Radi lakšeg sagledavanja izmena i dopuna propisa, nova sadržina odredaba data je zelenom, prethodna crvenom bojom, a nepromenjene odredbe nisu posebno označene, tako da pregledanjem crno-zelenog teksta pregledate važeću, a crno-crvenog teksta, prethodnu verziju propisa. Prečišćen tekst bez crvenih i zelenih oznaka i dalje možete videti na tabu "Tekst dokumenta". |
Propis - analitički prikaz promenaZAKONO ENERGETICI("Sl. glasnik RS", br. 145/2014, 95/2018 - dr. zakon, 40/2021, 35/2023 - dr. zakon, 62/2023 i 94/2024) |
[ČLAN 1 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ovim zakonom uređuju se ciljevi energetske politike i način njenog ostvarivanja, uslovi za pouzdanu, sigurnu i kvalitetnu isporuku energije i energenata i uslovi za sigurno snabdevanje kupaca, zaštita kupaca energije i energenata, uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za izgradnju novih energetskih objekata, osnove razvoja nuklearne energije, status i delokrug rada Agencije za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija), način organizovanja i funkcionisanja tržišta električne energije, prirodnog gasa i nafte i derivata nafte, prava i obaveze učesnika na tržištu, uspostavljanje svojine na mrežama operatora sistema, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Odredbe ovog zakona se, u odnosu na Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, tumače i primenjuju u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i Zakonom o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.
Ovim zakonom uređuju se proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom kao energetske delatnosti.
[ČLAN 2 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 2
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) agregiranje podrazumeva objedinjavanje potrošnje i/ili proizvodnje električne energije većeg broja korisnika sistema radi kupovine, prodaje ili aukcija na tržištima električne energije;
2) agregator je pravno ili fizičko lice koji se bavi agregiranjem;
3) aktivni kupac je krajnji kupac ili grupa krajnjih kupaca koji zajednički deluju, koji koristi ili skladišti električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata smeštenih u okviru određenih granica ili koji samostalno prodaje proizvedenu električnu energiju ili učestvuje u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti, pri čemu ove aktivnosti ne predstavljaju njegovu osnovnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost;
4) Agencija za saradnju energetskih regulatora (u daljem tekstu: ACER) je telo za saradnju energetskih regulatora na nivou Evropske Unije;
5) bazno ulje je osnovno ulje mineralnog, sintetičkog ili biljnog porekla koje se koristi za proizvodnju maziva i u industrijske svrhe;
6) balansiranje podrazumeva sve radnje i procese, u svim vremenskim okvirima, kroz koje operator prenosnog sistema obezbeđuje, u kontinuitetu, održavanje frekvencije sistema u okviru unapred definisanog opsega stabilnosti i usklađenost sa količinom rezervi neophodnih u pogledu zahtevanog kvaliteta;
7) balansna energija je energija koju koristi operator prenosnog sistema za sprovođenje balansiranja;
8) balansna odgovornost na tržištu električne energije je obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju električne energije u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja;
9) balansno odgovorna strana je učesnik na tržištu koji je odgovoran za odstupanje svoje balansne grupe na tržištu električne energije;
10) balansna odgovornost na tržištu prirodnog gasa je obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže količinu prirodnog gasa na ulazu u sistem i izlazu iz sistema u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja;
11) balansni kapacitet je kapacitet koji pružalac usluge balansiranja učini raspoloživim operatoru prenosnog kapaciteta i za koji se obaveže da će ponuditi odgovarajući obim balansne energije operatoru prenosnog sistema tokom trajanja ugovora;
12) bezbednost rada sistema podrazumeva održavanje i upotrebu sistema na način kojim se ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi i materijalna dobra;
13) biogoriva su tečna goriva za saobraćaj, proizvedena iz biomase;
14) biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, uključujući ribarstvo i akvakulturu, kao i biorazgradivi deo otpada, uključujući industrijski i komunalni otpad biološkog porekla, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom;
15) biometan je gasovito gorivo dobijeno preradom, odnosno prečišćavanjem biogasa, koje se koristi za saobraćaj i za druge energetske svrhe;
16) biotečnost je tečno gorivo proizvedeno iz biomase, koje se koristi u energetske svrhe, osim za saobraćaj, uključujući proizvodnju električne energije i energije za grejanje i hlađenje;
17) bruto finalna potrošnja energije je ukupna finalna energija potrošena za energetske svrhe u industriji, transportu, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, uključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije i gubitke u prenosu i distribuciji električne i toplotne energije;
18) vertikalno integrisano preduzeće je energetski subjekt ili grupa energetskih subjekata gde isto lice ima pravo, direktno ili indirektno da sprovodi kontrolu i gde energetski subjekt ili grupa pored jedne od sledećih delatnosti: prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom ili transport prirodnog gasa i upravljanje transportnim sistemom, distribucija električne energije i upravljanje distributivnim sistemom, distribucija i upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, skladištenje i upravljanje skladištem prirodnog gasa obavlja i najmanje jednu od sledećih delatnosti: proizvodnju električne energije ili prirodnog gasa, snabdevanje električnom energijom ili prirodnim gasom ili javno snabdevanje prirodnim gasom;
19) vrednost neisporučene električne energije je procena najviše cene električne energije izražene u EUR/MWh koju su kupci spremni da plate kako bi izbegli prekid u snabdevanju;
20) garantovani snabdevač je snabdevač koji obezbeđuje javnu uslugu garantovanog snabdevanja;
21) garantovano snabdevanje je javna usluga kojom se osigurava pravo domaćinstava i malih kupaca na snabdevanje električnom energijom propisanih karakteristika na teritoriji Republike Srbije po razumnim, jasno uporedivim, transparentnim i nediskriminatornim cenama;
22) derivati električne energije su finansijski instrumenti kojima se učesnici na tržištu osiguravaju od naglih promena cena električne energije na tržištu, kada se takav instrument odnosi na električnu energiju;
23) derivati nafte su bezolovni motorni benzini, avionski benzini, mlazna goriva, gasna ulja, ulja za loženje, brodska goriva, tečni naftni gas i drugo;
24) direktni gasovod je cevovod koji povezuje proizvođača prirodnog gasa, odnosno biogasa sa objektom izolovanog kupca i nije deo transportnog, odnosno distributivnog sistema;
25) direktni vod je elektroenergetski vod koji ili povezuje izolovano mesto proizvodnje sa izolovanim kupcem ili povezuje objekat proizvođača električne energije sa snabdevačem koji direktno snabdeva sopstvene prostorije, zavisna privredna društva i krajnje kupce;
26) distribucija električne energije je prenos električne energije preko distributivnog sistema radi isporuke električne energije krajnjim kupcima, a ne obuhvata snabdevanje električnom energijom;
27) distribuirana proizvodnja su objekti za proizvodnju električne energije priključeni na distributivni sistem;
28) distribucija prirodnog gasa je prenošenje prirodnog gasa preko distributivnog sistema radi isporuke prirodnog gasa krajnjim kupcima, odnosno drugom distributivnom sistemu, a ne obuhvata snabdevanje prirodnim gasom;
29) distribucija toplotne energije je prenošenje toplotne energije za daljinsko grejanje i/ili daljinsko hlađenje za više objekata ili industrijsku upotrebu pomoću pare, tople vode ili rashladnog fluida kroz distributivne sisteme;
30) dovodni gasovod je cevovod koji povezuje postrojenja za proizvodnju nafte ili prirodnog gasa sa objektima za preradu prirodnog gasa;
31) država članica je teritorija države Evropske unije u skladu sa članom 27. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice;
32) elektroenergetska kriza je postojeća ili neposredna situacija u kojoj postoji značajna nestašica električne energije, određena propisima i planovima kojim se uređuje spremnost za rizike u elektroenergetskom sektoru, ili nemogućnost isporuke električne energije kupcima;
33) energenti su ugalj, prirodni gas, nafta, derivati nafte, uljni škriljci, obnovljivi i drugi izvori energije;
34) energetska efikasnost je odnos između ostvarenog rezultata, u uslugama, dobrima ili energiji i za to utrošene energije;
35) energetska zajednica građana je pravno lice osnovano na dobrovoljnom i otvorenom učešću i koja je pod stvarnom kontrolom članova zajednice, koji mogu biti fizička lica, jedinice lokalne samouprave, ili mala preduzeća, čiji je cilj obezbeđivanje ekonomskih, ekoloških ili socijalnih koristi svojim članovima ili akcionarima ili lokalnim zajednicama u kojima posluje, a ne ostvarivanje finansijske dobiti, i koja može učestvovati u proizvodnji električne energije, uključujući i onu iz obnovljivih izvora, snabdevanju, potrošnji, agregaciji, pružanju usluge skladištenja električne energije, energetske efikasnosti ili punjenja električnih vozila ili pružanja drugih usluga svojim članovima;
36) energetski sistem je elektroenergetski sistem, sistem prirodnog gasa, nafte ili derivata nafte i sistem daljinskog grejanja i hlađenja, koji se sastoji od energetskih objekata međusobno povezanih tako da čine jedinstven tehničko-tehnološki sistem;
37) energetski subjekt je pravno lice, odnosno preduzetnik, koje obavlja jednu ili više energetskih delatnosti iz člana 16. ovog zakona;
38) energetski ugroženi kupac je domaćinstvo koje zbog socijalnog statusa ili zdravstvenog stanja, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo na snabdevanje pod posebnim uslovima;
39) energija iz obnovljivih izvora je energija iz obnovljivih nefosilnih izvora, odnosno hidroenergija, biomasa, energija vetra, solarna (toplotna i fotonaponska), biogas, deponijski gas, gas iz postrojenja za preradu kanalizacionih voda, geotermalna energija i dr.;
40) energija je električna energija i toplotna energija;
41) zagušenje je situacija u kojoj se ne može udovoljiti svim zahtevima učesnika na tržištu za trgovinu između zona trgovanja, jer bi znatno uticali na fizičke tokove na elementima mreže koji ne mogu prihvatiti te tokove;
42) zajednički priključak je priključak preko koga se priključuju dva ili više objekata;
43) zona trgovanja je najveće geografsko područje unutar koga učesnici na tržištu mogu razmenjivati energiju bez raspodele prenosnog kapaciteta;
44) interkonektivni vod je vod koji povezuje dve kontrolne oblasti ili zone trgovanja;
45) interoperabilnost u kontekstu naprednih brojila je sposobnost dve ili više energetskih ili komunikacionih mreža, sistema, uređaja, aplikacija ili komponenti da međusobno sarađuju radi razmene i korišćenja informacija u cilju obavljanja potrebnih funkcija;
46) interkonektor je elektroenergetski vod, gasovod, naftovod, odnosno produktovod koji prelazi granicu između država radi povezivanja njihovih sistema, kao i oprema koja se koristi za povezivanje energetskih sistema;
47) informacija o obračunu je informacija prikazana na računu krajnjeg kupca električne energije, osim zahteva za plaćanje;
48) isporuka je fizička predaja energije, odnosno energenta iz objekta energetskog subjekta ili proizvođača prirodnog gasa, odnosno biogasa u objekat drugog energetskog subjekta ili krajnjeg kupca;
49) isporuka električne energije je fizička predaja električne energije u mrežu ili njeno preuzimanje iz mreže;
50) istovremena elektroenergetska kriza je elektroenergetska kriza koja u isto vreme utiče na više od jedne države;
51) javni snabdevač prirodnim gasom je energetski subjekt koji obavlja energetsku delatnost javnog snabdevanja prirodnim gasom;
52) javno snabdevanje prirodnim gasom je prodaja prirodnog gasa domaćinstvima i malim kupcima po regulisanim cenama;
53) konvencionalno brojilo je analogno ili elektronsko brojilo bez mogućnosti prenosa i primanja podataka;
54) kontrola energetskog subjekta podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica da samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, vrši odlučujući uticaj na poslovanje drugog lica putem a) učešća u osnovnom kapitalu ili prava korišćenja celokupne ili dela imovine, b) ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora ili glasanje i odluke tih organa;
55) kontrolna oblast je usaglašen deo međusobno povezanog sistema, kojim upravlja jedan operator sistema i obuhvata povezana fizičku potrošnju i/ili proizvodne jedinice ako ih ima;
56) kontratrgovina je razmena između zona trgovanja koju su pokrenuli operatori sistema između dve zone trgovanja radi smanjenja fizičkog zagušenja;
57) korisnik sistema električne energije je proizvođač električne energije, krajnji kupac čiji je objekat priključen na sistem, skladištar, agregator, snabdevač, snabdevač na veliko električnom energijom i drugi operator sistema;
58) korisnik sistema prirodnog gasa je proizvođač, krajnji kupac čiji je objekat priključen na sistem, snabdevač, javni snabdevač, odnosno snabdevač na veliko prirodnim gasom, drugi operator sistema, kao i operator skladišta;
59) koordinaciona grupa za sigurnost snabdevanja je grupa osnovana na nivou Energetske zajednice, saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, osnovana da prati, koordinira, razmenjuje iskustva u vezi sa sigurnošću snabdevanja i razvija sveobuhvatnu analizu rizika;
60) krajnji kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje električnu energiju ili prirodni gas za svoje potrebe;
61) krajnji kupac toplotne energije je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje toplotnu energiju za svoje potrebe;
62) krizni koordinator je lice, grupa, odnosno tim sastavljen od stručnih lica ili institucija iz oblasti električne energije, zaduženo za prikupljanje, objedinjavanje i koordinaciju protoka informacija tokom elektroenergetske krize;
63) kritični element mreže je element mreže bilo unutar zone trgovanja ili između zona trgovanja koji je uzet u obzir u postupku proračuna kapaciteta, ograničavajući količinu električne energije koja se može razmenjivati;
64) kupac iz kategorije domaćinstvo je krajnji kupac koji kupuje električnu energiju ili prirodni gas za potrošnju svog domaćinstva isključujući obavljanje komercijalnih ili profesionalnih delatnosti;
65) kupac je krajnji kupac ili kupac na veliko;
66) kupac na veliko je pravno ili fizičko lice koje kupuje energiju ili energent radi dalje preprodaje unutar ili izvan sistem u kojem je to lice osnovano;
67) kupac-proizvođač je krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije predaje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem;
68) kupac električne energije koje nije domaćinstvo je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koje kupuje električnu energiju koja nije za sopstvene potrebe u domaćinstvu, uključujući proizvođače, industrijske kupce, privredne subjekte i snabdevače na veliko električnom energijom;
69) lajnpak (line-pack) je aktuelna količina prirodnog gasa koja se pod pritiskom skladišti u gasovodu (transportnom, odnosno distributivnom sistemu), koja se kratkoročno može koristiti za održavanje sigurnosti rada i balansiranje sistema u okviru dozvoljenog opsega promene pritiska;
70) licenca je akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za obavljanje energetskih delatnosti propisanih ovim zakonom;
71) mali kupci električne energije su mikropreduzeća, mala preduzeća i preduzetnici koji ispunjavaju kriterijume za razvrstavanje u mikro i mala preduzeća u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
72) mali kupci prirodnog gasa su krajnji kupci čija je godišnja potrošnja energije isporučene iz prirodnog gasa do 1.026.000 kWh i čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa;
73) malo preduzeće je preduzeće koje je razvrstano kao malo u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
74) međusobno povezani sistem je nekoliko prenosnih i distributivnih sistema električne energije koji su međusobno povezani posredstvom jednog ili više interkonektora;
75) merni uređaj za električnu energiju je brojilo električne energije, naponski i strujni merni transformator i ostala pomoćna oprema koja je u funkciji merenja električne energije;
76) mesto vezivanja priključka je tačka u kojoj se priključak povezuje sa postojećim ili budućim elektroenergetskim objektom u sistemu;
77) mesto priključenja objekta korisnika sistema je mesto razgraničenja instalacija objekta korisnika i elektroenergetskog objekta operatora sistema;
78) mesto za punjenje je standardizovani električni uređaj koji je sposoban da puni u datom trenutku jedno električno vozilo ili mesto zamene baterije jednog električnog vozila;
79) mehanizam za obezbeđenje kapaciteta je privremena mera kojom se obezbeđuje postizanje potrebnog nivoa adekvatnosti resursa plaćanjem za dostupnost resursa, isključujući mere povezane sa pomoćnim uslugama ili upravljanjem zagušenjima;
80) mikropreduzeće je preduzeće koje je razvrstano kao mikropreduzeće u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
81) model OPS-OPS je model za razmenu usluge balansiranja po kome pružalac usluge balansiranja pruža uslugu balansiranja operatoru prenosnog sistema na čiji sistem je priključen, a koji potom tu uslugu pruža operatoru prenosnog sistema koji uslugu zahteva;
82) motorna goriva su bezolovni motorni benzini, avionski benzini, mlazna goriva, gasna ulja, brodska goriva, auto gas, biogoriva, komprimovani prirodni gas, utečnjeni prirodni gas, vodonik i drugo, a u skladu sa propisima kojima se definišu njihovi tehnički i drugi zahtevi i namena;
83) nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora je određeno Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice između Evropske Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Službeni glasnik RS", broj 62/06 - u daljem tekstu: Ugovor o osnivanju Energetske zajednice) i odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji;
84) nadležni organ je imenovano nacionalno vladino ili regulatorno telo odgovorno za upravljanje rizicima u elektroenergetskom sektoru saglasno obavezama koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora;
85) najbolje dostupne tehnike, u kontekstu zaštite podataka i bezbednosti u okruženju naprednih brojila električne energije, su najefikasnije, najnaprednije i najpogodnije tehnike koje daju osnov za poštovanje primenljivih pravila za zaštitu podataka i bezbednosti;
86) naknada za raskid ugovora je naknada ili novčana kazna koju snabdevači ili učesnici na tržištu električne energije koji se bave agregiranjem, nameću kupcima za raskid ugovora o snabdevanju električnom energijom ili uslugama;
87) naknada u vezi sa promenom je naknada ili novčana kazna za promenu snabdevača ili učesnika na tržištu električne energije koji se bavi agregiranjem, uključujući naknade za raskid ugovora, koje snabdevači, učesnici na tržištu koji se bave agregiranjem ili operatori sistema direktno ili indirektno nameću kupcima;
88) namešavanje biogoriva je dodavanje biogoriva gorivima naftnog porekla u propisanom sadržaju;
89) namešavanje biotečnosti je dodavanje biotečnosti gorivima naftnog porekla u propisanom sadržaju;
90) napredni merni sistem ("smart metering system") je elektronski sistem koji uključuje napredne merne uređaje za merenje protoka energije i prirodnog gasa, podsisteme za prenos, skladištenje, obradu i analizu podataka o energiji ili prirodnom gasu, kao i centralni upravljački podsistem koji omogućava dvosmernu komunikaciju sa naprednim mernim uređajima koristeći neki oblik elektronske komunikacije;
91) nedostajuća infrastruktura je infrastruktura koju je, pored priključka, neophodno izgraditi radi priključenja objekta krajnjeg kupca, objekta za proizvodnju električne energije i objekta za skladištenje električne energije i koja će nakon izgradnje postati deo sistema na koji se vrši priključenje;
92) nezavisni agregator je agregator koji nije povezan sa snabdevačem kupca;
93) neprekidni kapacitet je kapacitet prirodnog gasa koji operator transportnog sistema garantuje korisniku sistema u ugovorenom obimu;
94) nestandardne usluge operatora sistema su usluge koje operator sistema pruža na zahtev korisnika sistema odnosno drugog lica ili usluge u cilju otklanjanja posledica postupanja korisnika sistema suprotno propisima, a koje nisu obuhvaćene kroz cenu pristupa sistemu ili kroz troškove priključenja;
95) netržišna mera u oblasti električne energije je svaka mera na strani ponude ili potražnje koja odstupa od tržišnih pravila ili komercijalnih ugovora, čija je svrha ublažavanje energetske krize;
96) nefrekventna pomoćna usluga je usluga koju koristi operator prenosnog sistema ili operator distributivnog sistema za regulaciju napona u stacionarnom stanju, mogućnost beznaponskog pokretanja i mogućnost ostvrskog rada dela sistema;
97) novi infrastrukturni objekti su objekti koji nisu izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona;
98) novi interkonektivni dalekovod je interkonektivni dalekovod koji nije dovršen do 1. jula 2007. godine;
99) nominovani operator tržišta električne energije, (u daljem tekstu: Nemo) je operator tržišta koji je određen za sprovođenje spajanja tržišta za dan unapred i unutardnevnog organizovanog tržišta električne energije sa susednim organizovanim tržištima električne energije;
100) objekat za skladištenje energije u elektroenergetskom sistemu je objekat u kome se skladišti energija;
101) obračunski interval je vremenska jedinica za obračun odstupanja balansno odgovornih strana na tržištu električne energije;
102) operativno ograničenje je privremeno smanjenje aktivne snage u mestu priključenja, definisano u postupku priključenja, u cilju obezbeđivanja sigurnog rada prenosnog sistema;
103) operator distributivnog sistema električne energije je energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom električne energije, odgovoran je za rad, održavanje i razvoj distributivnog sistema na određenom području, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za distribucijom električne energije na ekonomski opravdan način;
104) operator distributivnog sistema prirodnog gasa je energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa i upravljanja distributivnim sistemom za prirodni gas i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj distributivnog sistema na određenom području, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za distribucijom prirodnog gasa na ekonomski opravdan način;
105) operator prenosnog sistema električne energije je energetski subjekt koji obavlja delatnost prenosa i upravljanja prenosnim sistemom električne energije i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj prenosnog sistema na području Republike Srbije, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za prenosom električne energije na ekonomski opravdan način;
106) operator sistema je operator prenosnog sistema električne energije, operator distributivnog sistema električne energije, operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije, operator transportnog sistema prirodnog gasa, operator distributivnog sistema prirodnog gasa i operator skladišta prirodnog gasa;
107) operator skladišta prirodnog gasa je energetski subjekt koji obavlja delatnost skladištenja i upravljanja skladištem prirodnog gasa i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj skladišta prirodnog gasa;
108) operator transportnog sistema prirodnog gasa je energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta prirodnog gasa i upravljanja transportnim sistemom za prirodni gas i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj transportnog sistema na određenom području, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za transportom prirodnog gasa na ekonomski opravdan način;
109) operator tržišta je energetski subjekt koji pruža uslugu kojom se ponude električne energije za prodaju povezuju sa ponudama za njenu kupovinu;
110) oprema pod pritiskom su gasovodi, naftovodi, produktovodi, parni i vrelovodni kotlovi, posude pod pritiskom i druga oprema pod pritiskom utvrđena posebnim tehničkim propisima;
111) organizovano tržište električne energije je institucionalno uređen odnos između ponude i potražnje učesnika na tržištu električne energije sa unapred određenim standardizovanim produktima i fizičkom isporukom, na vremenskom okviru dan unapred i unutar dana;
112) pametna gasovodna mreža je gasovodna mreža u sklopu koje se, u skladu s potrebama potrošača i zahtevima u pogledu kvaliteta gasa, primjenjuju inovativna i digitalna rešenja za ekonomski opravdanu integraciju niskougljičnih gasova, a posebno gasova iz obnovljivih izvora, radi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte povezane sa potrošnjom gasa, povećavanja udela gasova iz obnovljivih izvora i niskougljičnih gasova i povezivanja s drugim energentima i sektorima, uključujući i nadogradnju opreme i instalacija radi stvaranja uslova za inegraciju niskougljičnih gasova, a posebno gasova iz obnovljivih izvora;
113) područje utvrđivanja cene poravnanja je područje unutar kojeg se obračunava cena poravnanja za balansno odstupanje;
114) pomoćne usluge su usluge potrebne za rad prenosnog ili distributivnog sistema i obuhvataju pomoćne usluge za potrebe balansiranja i nefrekventne pomoćne usluge, ali ne uključuje upravljanje zagušenjima;
115) posebni proizvod za balansiranje je proizvod za balansiranje koji se razlikuje od standardnog proizvoda za balansiranje;
116) potpuno integrisane mrežne komponente su mrežne komponente koje su integrisane u sistem za prenos ili distribuciju električne energije, uključujući objekte za skladištenje, i koje se koriste isključivo u svrhu obezbeđivanja sigurnog i pouzdanog rada sistema za prenos ili distribuciju električne energije, a ne mogu da budu deo tržišnog mehanizma za balansiranje ili upravljanje zagušenjima;
117) potpuno snabdevanje je prodaja električne energije ili prirodnog gasa kod koje količina električne energije ili prirodnog gasa za obračunski period nije utvrđena ugovorom o snabdevanju, već krajnji kupac ima pravo da odredi količinu, na osnovu ostvarene potrošnje na mestu primopredaje;
118) prekidni kapacitet je kapacitet koji operator transportnog sistema može prekinuti u skladu sa uslovima predviđenim u ugovoru o transportu;
119) prenos električne energije je prenos električne energije preko povezanih sistema visokih napona radi isporuke krajnjim kupcima ili distributivnim sistemima, a ne obuhvata snabdevanje;
120) prenosni kapacitet između zona trgovanja je sposobnost međusobno povezanih sistema da omoguće prenos električne energije između zona trgovanja;
121) pretkvalifikacioni postupak je postupak za proveru usaglašenosti pružaoca usluge balansiranja sa zahtevima koje utvrde operatori prenosnih sistema;
122) priključak na sistem je skup vodova, opreme i uređaja uključujući mernu opremu, merno mesto, kojima se instalacija objekta energetskog subjekta, proizvođača ili krajnjeg kupca, fizički povezuje sa prenosnim, odnosno distributivnim sistemom električne energije od mesta priključenja do mesta vezivanja;
123) priključak na transportni, odnosno distributivni sistem prirodnog gasa je skup cevovoda, opreme i uređaja uključujući mernu opremu i merno mesto, kojima se instalacija objekta energetskog subjekta, proizvođača ili krajnjeg kupca, fizički povezuje sa transportnim, odnosno distributivnim sistemom prirodnog gasa;
124) prioritetno dispečiranje je dispečiranje elektrana na osnovu kriterijuma koji se razlikuju od ekonomskog redosleda ponuda, kojim se daje prednost dispečiranju posebnih proizvodnih tehnologija;
125) prirodni gas je gas koji se prvenstveno sastoji od metana, uključujući biometan ili druge vrste gasa, koji se tehnički i bezbedno može preuzeti i prenositi kroz sistem za prirodni gas;
126) pristup sistemu je pravo na korišćenje sistema radi prenosa, odnosno transporta, distribucije, preuzimanja i predaje ugovorene količine električne energije, prirodnog gasa, nafte i derivata nafte u ugovoreno vreme pod propisanim i javno objavljenim uslovima na principu nediskriminacije;
127) proizvodna jedinica je generator električne energije koji pripada proizvodnom objektu;
128) proizvodni objekat za električnu energiju je objekat u kojem se primarna energija pretvara u električnu energiju, a koji se sastoji od jednog ili više modula za proizvodnju električne energije priključenih na mrežu;
129) proizvođač električne energije je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koje proizvodi električnu energiju;
130) pružalac usluge balansiranja je učesnik na tržištu koji pruža balansnu energiju i balansni kapacitet operatoru prenosnog sistema;
131) rano upozorenje je pružanje konkretnih, ozbiljnih i pouzdanih informacija koje ukazuju na mogućnost značajnog pogoršanja situacije u snabdevanju električnom energijom i do energetske krize;
132) raspodela kapaciteta je raspodela prenosnog kapaciteta između zona trgovanja;
133) region za proračun kapaciteta je geografska oblast u kojoj se primenjuje koordinisani proračun prenosnog kapaciteta;
134) region za rad sistema je region koji obuhvata operatore prenosnih sistema, zone trgovanja, granice zona trgovanja, najmanje jedan region za proračun kapaciteta odnosno region za koordinaciju isključenja, a određuje se na osnovu topologije mreže, te stepena međusobne povezanosti i međuzavisnosti;
135) regionalni koordinacioni centar je društvo koje dopunjuje ulogu operatora prenosnih sistema obavljajući poslove od regionalnog značaja u regionu za rad sistema u kome je uspostavljen i sarađuje sa regionalnim koordinacionim centrima u cilju unapređenja sigurnosti i koordinacije rada prenosnih sistema;
136) regulatorna tela su nezavisna regulatorna tela za energetiku drugih država sa regulatornim nadležnostima;
137) redispečing je mera, uključujući ograničavanje isporuke električne energije, koju aktivira jedan ili više operatora prenosnih sistema ili operatora distributivnih sistema promenom proizvodnog obrasca, obrasca potrošnje, ili oboje, kako bi se promenili fizički tokovi u elektroenergetskom sistemu i smanjilo fizičko zagušenje ili na neki drugi način garantovala sigurnost sistema;
138) rezervni kapacitet je količina rezervi za održavanje frekvencije, rezervi za ponovno uspostavljanje frekvencije, ili zamenske rezerve koje moraju biti dostupne prenosnom sistemu;
139) samostalni dispečerski model je model planiranja i angažovanja u kojem se planovi proizvodnje i potrošnje, angažovanje proizvodnih i potrošačkih elektroenergetskih objekata određuju od strane korisnika elektroenergetskih objekata, odnosno njihovih predstavnika;
140) sigurnost snabdevanja je obezbeđivanje potrebnih količina električne energije i prirodnog gasa, sposobnost prenosnih, transportnih i distributivnih sistema da garantuju snabdevanje kupcima sa jasno utvrđenim nivoom kvaliteta;
141) skladištenje električne energije u elektroenergetskom sistemu je, odlaganje konačne upotrebe električne energije do određenog trenutka nakon proizvodnje, ili pretvaranje električne energije u oblik energije koji se može skladištiti, skladištenje takve energije i naknadno pretvaranje te energije u električnu energiju ili njena upotreba u obliku drugog energenta;
142) skoro u realnom vremenu, u kontekstu naprednih brojila, je kratak vremenski period, obično u sekundama, do perioda obračuna odstupanja na tržištu električne energije;
143) snabdevanje električnom energijom je prodaja električne energije, kupcima za njihove potrebe ili radi preprodaje;
144) snabdevanje na veliko električnom energijom je prodaja električne energije kupcima, uključujući preprodaju, osim prodaje krajnjim kupcima;
145) snabdevanje prirodnim gasom je prodaja prirodnog gasa kupcima za njihove potrebe ili radi preprodaje;
146) snabdevanje na veliko prirodnim gasom je prodaja prirodnog gasa kupcima, uključujući i dalju prodaju osim prodaje krajnjim kupcima;
147) snabdevanje toplotnom energijom je prodaja toplotne energije krajnjim kupcima po ceni određenoj u skladu sa metodologijom iz člana 362. ovog zakona;
148) sopstvena potrošnja operatora prenosnog, transportnog, distributivnog, zatvorenog distributivnog sistema i skladišta prirodnog gasa je potrošnja električne energije, odnosno prirodnog gasa, neophodna za rad sistema;
149) sopstvene potrebe za derivatima nafte su potrebe ili aktivnosti koje u bilo kom koraku njihove realizacije nisu namenjene prodaji derivata nafte ili vršenju usluga trećim licima, već za sopstvenu potrošnju;
150) standardne usluge operatora sistema su usluge koje operator pruža kupcima i korisnicima sistema, a koje se naplaćuju kroz cenu pristupa sistemu ili kroz troškove priključenja;
151) standardni proizvod za balansiranje je usaglašeni proizvod za balansiranje koji su svi operatori prenosnih sistema definisali u svrhu razmene usluga balansiranja;
152) strukturno zagušenje je zagušenje u prenosnom sistemu koje se može nedvosmisleno definisati, koje je predvidivo, geografski stabilno tokom vremena i često se ponavlja u uslovima normalnog rada prenosnog sistema;
153) toplotna energija je unutrašnja (termička) energija vrele vode, tople vode ili pare ili rashladnog fluida, koja se koristi za zagrevanje ili hlađenje prostora, zagrevanje potrošne tople vode ili za potrebe tehnoloških procesa;
154) transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta je transport nafte, odnosno derivata nafte svim oblicima transporta osim naftovodom, odnosno produktovodom;
155) transport nafte naftovodima i derivata nafte produktovodima je preuzimanje, cevovodni transport i predaja ugovorene količine nafte i derivata nafte pod propisanim i javno objavljenim uslovima na principu nediskriminacije;
156) transport prirodnog gasa je prenošenje prirodnog gasa transportnim sistemom do krajnjih kupaca ili drugog transportnog sistema, distributivnih sistema ili skladišta prirodnog gasa, a ne obuhvata snabdevanje;
157) treće zemlje su zemlje koji nisu države članice Evropske unije niti potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice;
158) trgovina van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava uljima za loženje, biotečnostima, tečnim naftnim gasom, komprimovanim i utečnjenim prirodnim gasom koji se koriste kao energetska goriva i gorivima za snabdevanje sportskih aviona je trgovina na malo;
159) trgovina gorivima za plovila je trgovina na veliko i obuhvata snabdevanje tečnim gorivom brodova i tehničkih plovnih objekata u skladu sa propisima kojima se uređuju unutrašnja plovidba i luke i propisima o transportu opasnog tereta;
160) trgovina motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava je trgovina na malo;
161) trgovina naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima, komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom je trgovina na veliko i obuhvata kupovinu, odnosno uvoz radi dalje prodaje, odnosno izvoza ili korišćenje u poslovne svrhe;
162) tržišta električne energije su tržišta koja uključuju bilateralno i organizovano tržište električne energije, tržišta kapacitetima, balansno tržište i tržište pomoćnih usluga u svim vremenskim okvirima uključujući terminska tržišta, tržišta za dan unapred i unutardnevna tržišta;
163) ugovor o snabdevanju električnom energijom je ugovor kojim se uređuje snabdevanje električnom energijom, koji ne uključuje derivate električne energije;
164) ugovor o promenljivoj ceni električne energije je ugovor o snabdevanju električnom energijom između snabdevača i krajnjeg kupca koji odražava promene cena na organizovanom tržištu, uključujući tržišta za dan unapred i unutardnevna tržišta, u intervalima koji su najmanje jednaki intervalima određivanja cena na tom tržištu;
165) ugovor "uzmi ili plati" je ugovor kojim se snabdevač obavezuje da isporuči ugovorene količine prirodnog gasa, a kupac da plati te količine bez obzira da li ih je preuzeo, delom plati u ugovorenom obračunskom periodu sa pravom da ga preuzme u nekom narednom obračunskom periodu uz obavezu da plati preostali iznos nakon preuzimanja;
166) ugovorno zagušenje je stanje u transportnom sistemu kada obim zahteva za neprekidnim kapacitetima prevazilazi kapacitet transportnog sistema prirodnog gasa;
167) usaglašeni neto kapacitet prenosa je metoda proračuna kapaciteta na osnovu principa procene i utvrđivanja unapred (ex ante) najveće razmene električne energije između susednih zona trgovanja;
168) učesnik na tržištu električne energije je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koje kupuje, prodaje, proizvodi električnu energiju, koje se bavi agregiranjem ili pružanjem usluge upravljanja potrošnjom ili skladišti električnu energiju, uključujući i davanje naloga za trgovinu, na jednom ili više tržišta električne energije pored ostalog i na balasnim tržištima;
169) upravljanje potrošnjom je promena potrošnje električne energije kod krajnjih kupaca u odnosu na njihov uobičajen ili trenutni obrazac potrošnje kao odgovor na tržišne signale, uključujući i kao odgovor na vremenski promenljive cene električne energije ili podsticajna plaćanja, ili kao odgovor na prihvatanje ponude krajnjeg kupca da smanji potrošnju električne energije ili da je poveća po ceni na organizovanom tržištu bilo samostalno ili putem agregiranja;
170) fizičko zagušenje je stanje kada stepen potražnje za stvarnom isporukom prirodnog gasa premašuje kapacitet sistema za prirodni gas u određenom vremenskom trenutku;
171) fleksibilnost je sposobnost elektroenergetskog objekta, odnosno sistema da se kroz odgovarajući tržišni mehanizam prilagodi isporuka električne energije u cilju održavanja ključnih radnih veličina u propisanom opsegu, uzimajući u obzir i kriterijume sigurnosti i stabilnosti;
172) horizontalno integrisano preduzeće je energetski subjekt koji pored jedne od energetskih delatnosti u oblasti električne energije, odnosno prirodnog gasa obavlja i najmanje jednu od delatnosti koja nije u oblasti električne energije, odnosno prirodnog gasa;
173) cena poravnanja za balansko odstupanje je cena koja može biti pozitivna, jednaka nuli ili negativna u svakom periodu obračuna odstupanja za balansno odstupanje u bilo kom smeru;
174) centralni registar opreme pod pritiskom je jedinstveni elektronski informacioni sistem ministarstva nadležnog za poslove energetike sa podacima o pojedinačnoj opremi pod pritiskom visokog nivoa opasnosti.
Svi izrazi u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu podrazumevaju se i u ženskom rodu i obrnuto.
[Član 2
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) agregiranje podrazumeva objedinjavanje potrošnje i/ili proizvodnje električne energije radi kupovine, prodaje ili aukcija na tržištima električne energije;
1a) agregator je pravno ili fizičko lice koje pruža uslugu objedinjavanja potrošnje i/ili proizvodnje električne energije u cilju dalje prodaje, kupovine ili aukcija na tržištima električne energije;
1b) bazno ulje je osnovno ulje mineralnog, sintetičkog ili biljnog porekla koje se koristi za proizvodnju maziva i u industrijske svrhe;
2) balansna odgovornost na tržištu električne energije je obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju električne energije u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja;
3) balansna odgovornost na tržištu prirodnog gasa je obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže količinu prirodnog gasa na ulazu u sistem i izlazu iz sistema u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja;
4) bezbednost rada sistema podrazumeva održavanje i upotrebu sistema na način kojim se ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi i materijalna dobra;
5) biogoriva su tečna ili gasovita goriva za saobraćaj, proizvedena iz biomase;
6) biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo industrijskog i komunalnog otpada;
7) biotečnost je tečno gorivo proizvedeno iz biomase, koje se koristi u energetske svrhe, osim za saobraćaj, uključujući proizvodnju električne energije i energije za grejanje i hlađenje;
8) bruto finalna potrošnja energije je ukupna finalna energija potrošena za energetske svrhe u industriji, transportu, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, uključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije i gubitke u prenosu i distribuciji električne i toplotne energije;
9) vertikalno integrisano preduzeće je energetski subjekt ili grupa energetskih subjekata gde isto lice ima pravo, direktno ili indirektno da sprovodi kontrolu i gde energetski subjekt ili grupa pored jedne od sledećih delatnosti: prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom ili transport prirodnog gasa i upravljanje transportnim sistemom, distribucija električne energije i upravljanje distributivnim sistemom, distribucija i upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, skladištenje i upravljanje skladištem prirodnog gasa obavlja i najmanje jednu od sledećih delatnosti: proizvodnju električne energije ili prirodnog gasa, snabdevanje električnom energijom ili prirodnim gasom ili javno snabdevanje prirodnim gasom;
10) garantovani snabdevač je snabdevač koji obezbeđuje javnu uslugu garantovanog snabdevanja;
11) garantovano snabdevanje je javna usluga kojom se osigurava pravo domaćinstava i malih kupaca na snabdevanje električnom energijom propisanih karakteristika na teritoriji Republike Srbije po razumnim, jasno uporedivim, transparentnim i nediskriminatornim cenama;
12) (brisana)
13) derivati nafte su bezolovni motorni benzini, avionski benzini, mlazna goriva, gasna ulja, ulja za loženje, brodska goriva, tečni naftni gas i drugo;
14) direktni gasovod je cevovod koji povezuje proizvođača prirodnog gasa, odnosno biogasa sa objektom izolovanog kupca i nije deo transportnog, odnosno distributivnog sistema;
15) direktni dalekovod je dalekovod koji ili povezuje izolovano mesto proizvodnje sa izolovanim kupcem ili povezuje objekat proizvođača električne energije sa snabdevačem koji direktno snabdeva sopstvene prostorije, zavisna privredna društva i krajnje kupce;
16) distribucija električne energije je prenošenje električne energije preko distributivnog sistema radi isporuke električne energije krajnjim kupcima, a ne obuhvata snabdevanje električnom energijom;
17) distribucija prirodnog gasa je prenošenje prirodnog gasa preko distributivnog sistema radi isporuke prirodnog gasa krajnjim kupcima, odnosno drugom distributivnom sistemu, a ne obuhvata snabdevanje prirodnim gasom;
18) distribucija toplotne energije je prenošenje toplotne energije za daljinsko grejanje i/ili daljinsko hlađenje za više objekata ili industrijsku upotrebu pomoću pare, tople vode ili rashladnog fluida kroz distributivne sisteme;
19) dovodni gasovod je cevovod koji povezuje postrojenja za proizvodnju nafte ili prirodnog gasa sa objektima za preradu prirodnog gasa;
20) energenti su ugalj, prirodni gas, nafta, derivati nafte, uljni škriljci, obnovljivi i drugi izvori energije;
21) energetski sistem je elektroenergetski sistem, sistem prirodnog gasa, nafte ili derivata nafte i sistem daljinskog grejanja i hlađenja, koji se sastoji od energetskih objekata međusobno povezanih tako da čine jedinstven tehničko-tehnološki sistem;
22) energetski subjekt je pravno lice, odnosno preduzetnik, koje obavlja jednu ili više energetskih delatnosti iz člana 16. ovog zakona;
23) energetski ugroženi kupac je domaćinstvo koje zbog socijalnog statusa ili zdravstvenog stanja, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo na snabdevanje pod posebnim uslovima;
24) energija je električna energija i toplotna energija;
24a) zona trgovanja je najveće geografsko područje unutar koga učesnici na tržištu mogu razmenjivati energiju bez raspodele prenosnog kapaciteta;
24b) interkonektivni dalekovod je dalekovod koji povezuje dve kontrolne oblasti ili zone trgovanja;
25) interkonektor je dalekovod, gasovod, naftovod, odnosno produktovod koji prelazi granicu između država radi povezivanja njihovih sistema, kao i oprema koja se koristi za povezivanje energetskih sistema;
26) isporuka je fizička predaja energije, odnosno energenta iz objekta energetskog subjekta ili proizvođača prirodnog gasa, odnosno biogasa u objekat drugog energetskog subjekta ili krajnjeg kupca;
27) javni snabdevač prirodnim gasom je energetski subjekt koji obavlja energetsku delatnost javnog snabdevanja prirodnim gasom;
28) javno snabdevanje prirodnim gasom je prodaja prirodnog gasa domaćinstvima i malim kupcima po regulisanim cenama;
29) kontrola energetskog subjekta podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, da vrši odlučujući uticaj na poslovanje drugog lica putem a) učešća u osnovnom kapitalu ili prava korišćenja celokupne ili dela imovine, b) ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora ili glasanje i odluke tih organa;
29a) kontrolna oblast predstavlja oblast kojom upravlja operator prenosnog sistema;
30) korisnik sistema je proizvođač električne energije i prirodnog gasa, krajnji kupac čiji je objekat priključen na sistem, kupac-proizvođač, skladište električne energije, agregator, snabdevač, javni snabdevač prirodnog gasa, snabdevač na veliko električnom energijom odnosno prirodnim gasom i drugi operator sistema;
31) krajnji kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje električnu energiju ili prirodni gas za svoje potrebe;
32) krajnji kupac toplotne energije je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje toplotnu energiju za svoje potrebe;
33) kupac iz kategorije domaćinstvo je krajnji kupac koji kupuje električnu energiju ili prirodni gas za potrošnju svog domaćinstva i za zajedničku potrošnju domaćinstava isključujući obavljanje komercijalnih ili profesionalnih delatnosti;
34) kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje energiju ili energent za svoje potrebe ili radi dalje prodaje;
34a) kupac-proizvođač je krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije predaje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem;
35) lajnpak (line-pack) je aktuelna količina prirodnog gasa koja se pod pritiskom skladišti u gasovodu (transportnom, odnosno distributivnom sistemu), koja se kratkoročno može koristiti za održavanje sigurnosti rada i balansiranje sistema u okviru dozvoljenog opsega promene pritiska;
36) licenca je akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za obavljanje energetskih delatnosti propisanih ovim zakonom;
37) mali kupci električne energije su krajnji kupci (pravna lica i preduzetnici) koji imaju manje od 50 zaposlenih, ukupan godišnji prihod u iznosu do 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem električne energije napona nižeg od 1 kV i čija je potrošnja električne energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000 kWh;
38) mali kupci prirodnog gasa su krajnji kupci čija je godišnja potrošnja prirodnog gasa do 100.000 m3 i čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa;
39) merni uređaj za električnu energiju je brojilo električne energije, naponski i strujni merni transformator i ostala pomoćna oprema koja je u funkciji merenja električne energije;
39a) mesto vezivanja priključka je tačka u kojoj se priključak povezuje sa postojećim ili budućim elektroenergetskim objektom u sistemu;
39b) mesto priključenja objekta korisnika sistema je mesto razgraničenja instalacija objekta korisnika i elektroenergetskog objekta operatora sistema;
40) (brisana)
41) motorna goriva su bezolovni motorni benzini, avionski benzini, mlazna goriva, gasna ulja, brodska goriva auto gas, biogoriva, komprimovani prirodni gas, utečnjeni prirodni gas, vodonik i drugo, a u skladu sa propisima kojima se definišu njihovi tehnički i drugi zahtevi i namena;
42) nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora je telo određeno Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice između Evropske Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) i odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji;
43) namešavanje biogoriva je dodavanje biogoriva gorivima naftnog porekla u propisanom sadržaju;
43a) namešavanje biotečnosti je dodavanje biotečnosti gorivima naftnog porekla u propisanom sadržaju;
43b) napredni merni sistem ("smart metering system") je elektronski sistem koji uključuje napredne merne uređaje za merenje protoka energije i prirodnog gasa, podsisteme za prenos, skladištenje, obradu i analizu podataka o energiji ili prirodnom gasu, kao i centralni upravljački podsistem koji omogućava dvosmernu komunikaciju sa naprednim mernim uređajima koristeći neki oblik elektronske komunikacije;
43v) nedostajuća infrastruktura je infrastruktura koja nije izgrađena, a koja predstavlja deo sistema na koji se vrši priključenje objekata za proizvodnju električne energije i za skladištenje električne energije i čija izgradnja je neophodna za njegovo priključenje pored priključka, za odobrenu snagu koju je zahtevao korisnik sistema;
44) neprekidni kapacitet je kapacitet prirodnog gasa koji operator transportnog sistema garantuje korisniku sistema u ugovorenom obimu;
45) nestandardne usluge operatora sistema su usluge koje operator sistema pruža na zahtev kupca, odnosno korisnika sistema ili usluge u cilju otklanjanja posledica postupanja kupca odnosno korisnika sistema suprotno propisima, a koje nisu obuhvaćene kroz cenu pristupa sistemu ili kroz troškove priključenja;
46) novi infrastrukturni objekti su objekti koji nisu izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona;
46a) nominovani operator tržišta električne energije je subjekt koji je nadležno telo odredilo za obavljanje zadataka povezanih s jedinstvenim povezivanjem dan unapred ili jedinstvenim unutardnevnim povezivanjem tržišta električne energije;
47) (brisana)
48) operator distributivnog sistema električne energije je energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom električne energije, odgovoran je za rad, održavanje i razvoj distributivnog sistema na određenom području, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za distribucijom električne energije na ekonomski opravdan način;
49) operator distributivnog sistema prirodnog gasa je energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa i upravljanja distributivnim sistemom za prirodni gas i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj distributivnog sistema na određenom području, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za distribucijom prirodnog gasa na ekonomski opravdan način;
50) operator prenosnog sistema električne energije je energetski subjekt koji obavlja delatnost prenosa i upravljanja prenosnim sistemom električne energije i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj prenosnog sistema na području Republike Srbije, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za prenosom električne energije na ekonomski opravdan način;
51) operator sistema je operator prenosnog sistema električne energije, operator distributivnog sistema električne energije, operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije, operator transportnog sistema prirodnog gasa, operator distributivnog sistema prirodnog gasa i operator skladišta prirodnog gasa;
52) operator skladišta prirodnog gasa je energetski subjekt koji obavlja delatnost skladištenja i upravljanja skladištem prirodnog gasa i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj skladišta prirodnog gasa;
53) operator transportnog sistema prirodnog gasa je energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta prirodnog gasa i upravljanja transportnim sistemom za prirodni gas i odgovoran je za rad, održavanje i razvoj transportnog sistema na određenom području, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za transportom prirodnog gasa na ekonomski opravdan način;
54) oprema pod pritiskom su gasovodi, naftovodi, produktovodi, parni i vrelovodni kotlovi, posude pod pritiskom i druga oprema pod pritiskom utvrđena posebnim tehničkim propisima;
55) organizovano tržište električne energije je institucionalno uređen odnos između ponude i tražnje učesnika na tržištu električne energije sa unapred određenim standardizovanim produktima i fizičkom isporukom, na vremenskom okviru dan unapred i unutar dana;
tač. 56) i 57) (brisane)
58) pomoćne usluge su usluge koje korisnici prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije pružaju operatoru prenosnog i distributivnog sistema, kao i usluge koje operatori distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema pružaju operatoru prenosnog sistema da bi se obezbedile sistemske usluge;
59) potpuno snabdevanje je prodaja električne energije ili prirodnog gasa kod koje količina električne energije ili prirodnog gasa za obračunski period nije utvrđena ugovorom o snabdevanju, već krajnji kupac ima pravo da odredi količinu, na osnovu ostvarene potrošnje na mestu primopredaje;
60) prekidni kapacitet je kapacitet koji operator transportnog sistema može prekinuti u skladu sa uslovima predviđenim u ugovoru o transportu;
61) prenos električne energije je prenošenje električne energije preko povezanih sistema visokih napona radi isporuke krajnjim kupcima ili distributivnim sistemima, a ne obuhvata snabdevanje;
62) (brisana)
63) priključak na sistem je skup vodova, opreme i uređaja uključujući mernu opremu, merno mesto, kojima se instalacija objekta energetskog subjekta, proizvođača ili krajnjeg kupca, fizički povezuje sa prenosnim, odnosno distributivnim sistemom električne energije od mesta priključenja do mesta vezivanja;
63a) priključak na transportni, odnosno distributivni sistem prirodnog gasa je skup cevovoda, opreme i uređaja uključujući mernu opremu i merno mesto, kojima se instalacija objekta energetskog subjekta, proizvođača ili krajnjeg kupca, fizički povezuje sa transportnim, odnosno distributivnim sistemom prirodnog gasa;
64) pristup sistemu je pravo na korišćenje sistema radi prenosa, odnosno transporta, distribucije, preuzimanja i predaje ugovorene količine električne energije, prirodnog gasa, nafte i derivata nafte u ugovoreno vreme pod propisanim i javno objavljenim uslovima na principu nediskriminacije;
64a) proizvođač električne energije je fizičko ili pravno lice koje proizvodi električnu energiju;
65) regionalni koordinacioni centar je telo zaduženo za koordinaciju aktivnosti operatora prenosnih sistema u određenom evropskom regionu u cilju unapređenja sigurnosti i koordinacije rada prenosnih sistema;
66) sigurnost snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom je obezbeđivanje potrebnih količina električne energije i prirodnog gasa krajnjim kupcima, kao i tehnička sposobnost prenosnih, transportnih i distributivnih sistema da omoguće isporuku do krajnjih kupaca;
67) sistemske usluge su usluge koje pruža operator sistema, a koje su neophodne za obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i stabilnog rada energetskog sistema;
67a) skladišta električne energije su postrojenja za odlaganje korišćenja električne energije u odnosu na trenutak u kome je električna energija proizvedena, odnosno postrojenja za pretvaranje električne energije u druge vidove energije i skladištenje takve energije radi naknadnog ponovnog pretvaranja u električnu energiju;
68) snabdevanje električnom energijom je prodaja električne energije, kupcima za njihove potrebe ili radi preprodaje;
69) snabdevanje na veliko električnom energijom je prodaja električne energije kupcima, uključujući preprodaju, osim prodaje krajnjim kupcima;
70) snabdevanje prirodnim gasom je prodaja prirodnog gasa kupcima za njihove potrebe ili radi preprodaje;
70a) snabdevanje na veliko prirodnim gasom je prodaja prirodnog gasa kupcima, uključujući i dalju prodaju osim prodaje krajnjim kupcima;
71) snabdevanje toplotnom energijom je prodaja toplotne energije krajnjim kupcima po ceni određenoj u skladu sa metodologijom iz člana 362. ovog zakona;
72) sopstvena potrošnja operatora prenosnog, transportnog, distributivnog, zatvorenog distributivnog sistema i skladišta prirodnog gasa je potrošnja električne energije, odnosno prirodnog gasa, neophodna za rad sistema;
73) sopstvene potrebe za derivatima nafte su potrebe ili aktivnosti koje u bilo kom koraku njihove realizacije nisu namenjene prodaji derivata nafte ili vršenju usluga trećim licima, već za sopstvenu potrošnju;
74) standardne usluge operatora sistema su usluge koje operator pruža kupcima i korisnicima sistema, a koje se naplaćuju kroz cenu pristupa sistemu ili kroz troškove priključenja;
74a) toplotna energija je unutrašnja (termička) energija vrele vode, tople vode ili pare ili rashladnog fluida, koja se koristi za zagrevanje ili hlađenje prostora, zagrevanje potrošne tople vode ili za potrebe tehnoloških procesa;
75) transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta je transport nafte, odnosno derivata nafte svim oblicima transporta osim naftovodom, odnosno produktovodom;
76) transport nafte naftovodima i derivata nafte produktovodima je preuzimanje, cevovodni transport i predaja ugovorene količine nafte i derivata nafte pod propisanim i javno objavljenim uslovima na principu nediskriminacije;
77) transport prirodnog gasa je prenošenje prirodnog gasa transportnim sistemom do krajnjih kupaca ili drugog transportnog sistema, distributivnih sistema ili skladišta prirodnog gasa, a ne obuhvata snabdevanje;
78) treće zemlje su zemlje koji nisu članice Evropske Unije niti potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Službeni glasnik RS", broj 62/06 - u daljem tekstu: Ugovor o osnivanju Energetske zajednice);
79) trgovina van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava uljima za loženje, biotečnostima, tečnim naftnim gasom, komprimovanim i utečnjenim prirodnim gasom koji se koriste kao energetska goriva i gorivima za snabdevanje sportskih aviona je trgovina na malo;
80) trgovina gorivima za plovila je trgovina na veliko i obuhvata snabdevanje tečnim gorivom brodova i tehničkih plovnih objekata u skladu sa propisima kojima se uređuju unutrašnja plovidba i luke i propisima o transportu opasnog tereta;
81) trgovina motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava je trgovina na malo;
82) trgovina naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima, komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom je trgovina na veliko i obuhvata kupovinu, odnosno uvoz radi dalje prodaje, odnosno izvoza ili korišćenje u poslovne svrhe;
83) ugovor "uzmi ili plati" je ugovor kojim se snabdevač obavezuje da isporuči ugovorene količine prirodnog gasa, a kupac da plati te količine bez obzira da li ih je preuzeo, delom plati u ugovorenom obračunskom periodu sa pravom da ga preuzme u nekom narednom obračunskom periodu uz obavezu da plati preostali iznos nakon preuzimanja;
84) ugovorno zagušenje je stanje u transportnom sistemu kada obim zahteva za neprekidnim kapacitetima prevazilazi kapacitet transportnog sistema prirodnog gasa;
84a) fizičko zagušenje je stanje kada stepen potražnje za stvarnom isporukom prirodnog gasa premašuje kapacitet sistema za prirodni gas u određenom vremenskom trenutku;
85) horizontalno integrisano preduzeće je energetski subjekt koji pored jedne od energetskih delatnosti u oblasti električne energije, odnosno prirodnog gasa obavlja i najmanje jednu od delatnosti koja nije u oblasti električne energije, odnosno prirodnog gasa;
86) centralni registar opreme pod pritiskom je jedinstveni elektronski informacioni sistem ministarstva nadležnog za poslove energetike sa podacima o pojedinačnoj opremi pod pritiskom visokog nivoa opasnosti.]
II ENERGETSKA POLITIKA I PLANIRANJE RAZVOJA ENERGETIKE
Energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva i to:
1) pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima;
2) adekvatnog nivoa proizvodnje električne energije i kapaciteta prenosnog sistema;
3) stvaranja uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi razvoj energetskih sistema;
4) konkurentnosti na tržištu energije na načelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti;
5) obezbeđivanja uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije;
6) stvaranja ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije;
7) stvaranja regulatornih, ekonomskih i privrednih uslova za unapređenje efikasnosti u upravljanju elektroenergetskim sistemima, posebno imajući u vidu razvoj distribuirane proizvodnje električne energije, razvoj distribuiranih skladišnih kapaciteta električne energije, uvođenje sistema za upravljanje potrošnjom i uvođenje koncepta naprednih mreža;
8) stvaranje uslova za korišćenje novih izvora energije;
9) raznovrsnosti u proizvodnji električne energije;
10) unapređenja zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti;
11) stvaranja uslova za investiranje u energetiku;
12) zaštite kupaca energije i energenata;
13) povezivanja energetskog sistema Republike Srbije sa energetskim sistemima drugih država;
14) razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa i njihovog povezivanja sa regionalnim i pan-evropskim tržištem.
Energetska politika bliže se razrađuje i sprovodi Strategijom razvoja energetike Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), Programom ostvarivanja Strategije (u daljem tekstu: Program) i Energetskim bilansom Republike Srbije (u daljem tekstu: Energetski bilans).
Vlada u skladu sa Strategijom i Programom donosi nacionalne akcione planove kojima se bliže utvrđuju razvojni ciljevi i mere za njihovo ostvarivanje.
Mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva iz stava 1. ovog člana moraju biti nediskriminatorne, zasnovane na načelima slobodnog tržišta, ne mogu neopravdano stvarati dodatne obaveze učesnicima na tržištu električne energije i moraju biti opravdane u smislu njihovog ekonomskog i socijalnog efekta na krajnje kupce.
Strategija je osnovni akt kojim se utvrđuje energetska politika i planira razvoj u sektoru energetike.
Strategijom se određuju:
1) dugoročni ciljevi za razvoj proizvodnih kapaciteta koji su u funkciji sigurnosti snabdevanja, uvažavajući tehnološke, ekonomske i kriterijume zaštite životne sredine;
1a) projekcije energetskog razvoja i dugoročni energetski bilansi;
2) pravci razvoja prenosnog i distributivnog sistema električne energije;
3) pravci razvoja transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa i podzemnih skladišta prirodnog gasa;
4) pravci razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa;
5) pravci razvoja sistema daljinskog grejanja;
6) izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije i energenata;
7) pravci razvoja korišćenja energije iz obnovljivih i novih izvora i unapređenja energetske efikasnosti;
8) pravci razvoja neiskorišćenih elektroenergetskih potencijala, efikasnog upravljanja elektroenergetskim sistemima koji se mogu ostvariti uvođenjem distribuiranih skladišnih i proizvodnih kapaciteta električne energije, uvođenjem upravljanja potrošnjom prateći kretanje tržišta električne energije i uvođenjem koncepta naprednih mreža, upravljajući optimalno tokovima snaga u prenosnom i distributivnom sistemu;
9) drugi elementi od značaja za ostvarivanje ciljeva energetske politike.
Strategiju donosi Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) na predlog Vlade za period od najmanje 15 godina.
Vlada prati ostvarenje Strategije.
Strategija se usklađuje sa dokumentima koji se odnose na privredni razvoj Republike Srbije i strateškim i planskim dokumentima Republike Srbije i sadrži analizu ostvarenja ciljeva utvrđenih Strategijom za prethodni period.
Strategija se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Programom se utvrđuju uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije.
Program donosi Vlada, za period od tri godine na predlog Ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Predlog dela Programa za teritoriju autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, na zahtev Ministarstva, dostavlja u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Energetski subjekti, Agencija i jedinice lokalne samouprave na zahtev Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, dužni su da dostave podatke za izradu Programa u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose planove razvoja energetike kojima se utvrđuju potrebe za energijom na svom području, kao i uslovi i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta u skladu sa Strategijom i Programom.
Energetski subjekti, na zahtev nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, dužni su da podatke za izradu planova razvoja iz stava 1. ovog člana dostave jedinici lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana dostavljanja i posebno definišu karte zona toplifikacije u skladu sa urbanističkim razvojem grada/opštine.
Program sadrži:
1) energetske objekte koje je neophodno izgraditi i rekonstruisati radi sigurnosti snabdevanja ili zaštite životne sredine i koncesije koje će se ponuditi za izgradnju energetskih objekata i rokove za njihovo sprovođenje;
2) procenu finansijskih sredstava i izvore finansiranja;
3) obim korišćenja obnovljivih i novih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije;
4) mere kojima se obezbeđuje da propisi koji se odnose na postupke izdavanja odobrenja, dozvola i licenciranja koji se primenjuju na objekte za proizvodnju električne energije, odnosno energije za grejanje i hlađenje iz obnovljivih izvora energije, kao i na pripadajuće prenosne i distributivne mreže i postupak pretvaranja biomase u biogoriva ili druge energetske proizvode, budu jednostavni, jasni, dostupni i transparentni;
5) korišćenje savremenih tehnologija za proizvodnju energije i energenata;
6) mere za stimulisanje investiranja u energetski sektor;
7) korišćenje naprednih tehnologija za upravljanje elektroenergetskim sistemom;
8) mere za unapređenje energetske efikasnosti;
9) mere za zaštitu životne sredine;
10) druge elemente od značaja za ostvarivanje Strategije.
U cilju realizacije dugoročnih ciljeva za razvoj proizvodnih objekata koji su u funkciji sigurnosti snabdevanja utvrđenih Strategijom i Programom, mogu se zaključiti dugoročni ugovori o prodaji sa proizvođačem električne energije, uz uvažavanje načela konkurencije i nediskriminacije.
Izveštaj o sprovođenju Strategije i Programa
Vlada podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o sprovođenju Strategije i Programa koji obuhvata:
1) postignute rezultate u odnosu na ciljeve postavljene Strategijom, odnosno Programom za godinu u kojoj se podnosi godišnji izveštaj o sprovođenju Strategije i Programa;
2) ocenu efekata postignutih rezultata i uticaj na Program u sledećoj godini;
3) predlog mera za efikasnije sprovođenje Strategije i Programa;
4) procenu potrebe za usklađivanjem Programa i eventualnim usklađivanjem Strategije sa realnim potrebama.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana, dostavlja se Narodnoj skupštini najkasnije do 30. juna tekuće godine za proteklu godinu.
Na osnovu Izveštaja predlaže se ažuriranje Strategije i Programa u skladu sa realnim potrebama.
[ČLAN 3 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U skladu sa preuzetim obavezama koje proističu iz međunarodnog ugovora, ministarstvo nadležno za poslove energetike priprema Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan u saradnji sa drugim relevantnim ministarstvima.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan naročito sadrži:
1) pregled trenutnog stanja u pogledu relevantnih politika;
2) nacionalne ciljeve koji se odnose na sledeće oblasti:
(1) dekarbonizaciju u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte i energije iz obnovljivih izvora,
(2) energetsku efikasnost,
(3) energetsku bezbednost,
[(3) energetsku sigurnost,]
(4) unutrašnje energetsko tržište,
(5) istraživanje, inovacije i konkurentnost;
3) projekcije ostvarivanja ciljeva iz tačke 2) ovog stava sprovođenjem postojećih politika i mera;
4) pregled planiranih politika i mera koje se odnose na ostvarivanje ciljeva iz tačke 2) ovog stava i pregled finansijskih sredstava potrebnih za njihovo ostvarivanje, kao i indikatore za praćenje;
5) procenu efekata planiranih politika i mera za ostvarivanje ciljeva iz tačke 2) ovog stava.
Plan iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na period do deset godina, uzimajući u obzir i dugoročniju perspektivu.
Ministarstvo, u saradnji sa drugim relevantnim ministarstvima ažurira Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan iz stava 1. ovog člana, nakon isteka četiri godine od njegovog donošenja.
Bliži sadržaj plana iz stava 1. ovog člana i smernice za određivanje ciljeva iz stava 2. tačka 2) ovog člana, način izrade i izveštavanja utvrđuje se propisom koje donosi Ministarstvo.
Sprovođenje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana prati Ministarstvo i o njegovoj realizaciji svake druge godine priprema izveštaj.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana Ministarstvo dostavlja Vladi.
Ministarstvo obaveštava nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora o donošenju integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i dostavlja izveštaj iz stava 1. ovog člana.
[ČLAN 4 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Program razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije
Član 8v
Program razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije je osnovni akt kojim se utvrđuju pravci delovanja i javne politike u oblasti proizvodnje i upotrebe toplotne energije i sprovođenje javnih politika.
Program iz stava 1. ovog člana izrađuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.
Program iz stava 1. ovog člana donosi Vlada za period od najmanje tri godine.
Za potrebe sprovođenja Programa iz stava 1. ovog člana, Vlada donosi akcioni plan u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.
Program razvoja i upotrebe vodonika
Član 8g
Program razvoja i upotrebe vodonika je osnovni akt kojim se, u cilju smanjivanja emisije gasova sa efektom staklene bašte, utvrđuju pravci delovanja i javne politike u oblasti proizvodnje, transporta, skladištenja i korišćenja vodonika i sprovođenje javnih politika.
Program iz stava 1. ovog člana izrađuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.
Program iz stava 1. ovog člana donosi Vlada za period od najmanje tri godine.
Za potrebe sprovođenja Programa iz stava 1. ovog člana, Vlada donosi akcioni plan u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem.
[ČLAN 5 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Nadležni organi u Republici Srbiji, Agencija, operator prenosnog sistema i operator tržišta električne energije, odnosno operator transportnog sistema prirodnog gasa, radi integrisanja tržišta na jednom ili više regionalnih nivoa, a u cilju uspostavljanja liberalizovanog regionalnog i pan-evropskog tržišta, sarađuju sa nadležnim organima drugih zemalja.
Saradnja iz stava 1. ovog člana obuhvata, naročito saradnju u pogledu prekograničnih pitanja, sa ciljem stvaranja konkurentnog tržišta električne energije, odnosno prirodnog gasa i harmonizacije pravnih, regulatornih i tehničkih propisa Republike Srbije, kao i učešće operatora prenosnog sistema u izradi regionalnog plana ulaganja, na osnovu koga se mogu doneti odluke o ulaganju.
[ČLAN 6 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 9a
Energetsko siromaštvo je stanje u kojem domaćinstvo nema pristup osnovnim energetskim uslugama, koje obezbeđuju osnovne nivoe i pristojan životni i zdravstveni standard, što uključuje adekvatno grejanje, toplu vodu, hlađenje, osvetljenje i energiju za napajanje kućnih aparata što je uzrokovano kombinacijom faktora kao što su: cenovna nedostupnost, nedovoljan raspoloživi prihod, visoki troškovi za energiju, loša energetska efikasnost stambenih jedinica i socijalni status.
Prilikom procene broja domaćinstava u energetskom siromaštvu Ministarstvo će u saradnji sa nadležnim državnim organima za poslove socijalne politike, zdravlja, statistike i drugim državnim organima definisati kriterijume uzimajući u obzir grupe energetskih, klimatskih, socijalnih i zdravstvenih indikatora i smernice Sekretarijata Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Osnovne mere za smanjenje i eliminisanje energetskog siromaštva su:
1) energetska efikasnost;
2) poboljšanje sistema grejanja i hlađenja;
3) informisanje i savetovanje s ciljem osnaživanja energetski ugroženih kupaca;
4) zaštitne mere;
5) sticanje statusa energetski ugroženog kupca u skladu sa aktom Vlade iz člana 10. stav 10. ovog zakona.
Energetski ugroženi kupac električne energije ili prirodnog gasa je kupac iz kategorije domaćinstvo (samačko ili višečlano), koje živi u jednoj stambenoj jedinici sa jednim mernim mestom na kome se meri potrošnja električne energije ili prirodnog gasa, koje troši maksimalnu količinu električne energije ili prirodnog gasa u skladu sa propisom iz stava 10. ovog člana, pod uslovima propisanim ovim zakonom (u daljem tekstu: energetski ugroženi kupac).
Energetski ugroženi kupac je i domaćinstvo (samačko ili višečlano) koje živi u jednoj stambenoj jedinici kome se isporučuje toplotna energija, u skladu sa propisom iz stava 10. ovog člana.
Energetski ugroženi kupac je i domaćinstvo čijem članu zbog zdravstvenog stanja obustavom isporuke električne energije, prirodnog gasa ili toplotne energije može biti ugrožen život ili zdravlje, koje ostvaruje taj status u skladu sa propisom iz stava 10. ovog člana.
Domaćinstvo stiče status energetski ugroženog kupca ako:
1) pripada kategoriji sa najnižim prihodima po članu domaćinstva koji se utvrđuju u skladu sa aktom koji donosi Ministarstvo, uzimajući u obzir sve članove domaćinstva i svu nepokretnu imovinu u zemlji i inostranstvu;
2) ne poseduje drugu stambenu jedinicu osim stambene jedinice koja po strukturi i površini odgovara potrebama domaćinstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast stanovanja.
Status energetski ugroženog kupca stiče se na osnovu rešenja organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove socijalne zaštite.
Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba opštinskom, odnosno gradskom veću.
Energetski ugroženi kupac iz stava 1. ovog člana ima pravo na isporuku električne energije ili prirodnog gasa u količinama i uz umanjenje mesečne obaveze plaćanja na način bliže utvrđen propisom iz stava 10. ovog člana.
Energetski ugroženi kupac iz stava 2. ovog člana ima pravo na umanjenje mesečne obaveze plaćanja za isporučenu toplotnu energiju na način bliže utvrđen propisom iz stava 10. ovog člana.
Sredstva za ostvarivanje prava energetski ugroženih kupaca obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Vlada bliže propisuje kriterijume i uslove za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, sadržinu zahteva za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, način utvrđivanja ispunjenosti uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, donošenje rešenja o sticanju tog statusa, način izdavanja i sadržinu rešenja o sticanju statusa energetski ugroženog kupca, rokove važenja rešenja, sadržinu i obim prava na umanjenje mesečne obaveze plaćanja, sticanje statusa energetski ugroženog kupca zbog zdravstvenog stanja, način vođenja evidencije energetski ugroženih kupaca, način obezbeđivanja sredstava za zaštitu energetski ugroženih kupaca, kaznene odredbe i druga pitanja neophodna za utvrđivanje tog statusa.
[ČLAN 7 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 10a
U cilju obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti iz člana 16. stav 1. ovog zakona, dužni su da prioritetno obezbede dovoljne količine energije i energenata potrebne za život i rad građana i poslovanje privrednih subjekata i njihovo snabdevanje energijom i energentima na siguran, pouzdan i kvalitetan način, uvažavajući kriterijum ekonomičnosti isporuke.
Za praćenje snabdevanja domaćeg tržišta energijom i energentima Ministarstvo obrazuje posebnu radnu grupu za sigurnost snabdevanja energijom i energentima koju čine predstavnici ministarstva nadležnog za poslove energetike, ministarstva nadležnog za poslove trgovine, Agencije, direkcije nadležne za robne rezerve, predstavnici energetskih subjekata i drugih subjekata od značaja za obezbeđenje sigurnog snabdevanja energijom i energentima.
Sastav, zadaci i rokovi za izvršenje zadataka radne grupe iz stava 2. ovog člana određuju se rešenjem o njenom obrazovanju.
Član 10b
Standard pouzdanosti je neophodni nivo sigurnosti snabdevanja električnom energijom za koji treba obezbediti proizvodne kapacitete, uključujući i kroz mehanizam za obezbeđenje kapaciteta.
Standard pouzdanosti određuje se kroz vrednost očekivane neisporučene električne energije i vrednost očekivane nezadovoljene potrošnje.
Ministarstvo na predlog Agencije, određuje standard pouzdanosti u izveštaju o sigurnosti snabdevanja iz člana 11. ovog zakona.
Standard pouzdanosti utvrđuje se u skladu sa metodologijom Evropske asocijacije operatora prenosnog sistema za električnu energiju (u daljem tekstu: ENTSO-E), koja je odobrena od strane ACER uzimajući u obzir vrednost neisporučene energije i troškove ulaska novih proizvodnih kapaciteta i objekata upravljive potrošnje u svim vremenskim okvirima tržišta.
Mehanizmi za obezbeđenje kapaciteta ne mogu se primeniti ako nije utvrđen standard pouzdanosti.
Izveštaj o sigurnosti snabdevanja
[ČLAN 8 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Ministarstvo izrađuje izveštaj o sigurnosti snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom naftom i derivatima nafte svake godine do 31. jula, dostavlja ga nadležnom odboru za energetiku Narodne skupštine Republike Srbije i objavljuje ga na internet stranici Ministarstva.
Izveštaj o sigurnosti snabdevanja električnom energijom sadrži:
1) procenu sigurnosti rada prenosnog i distributivnog sistema;
2) podatke o planiranoj potrošnji i proizvodnji električne energije, kao i način obezbeđivanja nedostajućih količina za naredni petogodišnji period;
3) prognoziranu sigurnost snabdevanja za narednih pet do deset godina;
4) plan investicija prenosnog sistema i korisnika prenosnog sistema za narednih pet do deset godina, uključujući izgradnju interkonektivnih dalekovoda;
5) mehanizme upravljanja zagušenjima u prenosnim i distributivnim sistemima u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i pravilima evropskih asocijacija operatora prenosnog sistema;
6) podatke o merama za pokrivanje vršne potrošnje, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju da jedan ili više snabdevača ne obezbede dovoljne količine električne energije;
7) obim i kvalitet održavanja prenosnog i distributivnog sistema;
8) regionalne, nacionalne i evropske ciljeve održivog razvoja uključujući i međunarodne projekte;
9) raznovrsnost primarnih izvora za proizvodnju električne energije;
10) podatke o investicijama u kapacitete za proizvodnju električne energije;[.]
11) standard pouzdanosti.
Izveštaj o sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom sadrži:
1) procenu sigurnosti rada transportnog i distributivnog sistema;
2) podatke o kapacitetima skladišta prirodnog gasa;
3) podatke o planiranoj potrošnji i proizvodnji prirodnog gasa, kao i način obezbeđivanja nedostajućih količina za naredni petogodišnji period;
4) podatke o planiranoj izgradnji energetskih objekata za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja;
5) podatke koji se odnose na kvalitet i nivo održavanja energetskih objekata;
6) predmet ugovora o dugoročnom snabdevanju gasom, a posebno preostali period njihovog važenja, kao i stepen likvidnosti tržišta gasa;
7) podatke o merama za pokrivanje vršne potrošnje, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju da jedan ili više snabdevača ne obezbede dovoljne količine prirodnog gasa;
8) uticaj mera iz člana 315. st. 2. i 3. ovog zakona na sigurnost snabdevanja;
9) mere podsticaja za nove investicije u istraživanje, proizvodnju, transport i skladištenje prirodnog gasa, uključujući i odredbe člana 288. ovog zakona.
Izveštaj o sigurnosti snabdevanja naftom i derivatima nafte sadrži:
1) podatke o proizvodnji, uvozu, izvozu i potrošnji nafte i derivata nafte;
2) podatke u vezi sigurnosti snabdevanja naftom i derivatima nafte;
3) tehničke i druge zahteve koje moraju da ispune tečna goriva naftnog porekla, tečni naftni gas i biogoriva;
4) podatke o naftnoj infrastrukturi;
5) podatke koji se odnose na kvalitet i nivo održavanja objekata naftne infrastrukture;
6) plan investicija u naftnu infrastrukturu;
7) pregled izvora snabdevanja sirovom naftom/derivatima nafte (uključujući geografsko poreklo uvezenih energenata koji su definisani u evropskim propisima o energetskoj statistici);
8) podatke o kapacitetima za uvoz i izvoz sirove nafte i derivata nafte.
[ČLAN 9 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Spremnost na rizike u elektroenergetskom sistemu
Član 11a
Za planiranje spremnosti na rizike i upravljanje rizicima u elektroenergetskom sektoru, identifikaciju nacionalnih scenarija elektroenergetske krize i izradu i sprovođenje plana spremnosti na rizik, nadležni organ je Ministarstvo.
Ministarstvo u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice obaveštava Sekretarijat Energetske zajednice i Koordinacionu grupu za sigurnost, o podacima i svim promenama svojih kontakt podataka i objavljuje ih na internet stranici Ministarstva.
Za potrebe sprovođenja operativnih zadataka u vezi sa planiranjem spremnosti na rizike i upravljanjem rizicima u elektroenergetskom sektoru, Ministarstvo može da zaduži:
1) operatora prenosnog sistema;
2) operatora distributivnog sistema;
3) operatora zatvorenog distributivnog sistema;
4) operatora organizovanog tržišta;
5) proizvođača električne energije;
6) snabdevača električnom energijom.
Poslovi iz stava 3. ovog člana obavljaju se pod nadzorom Ministarstva.
Član 11b
Ministarstvo obezbeđuje da se svi relevantni rizici koji se odnose na sigurnost snabdevanja električnom energijom procene u skladu sa ovim zakonom.
Prilikom procene iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo sarađuje sa energetskim subjektima iz člana 11a stav 3. ovog zakona, ENTSO-E, regionalnim koordinacionim centrima i drugim relevantnim stranama po potrebi, saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.
Identifikacija elektroenergetskih kriznih scenarija
Član 11v
Ministarstvo sarađuje u identifikaciji regionalnih scenarija elektroenergetske krize sa ENTSO-E, Koordinacionom grupom za sigurnost snabdevanja, nadležnim organima i regulatornim organima.
Ministarstvo, u roku od četiri meseca od identifikacije regionalnih scenarija elektroenergetske krize od strane ENTSO-E u saradnji sa operatorom prenosnog i distributivnog sistema, relevantnim proizvođačima, snabdevačima, Agencijom i drugim subjektima po potrebi identifikuje nacionalne elektroenergetske krizne scenarije.
Nacionalni elektroenergetski krizni scenariji iz stava 2. ovog člana, utvrđuju se na osnovu najmanje sledećih rizika:
1) retkih i ekstremnih prirodnih opasnosti;
2) vanrednih ispada, kao i slučajnih opasnosti koje prevazilazi kriterijum sigurnosti u skladu sa pravilima kojima se uređuje rad prenosnog sistema, kao i pravilima kojima se uređuje rad distributivnog sistema;
3) opasnosti koje uključuju posledice napada i nestašica energije i energenata, a u skladu sa regionalnim kriznim scenarijima.
Nacionalni elektroenergetski krizni scenariji ažuriraju se svake četiri godine, osim ako okolnosti zahtevaju češće ažuriranje, a usklađuju se sa regionalnim kriznim scenarijima koje utvrđuje ENTSO-E.
Ministarstvo, u roku od četiri meseca, od identifikacije regionalnih elektroenergetskih kriznih scenarija u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice obaveštava Koordinacionu grupu za sigurnost snabdevanja i Sekretarijat Energetske zajednice o svojoj proceni rizika u vezi sa vlasništvom nad infrastrukturom relevantnom za sigurnost snabdevanja električnom energijom, kao i svim merama preduzetim za sprečavanje ili ublažavanje takvih rizika, uz obrazloženje razloga zašto se takve mere smatraju neophodnim i srazmernim.
Član 11g
Plan spremnosti na rizike se izrađuje na osnovu identifikovanih regionalnih i nacionalnih elektroenergetskih kriznih scenarija iz člana 11v ovog zakona nakon sprovedenih konsultacija sa operatorom prenosnog i distributivnog sistema, relevantnim proizvođačima ili njihovim telima za trgovinu, energetskim subjektima u oblasti električne energije i prirodnog gasa, i relevantnim organizacijama koje zastupaju interese industrijskih i neindustrijskih kupaca električne energije.
Plan iz stava 1. ovog člana sastoji se iz nacionalnih, regionalnih i kada je to primenljivo bilateralnih mera.
U postupku izrade plana iz stava 1. ovog člana, a pre usvajanja tog plana, Ministarstvo dostavlja nacrt plana na konsultacije drugim nadležnim organima država u regionu, i tamo gde nisu u istom regionu, nadležnim organima država s kojima su prenosni sistemi direktno povezani, kao i Koordinacionoj grupi za sigurnost snabdevanja.
Organi iz stava 3. ovog člana mogu u roku od šest meseci da dostave preporuke na dostavljeni nacrt plana spremnosti na rizik.
Član 11d
U roku od devet meseci od dostavljanja nacrta plana, Ministarstvo priprema predlog Plana spremnosti na rizik uzimajući u obzir dobijene preporuke i rezultate konsultacija sa organima iz člana 11g st. 1. i 3. ovog zakona.
Vlada, na predlog Ministarstva usvaja plan iz stava 1. ovog člana, koji sadrži nacionalne i regionalne mere i, kada je to primenjivo, bilateralne mere koje se planiraju ili preduzimaju za sprečavanje, pripremu i ublažavanje elektroenergetskih kriza.
Regionalne i bilateralne mere obuhvataju najmanje:
1) određivanje kriznog koordinatora;
2) mehanizme za razmenu informacija i saradnju;
3) koordinisane mere za ublažavanje uticaja elektroenergetske krize uključujući istovremenu elektroenergetsku krizu, u svrhu pomoći;
4) procedure za sprovođenje godišnjih ili dvogodišnjih ispitivanja planova spremnosti na rizike;
5) pokretačke mehanizme netržišnih mera koji treba da se aktiviraju u skladu sa članom 11j stav 2. ovog zakona.
Aktom Vlade bliže se uređuje sadržaj plana u pogledu mera iz stava 2. ovog člana, sadržaj obrasca za plan spremnosti na rizik koji se popunjava na srpskom i engleskom jeziku, sadržaj izveštaja o naknadnoj evaluaciji krize, način pružanja pomoći i odredbe o pravičnoj naknadi.
Plan spremnosti na rizike ažurira se svake četiri godine, osim ako okolnosti zahtevaju češće ažuriranje.
Usvojeni plan spremnosti na rizike se bez odlaganja u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice dostavlja i Sekretarijatu Energetske zajednice.
Ministarstvo objavljuje planove spremnosti na rizik na internet stranici Ministarstva, uz obezbeđivanje poverljivosti osetljivih informacija u skladu sa zakonom.
Rano upozorenje i proglašenje elektroenergetske krize
Član 11đ
U slučaju kada sezonska procena adekvatnosti ili drugi kvalifikovani izvor daju konkretne, ozbiljne i pouzdane informacije da može doći do elektroenergetske krize, Ministarstvo je dužno da u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice bez odlaganja izda rano upozorenje na moguću elektroenergetsku krizu i obavesti Sekretarijat Eneregetske zajednice i nadležne organe u istom regionu.
U obaveštenju iz stava 1. ovog člana, navode se uzroci moguće elektroenergetske krize, mere koje se planiraju ili preduzimaju da bi se sprečila ili ublažila elektroenergetska kriza, potrebna pomoć od strane drugih država i uticaj mera na susedna tržišta električne energije.
U slučaju nastanka elektroenergetske krize, Ministarstvo nakon konsultacija sa operatorom prenosnog sistema, predlaže Vladi proglašenje elektroenergetske krize i u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice obaveštava nadležne organe u regionu i Sekretarijat Energetske zajednice.
U obaveštenju iz stava 3. ovog člana, navode se uzroci pogoršanja situacije u snabdevanju električnom energijom, razlozi za proglašenje elektroenergetske krize, planirane ili preduzete mere za njeno ublažavanje i potrebna pomoć od strane drugih država.
U slučaju kada se izda rano upozorenje ili proglasi elektroenergetska kriza, mere navedene u planu spremnosti na rizik, moraju se u najvećoj meri poštovati.
Saradnja i pomoć između država
Član 11e
U cilju sprečavanja elektroenergetskih kriza ili upravljanja njima, ostvaruje se saradnja sa ugovornim stranama Energetske zajednice i susednim državama, na principima solidarnosti, pruža se pomoć kroz regionalne ili bilateralne mere u skladu sa aktom iz člana 11d stav 2. ovog zakona, koje su dogovorene pre pružanja pomoći i odnose se na neophodne tehničke, pravne i finansijske sporazume za sprovođenje tih mera, kao i na pitanja određivanja pravične naknade za isporučenu energiju.
Tehnički, pravni i finansijski sporazumi se dogovaraju pre nuđenja pomoći.
U slučaju elektroenergetske krize nastale pre dogovora o regionalnim ili bilateralnim merama i tehničkim, pravnim i finansijskim sporazumima, dogovaraju se posebne mere u skladu sa trenutnom situacijom.
Način pružanja pomoći i sadržaj pravične naknade utvrđuje se aktom iz člana 11d stav 3. ovog zakona.
Mere u slučaju ugrožene sigurnosti snabdevanja ili poremećaja u radu energetskog sistema
Član 11ž
U slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja krajnjih kupaca usled poremećaja u isporuci, uključujući ekstremni porast cene i nedovoljnu ponudu na tržištu ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti koje ugrožavaju sigurnost snabdevanja Vlada proglašava stanje ugrožene sigurnosti snabdevanja.
U situaciji ugrožene sigurnosti snabdevanja Vlada može propisati:
1) mere ograničenja isporuke, štednje i racionalne potrošnje električne energije;
2) posebne uslove proizvodnje, uvoza ili izvoza električne energije;
3) način i uslove za obrazovanje i kontrolu cena;
4) obavezu isporuke samo određenim korisnicima;
5) posebne uslove obavljanja energetskih delatnosti.
Vlada određuje mere iz stava 2. ovog člana na način koji izaziva minimalni poremećaj na tržištu električne energije i poslovanje energetskih subjekata srazmerno stepenu ugroženosti snabdevanja.
Vlada određuje način obezbeđivanja, odnosno izvore sredstava za naknadu energetskim subjektima koji sprovode mere iz stava 2. ovog člana, kao i uslove i način raspodele tih sredstava.
Odluke iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i sredstvima javnog informisanja.
Mere iz stava 2. ovog člana mogu trajati najduže dok traju okolnosti zbog kojih su propisane, odnosno dok traju posledice nastale usled tih okolnosti.
O preduzetim merama iz stava 2. ovog člana Ministarstvo je dužno da izveštava Sekretarijat Eneregetske zajednice, u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Član 11z
U slučaju opšte nestašice električne energije, preduzimaju se mere ograničenja isporuke električne energije, kao i mere štednje i racionalne potrošnje električne energije.
Odluku o primeni mera iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva, a po prethodnom obaveštenju snabdevača, operatora prenosnog, odnosno distributivnog sistema o nastupanju okolnosti za primenu ovih mera.
Odluka iz stava 2. ovog člana o ograničenju isporuke električne energije objavljuju se u sredstvima javnog informisanja najkasnije 24 časa pre početka primene mera na koje se odluka odnosi.
U slučaju opšte nestašice električne energije ne može se obustaviti isporuka električne energije objektima krajnjih kupaca od posebnog interesa za privredu i život ljudi i odbranu zemlje.
U sprovođenju mera ograničenja isporuke električne energije učestvuju operatori sistema.
Član 11i
U slučaju poremećaja rada elektroenergetskog sistema, kao i zbog radova na održavanju i proširenju elektroenergetskog sistema, preduzimaju se mere na osnovu planova ograničenja isporuke električne energije koje donosi operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema.
Odluku o primeni mera iz stava 1. ovog člana donosi operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema u skladu sa pravilima o radu sistema.
Usklađenost sa tržišnim pravilima
Član 11j
Mere koje se preduzimaju za sprečavanje ili ublažavanje elektroenergetske krize moraju biti u skladu se pravilima kojima se uređuje tržište električne energije i rad sistema.
U slučaju da su iscrpljene sve opcije koje prate tržište električne energije, kada je očigledno da tržišne mere same po sebi nisu dovoljne da spreče dalje pogoršanje situacije sa snabdevanjem električnom energijom, mogu se primeniti netržišne mere.
Netržišnim merama iz stava 2. ovog člana ne može se neopravdano narušavati konkurencija i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta električne energije, osim na način i pod uslovima koji su bliže propisani aktima iz člana 11d st. 2 i 4. ovog zakona.
Ograničenje transakcija uključujući umanjenje već dodeljenog kapaciteta između zona trgovanja, ograničenje raspodele kapaciteta ili ograničenje transakcija električnom energijom sprovodi se samo izuzetno u slučaju kada operator prenosnog sistema mora brzo da deluje, a redispečing ili trgovina u suprotnom smeru nisu mogući.
Mere moraju biti neophodne, proporcionalne, nediskriminatorne i privremene.
Ministarstvo je dužno da obavesti sve zainteresovane strane o primeni netržišnih mera.
Član 11k
Nakon završetka elektroenergetske krize, što je pre moguće a najkasnije u roku od tri meseca, Ministarstvo priprema izveštaj o naknadnoj evaluaciji krize, dostavlja ga Koordinacionoj grupi za sigurnost snabdevanja i Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, nakon konsultacije sa Agencijom.
Ministarstvo predstavlja rezultate naknadne evaluacije na sastanku Koordinacione grupe za sigurnost snabdevanja.
Rezultati evaluacije moraju se uzeti u obzir prilikom ažuriranja plana spremnosti na rizike.
Bliža sadržina izveštaja o naknadnoj evaluaciji uređuje se aktom iz člana 11d stav 4. ovog zakona.
Postupanje s poverljivim informacijama
Član 11l
Svi postupci u upravljanju rizicima u elektroenergetskom sektoru se sprovode u skladu s propisom kojim se uređuje tajnost podataka.
Ukoliko se zbog primene propisa iz stava 1. ovog člana informacije koje su između ostalog deo planova spremnosti na rizike, ne mogu objaviti, može se objaviti sažetak bez poverljivih podataka, na zahtev tražioca.
Sve strane koje primaju poverljive informacije prema ovom Zakonu, moraju obezbediti poverljivost osetljivih informacija.
[ČLAN 10 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Energetskom subjektu koji poseduje licencu za obavljanje energetske delatnosti, može se uvesti obaveza pružanja javne usluge koja će obezbediti sigurnost snabdevanja, redovnost, kvalitet i cenu snabdevanja, zaštitu životne sredine, uključujući energetsku efikasnost, upotrebu energije iz obnovljivih izvora i zaštitu klime.
Obaveze pružanja javne usluge moraju biti jasno definisane, transparentne, nediskriminatorne, proverljive, vremenski ograničene, moraju garantovati ravnopravnost energetskih subjekata u pružanju javnih usluga i ne mogu uticati na otvaranje tržišta.
Agencija je dužna da sa predstavnicima udruženja za zaštitu potrošača sprovodi konsultacije u vezi sa donošenjem odluke o iznosu tarifnih stavova za pojedine elektroenergetske delatnosti koje se obavljaju kao javna usluga.
Energetskim bilansom utvrđuju se godišnje potrebe za energijom, odnosno energentima iskazanim na mesečnom nivou koje je neophodno obezbediti radi pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja krajnjih kupaca, uz uvažavanje potreba za racionalnom potrošnjom energije i energenata, izvori obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, kao i potreban nivo zaliha i rezervnih kapaciteta energetskih objekata za sigurno snabdevanje kupaca energijom i energentima.
Energetski bilans donosi Vlada na predlog Ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu.
Energetski bilans se dostavlja nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije, nakon izglasavanja na sednici Vlade.
Energetski subjekti, Agencija, ministarstva nadležna za odgovarajuću oblast, nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave na zahtev Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, dužni su da dostave podatke za izradu Energetskog bilansa u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Pored energetskih subjekata, organa, organizacija i drugih tela iz stava 3. ovog člana, obavezu davanja podataka u cilju pripreme i praćenja realizacije energetskog bilansa, imaju i javna preduzeća, privredna društva ili preduzetnici i fizička lica koji se bave proizvodnjom i prodajom energije i energenata.
Ministarstvo prati ostvarivanje Energetskog bilansa, vrši analizu njegovog ostvarivanja u prethodnoj godini i po potrebi predlaže Vladi mere kojima se obezbeđuje njegovo izvršavanje.
Ministarstvo je u obavezi da usvojen Energetski bilans objavi na svom sajtu najkasnije 15 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Energetski bilans iz člana 13. ovog zakona sadrži:
1) bilans električne energije;
2) bilans uglja;
3) bilans nafte, derivata nafte i biogoriva;
4) bilans prirodnog gasa;
5) bilans toplotne energije;
6) bilans obnovljivih izvora energije.
Ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) bliže propisuje sadržinu Energetskog bilansa, vrstu podataka, rokove i način dostavljanja podataka i druge elemente neophodne za izradu i praćenje ostvarenja Energetskog bilansa.
Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave dužne su da u svojim planovima razvoja planiraju potrebe za energijom na svom području, kao i uslove i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta u skladu sa Strategijom i Programom.
[ČLAN 11 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 15a
Projekte za izgradnju objekata od značaja i posebnog značaja za Republiku Srbiju koji se odnose na izgradnju elektroenergetskih infrastrukturnih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, utvrđuje Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Ministarstvo priprema predloge projekata iz stava 1. ovog člana i dostavlja ih ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva u skladu sa propisom kojim se uređuje planiranje i izgradnja odnosno projekti za izgradnju objekata od značaja i posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Finansijska sredstva za realizaciju projekata iz stava 1. ovog člana, obezbeđuju se o trošku investitora objekta za čije potrebe se realizuje projekat iz stava 1. ovog člana ili iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave, iz kredita, donacija, sopstvenim sredstvima operatora, i na drugi način što se određuje posebnim aktom Vlade iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom o kontroli državne pomoći.
Projekti iz stava 1. ovog člana koji su predviđeni planom razvoja operatora prenosnog sistema mogu se finansirati sopstvenim sredstvima operatora prenosnog sistema sa izuzetkom priključaka na prenosni sistem, osim u slučaju priključenja objekata u vlasništvu operatora distributivnog sistema.
Za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana, kao i za strateške energetske projekte i elektroenergetske objekte za područja na kojima se planira izgradnja elektroenergetskih infrastrukturnih objekata koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, donosi se Prostorni plan područja posebne namene za izgradnju elektroenergetskih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Prostorni plan iz stava 5. ovog člana se može izrađivati istovremeno sa izradom idejnog projekta i donosi se po skraćenom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
U zaštitnom pojasu javnog puta van naselja mogu se izvoditi radovi na izgradnji elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (hidroelektrane i solarne elektrane) ako je izvođenje tih radova u skladu sa uslovima za izradu tehničke dokumentacije koje izdaje upravljač javnog puta, kao i rešenjem upravljača javnog puta o ispunjenosti izdatih uslova.
[Član 15a
Vlada može posebnim aktom odrediti izgradnju energetskih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, kao projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, osim kada projekti obuhvataju zaštićeno područje proglašeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.
Na realizaciju projekata iz stava 1. ovog člana se primenjuju odredbe propisa kojim su propisani postupci radi realizacije projekata izgradnje, dogradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Finansijska sredstva za realizaciju projekata iz stava 1. ovog člana, obezbeđuju se o trošku investitora objekta za čije potrebe se realizuje projekat iz stava 1. ovog člana ili iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave, iz kredita, donacija, sopstvenim sredstvima operatora, i na drugi način što se određuje posebnim aktom Vlade iz stava 1. ovog člana.
Projekti iz stava 1. ovog člana koji su predviđeni planom razvoja operatora prenosnog sistema mogu se finansirati sopstvenim sredstvima operatora prenosnog sistema sa izuzetkom priključaka na prenosni sistem, osim u slučaju priključenja objekata u vlasništvu operatora distributivnog sistema.
Ako izgradnja objekata iz stava 1. ovog člana nije predviđena važećim planskim dokumentima, izuzetno se za potrebe utvrđivanja javnog interesa i utvrđivanja lokacijskih uslova za te objekte može izraditi urbanistički projekat, bez izmene planskog dokumenta, izuzev za utvrđivanje javnog interesa za projekte u zaštićenom području.]
III ENERGETSKE DELATNOSTI, LICENCE I ENERGETSKE DOZVOLE
[ČLAN 12 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Energetske delatnosti, u smislu ovog zakona su:
1) proizvodnja električne energije;
2) kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije;
3) prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom;
4) distribucija električne energije i upravljanje distributivnim sistemom;
5) distribucija električne energije i upravljanje zatvorenim distributivnim sistemom;
6) snabdevanje električnom energijom;
6a) agregiranje;
7) snabdevanje na veliko električnom energijom;
8) upravljanje organizovanim tržištem električne energije;
8a) skladištenje električne energije;
9) transport i upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas;
10) skladištenje i upravljanje skladištem prirodnog gasa;
11) distribucija i upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas;
12) snabdevanje prirodnim gasom;
12a) snabdevanje na veliko prirodnim gasom;
13) javno snabdevanje prirodnim gasom;
14) proizvodnja derivata nafte;
15) transport nafte naftovodima;
16) transport derivata nafte produktovodima;
17) transport nafte, derivata nafte, biogoriva i komprimovanog i utečnjenog prirodnog gasa drugim oblicima transporta;
[17) transport nafte, derivata nafte i biogoriva drugim oblicima transporta;]
18) skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva;
19) trgovina naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima, komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom;
20) trgovina gorivima van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava;
21) punjenje posuda za tečni naftni gas, komprimovani i utečnjeni prirodni gas;
22) trgovina motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava;
23) trgovina gorivima za plovila;
24) proizvodnja toplotne energije;
25) distribucija toplotne energije;
26) snabdevanje toplotnom energijom;
27) proizvodnja biogoriva;
27a) proizvodnja biometana;
28) proizvodnja biotečnosti;
29) namešavanje biogoriva sa gorivima naftnog porekla;
30) namešavanje biotečnosti sa gorivima naftnog porekla;
31) proizvodnja vodonika.
Energetske delatnosti iz stava 1. tač. 1), 2), 6), 6a), 7), 8), 8a), 12), 12a), 14), 17), 18), 19), 20), 21), 22), 23), 27), 27a), 29), 30) i 31) ovog člana obavljaju se u skladu sa tržišnim principima.
Energetske delatnosti iz stava 1. tač. 3), 4), 9), 10), 11), 13), 15), 16), 24), 25) i 26) ovog člana su delatnosti od opšteg interesa u skladu sa posebnim zakonom.
Energetska delatnost iz stava 1. tačka 5) ovog člana obavlja se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Uslovi za obavljanje energetskih delatnosti
Energetsku delatnost može da obavlja javno preduzeće, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Energetski subjekt koji obavlja jednu ili više energetskih delatnosti čije su cene regulisane ili koji pored tih energetskih delatnosti obavlja i druge energetske, odnosno druge delatnosti koje se u smislu ovog zakona ne smatraju energetskim delatnostima, dužan je da u cilju izbegavanja diskriminacije, međusobnog subvencionisanja i poremećaja konkurencije u svojim računovodstvenim internim obračunima vodi zasebne račune za svaku od regulisanih energetskih delatnosti, uključujući snabdevanje električnom energijom odnosno prirodnim gasom po regulisanim cenama i zbirno za druge delatnosti koje se u smislu ovog zakona ne smatraju energetskim delatnostima i da sačini godišnji bilans stanja i bilans uspeha za svaku delatnost pojedinačno, u skladu sa ovim zakonom, kao i zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava i zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Prihod od vlasništva nad transportnim ili distributivnim sistemom mora biti specificiran u računima.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana koji ima obavezu revizije godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom, dužan je da obezbedi reviziju godišnjih finansijskih izveštaja koja treba da potvrdi poštovanje načela izbegavanja diskriminacije i međusobnog subvencionisanja. Godišnji finansijski izveštaji i izveštaji revizora moraju se objaviti na internet stranici energetskog subjekta.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana, dužan je da u svom opštem aktu o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrdi pravila za raspoređivanje zajedničkih bilansnih pozicija koje će primenjivati pri izradi računovodstvenih internih obračuna po delatnostima.
Operatori sistema dužni su da obezbede tajnost komercijalno osetljivih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca energije i energenata, kao i tajnost komercijalno osetljivih podataka i informacija o svojim aktivnostima, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
[ČLAN 13 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Licenca za obavljanje energetskih delatnosti se izdaje na zahtev domaćeg pravnog lica, odnosno preduzetnika u skladu sa ovim zakonom.
[Licenca se izdaje na zahtev domaćeg pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i na zahtev stranog pravnog lica samo za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja na veliko električnom energijom, odnosno snabdevanja na veliko prirodnim gasom u skladu sa ovim zakonom.]
Licenca se može izdati i na zahtev stranog pravnog lica, samo za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja na veliko električnom energijom, odnosno snabdevanja na veliko prirodnim gasom u skladu sa ovim zakonom.
Licenca za obavljanje energetske delatnosti snabdevanje električnom energijom može se izdati i na zahtev stranog pravnog lica koje je registrovano i koje obavlja tu delatnost u ugovornoj strani Energetske zajednice ili Evropske unije u skladu sa ovim zakonom.
Licenca se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Licenca sadrži naročito: naziv energetskog subjekta, energetsku delatnost, spisak energetskih objekata koji se koriste za obavljanje delatnosti, tehničke karakteristike tih objekata, podatke o lokaciji, odnosno području na kome će se energetska delatnost obavljati, period na koji se izdaje licenca i obaveze po pitanju neprekidnog obavljanja delatnosti, transparentnosti i izveštavanja.
Rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence mora biti detaljno obrazloženo i zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva.
Protiv rešenja iz st. 2. i 4. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu odnosno nadležnom organu gradske/opštinske uprave u slučaju toplotne energije u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Rešenje Ministarstva odnosno gradskog, odnosno opštinskog veća u slučaju toplotne energije je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Licenca se izdaje za svaku energetsku delatnost posebno.
Licenca se izdaje na deset godina, a za proizvodnju električne energije, kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije i proizvodnju toplotne energije na 30 godina.
Rok važenja licence može se produžiti na zahtev energetskog subjekta.
Zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se Agenciji odnosno nadležnom organu gradske/opštinske uprave u slučaju toplotne energije najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je izdata licenca.
Agencija odnosno nadležni organ gradske/opštinske uprave u slučaju toplotne energije će produžiti rok na koji je licenca izdata u roku od 30 dana ako su ispunjeni uslovi za izdavanje licence koji su utvrđeni ovim zakonom.
[ČLAN 14 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Licenca nije potrebna za obavljanje sledećih energetskih delatnosti:
1) proizvodnje električne energije u objektima ukupne odobrene snage do 1 MW, osim ako isti energetski subjekt proizvodnju električne energije vrši u dva ili više energetskih objekata čija ukupna odobrena snaga prelazi snagu od 1 MW, bez obzira da li su povezani na sistem preko jednog ili više priključaka;
2) proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak proizvedene električne energije predaje u sistem;
[2) proizvodnje električne energije isključivo za sopstvene potrebe;]
2a) (brisana)
[2a) skladištenje električne energije;]
3) transporta nafte naftovodima isključivo za sopstvene potrebe;
4) transporta derivata nafte produktovodima za sopstvene potrebe;
5) transporta nafte, derivata nafte, biogoriva i komprimovanog i utečnjenog prirodnog gasa drugim oblicima transporta;
[5) transporta nafte, derivata nafte i biogoriva drugim oblicima transporta;]
6) skladištenja nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe;
7) proizvodnja toplotne energije u objektima snage do 1 MW i proizvodnja toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;
8) kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MW ukupne toplotne snage, kao i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;
9) trgovina na malo tečnim naftnim gasom u bocama punjenja manjeg od 12 kg;
10) u okviru energetske delatnosti trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima i komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom za trgovinu propanom visokog stepena čistoće (≥ 99,5%), sa dozvoljenim sadržajem C3 i C4 zasićenih ugljovodonika do 2% i temperaturom ključanja - 42,1 °C, koji se koristi kao rashladno sredstvo.
Licenca nije potrebna Ministarstvu i organu nadležnom za robne rezerve za obavljanje energetskih delatnosti iz člana 16. tač. 18) i 19) ovog zakona, a koje se obavljaju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju robne rezerve.
[ČLAN 15 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Licenca se izdaje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je podnosilac zahteva osnovan ili registrovan, za obavljanje energetske delatnosti za koju se izdaje licenca;
2) da je za energetski objekat izdata upotrebna dozvola, osim za objekte za koje propisom kojim se uređuje izgradnja objekata nije predviđeno izdavanje upotrebne dozvole odnosno za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a doneto je rešenje o ozakonjenju sa izveštajem komisije za tehnički pregled, koja je formirana i čiji je sastav utvrđen u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji za izdavanje upotrebne dozvole;
3) da energetski objekti i ostali uređaji, instalacije ili postrojenja ili oprema pod pritiskom neophodni za obavljanje energetske delatnosti ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o zaštiti od požara i eksplozija, kao i propisima o zaštiti životne sredine, odnosno propisima kojima se uređuju vodni putevi, zaštita voda i plovidba i luke na unutrašnjim vodama;
4) da podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove u pogledu stručnog kadra za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, rukovanja i održavanja energetskih objekata, odnosno uslove u pogledu broja i stručne osposobljenosti zaposlenih lica za obavljanje poslova na održavanju energetskih objekata, kao i poslova rukovaoca u tim objektima;
5) da podnosilac zahteva ispunjava finansijske uslove za obavljanje energetske delatnosti;
6) da direktor, odnosno članovi organa upravljanja nisu bili pravnosnažno osuđeni za krivična dela u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti;
7) da podnosiocu zahteva nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti ili ako su prestale pravne posledice izrečene mere;
8) da podnosilac zahteva poseduje dokaz o pravnom osnovu za korišćenje energetskog objekta u kojem se obavlja energetska delatnost;
9) da nad podnosiocem zahteva nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, odnosno prinudne likvidacije.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva za obavljanje delatnosti od opšteg interesa mora biti osnovan za obavljanje te delatnosti ili tu delatnost obavlja kao poverenu u skladu sa posebnim zakonom.
Tehnički pregled objekta iz stava 1. tačka 2) ovog člana sprovodi se u skladu sa odredbama propisa kojima se uređuje planiranje i izgradnja.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, za delatnosti za koje su propisani posebni tehnički uslovi koji se odnose na promet robe i usluga podnosilac zahteva mora da ispuni i uslove u skladu sa tim propisima.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, za delatnost trgovine gorivima za plovila podnosilac zahteva dostavlja i rešenje o izdavanju odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, odnosno da stiče status lučkog operatera.
Stranom pravnom licu iz člana 19. stav 6. ovog zakona licenca za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom, snabdevanja na veliko električnom energijom, odnosno prirodnim gasom izdaje se ako ispuni uslove iz člana 22. stav 1. tač. 5), 6), 7) i 9) ovog člana i druge uslove propisane aktom iz člana 27. stav 7. ovog zakona.
[Stranom pravnom licu iz člana 19. stav 1. ovog zakona licenca za obavljanje delatnosti snabdevanja na veliko električnom energijom odnosno prirodnim gasom izdaje se ako ispuni uslove iz stava 1. tač. 5), 7) i 9) ovog člana i druge uslove propisane aktom iz člana 27. stav 7. ovog zakona.]
Uz zahtev za izdavanje licence podnosilac zahteva prilaže dokaze o ispunjenosti uslova iz ovog člana i akta iz člana 27. stav 7. ovog zakona.
Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 3) i 4) i stava 4. ovog člana je zapisnik o inspekcijskom nadzoru nadležnog inspektora u kome je konstatovano da nisu utvrđene nezakonitosti.
Licenca je neprenosiva.
Licenca za obavljanje energetske delatnosti se pribavlja i u slučaju kada se na energetskom objektu za koji je izdata licenca, promeni pravni osnov korišćenja energetskog objekta po osnovu statusne promene ili u pravnom prometu po drugom osnovu.
Energetski subjekt - imalac licence iz stava 2. ovog člana je dužan da u slučaju statusne promene iz stava 2. ovog člana, istovremeno sa objavljivanjem nacrta ugovora, odnosno odluke o statusnoj promeni u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava, o započinjanju statusne promene obavesti Agenciju odnosno nadležni organ gradske, odnosno opštinske uprave u slučaju toplotne energije, a u slučaju promene pravnog osnova korišćenja objekta po drugom osnovu, pre zaključenja pravnog posla kojim se menja pravni osnov korišćenja energetskog objekta.
Energetski subjekt koji po izvršenoj statusnoj promeni, odnosno po promeni pravnog osnova korišćenja energetskog objekta nastavi da obavlja energetsku delatnost na tom objektu, dužan je da podnese zahtev za izdavanje, odnosno izmenu licence u roku od 15 dana od dana registracije statusne promene, odnosno od zaključenja pravnog posla kojim se menja pravni osnov korišćenja energetskog objekta, a energetski subjekt koji prestaje da obavlja energetsku delatnost, u istom roku, zahtev za ukidanje, odnosno izmenu licence.
Energetski subjekt iz stava 4. ovog člana mora da ispuni sve uslove iz člana 22. stav 1. ovog zakona osim uslova iz člana 22. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona u slučaju promene pravnog osnova korišćenja po osnovu statusne promene.
U slučaju ispunjenosti uslova iz stava 5. ovog člana Agencija odnosno nadležni organ gradske, odnosno opštinske uprave u slučaju toplotne energije će izdati licencu sa rokom važenja licence koji se određuje prema isteku važenja licence energetskom subjektu koji prestaje da obavlja energetsku delatnost na energetskom objektu.
U slučaju da energetski subjekt ima više licenci, Agencija odnosno nadležni organ gradske, odnosno opštinske uprave u slučaju toplotne energije će izdati licencu sa rokom važenja licence koji se određuje prema isteku važenja licence koja bi najranije prestala.
U slučaju statusne promene iz st. 2. do 4. ovog člana, energetski subjekt koji nastavlja da obavlja delatnost na energetskom objektu, može da privremeno nastavi da obavlja energetsku delatnost do pribavljanja licence, a najduže u periodu od 60 dana od dana registracije statusne promene.
U slučaju statusne promene, energetski subjekt koji nastavlja da obavlja energetsku delatnost čija je cena regulisana u skladu sa ovim zakonom, do donošenja odluke o ceni, primenjuje regulisanu cenu energetskog subjekta koji je obavljao tu energetsku delatnost do dana registracije statusne promene, a najduže 90 dana od dana pribavljanja licence.
Stručna osposobljenost iz člana 22. stav 1. tačka 4) ovog zakona, proverava se polaganjem stručnog ispita.
Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike za lica koja su zaposlena kod energetskog subjekta koji ima sedište na teritoriji autonomne pokrajine.
Ministarstvo propisuje bliže uslove, program i način polaganja stručnog ispita iz stava 2. ovog člana, kao i uslove u pogledu stručnog kadra iz člana 22. stav 1. tačka 4) ovog zakona.
[ČLAN 16 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Licenca se privremeno oduzima energetskom subjektu ako:
1) prestane da ispunjava jedan ili više uslova iz člana 22. ovog zakona;
2) energetske objekte ne održava u ispravnom i bezbednom stanju i u skladu sa tehničkim propisima kojima se uređuju uslovi korišćenja sistema;
3) ne izvršava obaveze utvrđene rešenjem o izdavanju licence;
4) regulisane cene energije, energenata, odnosno usluga ne određuje u skladu sa metodologijama, pravilima o radu tržišta električne energije i pravilima o radu sistema za transport prirodnog gasa i pravilima o radu sistema za transport nafte naftovodima i derivata nafte produktovodima;
5) ne vodi zasebne račune u skladu sa članom 18. ovog zakona;
6) se ne pridržava i drugih propisanih uslova za obavljanje energetske delatnosti utvrđenih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
O privremenom oduzimanju licence iz stava 1. ovog člana Agencija odnosno nadležni organ gradske, odnosno opštinske uprave u slučaju toplotne energije donosi rešenje i određuje rok za otklanjanje nedostataka zbog kojih se privremeno oduzima licenca, koji ne može da bude kraći od 30 dana niti duži od 90 dana.
Rešenje o privremenom oduzimanju licence zbog neispunjavanja uslova iz člana 22. stav 1. tač. 3) i 4) i člana 22. stav 3. ovog zakona Agencija odnosno nadležni organ gradske, odnosno opštinske uprave u slučaju toplotne energije donosi na predlog nadležnog inspektora.
Ako je energetski subjekt u roku utvrđenom rešenjem iz stava 2. ovog člana otklonio nedostatke zbog kojih je licenca privremeno oduzeta, rešenje o privremenom oduzimanju licence se ukida, a ako ih nije otklonio Agencija odnosno nadležni organ gradske, odnosno opštinske uprave u slučaju toplotne energije donosi rešenje kojim se licenca trajno oduzima.
Podnosiocu zahteva kome je oduzeta licenca može se ponovo izdati licenca za obavljanje iste energetske delatnosti po isteku roka od tri godine od dana konačnosti rešenja kojim je trajno oduzeta licenca [oduzimanja], ako ispunjava uslove iz ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
Licenca za obavljanje energetske delatnosti na energetskom objektu na kome je prethodno delatnost obavljao energetski subjekt kojem je trajno oduzeta licenca ne može se izdati energetskom subjektu čiji je vlasnik ili odgovorno lice imalo vlasnički udeo ili bilo zaposleno u energetskom subjektu kome je trajno oduzeta licenca.
Odredbe stava 6. ovog člana shodno se primenjuju i na bračne drugove, decu ili srodnike u pravoj liniji nezavisno od stepena srodstva ili pobočne srodnike zaključno sa drugim stepenom srodstva vlasnika, odnosno odgovornog lica ili lica koje je zaposleno ili je bilo zaposleno u energetskom subjektu kome je trajno oduzeta licenca.
Protiv rešenja iz st. 2. i 4. ovog člana može se izjaviti žalba Ministru odnosno gradskom, odnosno opštinskom veću u slučaju toplotne energije u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Ako bi prestanak rada energetskog subjekta kome je privremeno oduzeta licenca mogao da ugrozi redovno i sigurno snabdevanje energijom, živote i zdravlje ljudi ili da prouzrokuje teške poremećaje u privredi, Agencija može, po pribavljenom mišljenju Ministarstva i nadležne inspekcije rešenjem o privremenom oduzimanju licence iz člana 25. stav 2. ovog zakona odobriti energetskom subjektu da nastavi obavljanje energetske delatnosti do obezbeđenja uslova za otklanjanje štetnih posledica prestankom rada energetskog subjekta, ali ne duže od roka utvrđenog rešenjem o privremenom oduzimanju licence.
Ako bi prestanak obavljanja energetske delatnosti od opšteg interesa od strane energetskog subjekta kome je trajno oduzeta licenca mogao da ugrozi redovno i sigurno snabdevanje energijom, život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuje teške poremećaje u privredi, Vlada će, na predlog Ministarstva, posebnim aktom odrediti drugi energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje iste energetske delatnosti da obavlja energetsku delatnost na području na kome je energetsku delatnost obavljao energetski subjekt kome je trajno oduzeta licenca.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, aktom Vlade utvrđuju se prava i obaveze energetskog subjekta koji je određen za obavljanje energetske delatnosti od opšteg interesa na određenom području, vreme u kojem će obavljati delatnost, kao i prava i obaveze vlasnika energetskog objekta kojem je oduzeta licenca ili na čijem objektu je energetsku delatnost obavljao energetski subjekt kojem je oduzeta licenca, ako postoji potreba za korišćenjem njegovog energetskog objekta u obavljanju energetske delatnosti od strane subjekta koji je određen aktom Vlade.
Ugovorom o poveravanju obavljanja energetske delatnosti od opšteg interesa odnosno javnim ugovorom u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno privatno partnerstvo, uređuje se i obaveza energetskog subjekta da u slučaju trajnog oduzimanja licence dozvoli korišćenje energetskog objekta sa svom neophodnom dokumentacijom energetskom subjektu koji je određen aktom Vlade, kao i način, visina i rokovi plaćanja privremene naknade za korišćenje energetskih objekata.
U slučaju da energetski subjekt iz stava 4. ovog člana energetski objekat koristi kao zakupac obavezan element ugovora o zakupu je saglasnost vlasnika energetskog objekta za korišćenje energetskog objekta u skladu sa stavom 4. ovog člana.
Energetski subjekt kome je izdata licenca za obavljanje energetske delatnosti može za vreme važenja licence podneti zahtev za njeno ukidanje.
Energetski subjekt kome je izdata licenca za obavljanje energetske delatnosti dužan je da podnese zahtev za izmenu rešenja kojim je izdata licenca, u slučaju promena u vezi sa energetskim objektima koji se koriste za obavljanje energetske delatnosti, promena tehničkih i drugih propisa kao i nastupanja drugih okolnosti koje se odnose na ispunjenje uslova na osnovu kojih se izdaje licenca.
U slučaju da energetski subjekt ne podnese zahtev za izmenu rešenja iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana Agencija je dužna da pokrene postupak izmene rešenja po službenoj dužnosti.
O zahtevu iz st. 1. i 2. ovog člana Agencija odnosno nadležni organ gradske, odnosno opštinske uprave u slučaju toplotne energije donosi rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Ministru odnosno gradskom, odnosno opštinskom veću u slučaju toplotne energije u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Rešenje Ministarstva odnosno gradskog, odnosno opštinskog veća u slučaju toplotne energije je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Licenca prestaje da važi po sili zakona u slučaju prestanka pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Ministarstvo bliže propisuje uslove za izdavanje, izmenu i oduzimanje licence, sadržinu zahteva za izdavanje licence, sadržinu zahteva za izdavanje zapisnika nadležnog inspektora iz člana 22. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona i dokaze koji se prilažu uz zahtev za izdavanje izveštaja, kao i način vođenja registra izdatih i oduzetih licenci.
Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe
Za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe ukupnog kapaciteta preko pet tona i za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava na sopstvenim stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, za koje se ne izdaje licenca, pribavlja se saglasnost koju Ministarstvo izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva (u daljem tekstu: Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe).
Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe se izdaje pod uslovom da objekti za skladištenje i sopstvene stanice za snabdevanje ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o zaštiti od požara i eksplozija, kao i propisima o zaštiti životne sredine i da se ne koriste za obavljanje energetskih delatnosti za koje se izdaje licenca.
Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana prilaže se uz zahtev za izdavanje Saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe.
Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana je zapisnik o inspekcijskom nadzoru nadležnog inspektora u kome je konstatovano da nisu utvrđene nezakonitosti.
Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe se izdaje sa rokom važenja od deset godina.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Rešenje Vlade je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministarstvo bliže propisuje uslove za izdavanje, izmenu i oduzimanje Saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe, sadržinu zahteva i dokumenta koja se prilažu uz zahtev za izdavanje.
Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe privremeno se oduzima ako imalac ove saglasnosti ne održava u ispravnom i bezbednom stanju objekte za skladištenje i sopstvene stanice za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava u skladu sa tehničkim propisima i ako se ne pridržava drugih propisanih uslova.
O privremenom oduzimanju Saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe Ministarstvo donosi rešenje i određuje rok za otklanjanje nedostatka zbog kojih se privremeno oduzima Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 90 dana.
Rešenje o privremenom oduzimanju Saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe zbog neispunjavanja uslova iz člana 28. stav 2. ovog zakona Ministarstvo donosi na predlog nadležnog inspektora.
Ako je lice iz stava 1. ovog člana u roku utvrđenom rešenjem iz stava 2. ovog člana otklonilo nedostatke zbog kojih je Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe privremeno oduzeta, rešenje o privremenom oduzimanju Saglasnosti za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe se ukida, a ako ih nije otklonio, Ministarstvo donosi rešenje kojim se Saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe trajno oduzima.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
[ČLAN 17 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Energetski objekti se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom.
Energetska dozvola se podnosi uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:
1) objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
2) objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
3) objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
4) (brisana)
[4) direktnih dalekovoda;]
5) objekata za proizvodnju derivata nafte;
6) naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 250 [10] m3;
7) objekata za transport prirodnog gasa, [objekata za distribuciju prirodnog gasa] i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
8) direktnih gasovoda;
9) objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
10) objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje;[.]
10a) objekata za proizvodnju biometana.
Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata:
1) koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije;
2) koji se grade u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, kojima se propisuje strateško partnerstvo;
3) za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe bez obzira da li se višak električne energije predaje u sistem;
4) za koje se ne izdaje građevinska dozvola uključujući i objekte za koje se izdaje odobrenje za izvođenje radova u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;
5) za skladištenje električne energije.
[Energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.]
Postupak za izdavanje energetske dozvole, pokreće se zahtevom za izdavanje energetske dozvole, koji mogu podneti domaća i strana pravna ili fizička lica ili preduzetnici osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Energetska dozvola izdaje se pod istim uslovima domaćim i stranim pravnim ili fizičkim licima ili preduzetnicima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonima i uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni.
Energetsku dozvolu izdaje Ministarstvo.
Poverava se jedinici lokalne samouprave izdavanje energetskih dozvola iz člana 30. stav 3. tač. 9) i 10) ovog zakona koji se grade na njenom području.
[ČLAN 18 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Za izdavanje energetske dozvole moraju se ispuniti uslovi koji se odnose na:
1) pouzdan i siguran rad energetskog sistema;
1a) ispunjenost ciljeva utvrđenih Strategijom iz člana 4. zakona i to u delu kojim se uređuju dugoročni ciljevi za razvoj proizvodnih kapaciteta koji su u funkciji sigurnosti snabdevanja, projekcije energetskog razvoja, izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, pravci razvoja korišćenja energije iz obnovljivih i novih izvora, kao i ciljeva utvrđenih Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom;
2) uslove za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta;
2a) uslove u pogledu mogućnosti izgradnje na eksploatacionom polju;
3) mogućnost priključenja objekta na sistem;
4) energetsku efikasnost;
5) uslove korišćenja primarnih izvora energije;
6) zaštitu na radu i bezbednost ljudi i imovine;
7) zaštitu životne sredine;
8) ekonomsko-finansijsku sposobnost podnosioca zahteva da realizuje izgradnju energetskog objekta;
9) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije u ostvarivanju ukupnog udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom;
10) doprinos kapaciteta za proizvodnju električne energije smanjenju emisija;
10a) alternativna rešenja izgradnji novih objekata za proizvodnju električne energije, kao što su rešenja za upravljanje potrošnjom ili izgradnju objekata za skladištenje električne energije;
11) doprinos kapaciteta za transport ili skladištenje prirodnog gasa povećanju sigurnosti snabdevanja.
Na objekte iz člana 30. stav 3. tačka 10a) ne odnosi se uslov iz stava 1. tačka 1) ovog člana ako se ne priključuju na sistem.
Dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta nije uslov za izdavanje energetske dozvole.
[ČLAN 19 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zahtev za izdavanje energetske dozvole sadrži naročito podatke o:
1) podnosiocu zahteva;
2) energetskom objektu;
3) vrednosti investicije;
4) načinu obezbeđenja finansijskih sredstava;
5) predviđenom eksploatacionom veku objekta, kao i načinu sanacije lokacije po završetku eksploatacionog veka objekta;
5a) usklađenosti sa ciljevima utvrđenim strategijom iz člana 4. ovog zakona i Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom;
5b) o izvršenim analizama alternativnih rešenja iz člana 33. stav 1. tačka 10a) ovog zakona;
6) usklađenosti sa odgovarajućim planskim dokumentima u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata;
7) roku završetka gradnje energetskog objekta.
[Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, u slučaju kada se izgradnja energetskog objekta planira na eksploatacionom polju, potrebno je dostaviti i saglasnost ministarstva nadležnog za poslove geologije i rudarstva.]
Ministar bliže propisuje uslove za izdavanje energetske dozvole, sadržaj zahteva za izdavanje energetske dozvole u zavisnosti od vrste i namene energetskog objekta, način izdavanja energetske dozvole i sadržaj registra izdatih energetskih dozvola i registra energetskih dozvola koje su prestale da važe.
[ČLAN 20 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Energetska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
U slučaju da se odbije zahtev za izdavanje energetske dozvole rešenje mora sadržati detaljno obrazloženje koje je zasnovano na objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima i dostavljeno podnosiocu zahteva.
Ministarstvo može da odbije zahtev za izdavanje energetske dozvole ako utvrdi da bi se energetska delatnost proizvodnja električne energije u energetskom objektu koji je predmet zahteva, obavljala na način kojim bi onemogućila pružaoca javne usluge iz čl. 12. i 190. ovog zakona da pravno ili faktički, vrši javnu uslugu u skladu sa ovim zakonom.
Ministarstvo bliže uređuje uslove i dokaze iz stava 3. ovog člana aktom iz člana 34. stav 3. ovog zakona.
Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno Ministarstvu u slučajevima iz člana 32. stav 2. ovog zakona.
Rešenje Vlade, odnosno Ministarstva je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Energetska dozvola se izdaje sa rokom važenja tri godine od dana njene pravnosnažnosti.
U slučaju da je imalac energetske dozvole pribavio građevinsku dozvolu, energetska dozvola važi do isteka važenja izdate građevinske dozvole, a realizuje se priključenjem energetskog objekta.
Energetska dozvola nije prenosiva.
Na zahtev imaoca energetske dozvole, Ministarstvo, odnosno jedinica lokalne samouprave, može produžiti rok važenja energetske dozvole najduže za još jednu godinu.
Zahtev za produženje podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja energetske dozvole.
Rok važenja energetske dozvole će se produžiti ako su ispunjeni uslovi za izdavanje energetske dozvole utvrđeni ovim zakonom kao i sledeći uslovi:
1) da je podnosilac zahteva dostavio dokaz o pribavljenoj dokumentaciji potrebnoj za izgradnju energetskog objekta, odnosno da je pokrenuo odgovarajući postupak pred nadležnim organima za pribavljanje dokumentacije;
2) da je podnosilac zahteva dostavio dokaz da je preduzeo sve mere pred nadležnim organima u skladu sa zakonom u cilju pribavljanja dokumentacije.
Novi postupak za izdavanje energetske dozvole može se pokrenuti samo ukoliko se prethodno iskoristi mogućnost produženja roka važenja izdate energetske dozvole saglasno stavu 7. ovog člana.
Energetski subjekt kome je izdata energetska dozvola može za vreme važenja energetske dozvole podneti zahtev za njeno ukidanje.
Imalac energetske dozvole, u roku važenja energetske dozvole izdate za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije može podneti zahtev za izmenu energetske dozvole.
Zahtev iz stava 1. može se podneti do izdavanja građevinske dozvole za ceo ili za deo objekta ako taj deo predstavlja funkcionalnu celinu, izuzetno ukoliko se građevinskom dozvolom predviđa mogućnost fazne izgradnje, zahtev iz stava 1. se može podneti u odnosu na posebnu fazu najkasnije do početka izvođenja radova na toj fazi.
Uslovi za izmenu energetske dozvole propisani su članom 33. ovog zakona.
III.a SPROVOĐENJE POSTUPKA U VEZI SA ENERGETSKOM DOZVOLOM, LICENCOM ZA OBAVLJANJE ENERGETSKE DELATNOSTI I SAGLASNOŠĆU ZA SKLADIŠTENJE I SNABDEVANJE ZA SOPSTVENE POTREBE
Postupanje Ministarstva, odnosno Agencije
[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Tokom sprovođenja postupka u vezi sa energetskom dozvolom, licencom za obavljanje energetske delatnosti i saglasnošću za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe, Ministarstvo, odnosno Agencija (u daljem tekstu: organ nadležan za rešavanje [nadležni organ]), vrši proveru ispunjenosti sledećih uslova:
1) nadležnost za postupanje po zahtevu;
2) da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva;
3) da li zahtev sadrži sve propisane podatke;
4) da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;
5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse;
6) da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.
Podatke iz službenih evidencija, koji su neophodni za sprovođenje postupaka iz stava 1. ovog člana, organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] obezbeđuje preko servisne magistrale organa u skladu sa propisima koji uređuju elektronsku upravu, bez plaćanja takse.
Podaci pribavljeni na način iz stava 2. ovog člana smatraju se pouzdanim i imaju istu dokaznu snagu kao overeni izvodi iz tih evidencija.
Organi državne uprave, posebne organizacije i imaoci javnih ovlašćenja dužni su da organu nadležnom za rešavanje [nadležnom organu] na zahtev, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, dostave sve podatke o kojim vode službene evidencije koje su od značaja za sprovođenje postupaka iz stava 1. ovog člana.
Postupci iz stava 1. ovog člana sprovede se u postupku neposrednog odlučivanja u smislu zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.
[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu upravnog akta organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] u rokovima propisanom ovim zakonom donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.
Zahtev se smatra neurednim ako ima nedostatke koje organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] sprečavaju da po njemu postupa, ako nije razumljiv ili potpun.
Ako organ nadležan za rešavanje [Ministarstvo] utvrdi da je zahtev neuredan, rešenjem odbacuje zahtev u kome taksativno navodi sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom.
Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 3. ovog člana, podnese novi zahtev i postupi u skladu sa rešenjem iz stava 3. ovog člana, smatra se da je odbačen zahtev iz stava 3. ovog člana od početka bio uredan.
Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 3. ovog člana, podnese novi zahtev sa pozivanjem na broj rešenja kojim je raniji zahtev odbačen i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja ponovo dokumentaciju koja nije imala nedostatke i plaća polovinu propisanog iznosa administrativne takse.
Podnesci i dokumenta dostavljaju se elektronskim putem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, žalbu i druge pravne lekove, dokaze koji se uz njih prilažu, kao i dokumenta i podneske koji sadrže tajne podatke i koji su označeni stepenom tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka, stranka dostavlja u formi papirnog dokumenta.
Ministarstvo nadležno za oblast energetike bliže uređuje način razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1. ovog člana.
Forma dokumenata koji se dostavljaju
Dokumenti koji se dostavljaju elektronskim putem u skladu sa članom 35đ ovog zakona, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta sastavljenog u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako plaćanje takse nije izvršeno elektronskim putem, dokaz o plaćanju takse može se dostaviti i u elektronskom formatu, koji nije potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.
[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Rešenje organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa] dostavlja se podnosiocu zahteva u formi elektronskog dokumenta, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu, ako se dostava vrši preko portala e-uprava.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, licu koje nema jedinstveni elektronski sandučić, rešenje se dostavlja u formi odštampanog primerka elektronskog dokumenta, overenog u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsko poslovanje, preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatora.
Danom ekspedovanja rešenja u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, organ nadležan za rešavanje [nadležni organ] rešenje objavljuje i na svojoj internet stranici.
Ako dostava preporučenom pošiljkom iz stava 2. ovog člana nije mogla da bude izvršena jer je stranka u momentu dostave bila nedostupna na naznačenoj adresi, dostavljač o tome sačinjava belešku i ostavlja obaveštenje stranci na mestu na kome je pismeno trebalo da bude uručeno, u kome naznačava lično ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, kao i datum kada je obaveštenje ostavljeno, sa pozivom stranci da na tačno određenoj adresi dostavljača, odnosno poštanskog operatora preuzme pošiljku, u roku od 15 dana od dana pokušaja dostave.
Obaveštenje stranci iz stava 4. ovog člana sadrži i informaciju o danu objavljivanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa], pravnu pouku stranci da će se u slučaju nepreuzimanja pošiljke u ostavljenom roku rešenje smatrati dostavljenim istekom roka od 30 dana od objavljivanja rešenja na veb stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa].
U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako u ostavljenom roku stranka ne podigne pošiljku, dostavljač će je vratiti zajedno sa beleškom o razlozima neuručenja.
Dostava stranci će se smatrati izvršenom:
1) danom prijema rešenja na način propisan stavom 1. odnosno stavom 2. ovog člana;
2) istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa] ako dostava nije izvršena u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. ovog člana.
Ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, dostava toj stranci smatraće se izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa].
Organ nadležan za rešavanje [Nadležni organ] će na zahtev stranke, u svojim prostorijama, toj stranci izdati kopiju rešenja bez odlaganja, s tim što to uručenje nema dejstvo na računanje rokova u vezi sa dostavom.
Kada se rešenje dostavlja elektronskim putem, uredna dostava se dokazuje elektronskom potvrdom o prijemu dokumenta (dostavnica).
[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Elektronska oglasna tabla roka od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na internet stranici organa nadležnog za rešavanje [nadležnog organa]
Organ nadležan za rešavanje [Nadležni organ] je dužan da na svojoj internet stranici uspostavi i održava oglasnu tablu, koja služi za potrebe javnog saopštavanja, odnosno objavljivanja rešenja u skladu sa članom 35d ovog zakona, kao i drugih akata koje donese organ nadležan za rešavanje [nadležni organ].
Na pitanja koja se odnose na postupke u vezi sa energetskom dozvolom, licencom za obavljanje energetske delatnosti i saglasnošću za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
[ČLAN 22 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 36
Proizvođač, odnosno snabdevač prirodnim gasom imaju pravo da snabdevaju krajnje kupce, kao i svoje prostorije i prostorije zavisnog privrednog društva putem direktnog gasovoda.
Krajnji kupci koji planiraju da zaključe ugovor o snabdevanju, a ne mogu da dobiju pristup mreži, imaju pravo da im se prirodni gas isporučuje preko direktnog gasovoda od strane proizvođača, odnosno snabdevača prirodnim gasom.
Mogućnost snabdevanja prirodnim gasom putem direktnog gasovoda ne utiče na mogućnost ugovaranja kupovine prirodnog gasa na tržištu, odnosno na pravo kupca na slobodan izbor snabdevača, u skladu sa ovim zakonom.
Energetska dozvola za izgradnju direktnih gasovoda iz člana 30. stav 3. tačka 8) zakona, može se izdati u slučaju odbijanja pristupa sistemu ili otpočinjanja rešavanja spora povodom pristupa sistemu.
Izdavanje energetske dozvole za izgradnju direktnog gasovoda može se odbiti, uz detaljno obrazloženje, ako bi izgradnja tog gasovoda mogla prouzrokovati poremećaje na tržištu i zaštitu kupaca.
[Direktni dalekovod i direktni gasovod
Član 36
Proizvođač električne energije, odnosno prirodnog gasa i snabdevač imaju pravo da snabdevaju krajnje kupce, kao i svoje prostorije i prostorije zavisnog privrednog društva putem direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda.
Krajnji kupci koji planiraju da zaključe ugovor o snabdevanju, a ne mogu da dobiju pristup mreži, imaju pravo da im se električna energija, odnosno prirodni gas isporučuje preko direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda od strane proizvođača električne energije, odnosno prirodnog gasa i snabdevača.
Mogućnost snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom putem direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda ne utiče na mogućnost ugovaranja kupovine električne energije, odnosno prirodnog gasa na tržištu, odnosno na pravo kupca na slobodan izbor snabdevača, u skladu sa ovim zakonom.
Energetska dozvola za izgradnju direktnih dalekovoda i direktnih gasovoda iz člana 30. stav 3. tač. 4) i 8) ovog zakona, može se izdati u slučaju odbijanja pristupa sistemu ili otpočinjanja rešavanja spora povodom pristupa sistemu.
Izdavanje energetske dozvole za izgradnju direktnog dalekovoda, odnosno gasovoda može se odbiti, uz detaljno obrazloženje, ako bi izgradnja tog dalekovoda, odnosno gasovoda ugrozila obavljanje delatnosti od opšteg interesa, odnosno obavezu pružanja javne usluge, uključujući i zaštitu kupaca.]
[ČLAN 23 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 36a
Svi proizvođači i snabdevači osnovani na području Republike Srbije mogu da snabdevaju električnom energijom svoje objekte, svoja zavisna privredna društava i krajnje kupce putem direktnog voda, a da pritom ne budu izloženi neosnovanim administrativnim procedurama ili troškovima.
Svi krajnji kupci na području Republike Srbije, pojedinačno ili grupno, mogu da se snabdevaju električnom energijom direktnim vodovima od strane proizvođača i snabdevača.
Mogućnost snabdevanja električnom energijom putem direktnog voda iz st. 1. i 2. ovog člana, ne može uticati na mogućnost zaključenja ugovora o snabdevanju električnom energijom u skladu sa ovim zakonom.
Član 36b
Direktni vodovi grade se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Ministarstvo izdaje saglasnost, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako je krajnjem kupcu, odnosno proizvođaču odbijeno priključenje u skladu sa zakonom i ako su iscrpljena sva pravna sredstva za ostvarivanje prava;
2) ako nije planirana izgradnja dela elektroenergetskog sistema za koji je podnet zahtev za priključenje u planovima razvoja i planovima investicija operatora sistema;
3) ako ne ugrožava bezbedan i siguran rad elektroenergetskog sistema.
Dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana prilažu se uz zahtev za izdavanje saglasnosti.
Propisom iz člana 34. stav 2. ovog zakona bliže se uređuju sadržaj zahteva za izdavanje saglasnosti, obrazac zahteva, dokazi koji se prilažu uz zahtev o ispunjenosti uslova za izgradnju direktnog voda, sadržaj registra izdatih saglasnosti.
Član 36v
Ministarstvo rešenjem izdaje saglasnost za izgradnju direktnog voda ako su ispunjeni uslovi iz člana 36b ovog zakona.
Saglasnost se izdaje sa rokom važnosti od tri godine i ne može se produžiti.
Ministarstvo će odbiti izdavanje saglasnosti za izgradnju direktnog voda samo ako bi izdavanje takve saglasnosti moglo uticati na pružanje javne usluge iz člana 12. ovog zakona.
U slučaju odbijanja izdavanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, u rešenju se mora dati obrazloženje.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
U slučaju da se putem izdavanja energetskih dozvola ne mogu obezbediti novi proizvodni kapaciteti ili kada preduzete mere energetske efikasnosti, nisu dovoljne za obezbeđivanje sigurnog i redovnog snabdevanja električnom energijom, izgradnja objekata za proizvodnju električne energije može se odobriti po sprovedenom postupku javnog tendera.
Vlada, na predlog Ministarstva donosi odluku o raspisivanju javnog tendera u skladu sa zakonom.
Odluka iz stava 2. ovog člana sadrži naročito:
1) lokaciju na kojoj će se graditi objekat;
2) vrstu primarne energije;
3) način proizvodnje i uslove preuzimanja električne energije;
4) uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine;
5) uslove koji se odnose na zaštitu spomenika kulture ako isti postoje na lokaciji na kojoj će se graditi objekat;
6) uslove koji se odnose na energetsku efikasnost;
7) mere podsticaja za pojedine vrste primarne energije i instalisane snage proizvodnog kapaciteta;
8) uslove koji se odnose na prestanak rada objekta;
9) rok za podnošenje ponude.
Prikupljanje ponuda po javnom tenderu, ocenjivanje i rangiranje ponuda vrši Ministarstvo i Vladi dostavlja izveštaj sa predlogom najpovoljnije ponude.
Postupak javnog tendera, uslovi za učešće na tenderu i kriterijumi za izbor ponude moraju biti transparentni i nediskriminatorni.
Odluka o raspisivanju javnog tendera objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", a detalje u vezi sa tenderskom procedurom Ministarstvo javno objavljuje uključujući i objavljivanje u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima, najmanje šest meseci pre datuma zatvaranja tendera.
[ČLAN 24 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 37a
Strateški energetski projekti mogu biti:
1) nadzemni elektroenergetski vodovi, napona 220 kV i više, podzemni elektroenergetski vodovi napona 110 kV i više, sa pratećom opremom ili instalacijama kojima se obezbeđuje bezbedno i efikasno funkcionisanje navedenih elektroenergetskih vodova, uključujući sisteme zaštite, nadzora i kontrole na svim naponskim nivoima i transformatorskim stanicama;
2) objekti za skladištenje električne energije u pojedinačnom ili zbirnom obliku, koji se koriste za trajno ili privremeno skladištenje energije u nadzemnoj ili podzemnoj infrastrukturi ili geološkim lokacijama, pod uslovom da su direktno povezani na elektroenergetske vodove projektovane za napon od 110 kV ili više sa pratećom opremom ili instalacijama kojima se obezbeđuje bezbedno i efikasno funkcionisanje navedenih elektroenergetskih vodova, uključujući sisteme zaštite, nadzora i kontrole na svim naponskim nivoima i transformatorskim stanicama;
3) pametne elektroenergetske mreže: oprema ili instalacije, digitalni sistemi i komponente koje integrišu informacione i komunikacione tehnologije (IKT), preko operativnih digitalnih platformi, kontrolnih sistema i senzorskih tehnologija, kako na nivou prenosa, tako i na nivou distribucije električne energije, sa ciljem da se obezbedi efikasnija i inteligentnija mreža za prenos i distribuciju električne energije, povećan kapacitet za integraciju novih oblika proizvodnje, skladištenja i potrošnje energije i omogućavanje novih poslovnih modela i tržišnih struktura;
4) prekogranični nadzemni elektroenergetski vodovi, napona 220 kV i više, prekogranični podzemni elektroenergetski vodovi napona 110 kV i više, sa pratećom opremom ili instalacijama kojima se obezbeđuje bezbedno i efikasno funkcionisanje navedenih elektroenergetskih vodova, uključujući sisteme zaštite, nadzora i kontrole na svim naponskim nivoima i transformatorskim stanicama;
5) gasovodi za transport prirodnog gasa, biogasa i niskougljeničnih gasova koji su deo transportnog sistema;
6) podzemna skladišta prirodnog gasa;
7) postrojenja za prijem, skladištenje, regasifikaciju ili dekompresiju utečnjenog prirodnog gasa ili komprimovanog prirodnog gasa;
8) oprema ili instalacije koje su od značaja za bezbedan, siguran i efikasan rad sistema ili omogućuju dvosmeran protok prirodnog gasa, uključujući kompresorske stanice;
9) pametna gasovodna mreža;
10) cevovodi za vodonik, skladišta i druga oprema i uređaji i elektrolizatori za vodonik kapaciteta 50 MW ili više;
11) cevovode za transport ugljen dioksida za potrebe trajnog geološkog skladištenja, kao i postrojenja i instalacije neophodne za njegov transport.
Vlada bliže propisuje uslove i način promovisanja nekog projekta u strateški i obaveze i aktivnosti nadležnih institucija i Agencije u pogledu praćenja realizacije strateških energetskih projekata, kao i postupak za pripremu i sprovođenje strateških investicionih projekata u oblasti energetike koji su određeni kao projekti od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
[Član 37a
Strateški energetski projekti mogu biti:
1) u oblasti električne energije:
(1) elektroenergetski vodovi naponskog nivoa 220 kV ili višeg,
(2) objekti za skladištenje električne energije,
(3) oprema ili instalacije koje su bitne za siguran, pouzdan i efikasan rad prethodno pomenutih sistema,
(4) oprema ili instalacije u prenosnom i distributivnom sistemu, koji obezbeđuju dvostranu digitalnu komunikaciju u realnom vremenu;
2) u oblasti gasa:
(1) gasovodi za transport prirodnog gasa, biogasa i niskougljeničnih gasova koji su deo transportnog sistema,
(2) podzemna skladišta prirodnog gasa povezana sa gasovodima iz podtačke (1) ove tačke,
(3) postrojenja za prijem, skladištenje, regasifikaciju ili dekompresiju utečnjenog prirodnog gasa ili komprimovanog prirodnog gasa,
(4) oprema ili instalacije u prenosnom i distributivnom sistemu, koji obezbeđuju dvostranu digitalnu komunikaciju u realnom vremenu ili što bliže realnom vremenu, interaktivan i pametan nadzor i upravljanje proizvodnjom, prenosom, distribucijom i potrošnjom električne energije unutar elektroenergetske mreže, u pogledu razvoja elektroenergetske mreže koja na isplativ način objedinjuje ponašanje i delovanje svih subjekata koji su na nju povezani (proizvođača, potrošača i onih koji obavljaju obe funkcije), da bi se osigurao ekonomski efikasan i održiv elektroenergetski sistem sa niskim gubicima i visokim nivoom sigurnosti i kvaliteta snabdevanja i visokim nivoom bezbednosti;
3) oblast nafte:
(1) naftovodi za transport sirove nafte,
(2) pumpne stanice i skladišni objekti potrebni za rad naftovoda,
(3) svaka oprema ili instalacije koja je bitna za siguran, pouzdan i efikasan rad pomenutog sistema, uključujući sisteme zaštite, nadzora i upravljanja, kao i uređaje za dvosmerni protok;
4) prioritetna tematska oblast koju treba razvijati: uvođenje pametnih mreža.
Vlada bliže propisuje uslove i način promovisanja nekog projekta u strateški i obaveze i aktivnosti nadležnih institucija u pogledu praćenja realizacije strateških energetskih projekata, kao i postupak za pripremu i sprovođenje strateških investicionih projekata u oblasti energetike koji su određeni kao projekti od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) i projekti od zajedničkog interesa (PMI) odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima.]
IV AGENCIJA ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE
Agencija je jedino regulatorno telo za oblast energetike osnovano u cilju unapređivanja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, kroz stvaranje stabilnog regulatornog okvira, kao i za obavljanje drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.
Agencija je samostalni pravni subjekt i nezavisna od organa izvršne vlasti u obavljanju svojih poslova, kao i od drugih državnih organa i organizacija, pravnih i fizičkih lica koja se bave energetskim delatnostima, nezavisno donosi odluke, samostalno raspolaže finansijskim sredstvima odobrenim finansijskim planom i obezbeđuje stručne kapacitete neophodne za obavljanje zakonom utvrđenih poslova.
Zaposleni i članovi Saveta Agencije moraju da deluju nezavisno od bilo kog tržišnog interesa, da ne primaju instrukcije od organa izvršne vlasti, kao i od drugih državnih organa i organizacija i lica koja se bave energetskim delatnostima.
Nezavisnost iz stava 2. ovog člana ne dovodi u pitanje saradnju sa drugim nacionalnim telima, sprovođenje opšte politike koju donosi Vlada po pitanjima koja nisu u vezi sa ovlašćenjima i dužnostima Agencije.
Agencija ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom, zakonima i drugim propisima kojima se uređuje poslovanje privrednih društava, kao i Statutom Agencije (u daljem tekstu: Statut).
Agencija posluje pod nazivom Agencija za energetiku Republike Srbije.
Sedište Agencije je u Beogradu.
U cilju efikasnijeg izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti Agencija može odlukom Saveta Agencije organizovati obavljanje poslova u mestima van svog sedišta, na način i pod uslovima utvrđenim Statutom.
Organ Agencije je Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta, osim ako ovim zakonom i Statutom nije drugačije propisano.
Savet ima predsednika i četiri člana, koji se biraju iz reda istaknutih stručnjaka iz oblasti energetike.
Predsednik Saveta zastupa i predstavlja Agenciju, rukovodi radom Saveta, odlučuje o pitanjima iz delokruga rada Agencije utvrđenim u članu 54. ovog zakona, organizuje rad i rukovodi radom Agencije, predlaže odluke i druga akta koja donosi Savet i stara se o njihovom izvršavanju, ima ovlašćenja direktora u poslovima vezanim za ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom i ovlašćenjem Saveta.
Predsednik i članovi Saveta za svoj rad i za rad Agencije odgovaraju Narodnoj skupštini, kojoj najmanje jednom godišnje podnose izveštaj o radu.
Izveštaj o radu sadrži podatke o radu Agencije u prethodnoj godini o njenom finansijskom poslovanju i o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije u okviru nadležnosti Agencije.
Izveštaj iz stava 5. ovog člana se dostavlja Narodnoj skupštini najkasnije do 31. maja svake godine.
Predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština, po osnovu javnog konkursa, koga raspisuje i sprovodi Komisija za sprovođenje postupka za izbor kandidata (u daljem tekstu: Komisija) koju obrazuje Vlada na predlog Ministarstva.
Komisija ima pet članova i čine je dva predstavnika nadležnog odbora Narodne skupštine i tri istaknuta stručnjaka sa radnim iskustvom u oblasti energetike preko 15 godina.
Član Komisije ne može biti lice koje je u radnom odnosu u energetskom subjektu.
Vlada, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja Komisije utvrđuje predlog za izbor predsednika i članove Saveta i dostavlja ga Narodnoj skupštini na usvajanje.
[ČLAN 25 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Za predsednika i članove Saveta mogu se birati lica koja su državljani Republike Srbije i koja imaju visoko stručno obrazovanje tehničke, pravne ili ekonomske struke, od čega najmanje jedno lice tehničke, jedno pravne i jedno ekonomske struke i najmanje deset godina radnog iskustva u oblasti energetike.
Predsednik, članovi Saveta i zaposleni u Agenciji ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa opštim propisima o radu.
Za predsednika i člana Saveta ne mogu se birati:
1) poslanici u Narodnoj skupštini, kao ni poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, druga izabrana i postavljena lica, niti funkcioneri u organima političkih stranaka;
2) vlasnici ili suvlasnici u energetskim subjektima, kao ni lica kojima su bračni drugovi, deca ili srodnici u pravoj liniji nezavisno od stepena srodstva ili pobočni srodnici zaključno sa drugim stepenom srodstva, vlasnici ili suvlasnici u energetskim subjektima;
3) lica koja su pravnosnažno osuđena za krivična dela protiv službene dužnosti, korupciju, prevaru ili za druga krivična dela koja ih čine nepodobnim za obavljanje funkcije na koju se biraju.
Predsednik i članovi Saveta biraju se na period od pet do sedam godina. Predsednik Saveta se bira na period od sedam godina, dva člana Saveta se biraju na period od šest godina, a dva člana Saveta se biraju na period od pet godina.
Predsednik i članovi Saveta ne mogu da budu birani više od dva puta uzastopno.
Postupak izbora lica iz stava 1. ovog člana sprovodi se najkasnije 90 dana pre isteka mandata prethodnog predsednika, odnosno člana Saveta.
U slučaju da mandat predsednika ili člana Saveta istekne pre okončanja postupka izbora, predsednik, odnosno član Saveta nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom do okončanja postupka izbora.
Mandat predsednika i članova Saveta, prestaje:
1) istekom mandata;
2) razrešenjem pre isteka mandata iz razloga utvrđenim ovim zakonom;
3) podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pismenoj formi, u kom slučaju mandat predsednika ili člana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke;
4) smrću člana Saveta.
Nastupanje razloga za prestanak mandata iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, konstatuje nadležni odbor Narodne skupštine.
Predlog za razrešenje iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodnoj skupštini mogu da podnesu nadležni odbor Narodne skupštine za poslove energetike, Savet ili najmanje 20 narodnih poslanika u sledećim slučajevima:
1) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti predsednika i člana Saveta u periodu dužem od šest meseci;
2) ako bude pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora ili bude osuđen za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, prevare, korupcije, krađe ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje ove funkcije;
3) ako se utvrdi da je kandidat u postupku izbora izneo o sebi neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za utvrđivanje predloga za njegov izbor;
4) ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dužnost predsednika, odnosno člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od najmanje šest meseci sa prekidima u toku jedne godine;
5) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa utvrđena zakonom.
Odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga, posle sprovedenog postupka u kome su utvrđene sve relevantne okolnosti i u kome je predsedniku, odnosno članu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omogućeno da se izjasni o svim okolnostima.
Razlog za razrešenje predsednika, odnosno člana Saveta ne može biti političko ili drugo uverenje, odnosno članstvo u političkoj organizaciji.
Predsednik i član Saveta kome je prestao mandat u slučaju iz člana 44. stav 1. tačka 1) i stav 3. tačka 1) ovog zakona ima pravo na naknadu zarade u trajanju od tri meseca od dana prestanka mandata u visini zarade iz meseca koji prethodi mesecu u kojem je došlo do prestanka radnog odnosa, a sredstva za isplatu naknade zarade se obezbeđuju iz sredstava Agencije.
Pravo na naknadu iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na lični zahtev i prestaje pre isteka roka od tri meseca ako predsednik i član Saveta zasnuje radni odnos ili ostvari pravo na penziju u skladu sa propisima o penzijsko invalidskom osiguranju.
Na predsednika i članove Saveta shodno se primenjuju odredbe zakona koje se odnose na sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Savet donosi Statut, akt kojim se uređuje unutrašnja organizacija i način rada Agencije, poslovnik o radu i druge opšte akte u skladu sa zakonom.
Na Statut saglasnost daje Narodna skupština.
U izvršavanju regulatornih poslova utvrđenih ovim zakonom, Agencija preduzima mere kojima se postižu ili kojima se doprinosi ostvarivanju sledećih ciljeva:
1) obezbeđivanje sigurnog i pouzdanog snabdevanja kupaca energijom kroz efikasno funkcionisanje i održiv razvoj energetskih sistema, u skladu sa energetskom politikom Republike Srbije, uključujući zaštitu životne sredine i razvoj obnovljivih izvora energije;
2) razvoj tržišta električne energije u Republici Srbiji i njegove integracije u regionalno i pan-evropsko tržište električne energije;
3) obezbeđenje stabilnog, transparentnog i nediskriminatornog regulatornog okvira za kupce električne energije i prirodnog gasa, korisnike sistema i investitore;
4) podsticanje efikasnog funkcionisanja energetskih sistema;
5) obezbeđivanja visokih standarda usluge u snabdevanju električnom energijom i prirodnim gasom uz zaštitu energetski ugroženih kupaca.
Agencija izdaje licence za obavljanje energetskih delatnosti i donosi akt o oduzimanju licence za sve energetske delatnosti izuzev delatnosti u oblasti toplotne energije, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, i vodi registre izdatih i oduzetih licenci.
Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.
Agencija sprovodi postupak sertifikacije i odlučuje o sertifikaciji operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa.
[ČLAN 26 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija donosi metodologije za:
1) određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije;
2) određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije;
3) određivanje cene pristupa zatvorenom sistemu za distribuciju električne energije;
4) obračun neovlašćeno utrošene električne energije;
5) određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje, u skladu sa ovim zakonom;
5a) određivanje cena nefrekventnih pomoćnih usluga;
[5a) određivanje cena pomoćnih usluga;]
6) određivanje cene pristupa sistemu za transport prirodnog gasa;
7) određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa;
8) određivanje cene pristupa skladištu prirodnog gasa;
9) određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje;
10) određivanje cene pristupa sistemu za transport nafte naftovodima i sistema za transport derivata nafte produktovodima;
11) određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije;
12) određivanje troškova priključenja na sistem za transport i distribuciju prirodnog gasa;
13) procenu ulaganja i rizike za strateške infrastrukturne projekte u oblasti električne energije, prirodnog gasa i nafte;
14) za utvrđivanje troškova, način nadoknade i raspodele troškova između nominovanog operatora tržišta i operatora prenosnog sistema i odobrava ove troškove ako su opravdani.
Agencija je dužna da, prilikom određivanja cena definisanih u stavu 1. tač. 6) i 7) ovog člana, proceni i odobri troškove koji mogu da nastanu iz ulaganja u sistem za transport ili distribuciju prirodnog gasa, koji su potrebni za preuzimanje niskougljeničnih gasova sa ciljem suzbijanja klimatskih promena, u skladu sa obavezama nastalim na osnovu potvrđenih međunarodnih sporazuma.
Agencija je dužna da, pri donošenju metodologija iz stava 1. ovog člana i davanju saglasnosti na regulisane cene operatorima prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije, transparentno proceni i odobri troškove koji su potrebni za kratkoročno i dugoročno povećanje sigurnosti snabdevanja, sigurnosti rada i fleksibilnosti sistema, energetske efikasnosti, efikasnosti rada operatora, efikasnosti investicija, podrške integraciji tržišta kao i potrebne istraživačke aktivnosti i inovacije kao što su digitalizacija i usluge fleksibilnosti.
[Agencija je dužna da, pri donošenju metodologija i davanju saglasnosti na regulisane cene operatorima prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije proceni i odobri troškove koji su potrebni za kratkoročno i dugoročno: povećanje sigurnosti snabdevanja, efikasnosti rada operatora, podršku integraciji tržišta kao i potrebne istraživačke aktivnosti.]
Agencija je dužna da, pri donošenju metodologija i davanju saglasnosti na regulisane cene operatorima transportnog, odnosno distributivnog sistema prirodnog gasa proceni i odobri troškove koji su potrebni za kratkoročno i dugoročno: povećanje sigurnosti snabdevanja, efikasnosti rada operatora, podršku integraciji tržišta kao i potrebne istraživačke aktivnosti.
Naknade koje primenjuju operatori mreža za pristup mrežama, uključujući naknade za priključenje na mreže, naknade za korišćenje mreža i, gde je to primenljivo, naknade za ojačanje mreže, odraziće se na troškove i biće transparentne, uzimajući u obzir bezbednost mreže i fleksibilnost i odraziće stvarne troškove koji odgovaraju troškovima efikasnog i strukturno uporedivog operatora mreže i primenjivaće se na nediskriminatornoj osnovi. Ove naknade neće uključivati nepovezane troškove koji podržavaju nepovezane političke ciljeve.
Prilikom donošenja metodologije iz stava 1. ovog člana, Agencija je dužna i da:
1) distribuiranu proizvodnju ne diskriminiše bilo pozitivno bilo negativno u odnosu na proizvodnju električne energije priključenu na prenosni sistem;
2) ne diskriminiše bilo pozitivno bilo negativno objekte za skladištenje električne energije i agregatora;
3) ne destimuliše sopstvenu proizvodnju električne energije, samostalnu i upravljivu potrošnju;
4) podstakne razvoj prenosne i distributivne elektroenergetske mreže u skladu sa planom razvoja prenosne odnosno distributivne mreže.
Agencija kroz metodologiju za određivanje cene pristupa sistemu obezbeđuje, ako je potrebno, da cena pristupa sistemu koja se primenjuje na proizvođače i/ili krajnje kupce reflektuje njihovu lokaciju, da su uzeti u obzir gubici u mreži, prouzrokovana zagušenja, kao i troškovi investicije za infrastrukturu.
Kada Agencija određuje cenu za pristup sistemu uzima u obzir:
1) uplate i primanja koja proizilaze iz mehanizma kompenzacije troškova za električnu energiju koja je u tranzitu;
2) stvarne uplate koje su izvršene i primljene, kao i uplate koje se očekuju za buduće periode, procenjene na osnovu prethodnih perioda.
Određivanje cene za pristup sistemu nije od uticaja na naknade koje nastanu u postupku raspodele kapaciteta i upravljanja zagušenjima iz člana 165v ovog zakona.
Posebne cene za pristup sistemu ne mogu se odrediti za pojedinačne transakcije za razmenu energije između zona trgovanja.
Naknade za distribuciju odraziće se na troškove, uzimajući u obzir korišćenje distributivne mreže od strane korisnika sistema, uključujući aktivne kupce. Naknade za distribuciju mogu sadržavati elemente kapaciteta priključka na mrežu i mogu biti različite na osnovu potrošnje ili profila generacije korisnika sistema, a u slučaju implementacije naprednih brojila, Agencija pri donošenju metodologije za cenu pristupa sistemu može da uvede cene koje su različite u vremenu kako bi odrazile korišćenje sistema na transparentan, troškovno efikasan i predvidiv način za krajnjeg kupca.
Agencija može metodologijama utvrditi operatoru prenosnog odnosno distributivnog sistema podsticaje za troškovno najefikasniji rad i razvoj njegove mreže uključujući i nabavku usluga, a može da uvede ključne indikatore uspešnosti kako bi operator prenosnog odnosno distributivnog sistema podigao efikasnost u mreži, uključujući fleksibilnost kroz energetsku efikasnost i razvoj pametnih mreža i sistema za pametno merenje.
Agencija uzima u obzir izveštaj Regulatornog odbora Energetske zajednice o najboljim praksama pri donošenju metodologija i davanju saglasnosti na regulisane cene operatorima prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije.
Agencija je dužna da metodologije iz stava 1. ovog člana objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
[ČLAN 27 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija donosi pravila:
1) o promeni i kolektivnoj promeni snabdevača i agregatora,
[1) o promeni snabdevača;]
2) o praćenju tehničkih i komercijalnih pokazatelja i regulisanja kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom;
2a) o sprečavanju zloupotreba na tržištu električne energije i prirodnog gasa.
Pravilima iz stava 1. tačka 2a) ovog člana bliže se uređuju uslovi za registraciju učesnika na veleprodajnom energetskom tržištu, registracija i vođenje registra učesnika na veleprodajnom tržištu, uslovi za objavljivanje povlašćenih informacija, zabrana trgovanja povlašćenim informacijama, zabrana manipulacije tržištem, vrsta, sadržaj, oblik, način i rokovi izrade i objavljivanja podataka, zaštita podataka, profesionalna tajna i operativna odgovornost, obaveza lica koja profesionalno uređuju transakcije, u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima.
Agencija sprovodi postupke i donosi akta u skladu sa pravilima iz stava 1. tačka 2a) ovog člana, a energetski subjekti su dužni da postupaju po tim pravilima.
Agencija donosi sledeća akta:
1) o visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje energetskih delatnosti iz člana 20. stav 1. ovog zakona;
2) o poravnanju razlika između opravdanih i ostvarenih prihoda i odobrenih troškova iz člana 129. stav 3. ovog zakona;
3) o izuzeću u skladu sa čl. 167, 288. i 289, po pribavljenom mišljenju Ministarstva.[;]
4) (brisana)
[4) uputstvo za pripremu mrežnih pravila usklađenih sa obavezama Republike Srbije potvrđenim međunarodnim sporazumima.]
Na akt iz stava 4. [stava 2.] tačka 1) ovog člana saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Agencija je dužna da pravila i akta iz stava 1. i stava 4. tač. 1) i 3) ovog člana objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
[Agencija je dužna da pravila i akta iz stava 1. i stava 2. ovog člana objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".]
[ČLAN 28 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 52
Agencija određuje:
1) cene nefrekventnih pomoćnih usluga iz člana 88. stav 3. tačka 2) ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom;
2) visinu naknade korisniku sistema po osnovu stepena odstupanja od propisanog kvaliteta isporuke električne energije i prirodnog gasa, u skladu sa pravilima iz člana 51. stav 1. tačka 2).
[Član 52
Agencija određuje:
1) cene zakupa rezerve snage za sistemske usluge sekundarne i tercijarne regulacije iz člana 88. stav 3. tačka 2) ovog zakona, kao i cene pomoćnih usluga iz člana 88. stav 2. tačka 9) ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom;
2) visinu naknade korisniku sistema po osnovu stepena odstupanja od propisanog kvaliteta isporuke električne energije i prirodnog gasa, u skladu sa pravilima iz člana 51. stav 1. tačka 2).]
[ČLAN 29 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija daje saglasnost na:
1) pravila o radu prenosnog sistema električne energije;
2) pravila za raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja;
3) proceduru za priključenje objekata na prenosni sistem;
3a) pravila za priključenje objekta na prenosni sistem;
4) pravila o radu transportnog sistema prirodnog gasa;
5) pravila o radu distributivnog sistema električne energije;
6) pravila o radu distributivnog sistema prirodnog gasa;
7) pravila o radu sistema za transport nafte naftovodima;
8) pravila o radu sistema za transport derivata nafte produktovodima;
9) pravila o radu tržišta električne energije;
10) pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka;
11) pravila o radu sistema za skladištenje prirodnog gasa;
12) plan razvoja prenosnog sistema električne energije, sa planom investicija;
13) plan razvoja distributivnog sistema električne energije, sa planom investicija;
13a) plan preuzimanja mernih uređaja, merno razvodnih ormana, odnosno priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu i drugih uređaja u objektima postojećih kupaca, odnosno proizvođača;
14) plan razvoja sistema za transport prirodnog gasa sa planom investicija;
14a) plan razvoja sistema za distribuciju prirodnog gasa, sa planom investicija;
15) plan razvoja sistema za transport nafte naftovodima sa planom investicija;
15a) plan razvoja sistema za transport derivata nafte produktovodima, sa planom investicija;
16) program usklađenosti za obezbeđivanje nediskriminatornog ponašanja iz čl. 132. i 280. ovog zakona;
17) )(brisana)
18) akt operatora prenosnog, transportnog i distributivnog sistema o cenama nestandardnih usluga, u roku od 30 dana od dana prijema predloga cenovnika;
19) metodologiju koju donosi subjekt kome je aktom iz člana 167. i 288. ovog zakona odobreno izuzeće od primene regulisanih cena pristupa prenosnom sistemu električne energije, transportnom sistemu prirodnog gasa i sistema za skladištenje prirodnog gasa;
20) akt operatora distributivnog sistema prirodnog gasa kojim se utvrđuje visina troškova priključenja tipskim priključcima u skladu sa metodologijom iz člana 50. stav 1. tačka 12) ovog zakona;
21) pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti.
Pored saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Agencija u skladu sa članom 210b stav 2. daje saglasnost operatorima sistema da poseduju, razvijaju ili upravljaju objektima za skladištenje električne energije i daje odobrenje na uslove tenderskog postupka iz člana 210b stav 2. tačka 2) ovog zakona.
Plan razvoja sistema iz stava 1. tač. 14), 14a), 15) i 15a) donosi se sa planom investicija, pri čemu se plan investicija donosi svake godine za period od tri godine
[ČLAN 30 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija odlučuje po žalbama protiv:
1) akta operatora sistema po zahtevu za priključenje na sistem, odnosno ako operator sistema ne donese odluku po zahtevu za priključenje na sistem;
2) akta operatora sistema o odbijanju pristupa sistemu;
3) akta energetskog subjekta za transport nafte naftovodom ili energetskog subjekta za transport derivata nafte produktovodom o odbijanju pristupa sistemu.
Poslove iz stava 1. ovog člana, Agencija obavlja kao poverene poslove.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija je dužna da u skladu sa delokrugom rada:
1) u slučaju spora između energetskih subjekata i između energetskog subjekta i korisnika sistema, koji se rešava u skladu sa zakonom kojim se uređuje posredovanje, pruži stranama u sporu stručnu pomoć i sve podatke kojima raspolaže u cilju pripreme dokumentacije potrebne za postupak posredovanja;
2) razmatra i postupa, po podnescima fizičkih i pravnih lica u vezi sa neizvršenjem obaveza operatora sistema, snabdevača na veliko električnom energijom, snabdevača na veliko prirodnim gasom, snabdevača električnom energijom, agregatora, snabdevača prirodnim gasom i javnog snabdevača prirodnim gasom u skladu sa ovim zakonom;
Akt Agencije u slučaju iz stava 3. tačka 2) ovog člana, ne isključuje pravo nezadovoljne stranke da zaštitu prava mogu ostvariti vansudskim putem ili pred nadležnim sudom.
[ČLAN 31 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 55
Agencija daje mišljenje:
1) na plan implementacije ekonomski opravdanih oblika naprednih mernih sistema koji donosi operator prenosnog, transportnog, odnosno distributivnog sistema;
2) u primeni propisa iz nadležnosti Agencije.
Agencija učestvuje u konsultacijama, daje saglasnosti, izuzeća, odobrenja i mišljenja na metodologije, odredbe, uslove i odobrava druga akta i zahteve u skladu sa propisima iz člana 93a st. 1. i 2. ovog zakona.
Agencija je ovlašćena da:
1) sprovodi periodične konsultacije o metodologiji za određivanje cene pristupa transportnom sistemu za prirodni gas u skladu sa mrežnim pravilima iz člana 93a stav 1. tačka 4) ovog zakona;
2) donese odluku o zajedničkim cenama pristupa transportnim sistemima za prirodni gas posmatranim kao celina, ako je operatorima transprotnih sistema u metodologiji iz člana 50. stav 1. tačka 6) ovog zakona utvrđena obaveza zajedničke primene metodologije, u skladu sa mrežnim pravilima o harmonizovanim tarifama za prirodni gas.
[Član 55
Agencija daje mišljenje:
1) na plan implementacije ekonomski opravdanih oblika naprednih mernih sistema koji donosi operator prenosnog, transportnog, odnosno distributivnog sistema;
2) u primeni propisa iz nadležnosti Agencije.]
[ČLAN 32 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pored poslova propisanih ovim zakonom, Agencija je ovlašćena da:
1) prati primenu metodologija i cena odobrenih u skladu sa ovim zakonom;
2) prati primenu pravila iz člana 53. ovog zakona, zahteva njihovu izmenu i prati primenu drugih akata, u skladu sa odredbama ovog zakona;
3) prati realizaciju plana razvoja operatora prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije i plana razvoja operatora sistema za transport prirodnog gasa i preporučuje, ukoliko je potrebno njihovu izmenu o čemu izveštava u svom godišnjem izveštaju;
4) donosi uputstva i preporuke i daje smernice za primenu akata iz čl. 50. i 51. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona;
5) sačinjava i objavljuje izveštaj o potrebi regulisanja cena iz člana 88. stav 3. ovog zakona, kao i izveštaj o neophodnosti održavanja rezervnog snabdevanja iz člana 194. ovog zakona;
6) bliže utvrđuje način, postupak davanja saglasnosti iz člana 53. i rokove za dostavljanje podataka i dokumentacije neophodnih za rad Agencije;
7) bliže utvrđuje način, postupak i rokove za vođenje knjigovodstvenih evidencija za potrebe regulacije i za sprovođenje postupka razdvajanja računa i drugih postupaka utvrđenih zakonom;
8) zahteva od energetskih subjekata dostavljanje podataka i dokumentacije neophodnih za rad Agencije, u roku koji ne može biti kraći od osam dana od dana prijema zahteva;
9) zahteva od vertikalno integrisanog preduzeća informaciju sa obrazloženjem da li je bilo diskriminatornog ponašanja, u slučaju prijave lica zaduženog za praćenje programa usklađenosti o nepoštovanju programa usklađenosti za obezbeđivanje nediskriminatornog ponašanja iz čl. 132. i 280. ovog zakona;
10) sarađuje sa snabdevačem i operatorom distributivnog sistema u cilju preduzimanja mera kojim bi se korisnicima sistema i krajnjim kupcima učinile dostupnim kratke i sadržajne kontrolne liste sa praktičnim informacijama koje se odnose na njihova prava;
11) propiše postupak ostvarivanja prava na pristup podacima o sopstvenoj potrošnji kupca električne energije, odnosno prirodnog gasa, vrstu dostupnih podataka i rokove u kojima operator sistema mora da obezbedi podatke i postupak objavi na internet stanici Agencije zajedno sa jednostavnim i lako razumljivim obrascem za prikazivanje podataka o potrošnji i time obezbedi krajnjem kupcu, a na zahtev krajnjeg kupca i snabdevaču pravo na besplatan pristup tim podacima;
12) doprinosi usklađivanju postupaka razmene podataka za najvažnije tržišne procese na regionalnom nivou;
13) podnosi godišnji izveštaj o radu i preduzetim merama u pogledu ispunjenja obaveza nadležnom telu iz člana 2. tačka 42) ovog zakona;
14) usklađuje i primenjuje sve pravno obavezujuće odluke nadležnih tela iz člana 2. tačka 42) ovog zakona;
15) prati da li energetski subjekt koji vodi podatke o potrošnji dostavlja podatke o potrošnji snabdevaču kojeg je odredio krajnji kupac;
16) prati pokazatelje tehničkog i komercijalnog kvaliteta isporuke i snabdevanja električne energije i prirodnog gasa iz čl. 215. i 320. ovog zakona;
17) prati sprovođenje mera za smanjenje gubitaka u prenosnom, transportnom, odnosno distributivnom sistemu električne energije, odnosno prirodnog gasa;
18) prati aktivnosti u vezi realizacije plana implementacije naprednih mernih sistema koji donosi operator prenosnog, transportnog, odnosno distributivnog sistema;
18a) prati aktivnosti u vezi realizacije planova investicija operatora sistema na koje je dala saglasnost;
18b) ceni opravdanost troškova i proverava pravilnost primene metodologija iz člana 53. tačka 20) ovog zakona u postupku određivanja cene pristupa sistemu za koje je odobrila izuzeće iz čl. 167. i 288. ovog zakona i operatoru sistema potvrdi pravilnost njihovog određivanja pre početka primene, a u suprotnom zahteva otklanjanje nedostataka;
18v) odobrava ograničenja definisana članom 117. ovog zakona;
18g) odlučuje po zahtevu za primenu derogacija u postupku priključenja i vodi registar svih derogacija;
18d) postupa u skladu sa ovlašćenjima propisanim zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije, kao i energetska efikasnost;
18đ) odobrava proizvode i postupak nabavke nefrekventnih pomoćnih usluga;
18e) prati i procenjuje rezultate operatora prenosnog sistema i operatora distributivnog sistema u vezi sa razvojem naprednih mernih sistema kojima se podstiče energetska efikasnost i integracija energije iz obnovljivih izvora, na osnovu ograničenog broja pokazatelja, objavljuje svake druge godine izveštaj sa preporukama za poboljšanje;
18ž) utvrđuje da li je nabavka usluga fleksibilnosti koja je zasnovana na tržišnim principima ekonomski opravdana ili bi takva nabavka dovela do ozbiljnih poremećaja tržišta ili do većeg zagušenja u sistemu;
18z) obavlja i druge poslove u vezi sa projektima od interesa za Energetsku zajednicu (PECI) u skladu sa propisom iz člana 37a stav 2. ovog zakona;
19) odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim ovim zakonom.
[ČLAN 33 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija obezbeđuje nediskriminatorni pristup sistemima, kao i efektivnu konkurenciju i efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa, kroz praćenje:
1) efikasnog razdvajanja računa licenciranih energetskih subjekata;
2) postojanja međusobnog subvencionisanja energetskih subjekata koji se bave različitim energetskim delatnostima, kao i između različitih energetskih delatnosti u okviru istog energetskog subjekta;
3) izvršenja obaveza energetskih subjekata, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima donetim na osnovu ovog zakona;
3a) nominovanog operatora tržišta;
4) primene pravila za raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja u saradnji sa regulatornim telima drugih država;
4a) primene pravila za raspodelu prekograničnih transportnih kapaciteta u saradnji sa regulatornim telima drugih država;
5) primene mehanizama za otklanjanje zagušenja u prenosnom sistemu, odnosno u transportnom sistemu, upotrebe naknada zbog zagušenja, na delotvoran i nediskriminatoran način, koje prikuplja operator prenosnog, odnosno transportnog sistema;
6) vremena koje je potrebno operatorima sistema da izvedu priključak i izvrše priključenje na sistem, odnosno otklanjanje kvara u slučaju prekida isporuke;
7) objavljivanja podataka od strane operatora prenosnog i transportnog sistema u vezi sa prekograničnim kapacitetima i korišćenjem sistema;
8) načina korišćenja rezervi u sistemu;
8a) ulaganja u objekte za proizvodnju i skladištenje električne energije u odnosu na sigurnost snabdevanja;
9) uslova i troškova za priključenje na prenosni ili distributivni sistem novih proizvođača električne energije, da bi se garantovala objektivnost, transparentnost i nediskriminacija, posebno imajući u vidu troškove i koristi od različitih tehnologija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije;
10) nivoa transparentnosti, uključujući i transparentnost cene u trgovini na veliko, kao i nivo konkurencije, uključujući poremećaje ili ograničenja konkurencije, u saradnji sa organima nadležnim za poslove konkurencije;
11) funkcionisanja organizovanog tržišta električne energije, kao i poštovanje principa transparentnosti i nediskriminatornosti od strane operatora tržišta;
12) nivoa i efektivnosti otvaranja tržišta i konkurencije u trgovini na veliko i snabdevanju krajnjih kupaca, uključujući i organizovano tržište električne energije, cene za domaćinstva uključujući i pretplatne sisteme naplate, uticaj ugovora sa promenljivom cenom električne energije i korišćenja naprednih mernih sistema, odnos između veleprodajne cene i cene za domaćinstva, procenat promene snabdevača, isključenja i obustave isporuke, izvršenje i naknade za uslugu održavanja, promene tarife i naknade za korišćenje mreže;
[12) nivoa i efektivnosti otvaranja tržišta i konkurencije u trgovini na veliko i snabdevanju krajnjih kupaca, uključujući i organizovano tržište električne energije, cene za domaćinstva uključujući i pretplatne sisteme naplate, procenat promene snabdevača, isključenja i obustave isporuke, izvršenje i naknade za uslugu održavanja;]
12a) pojava restriktivnih ugovornih praksi, uključujući klauzule o ekskluzivnosti koje mogu sprečiti kupce da zaključuju ugovore istovremeno sa više od jednog snabdevača ili ograničiti njihov izbor da to urade o čemu se obaveštava nadležni organ za zaštitu konkurencije o takvim praksama;
13) uslova pristupa skladištu, lajnpaku i korišćenja drugih pomoćnih usluga, s tim što ako je pristup skladištu ugovorni, isključuje se praćenje cena i
14) poštovanja mera zaštite potrošača utvrđenih ovim zakonom;[.]
15) usklađenosti procesa razmene podataka za najvažnije tržišne procese na regionalnom nivou;
16) neopravdanih prepreka i ograničenja u razvoju proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe i energetskih zajednica građana.
U izvršavanju poslova iz stava 1. tačka 1. ovog člana, Agencija može izvršiti uvid u poslovne račune i knjigovodstvenu evidenciju energetskog subjekta koji je dužan da mu omogući pristup i uvid u odgovarajuće podatke.
Agencija može ispitati okolnosti, podatke i razmenjene informacije, uključujući one u pogledu funkcionisanja tržišta električne energije i prirodnog gasa, odlučivati o primeni potrebnih i primerenih mera za unapređenje efektivne konkurencije i radi obezbeđivanja normalnog funkcionisanja tržišta.
U sprovođenju poslova iz stava 3. ovog člana, Agencija će sarađivati sa organom nadležnim za poslove konkurencije i organima nadležnim za nadzor nad finansijskim tržištem.
Agencija može, radi obavljanja poslova iz čl. 49. - 57. ovog zakona, donositi odluke koje su obavezujuće za energetske subjekte.
U postupku odlučivanja o pojedinačnim pravima i obavezama pravnih i fizičkih lica, ukoliko ovim zakonom nije propisan poseban postupak, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Agencija je dužna da u skladu sa zakonom i drugim propisima čuva tajnost komercijalnih i drugih poverljivih poslovnih podataka koji su joj dostavljeni za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.
[ČLAN 34 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 58
Agencija može, u okviru svoje nadležnosti, operatoru sistema, snabdevaču na veliko električnom energijom, odnosno prirodnim gasom, snabdevaču električnom energijom, odnosno prirodnim gasom i javnom snabdevaču prirodnim gasom, zbog neizvršenja obaveza propisanih ovim zakonom izreći:
1) opomenu;
2) upozorenje;
3) novčanu kaznu;
4) nalog fizičkom ili pravnom licu da uspostavi zakonitosti poslovanja i/ili prestane i ne ponavlja svako postupanje iz kog proizilazi nezakonitost ili nepravilnost;
5) privremenu zabranu, odnosno za ponovljene i ozbiljne nezakonitosti, trajnu zabranu vršenja rukovodećih funkcija članu organa uprave ili drugom odgovornom fizičkom licu u energetskom subjektu;
6) ili pokrenuti odgovarajući postupak pred nadležnim sudom.
Pri izricanju mere iz stava 1. tač. 1)-6) ovog člana Agencija je dužna da poštuje načela objektivnosti i nepristrasnosti i da omogući energetskim subjektima iz stava 1. ovog člana da se izjasne o činjenicama koje su povod za vođenje postupka.
Nezakonitosti, u smislu ovog zakona, su stanja i postupanja koji nisu u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktima, aktima Agencije i propisima kojima je Agenciji data nadležnost za primenu, sprovođenje nadzora ili nadzora nad primenom.
Nepravilnosti, u smislu ovog zakona, su stanja i aktivnosti kojima se usvojeni interni akti subjekta nadzora, poslovne politike, propisane mere i postupci dosledno ne primenjuju u poslovanju subjekta nadzora.
Agencija u postupku izricanja mera i sankcija postupka u skladu zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
Član 58
Agencija može, u okviru svoje nadležnosti, operatoru sistema, snabdevaču na veliko električnom energijom odnosno prirodnim gasom, snabdevaču električnom energijom, odnosno prirodnim gasom i javnom snabdevaču prirodnim gasom, zbog neizvršenja obaveza propisanih ovim zakonom izreći: opomenu, upozorenje ili pokrenuti odgovarajući postupak pred nadležnim sudom.
Pri izricanju mere iz stava 1. ovog člana Agencija je dužna da poštuje načela objektivnosti i nepristrasnosti i da omogući operatoru sistema, snabdevaču na veliko električnom energijom odnosno prirodnim gasom, snabdevaču električnom energijom, odnosno prirodnim gasom i javnom snabdevaču prirodnim gasom da se izjasne o činjenicama koje su povod za vođenje postupka.]
[ČLAN 35 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Prijave nezakonitosti i nepravilnosti
Član 58a
Svako lice koje sazna za nezakonitost ili nepravilnost iz člana 58. st. 3. i 4. može Agenciji podneti pismenu predstavku putem propisanog komunikacionog kanala.
Agencija bliže propisuje:
1) posebne postupke za prijem prijava nezakonitosti ili nepravilnosti iz stava 1. ovog člana i komunikacione kanale koji se mogu koristiti za podnošenje takve prijave;
2) zaštitu identiteta i ličnih podataka lica koje je prijavilo nezakonitosti ili nepravilnosti i fizičkog lica na koje se prijava odnosi u svim fazama postupka, osim u istrazi i sudskom postupku.
Opomena se izriče energetskim subjektima iz člana 58. stav 1. ovog zakona, u slučaju neizvršenja obaveze iz člana 23. stav 3, člana 57. stav 2, člana 94. stav 3. tačka 12), člana 109. stav 1. tač. 32), 38), 39), 40) i 41), člana 113. stav 4, člana 115. stav 2, člana 132. st. 7. i 10, člana 136. stav 1. tač. 13), 19), 24), 31), 32) i 33), člana 144. stav 5, člana 154. stav 5, člana 184. stav 1, člana 195. stav 1. tač. 12) i 13), člana 238. st. 1. i 2, člana 242. stav 1, člana 244. stav 1, člana 245. stav 3, člana 248. stav 1. tač. 17), 23) i 24), člana 250. stav 1, člana 253. stav 2, člana 257. stav 8, člana 261. stav 1. tač. 10), 13), 20) i 22), člana 263. stav 2, člana 268. stav 4, člana 276. stav 1. tačka 14), člana 277. stav 1, člana 280. stav 2. i člana 301. stav 1. tač. 10) i 11) ovog zakona.
Upozorenje se izriče energetskim subjektima iz člana 58. stav 1. ovog zakona, kada ne postupe po opomeni iz stava 1. ovog člana.
Prilikom izricanja mera iz st. 1. i 2. ovog člana Agencija naročito uzima u obzir stepen odgovornosti operatora sistema, snabdevača na veliko električnom energijom odnosno prirodnim gasom, snabdevača električnom energijom, snabdevača prirodnim gasom i javnog snabdevača prirodnim gasom, način izvršenja povrede obaveze, težinu posledica koje su povredom prouzrokovane, učestalost ponavljanja povrede i okolnost da je prema energetskim subjektima iz člana 58. stav 1. ovog zakona, već izrečena mera iz st. 1. i 2. ovog člana.
Agencija bliže propisuje način vođenja postupka i izricanja mera.
[ČLAN 36 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 59a
Agencija može izreći novčanu kaznu i to:
1) za pravna lica do najviše 15% ukupnog godišnjeg prometa pravnog lica prema poslednjim raspoloživim finansijskim izveštajima, ako je pravno lice matično društvo ili zavisno društvo matičnog društva koje je u obavezi da pripremi konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ukupni godišnji promet je ukupni godišnji promet ili odgovarajući vid prihoda u skladu sa aktima kojima se uređuje računovodstvo, prema poslednjim raspoloživim konsolidovanim izveštajima koje je odobrila uprava krajnjeg matičnog društva;
2) za fizička lica novčana kazna ne može biti manja od jedne zarade, niti veća od zbira dvanaest zarada koje je fizičko lice primilo u periodu od dvanaest meseci pre dana donošenja rešenja.
Maksimalna novčana kazna iz stava 1. ovog člana može biti izrečena u trostrukom iznosu stečene dobiti, ili izbegnutog gubitka kada se dobit može utvrditi, čak iako prevazilazi maksimalne iznose iz stava 1. ovog člana.
Agencija propisuje metodologiju za određivanje visine novčane kazne.
Sredstva ostvarena po osnovu naplaćenih novčanih kazni uplaćuju se u budžet Republike Srbije.
Rešenje kojim se izriče novčana kazna predstavlja izvršnu ispravu.
Prinudno izvršenje novčane kazne koje izriče Agencija, kao i povraćaj sredstava iz budžeta Republike Srbije u slučaju njihovog umanjenja ili poništaja odlukom suda, sprovodi poreska uprava u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata poreza.
Kriterijumi za izricanje mera i sankcija
Član 59b
Prilikom određivanja vrste i nivoa sankcija ili mera izrečenih u vršenju svojih ovlašćenja, Agencija uzima u obzir sve relevantne okolnosti, uključujući po potrebi:
1) ozbiljnost i trajanje nezakonitog ili nepravilnog postupanja subjekta nadzora;
2) stepen odgovornosti fizičkog ili pravnog lica za nezakonito ili nepravilno postupanje;
3) finansijsku snagu odgovornog fizičkog ili pravnog lica, što se naročito pokazuje ukupnim prihodom pravnog lica ili godišnjim prihodima i neto imovinom odgovornog fizičkog lica;
4) značaj ostvarene dobiti ili izbegnutog gubitka fizičkog ili pravnog lica, ako ih je moguće utvrditi;
5) gubitke koje je zbog nezakonitog ili nepravilnog postupanja subjekta nadzora imalo treće lice, ako ih je moguće utvrditi;
7) nivo saradnje subjekta nadzora u postupku nadzora;
8) ranije utvrđene nezakonitosti ili nepravilnosti kod istog subjekta nadzora; i
9) mere koje je preduzeo subjekt nadzora da spreči ponavljanje nezakonitosti ili nepravilnosti.
Agencija je dužna, da prilikom izricanja mere opomene ili upozorenja, izričito navede obavezu koju energetski subjekt iz člana 58. stav 1. ovog zakona nije izvršio, kao i da mu naloži da preduzme mere u cilju izvršenja obaveze.
Izrečene mere se objavljuju na internet stranici Agencije i upisuju u Registar izrečenih mera koji vodi Agencija.
Bliži sadržaj, način vođenja registra, kao i određivanje roka nakon koga će se iz registra brisati izrečene mere uređuje se aktom Agencije.
Agencija pokreće postupke u skladu sa kaznenim odredbama ovog zakona.
Finansijski plan i finansiranje Agencije
Agencija donosi finansijski plan kojim se utvrđuju: ukupni prihodi i rashodi Agencije neophodni za obavljanje zakonom propisanih obaveza Agencije, politika zarada zaposlenih u Agenciji kojom se obezbeđuje odgovarajući stručan kadar, kao i rezerva za nepredviđene izdatke.
Na finansijski plan saglasnost daje Narodna skupština. Agencija samostalno odlučuje o raspodeli sredstava odobrenih finansijskim planom, na način kojim se obezbeđuje sprovođenje nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.
Finansijski plan se podnosi Narodnoj skupštini najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Ukoliko Narodna skupština do kraja decembra tekuće godine ne da saglasnost na finansijski plan za narednu godinu, Agencija je dužna da do dobijanja saglasnosti posluje u okviru finansijskih sredstava utvrđenih poslednjim finansijskim planom na koji je data saglasnost Narodne skupštine.
Finansijski plan, po dobijanju saglasnosti Narodne skupštine, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ukupno ostvarenih rashoda, razlika sredstava se prenosi u finansijski plan kao prihod za narednu godinu, s tim što se izvori i visina prihoda za narednu godinu usklađuju sa realnim troškovima Agencije za tu godinu.
Svi obračuni prihoda i rashoda Agencije podležu godišnjoj reviziji od strane ovlašćenog revizora.
Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz prihoda koje Agencija ostvari u skladu sa ovim zakonom i to: po osnovu obavljanja poslova regulacije iz dela regulisanih prihoda od pristupa sistemu utvrđenih metodologijama iz člana 50. stav 1. tač. 1), 2), 6), 7), 8) i 10) i člana 53. tačka 19) ovog zakona, po osnovu izdavanja licenci za obavljanje energetskih delatnosti iz člana 20. stav 1. ovog zakona, kao i drugih prihoda koje ostvari u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima.
Visina prihoda se usklađuje sa finansijskim planom Agencije.
Agencija može ostvarivati sredstva i iz donacija, osim iz donacija energetskih subjekata ili sa tim subjektima povezanih lica.
Agencija obezbeđuje javnost rada i dostupnost informacija od javnog značaja zainteresovanim subjektima, a koje prema zakonu, propisima i aktima Agencije nemaju karakter poverljivosti.
Odnosi Agencije sa drugim organima i međunarodnim organizacijama
[ČLAN 37 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija će u izvršavanju poslova propisanih zakonom, sarađivati sa državnim i drugim organima i organizacijama, udruženjima za zaštitu potrošača, organizacijom koja se bavi zaštitom konkurencije i regulatornim telima u Republici Srbiji i u inostranstvu, na način koji obezbeđuje njenu nezavisnost.
U okviru saradnje iz stava 1. ovog člana, organizacija nadležna za poslove zaštite konkurencije i Agencija kontinuirano razmenjuju informacije i podatke u cilju unapređivanja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa, na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije.
Agencija je dužna da, odmah po saznanju i bez odlaganja, obavesti nadležni organ za zaštitu konkurencije radi preduzimanja odgovarajućih mera, o ugovoru kojim se ograničava pravo kupca koji nema pravo na garantovano snabdevanje, da istovremeno zaključuje ugovore sa više od jednog snabdevača ili da mu se ograničava izbor snabdevača.
U skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima i odlukama Saveta Agencija sarađuje sa regulatornim telima drugih država, kao i sa drugim međunarodnim organima i organizacijama u cilju:
1) razvoja regionalnog i pan-evropskog tržišta električne energije i prirodnog gasa;
2) podsticanja operativnih sporazuma koji omogućavaju optimalno upravljanje mrežama;
3) postizanja jednakih uslova za sve učesnike na tržištu;
4) promovisanja spajanja organizovanih tržišta električne energije;
5) zajedničkih raspodela prava na korišćenje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja;
5a) saradnje sa drugim regulatornim telima regiona u vezi sa radom regionalnih koordinacionih centara;
6) stvaranje uslova za adekvatan nivo prekograničnih kapaciteta u regionu i između regiona, kako bi se omogućio razvoj efektivne konkurencije i poboljšanje sigurnosti snabdevanja;
7) koordinisane primene mrežnih pravila i pravila za upravljanje zagušenjima;
8) doprinosa kompatibilinosti procesa razmene podataka, kao i
9) unapređenje svog rada u skladu sa pozitivnim međunarodnim iskustvima i standardima.
Republička komisija za energetske mreže
[ČLAN 38 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Republička komisija za energetske mreže (u daljem tekstu: Republička komisija) je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, za kontrolu operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa čiji je osnivač Republika Srbija, koji obavljaju delatnost prenosa i upravljanja prenosnim sistemom električne energije, odnosno transporta prirodnog gasa i upravljanja transportnim sistemom za prirodni gas, kao delatnosti od opšteg interesa u skladu sa ovim zakonom.
Republička komisija ima status pravnog lica.
Sedište Republičke komisije je u Beogradu.
Republička komisija donosi Statut, na koji saglasnost daje Narodna skupština.
Republička komisija ima pečat, u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad Republičke komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u okviru posebnog budžetskog razdela.
Nadležnost Republičke komisije
U okviru svojih nadležnosti Republička komisija:
1) predlaže Narodnoj skupštini Strategiju razvoja i upravljanja operatora iz člana 64a ovog zakona (u daljem tekstu: Strategija) sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije;
2) utvrđuje opšte godišnje ciljeve operatora iz člana 64a ovog zakona, kojima se utvrđuju godišnji ciljevi operatora sa merama i uputstvima za njihovo ostvarivanje, a na osnovu kojih operatori iz člana 64a ovog zakona definišu i razrađuju posebne ciljeve sa ključnim pokazateljima učinka i identifikuju rizike za ostvarenje tih ciljeva;
3) utvrđuje sadržinu, izradu, rokove i način dostavljanja srednjoročnog plana poslovanja, godišnjeg plana poslovanja, periodičnog izveštaja o poslovanju, kao i drugih podataka o poslovanju;
4) daje saglasnost na srednjoročni i godišnji plan poslovanja iz tačke 3) ovog stava;
5) izrađuje Godišnji izveštaj o ostvarivanju opštih godišnjih ciljeva iz tačke 2) ovog stava (u daljem tekstu: Izveštaj);
6) donosi akt o kriterijumima za definisanje zarada, odnosno naknada za organe društva;
7) imenuje i razrešava predstavnika Republike Srbije u skupštini operatora iz člana 64a ovog zakona;
8) daje saglasnost na akte operatora iz člana 64a ovog zakona, i to:
(1) osnivački akt, odnosno statut, izmene i dopune statuta, odnosno osnivačkog akta;
(2) akt o promeni pravne forme i statusnoj promeni;
(3) akt o ulaganju kapitala u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava;
(4) akt o sticanju, prodaji, davanju u zakup, zalaganju ili drugom raspolaganju imovinom velike vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava;
(5) druge odluke, u skladu sa osnivačkim aktom odnosno statutom operatora;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Ulaganjem kapitala iz stava 1. tačka 8) podtačka (3) ovog člana, smatra se osnivanje drugog pravnog lica, kao i sticanje udela i akcija u drugim pravnim licima.
Imovinom velike vrednosti iz stava 1. tačka 8) podtačka (4) ovog člana, smatra se imovina čija nabavna i/ili prodajna i/ili tržišna vrednost u momentu donošenja akta predstavlja 10% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine operatora iz člana 64a ovog zakona iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja.
Operatori iz člana 64a ovog zakona, najkasnije do 1. avgusta tekuće godine dostavljaju Republičkoj komisiji predloge za izradu opštih godišnjih ciljeva iz stava 1. tačka 2) ovog člana.
Organi operatora iz člana 64a ovog zakona odgovorni su za realizaciju posebnih ciljeva iz stava 1. tačka 2) ovog člana.
Sastav i izbor Republičke komisije
Republička komisija ima predsednika i četiri člana.
Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za energetiku (u daljem tekstu: nadležni odbor).
Predsednik i članovi Republičke komisije biraju se na period od pet godina.
Nadležni odbor pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor predsednika i članova Republičke komisije najkasnije šest meseci pre isteka njihovog mandata, a postupak izbora se okončava najkasnije mesec dana pre isteka mandata.
Prilikom izbora predsednik i članovi Republičke komisije potpisuju izjavu da nisu u sukobu interesa u smislu vršenja direktne ili indirektne kontrole nad operatorom koji obavlja delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom.
Predsednik Republičke komisije
Predsednik Republičke komisije predstavlja Republičku komisiju, rukovodi njenim radom i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
U odsustvu predsednika Republičke komisije, Republičku komisiju predstavlja zamenik predsednika Republičke komisije, kojeg iz reda članova imenuje predsednik Republičke komisije.
Za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne, ekonomske, tehničke ili tehnološke nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, koje ima radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti energetike.
Za člana Republičke komisije može da bude birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne, ekonomske, tehničke ili tehnološke nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, koje ima radno iskustvo od najmanje tri godine u oblasti energetike.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije ne može da obavlja drugu javnu funkciju, niti obavlja bilo koju drugu funkciju, službu, posao, dužnost ili aktivnost, koja bi mogla da utiče na njegovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njegov ugled ili ugled funkcije predsednika, odnosno člana Republičke komisije.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije ne može da obavlja drugu funkciju kojom bi vršio direktnu ili indirektnu kontrolu nad operatorom koji obavlja delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom.
Plate predsednika i članova Republičke komisije
Predsednik Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u drugu grupu položaja.
Član Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u treću grupu položaja.
Republička komisija ima službu koja vrši stručne, opšte-pravne, finansijsko-materijalne i administrativno-tehničke poslove koji su potrebni za rad Republičke komisije.
Službom rukovodi sekretar, koga imenuje i razrešava predsednik Republičke komisije.
Za sekretara Republičke komisije može da bude imenovano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci.
Sekretar Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u petu grupu položaja.
Na sekretara i zaposlene u službi primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima.
Na sekretara i zaposlene u službi shodno se primenjuju odredbe člana 64d stav 3. ovog zakona.
Unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Službi uređuje Republička komisija, uz saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine.
Prestanak mandata predsednika i članova Republičke komisije
[ČLAN 39 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Mandat predsednika i članova Republičke komisije prestaje:
1) danom isteka mandata;
2) podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini;
3) zbog bolesti ako postane trajno nesposoban da obavlja funkciju;
4) razrešenjem pre prestanka mandata iz razloga utvrđenih u stavu 2. ovog člana;
5) smrću.
[Predsedniku i članovima Republičke komisije mandat prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziju, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.]
Razlozi za razrešenje predsednika ili članova Republičke komisije su:
1) ako je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i ako ga delo za koje je osuđen čini nedostojnim za vršenje funkcije;
2) ako je osuđen za krivično delo u vezi sa kršenjem ovog zakona;
3) ako nesavesnim postupanjem naruši ugled Republičke komisije;
4) ako je utvrđen gubitak radne sposobnosti;
5) ako se utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor;
6) ako podnese ostavku i
7) istek perioda na koji je izabran.
Nadležni odbor podnosi Narodnoj skupštini obrazloženi predlog za razrešenje predsednika ili člana Republičke komisije sa dokazima za njegovo razrešenje, ukoliko utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana.
Predsedniku, odnosno članu Republičke komisije mora da se omogući da se u Narodnoj skupštini izjasni o razlozima za njegovo razrešenje.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog za razrešenje iz stava 2. tač. 1)-6) ovog člana prestaje da obavlja funkciju sa danom nastanka razloga za razrešenje.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, funkciju predsednika vrši zamenik predsednika do izbora novog predsednika.
Ako postoje razlozi za razrešenje predsednika, odnosno člana Republičke komisije iz stava 2. tač. 1)-6) ovog člana, novi predsednik, odnosno član Republičke komisije bira se u roku od 90 dana od dana nastanka razloga za razrešenje.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog razrešenja iz stava 2. tačka 7) ovog člana, obavlja funkciju do razrešenja, odnosno izbora novog predsednika ili člana Republičke komisije.
Način organizacije rada Republičke komisije bliže se uređuje poslovnikom o radu.
Odgovornost za rad i izveštavanje
Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Republička komisija izrađuje Izveštaj i Godišnji izveštaj o svom radu i dostavlja ih Narodnoj skupštini radi usvajanja, najkasnije do 1. oktobra tekuće godine za prethodnu godinu.
Akt iz člana 64b stav 1. tačka 6) ovog zakona, Republička komisija donosi uz saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine.
Na zahtev nadležnog odbora Narodne skupštine, Republička komisija je dužna da dostavi izveštaj i za period kraći od jedne godine.
Čl. 65-87
(Brisano)
VI CENE ENERGIJE, ENERGENATA I USLUGA
[ČLAN 40 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Cene energije, energenata i usluga koje pružaju energetski subjekti u obavljanju energetskih delatnosti su slobodne, osim ukoliko je drugačije uređeno ovim zakonom.
Regulisane cene su:
1) cene pristupa sistemu za prenos električne energije;
2) cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije;
3) cene pristupa sistemu za transport prirodnog gasa;
4) cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa;
5) cene pristupa skladištu prirodnog gasa;
6) cene pristupa sistemu za transport nafte naftovodima;
7) cene pristupa sistemu za transport derivata nafte produktovodima;
8) cene prirodnog gasa za javno snabdevanje.[;]
9) (brisana)
[9) cene pomoćnih usluga: primarne regulacije, regulacije napona, beznaponskog pokretanja i ostrvskog rada.]
Pored cena iz stava 2. ovog člana mogu biti regulisane i:
1) cene električne energije za garantovano snabdevanje;
2) cene nabavke nefrekventnih pomoćnih usluga.
[2) cene zakupa rezerve snage za sistemske usluge sekundarne i tercijarne regulacije.]
[ČLAN 41 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 89
Agencija jedanput godišnje analizira potrebu regulisanja cene iz člana 88. stav 3. ovog zakona i priprema i objavljuje izveštaj o potrebi daljeg regulisanja te cene.
Prilikom pripreme izveštaja iz stava 1. ovog člana, Agencija je dužna da proveri sledeće uslove i kriterijume:
1) da je potreba za garantovanim snabdevanjem praćena skupom mera za razvoj efikasne konkurencije, kao i procenom tih mera;
2) da su kategorije krajnjih kupaca koje imaju pravo na garantovano snabdevanje određene analizom tržišta i nediskriminatornim tretmanom snabdevača;
3) da su svi krajnji kupci na garantovanom snabdevanju informisani o mogućnostima da biraju konkurentne tržišne ponude, da budu direktno informisani najmanje svakog kvartala o dostupnosti ponuda i ušteda na konkurentnom tržištu, posebno o ugovorima sa promenljivim cenama električne energije i da im bude obezbeđeno pružanje pomoći za prelazak na drugu tržišnu ponudu;
4) da se svi krajnji kupci informišu o mogućnostima ugradnje naprednih brojila, da se ne dovode u nepovoljniji položaj po pitanju ugradnje naprednih brojila u odnosu na kupce iz iste kategorije potrošnje i da im se pruži sva neophodna pomoć;
Ministarstvo i energetski subjekti su dužni da, radi izrade izveštaja iz stava 1. ovog člana, Agenciji dostavljaju potrebne podatke i ocene iz njihove nadležnosti, a nadležni organ za zaštitu konkurencije Agenciji dostavlja potrebne podatke iz njegove nadležnosti.
Kada nakon primene svih uslova i kriterijuma iz stava 2. ovog člana, izveštaj pokaže da je regulisanje cene iz člana 88. stav 3. i dalje potrebno, izveštaj mora da sadrži obrazloženje o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz stava 2. ovog člana i o efektima regulisane cene na konkurenciju, kao i na koji način je utvrđena regulisana cena.
Agencija je dužna da u roku od osam dana od dana usvajanja izveštaja iz stava 1. ovog člana isti dostavi Ministarstvu.
U slučaju kada izveštaj pokaže da je regulisanje cene iz člana 88. stav 3. ovog zakona i dalje potrebno, Ministarstvo je dužno da u roku od mesec dana u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice obavesti Sekretarijat Eneregetske zajednice. Obaveštenje sadrži: trajanje mera, broj krajnjih kupaca na koje mere utiču, kao i na koji način su utvrđene regulisane cene.
Regulisane cene iz člana 88. stav 2. tač. 1) do 8) i stava 3. ovog zakona, kao i saglasnosti na regulisane cene iz člana 88. stav 2. ovog zakona se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici energetskog subjekta i Agencije.
[Član 89
Agencija jedanput godišnje analizira potrebu regulisanja cena iz člana 88. stav 3. ovog zakona na osnovu ostvarenog nivoa konkurentnosti na domaćem tržištu električne energije, dostignutog stepena zaštite energetski ugroženih kupaca, razvoja regionalnog tržišta električne energije i procene raspoloživih prekograničnih kapaciteta i priprema i objavljuje izveštaj o potrebi daljeg regulisanja tih cena.
Ministarstvo, nadležni organ za zaštitu konkurencije i energetski subjekti dužni su da, radi izrade izveštaja iz stava 1. ovog člana, Agenciji dostavljaju potrebne podatke i ocene iz njihove nadležnosti.
Kada Agencija utvrdi da je prestala potreba za regulacijom cena iz člana 88. stav 3. tačka 1) ovog člana, dužna je da o tome obavesti Ministarstvo.
Ministarstvo je dužno da sprovede postupak javnog tendera u skladu sa članom 191. ovog zakona, najkasnije u roku od šest meseci od saznanja da je prestala potreba za regulacijom cena.
Kada Agencija utvrdi da je, u potpunosti ili delimično, prestala potreba za regulacijom cena iz člana 88. stav 3. tačka 2) ovog člana, dužna je da o tome obavesti operatora sistema.
Vlada propisuje način utvrđivanja najviših cena osnovnih derivata nafte bez fiskalnih dažbina u slučaju sprečavanja poremećaja na tržištu nafte i derivata nafte ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu nafte i derivata nafte.
Regulisane cene iz člana 88. stav 2. tač. 1) do 9) i stav 3. ovog zakona kao i saglasnosti na regulisane cene iz člana 88. stav 2. ovog zakona se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije", a ostale regulisane cene se objavljuju na internet stranici energetskog subjekta i Agencije.]
Regulisane cene iz člana 88. stav 2. tač. 1) do 9) i stav 3. ovog zakona određuju se na osnovu metodologija koje donosi Agencija.
Metodologijama iz stava 1. ovog člana naročito se određuju:
1) metod regulacije cena koji može biti zasnovan na opravdanim troškovima poslovanja i odgovarajućem prinosu na sredstva uložena u efikasno obavljanje energetske delatnosti, na primeni podsticajnih mehanizama za određivanje prihoda ili cena kao i na poređenju regulisanih cena, pojedinačnih troškova poslovanja ili prinosa na uložena sredstva energetskog subjekta sa uporedivim energetskim subjektima u energetskim delatnostima u kojima je to primereno;
2) elementi za koje se utvrđuju tarife, način izračunavanja regulisanih cena, odnosno tarifa i način obračuna isporučene električne energije, odnosno prirodnog gasa i izvršenih usluga;
3) kategorije i grupe kupaca, odnosno korisnika sistema u energetskim delatnostima gde je to primereno;
4) dužina regulatornog perioda, kao vremenskog perioda za koji se izračunavaju regulisane cene i
5) kriterijumi i način utvrđivanja opravdanosti troškova i normativi, kada je to primereno.
Metodologijom se mogu odrediti različite cene, odnosno tarife, zavisno od količine preuzete energije, odnosno energenata i uslova preuzimanja, snage, odnosno kapaciteta, godišnje, sezonske, mesečne i dnevne dinamike isporuke, kategorije i grupe kupaca, odnosno korisnika sistema, mesta preuzimanja, načina potrošnje, načina merenja i drugih karakteristika.
Metodologijom iz člana 50. stav 1. tačka 6) ovog zakona određuje se i naknada vlasniku transportnog sistema u slučaju nezavisnog operatora sistema.
Regulisanim cenama obezbeđuje se:
1) pokrivanje opravdanih troškova poslovanja i odgovarajućeg prinosa na efikasno uložena sredstva u obavljanje regulisane delatnosti, kojima se obezbeđuje kratkoročna i dugoročna sigurnost snabdevanja, odnosno održivi razvoj sistema uzimajući u obzir prihode i rashode vezane za dodelu prekograničnih kapaciteta i primenu mehanizma kompenzacije tranzita energije i ostale prihode;
2) bezbednost rada sistema;
3) podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti;
4) nediskriminacija, odnosno jednaki položaj iste kategorije i grupe kupaca i korisnika sistema;
5) sprečavanje međusobnog subvencionisanja između pojedinih delatnosti koje obavljaju energetski subjekti i između pojedinih kupaca, kategorija i grupa kupaca, odnosno korisnika sistema.
Prilikom pripreme metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za transport prirodnog gasa i metodologije za određivanje cene pristupa skladištu prirodnog gasa iz člana 50. stav 1. tač. 6) i 8) ovog zakona, obezbediće se da cena prekidnog kapaciteta odražava verovatnoću prekida.
[ČLAN 42 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija daje saglasnost na akte o cenama koje donose energetski subjekti iz člana 88. stav 2. tač. 1) do 8) i stava 3. tačke 1) ovog zakona, a utvrđuje cene iz člana 88. stav 3. tačka 2) ovog zakona.
[Agencija daje saglasnost na akte o cenama koje donose energetski subjekti iz člana 88. stav 2. tač. 1) do 8) i stav 3. tačka 1) ovog zakona, a utvrđuje cene iz člana 88. stav 2. tačka 9) i stav 3. tačka 2) ovog zakona.]
Agencija određuje vrstu podataka koje su energetski subjekti obavezni da dostave uz akt o cenama iz stava 1. ovog člana, kao i rokove i način njihovog dostavljanja.
Agencija je ovlašćena da zahteva od energetskih subjekata izmenu regulisane cene iz stava 1. ovog člana, a energetski subjekat je dužan da postupi po zahtevu Agencije u roku od 30 dana od dana prijema tog zahteva.
U slučaju da energetski subjekat u propisanom roku ne postupi po zahtevu Agencije, Agencija donosi odluku kojom određuje privremenu regulisanu cenu iz stava 1. ovog člana, koja se primenjuje do obrazovanja regulisane cene u skladu sa metodologijama iz člana 50. stav 1. ovog zakona. Ukoliko se prihod ostvaren primenom privremenih cena razlikuje od prihoda koji bi bio ostvaren primenom regulisane cene određene u skladu sa metodologijama iz člana 50. stav 1. ovog zakona, razlika se obračunava i uključuje u regulisanu cenu za naredni regulatorni period u skladu sa metodologijama.
U slučaju kada Agencija odbije da da saglasnost na akta o cenama po zahtevu energetskog subjekta, dužna je da o tome odluči rešenjem, u roku od 60 dana od dana dostavljanja urednog zahteva.
Rešenje iz stav 1. ovog člana sadrži obrazloženje razloga odbijanja saglasnosti na dostavljena akta o cenama, konačno je i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 93a
Vlada, na predlog Ministarstva, donosi akta o mrežnim pravilima koja se odnose na:
1) priključenje na mrežu proizvodnih jedinica;
2) priključenje na mrežu objekata kupaca;
3) priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona;
4) pristup mreži za transport prirodnog gasa na nacionalnom, regionalnom i evropskom tržištu prirodnog gasa, u vezi sa:
(1) proračunom kapaciteta, raspodelom kapaciteta i postupcima za upravljanje zagušenjima,
(2) podacima i tehničkim informacijama koje objavljuje operator transportnog sistema prirodnog gasa,
(3) međusobnom saradnjom operatora transportnih sistema i pravilima za razmenu podataka za rad međusobno povezanih sistema za transport gasa,
(4) balansnim pravilima, uključujući pravila o procedurama za nominovanje, naknadama za debalans, procesima izmirenja u vezi sa dnevnim naknadama za debalans i operativnom balansiranju između operatora sistema za transport gasa,
(5) pravilima u vezi sa harmonizovanim tarifama za transport prirodnog gasa.
Pored akata iz stava 1. ovog člana Vlada, na predlog Ministarstva, donosi i akta koja se odnose na:
1) raspodelu prenosnog kapaciteta između zona trgovanja na dugoročnim tržištima;
2) električnu energiju za balansiranje;
3) raspodelu prenosnog kapaciteta između zona trgovanja i upravljanje zagušenjima na tržištima za dan unapred i unutardnevnim tržištima;
4) rad međusobno povezanih prenosnih elektroenergetskih sistema električne energije;
5) poremećeni rad i ponovno uspostavljanje elektroenergetskih sistema.
Aktom iz stava 2. tačka 1) ovog člana, bliže se uređuju detaljna pravila za raspodelu kapaciteta između zona trgovanja na dugoročnim tržištima, uspostavljanje zajedničke metodologije za utvrđivanje dugoročnog kapaciteta između zona trgovanja, uspostavljanje jedinstvene platforme za raspodelu na kojoj se nude dugoročna prava prenosa, mogućnost povraćaja dugoročnih prava prenosa radi naknadne raspodele dugoročnih kapaciteta, ili mogućnost prenosa dugoročnih prava prenosa između učesnika na tržištu i drugi elementi vezani za raspodelu kapaciteta između zona trgovanja na dugoročnim tržištima.
Aktom iz stava 2. tačka 2) ovog člana, bliže se uređuju detaljna pravila za balansnu električnu energiju, uključujući uspostavljanje zajedničkih principa za nabavku i obračun rezervi za održavanje frekvencije, rezervi za ponovno uspostavljanje frekvencije i zamenskih rezervi, te zajedničke metodologije za aktivaciju rezervi za ponovno uspostavljanje frekvencije i zamenskih rezervi operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema i zatvorenog distributivnog sistema i druge smernice za balansnu električnu energiju.
Aktom iz stava 2. tačka 3) ovog člana, bliže se uređuju uslovi, način sticanja, trajanje i prestanak statusa nominovanog operatora tržišta električne energije, uloga nominovanog operatora tržišta, centralne ugovorne strane, prenosnog agenta i operatora prenosnog sistema u vezi sa poslovima spajanja organizovanih tržišta, principe finansijskog poravnanja i plaćanja, principe spajanja dan unapred i unutardnevnog tržišta električne energije sa susednim tržištima, detaljna pravila za raspodelu prenosnog kapaciteta između zona trgovanja i upravljanje zagušenjima na tržištima za dan unapred i unutardnevnim tržištima, zahtevi za izradu zajedničkih metodologija za određivanje količina prenosnih kapaciteta istovremeno raspoloživih između zona trgovanja, kriterijumi za ocenjivanje efikasnosti, kao i preispitivanje načina na koji se određuju zone trgovanja i druge smernice za raspodelu prenosnog kapaciteta između zona trgovanja i upravljanje zagušenjima.
Aktom iz stava 2. tačka 4) ovog člana, radi zaštite operativne sigurnosti, frekvencije, kvaliteta i efikasnosti korišćenja povezanih sistema i resursa bliže se uređuju zahtevi i principi u pogledu operativne sigurnosti, pravila i odgovornosti za koordinaciju i razmenu podataka između operatora prenosnog sistema, operatora prenosnog sistema i operatora distributivnog sistema, kao i između operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema, operatora zatvorenog distributivnog sistema i značajnih korisnika mreže u planiranju rada u vremenu bliskom realnom, pravila za osposobljavanje i sertifikaciju zaposlenih kod operatora sistema, zahtevi u pogledu koordinacije isključenja, zahtevi u pogledu planiranja razmene između kontrolnih oblasti operatora prenosnog sistema, pravila kojima se nastoji da se uspostavi u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama okvir za međunarodnu regulaciju frekvencije i snage razmene, kao i rezerve i druge smernice za rad prenosnog sistema električne energije.
Aktom iz stava 2. tačka 5) ovog člana, u cilju održavanja operativne sigurnosti, sprečavanja širenja ili pogoršanja incidenata radi izbegavanja velikih poremećaja i stanja raspada sistema, kao i radi omogućivanja efikasnog i brzog ponovnog uspostavljanja elektroenergetskog sistema iz poremećenog rada ili stanja raspada sistema, bliže se uređuju zahtevi za:
1) način na koji operator prenosnog sistema upravlja poremećenim radom, stanjima raspada sistema i stanjima ponovnog uspostavljanja sistema;
2) međunarodnu koordinaciju rada sistema u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama u uslovima poremećenog rada, raspada sistema i stanja ponovnog uspostavljanja sistema;
3) simulacije i ispitivanja za obezbeđivanje pouzdanog, efikasnog i brzog ponovnog uspostavljanja međusobno povezanih prenosnih sistema u normalni rad, iz poremećenog rada ili raspada sistema;
4) alate i infrastrukturu potrebne za obezbeđivanje pouzdanog, efikasnog i brzog ponovnog uspostavljanja međusobno povezanih prenosnih sistema u normalni rad, iz poremećenog rada ili raspada sistema;
5) drugi zahtevi u cilju održavanja operativne sigurnosti u kriznim situacijama i ponovnog uspostavljanja elektroenergetskog sistema.
Pored akata iz stava 2. ovog člana Vlada na predlog ministarstva donosi i druga pravila saglasno obavezama koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.
[Član 93a
Vlada donosi akta o mrežnim pravilima koja se odnose na:
1) priključenje na mrežu proizvodnih jedinica;
2) priključenje na mrežu objekata kupaca;
3) priključenje na mrežu jednosmernih sistema visokog napona;
4) pristup mreži za transport prirodnog gasa na nacionalnom, regionalnom i evropskom tržištu prirodnog gasa, u vezi sa:
(1) proračunom kapaciteta, raspodelom kapaciteta i postupcima za upravljanje zagušenjima,
(2) podacima i tehničkim informacijama koje objavljuje operator transportnog sistema prirodnog gasa,
(3) međusobnom saradnjom operatora transportnih sistema i pravilima za razmenu podataka za rad međusobno povezanih sistema za transport gasa,
(4) balansnim pravilima, uključujući pravila o procedurama za nominovanje, naknadama za debalans, procesima izmirenja u vezi sa dnevnim naknadama za debalans i operativnom balansiranju između operatora sistema za transport gasa,
(5) pravilima u vezi sa harmonizovanim tarifama za transport prirodnog gasa.
Akta iz stava 1. ovog člana donose se na predlog Ministarstva, a na osnovu dostavljenih usaglašenih akata operatora prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije, odnosno operatora transportnog sistema prirodnog gasa.
Operatori sistema dužni su da akta iz stava 2. ovog člana izrade u skladu sa uputstvom iz člana 51. stav 4. tačka 4) i pribave saglasnost Agencije o usaglašenosti.
Agencija prilagođava uputstva iz člana 51. stav 4. tačka 4) u skladu sa izmenama i dopunama obaveza Republike Srbije potvrđenim međunarodnim sporazumima.]
Proizvodnja električne energije
[ČLAN 44 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Proizvodnja električne energije obuhvata proizvodnju u hidroelektranama, termoelektranama, termoelektranama-toplanama, elektranama sa dve ili više tehnologija proizvodnje električne energije, uključujući i objekte za skladištenje integrisane u jedinstven proizvodni sistem, kao i drugim elektranama koje koriste obnovljive izvore energije (u daljem tekstu: elektrane).
Energetski subjekt koji obavlja delatnost proizvodnje električne energije (u daljem tekstu: Proizvođač), u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da:
1) u objektima za proizvodnju električne energije koristi izvore energije koje smatra najpovoljnijim u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom i drugim propisima;
2) prodaje proizvedenu električnu energiju;
3) koristi prenosni i distributivni sistem električne energije pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i pravilima o radu prenosnog i distributivnog sistema.
Proizvođač električne energije je dužan da:
1) ispunjava uslove iz licence za obavljanje energetskih delatnosti;
2) proizvodne kapacitete održava u ispravnom stanju, obezbedi njihovu stalnu pogonsku spremnost i bezbedno korišćenje u skladu sa tehničkim i drugim propisima;
3) poštuje propise i pravila koji se odnose na rad prenosnog i distributivnog sistema i funkcionisanje tržišta, propise koji se odnose na zaštitu konkurencije, kao i odluke nadležnih organa;
4) ponudi operatoru prenosnog, odnosno distributivnog sistema pomoćne usluge, u skladu sa tehničkim karakteristikama i pravilima o radu prenosnog i distributivnog sistema i pravilima o radu tržišta električne energije;
5) sa operatorom prenosnog sistema, odnosno distributivnog sistema zaključi ugovor o pružanju pomoćnih usluga;
6) omogući nadležnim operatorima sistema proveru usaglašenosti tehničkih karakteristika svojih objekata i operativnih procedura sa izdatim aktom o priključenju, odnosno projektovanim tehničkim karakteristikama za postojeće elektrane za koje ne postoji akt o priključenju, ugovorenim pomoćnim uslugama, pravilima o radu prenosnog, odnosno distributivnog sistema i pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem;
7) ponudi operatoru prenosnog sistema sav neiskorišćeni proizvodni kapacitet za potrebe balansiranja i obezbeđivanja sigurnog rada sistema u skladu sa tehničkim karakteristikama i pravilima o radu prenosnog i distributivnog sistema i pravilima o radu tržišta električne energije;
7a) zaključi ugovor o pristupu sa operatorom sistema na čiji sistem je priključen;
8) sa operatorom prenosnog sistema zaključi ugovor o učešću u balansnom mehanizmu;
9) zaključi ugovor o eksploataciji elektrane sa operatorom sistema na čiji sistem je priključen;
10) operatoru prenosnog ili distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa pravilima o radu prenosnog i distributivnog sistema i pravilima o radu tržišta električne energije;
11) poštuje propisane uslove koji se odnose na energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine kao i druge uslove propisane posebnim zakonima;
12) dostavlja operatoru prenosnog i distributivnog sistema i Agenciji podatke neophodne u cilju ispunjenja propisanih obaveza o transparentnosti i praćenju tržišta električne energije;
12a) dostavlja operatoru na čiji sistem je priključen podatke o planiranoj proizvodnji na satnom nivou za naredni mesec do 15. dana u tekućem mesecu;
13) čuva na period od pet godina sve satne podatke o proizvodnji električne energije po elektrani, ako ima najmanje jedan proizvodni pogon čiji je instalisani kapacitet najmanje 250 MW, odnosno ako ima elektrane čija je ukupna instalisana snaga najmanje 400 MW. Podaci po satu za svaku elektranu najmanje uključuju podatke o raspoloživoj snazi elektrana i rezervisanom kapacitetu po elektrani po bilo kom osnovu i bilo kom vremenskom trenutku na tržištu električne energije.
[13) čuva na period od pet godina sve satne podatke o proizvodnji električne energije po elektrani, koja ima najmanje jedan proizvodni pogon čiji je instalisani kapacitet najmanje 250 MW i podatke stavi na raspolaganje Agenciji i drugim nadležnim organima u skladu sa zakonom.]
Proizvođač električne energije je dužan da podatke iz stava 2. tačka 13) ovog člana, stavi na raspolaganje Agenciji, operatoru sistema, organu nadležnom za poslove konkurencije i Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, u cilju provere osnovanosti odluka o angažovanju kapaciteta i ponašanja učesnika na organizovanom tržištu električne energije, aukcijama za raspodelu kapaciteta, bilateralnim tržištima, tržištu pomoćnih usluga i balansnom tržištu.
Elektrane iz člana 94. stav 1. ovog zakona koje su priključene na prenosni, odnosno distributivni sistem moraju da budu tehnički osposobljene i pogonski spremne za pružanje pomoćnih usluga u skladu sa pravilima o radu prenosnog, odnosno distributivnog sistema i u skladu sa njihovim specifičnim tehnologijama.
Pomoćne usluge se nabavljaju na tržišnim principima, uz poštovanje principa javnosti i nediskriminacije, na način utvrđen pravilima o radu tržišta električne energije.
Prenosni sistem električne energije i upravljanje prenosnim sistemom
Operator prenosnog sistema obavlja delatnost prenosa električne energije i upravljanje prenosnim sistemom na objektivan, transparentan i nediskriminatoran način.
Prenosni sistem električne energije čine:
1) prenosna elektroenergetska mreža;
2) upravljački centri i upravljački sistemi u funkciji obavljanja delatnosti prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom;
3) telekomunikaciona infrastruktura u objektima prenosnog sistema, uključujući optička vlakna u zaštitnom užetu nadzemnih vodova napona 400 kV, 220 kV i 110 kV, kao i telekomunikaciona infrastruktura u objektima operatora distributivnih sistema, proizvođača i kupaca neophodna za obavljanje poslova upravljanja prenosnim sistemom;
4) informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje prenosnog sistema i tržišta.
Prenosna elektroenergetska mreža u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana je funkcionalno povezan skup elektroenergetskih objekata koji čine elektroenergetski vodovi napona 400 kV i 220 kV, nadzemni elektroenergetski vodovi napona 110 kV zaključno sa zateznim lancem na portalu distributivne transformatorske stanice napona 110/h kV i podzemni elektroenergetski vodovi napona 110 kV zaključno sa kablovskom završnicom u distributivnoj transformatorskoj stanici napona 110/h kV, transformatorske stanice 400/h kV i 220/h kV i razvodna postrojenja napona 400 kV i 220 kV, kao i priključna razvodna postrojenja 400 kV i 220 kV u transformatorskim stanicama napona 400/h kV i 220/h kV na koja su priključeni objekti kupaca i proizvođača, razvodna postrojenja 110 kV, priključna razvodna postrojenja 110 kV u transformatorskim stanicama napona 110/h kV na koja su priključeni objekti kupaca i proizvođača na prenosnu elektroenergetsku mrežu i brojila električne energije na svim mestima primopredaje u i iz prenosnog sistema.
Razdvajanje operatora prenosnog sistema električne energije
Nezavisnost operatora prenosnog sistema ostvaruje se na način da isto lice ili lica nisu ovlašćena da:
1) direktno ili indirektno sprovode kontrolu nad energetskim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti proizvodnje ili snabdevanja električnom energijom, i istovremeno direktno ili indirektno sprovode kontrolu ili imaju bilo koja druga ovlašćenja nad operatorom prenosnog sistema ili prenosnim sistemom;
2) direktno ili indirektno sprovode kontrolu ili imaju bilo koja druga ovlašćenja nad operatorom prenosnog sistema ili prenosnim sistemom i istovremeno direktno ili indirektno sprovode kontrolu nad energetskim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti proizvodnje ili snabdevanja električnom energijom;
3) imenuju članove nadzornog odbora, ili druge organe upravljanja kao i pravne zastupnike operatora prenosnog sistema i istovremeno direktno ili indirektno sprovode kontrolu nad energetskim subjektima koji obavljaju energetske delatnosti proizvodnje ili snabdevanja električnom energijom;
4) istovremeno budu članovi nadzornog odbora ili drugih organa upravljanja kao i pravni zastupnici operatora prenosnog sistema i energetskih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti proizvodnje ili snabdevanja električnom energijom.
Odredbe stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana posebno se odnose na:
1) pravo glasa;
2) pravo imenovanja članova nadzornog odbora ili drugih organa upravljanja kao i pravnih zastupnika;
3) posedovanje većinskog udela u vlasničkoj strukturi.
Predstavnik Republike Srbije u skupštini energetskog subjekta koji obavlja delatnost prenosa i upravljanja prenosnim sistemom električne energije, imenuje se u skladu sa članom 64b ovog zakona.
Predstavnik Republike Srbije u skupštini energetskog subjekta iz stava 1. ovog člana, mora ispunjavati najmanje sledeće uslove:
1) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama;
2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 1) ovog stava;
3) da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
4) da se protiv lica ne vodi krivični postupak;
5) da poznaje oblast korporativnog upravljanja;
6) da nije u sukobu interesa, u skladu s posebnim propisima koji uređuju sprečavanje sukoba interesa.
Predstavnik Republike Srbije u skupštini energetskog subjekta koji obavlja delatnost proizvodnja električne energije, snabdevanje električnom energijom, a čiji je osnivač Republika Srbija, je ministar nadležan za poslove energetike.
Sertifikacija i određivanje operatora prenosnog sistema električne energije
Pre nego što neko pravno lice dobije licencu i time bude određeno za operatora prenosnog sistema, mora biti sertifikovano u skladu sa ovim zakonom.
U postupku sertifikacije utvrđuje se ispunjenost uslova iz čl. 98. i 99. ovog zakona.
Postupak sertifikacije pokreće se na:
1) zahtev pravnog lica koje je vlasnik prenosnog sistema, odnosno mreže;
2) zahtev Agencije ako pravno lice ne podnese zahtev za sertifikaciju ili
3) obrazložen zahtev nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.
Postupak sertifikacije sprovodi Agencija i donosi odluku o sertifikaciji operatora prenosnog sistema u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Aktom iz člana 27. stav 7. ovog zakona bliže se uređuje: postupak sertifikacije, sadržaj zahteva za sertifikaciju, sadržaj odluke o sertifikaciji i dokumenta koja se prilažu uz zahtev, a naročito:
1) podaci o podnosiocu zahteva, uključujući podatke o osnovnom kapitalu, spisku suvlasnika, godišnji finansijski izveštaji sa izveštajima revizora, akt o osnivanju, odnosno statut;
2) dokaze o vlasničkim i drugim pravima na mreži;
3) podatke o kontroli nad operatorom prenosnog sistema, organima i licima koja direktno ili indirektno vrše kontrolu nad operatorom sistema i
4) druga dokumenta i podatke neophodne za sprovođenje postupka sertifikacije.
Agencija je dužna da donese odluku o sertifikaciji operatora prenosnog sistema u roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva iz člana 100. stav 3. tač. 1) i 3) ovog zakona.
U slučaju da Agencija ne donese odluku iz stava 1. ovog člana smatra se da je odluka o sertifikaciji doneta.
Odluku o sertifikaciji operatora prenosnog sistema sa pratećom dokumentacijom Agencija je dužna da bez odlaganja dostavi nadležnom telu saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, radi davanja mišljenja.
Ako u roku od dva meseca od dana dostavljanja odluke o sertifikaciji nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora ne dostavi mišljenje smatra se da je saglasno sa odlukom Agencije.
U roku od dva meseca od prijema mišljenja nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, Agencija će doneti konačnu odluku o sertifikaciji operatora prenosnog sistema, uzimajući u obzir to mišljenje.
Odluka Agencije i mišljenje nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora će biti objavljeni zajedno u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranicama operatora prenosnog sistema i Agencije.
U slučaju kada konačna odluka Agencije odstupa od mišljenja nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, Agencija će zajedno sa odlukom i mišljenjem iz stava 6. ovog člana objaviti i obrazloženje za takvu odluku.
[ČLAN 45 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Sertifikovani operator prenosnog sistema dužan je da obavesti Agenciju o svim planiranim promenama koje mogu zahtevati ponovnu procenu ispunjenosti uslova iz čl. 98. i 99. ovog zakona.
Agencija je dužna da neprekidno prati da li sertifikovani operator prenosnog sistema ispunjava uslove iz čl. 98. i 99. ovog zakona i pokreće novi postupak sertifikacije u sledećim slučajevima:
1) kada je operator prenosnog sistema obavesti o promenama iz stava 1. ovog člana;
2) po službenoj dužnosti, kada dođe do saznanja da je nastala ili je planirana promena u pravima ili strukturi svojine operatora prenosnog sistema ili druga promena koja može uticati na ispunjenost uslova iz člana 98. ovog zakona;
[2) kada ima saznanja o planiranim promenama koje predstavljaju razlog za novi postupak sertifikacije ili koje mogu dovesti ili su dovele do povrede propisa o razdvajanju;]
3) kada nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora podnese opravdan zahtev.
Postupak sertifikacije iz člana 103. ovog zakona sprovodi se u skladu sa čl. 101. i 102. ovog zakona.
Operator prenosnog sistema i energetski subjekti koji obavljaju delatnost proizvodnje ili snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, dužni su da Agenciji dostave sve podatke i sva dokumenta neophodna za postupak sertifikacije operatora prenosnog sistema.
Agencija je dužna da čuva poverljivost komercijalno osetljivih podataka iz stava 1. ovog člana.
Sertifikacija operatora prenosnog sistema u vezi sa trećim zemljama
Na postupak sertifikacije započet na osnovu zahteva za sertifikacuju koji podnosi vlasnik prenosne mreže ili operator prenosnog sistema kojeg kontroliše osoba ili osobe iz treće države ili trećih država, primenjuju se odredbe čl. 101. i 102. zakona uzimajući u obzir odredbu člana 107. ovog zakona.
Agencija o zahtevu bez odlaganja obaveštava Ministarstvo i nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, kao i o svim okolnostima koje bi mogle imati za posledicu da osoba ili osobe iz treće države ili trećih država preuzmu kontrolu nad prenosnom mrežom ili operatorom prenosnog sistema.
Operator prenosnog sistema dužan je da obavesti Agenciju o svim okolnostima koje bi dovele do činjenice da lice ili lica iz treće zemlje ili trećih zemalja steknu kontrolu nad operatorom prenosnog sistema ili prenosnim sistemom.
[ČLAN 46 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Agencija će odbiti sertifikaciju operatora prenosnog sistema koji kontroliše jedno ili više lica iz treće zemlje ili trećih zemalja, u slučaju da:
1) operator prenosnog sistema ne ispunjava zahteve iz člana 98. ovog zakona;
2) dodela sertifikata ugrožava sigurnost snabdevanja električnom energijom Republike Srbije i regiona.
Agencija će pri razmatranju stava 1. tačka 2) ovog člana posebno uzeti u obzir odredbe:
1) međunarodnog prava i obaveza u vezi sa trećim zemljama, uključujući i sporazume zaključene sa jednom ili više trećih zemalja čiji potpisnik je i neka od ugovornih strana iz ugovora iz člana 2. tačka 157) [tačka 78)] ovog zakona, koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora i odnose se na pitanja sigurnosti snabdevanja;
2) prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa tom trećom zemljom koje proizilaze iz sporazuma zaključenih sa tom zemljom, kao i ugovori koje je Republika Srbija potpisala u postupku evropskih integracija;
3) druge specifične činjenice i okolnosti slučaja i te treće zemlje.
Prilikom donošenja odluke o sertifikaciji Agencija uzima u obzir i mišljenje Ministarstva o uticaju na sigurnost snabdevanja Republike Srbije ili regiona.
Ministarstvo može zatražiti od Agencije da donese konačnu odluku u skladu sa mišljenjem u slučaju da izdavanje sertifikata ugrožava sigurnost snabdevanja Republike Srbije ili regiona ili predstavlja opasnost po bezbednost Republike Srbije.
U slučaju da konačna odluka nije u skladu sa mišljenjem nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, Agencija je dužna da objavi i obrazloženje za donošenje takve odluke na način propisan članom 102. ovog zakona.
Agencija ima pravo da odbije zahtev za sertifikaciju u slučaju da izdavanje sertifikata ugrožava sigurnost snabdevanja Republike Srbije ili regiona ili predstavlja opasnost po bezbednost Republike Srbije.
Odgovornosti i dužnosti operatora prenosnog sistema električne energije
Operator prenosnog sistema električne energije odgovoran je za:
1) siguran, pouzdan i bezbedan rad prenosnog sistema i kvalitet isporuke električne energije;
2) obezbeđivanje adekvatnog prenosnog kapaciteta u funkciji sigurnosti snabdevanja;
3) upravljanje prenosnim sistemom i delom distributivnog sistema napona 110 kV koji obuhvata spojna polja 110 kV, sabirnice 110 kV i dalekovodna polja 110 kV, na način koji obezbeđuje sigurnost isporuke električne energije;
4) nediskriminatoran i transparentan pristup prenosnom sistemu i davanje razumnog obrazloženja u slučaju odbijanja pristupa;
5) razvoj prenosnog sistema kojim se obezbeđuje dugoročna sposobnost prenosnog sistema da ispuni racionalne zahteve za prenos električne energije vodeći računa o zaštiti životne sredine;
6) izgradnju priključka na prenosni sistem i nedostajuće infrastrukture definisane u procesu priključenja;
7) koordiniran rad prenosnog sistema Republike Srbije sa prenosnim sistemima u interkonekciji, odnosno sa distributivnim sistemima u Republici Srbiji;
8) upravljanje tokovima snaga, uzimajući u obzir razmene sa ostalim sistemima u interkonekciji, obezbeđivanje potrebnih pomoćnih usluga, uključujući i usluge upravljanja potrošnjom, u meri u kojoj je takva raspoloživost nezavisna od bilo kog drugog sistema prenosa sa kojim je njegov sistem u interkonekciji;
9) balansiranje sistema;
10) utvrđivanje tehničko-tehnoloških i ostalih potrebnih uslova za priključenje elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja u jedinstven sistem;
11) ispravnost i pouzdanost merenja električne energije na mestima primopredaje u i iz prenosnog sistema;
12) uređivanje i administriranje tržišta električne energije u okviru svoje nadležnosti;
13) efikasno i funkcionalno povezivanje tržišta električne energije u Republici Srbiji sa susednim tržištima električne energije, u saradnji sa operatorom tržišta električne energije u Republici Srbiji, kao i operatorima prenosnog sistema i operatorima tržišta susednih zemalja, a u skladu sa međunarodno ustanovljenim principima i preuzetim obavezama;
14) saradnju sa regionalnim koordinacionim centrima;
15) učešće u uspostavljanju procene adekvatnosti na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou;
16) digitalizaciju prenosnog sistema;
17) upravljanje podacima, uključujući razvoj sistema za upravljanje podacima, bezbednost i zaštitu podataka, u skladu sa propisima koji uređuju informacionu bezbednost.
[ČLAN 47 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Operator prenosnog sistema električne energije dužan je da:
1) primenjuje pravila ENTSO-E čiji je član i učestvuje u njegovom radu i snosi troškove u vezi sa aktivnostima ove asocijacije;
[1) primenjuje pravila relevantnih evropskih asocijacija operatora prenosnog sistema čiji je član i učestvuje u radu Evropske asocijacije operatora prenosnog sistema;]
1a) sarađuje sa operatorima prenosnog sistema preko ENTSO-E u cilju funkcionisanja tržišta električne energije, prekogranične trgovine i obezbeđivanja optimalnog upravljanja, koordinisane saradnje i tehničkog razvoja evropske elektroenergetske mreže;
1b) sa operatorima prenosnih sistema zaključuje operativne sporazume kako bi obezbedili optimalno upravljanje mrežom i podstiče razmenu električne energije, imlicitne aukcije u kratkoročnim raspodelama kapaciteta, koordinisanu raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja kroz nediskriminatorna tržišna rešenja, kao i integraciju balansnog tržišta;
2) sarađuje sa operatorima prenosnih sistema, operatorima tržišta i drugim relevantnim zainteresovanim stranama, u cilju uspostavljanja integrisanog regionalnog i pan-evropskog tržišta električne energije;
3) ne pravi diskriminaciju između korisnika prenosnog sistema ili grupa korisnika sistema;
4) korisnicima prenosnog sistema pruža informacije za efikasan pristup sistemu na principima transparentnosti i nediskriminacije;
5) obezbedi poverljivost komercijalno osetljivih informacija dobijenih tokom obavljanja delatnosti i da informacije koje mogu obezbediti prednost na tržištu objavljuje na nediskriminatoran način;
6) obezbedi pravo na pristup podacima o potrošnji električne energije u skladu sa članom 56. stav 1. tačka 11) ovog zakona;
7) donese pravila o radu prenosnog sistema;
8) donese pravila za raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja;
9) objavi kriterijume i postupke u pogledu bezbednosti, upravljanja i planiranja rada prenosnog sistema, uključujući opšte principe za proračun ukupnog prenosnog kapaciteta i margine pouzdanosti na osnovu električnih i fizičkih karakteristika mreže;
10) objavi procenu raspoloživog prenosnog kapaciteta za svaki dan, navodeći sve raspoložive kapacitete prenosa koji su već rezervisani. Objavljivanje se vrši u određenim intervalima pre dana korišćenja raspoloživog prenosnog kapaciteta i uključuje sedmične i mesečne procenjene vrednosti, kao i indikaciju o očekivanoj pouzdanosti raspoloživih kapaciteta;
11) učestvuje u mehanizmu kompenzacije troškova za električnu energiju koja se tranzitira preko prenosnog sistema Republike Srbije u skladu sa sporazumom sa drugim operatorima prenosnih sistema i prikuplja naknade za upravljanje zagušenjima u prenosnoj mreži;
12) donese pravila o radu tržišta električne energije;
13) donese pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka;
14) prikuplja i objavljuje podatke i informacije u skladu sa Pravilima o objavljivanju ključnih tržišnih podataka iz člana 176. ovog zakona;
15) uspostavi mehanizme za koordinaciju i razmenu informacija kojim se obezbeđuje sigurnost rada mreže u kontekstu upravljanja zagušenjem;
16) objavi relevantne podatke o ukupnoj prognoziranoj potrošnji i ostvarenoj potrošnji, o raspoloživosti i upotrebi objekata korisnika sistema, raspoloživosti i korišćenju mreže i interkonekcije, balansnoj energiji, rezervnom kapacitetu i raspoloživoj fleksibilnosti;
[16) objavi relevantne podatke o ukupnoj prognoziranoj potrošnji i ostvarenoj potrošnji, o raspoloživosti i upotrebi objekata korisnika sistema, raspoloživosti i korišćenju mreže i interkonekcije, balansnoj energiji i rezervisanom kapacitetu;]
17) održava i razvija prenosni sistem;
18) svake druge godine donese plan razvoja prenosnog sistema za period od najmanje deset godina i objavi ga na internet stranici;
19) svake godine donosi plan investicija u prenosni sistem za period do tri godine, usklađen sa planom investicija distributivnog sistema i objavi ga na internet stranici [distributivnih sistema];
19a) sarađuje sa operatorom distributivnog sistema u planiranju i upravljanju svojim sistemom, a posebno razmenjuju sve potrebne informacije i podatke o radu proizvodnih objekata i upravljanja potrošnjom, svakodnevnom radu svojih sistema, radi obezbeđenja troškovno ekonomičnog, sigurnog i pouzdanog razvoja i rada svojih sistema i radi postizanja koordiniranog pristupa resursima kao što su distribuirana proizvodnja, skladištenje energije i upravljanje potrošnjom, koji bi mogli zadovoljavati potrebe operatora prenosnog i distributivnog sistema;
20) obezbedi adekvatna sredstva za ispunjavanje svojih obaveza;
21) donese odluku o ceni za pristup prenosnom sistemu u skladu sa metodologijom iz člana 50. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
22) obezbedi usluge balansiranja u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišnim principima, omogućavajući učešće učesnika na tržištu koji ispunjavaju neophodne propisane tehničke uslove, uključujući učesnike na tržištu koji nude energiju iz obnovljivih izvora, učesnike na tržištu koji se bave upravljanjem potrošnjom, skladištare i agregatore;
[22) obezbedi usluge balansiranja u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišnim principima koji će pružiti odgovarajuće podsticaje korisnicima sistema da izbalansiraju svoju predaju i preuzimanje električne energije;]
23) utvrđuje cenu električne energije za potrebe balansiranja sistema u skladu sa članom 174. stav 2. ovog zakona;
24) utvrđuje tehničko-tehnološke i druge potrebne uslove za priključenje elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja u jedinstven sistem;
25) donese proceduru za priključenje korisnika na prenosni sistem;
25a) donese pravila za priključenje objekta na prenosni sistem;
26) proverava usaglašenost tehničkih karakteristika objekata korisnika prenosnog sistema i njihovih operativnih procedura sa izdatim aktom o priključenju, odnosno projektovanim tehničkim karakteristikama za postojeće objekte korisnika prenosnog sistema za koje ne postoji akt o priključenju, ugovorenim pomoćnim uslugama i pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem;
27) koristi objekte prenosnog sistema u skladu sa tehničkim propisima;
28) preduzima propisane mere bezbednosti u toku korišćenja prenosnog sistema i drugih kapaciteta koji su u funkciji prenosnog sistema;
29) preduzima mere za povećanje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine;
tač. 30) i 31) (brisane)
32) proračunava i javno objavljuje udele svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji krajnjim kupcima u Republici Srbiji;
33) Agenciji dostavi plan nabavke električne energije za nadoknadu gubitaka za narednu godinu;
34) nabavi električnu energiju za nadoknadu gubitaka u prenosnoj mreži i pomoćne usluge u svom sistemu, u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišnim principima;
35) preduzima mere za smanjenje gubitaka u prenosnom sistemu;
36) prati sigurnost snabdevanja i Ministarstvu dostavlja podatke za izveštaj o sigurnosti snabdevanja;
37) doprinosi sigurnosti snabdevanja kroz adekvatan prenosni kapacitet;
38) razmenjuje informacije neophodne za bezbedno i sigurno funkcionisanje sistema sa drugim operatorima sistema;
39) vodi evidenciju podataka potrebnih za utvrđivanje pokazatelja kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i dostavlja Agenciji izveštaj u skladu sa pravilima iz člana 51. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
40) Agenciji dostavlja podatke i dokumentaciju iz člana 56. stav 1. tačka 8) ovog zakona;
41) Agenciji dostavlja podatke o promeni snabdevača i agregatora i stepenu otvorenosti tržišta;
42) Agenciji dostavlja izveštaje o rešavanju prigovora i žalbi korisnika sistema;
42a) Agenciji dostavlja izveštaje o sprovedenim merama za smanjenje, odnosno uklanjanje operativnih ograničenja;
43) preduzima mere kako bi omogućio korisnicima sistema kratke i sadržajne kontrolne liste sa praktičnim informacijama koje se odnose na njihova prava;
44) očita brojila električne energije koje ispunjava propisane metrološke zahteve do osmog u mesecu za prethodni mesec i u roku od tri dana od dana očitavanja obezbedi kupcu, proizvođaču i snabdevaču pristup podacima;
45) kontroliše zaštitni pojas oko objekata prenosne mreže i preduzima mere u skladu sa zakonom;
46) donese akt o cenama nestandardnih usluga, na koji saglasnost daje Agencija i koji se objavljuje na internet stranici operatora sistema i
46a) u zavisnosti od stepena odstupanja od propisanog kvaliteta isporuke, plati naknadu krajnjem kupcu u skladu sa pravilima iz člana 215. ovog zakona;
46b) donese pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti;
46v) mere koje se preduzimaju u slučaju poremećaja rada elektroenergetskog sistema, kao i zbog radova na održavanju i proširenju elektroenergetskog sistema;
46g) postupa u skladu sa dužnostima propisanim zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije, kao i energetska efikasnost;
47) uređuje druga pitanja neophodna za rad prenosnog sistema i funkcionisanje tržišta;
48) na osnovu opštih godišnjih ciljeva iz člana 64b stav 1. tačka 2) ovog zakona, definiše i razradi posebne ciljeve sa ključnim pokazateljima učinka i identifikuje rizike za ostvarenje tih ciljeva;
48a) redovno razmenjuje sa operatorima prenosnog sistema u okviru ENTSO-E, regulatornim telima država članica i pridruženih strana, Sekretarijatu Energetske zajednice, državama članicama i pridruženim stranama na zahtev, skup tačnih podataka o mreži i tokovima snaga uz garanciju da će sa njima poverljivo postupati;
49) dostavi Republičkoj komisiji radi davanja saglasnosti dokumenta iz člana 64b stav 1. tačka 4) ovog zakona.
Plan razvoja iz stava 1. tačke 18) ovog člana i plan investicija iz stava 1. tačke 19) ovog člana operator prenosnog sistema električne energije dužan je da dostavi Agenciji, radi davanja saglasnosti.
Za potrebe usluga balansiranja iz stava 1. tačka 22) ovog člana, operator prenosnog sistema nabavlja rezervu snage na način predviđen za nabavku energije, odnosno primenom izuzeća za nabavku energije u smislu propisa kojima se uređuju javne nabavke.
Operator prenosnog sistema je dužan da zaključi ugovore sa drugim operatorima prenosnog sistema u cilju pristupanja regionu za proračun kapaciteta i regionu za rad sistema, kao i za nesmetano funkcionisanje interkonekcije "Kontinentalna Evrope" za nesmetano funkcionisanje jedinstvenog evropskog tržišta električne energije, uz prethodno izveštanje Vlade.
Operator prenosnog sistema izveštava Vladu i u slučaju izmene regiona iz stava 4. ovog člana.
Operator prenosnog sistema je dužan da zaključi i druge ugovore koji su u skladu sa međunarodnim obavezama neophodni za proces spajanja tržišta električne energije Republike Srbije sa drugim tržištima, kao i da sarađuje sa drugim operatorima prenosnog sistema u izradi odredbi, uslova i metodologija iz člana 183j ovog zakona, uključujući i obavezu da ih primeni.
Odredbe člana 136. st. 10. i 11. ovog zakona koji se odnose na mogućnost utvrđivanje prodajne cena električne energije za nadoknadu gubitaka u distributivnom sistemu primenjuju se i na prenosni sistem.
[ČLAN 48 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Operator prenosnog sistema ne može ni da kupuje ni da prodaje električnu energiju osim za obezbeđivanje pomoćnih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom sistemu.
[Operator prenosnog sistema ne može ni da kupuje ni da prodaje električnu energiju osim za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom sistemu.]
Operator prenosnog sistema, radi optimizacije nabavke električne energije za nadoknadu gubitaka, može viškove električne energije prodati na organizovanom tržištu električne energije, osim kada električnu energiju za nadoknadu gubitaka u prenosnom sistemu kupuje po ugovoru o potpunom snabdevanju.
Razvoj prenosnog sistema i ovlašćenje za donošenje investicionih odluka
[ČLAN 49 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Operator prenosnog sistema dužan je da svake druge godine podnese Agenciji na saglasnost desetogodišnji plan razvoja prenosne mreže baziran na prognoziranoj proizvodnji i potrošnji električne energije i rezultatima savetovanja sa svim zainteresovanim stranama i usaglašen sa planom razvoja distributivne mreže.
Operator prenosnog sistema prilikom izrade desetogodišnjeg plana razvoja prenosne mreže u potpunosti uzima u obzir potencijal za korišćenje upravljanja potrošnjom, objekte za skladištenje energije ili druge resurse kao alternativu razvoju sistema, kao i očekivanu potrošnju, trgovinu sa drugim zemljama i investicione planove na nivou Energetske zajednice i planove za razvoj regionalne mreže ako je primenljivo.
Operator prenosnog sistema je dužan da u desetogodišnjem planu razvoja prenosne mreže predvidi mere za smanjenje, odnosno otklanjanje sprovedenih operativnih ograničenja.
Desetogodišnji plan razvoja prenosne mreže sadrži efikasne mere radi obezbeđenja stabilnosti rada sistema i sigurnosti snabdevanja.
Plan iz stava 1. ovog člana treba da:
1) ukaže učesnicima na tržištu na potrebe za izgradnjom i rekonstrukcijom najvažnije infrastrukture prenosnog sistema koju treba izgraditi ili unaprediti u narednih deset godina;
2) sadrži sve investicije za koje je doneta odluka o realizaciji i koje su u toku, kao i investicije koje će se realizovati u periodu od naredne tri godine;
3) odredi rokove za realizaciju svih investicionih projekata.
[ČLAN 50 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 112
Operator prenosnog sistema je dužan da prati adekvatnost proizvodnje na osnovu evropske analize adekvatnosti sistema i da pri izradi plana iz člana 111. stav 1. ovog zakona, uradi nacionalnu analizu adekvatnosti proizvodnje i prenosnog sistema za očekivani razvoj potrošnje i razmene električne energije sa drugim operatorima prenosnih sistema (u daljem tekstu: nacionalna analiza adekvatnosti), predvidi dinamiku razvoja potrošnje i proizvodnje, uzimajući u obzir evropsku analizu adekvatnosti sistema i regionalni investicioni plan.
Nacionalna analiza adekvatnosti ima regionalne oblasti primene.
Evropska analiza adekvatnosti sistema iz stava 1. ovog člana je dokument usvojen od strane ENTSO-E, koji pri analizi adekvatnosti sistema uzima u obzir ukupnu adekvatnost elektroenergetskog sistema da zadovolji trenutnu i projektovanu potražnju za električnom energijom na nivou Evropske unije i u pridruženim stranama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i kojim se procenjuje adekvatnost za svaku godinu unutar perioda od deset godina za koji se donosi.
Operator prenosnog sistema je dužan da učestvuje u konsultacijama koje ENTSO-E organizuje u postupku izrade Evropske analize adekvatnosti sistema i da dostavlja podatke koje su potrebne za izradu te analize.
Proizvođači i drugi učesnici na tržištu dužni su da operatoru prenosnog sistema dostave podatke o očekivanom angažovanju proizvodnih resursa, uzimajući u obzir raspoloživost primarnih resursa i odgovarajuće scenarije prognozirane potrošnje i snabdevanja.
Prilikom izrade nacionalne analize adekvatnosti iz stava 1. ovog člana, operator prenosnog sistema je dužan da:
1) izvrši analizu u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije;
2) razmotri i referentni centralni scenario iz Evropske analize adekvatnosti sistema i primeni metodologiju za izradu analize adekvatnosti izrađenu od strane ENTSO-E u čijoj izradi je učestvovao;
3) po potrebi, uradi dodatne analize osetljivosti sa aspekta posebnosti tržišta električne energije u Republici Srbiji, koristeći alate i konzistentne podatke koji su komplementarni onim koje je koristio ENTSO-E u evropskoj analizi adekvatnosti;
4) obrazloži odstupanje Nacionalne analize adekvatnosti u odnosu na Evropsku analizu adekvatnosti sistema sa posebnim osvrtom na pretpostavke i dodatne analize osetljivosti koje su korišćene u analizi;
5) uzme u obzir metodologiju ENTSO-E koju je odobrio ACER u proceni doprinosa pružaoca kapaciteta u okviru mehanizma za obezbeđenja kapaciteta iz države Evropske unije, odnosno pridružene strane iz ugovora o Energetskoj zajednici u pogledu sigurnosti snabdevanja zone trgovanja koje pokrivaju.
U slučaju da se u okviru nacionalne analize adekvatnosti utvrdi neadekvatnost u vezi sa zonom trgovanja koja nije utvrđena u evropskoj analizi adekvatnosti sistema, nacionalna analiza adekvatnosti uključuje obrazloženje o nepodudarnosti između te dve procene.
Nacionalna analiza adekvatnosti iz stava 7. ovog člana dostavlja se Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice radi davanja mišljenja i objavljuje se na internet stranici operatora prenosnog sistema.
Operator prenosnog sistema uzima u obzir mišljenje Sekretarijata Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice dostavljeno u roku od četiri meseca od prijema dokumentacije iz stava 8. ovog člana i prema potrebi može da promeni svoju ocenu adekvatnosti.
U slučaju da operator prenosnog sistema ne promeni svoju ocenu dužan je da izveštaj sa detaljnim obrazloženjem objavi na svojoj internet stranici.
U slučaju da se u okviru evropske analize adekvatnosti sistema ili nacionalne analize adekvatnosti utvrdi neadekvatnost proizvodnog sistema za zadovoljenje potrošnje u vremenskom periodu za koji se donosi, kao i da se utvrde pravni i tržišni nedostaci koji su doveli do toga, Vlada donosi implementacioni plan sa vremenskim okvirom za usvajanje mera kojim se uklanjaju identifikovani regulatorni i tržišni nedostaci, koji sadrži:
1) sve regulatorne i tržišne nedostatke koji dovode ili doprinose neadekvatnosti proizvodnje i prenosnog sistema;
2) plan za usvajanje i sprovođenja mera u cilju eliminisanja utvrđenih nedostataka iz tačke 1) ovog stava.
Implementacionim planom iz stava 11. ovog člana analiziraju se mere koje se odnose na:
1) uklanjanje pravnih ili tržišnih nedostataka;
2) uklanjanje cenovnih ograničenja u skladu sa članom 168d ovog zakona;
3) aktiviranje posebnog mehanizma formiranja cena balansne energije u slučaju nestašice balansne energije;
4) povećanje prenosnih kapaciteta između zone trgovanja i kapaciteta mreže;
5) proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, skladištenje električne energije i upravljivu potrošnju i energetsku efikasnost;
6) obezbeđenje nabavki pomoćnih usluga i usluga na balansnom tržištu na ekonomski efikasan način i u skladu sa tržišnim principima;
7) uklanjanje regulisanih cena, ako je primenljivo;
8) druge mere u skladu sa ovim zakonom.
Vlada na predlog Ministarstva jednom godišnje usvaja izveštaj o sprovođenju implementacionog plana.
Implementacioni plan iz stava 11. ovog člana i izveštaj o njegovom sprovođenju Ministarstvo dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i Komisiji za državnu pomoć u slučaju iz člana 112a stav 4. ovog zakona.
Ministarstvo uzima u obzir izdato mišljenje Sekretarijata Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice o tome da li su mere za uklanjanje regulatornih i tržišnih nedostataka dovoljne u implementacionom planu, uključujući i predlog izmene implementacionog plana.
Ministarstvo prati sprovođenje implementacionog plana iz stava 11. ovog člana i objavljuje rezultate praćenja u godišnjem izveštaju dostavlja Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Ministarstvo obezbeđuje da se implementacioni plan ispunjava i nakon rešenja problema sa adekvatnošću proizvodnje i prenosnog sistema.
[Član 112
Operator prenosnog sistema je dužan da pri izradi plana iz člana 111. ovog zakona, analizira adekvatnost proizvodnje i prenosnog sistema za očekivani razvoj potrošnje i razmene električne energije sa drugim operatorima prenosnih sistema, realno pretpostavi dinamiku razvoja potrošnje i proizvodnje, uzimajući u obzir i regionalni investicioni plan.]
[ČLAN 51 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Mehanizmi za obezbeđenje kapaciteta
Član 112a
U cilju eliminisanja neadekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema utvrđenih u članu 112. ovog zakona, Vlada na predlog Ministarstva može kao krajnju meru dok sprovodi implementacioni plan iz člana 112. ovog zakona, da uvede mehanizam za obezbeđenje kapaciteta u formi strateških rezervi ili u drugom obliku ukoliko strateške rezerve ne mogu da reše problem adekvatnosti proizvodnje i prenosnog sistema pod uslovom da su i evropska analiza adekvatnosti i nacionalna analiza adekvatnosti utvrdile problem adekvatnosti ili, ako je, u nedostatku nacionalne analize adekvatnosti, samo evropska analiza adekvatnosti utvrdila taj problem.
Pre uvođenja mehanizma za obezbeđenje kapaciteta, Ministarstvo izrađuje sveobuhvatnu studiju o mogućim uticajima takvih mehanizama na susedne elektroenergetske sisteme, sprovodeći konsultacije sa susednim državama članicama i pridruženim stranama sa kojima imaju direktnu mrežnu vezu, kao i svim zainteresovanim stranama tih država članica i pridruženih strana.
Mehanizmi za obezbeđenje kapaciteta ne mogu da se uvedu pre dobijanja mišljenja Sekretarijata Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice na implementacioni plan iz člana 112. ovog zakona.
Opravdanost primene mehanizama za obezbeđenje kapaciteta se preispituje i može da se obustavi ugovaranje dodatnih kapaciteta po osnovu tog mehanizma, ako:
1) evropska analiza adekvatnosti sistema i nacionalna analiza adekvatnosti utvrde da postoji adekvatnost proizvodnje i prenosnog sistema u Republici Srbiji ili
2) u nedostatku nacionalne analize adekvatnosti, evropska analiza adekvatnosti utvrdi da ne postoji problem sa adekvatnošću proizvodnje i prenosnog sistema;
3) Sekretarijat Energetske zajednice ne izda mišljenje na implementacioni plan iz člana 112. ovog zakona.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, ukoliko tri godine uzastopno nisu ugovoreni dodatni kapaciteti u okviru mehanizama za obezbeđenja kapaciteta, Vlada će na predlog Ministarstva ukinuti mehanizam za obezbeđenje kapaciteta.
Mehanizmi za obezbeđenje kapaciteta su privremena mera koja ne može da traje duže od deset godina, za koju je potrebno pribaviti mišljenja Sekretarijata Energetske zajednice u skladu sa ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i koja mora biti u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.
Mehanizmi za obezbeđenje kapaciteta se mogu ukinuti ili količina ugovorenih kapaciteta u okviru tih mehanizama smanjiti i na osnovu implementacionog plana iz člana 112. ovog zakona.
Osnovni principi mehanizama za obezbeđenje kapaciteta
Član 112b
Mehanizam za obezbeđenje kapaciteta:
1) mora biti privremenog karaktera;
2) ne sme negativno da utiče na tržište i da ograničava prekograničnu trgovinu;
3) ne sme da se primenjuje više nego što je potrebno kako bi se uklonili rizici u pogledu adekvatnosti iz člana 112. ovog zakona;
4) mora obezbediti da se izbor pružaoca kapaciteta sprovede transparentno, bez diskriminacije i u konkurentskom postupku;
5) mora da podstiče pružaoce kapaciteta da budu raspoloživi u trenucima opterećenja sistema;
6) mora da obezbedi da se visina naknade koja se plaća pružaocima kapaciteta određuje kroz konkurentski postupak;
7) mora unapred da predvidi tehničke zahteve za učešće u tom mehanizmu;
8) mora da omogući učešće svim kapacitetima koji su osposobljeni da ispune tehničke zahteve, uključujući objekte za skladištenje električne energije i objekte upravljive potrošnje;
9) mora da predvidi odgovarajuće sankcije prema pružaocima ugovorenih kapaciteta koji nisu raspoloživi u trenucima opterećenja sistema.
U slučaju da se Vlada na predlog Ministarstva opredeli za mehanizam strateških rezervi, u okviru tog mehanizma primenjuju se sledeća pravila:
1) kapacitet koji predstavlja stratešku rezervu aktivira se samo u slučaju ako je verovatno da će operator prenosnog sistema iskoristiti svu raspoloživu rezervu za balansiranje sistema;
2) u slučaju aktiviranja strateške rezerve unutar perioda obračuna balansnog odstupanja, operator prenosnog sistema vrši finansijsko poravnanje za neizbalansiranost na tržištu na osnovu vrednosti neisporučene električne energije iz člana 168đ ovog zakona, ali ako je maksimalno ograničenje cene na unutradnevnom tržištu veće od vrednosti neisporučene električne energije, onda operator prenosnog sistema vrši finansijsko poravnanje za neizbalansiranost na tržištu po maksimalnoj ceni na unutardnevnom tržištu;
3) pružalac kapaciteta mora da uredi balansnu odgovornost za isporučenu električnu energiju iz strateških rezervi;
4) pružalac kapaciteta u strateškoj rezervi ne može aktiviranu električnu energiju prodati na veleprodajnom tržištu električne energije, odnosno balansnom tržištu;
5) kapaciteti koji su obuhvaćeni strateškom rezervom ne mogu se angažovati na tržištu električne energije dok su deo strateške rezerve.
Kapaciteti u strateškoj rezervi mogu se aktivirati i pre planiranog angažovanja ako je to nužno kako bi se poštovala njihova ograničenja gradijenta izlazne snage i operativni zahtevi kapaciteta, pri čemu se električna energija isporučena u okviru takve aktivacije ne računa u odstupanje balansne grupe kojoj pripada kapacitet u strateškoj rezervi, niti se menjaju njihova odstupanja.
Ako se Vlada, na predlog Ministarstva, opredelila za primenu drugih mehanizama za obezbeđenje kapaciteta ti mehanizmi moraju obezbediti da se:
1) ugovorena cena za dostupnost kapaciteta smanjuje ka nuli kada se očekuje da će nivo nabavljenog kapaciteta biti dovoljan za ispunjenje potrebnog kapaciteta sistemu;
2) plaća naknada pružaocima kapaciteta samo za dostupnost kapaciteta na način da ta naknada ne utiče na njihovu odluku da li će proizvoditi električnu energiju ili ne u toku ugovorenog perioda;
3) ugovorene obaveze u pogledu kapaciteta mogu biti prenosive na prihvatljive pružaoce kapaciteta.
Agencija predlaže Ministarstvu parametre za određivanje količine kapaciteta koji se nabavlja za mehanizam za obezbeđenje kapaciteta.
U pogledu emisija ugljen-dioksida:
1) ako je kapacitet za proizvodnju električne energije započeo proizvodnju na dan stupanja na snagu ovog zakona ili nakon njega i emitije više od 550 g CO2 poreklom iz fosilnih goriva po kWh proizvedene električne energije, ne može biti angažovan u okviru mehanizma za obezbeđenje kapaciteta,
2) od 1. jula 2025. godine, kapacitet za proizvodnju električne energije koji je započeo proizvodnju pre stupanja na snagu ovog zakona emituje više od 550 g CO2 poreklom iz fosilnih goriva po kWh proizvedene električne energije i više od 350 kg CO2 poreklom iz fosilnih goriva u proseku godišnje po instaliranom kW, ne može biti angažovan u okviru mehanizma za obezbeđenje kapaciteta.
Emisije CO2 iz proizvodnih kapaciteta iz stava 5. ovog člana izračunavaju se prema standardima Međunarodne organizacije za standardizaciju, a u skladu sa mišljenjem ACER-a.
Operator prenosnog sistema je odgovoran za nabavku kapaciteta u okviru mehanizama za obezbeđenje kapaciteta.
Vlada bliže uređuje tip mehanizama za obezbeđenja kapaciteta, tehničke i druge uslove za učestvovanje u mehanizmima za obezbeđenje kapaciteta, postupak nabavke i ugovoranja kapaciteta, bitne elemente, formu, izmenu, važenje i prestanak ugovora o nabavci kapaciteta, način određivanja količine kapaciteta koji se nabavlja, važenje mehanizma za obezbeđenja kapaciteta, plaćanja u okviru mehanizma za obezbeđenja kapaciteta i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom.
Prekogranično učešće u mehanizmima za obezbeđenje kapaciteta
Član 112v
Operator prenosnog sistema može da omogući, na transparentan, nediskriminatorni način i u skladu sa tržišnim principima, učešće kapaciteta koji se nalaze u državama članicama Evropske unije i pridruženim stranama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, pod uslovom da mehanizmi za obezbeđenje kapaciteta nisu u formi strateške rezerve.
U slučaju da su uspostavljene strateške rezerve, strani kapaciteti mogu učestvovati samo ako je tehnički izvodljivo.
Učešće kapaciteta koji se nalaze u državama članicama Evropske unije i u pridruženim stranama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice u mehanizmima za obezbeđenja kapaciteta iz stava 1. ovog člana, moguće je obezbediti pod sledećim uslovima:
1) strani kapaciteti moraju da ispunjavaju iste tehničke uslove kao i domaći kapaciteti za učešće u mehanizmima;
2) strani kapacitet nalazi se u državi sa kojom je elektroenergetski sistem Republike Srbije povezan preko interkonektora;
3) ugovaranjem prekograničnog učešća u mehanizmima ne sme da se menja ili na drugi način utiče na planove razmene između zona trgovanja i fizičke protoke sa susedima.
Pružalac domaćeg kapaciteta može da učestvuje u mehanizmima za obezbeđenje kapaciteta u državama članicama Evropske unije i pridruženim stranama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, pod uslovom reciprociteta.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako je kapacitet angažovan kroz više mehanizama za obezbeđenje kapaciteta za isti period isporuke, njegovo angažovanje zavisi od dostupnosti prenosnog kapaciteta između zona trgovanja i ako postoji verovatnoća podudaranja opterećenja elektroenergetskog sistema Republike Srbije i drugog sistema u kojem se mehanizam primenjuje, a u skladu sa metodologijom ENTSO-E.
Pružalac kapaciteta je dužan da isplati naknadu operatoru prenosnog sistema za nedostupnost kapaciteta, ukoliko ne ispuni obavezu da kapacitet učini dostupnim u vreme isporuke.
Operator prenosnog sistema raspodeljuje na transparentan, nediskriminatoran i tržišni način prekogranični kapacitet u mehanizmima za obezbeđenje kapaciteta u skladu sa godišnjim preporukama regionalnog koordinacionog centra čiji je član, o maksimalnoj vrednosti kapaciteta koji može prekogranično da učestvuje u mehanizmima za obezbeđenje kapaciteta.
Prava na prenosni kapacitet iz stava 7. ovog člana su prenosiva između pružaoca kapaciteta koji su dužni da o prenosu prava obaveste operatora prenosnog sistema za potrebe registra iz stava 11. ovog člana.
Prihodi od raspodele prenosnog kapaciteta iz stava 7. ovog člana raspodeljuju se u skladu sa metodologijom ENTSO-E ili u skladu sa zajedničkom metodologijom koju su odobrili Agencija i regulatorno telo iz države s kojom se realizuje prekogranični kapacitet.
Pružalac kapaciteta koji prekogranično učestvuje u mehanizmu za obezbeđenje kapaciteta je dužan da o tome obavesti operatora prenosnog sistema bez odlaganja.
Operator prenosnog sistema je dužan, da na zahtev operatora prenosnog sistema iz države članice Evropske unije, odnosno pridružene strane iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice pruži informaciju da li domaći kapacitet ima tehničke karakteristike koje se zahtevaju za učešće u prekograničnom mehanizmu za obezbeđenje kapaciteta, da o takvim kapacitetima vodi registar, kao i da izvrši sve neophodne provere koje su potrebne za njegovo prekogranično učešće.
Registar iz stava 11. ovog člana je dostupan za pružaoca kapaciteta.
Agencija verifikuje da li su kapaciteti proračunati u skladu sa metodologijom ENTSO-E koju je odobrio ACER.
Agencija u saradnji sa drugim regulatornim telima obezbeđuje da prekogranično učešće u mehanizmima za obezbeđenje kapaciteta bude organizovano na efikasan i nediskriminatoran način, kao i da obezbedi adekvatan administrativan okvir za sprovođenje plaćanja zbog nedostupnosti prekograničnog kapaciteta.
Agencija je dužna da organizuje konsultacije o planu iz člana 111. ovog zakona sa postojećim i potencijalnim korisnicima sistema, na nepristrasan i transparentan način.
Agencija može da zahteva od zainteresovanih lica koja tvrde da su potencijalni korisnici da svoje tvrdnje obrazlože.
Agencija je dužna da proverava da li desetogodišnji plan razvoja prenosne mreže obuhvata sve potrebe za ulaganjem koje su utvrđene u postupku konsultacija kao i da utvrdi usklađenost plana sa regionalnim investicionim planom.
Agencija može od operatora sistema zahtevati da izmeni i dopuni desetogodišnji plan razvoja.
Agencija je dužna da nakon davanja saglasnosti na plan iz člana 111. ovog zakona na svojoj internet stranici objavi rezultate konsultacija i eventualne izmene investicionog plana.
Agencija prati i ocenjuje realizaciju desetogodišnjeg plana razvoja prenosnog sistema i daje u svom godišnjem izveštaju procenu realizovanih investicija, koja može uključivati i preporuke za izmenu plana.
U slučaju da operator prenosnog sistema ne realizuje investiciju koju je trebalo da realizuje u skladu sa planom iz člana 111. stav 3. tačka 2) ovog zakona u naredne tri godine, osim ako su u pitanju razlozi van njegove kontrole, Agencija će zatražiti od operatora prenosnog sistema realizaciju predmetne investicije, ako su te investicije još uvek neophodne na osnovu najnovijeg desetogodišnjeg plana razvoja.
[ČLAN 52 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 114a
Operator prenosnog sistema može da sprovede postupak bezbednosne provere za lica kojima se odobrava pristup u objekte operatora prenosnog sistema, za prijem u radni odnos kod operatora prenosnog sistema, kao i za lica kojima treba da se omogući pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za elektroenergetski sistem kojima raspolaže operator prenosnog sistema.
Bezbednosne provere vrše se u skladu sa zakonom kojim se uređuje policija.
Operator prenosnog sistema utvrđuje tehničke zahteve za uvođenje raznih oblika naprednih mernih sistema i analizira tehničku i ekonomsku opravdanost uvođenja naprednih sistema merenja, efekte na razvoj tržišta.
Na osnovu analize iz stava 1. ovog člana, operator prenosnog sistema je dužan da izradi plan implementacije ekonomski opravdanih oblika naprednih mernih sistema i dostaviti ga Agenciji radi pribavljanja mišljenja.
Operator prenosnog sistema je dužan da planom razvoja sistema obuhvati uvođenje naprednih mernih sistema u skladu sa planom implementacije, za period za koji se plan razvoja donosi.
Pravila o radu prenosnog sistema električne energije
[ČLAN 53 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pravilima o radu prenosnog sistema električne energije uređuju se:
1) planiranje razvoja prenosnog sistema, uključujući sadržaj plana, način planiranja i sadržaj plana investicija;
2) uslovi za siguran i pouzdan rad prenosnog sistema;
3) (brisana)
4) obaveze korisnika prenosnog sistema neophodne za siguran i pouzdan rad sistema;
5) obaveze korisnika i operatora prenosnog sistema u funkcionalnom ispitivanju i puštanju u pogon dela distributivnog sistema napona 110 kV kojim upravlja operator prenosnog sistema, kao i u elementima elektroenergetskog sistema objekata proizvođača i kupaca koji utiču na siguran i pouzdan rad prenosnog sistema, kao i u ispitivanju rada zaštitnih i upravljačkih uređaja nakon značajnih pogonskih događaja ili poremećaja u radu prenosnog sistema;
5a) obaveze korisnika i operatora prenosnog sistema u funkcionalnom ispitivanju za potrebe pružanja pomoćnih usluga;
6) sadržina ugovora o eksploataciji objekta zaključenog sa kupcem, proizvođačem, operatorom distributivnog sistema i operatorom zatvorenog distributivnog sistema;
7) korišćenje i održavanje objekata;
8) parametri i način kontrole kvaliteta električne energije;
9) planiranje rada prenosnog sistema;
10) proceduru za prijavu i potvrdu programa rada balansno odgovornih strana;
11) vrste i obim pomoćnih [i sistemskih] usluga;
12) operativni postupci i upravljanje prenosnim sistemom u normalnim uslovima i u slučaju poremećaja;
12a) kriterijumi i način primene operativnih ograničenja;
13) pristup prenosnom sistemu, instrument obezbeđenja plaćanja i kriterijumi za utvrđivanje iznosa i perioda za koji se traži osim u slučaju kada je vlasnik operatora prenosnog sistema i energetskog subjekta isto lice;
[13) pristup prenosnom sistemu, instrument obezbeđenja plaćanja i kriterijumi za utvrđivanje iznosa i perioda za koji se traži;]
14) procedura za merenje sa definisanom potrebnom mernom opremom, kriterijumima za izbor klase tačnosti mernog uređaja i karakteristika pratećih uređaja i opreme, procedure za ispitivanje i kontrola merne opreme, puštanje merne opreme u rad, merni podaci, korišćenje mernih podataka, u zavisnosti od položaja mernog mesta u sistemu i vrste korisnika sistema;
14a) učestanost i način kontrole ispravnosti mernog mesta, mernih i drugih uređaja u funkciji merenja, sadržaj zapisnika o kontroli, način utvrđivanja neovlašćene potrošnje;
14b) mere koje se preduzimaju u slučaju poremećaja rada elektroenergetskog sistema, kao i zbog radova na održavanju i proširenju elektroenergetskog sistema;
15) obuku osoblja operatora i korisnika prenosnog sistema na polju operativnih postupaka, u cilju sigurnog i pouzdanog rada prenosnog sistema;
16) druga pitanja neophodna za rad prenosnog sistema.
Pravila iz stava 1. ovog člana donosi Operator prenosnog sistema električne energije uz saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 1. ovog člana se objavljuju na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije.
Agencija objavljuje odluku o davanju saglasnosti pravila iz stava 1. ovog člana u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priključenje na prenosni sistem
[ČLAN 54 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 117
Operator prenosnog sistema dužan je da uspostavi i objavi transparentnu, efikasnu i nediskriminatornu proceduru za priključenje objekata na prenosni sistem i deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema (u daljem tekstu: Procedura).
Procedurom se naročito uređuju:
1) redosled aktivnosti operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema i podnosioca zahteva za priključenje i rokovi u postupku priključenja objekta;
2) odnosi operatora sistema i podnosioca zahteva za priključenje u postupku ostvarivanja prava na priključenje i izgradnju neophodne infrastrukture za priključenje;
3) uslovi i način zaključivanja ugovora u postupku priključenja;
4) postupci u slučaju podnošenja zahteva za povećanje, odnosno smanjenje odobrene snage, odnosno promena u objektu korisnika prenosnog sistema koje utiču na tehničke zahteve uređene pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem, kao i u slučaju ponovnog priključenja usled isključenja;
5) postupci u slučaju podnošenja zahteva za izmenu tehničkih uslova priključenja bez promene odobrene snage, u slučaju promena u objektu korisnika prenosnog sistema koje utiču na tehničke zahteve definisane tehničkim uslovima za priključenje na prenosni sistem;
6) druge aktivnosti od značaja za priključenje.
Operator prenosnog sistema izrađuje pravila za priključenje objekata na prenosni sistem koja sadrže naročito:
1) uslove i način izrade studije priključenja i simulacione provere;
2) tehničke zahteve za priključenje na prenosni sistem i deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema;
3) merenje električne energije;
4) uslove, sadržinu i način izdavanja saglasnosti za stavljanje pod napon, privremeno priključenje i trajno priključenje, kao i način dokazivanja ispunjenosti ovih uslova;
5) tipski načini priključenja;
6) druga pitanja od značaja za priključenje objekta.
Na proceduru iz stava 1. ovog člana i pravila iz stava 3. ovog člana Agencija daje saglasnost.
Procedura iz stava 1. ovog člana i pravila iz stava 3. ovog člana se objavljuju na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije.
Operator prenosnog sistema ne može odbiti priključenje objekata po osnovu mogućih budućih ograničenja raspoloživih kapaciteta mreže, kao što su zagušenja u udaljenim delovima prenosne mreže.
Operator prenosnog sistema dužan je da dostavi podnosiocu zahteva za priključenje informacije o mogućim budućim ograničenjima.
Odredbama st. 6. i 7. ovog člana, ne dovodi se u pitanje mogućnost operatora prenosnog sistema da podnosiocu zahteva za priključenje ponudi način priključenja koji podrazumeva priključenje sa ograničenom odobrenom snagom, priključenje koje je uslovljeno izgradnjom nedostajuće infrastrukture ili priključenje koje podleže operativnim ograničenjima, pod uslovom da je operativno ograničenje odobreno od strane Agencije. Ponuđeni način priključenja može sadržati istovremeno uslov izgradnje nedostajuće infrastrukture, primenu operativnih ograničenja i ograničenje odobrene snage.
U slučaju da podnosilac zahteva za priključenje odabere priključenje koje podleže operativnim ograničenjima, operator prenosnog sistema ne podleže obavezi plaćanja finansijske nadoknade za sprovedena operativna ograničenja.
[Član 117
Operator prenosnog sistema dužan je da uspostavi i objavi transparentnu, efikasnu i nediskriminatornu proceduru za priključenje objekata na prenosni sistem i deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema (u daljem tekstu: Procedura).
Procedurom se naročito uređuju:
1) redosled aktivnosti operatora prenosnog sistema, operatora distributivnog sistema i podnosioca zahteva za priključenje i rokovi u postupku priključenja objekta;
2) odnosi operatora sistema i podnosioca zahteva za priključenje u postupku ostvarivanja prava na priključenje i izgradnje neophodne infrastrukture za priključenje;
3) uslovi i način zaključivanja ugovora u postupku priključenja;
4) postupci u slučaju podnošenja zahteva za povećanje, odnosno smanjenje odobrene snage, odnosno promena u objektu korisnika prenosnog sistema koje utiču na tehničke zahteve uređene pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem, kao i u slučaju ponovnog priključenja usled isključenja;
5) druge aktivnosti od značaja za priključenje.
Operator prenosnog sistema izrađuje pravila za priključenje objekata na prenosni sistem koja sadrže naročito:
1) tehničke zahteve za priključenje na prenosni sistem i deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema;
2) tipske načine priključenja;
3) položaj mernog mesta sa potrebnom mernom opremom;
4) kriterijume za izbor klase tačnosti mernog uređaja i karakteristika pratećih uređaja i opreme, u zavisnosti od položaja mernog mesta u sistemu i vrste korisnika sistema;
5) način komunikacije mernih uređaja sa centralizovanim sistemom za merenje električne energije;
6) uslove, sadržinu i način izdavanja saglasnosti za stavljanje pod napon, privremeno priključenje i trajno priključenje, kao i način dokazivanja ispunjenosti ovih uslova.
Na proceduru iz stava 1. ovog člana i pravila iz stava 3. ovog člana Agencija daje saglasnost.
Procedura iz stava 1. ovog člana i pravila iz stava 3. ovog člana se objavljuju na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije.
Operator prenosnog sistema ne može odbiti priključenje objekata po osnovu mogućih budućih ograničenja, u postojećim prenosnim kapacitetima, kao što su zagušenja u udaljenim delovima prenosne mreže.
Operator prenosnog sistema dužan je da dostavi podnosiocu zahteva za priključenje potrebne informacije o mogućim budućim ograničenjima u postojećim prenosnim kapacitetima.
Operator prenosnog sistema ne može odbiti priključenje objekata po osnovu dodatnih troškova zbog izgradnje nedostajuće infrastrukture, odnosno povećanja kapaciteta elemenata prenosne mreže u bliskom okruženju tačke priključenja.
Odredbama st. 6. i 8. ovog člana, ne dovodi se u pitanje mogućnost operatora prenosnog sistema da podnosiocu zahteva za priključenje pruži mogućnost ograničene odobrene snage ili da mu ponudi priključenje koje podleže operativnim ograničenjima pod uslovom da je takvo ograničenje odobreno od strane Agencije.
U slučaju da podnosilac zahteva za priključenje odabere priključenje koje podleže operativnim ograničenjima, operator prenosnog sistema ne podleže obavezi plaćanja finansijske nadoknade za sprovedena ograničenja.]
[ČLAN 55 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 118
Operator prenosnog sistema je investitor izgradnje priključka, zajedničkog priključka i nedostajuće infrastrukture.
Operator prenosnog sistema gradi priključak i zajednički priključak na prenosni sistem o trošku podnosioca zahteva za priključenje. Izuzetno, u slučaju priključenja objekta operatora distributivnog sistema, troškove izgradnje priključka, koji se sastoje od vodova 110 kV i ugradnje ormana obračunskog merenja i ostale opreme u funkciji obračunskog merenja, kao i nedostajuće infrastrukture prenosnog sistema, snosi operator prenosnog sistema, osim kada je objekat operatora distributivnog sistema koji se priključuje na prenosni sistem definisan kao nedostajuća infrastruktura za priključenje proizvodnog objekta koji se priključuje na distributivni sistem, u kom slučaju sve troškove priključenja objekta operatora distributivnog sistema na prenosni sistem snosi podnosilac zahteva čiji proizvodni objekat se priključuje na distributivni sistem.
Ako realizacija izgradnje priključka, odnosno zajedničkog priključka iz stava 2. ovog člana kao i projekata operatora prenosnog sistema iz plana razvoja koji su bitni za realizaciju priključenja traje duže od roka važenja odobrenja za priključenje, operator prenosnog sistema produžava rok važenja odobrenja za priključenje do isteka jedne godine od trenutka završetka izgradnje priključka ili zajedničkog priključka ili završetka projekata iz plana razvoja prenosnog sistema.
Operator prenosnog sistema je dužan da omogući podnosiocu zahteva za priključenje, izuzev u slučaju priključenja objekta operatora distributivnog sistema, da u ime operatora prenosnog sistema u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata sam izgradi priključak, odnosno zajednički priključak o svom trošku.
Ukoliko se podnosilac zahteva opredeli za način priključenja definisan u studiji priključenja koji podrazumeva izgradnju nedostajuće infrastrukture, podnosilac zahteva sam izgrađuje nedostajuću infrastrukturu o svom trošku.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, podnosilac zahteva za priključenje pribavlja dokumentaciju na ime operatora prenosnog sistema, a troškovi priključenja obračunavaju se u skladu sa Metodologijom za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije.
Prava i obaveze operatora prenosnog sistema i podnosioca zahteva za priključenje uređuju se ugovorima i to:
1) o izradi studije priključenja objekta;
2) o priključenju objekta;
3) o izgradnji nedostajuće infrastrukture ukoliko odabrani način priključenja sadrži izgradnju nedostajuće infrastrukture o trošku podnosioca zahteva.
Operator prenosnog sistema obrađuje zahteve za izradu studije priključenja u vremenskom intervalu bliže se uređuju aktom iz člana 214. ovog zakona, osim zahteva strateškog partnera u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije.
Podnosilac zahteva kome je uručena studija priključenja dužan je da dostavi bankarsku garanciju u korist operatora prenosnog sistema. Iznos bankarske garancije, obaveze koje se garantuju bankarskom garancijom, rok i izuzeće za njeno dostavljanje, kao i druga pitanja u vezi sa bankarskom garancijom bliže su uređeni propisom iz člana 214. ovog zakona.
Ako je nakon isteka roka za dostavljanje bankarske garancije došlo do smanjenja ukupne zahtevane snage po podnetim zahtevima za koja se nastavlja postupak priključenja u odnosu na zahtevanu snagu po svim obrađenim zahtevima podnetim u istom vremenskom periodu, operator prenosnog sistema je dužan da po službenoj dužnosti izvrši reviziju studije priključenja i preispita operativna ograničenja iz člana 117. stav 8. ovog zakona, o čemu obaveštava Agenciju.
U slučaju da se revizijom studije priključenja utvrdi da postoji mogućnost priključenja koje podleže operativnim ograničenjima, operator prenosnog sistema je dužan da podnosiocu zahteva ponudi priključenje sa operativnim ograničenjima pod uslovom da je takvo ograničenje odobreno od strane Agencije.
Na zahtev imaoca studije priključenja za izmenu Studije priključenja zbog promena u objektu podnosioca koji su od uticaja na tehničke zahteve iz Pravila za priključenje, bez promene odobrene snage, operator prenosnog sistema može da izvrši reviziju studije priključenja, ukoliko operator prenosnog sistema utvrdi da predložena izmena ne utiče na uslove priključenja drugih imaoca Studije priključenja. Izmena Studije priključenja u smislu ovog člana ne dovodi do promene prethodno utvrđenih rokova važenja dokumenata u procesu priključenja.
Operator prenosnog sistema može po zahtevu podnosioca zahteva da omogući da postoje dve ili više odobrenih snaga za dva ili više nezavisnih mesta primopredaje u okviru priključka, pod uslovom da su instalacije svakog dela objekta fizički i električno razdvojene od instalacija delova objekta koje su povezane na druga mesta primopredaje. Ukoliko podnosilac zahteva ima važeću studiju priključenja, definisanje više odobrenih snaga je moguće samo pod uslovom da zbir odobrenih snaga po svim mestima primopredaje nije veći od ukupne odobrene snage objekta podnosica iz važeće studije priključenja.
Uslovi i rokovi sprovođenja izmene studije priključenja bliže se propisuju aktom iz člana 214. ovog zakona.
[Član 118
Operator prenosnog sistema je investitor izgradnje priključka i nedostajuće infrastrukture i, po pravilu, gradi priključak na prenosni sistem o trošku podnosioca zahteva za priključenje. Izuzetno, u slučaju priključenja objekta operatora distributivnog sistema, troškove izgradnje priključka, koji se sastoje od vodova 110 kV i ugradnje brojila, kao i nedostajuće infrastrukture prenosnog sistema, snosi operator prenosnog sistema.
Na zahtev podnosioca zahteva za priključenje, operator prenosnog sistema je dužan da izda ovlašćenje podnosiocu zahteva za priključenje, izuzev u slučaju priključenja objekta operatora distributivnog sistema da u ime operatora sistema sam izgradi priključak, odnosno nedostajuću infrastrukturu o svom trošku.
U slučaju da podnosilac zahteva za priključenje izgradi nedostajuću infrastrukturu, ne primenjuju se ograničenja iz člana 117. stav 9. ovog zakona.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, za priključak i nedostajuću infrastrukturu podnosilac zahteva za priključenje pribavlja dokumentaciju na ime operatora prenosnog sistema, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, podnosiocu zahteva za priključenje će se obračunati troškovi priključenja na sistem u skladu sa Metodologijom za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju.
Prava i obaveze operatora prenosnog sistema i podnosioca zahteva za priključenje uređuju se ugovorima i to:
1) o izradi studije priključenja objekta;
2) o priključenju objekta.
U okviru postupka ishodovanja lokacijskih uslova za objekat u skladu sa propisima kojim se uređuje izgradnja objekata, operator prenosnog sistema će dostaviti uslove za projektovanje i priključenje i na osnovu važeće studije priključenja objekta.
Ako izgradnja prenosne elektroenergetske mreže iz člana 97. stav 2. i priključka iz stava 1. ovog člana nije predviđena važećim planskim dokumentom ili planski dokument ne postoji, za potrebe dobijanja lokacijskih uslova za te objekte može se izraditi urbanistički projekat, bez izmene ili donošenja planskog dokumenta, osim za objekte u zaštićenom području.]
[ČLAN 56 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Provera ispunjenosti uslova za priključenje objekta korisnika prenosnog sistema na prenosni sistem vrši se na osnovu odobrenja za priključenje, u skladu sa ovim zakonom.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se i u slučaju zahteva za promenom odobrene snage ili promena u objektu korisnika prenosnog sistema koja su od uticaja na tehničke zahteve uređene pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem, ponovnog priključenja, kao i po službenoj dužnosti u slučaju smanjenja, odnosno ukidanja operativnih ograničenja definisanih odobrenjem za priključenje.
[Priključenje objekta korisnika prenosnog sistema na prenosni sistem vrši se na osnovu odobrenja za priključenje, u skladu sa ovim zakonom.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se i u slučaju zahteva za promenom odobrene snage ili promena u objektu korisnika prenosnog sistema koja su od uticaja na tehničke zahteve uređene pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem, kao i ponovnog priključenja usled isključenja.]
Pod promenom odobrene snage korisnika prenosnog sistema se podrazumeva povećanje ili smanjenje odobrene snage.
U slučaju priključenja objekata preko zajedničkog priključka, podnosioci zahteva posebno podnose zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje za svaki objekat.
Uslovi i način izdavanja odobrenja za priključenje na prenosni sistem, odobrena snaga i uslovi za promenu odobrene snage, bliže se uređuje propisom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom.
Odobrenje za priključenje objekta izdaje se rešenjem u upravnom postupku u pismenoj formi na zahtev lica čiji se objekat priključuje, a po kumulativnom ispunjenju sledećih uslova:
1) dobijanju građevinske dozvole za gradnju objekta koji se priključuje;
2) realizaciji ugovora o izradi studije priključenja objekta;
3) zaključenju ugovora o priključenju objekta.
Operator prenosnog sistema izdaće odobrenje za priključenje i u slučaju priključenja objekta proizvođača ili kupca na deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, operator prenosnog sistema, pre izdavanja odobrenja za priključenje, pribavlja od operatora distributivnog sistema tehničke uslove za priključenje koji su od interesa za distributivni sistem u skladu sa procedurom iz člana 117. ovog zakona.
Operator sistema je dužan da odluči po zahtevu za priključenje objekta u roku od 45 dana od dana prijema pismenog zahteva.
Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana može se podneti žalba Agenciji, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Odluka Agencije po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
[ČLAN 57 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Odobrenje za priključenje objekta na prenosni sistem sadrži naročito: mesto priključenja na sistem, način i tehničke uslove priključenja, troškove priključenja, potrebna ispitivanja usaglašenosti sa pravilima za priključenje objekta korisnika prenosnog sistema, instalisani kapacitet, odobrenu snagu u mestu priključenja, mesto primopredaje energije i način merenja energije i snage, uslove za izdavanje saglasnosti za stavljanje pod napon, saglasnosti za privremeno priključenje i saglasnosti za trajno priključenje, rok za priključenje objekta i ukoliko je predviđeno nedostajuću infrastrukturu, odnosno operativna ograničenja iz člana 117. ovog zakona i druge elemente u skladu sa propisima.
Tehnički i drugi uslovi priključenja na prenosni sistem određuju se u skladu sa ovim zakonom, propisom iz člana 214. ovog zakona, zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, mrežnim pravilima za priključenje, procedurom iz člana 117. stav 2. ovog zakona, pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem iz člana 117. stav 3. ovog zakona, tehničkim i drugim propisima.
[Tehnički i drugi uslovi priključenja na prenosni sistem određuju se u skladu sa ovim zakonom, propisom iz člana 214. ovog zakona, mrežnim pravilima za priključenje, procedurom iz člana 117. ovog zakona, pravilima za priključenje objekata na prenosni sistem, tehničkim i drugim propisima.]
Troškove priključenja utvrđuje operator prenosnog sistema, u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje troškova priključenja koju donosi Agencija.
Troškove priključenja snosi podnosilac zahteva za priključenje.
Metodologijom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se način i bliži kriterijumi za obračun troškova priključenja, a u zavisnosti od mesta priključenja na sistem, zakupljenog kapaciteta, potrebe za izvođenjem radova i potrebe za pružanjem usluga, ili potrebe za ugrađivanjem neophodne opreme ili drugih objektivnih kriterijuma.
Operator prenosnog sistema je dužan da priključi objekat na prenosni sistem u roku od 15 dana od dana ispunjenja sledećih uslova:
1) uslova iz odobrenja za priključenje, odnosno ugovora o priključenju;
2) da su za objekat i priključak pribavljene upotrebne dozvole u slučaju trajnog priključenja, a za privremeno priključenje akt kojim se odobrava puštanje u probni rad;
3) da podnosilac zahteva dostavi operatoru sistema ugovor o snabdevanju, bez komercijalnih podataka ili ugovor koji mu omogućava trgovinu na organizovanom tržištu električne energije;
4) da je za mesto primopredaje uređena balansna odgovornost i pristup sistemu;
5) da je zaključen ugovor o eksploataciji objekta.
Propisom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom bliže se uređuju uslovi i način dokazivanja ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana.
Priključenje objekta korisnika prenosnog sistema se vrši na osnovu saglasnosti za stavljanje pod napon, saglasnosti za privremeno priključenje i saglasnosti za trajno priključenje.
Ako operator prenosnog sistema ne priključi objekat u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni inspektor, na zahtev podnosioca zahteva za priključenje, proverava, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, ispunjenost uslova za priključenje iz stava 1. ovog člana i ako utvrdi da su ispunjeni uslovi naložiće operatoru prenosnog sistema da u roku od dva radna dana izvrši priključenje objekta.
U slučaju priključenja objekta na distributivni sistem kojim upravlja operator prenosnog sistema, proceduru priključenja sprovodi operator prenosnog sistema u saradnji sa operatorom distributivnog sistema, a u skladu sa procedurom iz člana 117. ovog zakona.
U slučaju priključenja na distributivni sistem kojim upravlja operator prenosnog sistema:
1) operator distributivnog sistema je investitor, po pravilu gradi priključak koji je u distributivnim objektima i dužan je da na zahtev podnosioca zahteva za priključenje izda ovlašćenje ovom podnosiocu da on izgradi priključak;
2) ugovor o izradi studije priključenja objekta zaključuju operator prenosnog sistema i podnosilac zahteva za priključenje;
3) ugovor o priključenju objekta zaključuju operator prenosnog sistema, operator distributivnog sistema i podnosilac zahteva za priključenje.
Operator distributivnog sistema učestvuje u izradi studije priključenja iz stava 2. ovog člana.
U slučaju potrebe za priključenje objekata za koje je odobren probni rad u skladu sa posebnim zakonom se izdaje odobrenje za privremeno priključenje objekata.
Izdavanje odobrenja za privremeno priključenje vrši se pod uslovima, na način i po postupku propisanom za izdavanje odobrenja za priključenje objekata.
Mesto predaje električne energije, odnosno mesto preuzimanja električne energije je mesto na kome se graniče instalacije objekta korisnika sistema i sistema na koji je objekat priključen.
Mesto razgraničenja odgovornosti za isporučenu električnu energiju između operatora sistema i korisnika sistema i mesto merenja električne energije bliže se uređuje aktom kojim se utvrđuju uslovi isporuke i snabdevanja električnom energijom.
Saradnja sa regionalnim koordinacionim centrima
[ČLAN 58 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Operator prenosnog sistema i regionalni koordinacioni centri sarađuju na sledećim pitanjima od regionalne važnosti:
1) izrada zajedničkog modela mreže;
2) izrada analiza sigurnosti;
3) proračun kapaciteta između zona trgovanja i upravljanja zagušenjima;
4) prognoziranje adekvatnosti sistema i priprema aktivnosti za smanjenje rizika;
5) koordinacija planiranja isključenja;
6) procena usklađenosti planova odbrane i planova za ponovno uspostavljanje prenosnih sistema;
7) koordinacija i optimizacija ponovnog uspostavljanja sistema nakon raspada;
8) izrada pogonskih analiza i izveštaja;
9) regionalno određivanje rezervnog kapaciteta;
10) olakšavanje regionalne nabavke balansnog kapaciteta;
[9) regionalno određivanje kapaciteta za rezervu;
10) olakšavanje regionalne nabavke rezervnog kapaciteta za balansiranje;]
11) podrška operatorima prenosnih sistema u optimizaciji međusobnih potraživanja;
12) utvrđivanje regionalnih kriznih situacija;
13) proračun vrednosti maksimalnog ulaznog kapaciteta za potrebe razvoja kapacitivnih mehanizama;
14) utvrđivanje potrebe za novim prenosnim kapacitetima.
Pitanja iz stava 1. ovog člana izvršavaju se na osnovu relevantne regulative Evropske unije i metodologija Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema, u skladu sa zakonom kojim je ratifikovan Ugovor o osnivanju Energetske zajednice.
Operator prenosnog sistema učestvuje u radu regionalnog koordinacionog centra koji je nadležan za region za rad sistema i za region za proračun kapaciteta kome operator prenosnog sistema pripada.
Operator prenosnog sistema dostavlja regionalnom koordinacionom centru sve informacije koje su mu neophodne za izvršenje poslova iz stava 1. ovog člana.
[ČLAN 59 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 126b
Operator prenosnog sistema u saradnji sa drugim operatorima prenosnih sistema u regionu za rad sistema definiše postupak za donošenje i reviziju koordinisanih aktivnosti i preporuka koje su predložili regionalni koordinacioni centri.
Operator prenosnog sistema sprovodi koordinisane aktivnosti odnosno preporuke koje predlažu regionalni koordinacioni centri, osim ako bi sprovođenje koordinisanih aktivnosti dovelo do narušavanja kriterijuma sigurnosti i drugih neprihvatljivih posledica po operatora prenosnog sistema.
Ako operator prenosnog sistema odluči da ne sprovede koordinisanu aktivnost odnosno preporuku bez odlaganja na transparentan način obaveštava nadležni regionalni koordinacioni centar i druge operatore prenosnih sistema u regionu za rad sistema i u obaveštenju iznosi opravdane razloge za takvo postupanje.
Operator prenosnog sistema može da pokrene postupak preispitivanja koordinisanih aktivnosti i preporuka koje su predložili regionalni koordinacioni centri, na sopstveni zahtev, ili u saradnji sa drugim operatorima prenosnih sistema u regionu za rad sistema.
U slučaju iz stava 4. ovog člana operator prenosnog sistema ne obustavlja primenu koordinisane aktivnosti odnosno preporuke do donošenja konačne odluke, osim ako bi sprovođenje dovelo do narušavanja kriterijuma sigurnosti i drugih neprihvatljivih posledica po operatora prenosnog sistema.
Distributivni sistem električne energije i upravljanje distributivnim sistemom električne energije
Operator distributivnog sistema električne energije obavlja delatnost distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom izuzev dela 110 kV distributivnog sistema u transformatorskim stanicama 110/h kV (spojna polja 110 kV, sabirnice i dalekovodna polja 110 kV), na objektivan, transparentan i nediskriminatoran način.
Distributivni sistem električne energije čini:
1) distributivna elektroenergetska mreža;
2) centri upravljanja i sistemi u funkciji obavljanja delatnosti distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom;
3) telekomunikaciona infrastruktura u distributivnim elektroenergetskim objektima 110 kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV i 0,4 kV, telekomunikaciona infrastruktura u elektroenergetskim objektima operatora prenosnog sistema, proizvođača, kupaca, kao i telekomunikaciona infrastruktura u neenergetskim objektima neophodna za obavljanje poslova upravljanja distributivnim sistemom;
4) informacioni i upravljački sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje distributivnog sistema.
Distributivna elektroenergetska mreža u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana je funkcionalno povezan skup elektroenergetskih objekata koji čine distributivne transformatorske stanice 110/x kV sa dalekovodnim i spojnim poljima 110 kV, sabirnicama 110 kV i transformatorima 110/x kV sa pripadajućim transformatorskim poljima, transformatorske stanice 35/x kV i x/0,4 kV, razvodna postrojenja 35 kV, 20 kV i 10 kV i elektroenergetski vodovi napona 35 kV, 20 kV, 10 kV i ispod 1 kV; merni uređaji sa mernim ormanom ili razvodnim ormanom, odnosno razvodnim postrojenjem na mestima primopredaje u i iz distributivne elektroenergetske mreže.
Delatnost iz člana 127. ovog zakona može da obavlja jedan ili više operatora distributivnog sistema električne energije u skladu sa zakonom.
U slučaju da više operatora distributivnog sistema električne energije obavlja delatnost iz člana 127. ovog zakona, aktom Vlade mogu se odrediti jedinstveni tarifni stavovi za obračun cene pristupa distributivnom sistemu za teritoriju Republike Srbije.
Poravnanje razlika između prihoda ostvarenih primenom jedinstvene cene i cena pristupa distributivnom sistemu odobrenih u skladu sa metodologijom iz člana 50. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrši se na osnovu posebnog akta iz člana 51. stav 2. tačka 2) ovog zakona koji donosi Agencija.
Određivanje operatora distributivnog sistema električne energije
Operator distributivnog sistema određuje se izdavanjem licence, nakon što ispuni uslove iz čl. 131, 132. i 133. ovog zakona i uslove za izdavanje licence, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Razdvajanje operatora distributivnog sistema električne energije
Operator distributivnog sistema koji je deo vertikalno integrisanog preduzeća mora biti nezavisan u smislu pravne forme, organizacije i odlučivanja od drugih delatnosti koje nisu povezane sa delatnošću distribucije električne energije.
Nezavisnost operatora distributivnog sistema iz stava 1. ovog člana ne uključuje obavezu da se vlasništvo nad sredstvima distributivnog sistema odvoji od vertikalno integrisanog preduzeća.
Nezavisnost operatora distributivnog sistema osigurava se na sledeći način:
1) lica koja su odgovorna za upravljanje operatorom distributivnog sistema ne mogu učestvovati u organima upravljanja vertikalno integrisanog preduzeća koji su direktno ili indirektno odgovorna za delatnost proizvodnje, prenosa ili snabdevanja električnom energijom;
2) preduzimanjem mera koje će osigurati da lica odgovorna za upravljanje operatorom distributivnog sistema postupaju stručno, kako bi se obezbedila njihova nezavisnost u radu;
3) operator distributivnog sistema donosi odluke, nezavisno od vertikalno integrisanog preduzeća, po pitanju sredstava potrebnih za pogon, održavanje i razvoj mreže;
4) operator distributivnog sistema samostalno donosi odluke o tekućem poslovanju, odnosno odluke o izgradnji ili unapređenju distributivne mreže ako su u okvirima odobrenog finansijskog plana.
Operator distributivnog sistema u cilju donošenja odluka iz stava 3. tačka 3) ovog člana mora imati odgovarajuće kadrovske, tehničke, materijalne i finansijske resurse.
Nezavisnost operatora distributivnog sistema ne utiče na pravo matičnog vertikalno integrisanog preduzeća da:
1) sprovodi mehanizme koordinacije kojima se osigurava upravljački i finansijski nadzor u pogledu prinosa na angažovana sredstva i investicije operatora distributivnog sistema;
2) odobrava godišnji i finansijski plan i postavlja ili određuje granice zaduženosti.
Program usklađenosti i lice koje prati njegovo sprovođenje
Operator distributivnog sistema koji je deo vertikalno integrisanog preduzeća dužan je da donese Program usklađenosti za obezbeđivanje nediskriminatornog ponašanja, koji sadrži mere u cilju sprečavanja diskriminatornog ponašanja, način praćenja poštovanja tih mera i obaveze zaposlenih za postizanje postavljenih ciljeva.
Lice ili telo odgovorno za praćenje usklađenosti operatora distributivnog sistema imenuje nadležni organ operatora distributivnog sistema, uz prethodnu saglasnost Agencije.
Na uslove za imenovanje i trajanje mandata ili radnog odnosa lica iz stava 2. ovog člana, saglasnost daje Agencija.
Uslovi iz stava 3. ovog člana moraju osigurati nezavisnost lica za praćenje usklađenosti, koje za vreme obavljanja ovog posla ne može zauzimati nijedan drugi profesionalni položaj niti, direktno ili posredno, obavljati drugu dužnost ili imati poslovni interes u nekom drugom delu vertikalno integrisanog preduzeća.
Agencija može uskratiti saglasnost na imenovanje predložene osobe za praćenje usklađenosti samo ako ona nije dovoljno nezavisna ili nema odgovarajuće stručne sposobnosti.
Operator distributivnog sistema je dužan da licu iz stava 2. ovog člana obezbedi sve potrebne uslove i sredstva za rad, pravo na pristup prostorijama operatora bez prethodne najave, pristup svim potrebnim informacijama operatora distributivnog sistema ili povezanog preduzeća, pozive i materijale za sastanke rukovodećeg osoblja na kojima se odlučuje o: finansijskim planovima i izveštajima, planovima razvoja, investicija i održavanja i njihovoj realizaciji, kupovini električne energije za nadoknadu gubitaka i drugim pitanjima neophodnim za sprovođenje njegovih obaveza.
Lice iz stava 2. ovog člana je dužno da: prati sprovođenje Programa usklađenosti, prati usklađenost rada operatora distributivnog sistema sa odredbama koje uređuju transparentnost rada operatora sistema i poverljivost podataka, obavesti Agenciju ukoliko organi vertikalno integrisanog preduzeća svojim odlučivanjem sprečavaju ili odlažu projekte iz Plana investicija iz člana 136. stav 1. tačka 10) ovog zakona, kao i o svakoj drugoj bitnoj povredi vezanoj za sprovođenje Programa usklađenosti, pripremi godišnji izveštaj o sprovođenju Programa usklađenosti i dostavi ga Agenciji radi pregleda i davanja mišljenja.
Lice iz stava 2. ovog člana je dužno da čuva tajnost komercijalnih i drugih poverljivih poslovnih podataka koji su mu dostavljeni za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti.
Izveštaj o sprovođenju Programa usklađenosti sadrži i informacije o svim komercijalnim i finansijskim odnosima između vertikalno integrisanog preduzeća i operatora distributivnog sistema, o ograničenjima za uspešno sprovođenje programa i predlog mera i preporuka u cilju efikasnijeg sprovođenja Programa usklađenosti, kao i predlog izmena i dopuna Programa usklađenosti, ako je to potrebno.
Na osnovu izveštaja iz stava 9. ovog člana, Agencija može tražiti izmenu Programa usklađenosti.
Nakon što se Agenciji dostavi izveštaj, operator distributivnog sistema može u roku od 15 dana da dostavi Agenciji obrazložene komentare i/ili primedbe na izveštaj, a Agencija takođe u roku od 15 dana od prijema izveštaja može zatražiti od lica iz stava 2. ovog člana da u narednom roku od 15 dana pruži više informacija u vezi sa merama navedenim u programu usklađenosti.
Agencija će razmotriti sugestije i primedbe operatora distributivnog sistema, kao i dodatne informacije lica iz stava 2. ovog člana i daće svoje obrazloženo mišljenje o izveštaju u roku od 60 dana od dana njegovog prijema.
Operator distributivnog sistema je dužan da na internet stranici objavi godišnji izveštaj o usklađenosti, zajedno sa pozitivnim ili negativnim mišljenjem Agencije.
Lice iz stava 2. ovog člana tokom mandata ili radnog odnosa, u pogledu sigurnosti radnog mesta, uživa prava u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje zaštita sindikalnih rukovodilaca.
Nadležni organ operatora distributivnog sistema može lice iz stava 2. ovog člana razrešiti dužnosti samo uz saglasnost Agencije.
Agencija može zahtevati razrešenje lica iz stava 2. ovog člana samo ukoliko se utvrdi nedovoljna nezavisnost ili nedostatak stručnih sposobnosti.
Aktivnosti operatora distributivnog sistema koji je deo vertikalno integrisanog preduzeća prati Agencija, radi sprečavanja da se korišćenjem položaja u vertikalno integrisanom preduzeću naruši tržišna konkurencija.
Operator distributivnog sistema koji je deo vertikalno integrisanog preduzeća u svojim komunikacijama i svojim poslovnim imenom dužan je da napravi razliku u pogledu svog identiteta u odnosu na energetski subjekt koji se bavi snabdevanjem električnom energijom u istom vertikalno integrisanom preduzeću.
Unutar vertikalno integrisanog preduzeća nije dozvoljeno međusobno subvencionisanje subjekata koji se bave različitim energetskim i neenergetskim delatnostima, radi omogućavanja konkurencije i izbegavanja diskriminacije korisnika ili grupa korisnika sistema.
Odredbe čl. 131, 132. i 133. ovog zakona ne primenjuju se na operatora distributivnog sistema na čiji sistem je priključeno manje od 100 000 krajnjih kupaca.
Odgovornosti i dužnosti operatora distributivnog sistema električne energije
Operator distributivnog sistema električne energije odgovoran je za:
1) siguran, pouzdan i bezbedan rad distributivnog sistema i kvalitet isporuke električne energije;
2) upravljanje transformatorskim poljima 110 kV u distributivnim transformatorskim stanicama 110/x kV i distributivnim sistemom srednjeg i niskog napona, na način koji obezbeđuje sigurnost isporuke električne energije;
3) nediskriminatoran i transparentan pristup distributivnom sistemu;
4) razvoj distributivnog sistema kojim se obezbeđuje dugoročna sposobnost distributivnog sistema da ispuni racionalne zahteve za distribuciju električne energije;
5) izgradnju priključka korisnika distributivnog sistema;
6) utvrđivanje tehničko-tehnoloških uslova za priključenje i povezivanje elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja u jedinstven sistem;
7) davanje informacija energetskim subjektima i korisnicima distributivnog sistema koje su potrebne za efikasan pristup distributivnom sistemu, na principima transparentnosti i nediskriminacije;
8) davanje informacije o budućim potrebama za električnom energijom i ostalih informacija potrebnih operatoru prenosnog sistema i Agenciji;
9) ispravnost i pouzdanost merenja električne energije na mestima primopredaje u i iz distributivnog sistema.
[ČLAN 60 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Operator distributivnog sistema električne energije dužan je da:
1) donese pravila o radu distributivnog sistema;
2) ne pravi diskriminaciju između korisnika ili grupa korisnika distributivnog sistema;
3) korisnicima distributivnog sistema pruža informacije za efikasan pristup sistemu na principima transparentnosti i nediskriminacije;
4) obezbedi poverljivost komercijalno osetljivih informacija dobijenih tokom obavljanja delatnosti i da informacije koje mogu obezbediti prednost na tržištu objavljuje na nediskriminatoran način;
5) prikuplja i objavljuje podatke i informacije neophodne za ispunjavanje propisanih obaveza po pitanju transparentnosti i praćenja tržišta električne energije;
6) verifikuje i dostavlja podatke operatoru prenosnog sistema neophodne za administriranje tržišta električne energije u skladu sa pravilima o radu tržišta električne energije na osnovu izmerenih vrednosti ili izračunatih na osnovu profila potrošnje;
7) donese Program usklađenosti za obezbeđivanje nediskriminatornog ponašanja i sačini godišnji izveštaj iz člana 132. stav 9. ovog zakona;
8) održava i razvija distributivni sistem;
9) svake druge godine donese i objavi na internet stranici plan razvoja distributivnog sistema za period od najmanje pet godina zasnovan na rezultatima savetovanja sa svim zainteresovanim stranama, a usklađen sa planom razvoja prenosnog sistema, uz sagledavanje potrebnih ulaganja kako bi se priključili novi objekti proizvođača i kupaca uključujući mesta za punjenje električnih vozila kao i srednjoročne i dugoročne potrebe za uslugama fleksibilnosti, upravljanja potrošnjom, energetsku efikasnost, objekte za skladištenje energije ili druge resurse koje operator distributivnog sistema koristi kao alternativu razvoju sistema;
10) svake godine donese i objavi na internet stranici plan investicija u distributivni sistem za period do tri godine, usklađen sa planom investicija prenosnog sistema;
[9) svake druge godine donese plan razvoja distributivnog sistema za period od najmanje pet godina, usklađen sa planom razvoja prenosnog sistema i drugih distributivnih sistema, uz sagledavanje zahteva za priključenje objekata proizvođača i kupaca;
10) svake godine donese plan investicija u distributivni sistem za period do tri godine, usklađen sa planom investicija prenosnog sistema;]
11) donese plan preuzimanja mernih uređaja, merno razvodnih ormana, odnosno priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu i drugih uređaja u objektima postojećih kupaca, odnosno proizvođača;
12) (brisana)
[12) svake godine, najkasnije do 31. marta, utvrdi listu kupaca koji ispunjavaju uslove za status malog kupca, na osnovu ostvarene potrošnje u prethodnoj kalendarskoj godini i podataka iz finansijskog ili drugog relevantnog izveštaja i o tome obavesti male kupce i garantovanog snabdevača;]
13) održava ažurnu bazu podataka o krajnjim kupcima i njihovim snabdevačima i agregatorima za sva mesta isporuke sa svog sistema;
14) Ministarstvu i Agenciji dostavlja šestomesečni izveštaj o planiranim i preduzetim aktivnostima na realizaciji plana iz stava 1. tačka 9) ovog člana, kao i stepenu realizacije plana iz stava 1. tač. 10) i 11) ovog člana;
15) utvrdi tehničko-tehnološke uslove za priključenje elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja u jedinstven sistem;
16) proverava usaglašenost objekata korisnika distributivnog sistema sa tehničkim zahtevima iz pravila o radu distributivnog sistema i o promeni uslova obaveštava korisnika sistema;
17) obezbedi adekvatna sredstva za ispunjavanje svojih obaveza;
18) donese odluku o ceni za pristup distributivnom sistemu u skladu sa ovim zakonom;
19) donese i objavi cene priključenja u skladu sa metodologijom iz člana 50. stav 1. tačka 11) ovog zakona;
20) Agenciji dostavi plan nabavke električne energije za nadoknadu gubitaka za narednu godinu;
21) nabavi električnu energiju za nadoknadu gubitaka u distributivnom sistemu u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišnim principima;
22) preduzima mere za smanjenje gubitaka u distributivnom sistemu i donosi plan za smanjenje gubitaka u sistemu za period od najmanje pet godina;
23) kontroliše ispravnost priključnog voda, mernog ormana i mernih i drugih uređaja u funkciji merenja putem redovnih i vanrednih kontrola;
24) kontroliše zaštitni pojas i preduzima mere u skladu sa zakonom;
25) vodi evidenciju podataka potrebnih za utvrđivanje pokazatelja kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i dostavlja Agenciji izveštaj u skladu sa pravilima iz člana 51. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
25a) vodi evidenciju o energetskim zajednicama građana i pripadajućim mernim mestima članova zajednice između kojih se deli električna energija;
26) prati sigurnost snabdevanja električnom energijom u distributivnom sistemu i Ministarstvu dostavlja podatke za izveštaj o sigurnosti snabdevanja;
27) obezbedi podatke o potrošnji i proizvodnji električne energije na osnovu očitavanja brojila električne energije koje ispunjava propisane metrološke zahteve ili utvrđenih profila potrošnje do dvanaestog u mesecu za prethodni mesec i u roku od tri dana obezbedi operatoru prenosnog sistema, kupcu, proizvođaču i snabdevaču pristup podacima;
28) obezbedi pravo na pristup podacima o potrošnji električne energije u skladu sa članom 56. stav 1. tačka 11) ovog zakona;
29) verifikuje i dostavlja podatke snabdevaču za kupce koje on snabdeva, na osnovu izmerenih vrednosti ili izračunatih na osnovu profila potrošnje;
30) eksploataciju objekata za distribuciju električne energije vrši u skladu sa tehničkim propisima i propisanim uslovima;
31) preduzima propisane mere bezbednosti u toku korišćenja distributivnih sistema i drugih kapaciteta koji su u funkciji distributivnog sistema;
32) Agenciji dostavlja podatke i dokumentaciju iz člana 56. stav 1. tačka 8) ovog zakona;
33) Agenciji dostavlja podatke o promeni snabdevača i agregatora i stepenu otvorenosti tržišta;
34) Agenciji dostavlja izveštaje o rešavanju prigovora i žalbi korisnika sistema;
35) (brisana)
36) preduzima mere za povećanje energetske efikasnosti i za zaštitu životne sredine;
37) (brisana)
38) preduzima mere kako bi omogućili korisnicima sistema kratke i sadržajne kontrolne liste sa praktičnim informacijama koje se odnose na njihova prava;
39) uspostavi posebnu organizacionu jedinicu i procedure za postupanje po prigovorima, pritužbama iz nadležnosti operatora sistema i vodi evidenciju o tome;
40) donese akt o cenama nestandardnih usluga, na koji saglasnost daje Agencija i koji se objavljuje na internet stranici operatora sistema;
40a) postupa u skladu sa dužnostima propisanim zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije, kao i energetska efikasnost;
40b) nadoknadi štetu operatoru prenosnog sistema i korisnicima prenosnog sistema, ukoliko preda aktivnu snagu iz jedne transformatorske stanice distributivnog sistema u prenosni sistem u iznosu većem od 16 MW u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije;
41) uređuje druga pitanja neophodna za rad distributivnog sistema i funkcionisanje tržišta.
Plan razvoja iz stava 1. tačka 9) ovog člana operator distributivnog sistema električne energije dužan je da dostavi svake druge godine Agenciji radi davanja saglasnosti.
Pre dostavljanja plana iz stava 2. ovog člana, operator distributivnog sistema je dužan da organizuje savetovanje o planu sa korisnicima distributivnog sistema, na nepristrasan i transparentan način.
Operator distributivnog sistema je dužan da na internet stranici objavi rezultate savetovanja iz stava 3. ovog člana i dostavi ih Agenciji.
Plan investicija u distributivni sistem iz stava 1. tačka 10) ovog člana operator distributivnog sistema električne energije dužan je da dostavi svake godine Agenciji, radi davanja saglasnosti.
Plan iz stava 1. tačka 11) ovog člana sadrži: analizu stanja, godišnju dinamiku preuzimanja, zamene i usaglašenosti mernih uređaja sa propisanim zahtevima, merno razvodnih ormana, odnosno priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu i drugih uređaja, sa zahtevima iz tehničkih propisa i pravila o radu distributivnog sistema, uzimajući u obzir i potrošnju i nivo gubitaka električne energije u distributivnom sistemu.
Planom investicija u distributivni sistem iz stava 1. tačka 10) ovog člana operator distributivnog sistema će predvideti potrebna finansijska sredstva za izvršenje plana preuzimanja iz stava 1. tačka 11) ovog člana.
Operator distributivnog sistema električne energije prikuplja i obrađuje lične podatke o krajnjim kupcima - fizičkim licima, u cilju ažuriranja baze podataka iz stava 1. tačka 13) ovog člana.
Lični podaci iz stava 8. ovog člana su: lično ime i prezime, adresa prebivališta, odnosno boravišta, JMBG, adresa mernog mesta, identifikacioni broj mernog mesta i drugi podaci od značaja za vođenje baze podataka.
Vlada može da utvrdi prodajnu cenu električne energije za nadoknadu gubitaka u distributivnom sistemu, ako su ispunjeni ključni pokazatelji uspešnosti.
Ministarstvo, uz prethodno pribavljenu saglasnost Republičke komisije za energetske mreže i ministarstva nadležnog za poslove privrede, propisuje ključne pokazatelje uspešnosti iz stava 10. ovog člana.
Operator distributivnog sistema električne energije, prilikom preuzimanja mernih uređaja, merno razvodnih ormana, odnosno priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu i drugih uređaja u objektima kupaca, odnosno proizvođača ima pravo da izmesti merno mesto u skladu sa tehničkim uslovima utvrđenim pravilima o radu distributivnog sistema, a troškove izmeštanja snosi operator distributivnog sistema.
U slučaju da se kupac, odnosno proizvođač protivi preuzimanju mernih uređaja, merno razvodnih ormana, odnosno priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu i drugih uređaja, operator distributivnog sistema električne energije ima pravo da iste zameni ili izmesti o svom trošku.
Operator distributivnog sistema električne energije ne može ni da kupuje ni da prodaje električnu energiju, osim kupovine električne energije za nadoknadu gubitaka u distributivnom sistemu.
Operator distributivnog sistema, radi optimizacije nabavke električne energije za nadoknadu gubitaka, može viškove električne energije prodati na organizovanom tržištu električne energije, osim kada električnu energiju radi nadoknade gubitaka u distributivnom sistemu kupuje po ugovoru o potpunom snabdevanju.
[ČLAN 61 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Usluge fleksibilnosti u distributivnom sistemu
Član 137a
Operator distributivnog sistema je dužan da nabavlja usluge fleksibilnosti od učesnika na tržištu, što uključuje učesnike na tržištu koji nude energiju iz obnovljivih izvora energije, učesnike na tržištu koji se bave upravljanjem potrošnjom, odnosno proizvodnjom, učesnike na tržištu koji se bave skladištenjem energije, proizvođače, agregatore, kao i aktivne kupce.
Operator distributivnog sistema je dužan da usluge iz stava 1. ovog člana nabavlja u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišnim principima.
Agencija, na osnovu analize koristi i troškova koju sprovodi operator distributivnog sistema, utvrđuje da li je nabavka usluga fleksibilnosti koja je zasnovana na tržišnim principima ekonomski opravdana ili bi takva nabavka dovela do ozbiljnih poremećaja tržišta ili do većeg zagušenja u sistemu.
Ukoliko Agencija utvrdi da su rezultati analize koristi i troškova pozitivni operator distributivnog sistema nabavlja usluge fleksibilnosti u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Pravilima o radu distributivnog sistema utvrđuju se tehničke karakteristike za usluge fleksibilnosti koje se nabavljaju.
Operator distributivnog sistema je dužan da sarađuje sa operatorom prenosnog sistema prilikom nabavke i aktivacije usluga fleksibilnosti u distributivnom sistemu u skladu sa pravilima o radu distributivnog sistema, pravilima o radu prenosnog sistema i pravilima o radu tržišta električne energije, kako bi se osigurala optimalna upotreba resursa za pružanje usluga fleksibilnosti, siguran i efikasan rad sistema i omogućio razvoj usluga fleksibilnosti.
Troškovi povezani s nabavkom usluga fleksibilnosti, uključujući troškove potrebnih informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i troškovi potrebne infrastrukture, priznaju se operatoru distributivnog sistema u skladu s metodologijom za određivanje cena pristupa distributivnom sistemu.
Nabavka nefrekventnih pomoćnih usluga
Član 137b
Svim učesnicima na tržištu električne energije koji su u mogućnosti da pruže nefrekventne pomoćne usluge, uključujući učesnike na tržištu koji nude energiju iz obnovljivih izvora, učesnike na tržištu angažovane u upravljanju potrošnjom, skladištare električne energije i agregatore, potrebno je da se omogući da pružaju nefrekventne pomoćne usluge.
Operatori sistema su odgovorni za nabavku nefrekventnih pomoćnih usluga potrebnih za rad sistema u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišno zasnovanim procedurama.
Pravilima o radu prenosnog sistema i pravilima o radu distributivnog sistema bliže se uređuje postupak kvalifikacije učesnika iz stava 1. ovog člana, uslovi pružanja nefrekventnih pomoćnih usluga i način utvrđivanja cena nefrekventnih pomoćnih usluga.
U slučaju da operator distributivnog sistema ili operator prenosnog sistema proceni da pružanje nefrekventnih pomoćnih usluga zasnovano na tržišnim principima nije ekonomski opravdano, da ne postoji relavantan broj potencijalnih pružaoca usluga ili da se u delu elektroenergetskog sistema može narušiti siguran i pouzdan rad sistema dužan je o tome obavestiti Agenciju.
U slučaju iz stava 4. ovog člana Agencija daje mišljenje o načinu nabavke nefrekventnih pomoćnih usluga.
U slučaju da Agencija oceni da pomoćne nefrekventne usluge nije moguće nabaviti na tržišnim principima one se nabavljaju po ceni koja se određuje u skladu sa metodologijom iz člana 50. stav 1. tačka 5a) ovog zakona.
Prilikom nabavke i aktivacije nefrekventnih pomoćnih usluga u distributivnoj mreži, operator distributivnog sistema je dužan da sarađuje sa operatorom prenosnog sistema u skladu sa pravilima o radu distributivnog sistema, pravilima o radu prenosnog sistema i potvrđenim međunarodnim ugovorima, kako bi se osigurala optimalna upotreba resursa i efikasan rad sistema, kao i omogućio razvoj nefrekventnih pomoćnih usluga.
[ČLAN 62 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 138
Operator distributivnog sistema utvrđuje tehničke zahteve za uvođenje raznih oblika naprednih mernih sistema i analizira tehničku i ekonomsku opravdanost uvođenja naprednih sistema merenja, efekte na razvoj tržišta i koristi za pojedinačne kategorije krajnjih kupaca električne energije.
Ako analiza iz stava 1. ovog člana pokaže da je uvođenje naprednog mernog sistema isplativo ili kada se napredni merni sistemi u potpunosti primene, napredni merni sistemi moraju zadovoljavati evropske standarde i zahteve iz člana 138v stav 6. ovog zakona.
Na osnovu analize iz stava 1. ovog člana, u slučaju iz stava 2. ovog člana, operator distributivnog sistema će izraditi plan implementacije ekonomski opravdanih oblika naprednih mernih sistema i dostaviti ga Agenciji radi pribavljanja mišljenja.
Operator distributivnog sistema će planom razvoja sistema obuhvatiti uvođenje naprednih mernih sistema u skladu sa planom implementacije, za period za koji se plan razvoja donosi.
Planom implementacije iz stava 2. ovog člana, operator distributivnog sistema će obuhvatiti minimalno 80% mesta primopredaje u kategoriji krajnjih kupaca električne energije za koju je utvrđena ekonomska opravdanost implementacije.
Ako analiza iz stava 1. ovog člana pokaže da uvođenje naprednog mernog sistema nije isplativo, operator distributivnog sistema je dužan ponoviti analizu u roku od četiri godine i o rezultatima analize obavestiti Ministarstvo i Agenciju.
Ministarstvo o rezultatima analize obaveštava Sekretarijat Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Pravilima o radu distributivnog sistema bliže se uređuju funkcionalnosti naprednih mernih sistema.
[Član 138
Operator distributivnog sistema utvrđuje tehničke zahteve za uvođenje raznih oblika naprednih mernih sistema i analizira tehničku i ekonomsku opravdanost uvođenja naprednih sistema merenja, efekte na razvoj tržišta i koristi za pojedinačne kategorije krajnjih kupaca električne energije.
Na osnovu analize iz stava 1. ovog člana, operator distributivnog sistema će izraditi plan implementacije ekonomski opravdanih oblika naprednih mernih sistema i dostaviti ga Agenciji radi pribavljanja mišljenja.
Operator distributivnog sistema će planom razvoja sistema obuhvatiti uvođenje naprednih mernih sistema u skladu sa planom implementacije, za period za koji se plan razvoja donosi.
Planom implementacije iz stava 2. ovog člana, operator distributivnog sistema će obuhvatiti minimalno 80% mesta primopredaje u kategoriji krajnjih kupaca električne energije za koju je utvrđena ekonomska opravdanost implementacije.]
[ČLAN 63 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 138a
Ako analiza iz člana 138. stav 1. ovog zakona pokaže da uvođenje naprednog mernog sistema nije isplativo ili ako planom uvođenja naprednih mernih sistema nisu obuhvaćeni svi krajnji kupci, operator distributivnog sistema dužan je da na zahtev krajnjeg kupca obezbedi i ugradi napredno brojilo.
Troškove nabavke i ugradnje naprednog brojila iz stava 1. ovog člana snosi podnosilac zahteva.
Operator distributivnog sistema dužan je da najkasnije u roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana ugradi napredno brojilo.
Napredno brojilo treba da zadovolji interoperabilnost i sposobnost da pruži povezanost merne infrastrukture blisko realnom vremenu sa sistemima za upravljanje energijom kupaca.
U ponudi za ugradnju naprednog brojila iz stava 1. ovog člana, operator distributivnog sistema je dužan da podnosiocu zahteva za ugradnju naprednog brojila precizno navede:
1) funkcije i interoperabilnost koje napredno brojilo može da podrži;
2) usluge koje su izvodljive kao i prednosti koje se mogu ostvariti upotrebom naprednog brojila;
3) sve povezane troškove koje snosi podnosilac zahteva.
Operator distributivnog sistema redovno, a najmanje svake dve godine, preispituje i javno objavljuje troškove povezane s načinom ugradnje naprednih brojila u skladu s odredbama ovog člana te prati promene troškova naprednih brojila u skladu s tehnološkim razvojem celokupnog naprednog sistema merenja.
Član 138b
Operator distributivnog sistema je dužan da svako obračunsko merno mesto krajnjeg kupca koje nije opremljeno naprednim brojilom opremi individualnim konvencionalnim brojilom kojim se tačno meri stvarna potrošnja na tom obračunskom mernom mestu.
Krajnji kupac treba da ima mogućnost da direktno ili indirektno očita svoje konvencionalno brojilo ili da mu se obezbedi pristup očitanom stanju brojila putem korisničkog interfejsa ili drugog odgovarajućeg interfejsa.
Član 138v
Upravljanje podacima odnosi se na podatke o merenju i potrošnji, kao i na podatke o krajnjem kupcu koji su potrebni radi promene snabdevača, agregatora ili za usluge upravljanja potrošnjom kao i za druge usluge.
Pravilima o radu distributivnog sistema bliže se uređuje način upravljanja, razmena i pristup podacima o krajnjim kupcima.
Podacima se upravlja na način da se obezbedi efikasan, jednostavan i bezbedan pristup i razmena podataka, kao i zaštita i bezbednost podataka.
Obrada ličnih podataka sprovodi se u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita podataka.
Pristup podacima ili podnošenje zahteva za stavljanje na raspolaganje podataka za krajnjeg kupca se ne naplaćuju.
Operatori sistema su dužni da primenjuju zahteve interoperabilnosti i nediskriminatorne postupke za pristup podacima u skladu sa aktom koje donosi Sekretarijat energetske zajednice.
Pravila o radu distributivnog sistema električne energije
[ČLAN 64 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pravilima o radu distributivnog sistema električne energije uređuje se:
1) planiranje razvoja distributivnog sistema, uključujući sadržaj plana, način planiranja i sadržaj plana investicija;
2) uslovi za siguran i pouzdan rad distributivnog sistema i obaveze korisnika distributivnog sistema;
3) upravljanje potrošnjom;
4) tehnički uslovi za priključenje na distributivni sistem, tehnički i drugi uslovi za pouzdan i siguran pogon distributivnog sistema i pouzdano i sigurno preuzimanje električne energije od proizvođača priključenih na distributivni sistem i iz drugih sistema, kao i pouzdana isporuka električne energije iz distributivnog sistema;
5) sadržina ugovora o eksploataciji objekta koji se zaključuje sa korisnicima distributivnog sistema i operatorom zatvorenog distributivnog sistema;
6) korišćenje i održavanje objekata;
7) parametri i način kontrole kvaliteta električne energije;
8) planiranje rada distributivnog sistema;
9) praćenje plana proizvodnje proizvođača priključenih na distributivni sistem;
10) operativni postupci u hitnim slučajevima, operativni postupci i upravljanje sistemom u normalnim uslovima i u slučaju poremećaja i poremećaja na tržištu električne energije;
10a) kriterijumi i način primene privremenih ograničenja snage;
11) planiranje rada i upravljanje distributivnim sistemom;
12) pristup distributivnom sistemu za svaku kategoriju korisnika distributivnog sistema posebno, instrument obezbeđenja plaćanja i kriterijume za utvrđivanje iznosa i perioda za koji se traži osim u slučaju kada je vlasnik operatora prenosnog sistema i energetskog subjekta isto lice;
[12) pristup distributivnom sistemu za svaku kategoriju korisnika distributivnog sistema posebno, instrument obezbeđenja plaćanja i kriterijume za utvrđivanje iznosa i perioda za koji se traži;]
13) procedura za merenje sa definisanom potrebnom mernom opremom, kriterijumima za izbor klase tačnosti mernog uređaja i karakteristika pratećih uređaja i opreme, u zavisnosti od položaja mernog mesta u sistemu i vrste korisnika sistema;
14) uslovi i način merenja isporučene električne energije, procedura za merenje sa definisanom potrebnom mernom opremom, kriterijumima za izbor klase tačnosti mernog uređaja i karakteristika pratećih uređaja i opreme, merni podaci, korišćenje mernih podataka u zavisnosti od položaja mernog mesta u sistemu i vrste korisnika sistema;
15) mesto merenja, učestanost i način kontrole mernog mesta, planiranje kontrola, sadržaj zapisnika o kontroli;
16) postupak i način utvrđivanja neovlašćene potrošnje, sadržina zapisnika o neovlašćenoj potrošnji, način obračuna neovlašćene potrošnje, prava krajnjih kupaca i postupak odlučivanja po prigovoru;
17) način utvrđivanja profila potrošnje;
18) način određivanja koeficijenta svođenja izmerene veličine na obračunsku vrednost;
19) obaveze korisnika i operatora distributivnog sistema u funkcionalnom ispitivanju i puštanju u pogon dela distributivnog sistema u objektima proizvođača i kupaca koji utiču na siguran i pouzdan rad distributivnog sistema, kao i u ispitivanju rada zaštitnih i upravljačkih uređaja nakon značajnih pogonskih događaja ili poremećaja u radu distributivnog sistema;
20) način kontrole kvaliteta napona;
21) obuka osoblja operatora i korisnika distributivnog sistema na polju operativnih postupaka, u cilju sigurnog i pouzdanog rada distributivnog sistema;
22) mere koje se preduzimaju u slučaju opšte nestašice, način preduzimanja mera, mere štednje i racionalne potrošnje električne energije i vrsta objekata po nameni kojima se ne može obustaviti isporuka električne energije u slučaju opšte nestašice;
23) mere koje se preduzimaju u slučaju poremećaja rada elektroenergetskog sistema, kao i zbog radova na održavanju i proširenju elektroenergetskog sistema;
24) druga pitanja neophodna za rad distributivnog sistema i funkcionisanje tržišta.
Pravila iz stava 1. ovog člana donosi operator distributivnog sistema električne energije uz saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 1. ovog člana se objavljuju na internet stranici operatora distributivnog sistema i Agencije.
Agencija objavljuje odluku o davanju saglasnosti na pravila iz stava 1. ovog člana u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priključenje na distributivni sistem
[ČLAN 65 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Priključenje na distributivni sistem električne energije vrši se u postupku objedinjene procedure propisane zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
Zahtev za izdavanje uslova za objekte koji se priključuju u postupku objedinjene procedure podnosi nadležni organ koji sprovodi objedinjenu proceduru, a uslovi sadrže sve podatke potrebne za izradu tehničke dokumentacije, izvođenje radova, kapacitete i uslove za priključenje, kao i iznos naknade za priključenje na distributivni sistem. Ukoliko je nadležni organ Ministarstvo ili organ autonomne pokrajine, kao i za objekte za proizvodnju, uslovi za objekte se izdaju na zahtev investitora.
Uslovi iz stava 2. ovog člana sadrže dodatni uslov za izgradnju objekta u slučaju kada ne postoji izgrađena elektroenergetska infrastruktura potrebnog kapaciteta.
Uslovi iz stava 2. ovog člana važe dve godine od dana izdavanja, odnosno do isteka roka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli.
Po zahtevu organa iz stava 2. ovog člana operator distributivnog sistema u roku od 15 dana od dana dobijanja zahteva za priključenje, ako su za to ispunjeni uslovi propisani zakonom, izdaje odobrenje koje je izvršno danom donošenja i vrši priključenje na distributivni sistem.
Odobrenje iz stava 5. ovog člana sadrži i konačni obračun za priključenje na distributivni sistem.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, objekti koji su u funkciji proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, objekti koji se grade ili postavljaju po drugim zakonima (rudarstvo i sl.), ozakonjeni objekti, gradilišta i objekti u probnom radu, kao i objekti koji se prvi put priključuju za koje nije potrebno pribavljanje akta za građenje, priključuju se na distributivni sistem, trajno ili privremeno, na osnovu odobrenja za priključenje operatora distributivnog sistema, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim u skladu sa ovim zakonom.
Odobrenje za priključenje iz stava 7. ovog člana izdaje se i za uređaje i instalacije javnih događaja, cirkusa, pokretnih objekata, objekata na vodi, kontejnera, kamp-prikolica, horizontalne i vertikalne signalizacije na postojećim putevima i saobraćajnicama, telekomunikacione i opreme za video nadzor, bilborda, [pumpi, bunara, sistema za navodnjavanje,] separacija, bagera, uređaja za skladištenje energije, kupaca-proizvođača i druge uređaje i instalacije na površinama javne namene ili na parcelama na kojima nema izgrađenih objekata po zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata.
Odobrenje za priključenje iz stava 7. ovog člana izdaje se i za objekte kupca ili proizvođača električne energije koji su već priključeni na distributivni sistem, u slučaju ponovnog priključenja usled isključenja, promene tehničkih uslova na mestu priključenja koje obuhvataju: povećanje ili smanjenje odobrene snage objekta kupca ili proizvođača električne energije, promena načina merenja, promena mesta merenja i drugi slučajevi na zahtev korisnika.
Bliži uslovi izdavanja odobrenja za priključenje na distributivni sistem iz st. 7, 8. i 9. ovog člana uređuju se propisom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom.
[ČLAN 66 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 141
Postupak priključenja elektrane pokreće se podnošenjem zahteva za izradu studije priključenja operatoru distributivnog sistema. Studija priključenja nije potrebna za elektrane instalisane snage manje od 50 kW.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz da je za elektranu odgovarajućim dokumentom prostorno-urbanističkog planiranja opredeljena namena prostora za njenu izgradnju, odnosno da je doneta odluka o izradi odgovarajućeg planskog dokumenta za elektranu koja se priključuje.
Operator distributivnog sistema istovremeno izrađuje studiju priključenja za više podnetih zahteva u vremenskim periodima bliže uređenim aktom iz člana 214. zakona. Studija priključenja mora da sadrži i privremena ograničenja snage u toku rada elektrane, za koja operator distributivnog sistema nije dužan da plati finansijsku nadoknadu proizvođaču, ako studija pokaže da bi priključenjem elektrane u određenim vremenskim intervalima operator distributivnog sistema ukupnu aktivnu snagu iz distributivnog sistema predao u prenosni sistem u iznosu većem od onog propisanog zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije.
Operator distributivnog sistema bliže uređuje prava i obaveze sa podnosiocem zahteva kroz ugovor o izradi studije priključenja.
Operator distributivnog sistema je dužan da do početka vremenskog perioda iz stava 3. ovog člana zaključi ugovor o izradi studije priključenja, ako su ispunjeni uslovi za njegovo zaključenje propisani ovim zakonom i aktom iz člana 214. ovog zakona.
Operator distributivnog sistema je dužan da u roku od deset dana od dana isteka vremenskog perioda iz stava 3. ovog člana dostavi studiju priključenja podnosiocima zahteva.
Podnosilac zahteva je dužan, da za elektranu instalisane snage preko 400 kW u roku ne kraćem od 30 dana od dana uručenja studije o priključenju, dostavi bankarsku garanciju da će u roku određenom aktom iz člana 214. ovog zakona, izgraditi elektranu.
Odredba stava 7. ovog člana ne odnosi se na aktivnog kupca.
Ako je nakon isteka roka za dostavljanje bankarske garancije došlo do smanjenja ukupne zahtevane snage po podnetim zahtevima za koja se nastavlja postupak priključenja u odnosu na zahtevanu snagu po svim obrađenim zahtevima podnetim u istom vremenskom periodu, operator distributivnog sistema je dužan da po službenoj dužnosti izvrši izmenu studija priključenja.
Operator distributivnog sistema je dužan da izda uslove za projektovanje i priključenja imaocu studije priključenja u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, ako je imalac studije priključenja obezbedio planski dokument i izradio idejno rešenje.
Uslovi za projektovanje i priključenje važe u granicama važenja studije priključenja, a realizuju se izgradnjom elektrane.
[Član 141
Operator distributivnog sistema je investitor izgradnje priključka i, po pravilu, gradi priključak na distributivni sistem.
Na zahtev proizvođača električne energije, operator distributivnog sistema je dužan da izda ovlašćenje proizvođaču da u ime operatora sistema sam izgradi priključak o svom trošku.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, proizvođaču će se umanjiti troškovi priključenja na sistem u skladu sa metodologijom za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju.
Za priključak iz stava 2. ovog člana pribavlja se dokumentacija na ime operatora distributivnog sistema u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
Ako izgradnja distributivne elektroenergetske mreže iz člana 128. stav 2. i priključka iz stava 1. ovog člana nije predviđena važećim planskim dokumentom ili planski dokument ne postoji, za potrebe dobijanja lokacijskih uslova za te objekte može se izraditi urbanistički projekat, bez izmene ili donošenja planskog dokumenta, osim za objekte u zaštićenom području.
Izgradnja ili rekonstrukcija distributivne elektroenergetske mreže iz člana 128. stav 2. i priključka iz stava 1. ovog člana na zemljištu u javnoj svojini može se vršiti bez prenosa investitorskih prava, ukoliko je investitor izgradnje ili rekonstrukcije operator distributivnog sistema koji je osnovan, odnosno na kojeg su preneta ovlašćenja od strane vlasnika zemljišta u javnoj svojini.
Za rekonstrukciju ili dogradnju objekta ili priključka iz stava 6. ovog člana, a koji nije upisan u javne knjige o evidenciji nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis nepokretnosti, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu, već se kao dokaz podnosi elaborat geodetskih radova uz odgovarajuću izjavu investitora o tehničkim karakteristikama i opštem stanju objekta.
Prava i obaveze operatora distributivnog sistema i proizvođača, uređuju se ugovorom koji pored elemenata utvrđenih zakonom koji uređuje obligacione odnose naročito sadrži: praćenje izgradnje priključka, dinamiku izvođenja radova, rokove, stručni nadzor koji je odredio investitor i druga pitanja.
Po izgradnji priključka, priključak postaje deo distributivnog sistema.
U slučaju priključenja sopstvene potrošnje transformatorskih stanica 400/h kV i 220/h kV operatora prenosnog sistema, troškove izgradnje priključka snosi operator distributivnog sistema.]
[ČLAN 67 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 141a
Operator distributivnog sistema je investitor izgradnje priključka, i po pravilu, gradi priključak na distributivni sistem.
Na zahtev lica koje ima studiju priključenja i lokacijske uslove, operator distributivnog sistema je dužan da zaključi ugovor o priključenju na osnovu koga ga ovlašćuje da u ime operatora distributivnog sistema izgradi priključak.
Prava i obaveze operatora distributivnog sistema i proizvođača, uređuju se ugovorom o pružanju usluge priključenja koji sadrži naročito: opis priključka, godinu priključenja, sredstva finansijskog obezbeđenja, prava i obaveze u pogledu izrade plansko-tehničke dokumentacije za priključak, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa za priključak, pribavljanje dozvola za priključak, praćenje izgradnje priključka, dinamiku izvođenja radova, rokove, stručni nadzor koji je odredio investitor i druga pitanja.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, proizvođaču će se umanjiti troškovi priključenja na sistem u skladu sa metodologijom za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju.
Za priključak iz stava 2. ovog člana pribavlja se dokumentacija na ime operatora distributivnog sistema u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
Izgradnja ili rekonstrukcija distributivne elektroenergetske mreže iz člana 128. stav 2. ovog zakona i priključka iz stava 1. ovog člana na zemljištu u javnoj svojini može se vršiti bez prenosa investitorskih prava, ukoliko je investitor izgradnje ili rekonstrukcije operator distributivnog sistema koji je osnovan, odnosno na kojeg su preneta ovlašćenja od strane vlasnika zemljišta u javnoj svojini.
Za rekonstrukciju ili dogradnju objekta ili priključka iz stava 6. ovog člana, a koji nije upisan u javne knjige o evidenciji nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis nepokretnosti, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu, već se kao dokaz podnosi elaborat geodetskih radova uz odgovarajuću izjavu investitora o tehničkim karakteristikama i opštem stanju objekta.
Po izgradnji priključka, priključak postaje deo distributivnog sistema.
U slučaju priključenja sopstvene potrošnje transformatorskih stanica 400/h kV i 220/h kV operatora prenosnog sistema, troškove izgradnje priključka snosi operator distributivnog sistema.
Član 141b
Operator distributivnog sistema je dužan da donese, redovno ažurira i objavi na svojoj internet stranici proceduru za priključenje koja sadrži:
1) opis svih faza postupka priključenja sa svim aktima koje operator izdaje u postupku priključenja, uključujući i ugovore koji sa zaključuju sa podnosiocem zahteva;
2) interni opis procedure rešavanja zahteva;
3) uslove i dokaze za izdavanja akata u postupku priključenja;
4) rokove za postupanje operatora distributivnog sistema i podnosioca zahteva;
5) način komunikacije i dostavljanja obaveštenja i podnesaka;
6) opis pravnih lekova;
7) modele akata, ugovora i zahteva koji se izdaju, zaključuju i podnose u postupku priključenja;
8) druga pitanja od značaja za priključenje.
Operator distributivnog sistema je dužan da javno objavi dostupne kapacitete za priključenje elektrana na obnovljive izvore energije i skladišta.
Podaci o kapacitetima nisu obavezujući za operatora distributivnog sistema i informativnog su karaktera.
Odobrenje za priključenje objekta iz člana 140. st. 7, 8. i 9. ovog zakona izdaje se rešenjem u upravnom postupku na zahtev pravnog ili fizičkog lica čiji se objekat priključuje.
Operator distributivnog sistema je dužan da odluči po zahtevu za priključenje objekta kupca u roku od 15 dana od dana prijema pismenog zahteva, odnosno po zahtevu za priključenje objekta proizvođača u roku od 45 dana od dana prijema pismenog zahteva.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba Agenciji, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Odluka Agencije po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
Odobrenje za priključenje objekta na distributivni sistem sadrži naročito: mesto priključenja na sistem, način i tehničke uslove priključenja, odobrenu snagu, mesto i način merenja energije, rok za priključenje i troškove priključenja.
Tehnički i drugi uslovi priključenja na distributivni sistem određuju se u skladu sa ovim zakonom, propisom iz člana 214. ovog zakona, tehničkim i drugim propisima i pravilima o radu sistema na koji se objekat priključuje.
Troškove priključenja iz člana 143. stav 1. ovog zakona utvrđuje operator distributivnog sistema, u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje troškova priključenja koju donosi Agencija.
Troškovi priključenja obuhvataju i troškove nabavke mernih uređaja i snosi ih podnosilac zahteva za priključenje.
Metodologijom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se način i bliži kriterijumi za obračun troškova priključenja, a u zavisnosti od mesta priključenja na sistem, odobrene snage, potrebe za izvođenjem radova ili potrebe za ugrađivanjem neophodne opreme ili drugih objektivnih kriterijuma.
Operator distributivnog sistema je dužan da, pre početka primene, dostavi Agenciji akt o visini troškova priključenja, u skladu sa metodologijom za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije.
Agencija će zahtevati izmenu akta o visini troškova priključenja, ako nije donet u skladu sa metodologijom.
Operator distributivnog sistema je dužan da priključi objekat kupca i objekat skladišta električne energije na distributivni sistem u roku od sedam dana od dana ispunjenja sledećih uslova:
1) uslova iz odobrenja za priključenje iz člana 140. st. 7, 8. i 9. ovog zakona, odnosno iz uslova za projektovanje i priključenje za objekte iz člana 140. stav 1. ovog zakona;
2) da je za objekat pribavljena upotrebna dozvola ili akt kojim se odobrava probni rad ili da uređaji i instalacije objekta kupca ispunjavaju tehničke i druge propisane uslove;
3) da kupac ili skladištar električne energije dostavi operatoru distributivnog sistema ugovor o snabdevanju bez komercijalnih podataka ili potvrdu snabdevača o zaključenom ugovoru;
4) da je za mesto primopredaje uređena balansna odgovornost i pristup sistemu.
Operator distributivnog sistema je dužan da priključi objekat proizvođača električne energije na distributivni sistem u roku od 15 dana od dana ispunjenja sledećih uslova:
1) uslova iz odobrenja za priključenje;
2) da je za objekat pribavljen akt kojim se odobrava puštanje u probni rad ili upotrebna dozvola;
3) da proizvođač dostavi operatoru distributivnog sistema ugovor o snabdevanju električnom energijom bez komercijalnih podataka;
4) da je za mesto primopredaje uređena balansna odgovornost i pristup sistemu.
Priključenjem objekta iz st. 1. i 2. ovog člana priključak postaje deo sistema na koji je priključen.
Propisom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom bliže se uređuju uslovi i način dokazivanja ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ako operator distributivnog sistema ne priključi objekat kupca, odnosno proizvođača na distributivni sistem u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, nadležni inspektor, na zahtev kupca, odnosno proizvođača električne energije proverava, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, ispunjenost uslova za priključenje iz st. 1. i 2. ovog člana i ako utvrdi da su ispunjeni uslovi naložiće operatoru distributivnog sistema da u roku od dva radna dana izvrši priključenje objekta.
Mesto predaje električne energije kupcu, odnosno mesto preuzimanja električne energije od proizvođača je mesto na kome se graniče instalacije objekta kupca, odnosno proizvođača i distributivnog sistema.
Mesto razgraničenja odgovornosti između energetskog subjekta i kupca, odnosno proizvođača i mesto merenja električne energije bliže će se urediti propisom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom.
[ČLAN 68 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Integracija elektromobilnosti u elektroenergetsku mrežu
Član 146a
Operator distributivnog sistema je dužan da sarađuje na nediskriminatornoj osnovi sa fizičkim ili pravnim licem koje je vlasnik, razvija ili upravlja punjačima za električna vozila, a u vezi sa njihovim priključenjem na mrežu, vodeći računa da negativi povratni uticaj punjača na distributivni sistem bude minimalan.
Priključenje javno dostupnih i privatnih mesta za punjenje električnih vozila na distributivni sistem uređuje se propisom iz člana 214. ovog zakona i pravilima o radu distributivnog sistema.
Operator distributivnog sistema po pravilu ne može biti vlasnik, niti razvijati ili upravljati punjačima za električna vozila osim u slučaju kada poseduje punjače isključivo za sopstvene potrebe.
[ČLAN 69 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 147
Podzemni i nadzemni vodovi svih naponskih nivoa su predmet upisa u katastar vodova, odnosno katastar infrastrukture, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, kao i ovim zakonom.
Transformatorske stanice svih naponskih nivoa, uključujući komandno-pogonske zgrade, kade transformatora i spoljna postrojenja, kao i stubne tranformatorske stanice predmet su upisa u katastar vodova, odnosno katastar infrastrukture u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar, kao i ovim zakonom.
Elektroenergetski objekti iz st. 1. i 2. ovog člana za koje je izdata upotrebna, odnosno građevinska dozvola, na zahtev operatora prenosnog, odnosno distributivnog sistema, upisuju se u katastar vodova, odnosno katastar infrastrukture, na osnovu elaborata geodetskih radova i podataka o objektu iz upotrebne odnosno građevinske dozvole, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako upotrebna, odnosno građevinska dozvola ne sadrže sve podatke o objektu koji se upisuju u katastar, ti podaci se mogu upisati i na osnovu uverenja nadležnog organa, kojim se potvrđuju ti podaci u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata upotrebna, odnosno građevinska dozvola.
Za elektroenergetske objekte iz st. 1. i 2. ovog člana koji su izgrađeni do 2016. godine, a za koje uverenje iz stava 4. ovog člana nadležni organ ne može da izda, upis podataka o objektu se može izvršiti i na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka građevinske struke, izrađenog na osnovu tehničke dokumentacije iz stava 4. ovog člana.
Za elektroenergetske objekte iz st. 1. i 2. ovog člana koji su izgrađeni do 2016. godine, a za koje uverenje iz stava 4. ovog člana nadležni organ ne može da izda zbog nepostojanja tehničke dokumentacije usled dejstva više sile, upis se vrši na osnovu uverenja nadležnog organa izdatog u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke i izveštajem o zatečenom stanju, sačinjenom u skladu sa zakonom koji uređuje ozakonjenje objekata.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove doneće rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, na zahtev operatora prenosnog i distributivnog sistema koji je vlasnik objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat izgrađen. Pravnosnažno rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta je osnov za upis svojine na građevinskom zemljištu u korist operatora prenosnog ili distributivnog sistema.
Transformatorske stanice izgrađene do 2016. godine, na zemljištu na kome su privredna društva, ili fizička lica, imala pravo korišćenja do 4. avgusta 2023. godine, bez obzira na namenu utvrđenu važećim planskim dokumentima, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, operator distributivnog sistema ne plaća naknadu za sticanje prava svojine na tom zemljištu koje je obuhvaćeno rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele.
Elektroenergetski objekti za koje je izdato rešenje o odobrenju za izvođenje radova, u skladu sa propisom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata upisuju se u katastar vodova, odnosno katastar infrastrukture, na osnovu elaborata geodetskih radova i podataka o objektu koje sadrži to rešenje.
[Član 147
Elektroenergetski objekti izgrađeni do 2016. godine, na zahtev operatora distributivnog sistema, upisuju se u katastar vodova na osnovu elaborata geodetskih radova.]
Zatvoreni distributivni sistem električne energije
Zatvoreni distributivni sistem je sistem preko koga se distribuira električna energija na geografski ograničenoj industrijskoj zoni, trgovačkoj zoni i zoni zajedničkih usluga, ukoliko:
1) je poslovanje ili proizvodni proces korisnika tog sistema iz specifičnih i sigurnosnih razloga povezan;
2) se električna energija prvenstveno distribuira vlasniku ili operatoru sistema, njihovim povezanim preduzećima i drugim korisnicima sistema.
Na zatvoreni distributivni sistem ne mogu biti priključeni krajnji kupci iz kategorije domaćinstva, osim u slučaju malog broja domaćinstava koja su zaposlenjem ili na neki drugi način u vezi sa vlasnikom ili korisnikom operatora zatvorenog distributivnog sistema i nalaze se na području tog sistema.
Korisnici čiji su objekti priključeni na zatvoreni distributivni sistem ne smeju biti diskriminisani u odnosu na korisnike drugih distributivnih sistema u pogledu isporuke i snabdevanja električnom energijom.
Vlasnik zatvorenog distributivnog sistema, ukoliko nije zainteresovan za obavljanje delatnosti distribucije i upravljanja zatvorenim distributivnim sistemom, može taj sistem pravnim poslom otuđiti ili dati na korišćenje drugom zainteresovanom pravnom subjektu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, pravo preče kupovine, odnosno pravo prečeg korišćenja ima operator sistema na koji je zatvoreni distributivni sistem priključen, odnosno operator distributivnog sistema sa kojim je povezan zatvoreni distributivni sistem.
U slučaju da se ne obezbedi operator zatvorenog distributivnog sistema u smislu st. 1. i 2. ovog člana, Vlada će privremeno, za period koji ne može biti duži od dve godine, odrediti teritorijalno nadležnog operatora distributivnog sistema za obavljanje delatnosti distribucije i upravljanja zatvorenim distributivnim sistemom.
U slučaju iz stava 3. ovog člana vlasnik zatvorenog distributivnog sistema i teritorijalno nadležni operator distributivnog sistema ugovorom će urediti pitanja u vezi sa naknadom za korišćenje zatvorenog distributivnog sistema.
Agencija donosi metodologiju za obračun cene pristupa zatvorenom distributivnom sistemu.
Operator zatvorenog distributivnog sistema donosi odluku o ceni pristupa zatvorenom distributivnom sistemu na osnovu metodologije iz stava 1. ovog člana i objavljuje na svojoj internet stranici.
Na zahtev korisnika zatvorenog distributivnog sistema, Agencija je dužna da proveri način utvrđivanja cene pristupa tom sistemu i u slučaju da utvrdi da cene nisu donete u skladu sa metodologijom, zahteva od operatora zatvorenog distributivnog sistema korekciju cena.
Odgovornosti i dužnosti operatora zatvorenog distributivnog sistema električne energije
Operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije odgovoran je za:
1) siguran i pouzdan rad zatvorenog distributivnog sistema i kvalitet isporuke električne energije;
2) nediskriminatoran i ekonomičan pristup zatvorenom distributivnom sistemu;
3) ispunjenje racionalnih zahteva za povećanje snage svog sistema;
4) ispunjenje racionalnih zahteva za izgradnju, odnosno usaglašavanja postojećih priključaka korisnika zatvorenog distributivnog sistema sa potrebama korisnika tog sistema;
5) ispravnost i pouzdanost merenja električne energije na mestima isporuke iz zatvorenog distributivnog sistema.
Operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije dužan je da:
1) održava mrežu;
2) donese pravila o radu zatvorenog distributivnog sistema, ukoliko ima specifičnih potreba u odnosu na pravila o radu distributivnog odnosno prenosnog sistema;
3) izrađuje plan investicija u zatvorenom distributivnom sistemu, usklađen sa potrebama korisnika sistema;
4) donese odluku o ceni za pristup zatvorenom distributivnom sistemu u skladu sa ovim zakonom;
5) prati gubitke u zatvorenom distributivnom sistemu i donosi plan za smanjenje gubitaka električne energije;
6) nabavi električnu energiju za nadoknadu gubitaka u svojoj mreži;
7) korisnicima zatvorenog distributivnog sistema pruža informacije potrebne za efikasan pristup zatvorenom distributivnom sistemu na principima transparentnosti i nediskriminacije;
8) zaključi ugovor o eksploataciji objekta sa operatorom sistema na čiji sistem je povezan;
9) obezbedi poverljivost komercijalno osetljivih informacija dobijenih tokom obavljanja delatnosti i da informacije koje mogu obezbediti prednost na tržištu objavljuje na nediskriminatoran način;
10) prikuplja i objavljuje podatke i informacije neophodne za ispunjavanje propisanih obaveza po pitanju transparentnosti i praćenja tržišta električne energije;
11) obezbedi podatke o potrošnji i proizvodnji električne energije na osnovu očitavanja brojila električne energije koje ispunjava propisane metrološke zahteve ili utvrđenih profila potrošnje do dvanaestog u mesecu za prethodni mesec i u roku od tri dana obezbedi operatoru prenosnog sistema, kupcu, proizvođaču i snabdevaču pristup podacima;
12) verifikuje i dostavlja podatke snabdevaču za kupce koje on snabdeva na osnovu izmerenih satnih vrednosti ili izračunatih satnih vrednosti na osnovu izmerene mesečne vrednosti i profila potrošnje;
13) obezbedi pravo na pristup podacima o potrošnji električne energije u skladu sa članom 56. stav 1. tačka 11) ovog zakona;
14) preduzima propisane mere bezbednosti;
15) preduzima mere za povećanje energetske efikasnosti i za zaštitu životne sredine;
15a) razdvaja račune po delatnostima i dostavlja podatke i dokumentaciju na zahtev Agencije;
15b) u zavisnosti od stepena odstupanja od propisanog kvaliteta plati naknadu krajnjem kupcu u skladu sa pravilima iz člana 215. ovog zakona;
15v) postupa u skladu sa dužnostima propisanim zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije, kao i energetska efikasnost;
16) uređuje druga pitanja neophodna za rad zatvorenog distributivnog sistema i funkcionisanje tržišta.
Pravila o radu zatvorenog distributivnog sistema
Operator zatvorenog distributivnog sistema dužan je da se pridržava pravila o radu sistema na koji je priključen.
Operator zatvorenog distributivnog sistema može da uredi specifičnost svog sistema pravilima o radu zatvorenog distributivnog sistema električne energije u pogledu:
1) tehničkih i drugih uslova za pouzdan i siguran pogon zatvorenog distributivnog sistema;
2) tehničkih uslova za priključenje na zatvoreni distributivni sistem;
3) pristupa zatvorenom distributivnom sistemu;
4) korišćenja i održavanja objekata;
5) posebnih postupaka u slučaju poremećaja u radu;
6) drugih pitanja neophodnih za rad zatvorenog distributivnog sistema.
Pravila iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se na internet stranici operatora zatvorenog distributivnog sistema električne energije.
Na zahtev korisnika zatvorenog distributivnog sistema, Agencija će preispitati pravila o radu zatvorenog distributivnog sistema.
U slučaju da Agencija utvrdi da pravila o radu zatvorenog distributivnog sistema nisu doneta u skladu sa ovim zakonom, zahtevaće od operatora zatvorenog distributivnog sistema izmenu pravila.
Operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije koji nema licencu za snabdevanje električnom energijom, može da nabavlja električnu energiju samo za nadoknadu gubitaka u zatvorenom distributivnom sistemu i da učestvuje na organizovanom tržištu električne energije i na njemu nabavlja električnu energiju, kako bi na najefikasniji način optimizovao nabavku električne energije neophodne za nadoknadu gubitaka u zatvorenom distributivnom sistemu.
Agencija može operatora zatvorenog distributivnog sistema osloboditi obaveze da se električna energija za nadoknadu gubitaka u distributivnoj mreži, nabavlja na transparentan, nediskriminatoran način i pod tržišnim uslovima.
Operator zatvorenog distributivnog sistema može snabdevati električnom energijom krajnje kupce čiji su objekti priključeni na taj sistem, ako ima licencu za snabdevanje električnom energijom, ali ugovorom o snabdevanju električnom energijom ne može ugovoriti uslove kojima će otežati pravo krajnjeg kupca na promenu snabdevača.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, krajnji kupac ima pravo na promenu snabdevača pod opštim uslovima za promenu snabdevača propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Svojina na elektroenergetskim mrežama
Prenosna elektroenergetska mreža može, u skladu sa zakonom, biti u javnoj svojini i u svojini operatora prenosnog sistema koga je osnovala Republika Srbija za obavljanje delatnosti prenosa i upravljanja prenosnim sistemom.
Distributivna elektroenergetska mreža može, u skladu sa zakonom, biti u javnoj svojini i u svojini operatora distributivnog sistema koga je osnovala Republika Srbija ili koje je zavisno društvo pravnog lica čiji je osnivač Republika Srbija.
Operator sistema stiče svojinu na objektima elektroenergetske mreže koje izgradi svojim sredstvima ili pribavi pravnim poslom.
U slučaju prestanka operatora sistema čiji je osnivač Republika Srbija elektroenergetska mreža postaje svojina Republike Srbije.
U slučaju prestanka operatora sistema - zavisnog društva pravnog lica koga je osnovala Republika Srbija elektroenergetska mreža postaje svojina tog pravnog lica, a ako prestane i to pravno lice elektroenergetska mreža postaje svojina Republike Srbije.
Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana kada je pravni sledbenik operatora sistema koji prestaje sa radom drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, koje po odredbama ovog zakona može imati svojinu na elektroenergetskim mrežama, to pravno lice stiče svojinu na tim mrežama.
Elektroenergetske mreže iz st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se otuđiti iz javne svojine, niti iz svojine operatora sistema niti mogu biti predmet opterećenja ili prinudnog izvršenja.
U pogledu sticanja svojine operatora prenosnog, odnosno distributivnog sistema na elektroenergetskim mrežama u skladu sa ovim zakonom neće se primenjivati odredbe Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 83/13 i 105/14) koje se odnose na sticanje svojine javnih preduzeća i društava kapitala na sredstvima u državnoj svojini.
Operator prenosnog, distributivnog sistema zatvorenog distributivnog sistema električne energije je dužan da omogući korisnicima sistema pristup sistemu po regulisanim cenama na principu javnosti i nediskriminacije, u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i propisima i pravilima o radu sistema donetim na osnovu ovog zakona
Pristup sistemu se uređuje ugovorom o pristupu koji zaključuju operator prenosnog, distributivnog sistema odnosno zatvorenog distributivnog sistema i korisnik sistema, u skladu sa pravilima o radu sistema
Ugovor o pristupu pored elemenata utvrđenih zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, sadrži: podatke o mestu primopredaje, snagu na mestu primopredaje, obračunski period i način obračuna u skladu sa metodologijama iz člana 50. ovog zakona, kao i druge elemente u zavisnosti od specifičnosti mesta primopredaje.
Ugovorom o pristupu sistemu za prenos, odnosno distribuciju električne energije ne može se ugovoriti snaga veća od odobrene snage na mestu primopredaje.
[ČLAN 70 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 160a
Objektima za proizvodnju električne energije i objektima za upravljanje potrošnjom upravlja se bez diskriminacije na transparentan način kroz odgovarajuće tržišne mehanizme, osim ako zakonom nije drugačije propisano.
Pravo prioritetnog pristupa operator distributivnog sistema je dužan da omogući:
1) elektranama koje koriste obnovljive izvore energije, odnosno visokoefikasne kogeneracije, instalisane snage manje od 400 kW,
2) elektranama koje koriste obnovljive izvore energije, ako počnu sa radom posle 1. januara 2026. godine, a instalisana snaga im je manja od 200 kW,
3) i elektranama koji imaju odobren status demonstracionog projekta ograničeno na period i u obimu koji je neophodan da bi se ostvarila svrha tog projekta.
Na zahtev operatora sistema, Agencija može da odobri da se ne primeni pravo prioritetnog pristupa na objekte iz stava 2. ovog člana koji počnu sa radom najmanje 6 meseci od donošenja odluke kojom se odobrava to izuzeće, odnosno da se pravo prioritetnog pristupa primeni na objekte sa manjom instalisanom snagom u odnosu na snagu objekata iz stava 2. ovog člana, ako utvrdi:
1) da postoji organizovano unutar dnevno tržište, druga veleprodajna tržišta i balansno tržište koja su u potpunosti dostupna svim učesnicima na tržištu;
2) da su pravila redispečinga i upravljanja zagušenjima transparentna;
3) ako nacionalni doprinos udela obnovljivih izvora energije nije manji od nacionalnog cilja utvrđenog odlukom Ministarskog saveta ili ako je udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji električne energije minimum 50%.
Agencija je dužna da obavesti Sekretarijat Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice o izuzeću iz stava 3. ovog člana sa obrazloženjem o ispunjenosti uslova iz stava 3. ovog člana.
Agencija javno objavljuje odluku o izuzeću iz stava 3. ovog člana, koja sadrži detaljno obrazloženje za davanje izuzeća uz zaštitu komercijalno osetljivih podataka.
Pravo na prioritetni pristup ne može da se ograniči proizvođačima koji su to pravo stekli po ranijim propisima, osim ako te elektrane budu značajno izmenjene tako da te promene zahtevaju izmenu odobrenja za priključenje ili povećanje kapaciteta elektrane.
Pravo na prioritetan pristup ne sme da ugrozi sigurnost rada sistema i da predstavlja razlog za veće ograničenje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja u skladu sa članom 165a ovog zakona, pri čemu svako ograničenje prava na prioritetan pristup mora biti transparentno i nediskriminatorno.
Član 160b
Redipečing proizvodnje i redispečing upravljanja potrošnjom zasniva se na objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim kriterijima.
Redispečing je otvoren za sve proizvođače električne energije bez obzira na vrstu tehnologije, objekte za skladištenje električne energije i objekte upravljive potrošnje na domaćem tržištu, kao i za učesnike na tržištu u Energetskoj zajednici i Evropskoj uniji samo ako je tehnički izvodljivo.
Usluge objekata korisnika sistema za potrebe redispečinga, što uključuje naročito proizvodne objekte, objekte za skladištenje električne energije, kao i objekte upravljive potrošnje nabavljaju se tržišnim putem i plaćaju od strane operatora sistema u vidu finansijske nadoknade.
Ponude za balansnu energiju koje se aktiviraju u redispečingu ne uzimaju se u obzir prilikom proračuna cene finansijskog poravnanja za balansno odstupanje balansno odgovornih strana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, operator prenosnog sistema može da vrši redispečing koji nije zasnovan na tržišnim principima u sledećim slučajevima:
1) ako nije uspostavljen redispečing na tržišnim principima;
2) ako su redispečingom zasnovanom na tržišnim principima angažovani svi dostupni resursi za redispečing;
3) ako je broj i kapacitet dostupnih proizvodnih objekata, objekata za skladištenje električne energije i objekata upravljive potrošnje na nivou koji ne obezbeđuje konkurenciju učesnika u području gde je potrebno primeniti redispečing;
4) ako trenutno stanje u mreži redovno i na predvidljiv način dovodi do zagušenja, tako da bi redispečing na tržišnim principima doveo do redovnih strateških ponuda učesnika na tržištu i povećao nivo unutrašnjih zagušenja;
5) ako je operator prenosnog sistema doneo akcioni plan za smanjenje zagušenja u mreži ili obezbedio minimalni prenosni kapacitet između zona trgovanja u skladu sa članom 165a ovog zakona.
Pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema odnosno pravilima o radu tržišta uređuje se redispečing a na osnovu objektivnih, transparentnih i nediskriminatornih kriterijuma.
Operatori sistema su dužni da Agenciju izveštavaju jednom godišnje o:
1) stepenu razvoja i efektivnosti redispečinga za proizvodne objekte, objekte za skladištenje električne energije i objekte upravljive potrošnje;
2) razlozima za primenu redispečinga, količinama u MWh i vrsti proizvodnih objekata koje su bile predmet redispečinga;
3) preduzetim merama da se smanji potreba za redispečingom koji smanjuje proizvodnju elektrana koje koriste obnovljive izvore energije i iz visokoefikasne kogeneracije;
4) investicijama u digitalizaciju mreže i usluga koja povećavaju fleksibilnost sistema.
Agencija je dužna da podnese izveštaj o redispečingu Regulatornom odboru Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Eneregetske zajednice koji sadrži sažet prikaz informacija iz stava 7. ovog člana sa preporukama o unapređenju ove oblasti, kao i da ga objavi na svojoj internet stranici.
Operator prenosnog sistema, odnosno distributivnog sistema su dužni, da u granicama zahteva koji se odnose na održavanje pouzdanog i sigurnog rada sistema:
1) garantuje sposobnost prenosne i distributivne mreže da prenese i distribuira proizvedenu električnu energiju iz elektrana koje koriste obnovljive izvore energije i elektrana sa visokoefikasnom kogeneracijom, sa minimalnom potrebom za redispečingom, čime se ne sprečava da se pri planiranju mreže uzme u obzir ograničeno redispečiranje ako operator prenosnog sistema i operator distributivnog sistema mogu na transparentan način pokazati da je to ekonomski efikasnije i da ne prelazi 5% godišnje proizvodnje električne energije u postrojenjima koja se služe obnovljivim izvorima energije i koja su priključena na njihovu mrežu, osim ukoliko je udeo električne energije iz takvih elektrana veći od 50% u bruto finalnoj potrošnji električne energije;
2) preduzima odgovarajuće tržišne i mrežne topološke mere u cilju minimizovanja redispečinga kojim se smanjuje proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kogeneracije;
3) obezbedi fleksibilnost mreže.
Osnovna pravila redispečinga koji nije zasnovan na tržišnim principima
Član 160v
Operator sistema smanjuje proizvodnju električne energije primenom redispečinga koji nije zasnovan na tržišnim principima:
1) na elektrane proizvođača iz obnovljivih izvora energije ako ne postoji druga alternativa ili ako bi druge opcije napravile nesrazmerne troškova ili proizvele ozbiljne rizike po sigurnost sistema;
2) na elektrane sa visokoefikasnom kogeneracijom samo ako, osim smanjenja proizvodnje iz elektrana proizvođača iz obnovljivih izvora energije, ili ako bi druge opcije napravila nesrazmerne troškova ili proizvele ozbiljne rizike po sigurnost sistema;
3) na proizvodne objekte krajnjih kupaca koji proizvode električnu energiju isključivo za svoje potrebe iz obnovljivih izvora energije ili koriste visokoefikasnu kogeneraciju, bez predaje električne energije u sistem osim ako nijedno drugo rešenje ne bi moglo da reši probleme sigurnosti sistema;
4) smanjenje proizvodnje iz stava 1. ovog člana mora biti opravdano i transparentno. opravdani razlozi za redispečing iz stava 1. ovog člana deo je izveštaja iz člana 160b stav 7. ovog zakona.
U slučaju primene redispečinga koji nije zasnovan na tržišnim principima, operator prenosnog sistema je dužan da plaća finansijsku nadoknadu korisniku sistema čiji je proizvodni objekat, objekat za skladištenje električne energije ili objekat upravljive potrošnje predmet redispečinga, osim ukoliko je korisnik sistema pristao na priključenje kojim se ne garantuje sigurna isporuka električne energije u sistem.
Finansijska nadoknada iz stava 1. ovog člana mora biti jednaka većoj vrednosti jednog od sledećih elemenata ili njihovoj kombinaciji ukoliko bi primena samo većeg elementa dovela do neopravdano niske ili neopravdano visoke nadoknade:
1) dodatni operativni troškovi izazvani primenom redispečinga, kao što su dodatni troškovi goriva u slučaju redispečinga koji utiče na povećanje proizvodnje električne energije ili troškovi obezbeđivanja rezervnog grejanja u slučaju kada se redispečingom smanjuje proizvodnja elektrane koja koristi visokoefikasnu kogeneraciju;
2) neto prihodi od prodaje električne energije na dan-unapred tržištu koju bi proizvodni objekti, objekti za skladištenje električne energije i objekti upravljive potrošnje isporučili na tržište da nije primenjen redispečing, uključujući u neto prihode i finansijsku vrednost podsticaja koja bi za takve objekte bila isplaćena korisnicima sistema ako su u sistemu podsticaja.
Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije može odbiti pristup sistemu samo ako nema tehničkih mogućnosti zbog:
1) nedostatka kapaciteta;
2) pogonskih smetnji ili preopterećenosti sistema;
3) ugrožene sigurnosti rada sistema.
Podaci o nivou opterećenja prenosnog, odnosno distributivnog sistema su javni, a vrsta, obim i način objavljivanja podataka moraju biti u skladu sa pravilima o radu sistema na koji je objekat priključen.
U slučaju kada operator sistema odbije da zaključi ugovor o pristupu sistemu dužan je da o tome odluči rešenjem u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva za zaključenje ugovora.
Rešenje iz stava 3. ovog člana sadrži detaljno obrazložene razloge za odbijanje pristupa sistemu i zasnovane na objektivnim i tehnički i ekonomski opravdanim kriterijumima.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Agenciji, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Agencija je dužna da obezbedi da kriterijumi za odbijanje pristupa sistemu budu dosledno primenjeni.
Agencija je dužna da obezbedi, kada je to moguće i kada se dogodi odbijanje, da operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema pruži zainteresovanoj strani informaciju o merama koje će biti preduzete u cilju povećanja kapaciteta mreže.
Zainteresovana strana koja traži informaciju iz stava 7. ovog člana dužna je da plati odgovarajuću naknadu.
Odluka Agencije doneta po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
(Brisano)
Pristup prenosnom sistemu u razmeni električne energije između zona trgovanja
Pristup prenosnom sistemu u prekograničnoj razmeni električne energije se ostvaruje na osnovu prava na korišćenje prekograničnog prenosnog kapaciteta između zona trgovanja.
Operator prenosnog sistema može dodeliti fizičko ili finansijsko pravo na korišćenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja.
Pravo na korišćenje prekograničnih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja, dodeljuje se na nediskriminatoran i transparentan način, u skladu sa usaglašenim tehničkim kriterijumima rada povezanih prenosnih sistema i pravilima za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja.
Pravo na učešće u raspodeli prava na korišćenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja i na korišćenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja se ostvaruje na osnovu ugovora koji sa učesnicima na tržištu zaključuje operator prenosnog sistema ili pravno lice koje u ime operatora prenosnog sistema dodeljuje prenosni kapacitet između zona trgovanja.
Pravilima za raspodelu prava na korišćenje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja uređuju se postupak i način raspodele prava na korišćenje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja, vrsta i obim podataka i način njihovog objavljivanja, kao i druga pitanja vezana za raspodelu prava na korišćenje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja.
Operator prenosnog sistema donosi pravila iz stava 2. ovog člana uz saglasnost Agencije i dužan je da ih objavi na svojoj internet stranici.
Pravila iz stava 2. ovog člana moraju biti u skladu sa ugovorom o Energetskoj zajednici i sa drugim međunarodnim ugovorima koje je potvrdila Republika Srbija.
Zone trgovanja u skladu sa tržišnim potrebama predlaže operator prenosnog sistema a odobrava Agencija u skladu sa ovim zakonom.
[ČLAN 71 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 164a
Granice zone trgovanja zasnivaju se na dugoročnim i strukturnim zagušenjima u prenosnoj mreži.
Unutar zone trgovanja ne mogu da postoje strukturna zagušenja, osim ukoliko ne utiču na susedne zone trgovanja ili ako utiču, da takva zagušenje mogu da postoje privremeno, pod uslovom da je uticaj na susedne zone trgovanja ublažen merama korektivnih akcija i da takva zagušenja ne smanjuju korišćenje prenosnih kapaciteta između zone trgovanja u skladu sa članom 165a ovog zakona.
Zona trgovanja se formira tako da maksimizuje ekonomsku efikasnost i prekograničnu trgovinu u skladu sa članom 165a ovog zakona između zona trgovanja u istom regionu za proračun kapaciteta, uz održavanje sigurnosti snabdevanja.
Ako ENTSO-E ili regulatorno telo nadležno za jednog ili više operatora prenosnih sistema u drugim kontrolnim oblastima dostavi izveštaj operatoru prenosnog sistema u kome su utvrđena strukturna zagušenja, operator prenosnog sistema bez odlaganja o tome obaveštava Agenciju koja u roku ne dužem od šest meseci, a u saradnji sa operatorom prenosnog sistema, na osnovu metodologije za izmenu zone trgovanja donete na nivou Evropske unije, može da donese odluku kojom utvrđuje da je potrebno izmeniti zonu trgovanja ili da utvrdi da je delotvornije da operator prenosnog sistema donese akcioni plan za smanjenje strukturnih zagušenja umesto da se izvrši izmena zone trgovanja.
Agencija o odluci iz stava 4. ovog člana obaveštava Sekretarijat Energetske zajednice i Regulatorni odbor Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Ako Agencija odluči da je potrebno izmeniti zonu trgovanja obavestiće o tome sve nadležne organe članica Evropske unije i pridruženih strana iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice sa kojima se zona trgovanja Republike Srbije nalazi u regionu za proračun kapaciteta u cilju donošenja jednoglasne odluke o izmeni zone trgovanja, saglasno obavezama koje proizilaze iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.
Agencija pre donošenja odluke o izmeni zone trgovanja konsultuje zainteresovane strane dok u odluci posebno utvrđuje datum njene primene i odgovarajući prelazni period ako je potreban.
Ukoliko nadležni organi članica Evropske unije i pridruženih strana iz Ugovora o osnivanju energetske zajednice jednoglasno ne donesu odluku o izmeni zone trgovanja, konačnu odluku o izmeni zone trgovanja donosi Regulatorni odbor Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
U slučaju da Agencija u odluci iz stava 4. ovog člana utvrdi da je delotvornije da operator prenosnog sistema donese akcioni plan za smanjenje strukturnih zagušenja umesto da se izvrši izmena zone trgovanja, operator prenosnog sistema je dužan da donese taj plan za period od četiri godine.
Bez obzira na stepen realizacije akcionog plana iz stava 9. ovog člana, operator prenosnog sistema je dužan da obezbedi godišnje povećanje prenosnih kapaciteta u linearnoj putanji između zone trgovanja do njegove minimalne vrednosti utvrđene u skladu sa članom 165a ovog zakona i da izveštava Agenciju i Regulatorni odbor Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice svake godine u vreme važenja akcionog plana, kao i šest meseci nakon njegovog isteka, o tome da li je prenosni kapacitet u prethodnih 12 meseci između zone trgovanja povećan u skladu sa linearnom putanjom, odnosno da li je dostigao minimalne vrednosti iz člana 165a ovog zakona, koje moraju da se ostvare najkasnije do 31. decembra 2027.
Početna vrednost linearne putanje godišnjeg povećanja prenosnih kapaciteta između zone trgovanja određuje se upoređivanjem vrednosti dodeljenog kapaciteta na granici zone trgovanja ili na kritičnom elementu mreže u godini koja prethodi godini donošenja akcionog plana iz stava 9. ovog člana i vrednosti dodeljenog prosečnog kapaciteta za period od tri godine koje prethode godini donošenja akcionog plana, tako da se za početnu vrednost uzima ona vrednost koja je veća.
Troškovi korektivnih akcija koji su potrebni da bi se ispunila linearna putanja godišnjeg povećanja prenosnih kapaciteta između zone trgovanja ili omogućio prenosni kapacitet na granici zone trgovanja, odnosno kritičnom elementu mrežu u skladu sa akcionim planom iz stava 9. ovog člana snosi operator prenosnog sistema.
Svake godine u toku primene akcionog plana iz stava 9. ovog člana, kao i u roku od šest meseci od njegovog isteka, operator prenosnog sistema dostavlja izveštaj Agenciji i Regulatornom odboru Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice da li je u toku prethodnih 12 meseci raspoloživ prenosni kapacitet između zone trgovanja dostigao vrednosti iz linearne putanje godišnjeg povećanja prenosnih kapaciteta između zone trgovanja, odnosno da li je od 1. januara 2028. godine dostignut minimalni kapacitet iz člana 165a ovog zakona. Pre slanja izveštaja, operator prenosnog sistema dostavlja sve relevantne podatke Agenciji na saglasnost.
Ako se iz izveštaja operatora prenosnog sistema utvrdi da operator prenosnog sistema ne povećava prenosni kapacitet između zone trgovanja u skladu sa linearnom putanjom iz stava 10. ovog člana, Agencija u roku šest meseci pokreće postupak izmene ili održanja zone trgovanja u skladu sa st. 6 i 7. ovog člana.
Šest meseci pre isteka akcionog plana iz stava 9. ovog člana, operator prenosnog sistema je dužan da preostala zagušenja reguliše korektivnim akcijama o svom trošku ili se pokreće postupak izmene zone trgovanja u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Ako operator prenosnog sistema ne donese akcioni plan iz stava 9. ovog člana, dužan je da u roku od 12 meseci od dana kada su utvrđena strukturna zagušenja izvesti Agenciju i Regulatorni odbor Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice da li je prenosni kapacitet između zona trgovanja dostigao u prethodnih 12 meseci minimalne vrednosti iz člana 165a ovog zakona. Pre slanja izveštaja, operator prenosnog sistema dostavlja sve relevantne podatke Agenciji na saglasnost.
Akcioni plan iz stava 9. ovog člana operator prenosnog sistema dostavlja Agenciji na saglasnost.
[ČLAN 72 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Principi za raspodelu kapaciteta i upravljanja zagušenjima između zona trgovanja
Član 165
Operator prenosnog sistema vrši raspodelu prenosnog kapaciteta između zona trgovanja kroz eksplicitne ili implicitne aukcije.
Metode dodele kapaciteta iz stava 1. ovog člana mogu se primeniti na istoj granici između zona trgovanja.
Za raspodelu unutar dnevnog prenosnog kapaciteta između zone trgovanja, primenjuje se metoda kontinuirane trgovine koja se može kombinovati sa metodom raspodele kapaciteta putem aukcija ukoliko je izvodljivo.
U slučaju zagušenja, prednost u dodeli prenosnog kapaciteta između zone trgovanja, bez obzira na metod aukcije, ima učesnik na tržištu koji dostavi najpovoljniju ponudu. Osim u slučaju izuzeća za nove interkonektore u skladu sa zakonom.
Dodeljena prava na korišćenje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja su prenosiva ukoliko je operator prenosnog sistema obavešten o prenosu prava i u mogućnosti da izvrši prenos prava.
Učesnik na tržištu je dužan da obavesti operatora prenosnog sistema pre prenosa prava na korišćenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja na drugog učesnika na tržištu.
U slučaju da operator prenosnog sistema ne dopusti prenos prava na korišćenje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja, dužan je da o tome javno obavesti sve učesnike na tržištu, uključujući i Agenciju.
Problem zagušenja mreže operator prenosnog sistema rešava:
1) nediskriminatornim tržišnim metodama koje daju efikasne ekonomske signale učesnicima na tržištu i operatorima prenosnog sistema;
2) primenom metoda koje ne zahtevaju plaćanje prenosnih kapaciteta između zona trgovanja bez selektivnog izbora pojedinih ugovora o prodaji električne energije zaključenih između učesnika na tržištu.
Ako operator prenosnog sistema preduzima operativne mere da održi rad sistema u normalnom stanju, onda uzima u obzir uticaj tih mera na susedne kontrolne oblasti i usklađuje mere sa operatorima prenosnog sistema na koje te mere imaju uticaj.
Operator prenosnog sistema primenjuje procedure ograničenja razmene električne energije između zona trgovanja samo kada u vanrednim situacijama mora hitno da deluje, a redispečing i kontratrgovina nisu mogući, pri čemu se ove procedure primenjuju na nediskriminatoran način.
Osim u slučajevima više sile, učesnici na tržištu kojima je dodeljen kapacitet između zona trgovanja imaju pravo na povraćaj naknade za dodeljeni kapacitet ako im se pravo na korišćenje kapaciteta ograniči.
Učesnicima na tržištu je dostupan maksimalni kapacitet između zona trgovanja i maksimalni kapacitet prenosne mreže u skladu sa standardima za bezbedan i siguran rad prenosnog sistema.
Prilikom određivanja maksimalnog prenosnog kapaciteta za trgovinu između zona trgovanja, operator prenosnog sistema uzima u obzir rezultate proračuna regionalnog koordinacionog centra, osim u slučaju ako bi ti rezultati doveli do kršenja graničnih vrednosti pogonskih veličina, koje je utvrdio u skladu sa smernicama za rad međusobno povezanih prenosnih sistema.
Operator prenosnog sistema uzima u obzir i koordinisane akcije koje, kao krajnju meru, donosi regionalni koordinacioni centar u cilju smanjenja prenosnog kapaciteta između zona trgovanja, u slučaju kada utvrdi da dostupne korektivne akcije u regionu za proračun kapaciteta ili između regiona za proračuna kapaciteta nisu dovoljne da se obezbedi linearna putanja godišnjeg povećanja kapaciteta, odnosno minimalni kapacitet između zona trgovanja iz člana 165a stav 2. ovog zakona, a da se time ne ugrozi siguran rad sistema.
Ako Regulatorni odbor Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, odnosno ACER, ako je primenjivo, utvrdi da je smanjenje kapaciteta iz stava 14. ovog člana neosnovano, Agencija preduzima mere prema operatoru prenosnog sistema i regionalnom koordinacionom centru u skladu sa svojim nadležnostima.
Operator prenosnog sistema može da koristi kontratrgovinu, redispečing, uključujući i prekogranični redispečing, u cilju maksimizacije vrednosti prenosnog kapaciteta između zona trgovanja, a dužan je da učestvuje u koordinisanim prekograničnim korektivnim akcijama koje su usmerene na njegovo povećanje.
Učesnici na tržištu su dužni da blagovremeno obaveste operatore prenosnog sistema o nameri da koriste dodeljeno fizičko pravo na prenosni kapacitet između zona trgovanja. Dodeljeno fizičko pravo na prenosni kapacitet između zona trgovanja koje se ne koristi biće ponovo ponuđeno učesnicima na tržištu na transparentan i nediskriminatoran način.
Učesnici na tržištu koji ne iskoriste dodeljeno pravo na korišćenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja dužni su da plate nadoknadu operatoru prenosnog sistema, koja odražava troškove za nekorišćenje kapaciteta koji su opravdani i srazmerni.
Finansijske posledice neispunjavanja obaveza u vezi sa raspodelom prenosnog kapaciteta između zone trgovanja snose operator prenosnog sistema i Nemo ako su odgovorni.
Operator prenosnog sistema u pravilima iz člana 164. ovog zakona uređuje ključne koncepte i metode utvrđivanja odgovornosti u vezi sa finansijskim posledicama koje nastaju usled neispunjavanja obaveza koje proističu iz raspodele prenosnog kapaciteta između zona trgovanja, kao i način određivanja naknada zbog gubitka prava učesnika na tržištu na korišćenje ovog kapaciteta.
Operator prenosnog sistema, ukoliko je to tehnički moguće, primenjuje međusobno prebijanje razmena električne energije između zona trgovanja suprotnog smera na istoj granici u cilju maksimalnog korišćenja prenosnog kapaciteta između zona trgovanja, uzimajući u obzir sigurnost prenosnog sistema. Razmene između zona trgovanja koje smanjuju zagušenje ne mogu se odbiti.
[Principi upravljanja zagušenjima između zona trgovanja
Član 165
Problemi zagušenja mreže se rešavaju nediskriminatornim tržišnim metodama koje daju efikasne ekonomske signale učesnicima na tržištu i operatorima prenosnog sistema. Problemi zagušenja mreže se ne mogu rešavati metodama u kojima se primenjuje selektivni izbor pojedinih ugovora o prodaji električne energije zaključenih između učesnika na tržištu.
Procedure ograničenja razmene električne energije između zona trgovanja koriste se samo u vanrednim situacijama kada operator prenosnog sistema mora hitno da deluje, a redispečing i kontratrgovina nisu mogući. Svaka takva procedura primenjuje se na nediskriminatoran način.
Osim u slučajevima više sile, učesnici na tržištu kojima je dodeljen kapacitet između zona trgovanja imaju pravo na povraćaj naknade za dodeljeni kapacitet ako im se pravo na korišćenje kapaciteta ograniči.
Učesnicima na tržištu biće dostupan maksimalni kapacitet između zona trgovanja i maksimalni kapacitet prenosne mreže u skladu sa standardima za bezbedan i siguran rad prenosnog sistema.
Učesnici na tržištu su dužni da blagovremeno obaveste operatore prenosnog sistema o nameri da koriste dodeljeno fizičko pravo na prenosni kapacitet između zona trgovanja. Dodeljeno fizičko pravo na prenosni kapacitet između zona trgovanja koje se ne koristi biće ponovo ponuđeno učesnicima na tržištu na transparentan i nediskriminatoran način.
Operator prenosnog sistema, ukoliko je to tehnički moguće, primenjuje međusobno prebijanje razmena električne energije između zona trgovanja suprotnog smera na istoj granici u cilju maksimalnog korišćenja prenosnog kapaciteta između zona trgovanja, uzimajući u obzir sigurnost prenosnog sistema. Razmene između zona trgovanja koje smanjuju zagušenje ne mogu se odbiti.
Svi prihodi stečeni dodelom prenosnih kapaciteta između zona trgovanja mogu se koristiti za sledeće svrhe:
1) garantovanje raspoloživosti dodeljenog kapaciteta;
2) održavanje ili povećanje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja kroz investicije u mrežu, a naročito u izgradnju novih interkonektivnih dalekovoda.
Ako se prihodi ne mogu efikasno koristiti u svrhe navedene u stavu 7. tač. 1) i 2) ovog člana, mogu se koristiti, uz saglasnost Agencije, kao prihod koji Agencija uzima u obzir prilikom donošenja metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije do maksimalnog iznosa koji odredi Agencija. Ostatak prihoda stavlja se na poseban interni račun operatora prenosnog sistema dok se ne stvore uslovi da se koristi u svrhe navedene u stavu 7. tač. 1) i 2) ovog člana.]
[ČLAN 73 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 165a
Operator prenosnog sistema ne sme da ograničava prenosne kapacitete između zona trgovanja koje se stavljaju na raspolaganje učesnicima na tržištu kako bi rešavao zagušenja unutar svoje zone trgovanja ili kao sredstvo upravljanja tokovima snaga koji su rezultat transakcija unutar ove zone.
Operator prenosnog sistema obezbeđuje da učesnicima na tržištu ponudi minimalni nivo prenosnih kapaciteta između zona trgovanja i to:
1) za granice između zona trgovanja za koje se primenjuje proračun kapaciteta zasnovan na harmonizovanom neto prenosnom kapacitetu, minimalni kapacitet iznosi 70% kapaciteta od kritičnog elementa, uz ispunjenje kriterijuma sigurnosti za određenu listu ispada;
2) za granice između zona trgovanja za koje se primenjuje proračun kapaciteta zasnovan na tokovima snaga, minimalni kapacitet je margina dostupna za tokove usled razmene između zona trgovanja na svakom kritičnom elementu mreže koji treba da iznosi 70% kapaciteta uz ispunjenje kriterijuma sigurnosti za određenu listu ispada, dok preostali iznos od 30% kapaciteta može da se upotrebi za marginu pouzdanosti, kružne tokove i unutrašnje tokove.
Operator prenosnog sistema može da zatraži od Agencije izuzeće od primene minimalnog procenta prenosnog kapaciteta za trgovinu između zona trgovanja iz stava 1. ovog člana iz razloga sigurnosti rada sistema, pri čemu to izuzeće ne sme biti u vezi sa ograničenjem raspodeljenih kapaciteta u slučaju iz člana 165. st. 10. i 11. ovog zakona.
Izuzeće se može dati na godinu dana sa pravom produženja na još godinu dana i primeniti samo ako je nužno za održavanje sigurnosti rada sistema i bez diskriminacije između unutrašnje i prekogranične trgovine.
Agencija je dužna da se pre odobravanja izuzeća konsultuje sa regulatornim telima unutar regiona za proračun kapaciteta na koje ovo izuzeće ima uticaj, u postupku saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.
Ako se regulatorna tela unutar regiona za proračun kapaciteta ne saglase sa izuzećem, konačnu odluku o izuzeću donosi Regulatorni odbor Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, odnosno ACER.
U slučaju dobijanja izuzeća iz st. 3-5. ovog člana, operator prenosnog sistema je dužan da razvije i donese metodologiju i projekte za rešavanje problema zbog kojih je dobio izuzeće.
Izuzeće iz st. 3-5. ovog člana prestaje istekom roka njegovog važenja ili od trenutka rešavanja problema zbog kojih je izuzeće dobijeno uz zavisnosti od toga šta ranije nastupi.
Kada Agencija sa drugim regulatornim telima odlučuje o raspodeli troškova korektivnih akcija između operatora prenosnog sistema, analizira u kojoj meri su unutrašnji tokovi snaga zone trgovanja doprineli zagušenju na njenim granicama i rukovodi se principom da troškovi između operatora prenosnog sistema budu raspodeljeni u skladu sa doprinosom zagušenju koja proističe iz tokova snaga unutar zone trgovanja za koju su nadležni.
Agencija ne uzima u obzir troškove koje su proizveli tokovi snaga unutar zone trgovanja, a koje su posledica internih transakcija unutar zone, pod uslovom da su takvi tokovi snaga manji od nivoa koji bi se očekivao kad ne bi bilo strukturnog zagušenja u zoni trgovanja.
Agencija uzima u analizi onaj očekivani nivo tokova snaga iz stava 10. ovog člana koji su zajednički utvrdili operatori prenosnog sistema u istom regionu za proračun kapacitet za svaku granicu zone trgovanja, a sa kojim su se saglasila sva regulatorna tela u regionu.
Član 165b
Operator prenosnog sistema preračunava raspoloživ prenosni kapacitet između zona trgovanja posle isteka roka za podnošenje ponuda za dodelu dan-unapred i unutar dnevnih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja.
Operator prenosnog sistema raspodeljuje raspoloživ prenosni kapacitet između zone trgovanja uvećan za preostali prenosni kapacitet koji nije prethodno raspodeljen i kapacitet koji su oslobodili imaoci prava na fizičko korišćenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja.
Operator prenosnog sistema predlaže način raspodele prenosnog kapaciteta između zona trgovanja u svim vremenskim okvirima, uključujući vreme za dan-unapred, unutar dnevno vreme, kao i vremenski okvir za potrebe balansiranja.
Agencija razmatra predlog načina raspodele prenosnih kapaciteta između zona trgovanja.
Operator prenosnog sistema i Agencija poslove iz stava 1. ovog člana obavljaju u saradnji sa operatorima prenosnog sistema i regulatornim telima u državama članicama Evropske unije i pridruženim stranama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, operator prenosnog sistema je dužan da uzme u obzir:
1) karakteristike tržišta električne energije;
2) operativne uslove rada elektroenergetskog sistema, kao što su posledice netovanja konačnih planova rada balansnih grupa;
3) nivo usaglašenosti procenata dodeljenih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja u različitim vremenskim okvirima tržišta.
Ako je prenosni kapacitet ostao nedodeljen između zona trgovanja nakon vremenskog zatvaranja unutar dnevnog tržišta za dodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja, operator prenosnog sistema može da iskoristi nedodeljeni kapacitet za razmenu balansne energije ili za netovanje odstupanja.
Ako je prenosni kapacitet između zona trgovanja dodeljen za razmenu balansne energije ili potrebe deljenja balansne rezerve, operator prenosnog sistema je dužan da postupa u skladu sa aktom iz člana 93a stav 2. tačka 2) ovog zakona.
Operator prenosnog sistema ne može u postupku određivanja prenosnog kapaciteta između zona trgovanja, da poveća granicu sigurnosti zbog razmene balansne energije i deljenja balansne rezerve.
Član 165v
Procesi upravljanja zagušenjem koji su povezani sa unapred određenim vremenskim okvirom mogu ostvarivati prihod samo u slučaju kada dođe do zagušenja u tom vremenskom okviru, osim u slučaju novih interkonektora koji imaju izuzeće.
Kroz procese iz stava 1. ovog člana ne sme se favorizovati bilo koja strana koja zahteva kapacitet ili energiju, niti ometati napori da se smanja zagušenja.
Svi prihodi stečeni dodelom prenosnih kapaciteta između zona trgovanja operator prenosnog sistema koristi u sledeće svrhe:
1) garantovanje raspoloživosti dodeljenog prenosnog kapaciteta između zona trgovanja;
2) održavanje ili povećanje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja kroz optimizaciju korišćenja postojećih interkonektora u vidu koordinisanih korektivnih mera, ako je primenljivo, ili kroz investicije u mrežu, a naročito u izgradnju novih interkonektivnih dalekovoda kojima se smanjuje zagušenje.
Operator prenosnog sistema i Agencija uzimaju u obzir metodologiju ACER-a o načinu korišćenja prihoda od zagušenja.
Ako operator prenosnog sistema ne može prihode iz stava 1. ovog člana efikasno da koristi u svrhe navedene u stavu 1. ovog člana, može ih uz saglasnost Agencije, koristiti kao prihod koji Agencija uzima u obzir prilikom donošenja metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije do maksimalnog iznosa koji odredi Agencija. Ostatak prihoda stavlja se na poseban interni račun operatora prenosnog sistema dok se ne stvore uslovi da se koristi u svrhe navedene u stavu 1. ovog člana.
Operator prenosnog sistema je dužan da dostavi izveštaj Agenciji o načinu korišćenja prihoda iz stava 1. ovog člana.
Agencija je dužna da do 1. marta svake godine objavi i dostavi Regulatornom odboru Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice izveštaj koji sadrži:
1) prihode iz stava 1. ovog člana u prethodnoj kalendarskoj godini;
2) podatke o tome kako su prihodi iz stava 1. ovog člana korišćeni, uključujući i podatke o posebnim projektima na koja su ti prihodi usmereni;
3) podatke o prihodima iz stava 1. ovog člana koji se nalaze na posebnom internom računu operatora prenosnog sistema;
4) podatke o iznosu prihoda iz stava 1. ovog člana koji su uzeti u proračun cene za pristup sistemu;
5) potvrdu Agencije da je računanje prihoda iz stava 1. ovog člana u iznos cene za pristup sistemu izvršeno u skladu sa ovim zakonom.
U slučaju da se prihodi od zagušenja koriste u proračunu za određivanje cene pristupa sistemu, operator prenosnog sistema je dužan da u izveštaju iz stava 6. ovog člana izvesti o korišćenju tih prihoda u svrhe iz stava 1. ovog člana.
Troškovi tranzita električne energije usled prekogranične razmene električne energije se pokrivaju kroz mehanizam kompenzacije između operatora prenosnih sistema, u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama Republike Srbije.
Izuzeća za nove interkonektivne dalekovode u oblasti električne energije
Novi interkonektivni dalekovodi jednosmerne struje, mogu se na zahtev izuzeti od primene pravila za pristup sistemu iz člana 159. ovog zakona, pravila za raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja iz člana 164. ovog zakona i pravila korišćenja prihoda od dodele kapaciteta u postupku obrazovanja cena pristupa prenosnom sistemu, pod sledećim uslovima:
1) da ulaganje u novi infrastrukturni objekat povećava konkurenciju u snabdevanju električnom energijom;
2) da je rizik ulaganja u izgradnju interkonektivnog dalekovoda takav da ulaganja neće biti ako se ne odobri izuzeće;
3) da interkonektivni dalekovod mora biti u vlasništvu fizičkog ili pravnog lica koje posluje u drugom pravnom subjektu odvojenom od operatora sistema u okviru koga će novi interkonektivni dalekovod biti izgrađen;
4) da korisnici interkonektivnog dalekovoda plaćaju naknadu za korišćenje tog objekta;
5) da u sredstvima ili operativnim troškovima interkonektivnog dalekovoda nisu, ni u jednom delu, korišćena sredstva iz cene za pristup prenosnom ili distributivnom sistemu;
6) da izuzeće ne sprečava konkurenciju, efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i efikasno funkcionisanje sistema na koji je novi interkonektivni dalekovod povezan.
Odredba stava 1. ovog člana izuzetno se primenjuje i u slučaju interkonektivnog dalekovoda naizmenične struje pod uslovom da su troškovi i rizik takve investicije znatno veći u poređenju sa troškovima i rizikom koji obično nastaju prilikom povezivanja dva susedna prenosna sistema preko interkonektivnog dalekovoda naizmenične struje.
Odredba stava 1. ovog člana će se primenjivati i u slučaju znatnih povećanja kapaciteta postojećih interkonektivnih dalekovoda.
Akt o izuzeću iz st. 1. do 3. ovog člana donosi Agencija, po pribavljenom mišljenju Ministarstva i sa mišljenjem Ministarstva i detaljnim obrazloženjem objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Akt o izuzeću iz st. 1. do 3. ovog člana može obuhvatiti kapacitet interkonektivnog dalekovoda u celini ili deo kapaciteta.
U roku od dva meseca od dana kada je zahtev za izuzeće primio poslednji nadležni regulator, nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora može da dostavi savetodavno mišljenje onim regulatorima kojim to mišljenje može biti osnov za donošenje njihovih odluka.
Prilikom odlučivanja o izuzeću iz st. 1. do 3. ovog člana Agencija je dužna da:
1) razmotri potrebu za utvrđivanjem uslova u pogledu trajanja izuzeća i nediskriminatornog pristupa interkonektivnom dalekovodu;
2) uzme u obzir dodatne kapacitete koji će biti izgrađeni, očekivani period trajanja projekta i nacionalne specifičnosti i prilike u Republici Srbiji.
Pre donošenja akta o izuzeću Agencija može da odlučuje o pravilima i mehanizmima za upravljanje i raspodelu kapaciteta.
Pravila iz stava 8. ovog člana sadrže obavezu da se neiskorišćeni kapacitet ponudi na tržištu, a korisnici interkonektivnog dalekovoda imaju pravo da trguju svojim ugovorenim kapacitetima na tržištu. Pri proceni kriterijuma iz stava 1. tač. 1), 2) i 6) ovog člana uzimaju se u obzir rezultati raspodele kapaciteta.
Akt o izuzeću se može doneti nakon razmene mišljenja sa drugim državama na koje izgradnja interkonektivnog dalekovoda ima uticaja ili sa nadležnim regulatornim telima.
Agencija će, bez odlaganja, dostaviti nadležnom telu saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, kopiju zahteva za izuzeće, kao i odluku i sve relevantne informacije u vezi sa odlukom.
Informacija iz stava 11. ovog člana, koja omogućava nadležnom telu da izda obrazloženo mišljenje, može se podneti u zbirnom obliku i naročito sadrži:
1) detaljne razloge na osnovu kojih je izuzeće odobreno ili odbijeno, uključujući finansijske informacije koje opravdavaju potrebu za izuzećem;
2) sprovedenu analizu o uticaju davanja izuzeća na konkurenciju i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta električne energije;
3) razloge za vremenski period i udeo u ukupnom kapacitetu interkonekcije za koje se odobrava izuzeće i
4) rezultat konsultacija regulatornih organa.
U roku od dva meseca od dana prijema informacije iz st. 11. i 12. ovog člana nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora može doneti odluku kojom zahteva da Agencija izmeni ili povuče akt o izuzeću.
U slučaju da nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora donese odluku iz stava 13. ovog člana Agencija će u najvećoj mogućoj meri uzeti u obzir tu odluku.
Kada konačna odluka Agencije odstupa od mišljenja nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, Agencija će obezbediti i objaviti, zajedno sa svojom odlukom, obrazloženje na kome zasniva svoju odluku.
Rok iz stava 13. ovog člana može se produžiti za još dva meseca, ako nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora zahteva dodatne informacije i to produženje počinje nakon dana prijema potpunih informacija.
Rok iz stava 16. ovog člana može se produžiti uz obostranu saglasnost nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora i Agencije.
U slučaju da tražene informacije iz stava 16. ovog člana nisu dostavljene u traženim rokovima, smatra se da je informacija povučena.
Mišljenje nadležnog tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora o aktu o izuzeću ističe dve godine od dana njegovog donošenja, ako izgradnja interkonektivnog dalekovoda nije počela, odnosno pet godina od dana njegovog donošenja, ako interkonektivni dalekovod nije pušten u pogon, osim u slučaju kada nadležno telo saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora odluči da je do kašnjenja došlo zbog okolnosti koje su van kontrole lica kome je izuzeće odobreno.
Akt o izuzeću koji donosi Agencija je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
[ČLAN 74 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Konkurentna, fleksibilna i nediskriminatorna tržišta
Član 167a
Učesnici na tržištu, pod jednakim uslovima, podležu transparentnim, srazmernim i nediskriminatornim pravilima, naknadama i postupanju u pogledu odgovornosti za balansiranje, pristupa tržištima, pristupa podacima, promene snabdevača i agregatora, načinu obračuna i licenciranja.
Na unutrašnjem tržištu električne energije ne mogu da postoje prepreke u pogledu ulaska na tržište, rada i izlaska s tržišta, ne dovodeći u pitanje nadležnosti koje se primenjuju u odnosu na treće zemlje.
Učesnici na tržištu iz trećih zemalja kada posluju na unutrašnjem tržištu električne energije Republike Srbije dužni su da postupaju u skladu sa propisima Republike Srbije, uključujući propise koji se odnose na zaštitu životne sredine i bezbednost, kao i propise u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Prilikom razvoja novih interkonektora uzimaju se u obzir ciljevi za interkonekciju električne energije utvrđeni u skladu sa preuzetim međunarodnim ugovorima.
[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 168
Tržište električne energije obuhvata:
1) bilateralno tržište električne energije;
2) balansno tržište električne energije;
3) organizovano tržište električne energije;
4) tržište prenosnih kapaciteta između zona trgovanja;
5) tržište pomoćnih usluga.
Prema vremenu trgovanja električnom energijom tržište električne energije može biti:
1) terminsko;
2) tržište za dan unapred;
3) unutar dnevno tržište.
Operator prenosnog sistema električne energije uređuje i administrira tržište iz stava 1. tač. 2), 4) i 5) ovog člana, dok energetski subjekt koji obavlja delatnost upravljanja organizovanim tržištem električne energije (u daljem tekstu: Operator tržišta) uređuje i administrira tržište iz stava 1. tačka 3) ovog člana, uz poštovanje principa javnosti i nediskriminacije.
[Član 168
Tržište električne energije obuhvata:
1) bilateralno tržište električne energije;
2) balansno tržište električne energije i
3) organizovano tržište električne energije.
Operator prenosnog sistema električne energije uređuje i administrira tržište iz stava 1. tačka 2) ovog člana, a energetski subjekt koji obavlja delatnost upravljanja organizovanim tržištem električne energije (u daljem tekstu: Operator tržišta) uređuje i administrira tržište iz stava 1. tačka 3) ovog člana, uz poštovanje principa javnosti i nediskriminacije.]
[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Principi funkcionisanja tržišta električne energije
Član 168a
Tržišta električne energije iz člana 168. ovog zakona, zasnivaju se na sledećim principima:
1) cene se formiraju na osnovu ponude i tražnje;
2) pravilima tržišta treba da se podstiče slobodno formiranje cena, maksimalno izbegavajući formiranje cena koja nisu rezultat ponude i tražnje;
3) pravilima tržišta treba da se omogući razvoj fleksibilne proizvodnje električne energije, niskougljenična proizvodnja električne energije, kao i fleksibilna potrošnja električne energije;
4) kupcima treba da omogući da imaju koristi od tržišta i veće konkurencije na maloprodajnim tržištima i da budu ovlašćeni da nastupaju na tržištu električne energije;
5) učešće krajnjih kupaca i malih preduzeća na tržištu električne energije treba omogućiti kroz agregiranje njihove proizvodnje električne energije iz različitih proizvodnih jedinica, odnosno objekata upravljive potrošnje, obezbeđujući im da na osnovu takvog agregiranja formiraju zajedničku ponudu na tržištu, kao i da zajednički deluju na elektroenergetski sistem;
6) tržišna pravila treba da omoguće dekarbonizaciju elektroenergetskog sistema tako što će omogućiti integraciju električne energije iz obnovljivih izvora energije i podstaći energetsku efikasnost, na način i u meri koja neće ugroziti energetsku stabilnost zemlje;
7) tržišna pravila treba da podstaknu investicije u proizvodnju električne energije, posebno dugoročne investicije usmerene na dobijanje dekarbonizovanog i održivog elektroenergetskog sistema, na objekte za skladištenje električne energije, energetsku efikasnost i odziv potrošnje, u cilju zadovoljenja potreba tržišta, kao i omogućiti poštenu konkurenciju na tržištu, obezbeđujući sigurnost snabdevanja;
8) prepreke prekograničnoj razmeni električne energije, kao i transakcijama na tržištu treba uklanjati;
9) tržišna pravila treba da podstaknu regionalnu saradnju, tamo gde je to primenjivo;
10) bezbedna i održiva proizvodnja električne energije, skladištenje električne energije i upravljiva potrošnja učestvuju pod ravnopravnim uslovima na tržištu;
11) proizvođači električne energije su direktno ili indirektno odgovorni za prodaju na tržištu električne energije koju proizvedu;
12) tržišna pravila treba da dopuste razvoj demontracionih projekata u održive energetske resurse, tehnologije ili sisteme koji treba da se realizuju i upotrebljavaju u društvenu korist;
13) tržišna pravila treba da omoguće efikasno upravljanje proizvodnim kapacitetima, objektima za skladištenje električne energije i upravljivu potrošnju;
14) tržišna pravila treba da omoguće slobodan ulazak i izlazak sa tržišta privrednim subjektima koja se bave proizvodnjom električne energije, skladištenjem električne energije i upravljivom potrošnjom, na osnovu njihove procene o ekonomskoj i finansijskoj održivosti njihovih delatnosti;
15) u cilju zaštite učesnika na tržištu od rizika promenljivosti cena električne energije na tržištu, kao i smanjenja nesigurnosti u pogledu povraćaja njihovih investicija, dugoročni zaštitni (hedžing) tržišni proizvodi treba da budu dostupni na organizovanom tržištu električne energije na transparentan način, uključujući i dostupnost o snabdevanju na bilateralnom tržištu, u skladu sa propisima o konkurenciji;
16) da učesnici na tržištu imaju pravo da pristupe elektroenergetskom sistemu pod objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima;
17) tržišna pravila treba da olakšaju trgovinu proizvodima u okviru Energetske zajednice, a regulatorne promene treba da uzmu u obzir uticaje i na kratkoročna i na dugoročna tržišta i proizvode.
Principi funkcionisanja organizovanog tržišta za dan-unapred i unutar dnevnog tržišta električne energije
Član 168b
Operator prenosnog sistema i Nemo dužni su da u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama sarađuju na regionalnom nivou i nivou pridruženih strana iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice u cilju povećanja efikasnosti i efektivnosti tržišta za dan unapred i unutar dnevnog tržišta.
Tržište za dan unapred i unutar dnevno tržište električne energije treba da budu uređeni tako da:
1) učesnici na tržištu ne podležu diskriminaciji;
2) maksimizuju sposobnost učesnika na tržištu da upravljaju svojim balansnim odstupanjima;
3) maksimalno omoguće učesnicima na tržištu da učestvuju u prekograničnoj trgovini što je bliže moguće realnom vremenu isporuke električne energije;
4) obezbede cene električne energije koje odražavaju realnu tržišnu vrednost na koje učesnik na tržištu može da se osloni prilikom ugovaranja finansijskih instrumenata kojim se štite od rizika promene cena električne energije;
5) obezbeđuju siguran rad sistema istovremeno omogućavajući maksimalno korišćenje prenosnog kapaciteta;
6) obezbeđuju transparentnost, ne dovodeći u pitanje zaštitu poverljivih i komercijalno osetljivih podataka, kao ni obavljanje trgovine na anoniman način;
7) ne prave razliku između trgovine unutar domaće zone trgovanja i transakcija između zona trgovanja;
8) obezbeđuju svim učesnicima na tržištu da učestvuju, kako individualno, tako i preko agregatora.
Trgovina na organizovanom tržištu za dan unapred i unutar dnevnom tržištu
Član 168v
Nemo je dužan da omogući trgovinu električnom energijom:
1) što je bliže moguće trenutku isporuke električne energije, a do isteka roka za podnošenje ponuda za dodelu unutar dnevnih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja;
2) na tržištu za dan-unapred i unutar dnevnom tržištu u vremenskom intervalu koji najmanje odgovara obračunskom intervalu za obračun balansnog odstupanja balansno odgovornih strana;
3) na tržištu za dan unapred i unutar dnevnom tržištu sa pravom da minimalna ponuda učesnika na tržištu bude 500 kW ili manje kako bi se omogućilo efektivno učešće objekata upravljive potrošnje, objekata za skladištenje električne energije i malih postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, uključujući direktno učešće kupaca.
Član 168g
Operator prenosnog sistema je dužan da izda dugoročna prava na korišćenje prenosnog kapaciteta između zona trgovanja koja omogućuju učesnicima na tržištu, uključujući i proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, da se zaštite od rizika promene cena električne energije, osim ukoliko Agencija i druga regulatorna tela na zahtev operatora prenosnog sistema procene da učesnici na tržištu imaju dovoljno finansijskih instrumenata za zaštitu od rizika promene cena električne energije na domaćem tržištu.
U slučaju dodele dugoročnih prava na korišćenje prenosnog kapaciteta između zone trgovanja, operator sistema je dužan da dodelu prava vrši na transparentan način, na tržišnim principima i nediskriminatorni način na jedinstvenoj platformi za raspodelu.
Operator tržišta je dužan da razvija dugoročne finansijske instrumente za trgovinu koji omogućavaju učesnicima na tržištu, uključujući i proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora da se zaštite od rizika promene cena električne energije, pri čemu operator tržišta ne može da zahteva da učesnici na tržištu te instrumente koriste samo za zaštitu od rizika promene cene električne energije u domaćoj zoni trgovanja.
Tehnička ograničenja za formiranje ponuda na organizovanom tržištu električne energije
Član 168d
Formiranje ponude kupaca i prodavaca na veleprodajnom tržištu električne energije, cena električne energije u svim vremenskim okvirima tržišta, kao i ponude balansne energije i cene poravnanja za balansna odstupanja balansno odgovornih strana, ne podležu maksimalnim i minimalnim ograničenjima cena.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Nemo može primeniti maksimalna i minimalna ograničenja za formiranje cena na organizovanom dan-unapred i unutar dnevnom tržištu koja ne vode do nepotrebnog ograničenja trgovine, uz mehanizam njihovog automatskog prilagođavanja u trenutku kada na tržištu ta ograničenja budu dostignuta, ali pod uslovom da su takva ograničenja harmonizovana na evropskom nivou.
Operator prenosnog sistema ne može da preduzima mere u cilju menjanja cena na veleprodajnom tržištu električne energije.
Agencija je dužna da identifikuje propise i mere koje mogu da doprinesu posrednom ograničenju cena na veleprodajnom tržištu električne energije, uključujući i one koje se odnose na ograničenja ponuda za aktiviranje balansne energije, ponuda u okviru mehanizama za obezbeđenje kapaciteta, mere koje preduzima operator prenosnog sistema, mere kojima se dovode u pitanje postojeći tržišni rezultati ili sprečava zloupotreba dominantnog položaja ili neefikasno definisanih zona trgovanja.
Ako Agencija na osnovu propisa i mera iz stava 4. ovog člana utvrdi mogućnost ograničenja formiranja veleprodajnih cena dužna je da nadležnim organima predloži mere kojima se ograničenja na formiranja cena na veleprodajnom tržištu uklanjaju, odnosno ublažavaju.
Agencija je dužna da dostavi izveštaj Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice o merama iz stava 5. ovog člana u roku od šest meseci od dana utvrđenja mogućnosti ograničenja formiranja veleprodajnih cena.
Vrednost neisporučene električne energije
Član 168đ
Operator prenosnog sistema je dužan da proceni vrednost neisporučene električne energije u skladu sa metodologijom ENTSO-E i da je javno objavi.
Vrednost neisporučene električne energije operator prenosnog sistema preispituje svakih pet godina ili ranije ako su nastupile značajne promene od kojih zavisi njena procena.
Učesnici na tržištu električne energije
[ČLAN 77 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Učesnici na tržištu električne energije su:
1) proizvođač električne energije;
2) snabdevač;
3) snabdevač na veliko;
4) krajnji kupac;
5) operator prenosnog sistema električne energije;
6) operator distributivnog sistema električne energije;
7) operator zatvorenog distributivnog sistema električne energije;
8) operator tržišta;
9) nominovani operator tržišta;
10) (brisana)
[10) kupac-proizvođač;]
11) skladištar električne energije;
12) agregator.
Pored učesnika na tržištu iz stava 1. ovog člana, na organizovanom tržištu električne energije učesnici mogu biti i druga pravna lica u skladu sa pravilima o radu organizovanog tržišta.
Učesnici na tržištu električne energije dužni su da operatoru prenosnog, odnosno distributivnog sistema, dostave sve potrebne podatke u skladu sa pravilima iz člana 53. ovog zakona koja se odnose na oblast električne energije.
Bilateralno tržište električne energije
Bilateralno tržište električne energije je tržište na kome se električna energija direktno kupuje i prodaje između učesnika na tržištu na osnovu ugovora o snabdevanju električnom energijom.
Ugovorom o snabdevanju električnom energijom određuju se naročito količina električne energije, cena i period snabdevanja.
Količina električne energije može biti:
1) unapred određena za svaki obračunski period tokom perioda snabdevanja;
2) određena na osnovu ostvarene potrošnje električne energije na mestu primopredaje tokom perioda snabdevanja i
3) određena na osnovu ostvarene proizvodnje električne energije na mestu primopredaje tokom perioda snabdevanja.
U slučaju kada se ugovor o snabdevanju električnom energijom zaključuje između snabdevača i krajnjeg kupca odnosno kupca-proizvođača i kada se količina električne energije određuje u skladu sa stavom 3. tačka 2) ovog člana, taj ugovor se smatra ugovorom o potpunom snabdevanju.
U slučaju kada se ugovor o snabdevanju električnom energijom zaključuje između snabdevača i operatora prenosnog ili distributivnog sistema za nadoknadu gubitaka u sistemu i kada se količina električne energije određuje u skladu sa stavom 3. tačka 2) ovog člana, taj ugovor se smatra ugovorom o potpunom snabdevanju.
Balansna odgovornost učesnika na tržištu
[ČLAN 78 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Učesnik na tržištu električne energije dužan je da uredi svoju balansnu odgovornost.
Balansna odgovornost se uređuje zaključenjem ugovora o balansnoj odgovornosti sa operatorom prenosnog sistema ili prenosom balansne odgovornosti na balansno odgovornu stranu, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje oblast obnovljivih izvora energije, zakonom koji uređuje obligacione odnose i pravilima o radu tržišta električne energije.
Zaključenjem ugovora o balansnoj odgovornosti sa operatorom prenosnog sistema i ispunjenjem uslova propisanih pravilima o radu tržišta električne energije, učesnik na tržištu električne energije stiče status balansno odgovorne strane.
Svaki učesnik na tržištu je odgovoran za balansna odstupanja koja napravi elektroenergetskom sistemu.
Balansno odgovorna strana je finansijski odgovorna za balansna odstupanja i dužna je da doprinese balansu elektroenergetskog sistema.
Učesnik na tržištu prenosi balansnu odgovornost zaključenjem ugovora o prenosu balansne odgovornosti sa balansno odgovornom stranom.
Zaključenjem ugovora o potpunom snabdevanju, krajnji kupac [i kupac-proizvođač] prenosi balansnu odgovornost za svoje mesto primopredaje na snabdevača.
Zaključenjem ugovora o potpunom snabdevanju iz člana 188. ovog zakona operator prenosnog, odnosno operator distributivnog sistema prenosi balansnu odgovornost na snabdevača.
Zaključenjem ugovora iz st. 2. i 4. ovog člana proizvođač prenosi balansnu odgovornost za svoje mesto primopredaje na snabdevača.
Operator prenosnog sistema je odgovoran za uspostavljanje i sprovođenje balansne odgovornosti učesnika na tržištu električne energije.
Operator prenosnog sistema i operator distributivnog sistema ne mogu preuzeti balansnu odgovornost za drugog učesnika na tržištu.
Operator prenosnog sistema i operator distributivnog sistema svoju balansnu odgovornost ne mogu preneti na drugog učesnika na tržištu osim kada kupuju električnu energiju po ugovoru o potpunom snabdevanju električnom energijom.
[ČLAN 79 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Operator prenosnog sistema vodi registar balansne odgovornosti za mesta primopredaje na prenosnom sistemu, a operator distributivnog sistema vodi registar balansne odgovornosti za mesta primopredaje na distributivnom sistemu.
Operator distributivnog sistema je dužan da operatoru prenosnog sistema dostavlja podatke sadržane u registru, u skladu sa pravilima o radu tržišta električne energije i pravilima o promeni snabdevača i agregatora.
[ČLAN 80 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Osnovna pravila balansnog tržišta električne energije
Član 173a
Balansno tržište električne energije, uključujući i učešće u pretkvalifikacionom postupku uređuje operator prenosnog sistema na način da:
1) obezbedi nediskriminaciju između učesnika na tržištu, pri čemu se uzimaju u obzir različite tehničke potrebe elektroenergetskog sistema, kao i različite tehničke mogućnosti elektrana, objekata za skladištenje električne energije i objekata upravljive potrošnje;
2) pomoćne usluge budu definisane na transparentan i tehnološki neutralan način, kao i da se nabavljaju transparentno i u skladu sa tržišnim principima od pružalaca koji su tehnički osposobljeni za pružanje usluge što se verifikuje kroz pretkvalifikacioni postupak u skladu sa pravilima o radu prenosnog, odnosno distributivnog sistema i pravilima za priključenje na prenosni sistem;
3) obezbedi nediskriminatorni pristup svim učesnicima na tržištu, kako individualno tako i preko agregatora, uključujući i postrojenja koja koriste obnovljive izvore, objekte upravljive potrošnje i objekte za skladištenje električne energije;
4) da se tržišna pravila prilagode povećanju udela električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora, povećanju upravljive potrošnje, kao i novim tehnologijama, istovremeno uvažavajući potrebe elektroenergetskog sistema.
Nabavka usluga balansiranja vrši se u skladu sa transparentnim, nediskriminatornim i tržišno zasnovanim procedurama.
Cena balansne energije ne može da bude unapred određena ugovorom o rezervaciji balansnog kapaciteta, a njegova nabavka mora biti transparentna, uz zaštitu poverljivih i komercijalno osetljivih podataka.
Balansno tržište treba da obezbedi siguran rad sistema i omogući maksimalno korišćenje i efikasnu raspodelu prenosnih kapaciteta između zona trgovanja u svim vremenskim intervalima, u skladu sa članom 165a ovog zakona.
Pravilima o radu tržišta treba omogućiti učesnicima da dostavljaju ponude što bliže realnom vremenu isporuke električne energije, pri čemu rok za podnošenje ponuda na balansnom tržištu ne sme da se završava pre isteka roka za podnošenje ponude za dodelu unutar dnevnih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja.
Cena balansne energije za standardne proizvode za balansiranje i posebne proizvode za balansiranje određuje se metodom marginalnih troškova, osim ako operator prenosnog sistema u pravilima o radu tržišta predvidi alternativnu metodu određivanja cene balansne energije koja je efikasnija, pod uslovom da je takva metoda identična metodi koju su regulatorna tela u Evropskoj uniji odobrila svim operatorima prenosnog sistema.
Cene poravnanja za balansno odstupanje balansno odgovornih strana određuje se po ceni koja odražava vrednost električne energije u realnom vremenu.
Obračunski interval na balansnom tržištu od 1. januara 2025. godine ne može biti duži od 15 minuta, osim ako Agencija na zahtev operatora prenosnog sistema odobri izuzeće koje može da traje najduže do 1. januara 2027. godine, pri čemu za vreme trajanja izuzeća obračunski interval za balansno odstupanje ne može biti duži od 30 minuta.
Oblast utvrđivanja cene poravnanja za balansno odstupanje za koje se određuje cena poravnanja za balansno odstupanje balansno odgovornih strana jednako je zoni trgovanja, odnosno kontrolnoj oblasti.
Operator prenosnog sistema proračunava rezervni kapacitet, uzimajući u obzir i proračun tog kapaciteta na regionalnom nivou.
Operator prenosnog sistema može da zatraži od Agencije izuzeće od primene st. 2 i 4. ovog člana, ako standardni proizvodi za balansiranje nisu dovoljni da obezbede siguran rad sistema ili ako resursi za pružanje usluge balansiranja ne mogu da učestvuju na tržištu.
Agencija može dati izuzeće iz stava 8. ovog člana, ali samo za neke posebne proizvode za balansiranje koji se primenjuju samo na domaćem tržištu ako nisu predmet prekogranične razmene sa drugim operatorima prenosnog sistema.
Zahtev iz stava 8. ovog člana sadrži:
1) opis mera koje minimizuju korišćenje posebnih proizvoda za balansiranje uz poštovanje ekonomske efikasnosti;
2) pokazatelje koji ukazuju da posebni proizvodi za balansiranje ne dovode do značajne neefikasnosti i poremećaja na balasnom tržištu, kako na domaćem balansnom tržištu tako i van njega;
3) pravila i informacije o postupku pretvaranja ponuda za balansnu energiju obuhvaćene posebnim proizvodima za balansiranje u ponude za balansnu energiju u skladu sa standardnim proizvodima za balansiranje.
Član 173b
Operator prenosnog sistema nabavlja balansni kapacitet na transparentan način na domaćem tržištu, uzimajući u obzir i mogućnost nabavke tog kapaciteta na regionalnom nivou.
Operator prenosnog sistema može da ograniči rezervaciju prenosnog kapaciteta između zona trgovanja u slučaju prekogranične nabavke balansnog kapaciteta.
Nabavka balansnog kapaciteta se vrši na tržištu pomoćnih usluga, osim ukoliko Agencija u slučaju nedostatka konkurencije na tržištu pomoćnih usluga, odobri operatoru prenosnog sistema izuzeće i primenu drugih formi nabavke balansnog kapaciteta na tržišnim principima, što Agencija preispituje svake tri godine.
Nabavka balansnog kapaciteta za regulaciju na više i regulaciju na niže vrši se odvojeno, osim ukoliko Agencija odobri izuzeće, pod uslovom da operator prenosnog sistema u zahtevu za izuzeće pokaže da bi drugačija nabavka balansnog kapaciteta bila ekonomski efikasnija.
Ugovori o rezervaciji balansnog kapaciteta ne mogu se zaključiti pre dana koji prethodi danu angažovanja balansnog kapaciteta, a važenje ugovora ne može da traje duže od jednog dana, osim ako Agencija operatoru prenosnog sistema odobri da može ranije da nabavlja balansni kapacitet sa dužim trajanjem ugovora, kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i povećala ekonomska efikasnost, pri čemu balansni kapacitet koji je obuhvaćen izuzećem, može da se ugovori najranije mesec dana pre dana njenog angažovanja sa trajanjem ugovora koje nije duže od mesec dana.
Kada je odobreno izuzeće za najmanje 40% standardnih proizvoda za balansiranje i najmanje 30% svih proizvoda koji se koriste za balansni kapacitet zaključuju se ugovori o rezervaciji balansnog kapaciteta najviše jedan dan pre obezbeđivanja balansnog kapaciteta i ugovorni period ne može biti duži od jednog dana.
Na zahtev operatora prenosnog sistema, Agencija može, u slučaju primene izuzeća iz stava 6. ovog člana, da dozvoli da se ugovoreni rezervisani balansni kapacitet produži na najviše 12 meseci, pod uslovom da je vremenski period u kome se takvi ugovori mogu zaključiti ograničen i da su pozitivni efekti u vidu smanjenja troškova za krajnje kupce veći od negativnog uticaja na tržište.
Zahtev operatora sistema iz stava 7. ovog člana sadrži:
1) vremenski period za koje traži izuzeće;
2) iznos balansnog kapaciteta za koji se traži izuzeće;
3) analizu uticaja izuzeća na učešće dostupnih resursa za pružanje usluge balansiranja na balansnom tržištu;
4) analizu opravdanosti koja ukazuje da je izuzeće opravdano jer obezbeđuje niže troškove za krajnje kupce.
Ugovor o rezervaciji balansnog kapaciteta od 1. januara 2026. godine ne može da traje duže od šest meseci, osim u slučaju iz stava 7. ovog člana.
Ministarstvo, na osnovu podataka koje dostavlja Agencija obaveštava Sekretarijat Energetske zajednice i Regulatorni odbor Energetske zajednice u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice o udelu balansnog kapaciteta koji je rezervisan po osnovu ugovora koji traju duže od jednog dana.
Operator prenosnog sistema je dužan da javno objavi, što je bliže moguće trenutku isporuke električne energije, ali ne kasnije od 30 minuta posle isporuke, podatke o balansnoj poziciji elektroenergetskog sistema, procenjenoj ceni poravnanja za balansno odstupanje balansno odgovornih strana, kao i procenjenim cenama balansne energije.
Balansno tržište električne energije
[ČLAN 81 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Operator prenosnog sistema kupuje i prodaje električnu energiju od učesnika na tržištu na balansnom tržištu električne energije radi balansiranja i obezbeđenja sigurnog rada sistema.
Operator prenosnog sistema može, u cilju ispunjenja propisanih obaveza po osnovu balansiranja i obezbeđenja sigurnog rada sistema, kupiti i prodati električnu energiju na regionalnom i jedinstvenom evropskom balansnom tržištu.
Način i postupak učešća operatora prenosnog sistema na evropskim platformama za balansiranje se uređuje pravilima o radu tržišta električne energije, pravilima o radu prenosnog sistema i aktom iz člana 93a stav 2. tačka 2) ovog zakona.
[Način i postupak učešća operatora prenosnog sistema na evropskim platformama za balansiranje se uređuje pravilima o radu tržišta električne energije i pravilima o radu prenosnog sistema.]
Cena električne energije za potrebe balansiranja sistema i obezbeđenja sigurnog rada sistema se utvrđuje na tržišnom principu u skladu sa pravilima o radu tržišta.
Učešće na balansnom tržištu uređuje se ugovorom koji operator prenosnog sistema zaključuje sa učesnikom na tržištu električne energije, u skladu sa pravilima o radu tržišta električne energije.
Učešće na balansnom tržištu, pored ugovora iz stava 5. ovog člana uređuje se i ugovorima koje operator prenosnog sistema zaključuje sa operatorima susednih prenosnih sistema.
Pravila za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti
[ČLAN 82 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pravilima za obustavu i ponovno pokretanje tržišnih aktivnosti uređuju se odgovornosti operatora prenosnog sistema električne energije, operatora distributivnog sistema električne energije, operatora zatvorenog distributivnog sistema i ostalih učesnika na tržištu električne energije u procesu obustavljanja tržišnih aktivnosti, u slučaju da:
1) je prenosni sistem u stanju raspada;
2) je operator prenosnog sistema iscrpeo sve mogućnosti koje mu pruža tržište, te bi nastavak tržišnih aktivnosti u poremećenom pogonu ometao otklanjanje poremećaja;
3) bi se nastavkom tržišnih aktivnosti znatno smanjila delotvornost procesa ponovne uspostave normalnog pogona ili ugroženog normalnog pogona;
4) nisu dostupni informacioni i komunikacioni sistemi nužni za izvršavanje aktivnosti.
Pravilima iz stava 1. ovog člana, a u vezi sa aktom iz člana 93a stav 2. tačka 5) ovog zakona, uređuje se postupak za ponovno uspostavljanje obustavljenih tržišnih aktivnosti koje sprovodi operator prenosnog sistema u koordinaciji sa sysednim operatorima prenosnih sistema, operatorom distributivnog sistema, operatorima zatvorenog distributivnog sistema i operatorom tržišta električne energije, kao i način finansijskog poravnanja u slučaju obustave tržišnih aktivnosti.
[Pravilima iz stava 1. ovog člana uređuje se postupak za ponovno uspostavljanje obustavljenih tržišnih aktivnosti koje sprovodi operator prenosnog sistema u koordinaciji sa susednim operatorima prenosnih sistema, operatorom distributivnog sistema, operatorima zatvorenog distributivnog sistema i operatorom tržišta električne energije.]
Pravila iz stava 1. ovog člana donosi operator prenosnog sistema uz saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 1. ovog člana se objavljuju na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije, a odluka o davanju saglasnosti Agencije na ta pravila se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Pravila o radu tržišta električne energije
[ČLAN 83 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Pravilima o radu tržišta električne energije bliže se uređuje:
1) balansna odgovornost učesnika na tržištu;
2) balansno tržište električne energije;
3) proračun odstupanja balansnih grupa;
4) obračun finansijskog poravnanja balansno odgovornih strana;
4a) finansijsko poravnanje kod upravljanja potrošnjom putem agregiranja;
4b) pokrivanje troškova usled redispečinga na distributivnom sistemu;
5) instrument obezbeđenja plaćanja i kriterijume za utvrđivanje iznosa i perioda za koji se traži;
6) obračun električne energije za potrebe balansiranja i obezbeđivanja sigurnog rada sistema;
7) način obezbeđivanja i postupak nabavke pomoćnih usluga;
[7) način obezbeđivanja sistemskih usluga;]
7a) obaveze učesnika na tržištu u pogledu obezbeđenja potrebnog rezervnog kapaciteta, u slučaju kada operator prenosnog sistema ne može tržišnim mehanizmom da obezbedi taj kapacitet;
7b) procedura za razmenu podataka između učesnika na tržištu koji se bave agregiranjem i drugih učesnika;
7v) metodologija za proračun maksimalne cene rezervacije balansnog kapaciteta u slučaju izuzeća iz člana 173b stav 3. ovog zakona.
8) druga pitanja neophodna za funkcionisanje tržišta električne energije.
Pravila iz stava 1. ovog člana donosi operator prenosnog sistema uz saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 1. ovog člana se objavljuju na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije, a odluka o davanju saglasnosti Agencije na ta pravila se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka
Pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka se odnose na pravovremeno objavljivanje svih relevantnih podataka i njihovu dostupnost svim učesnicima na tržištu električne energije i predstavljaju preduslov nediskriminatornog funkcionisanja tržišta.
Pravila iz stava 1. ovog člana sadrže sve relevantne podatke koji se odnose na potrošnju, prenos električne energije, proizvodnju i balansno tržište.
Pravilima iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju odgovornosti operatora prenosnog sistema električne energije, operatora distributivnog sistema električne energije, proizvođača električne energije i krajnjeg kupca u vezi sa objavljivanjem tržišnih podataka, kao i druga pitanja neophodna za objavljivanje podataka.
Pravila iz stava 1. ovog člana donosi operator prenosnog sistema uz saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 1. ovog člana se objavljuju na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije, a odluka o davanju saglasnosti Agencije na ta pravila se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Organizovano tržište električne energije
Organizovano tržište električne energije je institucionalno uređen odnos između ponude i tražnje učesnika na tržištu električne energije sa unapred određenim standardizovanim produktima i fizičkom isporukom, na vremenskom okviru dan unapred i unutar dana.
Operator tržišta obavlja delatnost upravljanja organizovanim tržištem električne energije.
Operatora tržišta će osnovati operator prenosnog sistema, na način i u skladu sa aktom Vlade.
Operator tržišta odgovoran je za:
1) uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije;
2) administriranje organizovanog tržišta električne energije;
3) za efikasno i funkcionalno povezivanje tržišta električne energije u Republici Srbiji sa susednim tržištima električne energije, u saradnji sa operatorom prenosnog sistema u Republici Srbiji, kao i operatorima prenosnog sistema i operatorima tržišta susednih zemalja, a u skladu sa međunarodno ustanovljenim principima i preuzetim obavezama.
Kliring i finansijsko poravnanje, u smislu ovog zakona, između učesnika na organizovanom tržištu električne energije će obavljati pravno lice ovlašćeno za obavljanje tih poslova, sa sedištem u Republici Srbiji ili u nekoj od evropskih zemalja, u skladu sa principima kliringa i finansijskog poravnanja koji važe na pan-evropskom tržištu električne energije.
Poslovi na organizovanom tržištu se mogu zaključivati u domaćoj valuti ili u evrima.
Ako pravno lice iz stava 1. ovog člana ima sedište u nekoj od evropskih zemalja, plaćanja, naplaćivanja i prenos po osnovu finansijskog poravnanja između učesnika na organizovanom tržištu električne energije vrši se u evrima.
Operator tržišta dužan je da:
1) donese pravila o radu organizovanog tržišta električne energije;
2) obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka učesnika na tržištu, kao i drugih podataka koji su im dostupni u obavljanju delatnosti;
3) uredi balansnu odgovornost zaključivanjem ugovora o balansnoj odgovornosti sa operatorom prenosnog sistema ili prenosom balansne odgovornosti na pravno lice iz člana 171. stav 2. ovog zakona.