativa za raseljena lica sa Kosova), pokrenut je u novembru 2014. godine u Skoplju gde su se predstavnici Prištine, Beograda, Skoplja i Podgorice, saglasili da rade na regionalnom nivou radi iznalaženja trajnih rešenja za IRL sa prostora Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Ključne stavke zajedničkog zvaničnog saopštenja sastojale su se od uspostavljanja regionalne Tehničke radne grupe (TRG) i Foruma na visokom nivou da bi se obezbedila politička podrška za predloge za institucionalnu saradnju oko trajnih rešenja za IRL sa prostora Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, uključujući i povratak i integraciju u mestima raseljenja. TRG zaseda u sledećim oblastima (tematskim podgrupama):
1. Imovinska prava
2. Lična dokumenta
3. Bezbednost, dijalog i reintegracija
4. Upravljanje podacima
5. Planiranje rešenja
Organizovanjem sastanaka Skopske inicijative i tehničkim pitanjima bave se OEBS misija na Kosovu (OMIK) i UNHCR.
Nakon redovnih sastanaka TRG koji su održavani u periodu novembra 2014. do marta 2020. godine došlo je do zastoja "Skopskog procesa" usled epidemije korona virusa, ali takođe usled nezainteresovanosti Prištine za rešavanje pitanja IRL pogotovo nakon dolaska Pokreta samoopredeljenje na čelo PIS marta 2021. godine.
Oživljavanje trenutno zamrlog "Skopskog procesa", bi bilo veoma značajno za rešavanje stambenih potreba IRL čija su mesta raseljenja na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Oživljavanje ovog procesa takođe je značajno za teme od ključnog značaja za IRL kao što su: pribavljanje dokumenata, zaštita imovinskih prava, zaštita od neosnovanog krivičnog progona i rasvetljavanje zločina nad pripadnicima srpske nacionalnosti, upotreba jezika, zdravstvena i socijalna zaštita, zapošljavanje, obrazovanje, zaštita prava iz radnog odnosa.
Ovakva međuinstitucionalna inicijativa je od velikog značaja i potrebno je pružiti punu podršku njenom radu, a naročito Tehničkim radnim grupama, s obzirom da one rade na rešavanju konkretnih zadataka koji su definisani Akcionim tačkama.
U koordinaciji sa međunarodnim organizacijama, pregovaračkom procesu sa PIS potrebno je insistirati, na doslednom ostvarivanju statusnih prava IRL, stvaranju održivog mehanizma za povrat, posedovanje i raspolaganje imovinom IRL, kao i stvaranju uslova za održiv povratak na područje Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije za IRL koja to žele. EU, OEBS, EULEKS, UNHCR, Beograd i Priština kroz poseban Akcioni plan definišu sve dogovorene aktivnosti koje Priština treba da realizuje u rešavanju pitanja IRL, redosled njihovog sprovođenja, kratak vremenski okvir za realizaciju, kao i indikatore merenja ispunjenosti.
Imajući u vidu da je raseljeništvo globalni problem koji je po svom obimu veći od izbeglištva, Generalni sekretar UN je pripremio Akcioni plan za interno raseljenje24, u okviru koje su polazeći od međunarodnog okvira, dokumenta Vodeći principi, ustanovljeni ciljevi i načini njegovog rešavanja.
Ovu priliku otvorenu novim interesom međunarodnih organizacija potrebno je iskoristiti i vratiti u fokus problem dugotrajnog raseljeništva sa prostora Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije radi dobijanja pomoći za njegovo rešavanje.
_______
24 https://www.un.org/en/content/action-agenda-on-internal-displacement/assets/pdf/Action-Agenda-on-Internal-Displacement_EN.pdf
IV DEFINISANJE ŽELJENE PROMENE
Promena koje se predlažu imaju za cilj da doprinesu trajnom rešenju problema izbeglica i IRL u stanju potrebe. Ovoj kategoriji lica je potrebno pružiti pomoć u rešavanju njihovih najurgentnijih potreba.
Od završetka sukoba u Republici Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je prošlo skoro 29 godina, a od sukoba na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije skoro 25 godina. Od oko 600.000 izbeglica, bivših izbeglica i IRL, njih oko 90.000 su i dalje u potrebi za podrškom u rešavanju stambenog pitanja, dok je značajno veći broj u potrebi za ekonomskom podrškom ili nekom vrstom pomoći radi rešavanja problema u mestu porekla. U pogledu IRL važno je naglasiti da se broj ovih lica u stanju potrebe veoma sporo smanjuje kao i da je Republika Srbija imala znatno manju pomoć međunarodne zajednice i donatorskih organizacija u odnosu na pitanje izbeglica. Ovaj problem je na neki način posmatran kao unutrašnje pitanje Republike Srbije, jer se radi o njenim državljanima, što jeste u skladu sa vodećim principima internog raseljenja, ali je u isto vreme izostala odgovarajuća podrška međunarodne zajednice, koju ovi principi takođe predviđaju.
Pored toga produžena izbeglička i raseljenička kriza imaju značajne političke implikacije u bilateralnim odnosima sa zemljama porekla, situacijom u vezi sa Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija, odnosima između zemalja u regionu, zatim i šire u odnosima i procesima u međunarodnoj zajednici EU, UN. Zbog toga je u narednom srednjoročnom periodu potrebno preduzeti i nastaviti aktivnosti koje će probleme koji tako dugo postoje, svesti na najmanju moguću meru i približiti se njegovom potpunom rešavanju.
Vizija
Obezbeđena održiva i primerena rešenja za pitanje izbeglica i IRL kroz pristup svim pravima, uslugama i resursima na jednakim osnovama u Republici Srbiji i mestu porekla i podrška najugroženijim u rešavanju potreba.
Misija i vrednosti
Republika Srbija aktivno stvara uslove za kvalitetan, dostojanstven i siguran život izbeglica i IRL u Republici Srbiji i aktivno pomaže povratak u mesto porekla. Republika Srbija je posvećena pronalaženju trajnih rešenja za izbeglice i IRL, uz poštovanje prava svakog pojedinca na izbor.
Rešavanje pitanja izbeglica i IRL zasnovano je na sledećim principima:
- poštovanju ljudskih prava;
- uvažavanju ljudskog dostojanstva svakog pojedinca;
- informisanosti i dobrovoljnosti odluka;
- partnerstvu svih relevantnih aktera;
- dostupnosti prava i usluga na jednakim osnovama za sve;
- dobrobiti izbeglica i IRL i
- aktivnom učešću izbeglica i IRL u pronalaženju najboljih rešenja.
Identifikovanje zainteresovanih strana
Pored izbeglica i IRL u stanju potrebe, tu su državni organi i institucije Republike Srbije navedeni u delu u kojem se govori o zakonskom i institucionalnom okviru za sprovođenje Strategije, zatim jedinice lokalne samouprave koje se neposredno staraju o svojim građanima i koje kroz svoje resurse i aktivnosti ključno doprinose sprovođenju mera Strategije. Pored njih, Strategija će uticati na aktivnosti međunarodnih organizacija, kao i domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija koje se bave pružanjem pomoći izbeglicama i IRL.
Opšti cilj
Unapređen položaj izbeglica i IRL u mestu porekla, olakšana integracija izbeglica i unapređeni uslovi života IRL u mestu raseljenja u Republici Srbiji, u skladu sa njihovom individualnom odlukom o trajnom rešenju.
Posebni ciljevi
Cilj 1. Održivost povratka izbeglica unapređena kroz kontinuiranu podršku povratničkim zajednicama u zemljama porekla.
Cilj 2. Olakšan pristup stanovanju i mere za ekonomsko osnaživanje dostupne izbeglicama u procesu integracije.
Cilj 3. Unapređen pristup pravima, uslugama i resursima IRL u mestima raseljenja.
Cilj 4. Stvoreni uslovi za održiv povratak interno raseljenih lica u mestima na prostoru Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Pokazatelji učinka
Opšti cilj
Unapređen položaj izbeglica i IRL u mestu porekla, olakšana integracija izbeglica i unapređeni uslovi života IRL u mestu raseljenja u Republici Srbiji, u skladu sa njihovom individualnom odlukom o trajnom rešenju.
Pokazatelj efekta 1: Broj izbegličkih porodica u potrebi za stambenom podrškom
Početna vrednost (2022): 8.996
Ciljana vrednost (2030): 1.000
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Pokazatelj efekta 2: Broj IRL porodica u stanju potrebe
Početna vrednost (2022): 15.850
Ciljana vrednost (2030): 13.000
Izvor verifikacije: Istraživanje stanja i potreba IRL.
Pokazatelj efekta 3: Broj etnički motivisanog nasilja prema povratnicima i nealbanskom stanovništvu na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije
Početna vrednost (2022): 150
Ciljana vrednost (2030): 0
Izvor verifikacije: Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Pokazatelj efekta 4: Postojeći dokumenti o saradnji sa relevantnim organizacijama u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj
Početna vrednost (2023): potpisani dokumenti o saradnji
Ciljana vrednost (2030): kontinuirano sprovođenje dokumenta o saradnji u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj.
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Posebni ciljevi
Posebni cilj 1. Održivost povratka izbeglica unapređena kroz kontinuiranu podršku povratničkim zajednicama u zemljama porekla.
Pokazatelj ishoda 1: Broj podržanih porodica izbeglica povratnika (kumulativno)
Početna vrednost (2023): podržano 2.588 porodica
Ciljana vrednost (2030): podržano 3.900 porodica
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Posebni cilj 2. Olakšan pristup stanovanju i mere za ekonomsko osnaživanje dostupne izbeglicama u procesu integracije.
Pokazatelj ishoda 1: Broj izbegličkih porodica kojima je obezbeđeno stambeno rešenje
Početna vrednost (2023): 20.700
Ciljana vrednost (2030): 26.700
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Pokazatelj ishoda 2: Broj izbegličkih porodica koje su uključene u mere ekonomskog osnaživanja
Početna vrednost (2022): 18.100
Ciljana vrednost (2030): 20.000
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Posebni cilj 3. Unapređen pristup pravima, uslugama i resursima IRL licima u mestima raseljenja.
Pokazatelj ishoda 1: Broj IRL porodica kojima je obezbeđeno stambeno rešenje
Početna vrednost (2022): 7.225
Ciljana vrednost (2030): 10.000
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Pokazatelj ishoda 2: Broj podstandardnih naselja u kojima su stanovnici većinski Romi IRL
Početna vrednost (2025): početna vrednost će se utvrditi godinu dana nakon početka sprovođenja Strategije.
Ciljana vrednost (2030): smanjenje broja naselja za 5
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Pokazatelj ishoda 3: Broj IRL korisnika besplatne pravne pomoći
Početna vrednost (202325): 7.391
Ciljana vrednost (2030): 8.591 IRL
Izvor verifikacije: Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Pokazatelj ishoda 4: Broj IRL uključenih u mere ekonomskog osnaživanja
Početna vrednost (2022): 5.275
Ciljana vrednost (2030): 7.000
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata.
Posebni cilj 4. Unapređeni uslovi za održiv povratak IRL u mestima na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Pokazatelj ishoda 1: Broj povratnika na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije
Početna vrednost (2023): 15.000
Ciljana vrednost (2030): 16.800
Izvor verifikacije: Izveštaj UNHCR o povratku na Kosovo i Metohiju.
_______
25
Ukupan broj IRL koji su bili i/ili jesu korisnici besplatne pravne
pomoći na dan 23. oktobar 2023. godine, bez obzira na status predmeta
(da li je rešen ili otvoren).
VI MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA
Posebni cilj 1. Održivost povratka izbeglica unapređena kroz kontinuiranu podršku povratničkim zajednicama u zemljama porekla
Za postizanje ovog cilja planirane su 3 mere:
Opis mera
Mera 1.1 Efikasan sistem podrške procesu povratka je na raspolaganju izbeglicama koje žele da se vrate u zemlju porekla
Najpoželjnije trajno rešenje za sve izbeglice jeste povratak u mesto porekla. Međutim, neophodno je obezbediti uslove za donošenje slobodne i informisane odluke svakog pojedinca o tome da li će se vratiti ili integrisati. Kako bi se stvorili uslovi za donošenje ovakve odluke, potrebno je otkloniti prepreke koje mogu otežati povratak i na taj način uticati na odluku. Najveći broj ovih prepreka nalazi se u mestu porekla i zemlja prijema izbeglica ima mali uticaj na njihovo otklanjanje. Ipak, prepreke koje se odnose na procedure povezane sa organizacijom puta i prevoza stvari, ishodovanja različitih dokumenata i pokrivanje troškova prevoza su teškoće na koje može uticati i zemlja prihvata. Potrebno je da Komesarijat u prioritetne oblasti finansiranja i program rada uvrsti procese i aktivnosti koje će obezbediti efikasnu podršku povratnicima, odnosno blagovremenu pomoć u ishodovanju potrebnih dokumenata i raspoloživu pomoć u transportu ljudi i stvari. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 1.1.1: Vreme potrebno za realizaciju povratka |
Početna vrednost (2023): 30 dana |
Ciljana vrednost (2030): 20 dana |
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata |
Mera 1.2 Povratničke zajednice imaju kontinuiranu podršku koja obezbeđuje održivost povratka
Povratak u mesto porekla ne podrazumeva samo preseljenje iz mesta prihvata u mesto porekla već i ostvarivanje pripadajućih prava čime se obezbeđuje njegova održivost. Ovo se odnosi na pristup pre svega imovinskim i socijalno-ekonomskim pravima, ali i političkim i kulturnim pravima. Održivost povratka direktno zavisi od postojanja infrastrukture u povratničkim naseljima, kao i mogućnostima za zadovoljavanje egzistencijalnih potreba. Ovo podrazumeva pre svega pristup tržištu rada, podsticajima u poljoprivredi, preduzetničkim mogućnostima, ali i pristup socijalnoj zaštiti i sličnim davanjima.
Povratničke zajednice se često suočavaju sa nedostatkom mogućnosti iz različitih razloga (ratom uništena infrastruktura, depopulacija, nerazumevanje specifičnih potreba povratnika, neprihvatanje od strane lokalne zajednice itd.). Kako bi se unapredila održivost povratka potrebno je obezbediti podsticajne mere za povratničke zajednice. Ove mere se mogu obezbediti u vidu podrške preduzetničkim aktivnostima, aktivnostima u poljoprivredi, ali i direktnim davanjima povratničkim domaćinstvima. Kako je nacionalni interes održanje i jačanje srpskih zajednica u regionu, Komesarijat treba da nastavi sa aktivnostima koje će ojačati povratničke porodice i samim tim povratničke zajednice i unaprediti održivost povratka. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 1.2.1: Sredstva utrošena za podršku povratničkim zajednicama na godišnjem nivou |
Početna vrednost (2023): 10.000.000 dinara |
Ciljana vrednost (2030): 12.000.000 dinara |
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata |
Mera 1.3 Mehanizam praćenja i zagovaranja za prava povratničkih zajednica uspostavljen
Obezbeđena podrška treba da odgovara realnim potrebama povratnika. Kako bi se to obezbedilo neophodno je imati adekvatne podatke o uslovima života povratnika, teškoćama sa kojima se suočavaju, poželjnim rešenjima. U isto vreme pored bilateralnih odnosa sa zemljama porekla, ključna platforma za zagovaranje mera za zaštitu prava povratnika su multilateralni forumi, pre svega u okviru Ujedinjenih nacija. U skladu sa opšte prihvaćenim principima, ali i u skladu sa Njujorškom deklaracijom za izbeglice i migrante, neophodno je imati precizne i pouzdane podatke kako bi se planirale odgovarajuće mere, ali i kako bi se međunarodnoj javnosti i ugovornim telima ljudskih prava prezentovali problemi povratnika i zagovaralo unapređenje njihovih prava.
Najefektivniji mehanizam za sagledavanje potreba povratnika jeste saradnja sa organizacijama civilnog društva koje mogu da obezbede odgovarajuće podatke, od onih koji se odnose na identifikovanje ugroženih porodica i pojedinaca, pa do sprovođenja različitih istraživanja i izrade studija. Na osnovu ovakvih inputa, nadležni organi Republike Srbije, konkretno Komesarijat i Ministarstvo spoljnih poslova, bi bili u mogućnosti da zagovaraju za prava i unapređenje položaja povratnika. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i državnim organom nadležnim za dijasporu i Srbe u regionu.
Vrsta mere: Informativno-edukativne
Pokazatelj rezultata 1.3.1: Broj organizacija civilnog društva aktivnih u zemljama porekla sa kojima je uspostavljena saradnja |
Početna vrednost (2023): 1 organizacija |
Ciljana vrednost (2030): najmanje 2 organizacije |
Izvor verifikacije: Ugovori sa organizacijama civilnog društva |
Posebni cilj 2. Olakšan pristup stanovanju i mere za ekonomsko osnaživanje dostupne izbeglicama u procesu integracije
Za postizanje ovog cilja planirane su 4 mere:
Opis mera
Mera 2.1 Nastavljeno sprovođenja stambenih programa u skladu sa Zakonom o izbeglicama
Rešavanje stambenih potreba u procesu integracije izbeglica jeste jedan od najvećih izazova za Republiku Srbiju. Razlozi za ovo su mnogobrojni, a najznačajniji leži u velikom broju porodica u potrebi i nemogućnosti da se ostvare pojedina imovinska prava u zemlji porekla koja bi omogućila izbeglicama da samostalno reše svoje stambeno pitanje. Kako je u analizi situacije prikazano, veliki broj izbegličkih porodica je započeo rešavanje pitanja stanovanja samostalno, izgradnjom porodičnih kuća, ali je u isto vreme velik i broj porodica, prevashodno u urbanom okruženju, koje su opredeljene za stanove u zgradama za višeporodično stanovanje. Značajan podsticaj i akcelerator rešavanju ovih problema je bio Regionalni stambeni program. Međutim, kao je program završen, Komesarijat mora u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave da nastavi sa rešavanjem stambenih potreba iz budžetskih sredstava i eventualno sredstava kredita. Komesarijat će zato da nastavi sa pripremom i sprovođenjem Programa korišćenja sredstava za rešavanje stambenih potreba izbeglica. Kroz programe će se obezbeđivati svi vidovi stambenih rešenja predviđeni Zakonom o izbeglicama: stanovi za zakup i kupovinu, dodela građevinskog materijala i kupovina seoskih kuća sa okućnicom. Takođe je potrebno u saradnji sa ministarstvom nadležnim za javna ulaganja uspostaviti saradnju na implementaciji kredita namenjenih izgradnji stanova. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Partner je i ministarstvo nadležno za javna ulaganja.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 2.1.1: Broj obezbeđenih stambenih rešenja |
Početna vrednost (2023): 21.176 |
Ciljana vrednost (2030): 25.000 |
Izvor verifikacije: Izveštaji Komesarijata o stanju izbegličke populacije |
Pokazatelj rezultata 2.1.2: Procenat žena korisnica programa stambenog zbrinjavanja |
Početna vrednost (2023): 38% |
Ciljana vrednost (2030): 42% |
Izvor verifikacije: Izveštaji Komesarijata o stanju izbegličke populacije |
Mera 2.2 Sprovođenje programa namenjenih ekonomskom osamostaljivanju i osnaživanju i drugim uslugama podrške
Pored stanovanja, za sveobuhvatnu podršku procesu integracije potrebno je sprovesti i meru koja za cilj ima osnaživanje izbegličkih porodica u procesu integracije. Ovo podrazumeva podršku u zapošljavanju, podsticaje za započinjanje dohodovnih aktivnosti, podršku u ostvarivanju prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, pristup državljanstvu i dokumentima i očuvanje kulturnog identiteta. Ova podrška se ostvaruje kroz prepoznavanje izbeglica kao teže zapošljive kategorije i uključivanje u programe Nacionalne službe za zapošljavanje, obezbeđivanje posebnih projekata ekonomskog osnaživanja kroz programe integracije Komesarijata, ali i olakšan pristup pravima kroz podršku koju mogu da obezbede udruženja građana poput pravnog savetovanja u procesima regulisanja ličnih dokumenata. Komesarijat će nastaviti sa finansiranjem organizacija civilnog društva kako bi se nastavilo sa sprovođenjem projekata namenjenih očuvanju kulturnog identiteta izbeglica. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat u saradnji sa ministarstvom nadležnim za zapošljavanje i Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 2.2.1: Sredstva dodeljena za dohodovne aktivnosti u okviru godišnjeg Programa integracije Komesarijata |
Početna vrednost (2023): 88.500.000 dinara |
Ciljana vrednost (2030): 100.000.000 dinara |
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata |
Mera 2.3 Obezbeđena podrška razvoju i implementaciji lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja migranata koji imaju predviđene aktivnosti za podršku integracije izbeglica obezbeđivanjem stručne podrške za njihovu izradu, sprovođenje i praćenje
Prilikom izrade Zakona o izbeglicama prepoznata je činjenica da se najveći broj prava ostvaruje na nivou jedinica lokalne samouprave i ta činjenica je ugrađena u rešenja i odredbe koje su u njemu sadržane. Predviđeno je da svaka jedinica lokalne samouprave odredi odgovorno lice, a kasnije, Zakonom o upravljanju migracijama i da svaka jedinica lokalne samouprave osnuje savet koji će usmeravati lokalne aktivnosti u cilju rešavanja problema različitih kategorija migranata, uključujući i izbeglica. Lokalno planiranje i priprema lokalnih akcionih planova je prepoznato kao važan alat za efikasnije sprovođenje programa integracije jer prepoznaje činjenicu da se potrebe najlakše prepoznaju i evidentiraju tamo gde se korisnici i nalaze, ali i da se na taj način stvara efikasan mehanizam za implementaciju aktivnosti predviđenih različitim programima integracije. Ovo se pokazalo kao ispravna pretpostavka kroz sprovođenje Regionalnog stambenog programa u okviru koga je najveći broj rešenja sproveden upravo kroz grantove namenjene jedinicama lokalne samouprave. Obezbeđivanje stambenih rešenja kroz ovakav model implementacije je bio značajno brži i jeftiniji od sprovođenja istih aktivnosti od strane centralizovane implementacione strukture. Zato je lokalno akciono planiranje u oblasti migracija prepoznato i od strane razvojnih partnera koji podržavaju ove aktivnosti kroz različite projekte izgradnje kapaciteta za upravljanje migracijama. Uvažavajući mnogobrojne probleme, preopterećenost službenika u lokalnim samoupravama, ali i slabu motivisanost, ova mera treba da doprinese da se obuhvat i kvalitet lokalnih planova olakša i unapredi. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave.
Vrsta mere: Informativno-edukativna
Pokazatelj rezultata 2.3.1: Broj važećih lokalnih akcionih planova koji sadrže mere i aktivnosti namenjene unapređenju položaja izbeglica |
Početna vrednost (2023): 50 lokalnih akcionih planova |
Ciljana vrednost (2030): 100 lokalnih akcionih planova |
Izvor verifikacije: Izveštaji jedinica lokalne samouprave |
Mera 2.4 Kontinuirano praćenje i predstavljanje preostalih potreba izbeglica na relevantnim forumima
Kako bi se obezbedilo planiranje koje će predvideti mere relevantne za probleme na koje izbeglice u procesu integracije nailaze, kao i da rezultati tih mera imaju pozitivan uticaj i odgovarajući efekat na položaj izbegličke populacije, neophodno je se zasnivaju na realnim podacima. Informacije o položaju i potrebama izbeglica se kontinuirano prikupljaju na nekoliko načina. Osim kroz analizu zahteva i problema sa kojima se izbeglice obraćaju Komesarijatu, najznačajniji podaci se prikupljaju evidencijom potreba od strane poverenika za izbeglice u jedinicama lokalne samouprave kroz neposredne kontakte sa izbeglicama u okviru svakodnevnog rada. Pored toga, povremeno se rade posebno dizajnirana istraživanja koja treba da daju odgovor na specifična pitanja, a značajni podaci se dobijaju i kroz saradnju sa izbegličkim udruženjima.
Prikupljene informacije je potrebno redovno analizirati i publikovati kako bi se i šira javnost upoznala sa problemima ili napretkom, a naročito je važno da se na odgovarajući način o problemima i potrebama upozna međunarodna javnost, posebno na nivou UN i Evropske unije. Ove aktivnosti jačaju zagovaranje za prava izbeglica i dobijanje odgovarajuće podrške za rešavanje njihovih problema. Zato je predviđeno da se nastavi sa redovnim aktivnostima i intervencijama u upravljačkim telima UNHCR-a od strane Komesarijata i Ministarstva spoljnih poslova, a naročito u okviru preglednih foruma koji za cilj imaju da prate sprovođenje Globalnog dogovora o izbeglicama. Analize trenutnog stanja će se predstaviti i na odgovarajućim forumima u okviru pregovaračkog procesa za pristupanje EU. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova.
Vrsta mere: Informativno-edukativna
Pokazatelj rezultata 2.4.1: Izveštaj o preprekama u procesu integracije izbeglica prezentovan na Globalnom forumu za izbeglice |
Početna vrednost (2022): da |
Ciljana vrednost (2030): da |
Izvor verifikacije: UNHCR izveštaj o radu GRF |
Posebni cilj 3. Unapređen pristup pravima, uslugama i resursima IRL u mestima raseljenja
Za postizanje ovog cilja planirano je 5 mera:
Mera 3.1 Uspostavljen efikasan sistem za praćenje i planiranje na osnovu evidentiranih potreba IRL
Rukovodeći se Vodećim principima UN o internom raseljenju, obaveza Republike Srbije je da omogući IRL, kao svojim državljanima, sva prava zagarantovana Ustavom i zakonima. Obezbeđivanje pomoći i podrške IRL takođe, u skladu sa Principom 27, treba da uzme u obzir potrebe zaštite njihovih prava. U skladu sa tim, kontinuirano praćenje položaja IRL je od izuzetne važnosti. U tom cilju je sa Zajedničkom službom UNHCR-a za profilisanje IRL razvijena metodologija kojom se procenjuje položaj i potrebe IRL, koja uključuje različite aspekte poput prihoda, stanovanja, pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, ličnim dokumentima, ali i imovini i drugim pravima u mestu porekla. Potrebno je da se nastavi sa redovnim praćenjem položaja IRL u skladu sa razvijenom metodologijom. Dodatno, Komesarijat, kao organ zadužen za prikupljanje podataka i predlaganje mera za poboljšanje uslova IRL dok su u raseljenju, treba da nastavi sa evidentiranjem potreba u jedinicama lokalne samouprave, gde se prava i ostvaruju, ali i sa praćenjem izveštaja ugovornih tela UN, naročito u oblasti socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava.
Boljem planiranju i implementaciji mera namenjenih IRL doprineće i uključivanje IRL u lokalne akcione planove za upravljanje migracijama, te je potrebno nastaviti sa podrškom lokalnim savetima za migracije u izradi ovih planova.
Na kraju, u okviru ove mere od izuzetnog je značaja predstavljati probleme IRL, njihove potrebe, ali i rezultate koje Republike Srbija postiže u unapređenju položaja IRL kao bi se obezbedila međunarodna podrška za mere predviđene ovom Strategijom, ali i drugim dokumentima i procesima. Nadležni organi, a pre svega Komesarijat i Ministarstvo spoljnih poslova će predstaviti aktuelnu situaciju na multilateralnim skupovima, ali i u bilateralnim kontaktima sa zemljama koje mogu doprineti rešavanju problema. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat.
Vrsta mere: Informativno-edukativna
Pokazatelj rezultata 3.1.1: Broj objavljenih izveštaja o stanju i potrebama IRL |
Početna vrednost (2023): 4 izveštaja |
Ciljana vrednost (2030): 6 izveštaja |
Izvor verifikacije: Internet strana Komesarijata |
Mera 3.2 poboljšanje socio-ekonomskog položaja IRL
Iako interno raseljenje traje više od 24 godine, činjenica prinudnog napuštanja mesta boravka, naglog prekida i promene uobičajenog okruženja, uslovile su posebnosti koje sa sobom nosi raseljenje, te većina nezaposlenih IRL spada u grupu teško zapošljivih kategorija. Dodatno, otežan pristup imovini i drugim resursima koji se uobičajeno akumuliraju u životnom okruženju, dodatne su prepreke ekonomskom osnaživanju i osamostaljivanju. Sve ovo dovodi da je značajan procenat IRL korisnik nekih od vidova socijalne pomoći kao što je opisano u analizi trenutne situacije. Zato je neophodno sprovoditi mere koje za cilj imaju unapređenje ekonomske sigurnosti IRL. Ove mere treba da budu uključene u redovne usluge koje se pružaju celokupnom stanovništvu uz dodatno prilagođavanje. Ove mere će se ogledati pre svega u uključivanje nezaposlenih IRL u aktivne mere zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje namenjene teže zapošljivim kategorijama. Pored toga potrebno je motivisati više od četiri hiljade IRL primalaca privremene novčane naknade za nezaposlene sa prostora Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije da sebi obezbede adekvatne prihode kroz rad.
IRL koja žive u ruralnim sredinama, kao i ona koja su sklona preduzetničkim aktivnostima potrebno je podržati kroz programe dohodovnih aktivnosti.
Na kraju, neophodno je obezbediti podršku u pribavljanju dokumenata neophodnih za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite, kako bi oni u potrebi za takvom vrstom podrške mogli da je ostvare, uključujući i informisanje o mogućnostima pravne pomoći.
Za koordinaciju ovih aktivnosti nadležan je Komesarijat, a ključni partneri za sprovođenje su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, NSZ i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 3.2.1: Broj korisnika nadoknade za IRL koja su radila u društvenim preduzećima na Kosovu i Metohiji |
Početna vrednost (2022): 4.300 |
Ciljana vrednost (2030): 2.000 |
Izvor verifikacije: Izveštaji Nacionalne službe za zapošljavanje |
Pokazatelj rezultata 3.2.2: Odnos stope nezaposlenosti IRL i opšte populacije |
Početna vrednost (2018): 2,2 puta veće nezaposlenost IRL |
Ciljana vrednost (2030): jednaka stopa nezaposlenosti |
Izvor verifikacije: Izveštaj o stanju i potrebama IRL26 |
______
26 Izveštaji na osnovu periodičnih istraživanja koje sprovodi Komesarijat
Mera 3.3 Obezbeđeno uključivanje žena i zaštita njihovih prava u programima namenjenim IRL
Zbog postojećih rodnih nejednakosti, koje su značajnije u populaciji IRL od opšte populacije, potrebno je sprovoditi aktivnosti koje će obezbediti unapređenje položaja žena. Ove aktivnosti mogu uključivati sticanja prava vlasništva ili zajedničke svojine nad obezbeđenim stambenim rešenjima, olakšano uključivanje domaćinstava u kojima je žena nosilac u dostupne programe i slične aktivnosti. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 3.3.1: Procenat žena među IRL korisnicima različitih programa podrške |
Početna vrednost (2023): 33% |
Ciljana vrednost (2030): 40% |
Izvor verifikacije: Izveštaji o stanju i potrebama IRL |
Mera 3.4 Pristup adekvatnom stanovanju unapređen
Rešavanje stambenih potreba jedno je od najznačajnijih pitanja za poboljšanje životnih uslova IRL. Kao što je u ex ante analizi pokazano, ostvarivanje imovinskih prava u mestu porekla je izuzetno otežano i samim tim su i individualni kapaciteti za rešavanje ovog problema umanjeni. Zato je potrebno sprovoditi programe stambene podrške koji će odgovarati potrebama IRL. Ovo podrazumeva pre svega izgradnju stanova u urbanim sredinama uzimajući u obzir izostanak značajnije dosadašnje podrške za ovakve vidove stambenog zbrinjavanja, zatim podršku u obezbeđivanju građevinskog materijala za završetak započetih i neuslovnih kuća i mogućnost uključivanja u programe kupovine seoskih kuća sa okućnicom za one koji nisu mogli samostalno da započnu gradnju, a zainteresovani su da žive u ruralnim sredinama.
Dodatno, potrebno je preduzeti i aktivnosti koje bi obezbedile podršku u legalizaciji započetih objekata, s obzirom na naučene lekcije prilikom sprovođenja dosadašnjih projekata.
U Republici Srbiji van teritorije Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije još uvek postoji jedan formalni kolektivni centar u kome boravi 19 porodica IRL i jedan broj neformalnih kolektivnih centara, kao i tri kolektivna centra na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u kojima boravi 66 lica. U ovim objektima često ne postoje adekvatni uslovi za život, a često su nagomilani problemi povezani sa komunalnim uslugama i električnom energijom, pa je potrebno preduzeti mere za rešavanje ovih problema. Za sprovođenje mere je nadležan Komesarijat sa jedinicama lokalne samouprave.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 3.4.1: Broj obezbeđenih stambenih rešenja za IRL |
Početna vrednost (2023): 7.583 |
Ciljana vrednost (2030.): 10.000 |
Izvor verifikacije: Izveštaji o radu Komesarijata |
Pokazatelj rezultata 3.4.2: Broj formalnih kolektivnih centara za smeštaj IRL van teritorije Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije |
Početna vrednost (2023): 1 |
Ciljana vrednost (2030): 0 |
Izvor verifikacije: Izveštaj o radu Komesarijata |
Mera 3.5 Unapređen položaj IRL Roma kroz planiranje i sprovođenje programa koji uzimaju u obzir njihove specifične potrebe
IRL Romi spadaju u najugroženiji deo IRL populacije. Njihov položaj je naročito otežan kada žive u neformalnim naseljima i kada imaju problem sa prijavom prebivališta i ishodovanjem ličnih dokumenata. Zato je neophodno obezbediti koordinaciju rada nadležnih institucija (policijske uprave, centra za socijalni rad, lokalne uprave) u cilju omogućavanja primene Zakona o prebivalištu i boravištu građana.
Obezbeđivanjem ličnih dokumenata smanjuje se rizik od apatridije i sprečava prenošenje problema dokumenata i izostanka upisa u matične knjige rođenih na sledeću generaciju.
Identifikovanje podstandardnih naselja u saradnji sa lokalnim samoupravama i sprovođenje projekata namenjenih njihovom raseljavanju ili unapređivanju uslova, tamo gde postoje mogućnosti, značajno će doprineti unapređenju položaja ove populacije. Takođe je neophodno uključiti ih u sve programe i mere namenjene unapređenju položaja Roma uopšte, posebno u uključivanju u obrazovni sistem i pristupu zdravstvenim uslugama.
Nosioci aktivnosti su pre svega jedinice lokalne samouprave, ali i drugi subjekti na lokalnom nivou, kao i ministarstvo nadležno za prava manjina i ministarstva nadležna za socijalnu zaštitu i stanovanje, dok je Komesarijat nadležan za koordinaciju i izveštavanje.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 3.5.1: Broj lica u riziku od apatridije među IRL Romima |
Početna vrednost (2020): 2.000 lica |
Ciljana vrednost (2030): 500 lica |
Izvor verifikacije: Izveštaji UNHCR kancelarije u Republici Srbiji |
Pokazatelj rezultata 3.5.2: Broj IRL naknadno upisanih u MKR u toku godine u gradskim/opštinskim upravama koje obavljaju poslove vođenja matičnih knjiga za područje Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije |
Početna vrednost (2024): početna i ciljna vrednost će se utvrditi do prvog izveštaja o sprovođenju strategije |
Ciljana vrednost (2030): početna i ciljna vrednost će se utvrditi do prvog izveštaja o sprovođenju strategije |
Izvor verifikacije: Izveštaji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave |
Posebni cilj 4. Unapređeni uslovi za održiv povratak IRL u mestima na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije
Za postizanje ovog cilja planirano je 5 mera:
Mera 4.1 Obezbeđivanje podrške IRL u procesu povratka
Povratak IRL na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije je izuzetno otežan usled brojnih prepreka sa kojima se povratnici suočavaju što je dovelo do produženog raseljenja. Zato je neophodno različitim merama ojačati povratnike i pripremiti ih za povratak. Podrška u vidu pravne pomoći za rešavanje statusnih pitanja, uključivanje u različite programe koji za cilj imaju unapređenje veština za lakše zapošljavanje, ali i direktne podrške u robi i novcu. Ove mere uključuju i idi-vidi posete i održavanje veze sa mestom porekla. Nadležna za sprovođenje ove mere je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 4.1.1: Procenat rešenih predmeta u okviru projekta pravne pomoći |
Početna vrednost (202327): 49% |
Ciljana vrednost (2030): 60% |
Izvor verifikacije: Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju |
_______
27 Prema izveštaju IPA projekta pravne pomoći na 28. maj 2023. godine
Pokazatelj rezultata 1.2.1: Sredstva namenjena za podršku povratku na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije28 |
Početna vrednost (2023): 25.130.000 dinara |
Ciljana vrednost (2030): 25.130.000 dinara |
Izvor verifikacije: Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju |
_______
28
Sredstva Kancelarije za Kosovo i Metohiju namenjena dotacijama
nevladinim organizacijama koje se bave istraživanjem ljudskih prava,
procesom povratka, informisanjem raseljenih lica o mogućnostima
povratka (2.400.000), projektima udruženja građana koji se odnose na
proces povratka (8.730.000), kao i organizovanjem "idi vidi poseta" i
drugim vrstama pomoći IRL opredeljenim za povratak (14.000.000).
Napomena: sredstva prikazana na osnovu Zakona o budžetu za 2023. godinu
("Službeni glasnik RS", broj 138/22)
Mera 4.2. Obezbeđivanje podrške IRL unutar prostora Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije i povratničkim zajednicama
Iako je najveći broj IRL morao da napusti teritoriju pokrajine i potražio sigurnost u drugim delovima zemlje, značajan broj od oko 16.000 Srba, Roma i drugih nealbanaca je raseljen unutar teritorije Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, najvećim delom u privatnom smeštaju, ali i u kolektivnim centrima. Ovom merom bi se obezbedila podrška srpskoj zajednici na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije u brizi o IRL kroz različite programe ekonomskog osnaživanja i stambene podrške. Korisnici slične podrške bi bile i povratničke zajednice što bi doprinelo povećanju procenta održivog povratka unapredio. Sa programima podsticaja aktivnosti koje za cilj imaju unapređenje položaja IRL unutar Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije i povratničkih zajednica, nastaviće da koordiniraju aktivnosti Komesarijat i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, naročito u opštinama koje imaju usvojene planove za rešavanje pitanja IRL i povratnika na svojoj teritoriji.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 4.2.1: Broj lokalnih akcionih planova za IRL u jedinicama lokalne samouprave u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija |
Početna vrednost (2023): 4 plana |
Ciljana vrednost (2030): 10 planova |
Izvor verifikacije: Izveštaji jedinica lokalne samouprave |
Pokazatelj rezultata 4.2.1: Sredstva namenjena za podršku povratničkim zajednicama na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije |
Početna vrednost (2023): 586.000.000 dinara29 |
Ciljana vrednost (2030): 586.000.000 dinara |
Izvor verifikacije: Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju |
______
29
Sredstva Kancelarije za Kosovo i Metohiju namenjena za izgradnju i
rekonstrukciju kuća u cilju stambenog zbrinjavanja socijalno ugroženih
kategorija, povratnika i interno raseljenih lica unutar AP Kosovo i
Metohija (450.000.000), sredstva za prolećnu i jesenju setvu namenjena
povratnicima i ugroženim domaćinstvima u enklavama (100.000.000), pomoć
povratničkim porodicama sa nedovoljnim primanjima (36.000.000).
Napomena: Prikazana su sredstva budžeta Kancelarije za Kosovo i
Metohiju koja su pretežno namenjena povratnicima, ali važno je istaći
da povratnici mogu konkurisati i za druga sredstva namenjena
unapređenju kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva na
Kosovo i Metohiju.
Mera 4.3 Podrška porodicama nestalih i kidnapovanih lica sa teritorije Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije
Jedan od vodećih principa internog raseljenja podrazumeva pravo IRL da saznaju o sudbini njihovih nestalih srodnika. Komisija za nestala lica nastaviće sa identifikacijom, ali i sa podrškom porodicama nestalih lica. Takođe će se nastaviti i sa podrškom udruženja građana čije aktivnosti su usmerene na rešavanje problema u ovoj oblasti. Kako je međunarodnim standardima predviđeno da groblja IRL treba da budu poštovana i zaštićena i da IRL bude omogućen pristup grobovima svojih preminulih rođaka, ova mera predviđa neophodne aktivnosti kako bi IRL ostvarila ovo pravo koje im se kontinuirano uskraćuje od strane kosovskih albanaca. Nadležan za sprovođenje ove aktivnosti je Komesarijat.
Vrsta mere: Podsticajna
Pokazatelj rezultata 4.3.1: Sredstva obezbeđena za rad Komisije za nestala lica |
Početna vrednost (2023.): 32.000.000 dinara |
Ciljana vrednost (2030.): 35.000.000 dinara |
Izvor verifikacije: Zakon o budžetu Republike Srbije |
Mera 4.4 Praćenje položaja povratnika na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije
Koordinacija sa međunarodnim organizacijama i nadležnim državnim organima radi praćenja i analize stanja u pogledu ostvarivanja prava IRL i povratnika na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, slobode kretanja, ostvarivanje imovinskih prava, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i vaspitanje, pristupa javnim službama, pristupa sudovima, slobodno i nesmetano ispoljavanje kulture, vere i običaja od suštinskog su značaja za zaštitu ovih lica. Takođe je potrebno nastaviti saradnju i podršku udruženjima IRL i povratnika i drugim organizacijama civilnog društva od značaja za povratničku zajednicu.
Kroz moguće oživljeni regionalni međuinstitucionalni proces tzv. "Skopske inicijative" moguće je realizovati i pratiti sprovođenje aktivnosti koje doprinose trajnim rešenjima za IRL opredeljena za povratak. Ova mera svakako treba da sadrži i izveštavanje o preprekama sa kojima se suočavaju IRL i povratnici na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Nadležna za sprovođenje ove mere je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Vrsta mere: Informativno-edukativna
Pokazatelj rezultata 4.4.1: Izveštaj o položaju Srba i nealbanskog stanovništva na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije prezentovani u UN i drugim međunarodnim telima |
Početna vrednost (2023): da |
Ciljana vrednost (2030): da |
Izvor verifikacije: Kancelarija za Kosovo i Metohiju |
Mera 4.5 Zagovaranje pristupa pravima IRL u mestu porekla
U okviru svih aktivnosti u međunarodnim organizacijama kao i u okviru pregovora sa Evropskom unijom i dijalogu Beograda i Prištine u Briselu zagovaranje pristupa i realizacije svih individualnih stečenih prava IRL u skladu sa međunarodnim standardima. Potrebno je pratiti funkcionisanje i predlaganje revizije postojećih mehanizama i uspostavljanje novih ukoliko je potrebno za efikasno rešavanje imovinskih pitanja u skladu sa međunarodnim standardima, kao i ostvarivanje prava na osnovu rada ili vlasničkog udela u preduzećima sa prostora Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Od izuzetne važnosti je i zagovaranje za nesmetan pristup političkim, građanskim, socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima sa čijim kršenjem se povratnici na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije kontinuirano suočavaju. Nadležna za sprovođenje ove mere je Kancelarija za Kosovo i Metohiju u partnerstvu sa Ministarstvom za evropske integracije, Ministarstvom spoljnih poslova i Kancelarijom za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini.
Vrsta mere: Informativno-edukativna
Pokazatelj rezultata 4.5.1: Pitanje položaja IRL uključeno u pregovore sa EU |
Početna vrednost (2023): obavezan deo izveštaja |
Ciljana vrednost (2030): obavezan deo izveštaja |
Izvor verifikacije: Izveštaj o napretku Republike Srbije u pristupanju Evropskoj uniji, Izveštaj o radu Ministarstva spoljnih poslova i Izveštaj o radu Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini. |
VII IDENTIFIKOVANJE MEHANIZAMA ZA SPROVOĐENJE MERA
Republika Srbija ima adekvatne i efikasne mehanizme za rešavanje pitanja izbeglica i IRL u procesu rešavanja potreba ove populacije u mestu njihove integracije i raseljenja. Mehanizmi za povratak i pristup pravima obezbeđuju se u zemljama i mestu porekla, te je uticaj za unapređenje moguće ostvariti jedino preko diplomatskog angažovanja Republike Srbije, kroz pregovore, bilateralne i regionalne inicijative, saradnje sa međunarodnim organizacijama.
U okviru mehanizma ustanovljenog u Republici Srbiji, uređenim zakonskim i strateškim okvirom, nadležna institucija Komesarijat sprovodi programe za rešavanje potreba izbeglica i IRL, koordinira aktivnosti sa ministarstvima, državnim organima radi obezbeđenja i unapređenja pristupa pravima i uslugama, a koji su uključeni u izradu ove Strategije.
Komesarijat sprovodi programe na centralnom i lokalnom nivou kroz mehanizam lokalnog akcionog planiranja. Ovaj mehanizam obezbeđuje da se u okviru lokalnih samouprava utvrde potrebe i na osnovu toga precizno kreiraju sprovode projekti koji se finansiraju iz budžeta Komesarijata i učešća jedinica lokalnih samouprava. Dalje obezbeđuje i kontinuirano ažuriranje podataka o potrebama za teritoriju Republike Srbije što obezbeđuje precizno planiranje programa i aktivnosti na centralnom nivou, praćenje sprovođenja i blagovremene reakcije ukoliko su potrebne korekcije. Mehanizam lokalnog akcionog planiranja je prepoznat kao adekvatan za sprovođenje IPA programa i Regionalnog stambenog programa. U tom smislu lokalna samouprava je važan oslonac i aktivan učesnik u procesima lokalne integracije izbeglica i rešavanja potreba IRL. Jedinice lokalne samouprave koje su uključene u projekte stambene izgradnje učestvuju dodelom građevinskog zemljišta bez naknade, obezbeđivanjem primarne komunalne infrastrukture i odustajanjem od naplate različitih lokalnih taksi i doprinosa. Veliki broj jedinica lokalne samouprave i dalje pokazuje motivisanost za učešće u projektima lokalne integracije izbeglica.
U skladu sa članom 12. Zakona o upravljanju migracijama definisano je da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, radi obavljanja savetodavnih poslova u vezi sa upravljanjem migracijama na svojoj teritoriji, obrazuje lokalni savet za migracije (u daljem tekstu: Savet za migracije) koji obavlja poslove koji se odnose na praćenje i izveštavanje Komesarijata o migracijama na teritoriji na jedinici lokalne samouprave, predlaže programe, mere, planove, aktivnosti koje treba preduzeti radi efikasnog upravljanja migracijama i druge poslove u skladu sa zakonom. Danas na teritoriji Republike Srbije u 172 jedinice lokalne samouprave su obrazovani Saveti za migracije u kojima aktivno učestvuju predstavnici svih relevantnih institucija nadležnih za pitanja od značaja za upravljanje migracijama na svojoj teritoriji.
Za sprovođenje mera predviđenih Strategijom, prvenstveno onih koje se odnose na povratak na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, u okviru svojih nadležnosti ključna je Kancelarija za Kosovo i Metohiju. U okviru svojih aktivnosti Kancelarija obezbeđuje podršku povratnicima, besplatnu pravnu pomoć iz IPA fondova. Od izuzetne važnosti za sprovođenje Strategije je redovno izveštavanje o stanju ljudskih prava i incidentima prema povratničkim zajednicama o kojima Kancelarija redovno izveštava.
Značajnu ulogu u sprovođenju mera ima i Ministarstvo spoljnih poslova u delu koji se odnosi na predstavljanje problema izbeglica i IRL na relevantnim međunarodnim forumima. Pored toga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje imaju važnu ulogu u unapređenju položaja prinudno raseljenih lica koja žive u Srbiji. Na kraju, kada je reč o posebno ranjivoj kategoriji IRL Roma, značajna je koordinacija sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave koje u saradnji sa UNHCR-om godinama radi na rešavanju problema ličnih dokumenata IRL Roma.
U skladu sa članom 18. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, u roku od 90 dana od dana donošenja Strategije, predviđeno je usvajanje prvog Akcionog plana za period od tri godine kojim će biti definisane aktivnosti koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi i mere Strategije realizuju, kojim će biti određeni nosioci i partneri za sprovođenje mera i aktivnosti, definisani njihovi pokazatelji, kao i rokovi i sredstva za njihovo sprovođenje.
7.2. Procena potrebnih finansijskih sredstava i informacija o izvorima sredstava
U pogledu procene finansijskih sredstava treba imati u vidu da za ostvarivanja posebnog cilja 1. i mera koji se odnose na podršku u procesu povratka i zaštiti interesa i ostvarivanje prava izbeglica u zemlji porekla, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Komesarijata. Pomenute mere koje obuhvataju diplomatsku aktivnost i međunarodnu saradnju i obavljaju se u okviru redovnih poslova institucija koje ih sprovode. Komesarijat obezbeđuje podršku povratnicima kroz prevoz i pakete pomoći povratnicima u Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a finansijska sredstva se planiraju precizno i blagovremeno, u skladu sa prijavama za povratak, čiji broj je izuzetno mali i ne predstavlja značajno i finansijsko opterećenje. Slično, za poseban cilj 4, odnosno podršku povratku IRL na prostor Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, obezbeđena su sredstva na razdelu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. U slučaju oživljavanja Skopskog procesa ili učešća u nekom novom procesu, biće pripremljena odgovarajuća Platforma aktivnosti i budžet i predočeni Vladi radi usvajanja.
Ostvarivanje posebnih ciljeva 2 i 3, međutim, zahteva obezbeđivanje sredstava iz budžeta, a naročito su značajna finansijska sredstva potrebna za rešavanje stambenih potreba najugroženijih izbeglica i IRL.
Za rešavanje stambenih potreba svih 8.996 izbegličkih porodica u stanju potrebe, neophodno je obezbediti oko 29.000.000.000 dinara. Za ove potrebe, u okviru budžetskih limita Komesarijata obezbeđeno je oko 1.760.000.000 dinara za period važenja Strategije. U avgustu 2023. godine, pokrenuta je inicijativa da se obezbede dodatne 23.000.000.000 dinara kako bi se zatvorilo izbegličko poglavlje.
Radi poboljšanja životnih uslova svih IRL u stanju potrebe, koja žive van Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, neophodno je obezbediti više od 31.000.000.000 dinara. Slično kao i za izbeglice, u limitima Komesarijata obezbeđeno je oko 1.760.000.000 dinara. Dodatno planirano je da se u okviru Operativnog programa za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu inkluziju obezbedi diadatnih 12 miliona EUR za stambeno zbrinjavanje IRL u okviru IPA 2024-2027. Rezultati Strategije za ovaj Poseban cilj planirani su prema obezbeđenim sredstvima i pokriće manji deo potreba, te je neophodno da se mobilišu i drugi fondovi i donatori.
Sredstva koja će biti utrošena od strane Kancelarije za Kosovo i Metohiju su sredstva koja su planirana u budžetu.
VIII IZVEŠTAVANJE O REZULTATIMA
Primenu mera i aktivnosti predviđenih ovom Strategijom i Akcionim planom čija priprema sledi nakon usvajanja Strategije, prati i koordinira Komesarijat. U cilju prikupljanja i analize podataka i rezultata od strane svih nadležnih organa, u okviru međuresorne Grupe za praćenje migracionih tokova, formiraće se uža grupa za pripremu izveštaja o sprovođenju ove Strategije, a u čiji sastav će ući organi koji budu nosioci aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije.
Imajući u vidu da će se većina aktivnosti realizovati i koordinisati u jedinicama lokalne samouprave, važnu ulogu u praćenju i koordinaciji mera i aktivnosti u jedinicama lokalne samouprave imaju saveti za migracije30 koji u skladu sa zakonom, izveštaje o radu dostavljaju Komesarijatu.
Neposrednu odgovornost za upravljanje Strategijom i Akcionim planom ima Komesarijat, koji obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za Komisiju za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica.
Strategija za rešavanje pitanja izbeglica i IRL za period 2024. do 2030. godine, kao dokument javnih politika se, takođe, prati kroz Informacioni sistem za planiranje, praćenje, sprovođenje, koordinaciju javnih politika i izveštavanje koji predstavlja jedinstven elektronski sistem u koji učesnici u planskom sistemu unose sadržaj svojih dokumenata javnih politika i srednjoročne planove i vrše izveštavanje u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.
______
30 Lokalni savet za migracije čine predstavnici izvršnog organa jedinice lokalne samouprave (predsednik opštine/gradonačelnik ili član opštinskog/gradskog veća), centra za socijalni rad, policijske uprave, službe za zapošljavanje, poverenik i predstavnik opštinske, odnosno gradske uprave, s tim što u radu Saveta za migracije mogu učestvovati i predstavnik ustanove nadležne za poslove zdravlja, obrazovanja, predstavnik udruženja, kao i druga lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama na njihovoj teritoriji.
Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Komesarijata, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".