ZAKONO POTVRĐIVANJU MINAMATA KONVENCIJE O ŽIVI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 9/2024) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Minamata konvencija o živi, sačinjena u Kumamotou, Japan, 10. oktobra 2013. godine, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Minamata konvencije o živi u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik glasi:
Strane ugovornice ove konvencije,
Prepoznajući da je živa hemikalija koja izaziva veliku zabrinutost na globalnom nivou zbog svojstva da se rasprostire kroz atmosferu na velike udaljenosti, da se dugotrajno zadržava u životnoj sredini kada se u nju unese usled delovanja antropogenog faktora, te zbog svojstva bioakomulacije u ekosistemima i veoma ozbiljnih negativnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu,
Pozivajući se na Odluku Upravnog saveta Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu 25/5 od 20. februara 2009. godine da se pokrene međunarodna akcija koja bi za cilj imala upravljanje živom na jedan efikasan, efektivan i koherentan način,
Pozivajući se na stav 221. završnog dokumenta Konferencije Ujedinjenih nacija o održivom razvoju "Budućnost kakvu želimo", koji poziva na uspešan ishod pregovora o globalnom pravnoobavezujućem instrumentu koji bi regulisao problem žive i rizike koje ona izaziva u smislu uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu,
Pozivajući se na ponovno potvrđivanje principa Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju od strane Konferencije Ujedinjenih nacija o održivom razvoju, uključujući između ostalog, zajedničku ali podeljenu odgovornost, priznavanjem mogućnosti i specifičnih okolnosti svake države, kao i potrebu za globalnom akcijom,
Svesne zabrinutosti za zdravlje ljudi, naročito u zemljama u razvoju, izlaganjem ugroženog dela populacije, posebno žena i dece, štetnom uticaju žive, a preko njih i budućih generacija,
Imajući u vidu posebnu ranjivost ekosistema i domorodačkih zajednica na Arktiku, zbog biomagnifikacije žive i kontaminacije tradicionalnih namirnica, te zabrinutost za domorodačke zajednice u širem smislu zbog izložnosti uticajima žive,
Shvatajući uzroke i posledice "Minamata bolesti", posebno ozbiljnih zdravstvenih problema i problema u životnoj sredini koji su nastali usled zagađenja živom i prepoznajući potrebu da se obezbedi odgovarajuće upravljanje živom u cilju sprečavanja ovakvih i sličnih događaja u budućnosti,
Naglašavajući važnost podrške podizanju finansijskih, tehničkih i tehnoloških kapaciteta, naročito u zemljama u razvoju i zemljama sa ekonomijama u tranziciji, radi jačanja nacionalnih kapaciteta za upravljanje živom, u cilju unapređenja i obezbeđenja efektivne implementacije Konvencije,
Uvažavajući i aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije u cilju zaštite ljudskog zdravlja od negativnih uticaja žive, te ulogu relevantnih multilateralnih ugovora iz oblasti životne sredine, posebno Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju i Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini,
Prepoznajući da se ova konvencija i drugi međunarodni sporazumi iz oblasti životne sredine i trgovine međusobno dopunjuju,
Ističući da se nijedna odredba ove konvencije neće tumačiti tako da na bilo koji način utiče na promenu prava i obaveza Strane ugovornice koje proističu iz bilo kojeg postojećeg međunarodnog ugovora,
Razumevajući da se gore navedenim uvodnim odredbama ne namerava stvaranje hijerarhije između ove konvencije i drugih međunarodnih instrumenata,
Imajući u vidu da ništa u ovoj konvenciji ne sprečava Stranu ugovornicu da preduzme dodatne nacionalne mere u skladu sa odredbama ove konvencije i u skladu sa drugim međunarodno-pravnim obavezama Strane ugovornice u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od izloženosti štetnom uticaju žive,
Sporazumele su se o sledećem:
Cilj ove konvencije je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od zagađenja i posledica nastalih usled antropogenih emisija i ispuštanja žive i njenih jedinjenja u životnu sredinu.
U smislu ove konvencije:
(a) "Zanatsko rudarstvo i dobijanja zlata u malom obimu" označava dobijanje zlata u malom obimu koje preduzimaju fizička lica ili mala preduzeća sa malim investicionim kapitalom na raspolaganju;
(b) "Najbolje dostupne tehnike" označavaju one tehnike koje su najefektivnije za sprečavanje, i gde to nije izvodljivo, za smanjenje emisija i ispuštanja žive u vazduh, vodu i zemljište, kao i sprečavanje i smanjenje uticaja takvih emisija i ispuštanja na životnu sredinu u celini, uzimajući u obzir ekonomske i tehničke mogućnosti konkretne Strane ugovornice ili konkretnog postrojenja na teritoriji te države. U ovom smislu:
(i) "Najbolja" znači najdelotvornija za postizanje visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine kao celine;
(ii) "Dostupna" u smislu tehničkih rešenja znači, uzimajući u obzir konkretnu Stranu ugovornicu i konkretno postrojenje na njenoj teritoriji, tehnike koje su razvijene na odgovarajućem nivou koji omogućava njihovu primenu u relevantnom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički održivim uslovima, uzimajući u obzir sve troškove i koristi, nezavisno od toga da li se te tehnike koriste ili razvijaju na teritoriji te Strane ugovornice ili ne, ali pod uslovom da su dostupne operateru konkretnog postrojenja; i
(iii) "Tehnike" označava tehnologije koje se koriste, kao i načine na koje se neko postrojenje projektuje, gradi, održava, radi i zatvara;
(v) "Najbolja praksa po životnu sredinu" znači primenu najpogodnije kombinacije strategija i mera kontrole zaštite životne sredine;
(g) "Živa" označava elementarnu živu (Hg(0), CAS No. 7439-97-6);
(d) "Jedinjenje žive" označava bilo koju supstancu koja sadrži atome žive i jedan ili više atoma nekog drugog hemijskog elementa, a koje se može razgraditi na različita jedinjenja samo hemijskim reakcijama;
(đ) "Proizvod koji sadrži živu" označava proizvod ili komponentu proizvoda, kojima su živa ili neko jedinjenje žive namerno dodati;
(e) "Strana ugovornica" označava državu ili organizaciju regionalne ekonomske integracije koja se saglasila da se obaveže ovom konvencijom i na koju se ova Konvencija primenjuje;
(ž) "Strane ugovornice koje su prisutne i glasaju" označava Strane ugovornice koje su prisutne na sastanku Strana ugovornica i učestvuju u procesu glasanja, nezavisno od toga da li glasaju "za" ili "protiv";
(z) "Primarna eksploatacija žive" znači izvođenje rudarskih aktivnosti čiji je glavni cilj dobijanje žive;
(i) "Organizacija regionalne ekonomske integracije" označava organizaciju koju osnivaju suverene države određenog regiona, a na koju su njene države članice prenele nadležnosti u vezi sa pitanjima koja reguliše ova konvencija i koja je ovlašćena, da u skladu sa svojim unutrašnjim procedurama, potpiše, ratifikuje, prihvati, odobri ovu konvenciju ili istoj pristupi; i
(j) "Dozvoljena upotreba" označava svaki način korišćenja žive ili nekog njenog jedinjenja od strane Strane ugovornice u skladu sa ovom konvencijom, uključujući, ali ne ograničavajući se na načine korišćenja koji su dati u čl. 3, 4, 5, 6. i 7. ove konvencije.
Izvori snabdevanja i trgovina živom
1. Za potrebe ovog člana:
(a) Termin "živa" odnosi se i na smeše elementarne žive sa drugim supstancama, uključujući i legure žive, koje sadrže najmanje 95% masenog udela žive; i
(b) "Jedinjenja žive" podrazumevaju sledeća jedinjenja žive: živa (I) hlorid (poznat pod nazivom "kalomel"), živa (II) oksid, živa (II) sulfat, živa (II) nitrat, cinabarit i živin sulfid.
2. Odredbe ovog člana ne primenjuju se na:
(a) Količine žive ili jedinjenja žive koja se koriste u laboratorijskim istraživanjima ili kao referentni standard; ili
(b) Živu ili jedinjenja žive koja se u tragovima prirodno nalaze u proizvodima kao što su metali koji ne sadrže živu, rude, mineralni proizvodi, uključujući ugalj ili proizvodi koji se dobijaju od ovih materijala, kao i hemijski proizvodi koji u tragovima sadrže nenamerno dodatu živu ili njena jedinjenja; ili
(v) Proizvode koji sadrže živu.
3. Svaka Strana ugovornica ne sme dozvoliti primarnu eksploataciju žive, ako se ona nije obavljala na njenoj teritoriji pre datuma stupanja na snagu ove konvencije za datu Stranu ugovornicu.
4. Svaka Strana ugovornica može dozvoliti samo primarnu eksploataciju žive koja se obavlja na njenoj teritoriji na dan stupanja na snagu ove konvencije za tu Stranu ugovornicu, i to ne duže od petnaest godina nakon pomenutog datuma. Tokom ovog perioda, živa dobijena na ovaj način koristiće se samo u procesima proizvodnje proizvoda koji sadrže živu u skladu sa članom 4. ove konvencije u procesima proizvodnje koji su u skladu sa članom 5, ili u svrhu odlaganja žive u skladu sa članom 11, i to koristeći procese koje nemaju za cilj regeneraciju, reciklažu, reklamaciju, direktnu ponovnu upotrebu žive ili neku njenu alternativnu upotrebu.
5. Svaka Strana ugovornica je dužna da:
(a) Preduzme napore u cilju identifikacije pojedinačnih zaliha žive ili njenih jedinjenja koje su veće od 50 metričkih tona, kao i izvora snabdevanja živom kojima nastaju zalihe koje prelaze količinu od 10 metričkih tona godišnje, a nalaze se unutar njene teritorije;
(b) Preduzme mere u slučaju kada utvrdi da postoje zaostale količine žive nakon prestanka rada hlor-alkalnih postrojenja i osigura da ta živa bude odložena u skladu sa smernicama za upravljanje, uz uvažavanje principa zaštite životne sredine navedenih u članu 11. stav 3(a) ove konvencije, koristeći pri tom procese koji nemaju za cilj regeneraciju, reciklažu, reklamaciju, direktnu ponovnu upotrebu žive ili neku alternativnu upotrebu.
6. Nijedna Strana ugovornica ne sme dozvoliti izvoz žive, izuzev kada:
(a) Druga Strana ugovornica dostavi pristanak u pisanoj formi Strani ugovornici koja izvozi živu i to samo u svrhu:
(i) dozvoljene upotrebe Strane ugovornice koja uvozi živu u skladu sa ovom konvencijom; ili
(ii) privremenog skladištenja na način bezbedan po životnu sredinu kao što je propisano članom 10. ove konvencije; ili
(b) Strana koja nije potpisnica ove konvencije, a koja je dostavila pristanak u pisanoj formi Strani ugovornici koja izvozi živu, uključujući i potvrdu koja dokazuje da:
(i) Strana koja nije potpisnica ove konvencije primenjuje mere kojima se obezbeđuje zaštita zdravlja ljudi i životne sredine, kao i njihovu usklađenost sa odredbama čl. 10. i 11. ove konvencije; i
(ii) Da će se takva živa koristiti samo za dozvoljenu upotrebu od strane Strane ugovornice u skladu sa ovom konvencijom ili za privremeno skladištenje žive na način bezbedan po životnu sredinu, u skladu sa odredbama člana 10. ove konvencije.
7. Strana ugovornica koja izvozi živu (u daljem tekstu: Strana izvoznik) može smatrati opšte obaveštenje upućeno Sekretarijatu od strane koja uvozi živu (u daljem tekstu: Strana uvoznik), bilo da je potpisnica ove konvencije ili ne, pisanim pristankom koji se zahteva u skladu sa stavom 6. ovog člana. Ovakvo opšte obaveštenje mora da sadrži sve uslove pod kojima Strana uvoznik, bilo da se radi o potpisnici ove konvencije ili ne, daje svoj pristanak. Strana uvoznik, bilo da je potpisnica Konvencije ili ne, ima pravo da u bilo kom trenutku povuče svoj pristanak. Sekretarijat je dužan da vodi javni registar o svim ovakvim obaveštenjima.
8. Nijedna Strana ugovornica ne sme dozvoliti uvoz žive iz države koja nije potpisnica ove konvencije, a kojoj je dala svoj pisani pristanak, ako data Strana izvoznik nije obezbedila potvrdu da živa koja se izvozi ne potiče iz izvora koji su navedeni kao nedozvoljeni u stavu 3. ili u stavu 5 (b) ovog člana.
9. Strana ugovornica koja izda opšte obaveštenje o saglasnosti u skladu sa stavom 7. ovog člana može odlučiti da ne primeni odredbe iz stava 8. ovog člana, pod uslovom da primenjuje stroga ograničenja na izvoz žive, te da ima ustanovljene nacionalne mere kojima se obezbeđuje da se sa uvezenom živom postupa na način bezbedan po životnu sredinu. Strana ugovornica je obavezna da o ovakvoj odluci dostavi obaveštenje Sekretarijatu, kao i informacije kojima se opisuju mere koje se odnose na ograničenja koja se primenjuju na izvoz, kao i nacionalne regulatorne mere, kao i informacije o količinama žive i državama porekla u slučaju uvoza iz država koje nisu potpisnice ove konvencije. Sekretarijat je dužan da vodi javni registar o svim ovim obaveštenjima. Komitet za implementaciju i praćenje usklađenosti će razmatrati i ocenjivati svako obaveštenje i informacije koje su dostavljene uz njega u skladu sa članom 15. ove konvencije, a takođe može upućivati preporuke, kada je to potrebno, Konferenciji Strana ugovornica.
10. Procedura iz stava 9. ovog člana može se koristiti zaključno sa završetkom drugog sastanka Konferencije Strana ugovornica. Nakon ovoga, ona se više neće moći koristiti, osim ako Konferencija Strana ugovornica drugačije ne izglasa prostom većinom Strana ugovornica koje su prisutne i glasaju, odnosno u slučaju Strane ugovornice koja je predmetno obaveštenje u skladu sa stavom 9. ovog člana dostavila pre kraja drugog sastanka Konferencije Strana ugovornica.
11. Svaka Strana ugovornica koja dostavlja izveštaje u skladu sa članom 21. ove konvencije, mora dostaviti u okviru datih izveštaja i informacije koje pokazuju da su ispunjeni zahtevi navedeni u ovom članu.
12. Konferencija Strana ugovornica će na svom prvom sastanku pružiti detaljnija uputstva u smislu ovog člana, posebno što se tiče st. 5 (a), 6. i 8. ovog člana, i definisaće i usvojiti sadržaj potvrde iz st. 6 (b) i 8. ovog člana.
13. Konferencija Strana ugovornica treba da proceni da li trgovina specifičnim jedinjenjima žive dovodi u pitanje ciljeve ove konvencije i da razmotri da li ista treba da budu predmet primene odredaba iz st. 6. i 8. ovog člana, a na osnovu liste ovih jedinjenja koja će biti sadržana u dodatnom Aneksu, koji će biti usvojen u skladu sa članom 27. ove konvencije.
1. Svaka Strana ugovornica preduzimanjem odgovarajućih mera ne sme dozvoliti proizvodnju, uvoz ili izvoz proizvoda koji sadrže živu, navedenih u Delu I Aneksa A nakon datuma navedenog za postupno izbacivanje ovih proizvoda iz upotrebe, osim za izuzetke navedene u Aneksu A ili ako je Strana ugovornica registrovala odobrenje o ovakvom izuzetku u skladu sa članom 6. ove konvencije.
2. Strana ugovornica se može, za razliku od navedenog u stavu 1. ovog člana izjasniti u periodu ratifikacije ove konvencije ili nakon stupanja na snagu amandmana na Aneks A, da će sprovesti različite mere ili strategije za proizvode navedene u Delu I Aneksa A. Strana ugovornica može izabrati ovu mogućnost jedino ako dokaže da je već smanjila na minimalni nivo (de minimis) proizvodnju, uvoz i izvoz najvećeg broja proizvoda navedenih u Delu I Aneksa A i da je sprovela mere ili strategije za smanjenje upotrebe žive u dodatnim proizvodima koji nisu navedeni u Delu I Aneksa A, u periodu kada ona obaveštava Sekretarijat o svojoj odluci da iskoristi ovu mogućnost. Takođe, Strana ugovornica koja je izabrala ovu mogućnost:
(a) Podneće prvom prilikom izveštaj Konferenciji Strana ugovornica o sprovedenim merama ili strategijama, uključujući i kvantitativni opis postignutog smanjenja;
(b) Sprovešće mere ili strategije kojima se smanjuje sadržaj žive u bilo kom od proizvoda koji su navedeni u Delu I Aneksa A, za koje minimalna (de minimis) vrednost još nije određena;
(v) Razmotriće dodatne mere u cilju postizanja daljeg smanjenja; i
(g) Neće imati pravo da zahteva izuzetak u skladu sa članom 6. ove konvencije za bilo koju kategoriju proizvoda za koju je već izabrala da primeni odredbe stava 2. ovog člana.
Ne kasnije od pet godina nakon datuma stupanja na snagu ove konvencije, Konferencija Strana ugovornica će, kao deo procesa revizije u skladu sa stavom 8. ovog člana, oceniti napredak i efektivnost preduzetih mera u skladu sa ovim stavom.
3. Svaka Strana ugovornica mora da preduzme mere za proizvode koji sadrže živu a koji su navedeni u Delu II Aneksa A, u skladu sa odredbama koje su date u navedenom Aneksu.
4. Sekretarijat ima obavezu da na osnovu informacija koje su mu dostavile Strane ugovornice, prikuplja i čuva informacije o proizvodima koji sadrže živu i njihovim alternativnim proizvodima, te je dužan da ove informacije učini javno dostupnim. Sekretarijat je takođe dužan da učini javno dostupnim i sve druge relevantne informacije koje su mu dostavile Strane ugovornice.
5. Svaka Strana ugovornica dužna je da preduzme mere u cilju sprečavanja proizvodnje, uvoza i izvoza proizvoda u koje se ugrađuju proizvodi koji sadrže živu a za koje to nije dozvoljeno u skladu sa odredbama ovog člana.
6. Svaka Strana ugovornica dužna je da ne podrži proizvodnju i distribuciju u trgovini proizvoda koji sadrže živu, čiji način korišćenja nije obuhvaćen već poznatim načinima korišćenja ovih proizvoda pre stupanja na snagu ove konvencije za datu Stranu ugovornicu, izuzev kada se procenom rizika i procenom koristi ovih proizvoda, dokaže da oni imaju određenu korist po zdravlje ljudi ili životnu sredinu. Strana ugovornica dužna je da dostavi Sekretarijatu informacije o svakom takvom proizvodu, uključujući i informacije o rizicima, odnosno koristima, ovakvog proizvoda po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Sekretarijat je dužan da ove informacije učini javno dostupnim.
7. Svaka Strana ugovornica može da uputi predlog Sekretarijatu da se neki proizvod koji sadrži živu stavi na listu Aneksa A; ovakav predlog mora da sadrži informacije koje se odnose na dostupnost, tehničku i ekonomsku izvodljivost, i informacije o rizicima i koristima po zdravlje ljudi i životnu sredinu alternativnih proizvoda koje ne sadrže živu, uzimajući u obzir informacije u skladu sa stavom 4.
8. Ne kasnije od pet godina nakon datuma stupanja na snagu ove konvencije, Konferencija Strana ugovornica će revidirati Aneks A i shodno tome moći da razmatra amandmane na ovaj Aneks u skladu sa članom 27. ove konvencije.
9. Prilikom revidiranja Aneksa A u skladu sa stavom 8. ovog člana, Konferencija Strana ugovornica uzeće u obzir sledeće:
(a) Svaki predlog koji je podnet u skladu sa stavom 7. ovog člana;
(b) Informacije dostavljene u skladu sa stavom 4. ovog člana; i
(v) Raspoloživost alternativnih proizvoda koji ne sadrže živu, a koji su tehnički i ekonomski izvodljivi, uzevši u obzir i rizike i koristi po zdravlje ljudi i životnu sredinu i to za svaku Stranu ugovornicu.
Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive
1. Za potrebe ovog člana i Aneksa B, proizvodni procesi u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive ne uključuju procese u kojima se koriste proizvodi koji sadrže živu, procese za proizvodnju proizvoda koji sadrže živu ili procese u kojima se prerađuje otpad koji sadrži živu.
2. Svaka Strana ugovornica će preduzeti odgovarajuće mere da ne dozvoli korišćenje žive ili jedinjenja žive u procesima proizvodnje koji su navedeni u Delu I Aneksa B, nakon datuma navedenog u predmetnom Aneksu od kada počinje postepeno izbacivanje iz upotrebe pojedinačnih procesa, osim u slučajevima kada je Strana ugovornica registrovala izuzetak u skladu sa članom 6.
3. Svaka Strana ugovornica će preduzeti mere da ograniči upotrebu žive ili jedinjenja žive u procesima navedenim u Delu II Aneksa B, u skladu sa odredbama navedenim u ovom Aneksu.
4. Sekretarijat je dužan da na osnovu informacija koje mu dostavljaju Strane ugovornice prikuplja i čuva informacije o procesima u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive, kao i njihovim alternativama, te je dužan da ovakve informacije učini javno dostupnim. Strane ugovornice mogu, takođe, dostaviti i druge relevantne informacije koje je Sekretarijat takođe u obavezi da učini javno dostupnim.
5. Svaka Strana ugovornica koja poseduje jedno ili više postrojenja u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive u procesu proizvodnje, a koja se nalaze na listi navedenoj u Aneksu B, dužna je da:
(a) Preduzme mere kojima će regulisati emisije i ispuštanje žive ili jedinjenja žive iz ovih postrojenja;
(b) U sadržaj izveštaja koje dostavlja u skladu sa članom 21. ove konvencije uključi informacije o merama koje su preduzete u skladu sa ovim stavom; i
(v) Nastoji da identifikuje postrojenja na svojoj teritoriji koja koriste živu ili jedinjenja žive za procese navedene u Aneksu B i podatke o njima dostavi Sekretarijatu ne kasnije od tri godine od datuma stupanja na snagu ove konvencije za datu Stranu ugovornicu, kao i informacije o broju i vrsti ovakvih postrojenja, procenjene količine žive ili jedinjenja žive koje se koriste u ovim postrojenjima na godišnjem nivou. Sekretarijat je u obavezi da ove informacije učini javno dostupnim.
6. Svaka Strana ugovornica ne sme dozvoliti korišćenje žive ili jedinjenja žive u postrojenjima sa proizvodnim procesima navedenim u Aneksu B, a koja nisu postojala pre datuma stupanja na snagu ove konvencije za tu Stranu ugovornicu. Na ovakva postrojenja ne primenjuju se nikakvi izuzeci.
7. Svaka Strana ugovornica neće podržati razvoj bilo kakvog postrojenja koje koristi bilo koji drugi proces proizvodnje u kom se namenski koristi živa ili jedinjenja žive, a koje nije postojalo pre datuma stupanja na snagu ove konvencije za tu Stranu ugovornicu, izuzev u slučajevima kada Strana ugovornica može da dokaže Konferenciji Strana ugovornica da takav proizvodni proces pruža značajne koristi po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i da ne postoje tehnički i ekonomski izvodljivi alternativni procesi u kojima se ne koristi živa, a koji bi imali jednake koristi.
8. Strane ugovornice se ohrabruju da razmenjuju informacije o razvoju novih relevantnih tehnologija, ekonomski i tehnički izvodljivim alternativnim procesima u kojima se ne koristi živa i mogućim merama i tehnikama kojima se smanjuje, a gde je to izvodljivo i eliminiše upotreba žive i jedinjenja žive u procesima navedenim u Aneksu B, i smanjuju ili eliminišu emisije i ispuštanje žive i jedinjenja žive iz ovih procesa.
9. Svaka Strana ugovornica ima pravo da dostavi predlog amandmana na Aneks B, u cilju stavljanja na listu nekog proizvodnog procesa u kojem se koristi živa ili jedinjenja žive. Ovaj predlog mora da sadrži informacije koje se odnose na dostupnost, tehničku i ekonomsku izvodljivost, rizike i koristi po zdravlje ljudi i životnu sredinu alternativnih procesa u kojima se ne koristi živa i jedinjenja žive.
10. Ne kasnije od pet godina nakon datuma stupanja na snagu ove konvencije, Konferencija Strana ugovornica će revidirati Aneks B i razmotriti predloge amadmana na ovaj aneks u skladu sa članom 27. ove konvencije.
11. Pri svakom revidiranju Aneksa B u skladu sa stavom 10. ovog člana, Konferencija Strana ugovornica uzeće u obzir:
(a) Svaki predlog koji je dostavljen u skladu sa stavom 9. ovog člana;
(b) Informacije koje su učinjene dostupnim u skladu sa stavom 4. ovog člana; i
(v) Dostupnost alternativnih procesa u kojima se ne koristi živa Strana ugovornica, a koji su tehnički i ekonomski izvodljivi, uzimajući u obzir rizike i koristi po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Izuzeci koji su dostupni na zahtev Strane ugovornice
1. Bilo koja država ili organizacija regionalne ekonomske integracije može se registrovati za jedan ili više izuzetaka u vezi sa datumima postepenog izbacivanja iz upotrebe proizvoda i procesa navedenih u aneksima A i B, u daljem tekstu: "izuzeci", tako što će u pisanoj formi obavestiti Sekretarijat:
(a) Da je postala Strana ugovornica ove konvencije; ili
(b) U slučaju kada je amandmanom na Aneks A, u isti uvršćen neki proizvod koji sadrži živu ili kada je amandmanom na Anaks B, na njegovu listu uvršćen neki proizvodni proces u kom se koristi živa, i to ne kasnije od datuma stupanja na snagu predmetnog amandmana za ovu Stranu ugovornicu.
Svaki zahtev za registraciju izuzetka ove vrste mora biti propraćen izjavom koja obrazlaže potrebu ove Strane ugovornice za konkretnim izuzetkom.
2. Izuzetak se može registrovati i za kategoriju navedenu u Aneksu A ili Aneksu B kao i za podkategoriju koju je identifikovala bilo koja država ili organizacija regionalne ekonomske integracije.
3. Svaka Strana ugovornica koja je ostvarila pravo na jedan ili više izuzetaka biće upisana u registar. Sekretarijat je dužan da uspostavi i vodi registar i da isti učini dostupnim javnosti.
4. Registar mora da sadrži:
(a) Spisak Strana ugovornica koje su ostvarile pravo na jedan ili više izuzetaka;
(b) Svaki izuzetak za koji se registrovala data Strana ugovornica; i
(v) Datum isticanja važenja svakog izuzetka.
5. Svi izuzeci na osnovu člana 1. prestaju da važe pet godina nakon relevantnog datuma za prestanak upotrebe proizvoda ili procesa navedenih u Aneksu A ili Aneksu B, izuzev ako sama Strana ugovornice u registru nije navela kraći period.
6. Konferencija Strana ugovornica može da odluči na zahtev Strane ugovornice da produži rok trajanja izuzetka na još pet godina, osim u slučaju kada Strana ugovornica zahteva kraći period. Pri donošenju ovakve odluke, Konferencija Strana ugovornica uzeće u obzir:
(a) Izveštaj koji joj je dostavila Strana ugovornica u kome se opravdava potreba za produžetkom roka trajanja izuzetka, navode se aktivnosti koje su preduzete, kao i planirane aktivnosti u cilju otklanjanja potrebe za ovakvim izuzetkom što je pre moguće;
(b) Dostupne informacije koje se odnose na dostupnost alternativnih proizvoda i procesa koji ne sadrže živu ili koji podrazumevaju potrošnju manje količine žive od procesa ili proizvoda za koje se traži izuzetak; i
(v) Planirane ili tekuće aktivnosti kojima se obezbeđuje po životnu sredinu bezbedno skladištenje žive, kao i odlaganje otpada koji sadrži živu.
Izuzetak se može produžiti samo jednom za proizvod po fazi njegovog postepenog izbacivanja.
7. Strana ugovornica može u bilo kom trenutku opozvati izuzetak tako što će o tome uputiti pisano obaveštenje Sekretarijatu. Opozivanje izuzetka stupa na snagu datumom koji je naveden u obaveštenju.
8. Izuzetno od stava 1. ovog člana, nijedna država ili organizacija regionalne ekonomske integracije ne može registrovati izuzetak posle pet godina nakon isteka datuma za izbacivanje iz upotrebe relevantnog proizvoda ili procesa sa listi Aneksa A ili Aneksa B, izuzev ako su jedna ili više Strana ugovornica ostale registrovane za izuzetak za dati proizvod ili proces i da je dobijeno produženje roka izuzetka u skladu sa stavom 6. ovog člana. U tom slučaju država ili organizacija regionalne ekonomske integracije može u vremenskim terminima određenim u stavu 1 (a) i (b) ovog člana, da registruje izuzetak za taj proizvod ili proces, koje ističe deset godina nakon relevantnog datuma za izbacivanje istog iz upotrebe.
9. Registrovani izuzetak ne sme da bude na snazi u bilo kom trenutku nakon 10 godina od datuma izbacivanja iz upotrebe nekog proizvoda ili procesa koji je naveden na listi Aneksa A ili Aneksa B. Ovo važi za svaku Stranu ugovornicu.
Zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu
1. Mere navedene u ovom članu i Aneksu C primenjuju se na zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu, kao i na preradu zlata pri čemu se za ekstrakciju zlata iz rude primenjuje postupak sa živom (amalgamacija).
2. Svaka Strana ugovornica na čijoj teritoriji se vrši prerada i dobijanje zlata u malom obimu u skladu sa ovim članom, dužna je da preduzme korake kako bi smanjila, a gde je to moguće i otklonila, upotrebu žive i jedinjenja žive u ovim procesima, kao i prateće emisije i ispuštanje žive u životnu sredinu koja nastaju usled eksploatacije i prerade rude.
3. Svaka Strana ugovornica dužna je da obavesti Sekretarijat ako utvrdi da je prerada i dobijanje zlata u malom obimu na njenoj teritoriji postalo značajnije. U slučaju da data Strana ugovornica ovo utvrdi, dužna je da:
(a) Izradi i sprovede nacionalni akcioni plan u skladu sa Aneksom C;
(b) Dostavi svoj nacionalni akcioni plan Sekretarijatu, ne kasnije od tri godine nakon stupanja na snagu ove konvencije za tu Stranu ugovornicu ili tri godine nakon upućivanja obaveštenja Sekretarijatu, pri čemu je relevantnija kasnija od pomenute dve aktivnosti; i
(v) Obezbedi reviziju napretka u smislu ispunjenja svojih obaveza propisanih ovim članom i to svake tri godine i da rezultate ovih revizija uvrsti u izveštaje koje je dužna da dostavlja na osnovu člana 21. ove konvencije.
4. Strane ugovornice, po potrebi, mogu da sarađuju jedna sa drugom kao i sa odgovarajućim međuvladinim organizacijama i drugim telima u svrhu postizanja ciljeva ovog člana. Ovakva saradnja može da uključuje:
(a) Razvoj strategija za sprečavanje upotrebe žive ili njenih jedinjenja pri preradi i dobijanju zlata u malom obimu;
(b) Inicijative u vezi sa obrazovanjem, obaveštavanjem javnosti i izgradnjom kapaciteta;
(v) Podršku istraživanjima koja se odvijaju u smeru pronalaženja održivih alternativnih procesa u kojima se ne koristi živa;
(g) Obezbeđivanje tehničke i finansijske pomoći;
(d) Partnerstva kojima se potpomaže implementacija odgovarajućih obaveza koje propisuje ovaj član; i
(đ) Korišćenje postojećih mehanizama za razmenu informacija u cilju unapređenja znanja, najboljih praksi po životnu sredinu i alternativnih tehnologija koje su u ekološkom, tehničkom, socijalnom i ekonomskom smislu održive.
1. Ovaj član se odnosi na kontrolu, i gde je to izvodljivo, smanjenje emisija žive i njenih jedinjenja, za koje se često koristi izraz "ukupna živa", u atmosferu, merama kojima se kontrolišu emisije iz tačkastih izvora zagađenja koji spadaju u kategorije izvora emisija datih u listi Aneksa D.
2. Za potrebe ovog člana:
(a) "Emisije" označavaju emisije žive ili jedinjenja žive u atmosferu;
(b) "Relevantan izvor" označava izvor koji spada u jednu od kategorija izvora emisija koji su navedeni u listi Aneksa D. Strana ugovornica može, prema sopstvenom izboru da utvrdi kriterijume za određivanje izvora emisija koji spadaju u jednu od kategorija navedenih u listi Aneksa D, sve dok dati kriterijumi za svaku kategoriju uključuju najmanje 75% emisija iz te kategorije;
(v) "Novi izvor" označava svaki odgovarajući izvor koji spada u jednu od kategorija navedenih u Aneksu D, čija izgradnja ili značajna modifikacija počinje najmanje jednu godinu nakon datuma:
(i) Stupanja na snagu ove konvencije za datu Stranu ugovornicu; ili
(ii) Stupanja na snagu amandmana Aneksa D za datu Stranu ugovornicu u slučaju kada izvor emisije postaje predmet odredbi ove konvencije samo na osnovu predmetnog amandmana;
(g) "Značajna modifikacija" označava takvu modifikaciju odgovarajućeg izvora emisije koja za rezultat ima značajan porast emisija isključujući bilo kakve promene u emisijama koje nastaju kao rezultat regeneracije sporednih proizvoda. Odgovarajuća Strana ugovornica odlučivaće o tome da li je modifikacija značajna ili ne;
(d) "Postojeći izvor" označava bilo koji relevantan izvor koji se ne smatra novim;
(đ) "Granična vrednost emisije" označava graničnu vrednost koncentracije, mase ili stepena emisije žive ili jedinjenja žive, što se često naziva "ukupna živa", koja je emitovana iz tačkastog izvora.
3. Strana ugovornica na čijoj se teritoriji nalaze relevantni izvori preduzeće mere za kontrolu emisija i može izraditi nacionalni plan u kome će navesti mere koje je potrebno sprovesti da bi se kontrolisale emisije, kao i predmete, ciljeve i očekivane rezultate takvih mera. Svaki ovakav plan mora biti dostavljen Konferenciji Strana ugovornica u roku od četiri godine nakon stupanja na snagu Konvencije za datu Stranu ugovornicu. Ako Strana ugovornica izradi plan implementacije u skladu sa članom 20. ove konvencije, ona takođe može plan izrađen u skladu sa ovim stavom, uključiti u plan implementacije.
4. Za nove izvore, svaka Strana ugovornica dužna je da zahteva upotrebu najboljih raspoloživih tehnika i najboljih praksi po životnu sredinu u cilju kontrole, i gde je to moguće, smanjenje emisija što je pre moguće ali ne kasnije od pet godina nakon datuma stupanja na snagu ove konvencije za tu Stranu ugovornicu. Strana ugovornica može da koristi granične vrednosti emisija koje su u skladu sa primenom najboljih dostupnih tehnika.
5. Za postojeće izvore, svaka Strana ugovornica je dužna da uključi u svaki nacionalni plan i sprovede jednu ili više od navedenih mera, uzimajući u obzir nacionalne okolnosti, ekonomsku i tehničku izvodljivost i dostupnost mera, i to što je pre moguće, ali ne kasnije od deset godina nakon stupanja na snagu ove konvencije:
(a) Kvantifikovan cilj za kontrolu i gde je izvodljivo smanjenje emisija iz relevantnih izvora;
(b) Granične vrednosti emisija u cilju kontrole i gde je to moguće smanjenja emisija iz relevantnih izvora;
(v) Korišćenje najboljih dostupnih tehnika i najbolje prakse po životnu sredinu u cilju kontrole emisija iz relevantnih izvora;
(g) Strategiju kontrole višestrukih zagađivača kojom bi se ujedno ostvarile koristi za kontrolu emisija žive;
(d) Alternativne mere kojima bi se smanjile emisije iz relevantnih izvora.
6. Strane ugovornice mogu da primene iste mere na sve relevantne postojeće izvore ili mogu da usvoje različite mere u zavisnosti od različitih kategorija izvora emisija. Cilj svake od mera koju primeni Strana ugovornica je da se tokom vremena postigne razuman napredak u smanjenju emisija.
7. Svaka Strana ugovornica dužna je da, što je pre moguće, i ne kasnije od pet godina nakon stupanja na snagu ove konvencije, uspostavi i vodi inventar emisija iz relevantnih izvora.
8. Konferencija Strana ugovornica će na svom prvom sastanku doneti smernice o:
(a) Najboljim dostupnim tehnikama i najboljoj praksi po životnu sredinu, uzimajući u obzir sve razlike između novih i postojećih izvora, kao i potrebu da se na najmanju moguću meru svedu uticaji na različite medijume životne sredine; i
(b) Podršci Stranama ugovornicama u implementaciji mera propisanih stavom 5. ovog člana, a posebno za definisanje ciljeva i određivanje graničnih vrednosti emisija.
9. Konferencija Strana ugovornica će, što je pre moguće, doneti smernice o:
(a) Kriterijumima koje Strane ugovornice mogu da definišu u skladu sa stavom 2 (b) ovog člana;
(b) Metodologiji za izradu inventara emisija.
10. Konferencija Strana ugovornica će stalno razmatrati i po potrebi ažurirati smernice razvijene u skladu sa st. 8. i 9. ovog člana. Strane ugovornice su dužne da pri implementaciji relevantnih odredbi ovog člana uzmu u obzir ove smernice.
11. Svaka Strana ugovornica je dužna da u svoje izveštaje koje je obavezna da dostavi u skladu sa članom 21. ove konvencije, uvrsti i informacije o implementaciji ovog člana (tj. člana 8. ove konvencije), a posebno informacije u vezi sa merama preduzetim u skladu sa st. 4-7. ovog člana kao i o njihovoj efikasnosti.
1. Ovaj član se odnosi na kontrolu, i gde je to izvodljivo, smanjenje ispuštanja žive i njenih jedinjenja, za koje se često koristi izraz "ukupna živa", u zemljište i vodu iz relevantnih tačkastih izvora zagađenja koji nisu obuhvaćeni drugim odredbama ove konvencije.
2. Za potrebe ovog člana:
(a) "Ispuštanje" označava ispuštanje žive i njenih jedinjenja u zemljište i vodu;
(b) "Relevantan izvor" označava bilo koji značajan pojedinačan antropogeni tačkasti izvor ispuštanja koji je odredila Strana ugovornica, a koji nije obuhvaćen drugim odredbama ove konvencije;
(v) "Novi izvor" označava svaki izvor, čija je izgradnja ili značajna modifikacija otpočela najmanje jednu godinu nakon stupanja na snagu ove konvencije za predmetnu Stranu ugovornicu;
(g) "Značajna modifikacija" označava takvu modifikaciju relevantnog izvora koja za rezultat ima značajan porast ispuštanja isključujući bilo kakve promene u ispuštanjima koje nastaju kao rezultat regeneracije sporednih proizvoda. Odluka o tome da li je modifikacija značajna ili ne u isključivoj je nadležnosti relevantne Strane ugovornice;
(d) "Postojeći izvor" označava svaki relevantan izvor koji ne predstavlja novi izvor;
(đ) "Granična vrednost ispuštanja" označava graničnu vrednost koncentracije ili mase žive ili njenih jedinjenja, što se često naziva "ukupna živa", a ispušta se iz tačkastog izvora.
3. Svaka Strana ugovornica dužna je da, najkasnije u roku od tri (3) godine od dana stupanja na snagu Konvencije za nju, a nakon toga redovno, identifikuje kategorije relevantnih tačkastih izvora ispuštanja.
4. Strana ugovornica koja na svojoj teritoriji ima relevantne izvore dužna je da preduzme mere u cilju kontrole ispuštanja i shodno tome može izraditi nacionalni plan u kome će navesti mere koje je potrebno sprovesti da bi se kontrolisala ispuštanja, kao i predmete, ciljeve i rezultate takvih mera. Svaki plan mora biti dostavljen Konferenciji Strana ugovornica u roku od četiri (4) godine nakon stupanja na snagu Konvencije za datu Stranu ugovornicu. Ako Strana ugovornica izradi plan implementacije u skladu sa članom 20. ove konvencije, ona takođe može plan izrađen u skladu sa ovim stavom uključiti u plan implementacije.
5. Predmetne mere moraju da sadrže jednu ili više mera koje su dole navedene, u zavisnosti od okolnosti:
(a) Granične vrednosti ispuštanja u cilju kontrole, a gde je to moguće, smanjenja ispuštanja iz relevantnih izvora;
(b) Korišćenje najboljih dostupnih tehnika i najbolje prakse po životnu sredinu u cilju kontrole ispuštanja iz relevantnih izvora;
(v) Strategiju kontrole višestrukih zagađivača kojom bi se posredno ostvarile koristi za kontrolu ispuštanja žive;
(g) Alternativne mere kojima bi se smanjila ispuštanja iz relevantnih izvora.
6. Svaka Strana ugovornica dužna je da, što je pre moguće, i ne kasnije od pet godina nakon stupanja na snagu ove konvencije za datu Stranu ugovornicu, uspostavi i vodi inventar ispuštanja iz relevantnih izvora.
7. Konferencija Strana ugovornica će, što je pre moguće, doneti smernice o:
(a) Najboljim dostupnim tehnikama i najboljoj praksi po životnu sredinu, uzimajući u obzir sve razlike između novih i postojećih izvora, kao i potrebu da se na najmanju moguću meru svedu uticaji na različite medijume životne sredine;
(b) Metodologiji za vođenje inventara ispuštanja.
8. Svaka Strana ugovornica dužna je da u svoje izveštaje, koje je obavezna da dostavi u skladu sa članom 21. ove konvencije, uvrsti i informacije o implementaciji ovog člana, a posebno informacije u vezi sa merama preduzetim u skladu sa st. 3-6. ovog člana, kao i o njihovoj efikasnosti.
Po životnu sredinu bezbedno privremeno skladištenje žive koja ne spada u otpadnu živu
1. Ovaj član primenjuje se na privremeno skladištenje žive i jedinjenja žive kao što je definisano u članu 3. ove konvencije, a koja ne spada u otpad koji sadrži živu u smislu definicije koja je data u članu 11. ove konvencije.
2. Svaka Strana ugovornica dužna je da preduzme mere u cilju obezbeđivanja da privremeno skladištenje žive i jedinjenja žive namenjenih za upotrebu koja je odobrena predmetnoj Strani ugovornici prema ovoj konvenciji, bude preduzeto na način bezbedan po životnu sredinu uzimajući u obzir sve relevantne smernice, te u skladu sa svim zahtevima koji su usvojeni na osnovu stava 3. ovog člana.
3. Konferencija Strana ugovornica će usvojiti smernice o po životnu sredinu bezbednom skladištenju žive i jedinjenja žive, uzimajući u obzir sve relevantne smernice koje su propisane Bezelskom konvencijom o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njihovom odlaganju, kao i druge relevantne smernice. Konferencija Strana ugovornica može usvojiti zahteve za privremeno skladištenje, donošenjem dodatnog Aneksa ove konvencije, a u skladu sa članom 27. ove konvencije.
4. Strane ugovornice se obavezuju da će, koliko je to moguće, sarađivati međusobno, kao i sa relevantnim međuvladinim organizacijama i drugim telima u cilju unapređenja izgradnje kapaciteta za ekološki bezbedno privremeno skladištenje žive i jedinjenja žive koja su predmet ovog člana.
1. Relevantne definicije Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju (u daljem tekstu: Bazelska konvencija) primenjuju se na sve vrste otpada koji su regulisani ovom konvencijom, za Strane koje su potpisnice Bazelske konvencije. Strane ugovornice ove konvencije koje nisu potpisnice Bazelske konvencije koristiće definicije date u Bazelskoj konvenciji kao smernice koje se primenjuju na vrste otpada regulisane ovom konvencijom.
2. Za potrebe ove konvencije, otpad koji sadrži živu podrazumeva supstance ili predmete:
(a) Koji se sastoje od žive ili jedinjenja žive;
(b) Koji sadrže živu ili jedinjenja žive; ili
(v) Koji su kontaminirani živom ili jedinjenjima žive,
u količinama iznad relevantnih dozvoljenih vrednosti koje je na usaglašen način propisala Konferencija Strana ugovornica u saradnji sa relevantnim telima Bazelske konvencije, a koji se odlaže ili je namera da se odloži, ili se zahteva da bude odložen na osnovu odredbi nacionalnog propisa ili ove konvencije. U ovu definiciju ne spadaju raskrivka i jalovina, osim ako ove vrste otpada nisu nastale u procesu primarnog vađenja žive u rudnicima, odnosno ako isti ne sadrže živu ili jedinjenja žive u vrednostima koje prevazilaze dozvoljene granične vrednosti koje je propisala Konferencija Strana ugovornica.
3. Svaka Strana ugovornica preduzeće odgovarajuće mere tako:
(a) Da se otpadom koji sadrži živu upravlja na način bezbedan po životnu sredinu uzimajući u obzir smernice propisane Bazelskom konvencijom i u skladu sa zahtevima koje će usvojiti Konferencija Strana ugovornica kroz dodatni Aneks u skladu sa članom 27. ove konvencije. Pri izradi ovih zahteva Konferencija Strana ugovornica uzeće u obzir propise i programe koji se odnose na upravljanje otpadom, a koji su na snazi u zemljama potpisnicama ove konferencije;
(b) Da se otpad koji sadrži živu prerađuje, reciklira, regeneriše ili direktno ponovno upotrebljava samo za odobrenu upotrebu Strani ugovornici u skladu sa ovom konvencijom ili za bezbedno odlaganje po životnu sredinu a u skladu sa stavom 3(a) ovog člana;
(v) Da Strane potpisnice Bazelske konvencije vode računa da se sa otpadom koji sadrži živu ne vrši prekogranični transport, izuzev u svrhu po životnu sredinu bezbednog odlaganja istog u skladu sa odredbama ovog člana i Bazelske konvencije. U slučajevima kada se Bazelska konvencija ne primenjuje na prekogranični transport, Strana ugovornica može dozvoliti ovakav transport samo nakon razmatranja relevantnih međunarodnih propisa, standarda i smernica.
4. Konferencija Strana ugovornica nastojaće da ostvari blisku saradnju sa relevantnim telima Bazelske konvencije u smislu revidiranja i ažuriranja smernica pomenutih u stavu 3 (a) ovog člana, kada je potrebno.
5. Ohrabruju se Strane ugovornice da, koliko je to moguće, ostvare međusobnu saradnju, kao i saradnju sa relevantnim međuvladinim organizacijama i njihovim telima u cilju razvoja i očuvanja globalnih, regionalnih i nacionalnih kapaciteta za upravljanje otpadom koji sadrži živu na način bezbedan po životnu sredinu.
1. Svaka Strana ugovornica će nastojati da izradi odgovarajuće strategije za identifikaciju i procenu lokacija koje su kontaminirane živom ili jedinjenjima žive.
2. Sve aktivnosti preduzete u cilju smanjenja rizika koji predstavljaju ovakve lokacije biće sprovedene na način bezbedan po životnu sredinu i sadržaće, gde je to moguće, procenu rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu nastalog usled kontaminacije relevantne lokacije živom ili jedinjenjima žive.
3. Konferencija Strana ugovornica usvojiće smernice o upravljanju kontaminiranim lokacijama koje mogu da sadrže metode i pristupe za:
(a) identifikaciju i karakterizaciju lokacije;
(b) uključivanja javnosti;
(v) procene rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
(g) opcije za upravljanje rizicima koji nastaju usled kontaminacije lokacija;
(d) procenu troškova i koristi; i
(đ) validaciju (proveru) rezultata.
4. Strane ugovornice se ohrabruju da sarađuju na izradi strategija i sprovođenja aktivnosti u cilju identifikacije, procene, određivanja prioriteta, upravljanja, i po potrebi remedijacije kontaminiranih lokacija.
Finansijski izvori i mehanizmi
1. Svaka Strana ugovornica preuzima na sebe obavezu da obezbedi, u skladu sa svojim mogućnostima, resurse za sprovođenje onih nacionalnih aktivnosti čija je svrha implementacija ove konvencije, a u skladu sa svojom nacionalnom politikom, prioritetima, planovima i programima. U ovakve resurse može spadati državno finansiranje kroz relevantne politike, izrada strategija i nacionalnog budžeta, bilateralno i multilateralno finansiranje, kao i uključivanje privatnog sektora.
2. Celokupna efikasnost primene ove konvencije u zemljama u razvoju koje su Strane ugovornice ove konvencije zavisiće od efektivne primene ovog člana.
3. Podstiču se hitni multilateralni, regionalni i bilateralni izvori finansijske i tehničke pomoći, kao i izgradnja kapaciteta i prenosa tehnologija u cilju unapređivanja aktivnosti za rešavanje problema sa živom, a koji će pružiti podršku zemljama u razvoju koje su Strane ugovornice ove konvencije da na osnovu obezbeđenih finansijskih izvora, tehničke pomoći i tehnološkog prenosa u primeni ove konvencije.
4. Strane ugovornice, u smislu svojih aktivnosti koje se tiču finansiranja, obavezne su da obrate posebnu pažnju na specifične potrebe i posebne okolnosti u kojima se nalaze one Strane ugovornice koje spadaju u male ostrvske države u razvoju ili u najmanje razvijene države.
5. Ovim se definiše mehanizam za pružanje adekvatnih predvidivih i blagovremenih finansijskih resursa. Ovaj mehanizam služi kao podrška onim Stranama ugovornicama koje spadaju u zemlje u razvoju i zemlje sa ekonomijom u tranziciji u primeni njihovih obaveza propisanih ovom konvencijom.
6. Mehanizam uključuje:
(a) Poverilački fond (Trust Fund) globalnog fonda za životnu sredinu, i
(b) Posebni međunarodni Program za pružanje podrške izgradnji kapaciteta i pružanje tehničke pomoći.
7. Poverilački fond globalnog fonda za životnu sredinu će obezbediti nove predvidive, adekvatne i blagovremene finansijske resurse kojima će se pokriti troškovi kao podrška u primeni ove konvencije kao što je dogovoreno od strane Konferencije Strana ugovornica. U svrhu ove konvencije Poverilački fond globalnog fonda za životnu sredinu biće odgovoran Konferenciji Strana ugovornica koja će takođe usmeravati njegovo funkcionisanje i pratiti njegov rad. Konferencija Strana ugovornica će pružati smernice u vezi sa svim strategijama, politikama, programskim prioritetima i kriterijumima za ispunjenost uslova za pristup i korišćenje finansijskih resursa. Takođe, Konferencija Strana ugovornica pružaće smernice u smislu indikativne liste kategorija aktivnosti za koje se može dobiti podrška od Poverilačkog fonda globalnog fonda za životnu sredinu.
Poverilački fond globalnog fonda za životnu sredinu obezbeđuje sredstva za finansiranje dogovorenih dodatnih troškova globalnih koristi za životnu sredinu i dogovorenih punih troškova nekih aktivnosti koje omogućavaju postizanje određenih ciljeva.
8. Prilikom davanja sredstava za neku aktivnost, Poverilački fond globalnog fonda za životnu sredinu treba da uzme u obzir potencijalno smanjenje žive kao rezultat predložene aktivnosti i cene ove aktivnosti.
9. Za svrhe Konvencije, Program iz stava 6 (b) ovog člana biće vođen u skladu sa smernicama i u nadležnosti Konferencije Strana ugovornica. Konferencija Strana ugovornica će na svom prvom zasedanju odlučiti o instituciji domaćinu za ovaj Program, a koja mora biti već postojeće telo koje će obezbediti smernice za funkcionisanje Programa, uključujući i njegovo trajanje. Sve Strane ugovornice kao i druge relevantne interesne strane pozivaju se da na dobrovoljnoj bazi obezbede finansijske resurse za ovaj Program.
10. Konferencija Strana ugovornica i tela koje čine mehanizam dogovoriće se o postupcima kojima će gore navedeni stavovi stupiti na snagu, i to na prvom sastanku Konferencije Ugovornih strana.
11. Konferencija Strana ugovornica izvršiće prvu reviziju, ne kasnije od svog trećeg sastanka, a zatim će redovno vršiti revizije nivoa finansiranja, smernica koje Konferencija Strana ugovornica pruža telima kojima je povereno da obezbedede funkcionisanje mehanizma koji je ustanovljen na osnovu ovog člana, njihovu efikasnost i njihovu sposobnost da odgovore na potrebe zemalja u razvoju i zemalja sa ekonomijom u tranziciji koje su potpisnice ove konvencije, a u kojima se potrebe stalno menjaju u zavisnosti od okolnosti. Konferencija Strana ugovornica će na osnovu ovih revizija preduzimati odgovarajuće aktivnosti kojima će se unaprediti efikasnost ovog mehanizma.
12. Sve Strane ugovornice, u okviru svojih mogućnosti, pozivaju se da daju svoj doprinos ovom mehanizmu. Mehanizam će podržavati obezbeđivanje sredstava i iz drugih izvora, uključujući i privatni sektor, i težiće tome da izvrši optimizaciju ovih izvora sredstava sa aktivnostima za koje se data sredstva obezbeđuju.
Izgradnja kapaciteta, tehnička pomoć i prenos tehnologija
1. Strane ugovornice se obavezuju da u skladu sa svojim mogućnostima sarađuju u cilju obezbeđivanja blagovremene i odgovarajuće pomoći za podršku izgradnji kapaciteta i pružanje tehničke pomoći zemljama u razvoju, a posebno najmanje razvijenim zemljama, malim ostrvskim državama u razvoju i zemljama sa ekonomijom u tranziciji koje su potpisnice ove konvencije, kako bi im pomogle da implementiraju svoje obaveze koje proističu iz ove konvencije.
2. Izgradnja kapaciteta i tehnička pomoć u skladu sa stavom 1. ovog člana i članom 13. ove konvencije mogu se davati kroz regionalne, podregionalne i nacionalne sporazume, uključujući postojeće regionalne i podregionalne centre, kroz ostale multilateralne i bilatelarne sporazume, u vidu partnerstava, uključujući i partnerstva sa privatnim sektorom. Preporučuje se da se teži saradnji i koordinaciji sa drugim multilateralnim sporazumima u oblasti životne sredine koji se tiču hemikalija i otpada u cilju podizanja nivoa efektivnosti tehničke pomoći i njenih rezultata.
3. Razvijene zemlje koje su potpisnice ove konvencije, kao i druge Strane ugovornice, obavezuju se da će u okviru svojih mogućnosti promovisati i omogućavati, uz podršku privatnog sektora i drugih relevantnih zainteresovanih strana, razvoj, prenos i širenje, kao i pristup najmodernijim bezbednim alternativnim tehnologijama po životnu sredinu zemljama koje su potpisnice ove konvencije, a koje spadaju u kategoriju zemalja u razvoju i zemalja sa ekonomijom u tranziciji, a posebno onih koje spadaju u najmanje razvijene zemlje i male ostrvske države u razvoju, u cilju jačanja njihovih kapaciteta da efektivno implementiraju ovu konvenciju.
4. Konferencija Strana ugovornica će zaključno sa svojim drugim sastankom, a potom redovno, uzimati u razmatranje sve podneske i izveštaje koje su dostavile Strane ugovornice, uključujući i one koji su propisani članom 21. ove konvencije, kao i informacije koje su dostavile druge zainteresovane strane. Ovo uključuje:
(a) razmatranje informacija o postojećim inicijativama i napretku koji je načinjen u vezi alternativnih tehnologija;
(b) razmatranje potreba Strana ugovornica za alternativnim tehnologijama, posebno zemalja u razvoju; i
(v) identifikaciju izazova sa kojima se sreću Strane ugovornice, posebno zemlje u razvoju, u vezi sa prenosom tehnologija.
5. Konferencija Strana ugovornica daje preporuke o tome kako dalje unaprediti izgradnju kapaciteta, pružanje tehničke pomoći i prenos tehnologija, u skladu sa odredbama ovog člana.
Komitet za implementaciju i praćenje usklađenosti
1. Ovim se osniva Mehanizam koji uključuje ovaj Komitet kao pomoćno telo Konferencije Strana ugovornica u cilju promocije implementacije i praćenja usklađenosti sa svim odredbama ove konvencije. Mehanizam, uključujući i Komitet, imaće ulogu da omogućava i olakšava pomenute procese, a posebno će obraćati pažnju na specifične nacionalne okolnosti i mogućnosti svake Strane ugovornice.
2. Komitet će promovisati implementaciju svih odredbi ove konvencije, kao i proveravati usklađenost sa istim. Komitet će ispitivati kako pojedinačne tako i sistemske probleme u vezi sa implementacijom i usklađivanjem i davati preporuke gde je to potrebno Konferenciji Strana ugovornica.
3. Komitet će se sastojati od 15 članova koje kandiduju Strane ugovornice, a koje bira Konferencija Strana ugovornica, uz posebno uzimanje u obzir poštovanja ravnomerne geografske zastupljenosti u skladu sa podelom Ujedinjenih nacija (UN) na pet geografskih svetskih regiona. Prvi članovi biće izabrani na prvom sastanku Konferencije Strana ugovornica, a zatim u skladu sa pravilima procedure koja odobrava Konferencija Strana ugovornica u skladu sa stavom 5. ovog člana; članovi Komiteta posedovaće kvalifikacije koje su relevantne za oblast koju reguliše ova konvencija. Sve relevantne oblasti biće ravnomerno zastupljene.
4. Komitet može da razmatra probleme i pitanja na osnovu:
(a) Pisanih podnesaka koje je dostavila svaka Strana ugovornica u smislu sopstvene usaglašenosti;
(b) Nacionalnih izveštaja koji se dostavljaju u skladu sa članom 21. ove konvencije; i
(v) Zahteva koje je uputila Konferencija Strana ugovornica.
5. Komitet će doneti Poslovnik o radu koji će dostaviti Konferenciji Strana ugovornica na odobrenje, i to do drugog sastanka Konferencije Strana ugovornica; Konferencija Strana ugovornica može usvojiti i širi okvir delatnosti Komiteta.
6. Komitet će učiniti svaki pokušaj da Poslovnik o radu bude usvojen konsenzusom. U slučaju da svi pokušaji da se postigne konsenzus ne uspeju, predmetni Poslovnik o radu će biti usvojen na glasanju u kome učestvuju članovi koji su prisutni i glasaju, ukoliko za njegovo usvajanje postoji tročetvrtinska većina, pod uslovom da je postignut kvorum koji čine dve trećine članova.
1. Strane ugovornice se podstiču da:
(a) Promovišu razvoj i implementaciju strategija i programa kojima bi se identifikovale i zaštitile populacije izložene riziku, posebno ugrožene populacije, a koji mogu uključiti usvajanje naučno zasnovanih smernica o zdravlju u vezi sa izloženošću živi i jedinjenjima žive, definisanje ciljeva za smanjenje izloženosti živi, a gde je to potrebno i obrazovanje javnosti uz učešće sektora za javnu zaštitu zdravlja, kao i drugih relevantnih sektora;
(b) Promovišu razvoj i implementaciju naučno zasnovanih programa obrazovanja i prevencije koji se tiču zaštite zdravlja na radu od izloženosti živi i jedinjenjima žive;
(v) Promovišu odgovarajuće službe za zaštitu javnog zdravlja, lečenje i brigu o populacijama koje su ugrožene usled izloženosti živi i jedinjenjima žive; i
(g) Osnivaju i jačaju, gde je to potrebno, institucionalne kapacitete i kapacitete zdravstvenih radnika u cilju prevencije, dijagnostikovanja, lečenja i praćenja zdravstvenih rizika koji su vezani za izloženost živi i jedinjenjima žive.
2. Pri razmatranju aktivnosti ili problema vezanih za zdravlje ljudi Konferencija Strana ugovornica trebalo bi da:
(a) Konsultuje i sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Međunarodnom organizacijom rada i drugim relevantnim međuvladinim organizacijama, u zavisnosti od potreba; i
(b) Podstiče saradnju i razmenu informacija sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Međunarodnom organizacijom rada i drugim relevantnim međuvladinim organizacijama, u zavisnosti od potreba.
1. Svaka Strana ugovornica će olakšati razmenu:
(a) Naučnih, tehničkih, ekonomskih i regulatornih informacija koje se tiču žive i jedinjenja žive, uključujući toksikološke, ekotoksikološke i informacije o bezbednosti;
(b) Informacija o smanjenju ili prestanku proizvodnje, upotrebe, trgovine, emisija i ispuštanja žive i jedinjenja žive;
(v) Informacija o tehnički i ekonomski održivim alternativama za:
(i) proizvode koji sadrže živu;
(ii) proizvodne procese u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive; i
(iii) aktivnosti i procese usled kojih dolazi do emisija ili ispuštanja žive ili jedinjenja žive;
uključujući informacije o rizicima po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i o ekonomskim i socijalnim troškovima i koristima ovakvih alternativa; i
(g) Epidemioloških informacija koje se tiču uticaja na zdravlje ljudi usled izloženosti živi i jedinjenjima žive, u bliskoj saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i drugim relevantnim organizacijama, u skladu sa predmetnim slučajevima.
2. Strane ugovornice mogu da razmenjuju informacije navedene u stavu 1. ovog člana direktno, posredstvom Sekretarijata ili u saradnji sa drugim relevantnim organizacijama, uključujući Sekretarijate onih konvencija koje regulišu pitanja hemikalija i otpada, u zavisnosti od situacije.
3. Sekretarijat će olakšati saradnju pri razmeni informacija koje su navedene u ovom članu, kao i pomoći saradnju sa relevantnim organizacijama, uključujući Sekretarijate multilateralnih sporazuma u oblasti životne sredine, kao i druge međunarodne inicijative. Pored informacija koje pružaju Strane ugovornice, u relevantne informacije spadaju i one koje pružaju međuvladine i nevladine organizacije, u vidu stručnih mišljenja u oblasti žive, kao i informacije koje pružaju nacionalne i međunarodne organizacije u vidu stručnih mišljenja i podataka.
4. Svaka Strana ugovornica dužna je da odredi nacionalnu kontakt osobu (focal point) za razmenu informacija koje su obuhvaćene ovom konvencijom, uključujući i one koje se tiču saglasnosti Strana ugovornica koje uvoze živu ili njena jedinjenja u skladu sa članom 3. ove konvencije.
5. Za potrebe ove konvencije, informacije o zdravlju i bezbednosti ljudi i životne sredine neće se smatrati poverljivim. Strane ugovornice koje razmenjuju druge vrste informacija u skladu sa ovom konvencijom, dužne su da zaštite sve poverljive informacije na osnovu međusobno postignutog dogovora.
Javne informacije, javna svest i obrazovanje
1. Svaka Strana ugovornica dužna je da u okviru svojih mogućnosti podstiče i olakšava:
(a) Pružanje dostupnih informacija javnosti u vezi sa:
(i) uticajem žive i njenih jedinjenja na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
(ii) alternativama koje zamenjuju živu i jedinjenja žive;
(iii) temama navedenim u članu 17. stav 1. ove konvencije;
(iv) rezultatima istraživanja, razvojnih aktivnosti i aktivnosti praćenja u skladu sa članom 19. ove konvencije; i
(v) aktivnostima u cilju ispunjenja obaveza propisanih ovom konvencijom;
(b) Obrazovanje, obuke i aktivnosti usmerene na podizanje svesti javnosti koje se tiču uticaja izloženosti živi i njenim jedinjenjima na zdravlje ljudi i životnu sredinu, u saradnji sa relevantnim međuvladinim i nevladinim organizacijama i ugroženim populacijama, u skladu sa situacijom.
2. Svaka Strana ugovornica dužna je da upotrebi postojeće mehanizme, odnosno razmotri razvoj mehanizama kao što su registar ispuštanja i prenosa zagađenja, gde je primenjivo, u cilju prikupljanja i širenja informacija o procenjenim godišnjim količinama žive i jedinjenja žive koja se emituju, ispuštaju ili odlažu usled ljudskih aktivnosti.
Istraživanje, razvoj i monitoring
1. Strane ugovornice će nastojati da sarađuju, uzimajući u obzir sopstvene specifične okolnosti i mogućnosti, da bi razvile i unapredile:
(a) Inventare vezane za upotrebu, potrošnju i antropogene emisije u vazduh i ispuštanja u vodu i zemljište žive i njenih jedinjenja;
(b) Izradu modela i geografski reprezentativnog monitoringa nivoa žive i njenih jedinjenja kod ugroženih populacija i u medijumima životne sredine, uključujući i biotički medijum, kao što su ribe, morski sisari, morske kornjače i ptice, kao i saradnju na prikupljanju i razmeni relevantnih i odgovarajućih uzoraka;
(v) Procenu uticaja žive i jedinjenja žive na zdravlje ljudi i životnu sredinu, pored socijalnih, ekonomskih i kulturoloških uticaja, naročito u odnosu na ugrožene populacije;
(g) Usklađivanje metodologija za realizaciju aktivnosti obuhvaćenih u tač. (a), (b) i (v) ovog člana;
(d) Informacije o kruženju u životnoj sredini (biogeohemijskom ciklusu), transportu (uključujući transport na velike udaljenosti i depoziciju), transformaciji i sudbini žive i njenih jedinjenja u velikom broju različitih ekosistema, posebno obraćajući pažnju na razliku između antropogenih i prirodnih emisija i ispuštanja žive, kao i remobilizaciju žive iz istorijskih depozicija;
(đ) Informacije o trgovini i prodaji žive i njenih jedinjenja, kao i proizvoda koji sadrže živu; i
(e) Informacije i istraživanja o tehničkoj i ekonomskoj dostupnosti proizvoda i procesa koji ne koriste živu, kao i o najboljim dostupnim tehnikama i najboljim praksama po životnu sredinu koje se primenjuju u cilju smanjenja i monitoringa emisija i ispuštanja žive i njenih jedinjenja.
2. Strane ugovornice trebalo bi, gde je to moguće, da unaprede postojeće mreže monitoringa, kao i istraživačke programe, kako bi se realizovale aktivnosti navedene u stavu 1. ovog člana.
1. Svaka Strana ugovornica može, nakon inicijalne procene, da razvije i realizuje Implementacioni plan u skladu sa nacionalnim okolnostima u cilju ispunjenja obaveza propisanih ovom konvencijom. Svaki ovakav plan nakon što je urađen treba dostaviti Sekretarijatu.
2. Svaka Strana ugovornica može da izvrši reviziju i ažurira svoj Implementacioni plan, uzimajući u obzir svoje specifične nacionalne okolnosti i pozivajući se na smernicu koje je propisala Konferencija Strana ugovornica, kao i druge relevantne smernice.
3. Strane ugovornice trebalo bi da prilikom realizacije aktivnosti navedenih u st. 1. i 2. ovog člana konsultuju nacionalne zainteresovane strane kako bi se olakšao razvoj, implementacija, revizija i ažuriranje njihovih implementacionih planova.
4. Strane ugovornice, takođe, mogu da pristupe koordiniranju regionalnih planova u cilju olakšavanja implementacije ove konvencije.
1. Svaka Strana ugovornica dužna je da izveštava Konferenciju Strana ugovornica posredstvom Sekretarijata o merama koje je preduzela u cilju implementacije odredbi ove konvencije i o efikasnosti takvih mera, kao i o mogućim izazovima koji se mogu javiti prilikom ispunjavanja ciljeva ove konvencije.
2. Svaka Strana ugovornica dužna je da u svoje izveštaje uvrsti informacije kako je propisano u čl. 3, 5, 7, 8. i 9. ove konvencije.
3. Konferencija Strana ugovornica odlučiće na prvom sastanku o vremenskim rokovima i formatu izveštavanja koje su Strane ugovornice dužne da slede, uzimajući u obzir da bi bilo poželjno da izveštavanje bude koordinirano sa drugim relevantnim konvencijama koje regulišu oblasti hemikalija i otpada.
1. Konferencija Strana ugovornica će izvršiti procenu efektivnosti ove konvencije ne kasnije od šest godina nakon datuma stupanja na snagu ove konvencije, a potom periodično u intervalima koji će biti određeni.
2. Da bi se olakšala procena, Konferencija Strana ugovornica će na prvom sastanku započeti formiranje procedura kojima bi se obezbedilo dobijanje uporednih podataka o praćenju prisustva i kretanja žive i jedinjenja žive u životnoj sredini, kao i o praćenju trendova nivoa žive i jedinjenja žive koji su uočeni u biotičkom medijumu i kod ugroženih populacija.
3. Procena će se vršiti na bazi dostupnih naučnih, ekoloških, tehničkih, finansijskih i ekonomskih informacija, uključujući:
(a) Izveštaje i druge informacije o praćenju koji su dostavljeni Konferenciji Strana ugovornica u skladu sa stavom 2. ovog člana;
(b) Izveštaje dostavljene u skladu sa članom 21. ove konvencije;
(v) Informacije i preporuke dostavljene u skladu sa članom 15. ove konvencije; i
(g) Izveštaje i druge relevantne informacije o funkcionisanju procedura za obezbeđivanje finansijske pomoći, prenosa tehnologija i izgradnje kapaciteta koji su ustanovljeni u okviru ove konvencije.
Konferencija Strana ugovornica
1. Ovim se osniva Konferencija Strana ugovornica.
2. Prvo zasedanje Konferencije Strana ugovornica sazvaće izvršni direktor Programa Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu, najkasnije, godinu dana od stupanju na snagu ove konvencije. Nakon toga, redovna zasedanja Konferencije Strana ugovornica održavaće se u redovnim intervalima o kojima će odlučiti Konferencija.
3. Vanredna zasedanja Konferencije Strana ugovornica održavaće se u nekim drugim terminima kada to Konferencija smatra neophodnim, ili na pismeni zahtev bilo koje Strane ugovornice, pod uslovom da se u roku od šest meseci po dostavljanju zahteva Strana ugovornica od strane Sekretarijata tom zahtevu pridruži najmanje jedna trećina Strana ugovornica.
4. Konferencija Strana ugovornica će na svom prvom zasedanju konsenzusom dati saglasnost i usvojiti Poslovnik o radu i finansijska pravila za sebe i svako pomoćno telo, kao i finansijske odredbe koje se odnose na upravljanje poslovima Sekretarijata.
5. Konferencija Strana ugovornica će stalno razmatrati i ocenjivati implementaciju ove konvencije. Konferencija Strana ugovornica obavlja poslove koji su joj ovom konvencijom povereni, i u tom cilju će:
(a) Osnovati pomoćna tela koja smatra neophodnim za implementaciju ove konvencije;
(b) Sarađivati, kada je potrebno, sa nadležnim međunarodnim organizacijama i međuvladinim i nevladinim organizacijama;
(v) Redovno razmatrati sve informacije koje su joj stavljene na raspolaganje kao i informacije koje su dostavljene Sekretarijatu u skladu sa članom 21. ove konvencije;
(g) Razmatrati sve preporuke koje su joj dostavljene od strane Komiteta za implementaciju i praćenje usklađenosti;
(d) Razmatrati i preduzimati svaku dodatnu akciju koja može biti potrebna za postizanje ciljeva ove konvencije; i
(đ) Razmatra Aneks A i Aneks B u skladu sa čl. 4. i 5. ove konvencije.
6. Ujedinjene nacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, Međunarodna organizacija za atomsku energiju, kao i svaka država koja nije Strana ugovornica ove konvencije, mogu prisustvovati zasedanjima Konferencije Strana ugovornica kao posmatrači. Svako telo ili agencija, bilo nacionalna ili međunarodna, vladina ili nevladina, kvalifikovana za pitanja kojima se bavi ova konvencija, a koja je obavestila Sekretarijat o želji da učestvuje kao posmatrač na zasedanju Konferencije Strana ugovornica, može biti prihvaćena, osim ukoliko najmanje jedna trećina prisutnih Strana ugovornica ne uloži prigovor. Prijem i učešće posmatrača uređuje se Poslovnikom o radu koji usvoji Konferencija Strana ugovornica.
1. Ovim se osniva Sekretarijat.
2. Sekretarijat vrši sledeće funkcije:
(a) Priprema zasedanja Konferencije Strana ugovornica i njenih pomoćnih tela, i pruža usluge Stranama ugovornicama, kada se za tim ukaže potreba;
(b) Pruža pomoć u implementaciji ove konvencije, na zahtev Strana ugovornica, posebno onih u koje spadaju zemlje u razvoju i zemlje sa ekonomijom u tranziciji;
(v) Obezbeđuje neophodnu koordinaciju sa sekretarijatima relevantnih međunarodnih tela, posebno drugim konvencijama koje regulišu oblast hemikalija i otpada;
(g) Pruža pomoć Stranama ugovornicama pri razmeni informacija koje se odnose na implementaciju ove konvencije;
(d) Priprema i stavlja na raspolaganje Stranama ugovornicama periodične izveštaje na osnovu informacija dobijenih u skladu sa čl. 15. i 21. ove konvencije i druge raspoložive informacije;
(đ) U skladu sa smernicama Konferencije Strana ugovornica, uspostavlja takve administrativne i ugovorne sporazume koji mogu biti potrebni za efikasno ispunjavanje njegovih funkcija; i
(e) Izvršava ostale sekretarske funkcije koje su utvrđene u ovoj konvenciji, kao i druge funkcije koje može odrediti Konferencija Strana ugovornica.
3. Funkcije Sekretarijata u vezi sa ovom konvencijom vršiće Izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, izuzev ukoliko Konferencija Strana ugovornica ne odluči tročetvrtinskom većinom prisutnih Strana ugovornica koje glasaju da funkciju Sekretarijata poveri jednoj ili većem broju međunarodnih organizacija.
4. Konferencija Strana ugovornica u konsultaciji sa odgovarajućim međunarodnim telima može obezbediti unapređenje saradnje i koordinacije između Sekretarijata ove konvencije i sekretarijata drugih konvencija iz oblasti hemikalija i upravljanja otpadom. Konferencija Strana ugovornica u konsultaciji sa odgovarajućim međunarodnim telima može pružiti dalje smernice po ovom pitanju.
1. Strane ugovornice će pregovorima ili drugim mirnim sredstvima po sopstvenom izboru rešavati sve međusobne sporove koji se odnose na tumačenje ili primenu ove konvencije.
2. Pri potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ovoj konvenciji, ili bilo kada nakon toga, Strana ugovornica koja nije regionalna organizacija za ekonomske integracije može da izjavi u pisanom instrumentu koji se podnosi Depozitaru da vezano za svaki spor koji se tiče tumačenja ili primene Konvencije, priznaje jedan ili oba od sledećih načina za rešavanje sporova u odnosu na svaku Stranu ugovornicu koja prihvata istu obavezu:
(a) arbitražu u skladu sa procedurama navedenim u Delu I Aneksa E;
(b) iznošenja spora pred Međunarodni sud pravde.
3. Strana ugovornica koja je organizacija regionalne ekonomske integracije može da podnese izjavu sa istim dejstvom u vezi sa arbitražom u skladu sa stavom 2. ovog člana.
4. Izjava podneta u skladu sa st. 2. ili 3. ovog člana ostaje na snazi dok ne istekne pod propisanim uslovima, ili u roku od tri meseca od pismenog obaveštenja o opozivu koji se podnosi Depozitaru.
5. Isticanje važnosti izjave, obaveštenje o povlačenju ili nova izjava neće, ni na koji način, uticati na postupak pred arbitražnim sudom ili Međunarodnim sudom pravde, osim ako se Strane ugovornice u sporu ne dogovore drugačije.
6. Ako Strane ugovornice u sporu ne prihvate iste postupke rešavanja sporova u skladu sa st. 2. ili 3. ovog člana, i ako nisu u mogućnosti da razreše spor sredstvima navedenim u stavu 1. ovog člana u roku od dvanaest meseci nakon što jedna Strana ugovornica obavesti drugu Stranu ugovornicu o postojanju spora između njih, spor se predaje Mirovnoj komisiji na zahtev bilo koje Strane ugovornice u sporu. Procedura propisana u Delu II Aneksa E primenjuje se na postupak mirenja u skladu sa ovim članom.
1. Svaka Strana ugovornica može da predloži amandmane na ovu konvenciju.
2. Amandmani na ovu konvenciju usvajaju se na zasedanju Konferencije Strana ugovornica. Tekst bilo kog predloženog amandmana Sekretarijat će dostaviti Stranama ugovornicama najmanje šest meseci pre zasedanja na kome se dati amandman predlaže na usvajanje. Sekretarijat će, takođe, dostaviti predložene amandmane potpisnicama ove konvencije i Depozitaru, u cilju informisanja.
3. Strane ugovornice će učiniti svaki pokušaj da konsenzusom postignu sporazum po svakom predloženom amandmanu na ovu konvenciju. U slučaju da svi pokušaji da se postigne konsenzus ne uspeju i ne postigne se sporazum, poslednja mogućnost je da se amandman usvoji tročetvrtinskom većinom glasova Strana ugovornica koje su prisutne i glasaju.
4. Usvojeni amandman se dostavlja od strane Depozitara svim Stranama ugovornicama na potvrđivanje, prihvatanje ili odobrenje.
5. Dokument o potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju amandmana dostavlja se Depozitaru pisanim putem. Amandman koji je usvojen u skladu sa stavom 3. ovog člana stupiće na snagu za Strane ugovornice koje su ga prihvatile devedesetog dana od datuma deponovanja instrumenta o potvrđivanju, odobrenju ili prihvatanju od strane najmanje tri četvrtine Strana ugovornica koje su bile članice Konvencije u vreme kada je amandman usvojen. U skladu sa prethodnim, amandman stupa na snagu za bilo koju drugu Stranu ugovornicu devedesetog dana od datuma kada je ta Strana ugovornica deponovala svoj instrument o potvrđivanju, prihvatanju ili odobrenju navedenog amandmana.
1. Aneksi na ovu konvenciju predstavljaju sastavni deo iste i, ukoliko nije izričito utvrđeno drugačije, pozivanje na ovu konvenciju predstavlja istovremeno pozivanje na bilo koji od aneksa.
2. Svi dodatni aneksi usvojeni nakon stupanja na snagu ove konvencije biće ograničeni na proceduralna, naučna, tehnička ili administrativna pitanja.
3. Sledeća procedura primenjuje se za predlaganje, usvajanje i stupanje na snagu dodatnih aneksa na ovu konvenciju:
(a) Dodatni aneksi predlažu se i usvajaju u skladu sa procedurom koja je propisana članom 26. st. 1, 2. i 3. ove konvencije;
(b) Svaka Strana ugovornica koja nije u mogućnosti da prihvati dodatni aneks na ovu konvenciju, obavestiće o tome Depozitara pisanim putem, u roku od godinu dana od datuma kada je Depozitar dostavio obaveštenje o usvajanju dodatnog aneksa. Depozitar će bez odlaganja obavestiti sve Strane ugovornice o svakom takvom primljenom obaveštenju. Strana ugovornica može, u bilo kom trenutku, obavestiti Depozitara u pisanoj formi da povlači prethodno obaveštenje o neprihvatanju nekog dodatnog aneksa, čime predmetni aneks stupa na snagu za tu Stranu ugovornicu u skladu sa tačkom (v) ovog člana; i
(v) Po isteku godinu dana od datuma obaveštenja Depozitara o usvajanju dodatnog aneksa, ovaj Aneks stupa na snagu za sve Ugovorne strane koje nisu podnele obaveštenje o neprihvatanju u skladu sa odredbama tačke (b) ovog člana.
4. Predlaganje, usvajanje i stupanje na snagu izmena aneksa ove konvencije podleže istim procedurama kao i za predlaganje, usvajanje i stupanje na snagu dodatnih aneksa na ovu konvenciju, izuzev kada neka izmena aneksa neće stupiti na snagu za Stranu ugovornicu koja je dostavila izjavu o neprihvatanju aneksa u skladu sa članom 30. stav 5. ove konvencije u tom slučaju će svaka takva izmena stupiti na snagu za datu Stranu ugovornicu devedesetog dana od datuma deponovanja njenog instrumenta o potvrđivanju, odobrenju, prihvatanju, ili pristupanju datoj izmeni kod Depozitara.
5. Ako je dodatni aneks ili izmena aneksa vezana za amandman na ovu konvenciju, dodatni aneks ili izmena ne stupa na snagu dok amandman na Konvenciju ne stupi na snagu.
1. Svaka Strana ugovornica ove konvencije ima jedan glas, osim u slučaju iz stava 2. ovog člana.
2. Organizacija regionalne ekonomske integracije, o pitanjima u okviru svoje nadležnosti, koristi svoje pravo glasa sa brojem glasova koji je jednak broju njenih država članica koje su Strane ugovornice ove konvencije. Takva organizacija neće koristiti svoje pravo glasa ako neka od njenih država članica koristi svoje pravo glasa i obratno.
Ova konvencija biće otvorena za potpisivanje svim državama i organizacijama regionalne ekonomske integracije u gradu Kumamoto u Japanu 10. i 11. oktobra 2013. godine, a u Sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku do 9. oktobra 2014. godine.
Potvrđivanje, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje
1. Ova konvencija podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju od strane država i organizacija regionalne ekonomske integracije. Otvorena je za pristupanje od strane država i organizacija regionalne ekonomske integracije od dana nakon datuma zatvaranja potpisivanja ove konvencije. Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili usvajanja deponuju se kod Depozitara.
2. Svaka organizacija regionalne ekonomske integracije koja postane Strana ugovornica ove konvencije, a da ni jedna od njenih država članica nije Strana ugovornica, podleže svim obavezama ove konvencije. U slučaju takvih organizacija čije su jedna ili više država članica i Strane ugovornice Konvencije, organizacija i njene države članice odlučuju o odgovornostima svake od njih za izvršenje obaveza u skladu sa Konvencijom. U takvim slučajevima, organizacije i države članice nisu ovlašćene da istovremeno koriste prava koja proističu iz Konvencije.
3. U svom instrumentu o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, organizacija regionalne ekonomske integracije će navesti stepen svoje nadležnosti u odnosu na pitanja koja reguliše ova konvencija. Svaka takva organizacija će takođe informisati Depozitara, koji zatim obaveštava Strane ugovornice o svim značajnim izmenama iz okvira njihove nadležnosti.
4. Svaka Država ili organizacija regionalne ekonomske integracije se podstiče da podnese Sekretarijatu informacije o merama za sprovođenje Konvencije od trenutka potvrđivanja, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja Konvencije.
5. U svojim instrumentima o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, svaka Strana ugovornica može izjaviti da, u odnosu na nju, svaka izmena aneksa stupa na snagu tek nakon deponovanja njenog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju u odnosu na dato.
1. Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od dana deponovanja pedesetog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.
2. Za svaku državu ili organizaciju regionalne ekonomske integracije koja potvrdi, prihvati ili odobri ovu konvenciju ili joj pristupi nakon deponovanja pedesetog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od datuma deponovanja instrumenata o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, date države ili organizacije regionalne ekonomske integracije.
3. Za potrebe st. 1. i 2. ovog člana, svaki instrument deponovan od strane organizacije regionalne ekonomske integracije ne računa se kao dodatno deponovan instrument država članica date organizacije.
U odnosu na ovu konvenciju ne može biti nikakvih ograničenja.
1. U bilo kom trenutku, u periodu od tri godine od stupanja na snagu ove konvencije za Stranu ugovornicu, svaka Strana ugovornica može da se povuče iz Konvencije dostavljanjem pismenog obaveštenja Depozitaru.
2. Svaki takav opoziv stupa na snagu po isteku roka od jedne godine od datuma prijema obaveštenja o opozivu od strane Depozitara, ili nakon tog roka datumom koji se može precizirati u obaveštenju o opozivu.
Generalni Sekretar Ujedinjenih nacija je Depozitar ove konvencije.
Original ove konvencije, pri čemu su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako verodostojni, biće deponovan kod Depozitara.
POTVRĐUJUĆI NAVEDENO dole potpisani, na osnovu pravnovaljanih ovlašćenja, potpisali su ovu konvenciju.
Sačinjeno u Kumamotou, Japan, 10. oktobra 2013. godine.
PROIZVODI KOJI SADRŽE ŽIVU
Sledeći proizvodi nisu regulisani ovim aneksom:
(a) Proizvodi koji su neophodni za upotrebu u vojne svrhe i civilnu zaštitu;
(b) Proizvodi koji se koriste u svrhu istraživanja, za kalibraciju instrumenata ili kao referentni standard;
(v) Ukoliko ne postoje mogući alternativni proizvodi koji ne sadrže živu: prekidači i releji, fluorescentne lampe sa hladnom katodom (CCFL) i fluorescentne lampe sa eksternom elektrodom (EEFL) koje se koriste u elektronskim displejima i mernim uređajima;
(g) Proizvodi koji se koriste u tradicionalnim ili religijskim obredima; i
(d) Vakcine kod kojih se kao konzervans koristi tiomersal.
Deo I: Proizvodi koji su obuhvaćeni članom 4. stav 1. ove konvencije
Proizvodi koji sadrže živu |
Datum nakon kog proizvodnja, uvoz i izvoz proizvoda nisu dozvoljeni (datum izbacivanja iz upotrebe) |
Baterije, izuzev dugmastih cink-srebro oksidnih baterija kod kojih je sadržaj žive manji od 2%, i dugmastih cink-vazduh baterija sa sadržajem žive manjim od 2% |
2020. godina |
Prekidači i releji, izuzev veoma preciznih mostova za merenje kapacitivnosti i gubitaka i visokofrekventnih radiofrekventnih prekidača i releja u instrumentima za praćenje i kontrolu kod kojih maksimalan sadržaj žive iznosi 20 mg po mostu, prekidaču ili releju |
2020. godina |
Kompaktne fluorescentne sijalice (CFLs) koje se koriste za rasvetu, snage manje ili jednake 30W u kojima je sadržaj žive veći od 5 mg po sijalici |
2020. godina |
Halogene sijalice (LFLs) koje se koriste za rasvetu: |
2020. godina |
Živine sijalice visokog pritiska (HPMV) koje se koriste za rasvetu |
2020. godina |
Živa u fluorescentnim lampama sa hladnom katodom (CCFL) i fluorescentnim lampama sa eksternom elektrodom (EEFL) za elektronske displeje: |
2020. godina |
Kozmetički preparati (u kojima je sadržaj žive veći od 1ppm), uključujući sapune i kreme za izbeljivanje lica, ne uključujući preparate za negu kože oko očiju u kojima se živa koristi kao konzervans, a nisu dostupne efikasne i bezbedne zamene konzervanasa.1/ |
2020. godina |
Pesticidi, biocidi i antiseptici za topikalnu primenu |
2020. godina |
Sledeći merni instrumenti koji nisu elektronski, osim ne-elektronskih mernih instrumenata koji se ugrađuju u kompleksnu opremu ili koji se koriste za veoma precizna merenja, za koje ne postoji alternativni prozvodi koji ne sadrže živu: |
2020. godina |
_____
1/ Ovo se ne odnosi na kozmetičke preparate, sapune ili kreme koji su kontaminirani živom tragovima.
Deo II: Proizvodi regulisani članom 4. stav 3. ove konvencije
Proizvodi koji sadrže živu |
Odredbe |
Zubni amalgam |
Strane ugovornice dužne su da preduzmu mere za postepeno smanjenje korišćenja amalgamskih plombi, uzimajući u obzir nacionalne okolnosti date Strane ugovornice i relevantne međunarodne smernice. U ove mere moraju biti uključene najmanje dve ili više mera sa sledeće liste: |
PROCESI PROIZVODNJE U KOJIMA SE KORISTI ŽIVA ILI JEDINJENJA ŽIVE
Deo I: Procesi regulisani članom 5. stav 2. ove konvencije
Proizvodni proces u kojem se koristi živa ili jedinjenja žive |
Datum izbacivanja iz upotrebe |
Hlor-alkalna elektroliza |
2025. godina |
Proces proizvodnje acetaldehida u kome se živa ili jedinjenja žive koriste kao katalizator |
2018. godina |
Deo II: Procesi regulisani članom 5. stav 3. ove konvencije
Procesi u kojima se koristi živa |
Odredbe |
Proizvodnja monomera vinil hlorida |
Strane ugovornice su dužne da preduzmu mere koje uključuju, ali se ne ograničavaju samo na: |
Natrijum-metoksid, natrijum-etoksid, kalijum-metoksid i kalijum-etoksid |
Strane ugovornice su dužne da preduzmu mere koje uključuju, ali se ne ograničavaju samo na: |
Proizvodnja poliuretana korišćenjem katalizatora koji sadrže živu |
Strane ugovornice su dužne da preduzmu mere koje uključuju, ali se ne ograničavaju samo na: |
ZANATSKO RUDARSTVO I DOBIJANJA ZLATA U MALOM OBIMU
Nacionalni akcioni planovi
1. Svaka Strana ugovornica u skladu sa odredbama člana 7. stav 3. ove konvencije obavezna je da u svoj nacionalni plan uključi:
(a) Nacionalne ciljeve i ciljeve koji se odnose na smanjenje upotrebe, emisija i ispuštanja žive ili njenih jedinjenja;
(b) Aktivnosti u cilju eliminisanja:
(i) amalgamacije rude zlata;
(ii) spaljivanje amalgama na otvorenom plamenu ili prerada amalgama;
(iii) spaljivanje amalgama u stambenim naseljima; i
(iv) cijanidno luženje sedimenta, rude ili jalovine kojima je dodata živa, bez prethodnog uklanjanja žive;
(v) Mere kojima bi se omogućila formalizacija ili zakonsko regulisanje sektora zanatskog rudarstvo i dobijanja zlata u malom obimu;
(g) Osnovne procene količine žive koja se koristi, kao i osnovnu procenu postupaka koji se koriste u zanatskom rudarstvu i dobijanju zlata u malom obimu i obrada na datoj teritoriji;
(d) Strategije kojima se predviđa smanjenje emisija i ispuštanja žive, kao i izloženost živi u zanatskom rudarstvu i dobijanju zlata u malom obimu i prerada iste, uključujući i metode u kojima se ne koristi živa;
(đ) Strategije za upravljanje trgovinom i sprečavanje neadekvatne upotrebe žive i njenih jedinjenja iz stranih i domaćih izvora u zanatskom rudarstvu i dobijanju zlata u malom obimu kao i prerada iste.
(e) Strategije koje se odnose na zainteresovane strane u implementaciji i kontinuirani razvoj nacionalnog akcionog plana;
(ž) Strategiju koja se odnosi na javno zdravlje u vezi sa izlaganjem živi lica u zanatskom rudarstvu i dobijanju zlata u malom obimu kao i njihovih zajednica. Ova strategija bi trebalo da se odnosi, između ostalog, na prikupljanje podataka o zdravlju ljudi, obuku zdravstvenih radnika i programe za podizanje nivoa svesti u zdravstvenim ustanovama;
(z) Strategije kojima se sprečava izlaganje ugroženih populacija, posebno dece i žena u reproduktivnom dobu - posebno trudnica, živi koja se koristi u zanatskom rudarstvu i dobijanju zlata u malom obimu;
(i) Strategije za pružanje informacija rudarima koji se bave zanatskim rudarstvom i dobijanjem zlata u malom obimu kao i pogođenim zajednicama; i
(j) Raspored implementacije nacionalnog akcionog plana.
2. Svaka Strana ugovornica može da unese u svoj nacionalni akcioni plan i dodatne strategije u cilju postizanja nacionalnih ciljeva, uključujući korišćenje ili uvođenje standarda bez upotrebe žive koji se odnose na zanatsko rudarstvo i dobijanja zlata u malom obimu kao i tržišne mehanizme i marketinške instrumente.
LISTA TAČKASTIH IZVORA EMISIJA ŽIVE I JEDINJENJA ŽIVE U ATMOSFERU
Kategorija tačkastog izvora:
Termoelektrane koje za proizvodnju energije koriste ugalj;
Industrijski kotlovi na ugalj;
Procesi topljenja i pečenja rude koji se koriste za proizvodnju obojenih metala1/ ;
Inseneratori otpada;
_______
1/ U smislu ovog aneksa termin "obojeni metali" odnosi se na olovo, cink, bakar i industrijsko zlato.
ARBITRAŽA I MIRNO REŠAVANJE SPOROVA
Deo I: Arbitražni postupak
U slučajevima navedenim u članu 25. stav 2 (a) ove konvencije primeniće se sledeći arbitražni postupak:
Član 1
1. Strana ugovornica može pokrenuti arbitražni postupak u skladu sa članom 25. ove konvencije upućivanjem pismenog obaveštenja drugoj Strani ugovornici ili stranama u sporu. Uz obaveštenje se prilaže zahtev zajedno sa pratećim dokumentima. U obaveštenju se navodi predmet spora, uključujući i članove ove konvencije čije je tumačenje ili primena predmet spora.
2. Podnosilac zahteva obaveštava Sekretarijat da će strane u sporu na osnovu člana 25. ove konvencije, izneti predmet spora pred arbitražu. U prilogu ovog obaveštenja dostavlja se pismeni zahtev Strane ugovornice koja pokreće postupak arbitraže, obaveštenje o arbitraži, i zahtev zajedno sa pratećim dokumentima, iz stava 1. ovog člana. Sekretarijat prosleđuje primljene informacije svim Stranama ugovornicama.
Član 2
1. Ukoliko je u vezi sa sporom pokrenut arbitražni postupak u skladu sa članom 1, oformiće se arbitražno veće. Ovo veće se sastoji od tri člana.
2. Svaka od strana u sporu imenuje svog arbitra, a dva ovako izabrana arbitra dogovorom određuju trećeg arbitra koji će biti predsednik veća. U sporovima u kojima učestvuju više od dve Strane ugovornice, strane koje imaju zajednički interes dogovorom imenuju zajedničkog arbitra. Predsednik veća ne može imati državljanstvo i prebivalište na teritoriji jedne od strana u sporu, ne može biti zaposlen kod bilo koje od strana niti uključen u spor u bilo kom drugom svojstvu.
3. Svako upražnjeno mesto popunjava se na način koji je propisan za prvo imenovanje.
Član 3
1. Ukoliko jedna od strana u sporu ne imenuje arbitra u roku od dva meseca od dana kada je tužena strana primila obaveštenje o arbitraži, druga strana može obavestiti Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija, koji će u tom slučaju imenovati arbitra u dodatnom roku od dva meseca.
2. Ukoliko predsednik arbitražnog veća nije imenovan u roku od dva meseca od dana imenovanja drugog arbitra, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će, na zahtev bilo koje strane u sporu imenovati predsednika veća u dodatnom roku od dva meseca.
Član 4
Arbitražno veće donosi svoje odluke u skladu sa odredbama ove konvencije i međunarodnim pravom.
Član 5
Arbitražnno veće će utvrditi pravila postupka, izuzev ukoliko se strane u sporu ne dogovore drugačije.
Član 6
Arbitražno veće može, na zahtev jedne od strana u sporu, predložiti primenu privremenih zaštitnih mera.
Član 7
Strane u sporu dužne su da olakšaju rad arbitražnog veća, koristeći sva raspoloživa sredstva i da:
(a) Dostave veću sva relevantna dokumenta, informacije i ostala sredstva; i
(b) Omoguće, prema potrebi, pozivanje svedoka i veštaka i izvođenje dokaza.
Član 8
Strane u sporu i arbitri imaju obavezu da štite poverljivost svih informacija ili dokumenata koje su dobili u poverenju u toku rada arbitražnog veća.
Član 9
Troškove rada arbitražnog veća snose obe strane u sporu podjednako, osim ako arbitražno veće zbog određenih okolnosti spora ne odluči drugačije. Arbitražno veće vodi evidenciju o svojim troškovima i dostavlja konačni obračun stranama u sporu.
Član 10
Strana ugovornica koja ima pravni interes u vezi sa predmetom spora i koja može biti oštećena određenom odlukom može da učestvuje u sporu uz saglasnost arbitražnog veća.
Član 11
Arbitražno veće može da sasluša i odlučuje o protivzahtevima koji direktno proizilaze iz predmeta spora.
Član 12
Odluke arbitražnog veća o postupku i predmetu spora donose se većinom glasova njegovih članova.
Član 13
1. Ukoliko se jedna od strana u sporu ne pojavi pred arbitražnim većem, ili ne uspe da odbrani svoj slučaj, druga strana u postupku može zahtevati od veća da nastavi sa radom i da donese odluku. Neodazivanje jedne strane u sporu ili njena nesposobnost da odbrani svoj slučaj neće predstavljati prepreku za vođenje postupka.
2. Konačna odluka se ne može doneti pre nego što arbitražno veće utvrdi da je zahtev pravno i činjenično osnovan.
Član 14
Arbitražno veće će doneti konačnu odluku u roku od pet meseci od dana kada je potpuno konstituisan, osim ukoliko smatra da je neophodno da se navedeni rok produži za period ne duži od dodatnih pet meseci.
Član 15
Konačna odluka arbitražnog veća se odnosi na predmet spora i mora biti obrazložena. Konačna odluka, takođe, sadrži i imena članova veća koji su učestvovali u donošenju odluke i datum donošenja konačne odluke. Svaki član veća može dodati svoje izdvojeno i drugačije mišljenje u okviru konačne odluke.
Član 16
Konačna odluka je obavezujuća za strane u sporu. Tumačenje ove konvencije na osnovu konačne odluke je obavezujuće i za Stranu ugovornicu koja je učestvovala u arbitražnom postupku na osnovu člana 10, u onom delu u kome se na nju odnosi. Na konačnu odluku se ne može izjaviti žalba, izuzev ukoliko su se strane u sporu unapred dogovorile o žalbenom postupku.
Član 17
Svako neslaganje između strana koje su obavezane konačnom odlukom u skladu sa članom 16, a koje se odnosi na tumačenje ili način sprovođenja navedene konačne odluke, može se izneti pred arbitražno veće koje je donelo predmetnu odluku.
Deo II: Postupak mirenja
Postupak mirenja za slučajeve iz člana 25. stav 6. ove konvencije regulisan je na sledeći način:
Član 1
Zahtev strane u sporu za osnivanje mirovne komisije u skladu sa članom 25. stav 6. ove konvencije upućuje se u pisanoj formi Sekretarijatu, dok se drugoj strani ili stranama u sporu dostavlja kopija zahteva. Sekretarijat će o zahtevu obavestiti sve Strane ugovornice.
Član 2
1. Mirovna komisija će biti sastavljena od tri člana, ukoliko se strane u sporu ne dogovore drugačije, od kojih po jednog člana imenuje svaka zainteresovana strana, dok predsednika komisije biraju već imenovani članovi.
2. U slučaju da u sporu učestvuje više od dve strane, one strane koje imaju zajednički interes, sporazumno imenuju njihovog člana mirovne komisije.
Član 3
Ukoliko se u roku od dva meseca po prijemu zahteva za osnivanje mirovne komisije od strane Sekretarijata ne izvrši imenovanje ni jednog člana u skladu sa članom 1. Generalni Sekretar Ujedinjenih nacija će na zahtev jedne od strana izvršiti ova imenovanja u dodatnom roku od dva meseca.
Član 4
Ukoliko predsednik mirovne komisije ne bude izabran u roku od dva meseca od imenovanja drugog člana komisije, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će na predlog strane u sporu, imenovati predsednika u dodatnom roku od dva meseca.
Član 5
Mirovna komisija će pomoći stranama u sporu na nezavisan i nepristrasan način u cilju postizanja rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane u sporu.
Član 6
1. Mirovna komisija može da sprovede mirovni postupak na način koji smatra odgovarajućim, uzimajući u potpunosti u obzir okolnosti slučaja i stavove koje strane u sporu mogu da izraze, uključujući svaki zahtev za brzim donošenjem rešenja. Mirovna komisija može usvojiti sopstvena pravila procedure ukoliko je potrebno, osim ukoliko se strane u sporu ne dogovore drugačije.
2. Mirovna komisija može, u bilo kom trenutku u toku postupka, dati predloge ili preporuke za rešavanje spora.
Član 7
Strane u sporu dužne su da sarađuju sa mirovnom komisijom. Strane moraju nastojati da u skladu sa zahtevima komisije dostave pisane materijale, dokaze i prisustvuju sastancima. Strane u sporu i članovi mirovne komisije imaju obavezu da štite poverljivost svih informacija ili dokumenata koje dobijaju u poverenju u toku postupka koji vodi komisija.
Član 8
Mirovna komisija donosi odluke većinom glasova.
Član 9
Mirovna komisija podonosi izveštaj sa preporukama za rešavanje spora u roku od dvanaest meseci od osnivanja, koji strane u sporu dobronamenro razmatraju, ukoliko spor nije već rešen.
Član 10
Svako neslaganje koje se odnosi na nadležnost mirovne komisije u vezi sa razmatranjem spora odlučuje sama komisija.
Član 11
Troškove rada mirovne komisije snosiće strane u sporu, u jednakim udelima, izuzev ukoliko se ne dogovore drugačije. Komisija je dužna da vodi evidenciju svih troškova i dostavlja konačan obračun troškova stranama.
ČLAN 3
Za sprovođenje ovog zakona nadležno je ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.
ČLAN 4
U skladu sa odredbama člana 25. stav 2. Minamata konvencije o živi, Republika Srbija se opredelila da prizna oba načina rešavanja sporova koji se tiču tumačenja ili primene te konvencije.
ČLAN 5
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".