PRAVILNIKO METOLOGIJI ZA MAPIRANJE POTREBA GRAĐANA ZA USLUGAMA SOCIJALNE ZAŠTITE U NADLEŽNOSTI GRADA NOVOG PAZARA("Sl. list grada Novog Pazara", br. 20/2024) |
Pravilnikom o mapiranju potreba za uslugama socijalne zaštite u nadležnosti grada Novog Pazara (u daljem tekstu: mapiranje) bliže se uređuje pojam i svrha mapiranja potreba građana za uslugama socijalne zaštite, kao mapiranja resursa lokalne zajednice za njihovo obezbeđivanje, način i dinamika sprovođenja mapiranja potreba za uslugama socijalne zaštite, obaveze i odgovornosti svih relevantnih aktera i izvori finansiranja sredstava za sprovođenje procesa mapiranja.
Svi pojmovi u ovom Pravilniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod lica na koje se odnose.
Mapiranje potreba za uslugama socijalne zaštite u nadležnosti jedinice lokalne samouprave predstavlja proces procene potrebe korisnika socijalne zaštite definisanih članom 41.Zakona o socijalnoj zaštiti za uslugama socijalne zaštite koje, u skladu sa članom 5. st.1 Zakona o socijalnoj zaštiti predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu.
Mapiranje potreba za uslugama socijalne zaštite ima za svrhu da doprinese planiranju i obezbeđivanju prava i usluga socijalne zaštite u nadležnosti jedinice lokalne samouprave zasnovanom na sagledavanju realnih potreba korisnika i potencijalnih korisnika za uslugama socijalne zaštite, kao i raspoloživih resursa (infrastrukturnih, organizacionih, finansijskih, ljudskih resursa) na lokalnom nivou da odgovori na prepoznate potrebe za uslugama socijalne zaštite.
Mapiranje potreba za uslugama socijalne zaštite sprovodi se na čitavoj teritoriji lokalne zajednice (urbano, suburbano i ruralno područje).
U slučaju usluga socijalne zaštite koje se obezbeđuju putem međuopštinske saradnje mapiranje potreba za uslugama socijalne zaštite se, u skladu sa Međuopštinskim sporazumom, sprovodi na teritoriji svake od partnerskih opština na način predviđen Metodologijom za mapiranje, koja čini sastavni deo ovog Pravilnika.
Mapiranje potreba za uslugama socijalne zaštite i resursa za unapređenje postojećih i uspostavljanje novih sprovodi se u skladu sa dinamikom predviđenom Planom razvoja grada/opštine i sektorskim dokumentom javne politike u oblasti socijalne zaštite.
Finansiranje procesa mapiranja
Sredstva za mapiranje potreba za uslugama socijalne zaštite obezbeđuju se iz budžeta lokalne samouprave, budžeta Republike Srbije, međunarodnih razvojnih projekata, budžeta domaćih organizacija civilnog društva koje same obezbeđuju sredstva i drugih izvora u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Korisnici/potencijalni korisnici prava i usluga socijalne zaštite
Korisnici prava i usluga socijalne zaštite, odnosno pojedinci i porodice koje se suočavaju sa preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne mogu da dostignu ili održe kvalitet života, ili koji nemaju dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne mogu da ih ostvare svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora.
U skladu sa članom 41. Zakona o socijalnoj zaštiti korisnici/potencijalni korisnici prava i usluga socijalne zaštite u su:
1. Maloletno lice (u daljem tekstu: dete) i punoletno lice do navršenih 26 godina života (u daljem tekstu: mlada osoba, mladi, odnosno omladina) kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito:
1.1. ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja;
1.2. ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti;
1.3. ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno- jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice;
1.4. ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožava sebe i okolinu;
1.5. ako se suočava s teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava;
1.6. ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara;
1.7. ako je žrtva trgovine ljudima;
1.8. ako je strani državljanin odnosno lice bez državljanstva, bez pratnje;
1.9. ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava;
1.10. ako ima druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.
2. Punoletno lice od navršenih 26 do navršenih 65 godina (u daljem tekstu: odrasli) i punoletno lice starije od 65 godina (u daljem tekstu: stariji korisnik), kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naročito:
2.1. ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji, i kada se, usled društvenih ili drugih prepreka, susreće s funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života;
2.2. ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva samozanemarivanja, zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici;
2.3. ako se suočava s teškoćama zbog poremećenih odnosa u porodici, zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava ili zbog drugih oblika društveno neprihvatljivog ponašanja i drugih uzroka;
2.4. ako je žrtva trgovine ljudima;
2.5. ako je strani državljanin i lice bez državljanstva u potrebi za socijalnom zaštitom;
2.6. ako ima potrebe za domskim smeštajem i druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.
Način mapiranja potreba ciljnih grupa za uslugama socijalne zaštite
Mapiranja potreba primarnih ciljnih grupa za uslugama socijalne zaštite sprovodi se u skladu sa Metodologijom za mapiranje potreba korisnika/potencijalnih korisnika usluga socijalne zaštite koja čini sastavni deo ovog Pravilnika.
Ciljna grupa: Lokalni akteri relevantni za oblast socijalne zaštite
Relevantni lokalni akteri iz javnog, civilnog sektora koji na direktan ili indirektan način doprinose ili mogu doprineti obezbeđivanju usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalne samouprave, a naročito:
- resorne organizacione jedinice lokalne uprave;
- ustanove socijalne zaštite čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave;
- pružaoci usluga socijalne zaštite iz javnog, civilnog i privatnog sektora, bez obzira da li pružaju standardizovane, usluge za koje Zakonom o socijalnoj zaštiti nisu propisani standardi ili inovativne usluge;
- ustanove primarne i sekundarne zdravstvene zaštite (Dom zdravlja, opšta bolnica);
- obrazovne ustanove na lokalnom nivou (predškolsko, osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje);
- organizacija civilnog društva sa sedištem na teritoriji lokalne samouprave koje deluju u oblasti socijalne zaštite, posebno one koje doprinose unapređenju položaja primarne ciljne grupe ili su zastupaju prava i interese ciljnih grupa navedenih u članu 4. ovog Pravilnika;
- Druge ustanove i institucije koje na direktan ili indirektan način doprinose ili mogu doprineti mapiranju potreba korisnika socijalne zaštite za uslugama socijalne zaštite (npr. Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fond za zdravstveno osiguranje, Zavod za javno zdravlje, Zavod za javno zdravlje, lokalni ombudsman, ____);
- Predstavnici privrednog sektora (npr. Privredna komora, udruženja preduzetnika i sl.).
U slučaju obezbeđivanja međusektorskih i inovatnih usluga procenjivaće se resursi i drugih aktera koji na direktan ili indirektan način doprinose, ili mogu doprineti uspostavljanju novih ili unapređenju postojećih usluga socijalne zaštite.
Ukoliko se mapiranje sprovodi u svrhu uspostavljanja međuopštinske usluge, sporazumom o saradnji sa partnerskim opštinama potrebno je definisati relevantne aktere koji imaju sedište na teritoriji svake od partnerskih opština.
Način mapiranja resursa pružalaca usluga
Mapiranje resursa pružalaca usluga od značaja za uspostavljanje novih i unapređenje postojećih usluga socijalne zaštite sprovodi se u skladu sa Metodologijom za mapiranje potreba korisnika/potencijalnih korisnika usluga socijalne zaštite koja čini sastavni deo ovog Pravilnika.
III ORGANIZACIONI KAPACITETI ZA SPROVOĐENJA MAPIRANJA
Sprovođenje procesa mapiranja potreba korisnika za uslugama socijalne zaštite i resursa pružalaca usluga i drugih relevantnih aktera iz javnog, civilnog i privatnog sektora, odlukom gradonačelnika/predsednika opštine ili gradskog/opštinskog veća poverava se Timu za sprovođenje mapiranja koji obavezno čine:
- predstavnik lokalne samouprave;
- predstavnik lokalne ustanove/a socijalne zaštite;
- osobe angažovane na prikupljanje podataka na terenu.
Mapiranje za potrebe grada može izvršiti partner iz civilnog sektora sa svojim timom i svojim sredstvima.
U slučaju potrebe, proces mapiranja potreba za uslugama socijalne zaštite može obezbeđen putem javne nabavke ekspertskih usluga.
Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenog listu grada Novog Pazara".