STRATEGIJA RAZVOJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2025-2030. GODINA ("Sl. glasnik RS", br. 5/2025)

1. Uvod

Veštačka inteligencija, kao grana računarskih nauka i inženjerstva, koja se bavi stvaranjem sistema sposobnih za samostalno obavljanje zadataka koji uobičajeno zahtevaju ljudsku inteligenciju, ubrzano se razvija poslednjih godina. Sa različitim stepenom prilagodljivosti i autonomije tokom primene, veštačka inteligencija donosi revolucionarne promene u funkcionisanju privrede i društva.

Istraživanja pokazuju da će veštačka inteligencija imati veliki uticaj na globalnu ekonomiju kroz povećanje produktivnosti rada putem automatizacije aktivnosti, promene u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, uslugama javnog sektora i dr. Ubrzani razvoj i primena veštačke inteligencije izaziva i sve veću zabrinutost zbog mogućih zloupotreba. Zbog toga su na globalnom nivou, kao i na nivou Evropske unije, pokrenute inicijative za regulisanje pitanja vezanih za razvoj i primenu veštačke inteligencije.

Zbog dinamičnih promena koje donosi veštačka inteligencija u svim aspektima razvoja privrede i društva, na inicijativu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, započet je proces izrade nove strategije i pre isteka Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 96/19).

Prethodna Strategija postavila je temelje i trasirala put razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji integrisanjem veštačke inteligencije u pet oblasti: razvoj obrazovanja za potrebe stvaranja ljudskih resursa sa kompetencijama potrebnim za ostvarenje ciljeva Strategije, savremenog društva i privrede, razvoj nauke i inovacija u oblasti veštačke inteligencije, razvoj ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, razvoj usluga javnog sektora primenom veštačke inteligencije i primena veštačke inteligencije na etički i bezbedan način. Republika Srbija je bila među prvim zemljama koje su usvojile određena strateška dokumenta za razvoj veštačke inteligencije i na taj način se blagovremeno uključila u savremene tokove.

Ovom strategijom utvrđuju se novi ciljevi i mere kako bi se nastavio kontinuiran razvoj u oblasti veštačke inteligencije u Republici Srbiji, a ujedno i bolje prilagodio novim globalnim trendovima. Strategija razvoja veštačke inteligencije za period 2025-2030. godine (u daljem tekstu: Strategija) izrađena je u skladu sa članom 13. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18).

Usvajanjem druge po redu strategije za razvoj veštačke inteligencije, Republika Srbija nastavlja da sledi prethodno definisan pravac razvoja nauke, istraživanja, obrazovanja, infrastrukture i rešenja iz oblasti veštačke inteligencije kao i povećanja primene veštačke inteligencije u prioritetnim oblastima. Ova strategija postavlja okvire za dalji razvoj veštačke inteligencije do 2030. godine, obezbeđujući da Republika Srbija prati savremene trendove i standarde u ovoj oblasti. Jedan od osnovnih ciljeva ovog dokumenta je da se kroz posebne mere omogući značajan podsticaj za dalji razvoj naučnih istraživanja, inovacija, obrazovanja, ekonomskog rasta i unapredi kvalitet života svih građana.

Strategija postavlja osnov za dalji razvoj pravnog i institucionalnog okvira koji će omogućiti kreiranje rešenja za brojne etičke i regulatorne izazove. Ovim pristupom stvaraju se preduslovi za sprečavanje potencijalnih zloupotreba veštačke inteligencije i obezbeđuje usklađenost sa etičkim standardima kojima Republika Srbija teži.

Posmatrano kroz identifikovane posebne ciljeve i mere, Strategija ima za cilj da:

- Obezbedi jasan i efikasan institucionalni i pravni okvir donošenjem posebnog zakona koji će regulisati primenu veštačke inteligencije, kojim se omogućava njena sigurna, bezbedna i pouzdana primena usklađena sa međunarodnim standardima i kreiraju uslovi za podsticanje inovacija,

- Unapredi osnovno, srednje i visoko obrazovanje u oblasti veštačke inteligencije i kreira uslove za edukaciju čitave populacije o mogućnostima, ograničenjima i rizicima ove tehnologije, kako bi postala lider u talentima u ovoj oblasti,

- Kroz podršku naučnoistraživačkim organizacijama i inovativnim subjektima podstakne razvoj nauke, inovacija i novih tehnoloških rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji. Nastavak ulaganja u razvoj nauke će omogućiti razvoj globalno konkurentnih inovacija,

- Usmeri i stimuliše primenu rešenja veštačke inteligencije u javnom i privatnom sektoru, sa posebnim fokusom na medicinu, biotehnologiju, obrazovanje, poljoprivredu, informacionu bezbednost i druge oblasti, čime se pruža prilika da se Republika Srbija pozicionira kao regionalni lider u primeni veštačke inteligencije,

- Stimuliše razumevanje značaja, standardizaciju, uređenje i razvoj upravljanja podacima kao i otvaranja podataka sa ciljem razvoja nauke i stvaranja poslovnih rešenja zasnovanih na primeni veštačke inteligencije. Država, prepoznajući podatke kao strateški resurs savremene globalne ekonomije, koristi ih kako bi omogućila brži razvoj privrede i napretka društva u celini,

- Unapredi infrastrukturu u svim segmentima koji pomažu stabilan i kontinuiran razvoj veštačke inteligencije povećanjem kapaciteta Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, odnosno obezbeđivanjem novih superkompjutera, skladišnih kapaciteta i daljim razvojem alata za rad sa podacima.

Od ostvarivanja postavljenih ciljeva i kreiranja kvalitetnog regulatornog i institucionalnog okvira, u mnogome će zavisiti i dalji razvoj u oblasti veštačke inteligencije. Uz podršku države, poseban značaj imaju i aktivnosti usmerene na promociju i podizanje svesti građana o značaju korišćenja veštačke inteligencije kao transformativne tehnologije, čime se podstiče uključivanje građana u proces razvoja i unapređenja društva. Očekuje se spremnost svih aktera da kroz zajedničku saradnju i napore pomognu u realizaciji ciljeva. Angažovanost državnih institucija, privrednih subjekata, akademske zajednice i svakog pojedinca, stvoriće povoljne uslove za uspešnu primenu Strategije, a samim tim i veštačke inteligencije koja će biti u funkciji opšteg napretka društva.

Tekst Strategije razvoja veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine, sačinila je Radna grupa osnovana u decembru 2023. godine koju je činilo blizu 50 predstavnika relevantnih organa državne uprave, privrede, civilnog društva i naučne i inovacione zajednice.

2. Pravni okvir i relevantni planski dokumenti

Strategija razvoja veštačke inteligencije prema odredbama člana 12. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) predstavlja dokument javne politike koji svoje uporište ima u brojnim drugim oblastima, te je u skladu sa članom 2. tačka 6. pomenutog zakona prilikom njene izrade izvršeno usklađivanje sa važećim pravnim okvirom i drugim planskim dokumentima. Propisi koji su od ključnog značaja za razvoj i primenu veštačke inteligencije regulišu oblast zaštite podataka o ličnosti, fleksibilne regulatorne režime koji omogućavaju testiranje inovacija, poreski tretman inovacija i otvaranje i ponovno korišćenje podataka.

2.1. Zakoni koji uređuju oblasti povezane sa ovom strategijom

2.1.1. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", broj 87/18) uređuju se: pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodni protok takvih podataka, načela obrade, prava lica na koje se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka o ličnosti, kodeks postupanja, prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije, nadzor nad sprovođenjem zakona, pravna sredstva, odgovornost i kazne u slučaju povrede prava fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti, kao i posebni slučajevi obrade. Ovim zakonom uređuje se i pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti koju vrše nadležni organi u svrhe sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti, kao i slobodni protok takvih podataka.

Podaci o ličnosti moraju se obrađivati zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose; prikupljati u svrhe koje su određene, izričite, opravdane i zakonite i dalje se ne mogu obrađivati na način koji nije u skladu sa tim svrhama; biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade, biti tačni i, ako je to neophodno, ažurirani; moraju se čuvati u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade; moraju se obrađivati na način koji obezbeđuje odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti, uključujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera.

Zabranjena je obrada kojom se otkriva rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje ili članstvo u sindikatu, kao i obrada genetskih podataka, biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica, podataka o zdravstvenom stanju ili podataka o seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji fizičkog lica. Obrada pomenutih podataka dopuštena je, samo izuzetno, i to u slučajevima propisanim članom 17. stav 2. Zakona.

U skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti prilikom razvoja rešenja koja se baziraju na veštačkoj inteligenciji, potrebno je imati u vidu sve odredbe ovog zakona, posebno kada je reč o skupovima podataka koji sadrže podatke o ličnosti.

2.1.2. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakoni, 10/19, 6/20, 129/21 i 92/23) predstavlja krovni zakon u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Ovim zakonom se, između ostalog, uređuju i osnove sistema u delu principa, ciljeva, ishoda, standarda obrazovanja i vaspitanja, znanja, veština i stavova kao i vrste programa obrazovanja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i mnoga druga pitanja od značaja za ovu oblast.

Među ciljevima obrazovanja, ovaj zakon između ostalih reguliše i razvijanje ključnih kompetencija za celoživotno učenje, međupredmetnih kompetencija i stručnih kompetencija u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada i razvojem savremene nauke i tehnologije. Među ključnim kompetencijama za celoživotno učenje nalazi se i digitalna kompetencija koja podrazumeva samopouzdano i kritično korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija za rad, odmor i komunikaciju, dok se kod opštih međupredmetnih kompetencija za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja prepoznaju pored digitalnih kompetencija i rad sa podacima i informacijama. Navedene kompetencije su prepoznate i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 129/21, 129/21 - dr. zakon i 92/23) i Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21 - dr. zakon, 129/21 i 92/23).

Zakon daje osnov za obrazovanje stručnjaka i u oblasti veštačke inteligencije, kao i njene dalje primene. Takođe, omogućava prilagođavanje obrazovnog sistema na promene koje razvoj veštačke inteligencije donosi u okruženju u kojem učenik živi i radi.

2.1.3. Zakon o dualnom obrazovanju

Zakon o dualnom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 101/17, 6/20 i 76/23) između ostalih, kao ciljeve navodi obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada, obezbeđivanje uslova za dalje obrazovanje i celoživotno učenje kao i razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti svakog pojedinca radi njegovog profesionalnog i karijernog razvoja. Zakon pruža osnovu za razvoj stručnog kadra iz oblasti veštačke inteligencije koja je prepoznata kao tehnologija budućnosti čime se kreira podsticajna sredina za dalji razvoj i unapređenje u ovoj oblasti.

2.1.4. Zakon o visokom obrazovanju

Zakon o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 67/19, 6/20 - dr. zakoni, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21, 67/21 - dr. zakoni i 76/23), kao jedan od ciljeva postavlja i obezbeđivanje naučnog i stručnog podmlatka kao i obrazovanje kreativne populacije koja neprekidno usvaja i stvara nova znanja, čime je otvorena mogućnost i za usavršavanje i unapređenje kadrova i u oblasti veštačke inteligencije.

2.1.5. Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju

Zakonom o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 66/19) deo realizacije nastave se, pored nastave na visokoškolskoj ustanovi, odvija kroz praktičnu obuku i rad kod poslodavca. Ovaj proces predstavlja organizovanu aktivnost tokom koje studenti pod nadzorom mentora kod poslodavca, primenjuju teorijska znanja u realnom radnom okruženju, imaju neposredan dodir sa procedurama i tehnologijama koje se koriste u poslovnom svetu čime stiču radna iskustva i pripremaju se za izlazak na tržište rada.

Ciljevi ovog zakona usmereni su i na obezbeđivanje i razvoj kompetencija studenata u skladu sa potrebama tržišta rada kao i stvaranje doprinosa za jačanje konkurentnosti privrede što omogućava i uvođenje promena nastalih usled razvoja i upotrebe veštačke inteligencije kao savremene tehnologije koja menja obrazovno i poslovno okruženje, čime se omogućava dalje usvajanje potrebnih veština za razvoj ekonomije zasnovane na znanju.

2.1.6. Zakon o nauci i istraživanjima

Zakon o nauci i istraživanjima ("Službeni glasnik RS", broj 49/19) među programima institucionalnog finansiranja kojim se ostvaruje opšti interes prepoznaje i program za jačanje nacionalnih kapaciteta u oblasti inženjerskih nauka i naprednih tehnologija. Podrška razvoju transfera tehnologije i jačanja inženjerskih kapaciteta kao i podizanje opšteg nivoa tehnologija u privredi i ukupnih naučnoistraživačkih kapaciteta, što predstavlja jedan od ciljeva Zakona, u direktnoj je vezi sa usvajanjem potrebnih znanja i veština iz oblasti veštačke inteligencije, kao tehnologije koja je disruptivna i ima potencijal da značajno promeni pravac razvoja svih grana nauke i privrede.

2.1.7. Zakon o inovacionoj delatnosti

Zakonom o inovacionoj delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 129/21) su uređena osnovna načela, ciljevi i organizacija primene naučnih saznanja, tehničkih i tehnoloških znanja, inventivnosti i pronalazaštva u funkciji stvaranja i realizacije, u odnosu na postojeću tehničko-tehnološku osnovu, novih i poboljšanih proizvoda, procesa i usluga kao i načini finansiranja inovacione delatnosti.

Dalji razvoj veštačke inteligencije omogućava kreiranje novih naučnih saznanja i inovativnih rešenja koja će dovesti do kreiranja većeg broja inovativnih kompanija i konkurentnosti privrede.

2.1.8. Zakon o Fondu za nauku

Zakonom o Fondu za nauku Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 95/18) se bliže uređuju između ostalog poslovi, programi i projekti Fonda za nauku čime se daje sistemski okvir za realizaciju naučnoistraživačkih projekata u oblasti inovacija, infrastrukture, osnovnih i primenjenih istraživanja i dr. Kontinuirani razvoj i podrška naučnoistraživačkim i razvojnim projektima i inicijativama su bitan preduslov za sveukupni napredak naučnoistraživačke delatnosti. Ovim zakonom kreira se i mogućnost za finansiranje projekata iz oblasti veštačke inteligencije čiji će rezultati potencijalno pomerati granice za dalji razvoj i upotrebu veštačke inteligencije.

2.1.9. Zakon o informacionoj bezbednosti

Zakon o informacionoj bezbednosti ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 94/17 i 77/19) bliže određuje sisteme informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uređaje, grupe uređaja odnosno delove uređaja koje vrše automatsku obradu podataka korišćenjem računarskog programa kao i pojam informacione bezbednosti, što neposredno kreira i okvir za upotrebu rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

2.1.10. Set poreskih zakona

Poreski tretman inovacija je izuzetno važan za razvoj veštačke inteligencije. U prethodnom periodu Republika Srbija bliže je uredila poreski tretman u vezi sa razvojem inovativnih rešenja, odnosno donela niz regulatornih dokumenata kojim se kreiralo podsticajno okruženje za troškove istraživanja i razvoja i prihoda od autorskih prava, pokretanje startapa i troškove za ulaganja u startape, među kojima je najznačajniji Zakon o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22 i 92/23).

2.1.11. Zakon o alternativnim investicionim fondovima

Zahvaljujući Zakonu o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19), stvoreni su uslovi za razvijanje fondova preduzetničkog kapitala i fondova privatnog kapitala koji predstavljaju efikasan način finansiranja startapa, što pomaže daljem razvoju i široj upotrebi veštačke inteligencije.

2.1.12. Zakoni iz oblasti zaštite intelektualne svojine

Zakon o autorskim i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 - US i 66/19), Zakon o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11, 113/17 - dr. zakon, 95/18, 66/19 i 123/21) i Zakon o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 55/13 i 66/19) bliže određuju oblast zaštite intelektualne svojine, usaglašeni su sa svetskim praksama i povećavaju nivo zaštite autora računarskih programa i proizvođača baza podataka. Navedeni zakoni kreiraju regulatorni okvir koji određuje mogućnosti, ali i granice za dalji razvoj i upotrebu veštačke inteligencije i rešenja zasnovanih na korišćenju ove tehnologije.

2.1.13. Zakon o zabrani diskriminacije

Zakonom o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", br. 22/09 i 52/21) uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije kao i postupci zaštite od diskriminacije. Ovaj zakon je značajan pravni instrument koji ima za cilj da spreči i kažnjava diskriminatorna ponašanja na osnovu različitih osobina, uključujući rasu, pol, religiju, nacionalnost, polno opredeljenje i drugo. Zakon o zabrani diskriminacije obuhvata različite oblike diskriminacije u različitim oblastima života, uključujući radno pravo, obrazovanje, život u zajednici i druge aspekte javnog i privatnog života. Ovaj zakon je važan korak u zaštiti ljudskih prava i promovisanju ravnopravnosti u društvu. Zakon o zabrani diskriminacije je ključan preduslov za osiguravanje da razvoj veštačke inteligencije poštuje principe ravnopravnosti i sprečava potencijalnu diskriminaciju u primeni ovakvih rešenja i tehnologija.

2.1.14. Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija

Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 27/18, 6/20, 129/21 - dr. zakon i 76/23-19). Ovim zakonom uspostavlja se Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije kao sistem za uređivanje kvalifikacija, njegova svrha, ciljevi i principi, vrste i nivoi kvalifikacija, načini sticanja kvalifikacija, opisi znanja, veština, sposobnosti i stavova (u daljem tekstu: deskriptori) nivoa kvalifikacija, tela i organizacije nadležne za primenu i razvoj NOKS-a, obezbeđivanje kvaliteta u primeni NOKS-a i povezivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Ovaj zakon omogućava da se obrazovanje i obuka u Republici Srbiji usmere na oblasti kao što su veštačka inteligencija, mašinsko učenje, analitika podataka i drugi srodni sektori. Ovakav okvir može biti osnova za stvaranje kvalifikacija koje će omogućiti razvoj stručnjaka u oblasti VI, kao i integraciju VI u obrazovne programe, čime će se odgovoriti na rastuće zahteve za tehnološkim i inovacionim veštinama.

2.2. Dokumenti javnih politika

2.2.1. Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine"Moć znanja"

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine "Moć znanja" ("Službeni glasnik RS", broj 125/21) identifikuje korake i donosi mere koje treba da ojačaju naučnoistraživački i inovacioni sistem Republike Srbije, čime se omogućava i razvoj veštačke inteligencije primenom novih znanja u sektorima obrazovanja, privrede i medija. Dok Strategija "Moć znanja" prepoznaje značaj i postavlja osnov za dalji razvoj nauke i tehnologije, Strategija veštačke inteligencije prepoznaje i usmerava razvoj ekosistema kroz prizmu veštačke inteligencije kao jednog od načina unapređenja privrednog razvoja i konkurentnosti.

2.2.2. Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine ("Službeni glasnik RS", br. 21/20 i 96/23) podstiče formiranje okruženja povoljnog za razvoj tehnoloških rešenja baziranih na novim tehnologijama i njihovu implementaciju u okviru prioritetnih industrija poput IKT-a, proizvodnje hrane i kreativne industrije. Usmeravajući resurse na oblasti koje imaju najveći konkurentski i inovacioni potencijal, pomaže domaćoj privredi da efikasnije iskoristi svoje potencijale i da se bolje pozicionira na globalnim tržištima i u međunarodnim lancima vrednosti. Oblasti definisane Strategijom pametne specijalizacije, a pogotovo IKT i Mašine i proizvodni procesi budućnosti, pružaju okvir i mogućnost za implementaciju inovativnih rešenja baziranih na tehnologijama veštačke inteligencije u svim navedenim prioritetnim oblastima posebno u oblasti razvoja IKT usluga i robotizacije.

2.2.3. Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine

Ova strategija kao strateške oblasti intervencije identifikuje inovacije, digitalnu transformaciju i rast investicija, a kako je veštačka inteligencija često deo inovativnih i digitalnih rešenja, prilikom sačinjavanja ovog dokumenta vršeno je usaglašavanje i sa ovom strategijom.

2.2.4. Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 63/21) kao jedan od pokazatelja prepoznaje i povećanje procenta studenata koji pohađaju studijske programe u novim identifikovanim prioritetnim oblastima na tržištu rada što je u korelaciji sa merama i ciljevima i ove strategije u kontekstu kreiranja sistema za celoživotno učenje u oblasti veštačke inteligencije i uvođenja sadržaja o veštačkoj inteligenciji u studijske programe.

2.2.5. Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine

U Strategiji razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 86/21) kao jedan od strateških ciljeva prepoznato je i uvođenje i razvoj novih servisa koji se zasnivaju na upotrebi skupova podataka koji su ograničeni na specifične baze podataka ili softverske platforme. Ovakva rešenja podrazumevaju primenu velikih skupova podataka kojim raspolažu pojedine baze softverskih rešenja, primenu poslovne analitike, računarstva u oblaku (eng. cloud computing), internet stvari (eng. Internet of Things - IoT), ugrađenih sistema, veštačke inteligencije i blokčejn (eng: blockchain) tehnologije. Posebno mesto zauzimaju rešenja koja u domenu informaciono komunikacionih tehnologija treba da budu razvijena za potrebe unapređenja rada državnih organa i donošenja strateških odluka.

2.2.6. Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine

Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 21/20) između ostalog ima za cilj i obezbeđivanje uslova za razvoj različitih nivoa digitalnih veština za građane. Vrste digitalnih veština koje su potrebne danas razlikuju se od onih koje su bile potrebne pre samo nekoliko godina. Nekada je bilo moguće identifikovati određeni set digitalnih veština kojima će građani ovladati kroz određene programe obuke, kao što su osnovne hardverske i softverske operacije, korišćenje imejla i pretrage. Međutim, brzi razvoj ove oblasti, poput pojave veštačke inteligencije, velikih setova podataka, blokčejna, računarstva u oblaku, internet stvari i mobilnih aplikacija zahteva kontinuirano unapređenje digitalnih veština, što je osnov za koordinaciju i usklađivanje ove dve strategije.

2.2.7. Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine

Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", br. 42/21 i 9/22) prepoznaje optimizaciju postojećih usluga koja u mnogome zavisi i od kapaciteta javne uprave da efikasno iskoristi velike skupove podataka, veštačku inteligenciju i blokčejn tehnologiju kako bi brzo identifikovala prostore za optimizaciju postojećih i razvoj novih usluga, kao i za unapređenje internih procesa pri pružanju usluga.

2.2.8. Strategija razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine

Strategijom razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 125/21) utvrđuju se ciljevi i mere za razvoj startap ekosistema čija implementacija treba da rezultira ubrzanim razvojem startap ekosistema, podsticanjem inovacija u privredi Republike Srbije, kao i privrednim rastom zasnovanim na ekonomiji znanja.

2.2.9. Strategija zaštite podataka o ličnosti za period od 2023. do 2030. godine

Strategijom zaštite podataka o ličnosti od 2023. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 72/23) definisan je cilj "Poštovanje prava na zaštitu podataka o ličnosti u svim oblastima života". Strategija zaštite podataka o ličnosti se fokusira na unapređenje zakonodavnog okvira, edukaciju javnih službenika i stanovništva, kao i na primenu naprednih tehnologija sa posebnim naglaskom na sigurnost podataka, a što je direktno povezano i sa primenom veštačke inteligencije.

2.2.10. Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine

Osnovni ciljevi Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 11/20) uključuju unapređenje dostupnosti informacija za građane, podizanje standarda u oblasti medija i informisanja, poboljšanje kvaliteta javnog servisa i podršku integraciji u evropske i međunarodne standarde u ovoj oblasti. Vizija Strategije je da se obezbedi povoljno okruženje koje omogućava slobodu informisanja, protok ideja i mišljenja i ostvarivanje javnog interesa koje će dovesti do uređenog i bogatog medijskog tržišta.

2.2.11. Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020 do 2024. godine

Cilj Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 44/20) jeste poboljšanje sveukupnog društvenog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji i njihovo ravnopravno učešće u društvu, putem uklanjanja prepreka u oblasti pristupačnosti, participacije, jednakosti, zapošljavanja, obrazovanja i obuke, socijalne zaštite, zdravstva i drugih aspekata koji doprinose izjednačavanju njihovih mogućnosti i ostvarivanju inkluzivne jednakosti, a koji se mogu ostvariti i korišćenjem sistema veštačke inteligencije. Strategija daje sažet pregled stanja, a kroz opšte i posebne ciljeve određuje osnovne pravce daljeg delovanja radi ostvarivanja ravnopravnosti, sprečavanja diskriminacije, poštovanja dostojanstva i stvaranja uslova da osobe sa invaliditetom na ravnopravnoj osnovi uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode i aktivno učestvuju u svim oblastima društvenog života.

2.2.12. Strategija razvoja sistema elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine

Opšti cilj strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji do 2027. godine ("Službeni glasnik RS", broj 70/24) je: "Oblast elektronskih komunikacija je u potpunosti prilagođen rastućim potrebama građana i privrede." Ova strategija definiše sveobuhvatne reformske korake razvoja sistema elektronskih komunikacija u kojima se sve više primenjuje veštačka inteligencija.

3. Opis stanja

Razvoj čipova, grafičkih jedinica, senzora, kapaciteta za smeštanje podataka i druge računarske opreme, u kombinaciji sa velikom količinom podataka u digitalnoj formi i mašinski čitljivom formatu, omogućio je potpuno drugačiju upotrebu i računara i podataka. Primena različitih paradigmi i tehnika poput mašinskog učenja, dubokog učenja, neuronskih mreža i slično, omogućila je korišćenje mašina na takav način da mogu da obrađuju velike količine različitih podataka, uzimajući u obzir promene koje se dešavaju u datom trenutku i da na osnovu toga formiraju odgovore ili predloge, ili donose zaključke i predviđanja koji deluju kao da ih je čovek osmislio. Takvu sposobnost mašina danas nazivamo "veštačka inteligencija".

U toku su usaglašavanja definicije, ali ono što je zajedničko je da je reč o sistemu koji je baziran na mašinama koji izvodi zaključke iz podataka i generiše informacije kao što su predikcije, preporuke ili odluke. Jednu od definicija veštačke inteligencije predložila je u novembru 2023. godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD (eng. Organisation for Economic Co-operation and Development): "Sistem veštačke inteligencije je sistem baziran na mašinama koji na osnovu eksplicitnih ili implicitnih ciljeva izvodi zaključke iz primljenih podataka, kako bi generisao izlazne informacije kao što su predikcije, sadržaj, preporuke ili odluke koje mogu uticati na fizičko ili virtuelno okruženje." Različite sisteme veštačke inteligencije karakteriše različit stepen autonomije i prilagodljivosti tokom primene. Slično tome, u Zakonu o veštačkoj inteligenciji koji je donela EU navodi se da je: "Sistem veštačke inteligencije sistem baziran na mašinama koje, zbog eksplicitnih ili implicitnih ciljeva, iz unosa koji dobija, izvodi način kako da generiše izlaze kao što su predviđanja, sadržaj, preporuke ili odluke, koje mogu uticati na fizičku ili virtuelnu stvarnost."

3.1. Stanje i pregled trendova u svetu

U toku je nadmetanje po pitanju brzine i kvaliteta razvoja tehnologije i primene rešenja koja uključuju veštačku inteligenciju. Velike tehnološke kompanije koje razvijaju rešenja takmiče se koja će dobiti prednost "prvog na tržištu" i preuzeti lidersku poziciju, dok manje kompanije i startapi pokušavaju da naprave iskorak koji će ih pozicionirati u budućnosti. Države pripremaju pravni i institucionalni okvir za razvoj veštačke inteligencije, stimulišu naučna istraživanja, obezbeđuju neophodne računarske resurse i podatke kako bi primenili veštačku inteligenciju u svojim procesima, pokušavaju da stvore, zadrže ili privuku talente koji će se baviti ovom oblašću.

Veštačka inteligencija (VI) postala je ključna tehnologija koja oblikuje savremeni svet, sa primenom u brojnim oblastima kao što su medicina, industrija, obrazovanje i poljoprivreda. Njena sposobnost da analizira velike količine podataka i donosi brze odluke značajno unapređuje procese, smanjuje troškove i podiže kvalitet života. Na primer, u zdravstvu VI donosi veliki napredak u dijagnostici i terapiji, dok u obrazovanju omogućava personalizovano učenje koje je dostupno širem krugu ljudi i koje pomaže da svako može da napreduje lakše nego ranije. U mnogim sektorima, ova tehnologija pokazuje sposobnost da transformiše postojeće modele rada i doprinese održivom razvoju. Iako donosi ogromne koristi, VI takođe otvara niz izazova koji zahtevaju pažljivu razradu. Etička pitanja poput zaštite privatnosti, pristrasnosti u algoritmima i potencijalnih zloupotreba postaju sve važnija. Osim toga, postoji rizik da će automatizacija koju pokreće VI povećati nejednakosti, posebno u manje razvijenim ekonomijama gde su mnogi poslovi ugroženi. Nedostatak jasnih regulacija u brojnim zemljama dodatno komplikuje situaciju, jer omogućava nekontrolisanu primenu tehnologije. Takođe, tu je i pitanje energetske efikasnost jer razvoj i primena veštačke inteligencije zahtevaju veliku količinu energije. Da bi veštačka inteligencija ostvarila svoj puni potencijal, neophodno je da se ovi izazovi rešavaju na nivou država, ali i kroz saradnju na globalnom nivou. Pravilna regulacija, ulaganje u edukaciju i tehnologiju, kao i etički pristup razvoju mogu osigurati da VI bude korisna za sve. Samo kroz balansirano korišćenje ove tehnologije možemo osigurati da ona služi čovečanstvu, umesto da postane izvor novih problema i nejednakosti.

U toku je velika aktivnost na polju regulisanja razvoja i upotrebe veštačke inteligencije na međunarodnom nivou kroz različite pristupe rešavanja brojnih otvorenih pitanja. Od neobavezujućih preporuka do prvog sveobuhvatnog zakona. Parlament Evropske unije 13. marta 2024. godine usvojio je Zakon o veštačkoj inteligenciji1 (eng. The Artificial Intelligence Act) kojim je na jedinstven način regulisan razvoj i primena veštačke inteligencije. U Sjedinjenim Američkim Državama je 30. oktobra 2023. godine objavljena predsednička Naredba o bezbednom, sigurnom i pouzdanom razvoju veštačke inteligencije. Doneti su i brojni dokumenti kao rezultat uspostavljenih međunarodnih sporazuma i inicijativa. U Ujedinjenom Kraljevstvu doneta je "Blečli deklaracija"2 gde se 28 zemalja saglasilo da veštačka inteligencija treba da se razvija i primenjuje na siguran, pouzdan i odgovoran način, prilagođen čoveku. Ujedinjene nacije donele su Globalnu rezoluciju o sigurnoj, bezbednoj i pouzdanoj veštačkoj inteligenciji za održivi razvoj3 (eng. Seizing the opportunities of safe, secure and trustworthy artificial intelligence systems for sustainable development). Pored ovih državnih i međudržavnih dokumenata, brojne kompanije donose sopstvena pravila u vezi sa načinom razvoja i njene primene kako bi obezbedili sigurnost, bezbednost i primenu veštačke inteligencije na dobar i odgovoran način.

Možda najpoznatiji događaj kojim se veštačka inteligencija predstavila svetu jeste u formi "četDžPT" (eng. ChatGPT) aplikacije koja koristi veliki jezički model za stvaranje teksta i, kroz integraciju sa multimedijalnim generativnim modelima, drugog sadržaja. Taj servis je dostupan za javnost od novembra 2022. godine, i za veoma kratko vreme je globalno prihvaćen kao nezaobilazan alat u svakodnevnim poslovima i aktivnostima. Time je velikom broju ljudi otvoreno potpuno novo poglavlje koje zovemo "generativna veštačka inteligencija" koja se može definisati kao "model veštačke inteligencije posebno namenjen da kao svoj rezultat proizvede novi digitalni materijal". Generativna veštačka inteligencija sada je zauzela centralno mesto javne, akademske i političke scene u vezi sa veštačkom inteligencijom i ima tendenciju da postane dominantan vid upotrebe. Među najznačajnijima pitanjima koje donosi ubrzan razvoj veštačke inteligencije su: prava intelektualne svojine, način upotrebe u obrazovanju, poslovna primena, kao i potreba za određenom vrstom poslova u oblastima za koje se smatralo da primena veštačke inteligencije neće biti značajno zastupljena. Članice G7 pokrenule su tzv. Hirošima proces sa ciljem da se oblikuje globalno upravljanje naprednim sistemima veštačke inteligencije, posebno generativnim tehnologijama veštačke inteligencije. Ovaj proces ima za cilj da obezbedi da se veštačka inteligencija razvija na način koji je siguran, pouzdan, zakonit i u skladu sa vrednostima čovečanstva.

Republika Srbija priključuje se naporima ovog procesa. Težnja da se veliki setovi podataka čuvaju bliže mestu gde se obrađuju, čime se smanjuje potreba za prenosom velike količine podataka i kašnjenje i omogućava brža obrada, stvara potrebu za računarima na rubu mreže (eng. edge computing). Razvoj kvantnih računara još uvek je u začetku, ali njihov razvoj može dovesti do brojnih mogućnosti u razvoju veštačke inteligencije. Primetan je ubrzan razvoj i "učenja podsticajem" čime se stvaraju modeli koji mogu nezavisno da funkcionišu u promenljivom okruženju.

Republika Srbija aktivno učestvuje u međunarodnim inicijativama usmerenim na regulisanje razvoja i primene veštačke inteligencije, čime potvrđuje svoju ulogu značajnog aktera u ovom globalnom procesu. Kao kosponzor, Republika Srbija je podržala dve Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija: Rezoluciju o sigurnoj, bezbednoj i pouzdanoj veštačkoj inteligenciji, usvojenu 21. marta 2024. godine, i Rezoluciju o unapređenju međunarodne saradnje na izgradnji kapaciteta u oblasti veštačke inteligencije, usvojenu 1. jula 2024. godine. U okviru "Pakta za budućnost", koji su usvojile Ujedinjene nacije, obuhvaćen je i "Globalni digitalni kompakt", sa jasnim smernicama za razvoj i primenu veštačke inteligencije. Kao kopredsedavajuća Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), Republika Srbija je organizovala Samit GPAI za 45 zemalja članica, na kom je usvojena "Beogradska deklaracija". Ova deklaracija reafirmiše posvećenost saradnji, promoviše primenu naučnih saznanja i postavlja osnove za dalji rad ove važne međunarodne inicijative. Republika Srbija je takođe aktivna članica Saveta Evrope, koji je usvojio Konvenciju o veštačkoj inteligenciji, ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava. Ova konvencija, koja je otvorena za potpisivanje od 5. septembra 2024. godine, naglašava etičke principe, ljudska prava i demokratiju kao neizostavne vrednosti u razvoju i primeni veštačke inteligencije.

_________
1 Regulation (EU) 2024/1689 of the European Parliament and of the Council of 13 June 2024 laying down harmonised rules on artificial intelligence and amending Regulations (EC) No 300/2008, (EU) No 167/2013, (EU) No 168/2013, (EU) 2018/858, (EU) 2018/1139 and (EU) 2019/2144 and Directives 2014/90/EU, (EU) 2016/797 and (EU) 2020/1828 (Artificial Intelligence Act), dostupan na adresi: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32024R1689
2 The Bletchley Declaration by Countries Attending the AI Safety Summit, 1-2 November 2023, dostupna na adresi: https://www.gov.uk/government/publications/ai-safety-summit-2023-the-bletchley-declaration/the-bletchley-declaration-by-countries-attending-the-ai-safety-summit-1-2-november-2023
3 A/78/L.49 Seizing the opportunities of safe, secure and trustworthy artificial intelligence systems for sustainable development, dostupna na adresi: https://www.undocs.org/Home/Mobile?FinalSymbol=A%2F78%2FL.49&Language=E&DeviceType=Desktop&LangRequested=False

3.2. Postojeće stanje u Republici Srbiji

Republika Srbija je prvu strategiju o veštačkoj inteligenciji donela 2019. godine. Time je postavila temelje, inicijalno trasirala put razvoja veštačke inteligencije u nacionalnim okvirima i blagovremeno se uključila u savremene razvojne tokove. Strategija je predviđala pet oblasti razvoja: razvoj obrazovanja za potrebe savremenog društva i privrede kroz napredak razvoja i primene veštačke inteligencije, razvoj nauke i inovacija u oblasti veštačke inteligencije, razvoj ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, razvoj usluga javnog sektora primenom veštačke inteligencije i primena veštačke inteligencije na etički i bezbedan način.

Kao rezultat primene mera, Republika Srbija je osnovala Institut za veštačku inteligenciju koji okuplja blizu šezdeset istraživača, uključila u obrazovne programe veštačku inteligenciju na svim nivoima i obezbedila sredstva za razvoj nauke, startapa, malih i srednjih preduzeća i drugih privrednih subjekata u ovoj oblasti. Pokrenute su aktivnosti u vezi sa otvaranjem podataka i njihovom ponovnom upotrebom, donete su Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije što je Republiku Srbiju na svetskoj mapi označilo kao zemlju koja veštačku inteligenciju želi da koristi na siguran, bezbedan i odgovoran način. Na međunarodnom nivou, priznanje je došlo izborom Republike Srbije kao predsedavajućeg Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (eng. Global Partnership on Artificial Intelligence - GPAI).

U proteklom periodu prateći trendove razvoja obrazovanja u skladu sa aktuelnom Strategijom veštačke inteligencije uvedena su dva predmeta u osnovne i tri izborna predmeta u srednje škole na kojima se izučava veštačka inteligencija. Zahvaljujući tome, Republika Srbija je prepoznata od strane Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (eng. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - UNESCO) kao jedna od 11 zemalja koja je uvela veštačku inteligenciju na nacionalnom nivou u K-12 obrazovni sistem (osnovno i srednje obrazovanje). U delu visokoškolskog obrazovanja uspostavljeni su studijski programi koji se planom i programom nastave u potpunosti ili većim delom uklapaju u osnovni kurikulum koji studentima osnovnih studija pruža znanje i veštine potrebne za usavršavanje na postdiplomskim studijama iz oblasti veštačke inteligencije. Na šest fakulteta uspostavljeno je sedam master programa u ovoj oblasti koje je do sada upisalo 133 studenta. Ovi programi osmišljeni su da prate potrebe privrede.

Kroz posebne programe obuka iz oblasti veštačke inteligencije realizovanih od strane Nacionalne akademije za javnu upravu prošlo je 600 polaznika. U planu je realizacija obuke "Primena etičkih smernica u razvoju, implementaciji i primeni pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije".

Prvi "master klas" pod nazivom "Master klas - Regulisanje veštačke inteligencije: pravni i etički izazovi" realizovan je krajem 2023. godine u Novom Sadu i Beogradu u organizaciji Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Republike Srbije i Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Preko 110 učesnika iz Republike Srbije i regiona, koji su predstavljali praktično sve sektore privrede i društva na koje će uticati razvoj veštačke inteligencije je imalo šansu da uči podeli iskustva sa više od 70 uglednih predavača iz zemlje i inostranstva.

U trećem kvartalu 2024. godine, Republika Srbija je postala prva zemlja, koja nije članica EU, u kojoj je održana prestižna Istočnoevropska škola mašinskog učenja. Školu je pohađalo više od 200 istraživača i inženjera iz 47 zemalja sveta.

Razvoj nauke i inovacija na polju veštačke inteligencije sproveden je uz pomoć različitih potprograma realizovanih od strane Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost. Jedan od potprograma namenjen je osnovnim, a drugi primenjenim istraživanjima iz oblasti veštačke inteligencije, uz obezbeđeni budžet od 2.2 miliona evra. Takođe, u programu PRIZMA Fonda za nauku, jedan od šest potprograma se odnosi na istraživanja iz oblasti veštačke inteligencije, sa istim budžetom, što dovodi do ukupno uloženih 4.4 miliona evra. Za razvoj nauke u oblasti medicine, transportnih sistema, auto industrije i zelenog razvoja zasnovanog na informacionim tehnologijama realizovano je šest projekata ukupne vrednosti 2 miliona evra. Treba spomenuti da od 2021. godine uspešno posluje i Institut za veštačku inteligenciju sa velikim brojem zaposlenih i bojnim multidisciplinarnim istraživačkim projektima koji se sprovode u saradnji sa najznačajnijim privrednim subjektima.

Većem uticaju Strategije na polju daljeg razvoja ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji doprinele su i aktivnosti naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, koji okupljaju startape i inovativne kompanije, a koji su krajem 2023. godine imali više od 250 kompanija članica, uključujući i istraživačko-razvojne centre globalnih kompanija sa značajnim brojem zaposlenih.

Vlada Republike Srbije prepoznala je značaj daljeg razvoja projekata veštačke inteligencije i sa ukupno nešto manje od 2,5 miliona evra finansira 35 projekata iz ove oblasti. Bitno je pomenuti da nisu uračunati projekti privatnog sektora što opravdava uverenje da su uložena sredstva u ovoj oblasti verovatno i veća.

Republika Srbija se na Indeksu mrežne spremnosti4 (eng. Networked Readiness Index) Svetskog ekonomskog foruma nalazi na 55. mestu od 131 privrede, sa tehnologijom koja zaostaje za ostalim kategorijama (ljudski resursi, upravljanje, uticaj), dok je na Krančbejzu (eng. Crunchbase) više od 25 kompanija iz Republike Srbije koje se bave razvojem rešenja u oblasti veštačke inteligencije. Prema Indeksu spremnosti država za korišćenje veštačke inteligencije5 (eng. AI Readiness in Government) koji je izradila organizacija Oksford insajts (eng. Oxford Insights) Republika Srbija zauzima 57. mesto od 193 zemlje. U odnosu na okolne države nalazi se ispred većine: Republike Severne Makedonije (83.), Republike Hrvatske (70.), Crne Gore (78.), Rumunije (64.), Republike Albanije (89.) i Bosne i Hercegovine (117.), dok je iza Mađarske (45.) i Republike Bugarske (51.). U izradi se analiziraju vizije i stavovi vlada pojedinih zemalja prema politici veštačke inteligencije, kroz načine na koje upravljaju, podržavaju i regulišu tu oblast. Metodologija se bazira na merenju deset indikatora grupisanih u tri oblasti: upravljanje; tehnološki sektor; infrastruktura i podaci. Iako je fokus Indeksa na pružanju javnih usluga, postavljeni indikatori ukazuju i na stepen zrelosti privatnog sektora i društva u celini za tehnološka rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji.

U oblasti zdravstva usvojen je zakon kojim se uređuje zdravstvena dokumentacija i evidencije. Trenutno su u izradi podzakonski akti čijim usvajanjem će biti podstaknuta šira upotreba anonimizovanih podataka za potrebe naučnih i drugih istraživanja korišćenjem rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji.

Dalje unapređenje usluga javnog sektora primenom veštačke inteligencije omogućeno je otvaranjem i ponovnom upotrebom podataka javnog sektora od značaja za razvoj veštačke inteligencije. Trenutno je preko 2.300 skupova podataka javno dostupno na Portalu otvorenih podataka. Regulisana je obaveza imaoca javnih ovlašćenja da otvore podatke i omoguće njihovu ponovnu upotrebu. Privredni subjekti takođe mogu otvarati i objavljivati na istom portalu podatke koje kreiraju u svom radu. Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju trenutno se pristupa sa 360 lokacija.

Po pitanju razvoja etične i bezbedne veštačke inteligencije značajno je istaći da su usvojene Etičke smernice izrađene u skladu sa preporukama UNESKO-a i preporukama Evropske unije.

Formirana je i radna grupa koja priprema Zakon o veštačkoj inteligenciji, a Republika Srbija aktivno učestvuje u radu međunarodnih tela prateći tokove daljeg razvoja politika, trendova i legislative u ovoj oblasti. Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 660-2524/2023-1 od 23. marta 2023. godine, objavljenim u "Službenom glasniku RS", broj 23 u martu 2023. godine, usvojene su Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije. Zaključkom se preporučuje organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja da prilikom razvoja, primene i upotrebe sistema koji mogu biti klasifikovani kao sistemi veštačke inteligencije ili njihove nabavke, primenjuju Etičke smernice. Primena Etičkih smernica može se isključiti ukoliko se radi o pitanjima iz domena odbrane i bezbednosti Republike Srbije. Etičke smernice promovišu načela: objašnjivost i proverljivost, dostojanstvo, zabranu činjenja štete i pravičnost. Etičke smernice zahtevaju uslove za stvaranje pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije u koje spadaju: delovanje i nadzor, tehnička pouzdanost i bezbednost, privatnost, zaštita podataka o ličnosti i upravljanje podacima, transparentnost, različitost, nediskriminacija i ravnopravnost, društveno i ekološko blagostanje i odgovornost.

Upotreba digitalnih tehnologija, uključujući i različite vidove veštačke inteligencije, utiče na slobodu izražavanja na onlajn platformama i društvenim mrežama, obavljanje novinarskog posla i primene novih poslovnih modela u sredstvima javnog informisanja i medija uopšte, kao i na razvoj informacionog društva u celini. Alati veštačke inteligencije preuzimaju sve važniju ulogu u obradi, strukturiranju i pružanju informacija, te pitanja automatizovanog novinarstva i algoritamskog obezbeđivanja vesti i moderiranja sadržaja u digitalnom okruženju, postavljaju izazove u vezi sa načinom informisanja, širenjem dezinformacija, govorom mržnje, pojavom novih oblika društvenih narativa, diskriminacijom, slobodom izražavanja, privatnošću i medijskom informacionom pismenošću, te ukazuju na potrebu za novim vidom opismenjavanja stanovništva.

_______
4 Više na adresi: https://networkreadinessindex.org/
5 Više na adresi: https://oxfordinsights.com/ai-readiness/

3.2.1. Razvoj ljudskih resursa

Razvoj ljudskih resursa zahteva unapređenje obrazovanja u svim fazama obrazovnog procesa i svim sferama društva. U nastavnim programima osnovnih škola, u okviru obaveznih predmeta "Tehnika i tehnologija" i "Informatika i računarstvo", već od sedmog razreda đaci stiču znanja o ulozi i značaju veštačke inteligencije, njenoj primeni u svakodnevnom životu i uticaju na čoveka. U srednjoj školi nastavlja se izučavanje ove teme kroz predmet "Informatika i računarstvo", a u određenim specijalističkim školama koje imaju akcenat na tehnologiji i posebnom razvoju znanja iz oblasti informacionih tehnologija, uključeni su u dodatne predmete. Na većini fakulteta na kojima se izučavaju informaciono-komunikacione tehnologije u okviru studijskih programa osnovnog nivoa studija pružaju se znanja i veštine potrebne za usavršavanje u ovoj oblasti. Na master studijama akreditovano je sedam master programa gde se proučava veštačka inteligencija i mašinsko učenje, kao i nauka o podacima. Ovi predmeti proučavaju se na ukupno šest fakulteta na univerzitetima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, što pokazuje i teritorijalnu sveobuhvatnost. Radi se i na obrazovanju državnih službenika kroz realizaciju programa obuke o veštačkoj inteligenciji koju sprovodi Nacionalna akademija za javnu upravu.

Razvoj i primena veštačke inteligencije ne uključuje samo nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku (science, technology, engineering, mathematics - STEM), već i druge grane obrazovanja. Zbog toga što primena podrazumeva i domensko razumevanje, razvoj pravnog okvira, filozofske aspekte, organizaciona pitanja i mnogo toga. Fakulteti su pravo mesto da se budući stručnjaci sistematski upoznaju sa ovim temama. Pored toga, važno je omogućiti svima koji žele i kojima je to potrebno, da se i preko neformalnih programa obuka upoznaju sa mogućnostima razvoja i primene veštačke inteligencije, kao što su kratki programi studija. Neophodno je omogućiti stručna usavršavanja zaposlenih koji mogu u svoje svakodnevne aktivnosti uključiti primenu veštačke inteligencije u delu koji pomaže i unapređuje njihov rad. Dodatno osposobljavanje pomoći će njihovim radnim sposobnostima i omogućiti napredovanje i rad i u novim okolnostima. Pored uvođenja veštačke inteligencije u formalno obrazovanje, važno je podsticati modele neformalnog obrazovanja koji će omogućiti celoživotno učenje i koji će čitavu populaciju pripremiti za očekivani masovni upliv veštačke inteligencije u svakodnevni život.

3.2.2. Razumevanje veštačke inteligencije u društvu

Za razumevanje razvoja i upotrebe veštačke inteligencije kao nove paradigme, treba dobro razumeti njenu prirodu, način razvoja, mogućnosti i način primene, proces implementacije i ostala značajna pitanja. Kao i kod svake promene, pojava veštačke inteligencije uticala je i u sve većoj meri će uticati na društvo i pojedinca. Zbog toga je jedan od ciljeva ove strategije da, između ostalog, postavi pravu osnovu kako bi društvo koristilo najbolje što ova tehnologija može da pruži, poštujući blagodeti koje donosi, a sprečavajući pojavu negativnih posledica. Važno je da svi članovi društva razumeju prirodu, mogućnosti i način razvoja i upotrebe veštačke inteligencije kako bi mogli da je koriste na ispravan način, ali i da se zaštite i reaguju u svim slučajevima kada ona može biti zloupotrebljena. O uticaju na društvo postoji nekoliko radova koji tretiraju ovu temu na internet stranici eNauka6 kao i radovi koje su objavili instituti, nevladine organizacije ili druge organizacije, ali koji uglavnom tretiraju pitanja regulative i ljudskih prava i sloboda. Kao relevantan pregled na svetskom nivou može koristiti izveštaju o stanju veštačke inteligencije koju radi Univerzitet Stenford iz SAD7, koji kao poseban deo sadrži "društveno prihvatanje veštačke inteligencije". Iz ovog izveštaja može se zaključiti da veliki broj ljudi ima strah u vezi sa razvojem i upotrebom veštačke inteligencije, kako će to uticati na njihove poslove i život. Indikativno je i da spremnost za prihvatanje rešenja baziranih na VI značajno veća u zemljama Azije i Južne Amerike, dok je u zemljama Evrope ona niža. Pored toga, postoji i generacijski jaz u spremnosti za prihvatanje rešenja koja će uključivati sisteme veštačke inteligencije. Treba deliti iskustva sa drugim zemljama u okruženju, sličnog tehnološkog razvoja, kulturnog obrasca i starosne strukture. Svakako treba voditi računa o pravilnom razumevanju ove nove tehnologije koja može na svetskom nivou napraviti dodatne podele. Društveno prihvatanje je od ključnog značaja. Ono mora biti zasnovano na stvarnim činjenicama. Zbog toga je važno napraviti prave sadržaje koji će ukazati na prednosti i opasnosti od ove tehnologije i prikupljati informacije o tome šta ti sadržaji sve treba da uključe.

________
6 https://enauka.gov.rs/
7 Stanford (n.d.). Artificial Intelligence Index Report 2024. Https://Aiindex.Stanford.edu/Report/.

3.2.3. Nauka, istraživanje i tehnološki razvoj

Prethodna strategija imala je veliki akcenat na razvoj tehnologije. Uključivala je "podizanje nivoa podrške istraživačima", "posebnu podršku istraživačima i inovacijama", "podršku startap i malim i srednjim preduzećima u oblasti veštačke inteligencije", "podizanje nivoa investicija za razvoj", kao i "uspostavljanje multisektorskog razvoja". Ovaj pristup je u potpunosti opravdan i na isti način će biti definisan i u ovoj strategiji.

Preko Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost realizuju se projekti iz oblasti veštačke inteligencije. Kao prioritetne oblasti označene su za sada medicina, transportni sistemi, auto industrija i zeleni razvoj zasnovan na informacionim tehnologijama. Ove prioritetne oblasti bi trebalo uskladiti sa prioritetima Strategije. Pored procesa razvoja potrebno je pružiti podršku i u implementaciji ovih rešenja. Ako su određena sredstva uložena u razvoj nekog rešenja, koje je u procesu ocene isplativosti, inovativnosti, odgovarajuće vremenu i korisno, potrebno je usmeriti sredstva za primenu i implementaciju takvog rešenja. Opisani pristup veoma je značajan sa ekonomskog stanovišta, jer dodatna ulaganja omogućavaju eksploataciju razvijenih rešenja i dalji samostalni razvoj privrednih subjekata kojima su sredstva data.

Fond za nauku je osnovan 2019. godine sa ciljem da učini finansiranje nauke u Republici Srbiji kompetitivnijim. Jedan od prvih programa Fonda za nauku je bio program za podršku razvoju istraživanja u oblasti veštačke inteligencije. Ciljevi Programa su podsticanje izvrsnosti i relevantnosti naučnih istraživanja u Republici Srbiji u domenu veštačke inteligencije, podsticanje primene rezultata naučnih istraživanja iz domena veštačke inteligencije u razvoju privrede Republike Srbije, kao i razvoju ljudskih resursa iz domena veštačke inteligencije. Osnovne tematske oblasti Programa su: Opšta veštačka inteligencija (eng. General artificial intelligence), Mašinsko učenje (eng. Machine learning), Obrada prirodnog jezika (eng. Natural language processing), Planiranje (eng. Planning), Razumevanje znanja (eng. Knowledge reasoning), Računarski vid i govorna komunikacija (eng. Computer vision and speech communication), Inteligentni sistemi (eng. Intelligent systems).

Sprovodi se sedam programa: Prizma, Promis, Dijaspora, Zeleni program saradnje nauke i privrede, Dokaz koncepta, Identiteti i Ideje. Za ove programe u toku 2024. godine izdvojeno je 21 miliona evra, od čega je 32 projekata i skoro šest miliona evra izdvojeno za rešenja koja uključuju razvoj i primenu veštačke inteligencije u različitim naučnim oblastima.

Fond za inovacionu delatnost je takođe podržao veliki broj projekata koji koriste veštačku inteligenciju za inovativna rešenja i proizvode. Kroz program Katapult je u 2023. i 2024. godini u ove projekte uloženo 5 miliona evra.

Takođe, Fond za inovacionu delatnost je pokrenuo program "Serbia Ventures AI". Program je dizajniran da podstakne kvalifikovane pojedince, privatne investitore i institucije da se aktivno uključe u finansiranje startapa sa visokim potencijalom za rast koji razvijaju inovativne proizvode zasnovane na veštačkoj inteligenciji tako što će osnovati fond preduzetničkog kapitala u Republici Srbiji. Kroz ovaj program, Fond za inovacionu delatnost će investirati 5.000.000 evra u fond preduzetničkog kapitala u Republici Srbiji u ulozi ograničenog partnera i pomoći da se stvori značajan tržišni efekat na inovacioni ekosistem u Republici Srbiji8. Očekuje se da će investitori uložiti još 15 miliona evra.

U toku je finalizacija procedure za dobijanje kredita od Svetske banke koji će služiti kao podrška za razvoj veštačke inteligencije u Republici Srbiji, kao i kredita od Trezora Francuske koji će se upotrebiti za nabavku superkompjutera za Državni data centar u Kragujevcu.

_______
8 https://www.inovacionifond.rs/cir/program/serbia-ventures-ai

3.2.4. Primena rešenja

Država ulaže u razvoj tehnologije i primenu rešenja kroz podršku radu naučno-istraživačkih organizacija, osnivanje i podršku rada naučno-tehnoloških parkova, fondova, kao i kroz programe podrške javnom sektoru i privredi. Sve veći broj istraživača u različitim naučnoistraživačkim organizacijama u svom radu koristi veštačku inteligenciju, među kojima se izdvajaju zaposleni u Institutu za veštačku inteligenciju koji je osnovan 2021. godine kao deo ostvarenog cilja prethodne strategije. Četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku pružaju infrastrukturnu, programsku i mentorsku podršku za razvoj inovativnih rešenja baziranih na VI, ujedno omogućavajući lakši pristup talentima i investitorima, a u cilju bržeg i kvalitetnijeg razvoja inovativne ideje. Fond za nauku podržava naučna istraživanja i razvoj tehnologije kroz veliki broj programa, a naročito kroz poziv "Program za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije" koji se realizuje u okviru dva potprograma namenjenih osnovnim i primenjenim istraživanjima u ovoj oblasti.

Rešenja koja uključuju sisteme veštačke inteligencije sada se primenjuj širom sveta i u svim oblastima. Veoma je teško na pravi način razdvojiti određena rešenja koja primenjuju ekspertske sisteme od onih koja primenjuju mašinsko učenje i druge vidove treninga koji spadaju pod veštačku inteligenciju. Primena koja se jednostavno prenosi je ona koja uključuje kompjuterski vid i rad u određenim geografski i kulturno nespecifičnim okruženjima. Tu pre svega spada radiologija, robotika i prediktivno održavanje sistema. Važan parametar je i dostupnost podataka i odsustvo primene zaštite podataka o ličnosti zbog čega su analize vremenskih uslova ili materijala i predviđanja u oblasti energetike. Kao parametar veće primene treba uzeti i segmente koji nisu infrastrukturni i gde je šira primena veoma skupa. U tim slučajevima obično se radi na pilot projektima, kao što su na primer mobilnost koja koristi veštačku inteligenciju u određenim delovima grada.

Posebno značajno je pitanje primene rešenja koja uključuju jezičke tehnologije. Zbog potrebe za velikim brojem jezičkih izvora velikog stepena različitosti, kako u pogledu formata, tako u pogledu sadržine, načina govora, oblasti i slično, ovo je pogodno za jezike koji su široko rasprostranjeni. U tom delu srpski jezik je u relativno lošem položaju kao i svi jezici manjeg obima korišćenja, posmatrano na svetskom nivou. Tamo gde je to moguće razvijaju se rešenja koja korišćenjem generativne veštačke inteligencije stvaraju sadržaj koji se koristi za uslužne centre, informativne usluge, automatizaciju upisa zahteva i ispisa odgovora, jednostavne administrativne ili čak i pravne postupke i radnje. Razvoj preduslova za razvoj ove tehnologije je od velikog značaja kako bi i Republika Srbija mogla da koristi jezičke tehnologije na srpskom jeziku ali i da bi sačuvala svoj jezik u novom digitalnom okruženju.

Važno je napomenuti da na primenu rešenja veoma utiče i zakonodavni okvir. U tom smislu različite države imaju različite pristupe koje idu od striktnijeg ograničenja do odsustva regulacije.

U ovom delu i Republika Srbija razvija određena rešenja. U oblasti energetike radi se na unapređenju predviđanja količine uglja u termoelektranama na osnovu predviđanja vodostaja reka, čime se omogućava optimalna proizvodnja električne energije onda kada je potrebna ili kada je njena cena najviša za prodaju. Projekti u ovoj oblasti koriste veštačku inteligenciju za obradu podatka u realnom vremenu i prognozu količine električne energije koja će biti proizvoedena iz hidropotencijala, čija je priroda često nepredvidiva. Na osnovu ovih podataka optimizuje se korišćenje proizvodnih kapaciteta termoelektrana, tako što se predviđa potrebna količina uglja koja će obezbediti dovoljno električne energije za potrebe građana i privrede, uz izbegavanje proizvodnje viškova koji se ne mogu prodati.Takođe, domaći instituti razvijaju rešenja koja pomažu u prediktivnom održavanju sistema kako bi se izbegli kvarovi ili predupredili nepredviđeni zastoji.

Neki od primera dobre prakse su organizacija Simulacionog centra pri Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu koji obučava medicinske stručnjake sa 15 klinika na teritoriji Republike Srbije upotrebi virtuelne odnosno uvećane realnosti u svrhu medicinske dijagnostike, edukacije i kolaboracije, kao i GovTech program koji je uključio saradnju između predstavnika javnog sektora koji su identifikovali izazove koji se mogu rešiti primenom veštačke inteligencije i predstavnike privrede koji su ponudili rešenja kojima bi te probleme mogli rešiti. Takođe, primenjeno je agregatno rešavanje određenih pitanja, tako što je identifikovano više istovrsnih poslovnih potreba u jednom sektoru, a sredstva koja bi bila namenjena rešavanju svakog pojedinačnog problema, opredeljena su za jedinstveno i zajedničko rešenje. Ovakav pristup je u skladu sa potrebama razvoja naprednih tehnologija.

Među reprezentativnim primerima rešenja koja primenjuju veštačku inteligenciju u javnom sektoru je funkcionalnost "Čitaj mi" na veb prezentaciji Vlade Republike Srbije, primenom tehnologije automatskog prepoznavanja govora. Takođe, vršeno je testiranje autonomnih vozila nivoa 4 koja mogu samostalno da obavljaju vozačke zadatke. Javno preduzeće Parking servis od pre nekoliko godina primenjuje Oko sokolovo - jedinstveni sistem specijalizovanih vozila koji obavlja kontrolu saobraćaja i uspešno kontroliše propisno i nepropisno parkiranje u Beogradu. Tokom pandemije COVID-19 su korišćene HoloLens naočare bazirane na virtuelnoj realnosti koje su smanjivale vreme provedeno u crvenoj kovid zoni, kao i broj lekara prisutnih tokom vizite. Trenutno se ova tehnologija koristi u dijagnostici, ekspertskim konsultacijama, obuci studenata i medicinskog osoblja. Postoje i druge primene veštačke inteligencije koje su manjeg kapaciteta i integrisane kao manji segmenti opšte digitalizacije.

Veštačka inteligencija je integralni deo procesa obrazovanja što je prepoznato i u ovoj strategiji. Razvoj jezičkih tehnologija može uticati da se obrazovni sadržaji kreirani na drugim jezicima, sada mogu mnogo jednostavnije prevesti na srpski jezik i tako primeniti u obrazovanju. Na taj način povećava se repozitorijum alata za upotrebu u obrazovanju. U okviru Univerziteta u Beogradu osnovan je Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju, što je značajan korak u pravcu unapređenja i razvoja i primene veštačke inteligencije u obrazovanju.

Komplementarno tome, razvoj ovih tehnologija u obrazovanju omogućava primenu i pristup drugim tržištima čime se otvaraju i dodatne mogućnosti za naše stručnjake iz oblasti obrazovanja. Naravno, u tom procesu važno je na pravi način postaviti granice i procedure kako bi se veštačka inteligencija koristila u skladu sa etičkim smernicama i kao alat koji pomaže u formiranju kreativne ličnosti kod učenika.

Promene u obrazovanju podržanom veštačkom inteligencijom uslovljavaju permanentno usavršavanje nastavnika. Očekuje se da će promene značajno uticati na usavršavanje metoda rada, organizacije nastavnog rada, posebno u oblasti kompleksnog vrednovanja rada učenika kako bi se postigle željene kompetencije i podstakla motivacija učenika za celoživotno učenje. Predavačka, reproduktivna nastava, u kojoj je nastavnik aktivan, a učenici najčešće pasivni učesnici, morala bi biti zamenjena novom paradigmom informatičko-razvijajuće nastave u kojoj nastavnici ne bi pružali gotova znanja učenicima, nego bi oni istraživački, heuristički dolazili do saznanja i rešavali zadate probleme. U takvoj organizaciji nastave nastavniku bi u velikoj meri pomogla veštačka inteligencija, uz pomoć koje bi učenici dobijali personalizovane zadatke u skladu sa individualnim interesovanjima, sposobnostima i predznanjima. Veštačka inteligencija bi mogla da prati, meri i vrednuje svaki korak koji učenik obavlja rešavajući zadatke. Nastavnik bi u ovakvoj organizaciji rada imao više vremena za razgovor sa učenicima, razvoj kritičkog mišljenja, kreativnih potencijala, kao i za vaspitni rad kroz razvoj vrednosnih stavova i karakternih osobina, što bi u značajnoj meri podiglo kvalitet vaspitno-obrazovnog rada. Zbog toga je neophodno organizovati kontinuirane obuke nastavnika kako bi u dovoljnoj meri bili informisani o karakteristikama veštačke inteligencije, pedagoškim efektima koje mogu ostvariti sa učenicima, kao i rizicima i mogućim opasnostima koje donosi korišćenje ovih tehnologija.

3.2.5. Infrastruktura, podaci, ekosistem

Republika Srbija je prva u regionu uspostavila Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju (superkompjuter), ali postoji potreba za njenim daljim proširenjem i unapređenjem. Zbog važnosti razvoja veštačke inteligencije neophodno je kao deo kritične infrastrukture imati ovakvu vrstu platformi kako bi se dugoročno osigurao njen razvoj i primena.

Kada je reč o hardverskoj infrastrukturi, u Republici Srbiji je uspostavljen Državni data centar, centralna baza za skladištenje podataka, koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima jedan od najsavremenijih u regionu. U njemu je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Republike Srbije, a pored smeštanja opreme pruža i uslugu državnog oblaka (eng. Government cloud), kojom obezbeđuje potrebne infrastrukturne resurse organima javne uprave.

Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju se koristi za razvoj i primenu veštačke inteligencije u obavljanju poslova organa javne uprave, istraživačkog rada u akademskoj zajednici i njenim institucijama, privrede Republike Srbije, kao i pomoći startap kompanijama pri razvoju rešenja veštačke inteligencije. Ova platforma predstavlja važan resurs koji pomaže osnaživanju celokupne zajednice što je doprinelo da 2023. godine od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. Organisation for Economic Co-operation and Development - OECD) bude izabrana među 10 najboljih inovativnih projekata u javnom sektoru.

U vezi sa dostupnosti interneta i pokrivenosti telekomunikacione mreže, prema podacima Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, tri mobilna operatora imaju visoku pokrivenost 4G mobilnom mrežom. Trenutno se intenzivno radi i na unapređenju infrastrukture u ruralnim sredinama kako bi se u omogućio pristup širokopojasnom internetu na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

Radi se i na podsticanju otvaranja podataka koje poseduje javna uprava. Blizu dve i po hiljade skupova podataka javno je dostupno na Portalu otvorenih podataka. Usvajanjem Zakona o elektronskoj upravi 2018. godine, uređeno je pravo na ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe, odnosno obaveza organa uprave da podatke otvori u mašinski čitljivom obliku. Mašinska čitljivost i pravo na ponovno korišćenje čine ovako dobijene podatke korisnim za istraživače i privredu. Isti mehanizam pruža mogućnost i subjektima privatnog sektora (bilo kome pod slobodnom licencom) da podatke otvaraju i objavljuju na Portalu otvorenih podataka. Unapređenje načina čuvanja podataka i načina njihove upotrebe i ponovne upotrebe su ključni za razvoj i primenu veštačke inteligencije.

Izgradnja ekosistema u ovoj oblasti je takođe značajan činilac daljeg razvoja društva. Startapi i razvojne firme su ostvarile kontakte i saradnju sa akademskom zajednicom putem naučnih parkova i habova, ali i društvenih mreža i platformi za pronalaženje odgovarajuće poslovne prilike. Njihovo bolje povezivanje odvija se i kroz saradnju sa Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju (eng. Global Partnership on Artificial Intelligence) i izradu posebne platforme pod nazivom "AI4SME Srbija" koja povezuje mala i srednja preduzeća sa privrednim subjektima koje razvijaju rešenja veštačke inteligencije. Na platformi će se objavljivati načini primene rešenja veštačke inteligencije na tržištu Republike Srbije što će uticati na rast samog ekosistema. Saradnja sa Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju na kreiranju ove platforme i samo članstvo Republike Srbije u ovoj organizaciji pruža nove mogućnosti domaćim firmama da sarađuju sa predstavnicima drugih zemalja članica i predstave potencijal ekosistema Republike Srbije.

3.2.6. Pravni okvir

Pravno regulisanje veštačke inteligencije je u fokusu svih zemalja. Pored pravnog regulisanja sigurne, bezbedne i pouzdane veštačke inteligencije, akcenat je i u regulisanju načina pristupa podacima i njihove zaštite, načina komunikacije, zaštite autorskih prava i drugih oblika intelektualne svojine, odgovornosti, regulisanju tržišta i brojnih drugih pitanja.

U prethodnom periodu usvojene su Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije koje su izrađene u skladu sa UNESKO preporukama i preporukama iz Evropske Unije. Republika Srbija kao aktivni učesnik u Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju, međunarodnoj inicijativi pod okriljem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. Organisation for Economic Co-operation and Development - OECD) promoviše etički razvoj ove tehnologije. Republika Srbija je 2024. godine postala predsedavajući te organizacije čime joj je odato priznanje za napore koje ulaže u ovoj oblasti. Republika Srbija je bila jedan od predlagača Rezolucije o sigurnoj, bezbednoj i pouzdanoj veštačkoj inteligenciji za održivi razvoj koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Razvoj veštačke inteligencije mora pratiti etičke standarde koji postavljaju čoveka u centar svih procesa i na način koji neće ići protiv slobode delovanja, mišljenja i odlučivanja i koji će promovisati i štititi osnovna ljudska prava i slobode. Primer razvoja i primene veštačke inteligencije uz korišćenje etičkih standarda je i izrada pravnog okvira za testiranje autonomnih vozila gde su pored izmena zakona doneta i dva pravilnika koja obezbeđuju sigurnost i proverljivost tehnologija koje se testiraju, a pokazatelj je i dobre prakse brzog i usklađenog delovanja.

Razvojem veštačke inteligencije mogu se na nacionalnom nivou baviti ekspertske savetodavne grupe, stručni timovi za nadzor u nadležnim državnim organima ili kroz formiranje novog državnog ili nezavisnog tela, odnosno posebnog ministarstva za veštačku inteligenciju.

U Republici Srbiji je u prethodnom periodu postojao tim za primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru koji se bavio pitanjima veštačke inteligencije (upravljanje znanjem, analiza potreba, analiza rešenja, pregled ekosistema, pomoć u sprovođenju projekata, izrada pravnih dokumenata, predstavljanje na međunarodnim skupovima i promovisanju tema iz oblasti veštačke inteligencije). U toku 2024. godine, odlukom Vlade, osnovan je Savet za veštačku inteligenciju sa zadatkom da usklađuje i koordinira aktivnosti na sprovođenju strateškog okvira iz oblasti razvoja veštačke inteligencije, prati realizaciju planiranih mera i aktivnosti, prati stanje, potrebe i standarde razvoja i primene veštačke inteligencije u Republici Srbiji i svetu.

3.3. Perspektive i izazovi razvoja i primene veštačke inteligencije u Republici Srbiji

Razvoj veštačke inteligencije svaki dan donosi nešto novo, kako na planu tehnologije, tako i na planu regulative, etike, filozofskog razumevanja i pristupa, organizacionih pitanja i brojnih drugih aspekata. Zbog toga je značajno na pravi način odrediti dalji strateški pravac razvoja koji će odgovoriti na nove izazove u oblasti.

Potrebno je da šira javnost na pravi način razume mogućnosti i izazove veštačke inteligencije, jer je još uvek ova oblast nepoznanica velikom broju građana, privrednih subjekata, pa i delu akademije. Brojne zloupotrebe, samopromocije i preuveličavanja mogu stvoriti iskrivljenu sliku o trenutnom stanju na polju veštačke inteligencije. Oprez i potreba za odgovornim razvojem i primenom je neophodna, kao i temeljan pristup svim društvenim činiocima i pronalaženje odgovora na svako postavljeno pitanje, odnosno unapređenje vidljivost i podizanje svesti o neophodnosti izučavanja svih aspekata veštačke inteligencije.

Primena rešenja veštačke inteligencije u obrazovanju je brojna. Između ostalog, razvojem rešenja koja koriste veštačku inteligenciju u nastavi može se prevazići nedovoljan broj nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama. To iziskuje prethodnu pripremu svih učesnika u sistemu obrazovanja, kako bi se na pravilan način koristili odgovarajući alati.

U visokom obrazovanju potrebna je određena standardizacija plana i programa veštačke inteligencije kako bi se obezbedilo kvalitetno i pouzdano obrazovanje u ovoj oblasti. Važno je programe realizovati i na ne-tehničkim fakultetima jer su za razvoj i primenu neophodni domenski stručnjaci u mnogim oblastima.

Adekvatna promocija potencijala veštačke inteligencije značajno može doprineti pravilnoj primeni i ubrzati ekonomski i društveni razvoj zemlje. Neke od mogućnosti na ovom polju uključuju sprovođenje obuka na svim nivoima, promociju kroz sve kanale komunikacije, demonstraciju rešenja veštačke inteligencije na važnim društvenim događajima, izlaganje dostignuća veštačke inteligencije široj javnosti i dr. Poznavanje i razumevanje veštačke inteligencije treba da postane korisno svakom pojedincu i društvu u celini.

Veštačka inteligencija nosi i određene rizike na koje treba posebno obratiti pažnju. Tu spadaju svesna ili nesvesna pristrasnost prilikom treniranja modela koja može dovesti do diskriminacije ili pojačavanja određenih trendova koji mogu biti i negativni, kada je neophodno intervenisati. Naročito je važno voditi računa o ovome u postupcima ostvarivanja prava kao što su upis u školu, zapošljavanje, kreditiranje, osiguranje, prijava na različite vrste konkursa i dr. Da bi se ovaj rizik umanjio ili otklonio neophodno je uvesti stroga pravila za korekciju i nadzor nad razvojem i radom sistema veštačke inteligencije i modela. Rizici postoje i u pogledu povrede prava na privatnost zbog prikupljanja i obrade velike količine podataka. Zbog toga je potrebno sa posebnom pažnjom regulisati masovno prikupljanje podataka putem sistema nadzora, sa interneta, društvenih mreža i sl. Prepoznavanje lica, praćenje kretanja, praćenje navika i aktivnosti na internetu, društvenim mrežama pa i u okruženju unapređeno je uz korišćenje posebnih alata veštačke inteligencije, tako da je potreba za podacima dovela do obrade podataka koja često nije pravno regulisana. Jedno od otvorenih pitanja je i pitanje transparentnosti rada sistema veštačke inteligencije, s obzirom na to da sam postupak može biti nedovoljno poznat i jasan. Zbog toga je važno na pravilan način regulisati načine dokumentovanja rada i kontrole sistema u svakoj fazi životnog ciklusa.

Sistemi i alati veštačke inteligencije mogu biti zloupotrebljeni u svrhu različitih sajber napada, kako na pojedinca tako i na pravna lica i društvo u celini, zbog čega može biti ugrožena nacionalna bezbednost, javna sigurnost i integritet informacija. Pored rada aplikacija potrebno je štititi i podatke i modele. S druge strane, brzina promene napada je danas značajno veća, pa je neophodno napraviti sisteme odbrane koji će uključiti veštačku inteligenciju. Postoji potreba za razvojem rešenja koja će osigurati viši nivo zaštite u sajber prostoru, kako na ličnom, tako i na korporativnom i državnom nivou.

Automatizacijom procesa rada koji sa sobom donosi veštačka inteligencija dolazi do kreiranja novih radnih zadataka, radnih uslova, pa samim tim i do potrebe za novim obrazovnim profilima na tržištu rada. Pored potrebe za obukom, automatizacija koju omogućava veštačka inteligencija može dovesti i do smanjenja potrebe za postojećim radnim mestima. Neophodno je prepoznati dinamiku promena na tržištu rada i blagovremeno vršiti prekvalifikacije i odgovarajuću edukaciju u skladu sa potrebama društva.

Pravilan razvoj i upotreba tehnologije je od ključnog značaja, što podrazumeva sigurnu, bezbednu i pouzdanu veštačku inteligenciju u svim fazama životnog ciklusa. Etički principi i upotreba zarad dobrobiti ljudi moraju biti ključni za ocenu podrške razvoju i primeni veštačke inteligencije u svim sferama privrede, društva i života. Zbog toga je neophodno kontinuirano informisanje javnosti o svim aspektima razvoja i primene veštačke inteligencije, što se može postići samo pravilnim razumevanjem njene prirode i mogućnostima primene kroz obrazovanje talenata koji će je razvijati, ali i pravnika, sociologa, filozofa, zakonodavaca, organizatora, korisnika i drugih članova društva.

Privredni subjekti moraju planirati i sprovoditi kontinuirano osposobljavanje zaposlenih kako bi se nove tehnologije što brže primenjivale, gde značajnu ulogu mogu imati programi za dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, kao deo obrazovanja i pomoći privredi.

Jedno od najznačajnijih pitanja je i uticaj razvoja i upotrebe veštačke inteligencije na životnu sredinu, s obzirom da razvoj zahteva veliku količinu električne energije. Nije dovoljno baviti se povećavanjem proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, već i efikasnim načinom korišćenja ove tehnologije i razvojem rešenja koja će biti energetski efikasna.

Svi navedeni rizici naglašavaju potrebu za jasnim regulatornim okvirom, poštovanjem etičkih smernica i unapređenjem međunarodne saradnje kako bi se osiguralo da tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji budu razvijane i primenjene na način koji koristi društvu, a minimizira potencijalne štete.

Kao jedan od glavnih ciljeva je i ekonomski napredak koji se može ostvariti povećanjem primene u sektorima koji se nalaze u fokusu Strategije, a koje su i na svetskom nivou u velikom zamahu.

Pružanje podrške privrednim subjektima da u svoje poslovanje uvedu rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji, omogućava da se iskoristi potencijal za ubrzan razvoj privrede i održavanje i povećanje njene konkurentnosti. Podrška može biti presudna za brže i efikasnije savladavanje izazova koje sa sobom nosi uvođenje veštačke inteligencije, kao i blagovremeno uključivanje u međunarodne tržišne tokove u predstojećem tranzicionom periodu. Izazovi uključuju prihvatanje novih tehnologija koje će u određenim granama industrije biti faktor velikih promena.

Unapređenje i razvoj nauke i istraživačkih organizacija je veoma važno. Neophodno je ubrzati sam proces finansiranja naučnog razvoja unapređenjem procedura, bilo da je reč o budžetskom finansiranju ili finansiranju iz donacija. S druge strane, i u samim naučnim i istraživačkim institutima ima prostora za unapređenje određenih procesa i unutrašnjih odnosa. Takođe, važno je upućivati naučnu zajednicu na procedure registracije patenata i drugih oblika intelektualne svojine.

Od izuzetnog je značaja unaprediti povezivanje subjekata kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Trenutno ne postoji evidencija ekosistema niti mesta gde se zainteresovana lica mogu informisati u vezi sa učenjem, razvojem ili drugim pitanjima iz ove oblasti. Kreiranje i održavanje ekosistema, koji uključuje sve relevantne subjekte i elemente koji mogu da utiču na pravilan i brz razvoj veštačke inteligencije, omogućava bolje povezivanje privrednih subjekata, instituta, obrazovnih institucija i programa koje razvijaju, kao i bolju i efikasniju saradnju sa javnim sektorom. Izazov može biti u pronalaženju odgovarajućih mehanizama kako bi se ova saradnja unapredila. Pored toga, veliki potencijal predstavlja i povezivanje sa međunarodnim subjektima, odnosno stručnjacima iz drugih zemalja (međudržavna i međuekspertska povezivanja), koja će omogućiti deljenje i proširivanje znanja iz oblasti veštačke inteligencije, kao i promovisanje rezultata Republike Srbije. Dodatno, veliki potencijal pruža i povezivanje privrede, uspostavljanjem saradnje sa kompanijama iz drugih zemalja sa ciljem privlačenja investicija i povećanja izvoza. Saradnja sa dijasporom može dovesti do povratka stručnjaka i većih ulaganja u ovoj oblasti.

Podaci predstavljaju značajan resurs za razvoj veštačke inteligencije, što zahteva sveobuhvatnu digitalizaciju, centralizaciju i standardizaciju podataka, kao i unapređenje u upravljanju podacima. Neophodno je obezbediti da se svi podaci čuvaju na centralizovanim lokacijama, u Državnom data centru, uz obezbeđenje pouzdanog načina čuvanja podataka. Nedovoljan kvalitet, različiti formati i delimična upotrebljivost podataka onemogućava njihovo agregatno korišćenje, povećava troškove održavanja i smanjuje bezbednost. Pri obradi podataka neophodno je držati se zakonskih ograničenja, ali tako da to ne zaustavlja razvoj tehnologije i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

Razvoj sistema u ovoj oblasti zahteva neprekidno unapređenje infrastrukture. Zahtevi za povećanjem računarskih resursa, procesorske snage i snage grafičkih procesora su stalni. Potrebno je proširiti i kapacitete za smeštanje skupova podataka koji služe za treniranje modela veštačke inteligencije i skladištenje rezultata, što se može postići boljom iskorišćenosti Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju uz dodatnu edukaciju korisnika za efikasniji pristup i rad, bolju optimizaciju treninga i njihovu paralelizaciju.

Nepostojanje jasnog pravnog okvira za razvoj i primenu veštačke inteligencije predstavlja veliki izazov. Većina zemalja opredeljuje se za donošenje jedinstvenog (sveobuhvatnog) zakona uz usklađivanje postojećih pratećih i domenskih propisa. Takođe se mora preispitati status etičkih smernica koje trenutno nisu obavezujuće, jer mali broj privrednih subjekata razmatra to pitanje na nekom sistemskom nivou. Pored unapređenja pravnog okvira neophodno je sveobuhvatno definisati odgovarajuće mere i aktivnosti i njihovo praćenje, koordinaciju, kontrolu i druga pitanja od značaja, među kojima se ističe institucionalno bavljenje ovim pitanjima uz postojanje jednog ili više tela koja vrše nadzor i koordiniraju napore u vezi sa korišćenjem podataka, modela i načina razvoja veštačke inteligencije i pristupa tržištu.

Prilikom postavljanja ciljeva i mera u Strategiji, vodilo se računa o interesima svakog pojedinca, sprečavanju diskriminacije, postavljanju čoveka kao merila vrednosti i primene moralnih pravila u svim aspektima razvoja i primene veštačke inteligencije. U toku sprovođenja ciljeva i mera Strategije, naročito će se voditi računa da se veštačka inteligencija koristi u skladu sa načelom interesa čoveka. Razvoj i primena veštačke inteligencije moraju biti sprovedeni na način koji neće ugroziti slobodu, ravnopravnost i prava bilo kog pojedinca. Etički principi i upotreba zarad dobrobiti ljudi postavljaju se kao ključni za ocenu podrške razvoju i primeni veštačke inteligencije u svim sferama privrede, društva i života. Veštačka inteligencija neće se razvijati ili primenjivati ni na štetu životinja, niti sme uticati negativno na životnu sredinu. Ciljevi i mere Strategije ostvariće se na način kojim se poštuje ravnopravnost svih učesnika u procesu razvoja kao i korisnika. U procesu obrazovanja, razvoja i primene rešenja iz oblasti veštačke inteligencije niko neće imati prednost po osnovu polne, rasne, nacionalne ili druge pripadnosti kao ni po osnovu verskog, rodnog ili drugog opredeljenja. Manjinske grupe imaće jednaka prava kao i svi ostali. Zabranjuje se razvoj i upotreba veštačke inteligencije koja će na bilo koji način sprovoditi društveni inženjering i mešati se u međuljudske odnose. Naročita pažnja posvetiće se i osobama sa invaliditetom kako bi im se, primenom ove tehnologije, omogućio bolji i kvalitetniji život u skladu sa njihovim težnjama i potpunom ostvarenju.

4. Vizija i opšti cilj

4.1. Vizija

Razvoj, primena i upotreba veštačke inteligencije ima sve veći uticaj na globalnu ekonomiju kroz povećanje produktivnosti rada, promene u načinu obrazovanja, pružanju zdravstvene zaštite i brojnih usluga javnog sektora. Ekspanzija oblasti veštačke inteligencije koja će na tržištu proizvoda i usluga otvoriti prostor za nove učesnike i lidere se tek očekuje. Države koje blagovremeno usmere svoje resurse ka razvoju potencijala ove tehnologije imaće priliku da se pozicioniraju kao predvodnici u ovoj oblasti. Istovremeno od velikog značaja je i negovanje demokratskih procesa i poštovanje pluraliteta vrednosti i životnih izbora pojedinaca. Zbog toga je vizija ove strategije da Republika Srbija bude:

Regionalni lider u razvoju i korišćenju pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije.

4.2. Opšti i posebni ciljevi strategije

Veštačka inteligencija jedan je od stubova četvrte industrijske revolucije. Ona doprinosi bržem ekonomskom razvoju društva, stvaranju inovativnih rešenja koja utiču na poboljšanje kvaliteta života zaštite životne sredine.

Razvoj i primena veštačke inteligencije ne smeju ugroziti ili marginalizovati čoveka. Ovo podrazumeva kreiranje ekosistema u kojem će se, upotrebom veštačke inteligencije, unaprediti produktivnost ljudi, optimalno koristiti resursi u radu i funkcionisanju društva u celini i podići kvalitet života. Zbog toga je opšti cilj strategije:

Upotreba pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života.

Ovaj cilj realizuje se kroz ostvarivanje šest posebnih ciljeva:

1. Stvaranje i usklađivanje institucionalnog i pravnog okvira za razvoj i sigurnu, bezbednu, pouzdanu i odgovornu primenu veštačke inteligencije.

2. Unapređenje i olakšavanje tehnološkog razvoja u domenu veštačke inteligencije i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

3. Razvoj ljudskih resursa i znanja u domenu veštačke inteligencije.

4. Unapređenje infrastrukture i resursa neophodnih za razvoj veštačke inteligencije.

5. Korišćenje podataka kao značajnog resursa za razvoj veštačke inteligencije.

6. Povećanje primene veštačke inteligencije u prioritetnim segmentima društva i privrede.

Period realizacije opšteg cilja:

2025-2030.

Nadležna institucija: Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost

Pokazatelj na nivou opšteg cilja:

Pokazatelj: Rang Republike Srbije na prema Indeksu spremnosti vlade za veštačku inteligenciju (AI Government Readiness Index), Oxford Insights

- Početna vrednost: 57. mesto

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 54. mesto

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 49. mesto

AI Government Readiness Index obuhvata 188 zemalja i izrađuje se već sedam godina. Ovo rangiranje predstavlja presek efikasnosti rada vlade, nivoa tehnološkog razvoja i dostupnosti infrastrukture. Republika Srbija zauzima 52. mesto po pokazatelju aktivnosti vlade, 64. mesto po dostupnosti infrastrukture i 66. mesto u domenu tehnološkog razvoja.

5. Posebni ciljevi i mere

Cilj 1 - Stvaranje i usklađivanje institucionalnog i pravnog okvira za razvoj i sigurnu, bezbednu, pouzdanu i odgovornu primenu veštačke inteligencije

Unapređenje institucionalnog i pravnog okvira ključan je korak u obezbeđivanju pravne sigurnosti. Ipak, regulisanje ove oblasti mora biti dovoljno fleksibilno da odgovori na brze tehnološke promene u oblasti veštačke inteligencije. Pravni okvir postavlja granice u okviru kojih se veštačka inteligencija razvija i primenjuje na bezbedan, siguran i odgovoran način. Potrebno je regulisati i adekvatan institucionalni okvir kojim će se pratiti primena i vršiti nadzor od strane nadležnih organa. Propisi moraju da omoguće primenu rešenja veštačke inteligencije, ali i da obuhvate odgovarajuće međunarodne standarde i procedure za sprovođenje bezbednosnih mera i protokola kako bi se sprečile zloupotrebe i rizici. Propisima je neophodno obezbediti i primenu etičkih smernica i utvrđivanje pravila za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije, osiguravajući zaštitu privatnosti i prava korisnika. Pravni okvir mora biti usklađen sa evropskim, ali i sa načelima i standardima na globalnom nivou.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost

Pokazatelj:

1. Usvojen i primenjen pravni i institucionalni okvir za bezbednu, pouzdanu i odgovornu upotrebu veštačke inteligencije usklađen sa međunarodnim standardima

- Početna vrednost: Ne

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: Puna primena Zakona o veštačkoj inteligenciji

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: Usvojena tri izveštaja o radu osnovane institucije/tela.

Mera 1.1: Unapređenje pravnog okvira koji će omogućiti razvoj i primenu veštačke inteligencije

Opis mere:

Kako bi se omogućio brz razvoj i sigurna, bezbedna i pouzdana primena inovacija iz oblasti veštačke inteligencije u Republici Srbiji neophodno je urediti brojna pitanja koja se otvaraju pri svakodnevnom korišćenju ovih tehnologija. Propisima je potrebno regulisati način na koji se razvija i upotrebljava veštačka inteligencija uz jasno propisane mehanizme za sprečavanje zloupotreba kojima se ugrožavaju zdravlje, bezbednost i druga ljudska prava, odnosno pripremiti nacrte, odnosno predloge zakona i podzakonskih akata koji će regulisati primenu veštačke inteligencije na tržištu. Regulatorni okvir bi trebalo da prati postojeće etičke norme i međunarodni pravni okvir, počev od analize, dokumentovanja razvoja, izbora podataka, kreiranja uputstava za upotrebu, kontrolu tržišta, obezbeđivanja transparentnosti i pouzdanosti sistema i dr. Pri regulisanju ovih pitanja vrši se analiza trendova, međunarodnih standarda koji se uspostavljaju i unapređuju, kao i uporedna analiza propisa drugih zemalja u ovoj oblasti. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti i regulisanju pravila koja će omogućiti razvoj i etičku primenu generativne veštačke inteligencije.

Mera se realizuje kroz rad radnih grupa koje će pripremiti nacrte, odnosno predloge zakona i podzakonskih akata, kao i etičke smernice i druga relevantna dokumenta.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za pravdu (partner)

- Ministarstvo nadležno za elektronsku upravu (partner)

- Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (partner)

Pokazatelji:

1. Usvojen zakon (vrednost da li je akt usvojen ili ne)

- Početna vrednost: Ne

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: Da

2. Udeo usvojenih podzakonskih akata koje predviđa Zakon o veštačkoj inteligenciji

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 80%

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 100%

Mera 1.2: Unapređenje institucionalnog okvira za veštačku inteligenciju

Opis mere:

Veštačka inteligencija, kao veoma složen i sveobuhvatni fenomen, zahteva formiranje odgovarajućeg institucionalnog okvira u kojem će se pratiti primena i usaglašavanje pravnog okvira i omogućiti brzo reagovanje nadležnih institucija. Upravljanje podacima zahteva inter-sektorsku koordinaciju sa ciljem njihove bolje pripreme, standardizacije, optimizacije i korišćenja. Jedna od mera kojom se može ostvariti praćenje primene propisa, standarda i rešavanje etičkih pitanja jeste formiranje organa ili međusektorskog tela kako bi se odgovorilo na izazove u razvoju i primeni veštačke inteligencije.

Period realizacije:

2025-2027.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (partner)

- Ministarstvo nadležno za pravdu (partner)

- Ministarstvo nadležno za privredu (partner)

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (partner)

Pokazatelji:

1. Formiran organ ili telo za podatke i počeo sa radom

- Početna vrednost: NE

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: DA

2. Formirana radna grupa za praćenje i razvoj pravnog okvira u oblasti veštačke inteligencije i počela sa radom

- Početna vrednost: NE

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: DA

Mera 1.3: Kontinuirano usaglašavanje etičkih principa i pravnog okvira sa međunarodnim standardima i njihova primena

Opis mere:

Republika Srbija u prethodnom periodu usvojila je Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije koje su usaglašene sa međunarodnim smernicama. Kako bi etički principi veštačke inteligencije bili u skladu sa međunarodnim standardima koji se unapređuju neophodno je kontinuirano praćenje razvoja tehnologije i odgovora na nove izazove svih relevantnih međunarodnih organizacija, ne samo zbog međunarodnog prestiža, već i zbog ekonomskih razloga koje prati komercijalizacija veštačke inteligencije. Postojeće etičke smernice su dobar osnov za dalje unapređenje. Mera obuhvata aktivno učešće u radu GPAI i drugim odabranim međunarodnim organizacijama i inicijativama koje nude pravne okvire i standardizuju praksu primene veštačke inteligencije kroz implementaciju u nacionalno zakonodavstvo, kao i periodično unapređenje postojećih etičkih smernica i nadzor nad njihovom primenom u rastućem ekosistemu veštačke inteligencije i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za evropske integracije (partner)

- Ministarstvo nadležno za informisanje (partner)

- Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (partner)

- Savet za veštačku inteligenciju (partner)

Pokazatelji:

1. Usvojen godišnji izveštaj o usklađenosti sa etičkim principima međunarodnih organizacija gde je Republika Srbija članica (broj izveštaja)

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 7

Cilj 2 - Unapređenje i olakšavanje tehnološkog razvoja u domenu veštačke inteligencije i rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji

Unapređenje razvoja veštačke inteligencije podrazumeva stvaranje podsticajnog okruženja koje će omogućiti inovacije i napredak u ovoj oblasti, koji je moguć ukoliko se pruži adekvatna podrška inovativnim kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom, podstičući njihov dalji razvoj i komercijalizaciju. Neophodan je i razvoj specijalizovanih oblasti među kojima su one koje su određene kao prioritetne. Finansiranje naučno-istraživačkih projekata i dalja podrška razvoju Instituta za veštačku inteligenciju osiguravaju kontinuirani napredak u istraživanju i brojnim primenama veštačke inteligencije, što doprinosi jačanju tehnološkog kapaciteta i inovacija u ovoj oblasti.

Period realizacije posebnog cilja:

2025-2030.

Nadležna institucija:

Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost

Pokazatelj:

1. Procenat od ukupnog broja razvijenih rešenja na institutima i tehničkim fakultetima koja primenjuju VI

- Početna vrednost: nema podataka

- Ciljna vrednost za kraj 2027. 8%

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 24%

Mera 2.1: Finansiranje i razvoj naučno-istraživačkih projekata iz oblasti veštačke inteligencije

Opis mere:

Ova mera obezbeđuje direktno finansiranje istraživačkih projekata iz oblasti veštačke inteligencije, sa posebnim akcentom na projekte koji se bave fundamentalnim istraživanjima. Pored finansijskih sredstava, obezbeđuje se i podrška u vidu obuka za efikasno prijavljivanje i korišćenje dostupnih fondova, kao i savetodavnih usluga za uspešno upravljanje i realizaciju projekata.

Pored široke podrške istraživačima, mera treba da obezbedi resurse i stvori okruženje koje će omogućiti istraživačima da se posvete dubinskim istraživanjima i da njihovi rezultati budu priznati na globalnom nivou. Ovom merom će biti olakšan pristup finansiranju inovativnih projekata u oblasti veštačke inteligencije, pružajući ne samo kapital, već i neophodno znanje i podršku za njihovo efikasno korišćenje i realizaciju.

Mera obuhvata implementaciju specijalizovanih kurseva i modula u ovoj oblasti u naučno istraživačkim organizacijama (NIO), uz podršku startapima i timovima unutar NIO kroz: mentorstvo u oblasti prepoznavanja inovacije kao i tržišnih potreba, finansiranje i razvojne resurse i realizaciju inovativnih projektata veštačke inteligencije, uspostavljanje partnerstava sa kompanijama za zajedničke istraživačke i razvojne projekte, obezbeđivanje savremene istraživačke infrastrukture i tehnoloških resursa za istraživanje u oblasti veštačke inteligencije, podsticanje razmene znanja i iskustava među istraživačima kroz organizaciju domaćih i međunarodnih naučnih događaja, učestvovanje u međunarodnim istraživačkim projektima i mrežama, kako bi se povećala vidljivost domaćih istraživača i njihovih radova i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Fond za nauku (partner)

- Fond za inovacionu delatnost (partner)

Pokazatelji:

1. Ukupan broj finansiranih projekata iz oblasti veštačke inteligencije koji su dobili finansiranje

- Početna vrednost: 32

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 35

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 45

2. Godišnji broj naučnih radova iz finansiranih projekata koji su prezentovani na međunarodnim konferencijama i objavljeni u međunarodnim časopisima

- Početna vrednost: 294

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 330

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 400

3. Stepen zadovoljstva anketiranih istraživača pruženom podrškom (skala 1-5, jedan najmanja, pet najveća)

- Početna vrednost: nije mereno

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 4

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5

Mera 2.2: Podrška inovativnim kompanijama u razvoju veštačke inteligencije

Opis mere:

Podrška se odnosi na stimulisanje startap kompanija kroz: ciljane finansijske podsticaje za projekte koji uključuju veštačku inteligenciju, investicione grantove, ulaganje u rizičan kapital, razmatranje i programe saradnje sa akademskim i istraživačkim institucijama.

Podrška uključuje i pristup programima inkubacije i akceleracije, programima koji omogućavaju tehničku, mentorsku i poslovnu podršku mladim kompanijama, kao i pristup infrastrukturi.

Podrška startap kompanijama omogućava im pristup ograničenim resursima, kako bi se ubrzao njihov razvoj i komercijalizacija inovativnih rešenja u sektoru veštačke inteligencije. Kroz podršku se obezbeđuje neophodan kapital i resursi potrebni za istraživanje, razvoj i plasiranje rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

Mera se realizuje kroz sprovođenje postojećih programa podrške za razvoj startapa i inovativnih kompanija i razvoj novih programa podrške koji imaju za cilj razvoj novih rešenja u oblasti veštačke inteligencije. Uspostavljaju se specijalizovani fondovi za finansiranje kompanija koje su već u fazama rasta i skaliranja, kako bi se omogućilo njihovo brže širenje i razvoj.

Obezbeđuje se pravna i finansijska podrška za zaštitu intelektualne svojine (patenti, autorska prava i industrijski dizajn) u oblasti veštačke inteligencije. Takođe, pruža se finansijska podrška za zajedničke istraživačke projekte između startapa i akademskih institucija, sa fokusom na primenu veštačke inteligencije. Uspostavljaju se javne baze podataka i otvorene platforme koje startapi i druge kompanije mogu koristiti za razvoj i testiranje svojih rešenja.

Posebna pažnja posvećuje se podršci žena preduzetnika i istraživača u oblasti veštačke inteligencije, kako bi se podstakao rodni balans u tehnološkom sektoru. Uspostavlja se sistem za redovno praćenje i evaluaciju podržanih kompanija i projekata, sa ciljem da se izmeri uticaj i efikasnost podrške.

Mera obuhvata uvođenje ciljane podrške za projekte koji podrazumevaju razvoj veštačke inteligencije, sa posebnim akcentom na startap, mikro, male i srednje kompanije, stimulisanje partnerstava za velike kompanije koje ulažu u projekte u ovoj oblasti zajedno sa drugim kompanijama, podršku programima profesionalnog razvoja i obuke u oblasti veštačke inteligencije, plasman razvijenih proizvoda u okviru privrede i države, kreiranje pozitivnog okruženja i privlačenje "Big Tech" kompanija kako bi otvorili razvojne centre u Republici Srbiji, razvoj metodologije i programa za podršku kreiranja spin-of kompanija, u oblasti veštačke inteligencije, sa akademije i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za privredu (partner)

- Fond za inovacionu delatnost (partner)

- Naučno-tehnološki parkovi (partner)

- Privredna komora Srbije (partner)

Pokazatelji:

1. Broj startapa iz oblasti veštačke inteligencije koji su dobili finansijsku podršku Fonda za inovacionu delatnost koji su koristili državne grantove za istraživanje i razvoj u oblasti veštačke inteligencije na godišnjem nivou

- Početna vrednost: 33

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 50

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 70

2. Broj startapa koji učestvuju u programima inkubacije i akceleracije podržanim od strane države

- Početna vrednost: 8

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20 (godišnje)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30 (godišnje)

3. Broj startapa u oblasti veštačke inteligencije u koje je ulagano od strane podržanog fonda preduzetničkog kapitala

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 10

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 20

4. Razvijena, objavljena i efikasna metodologija i programa za podršku spinofa iz NIO kompanija u oblasti veštačke inteligencije

- Početna vrednost: NE

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: DA

Mera 2.3: Podrška daljem razvoju Instituta za veštačku inteligenciju

Opis mere:

U prethodnom periodu osnovan je Institut za veštačku inteligenciju kao rezultat dobre prakse u drugim državama, sa ciljem razvoja talenata iz oblasti veštačke inteligencije, olakšavanja saradnje između istraživačkih grupa, praćenja stanja u oblasti, pružanja podrške drugim organizacijama i dr. Ovakvi instituti osnivaju se na nacionalnom nivou u mnogim zemljama i predstavljaju zvanični kanal saradnje, naročito preko Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju. Ovom merom ističe se spremnost za kontinuirano pružanje podrške radi daljeg nesmetanog rasta i razvoja Instituta za veštačku inteligenciju u skladu sa potrebama nauke, države i društva.

Unapređenje infrastrukture namenjene Institutu za veštačku inteligenciju obuhvata rekonstrukciju istorijske zgrade, poznate kao "Češki Magacin" radi uspostavljanja dva savremena objekta za Institut za veštačku inteligenciju i Evropski hab za digitalne inovacije u oblasti veštačke inteligencije u Novom Sadu. Ova inicijativa ima za cilj pružanje najsavremenijeg okruženja za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, čime se unapređuje pozicija Republike Srbije kao lidera u oblasti veštačke inteligencije u Jugoistočnoj Evropi.

Mera obuhvata unapređenje kapaciteta za apliciranje na međunarodne projekte i ostvarivanje saradnje sa drugim relevantnim međunarodnim institutima i kompanijama, podršku razvoju procesa, sertifikaciju i standardizaciju instituta i pozicioniranju instituta na međunarodnom planu.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za javna ulaganja (partner)

- Institut za veštačku inteligenciju (partner)

Pokazatelji:

1. Izgradnja zgrade Instituta

- Početna vrednost: nema podataka

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: Izgrađena

2. Broj radova na međunarodnim konferencijama i u međunarodnim časopisima, i to: IEEE/CVF Conference on Computer Vision and Pattern Recognition, Neural Information Processing Systems, International Conference on Learning Representations, IEEE/CVF International Conference on Computer Vision, International Conference on Machine Learning, AAAI Conference on Artificial Intelligence, Meeting of the Association for Computational Linguistics (ACL), European Conference on Computer Vision, IEEE Transactions on Pattern Analysis and Machine Intelligence

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 4 godišnje

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 10 godišnje

3. Broj međunarodnih projekata na kojima učestvuje Institut

- Početna vrednost: 11

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 25

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 50

Mera 2.4: Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u naučnim istraživanjima

Opis mere:

Poznato je da primena veštačke inteligencije u istraživanjima koja sprovode naučno-istraživačke organizacije znatno doprinosi povećanju efikasnosti istraživanja. Zato je potrebno obezbediti uslove da naučno-istraživačke organizacije mogu da primenjuju VI u istraživanjima.

Mera obuhvata ulaganje u naprednu infrastrukturu i opremu potrebnu za primenu VI u naučno-istraživačkim organizacijama, organizovanje radionica i treninga istraživača za upotrebu metoda i alata veštačke inteligencije u istraživanju i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za prosvetu (partner)

- Naučnoistraživačke i visokoškolske institucije (partner)

Pokazatelji:

1. Procenat naučno-istraživačkih organizacija koje aktivno koriste metode i sisteme veštačke inteligencije u istraživanjima

- Početna vrednost: nema podataka

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 50%

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 100%

2. Finansijska vrednost realizovanih projekata koji pomažu nabavku i primenu rešenja, uključujući i treninge, iz oblasti veštačke inteligencije u naučno-istraživačkim organizacijama

- Početna vrednost: nema podataka

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.200.000.000,00 RSD

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 3.600.000.000,00 RSD

Cilj 3 - Razvoj ljudskih resursa i znanja u domenu veštačke inteligencije

Učenje o veštačkoj inteligenciji osnovni je preduslov njenog razvoja, razumevanja gde i na koji način je moguće primeniti rešenja koja sadrže veštačku inteligenciju kao i kako ih koristiti na siguran, bezbedan i pouzdan način u skladu sa propisanim principima i na način koji će biti u funkciji dobrobiti ljudi, životinja i životne sredine. Potrebno je obrazovati širu populaciju, raditi sa talentima i omogućiti zaposlenima da u okviru ispunjenja radnih zadataka na pravi način razumeju kako da primenjuju alate veštačke inteligencije odgovarajući na izazove koje to donosi.

Period realizacije posebnog cilja:

2025-2030.

Nadležna institucija:

Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost

Pokazatelj:

1. Informisanost i spremnost svih članova društva za razvoj i upotrebu VI

- Početna vrednost: nema pokazatelja

- Ciljna vrednost za kraj 2027. 30% od ukupnog broja ispitanih

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 80% ukupnog broja ispitanih

Mera 3.1: Razvoj standarda kvalifikacija, kurikuluma i studijskih programa iz oblasti veštačke inteligencije u visokom obrazovanju

Opis mere

Mera obuhvata unapređenje kurikuluma visokoškolskih ustanova i uključivanje obaveznih i izbornih modula iz oblasti veštačke inteligencije, kao i razvoj novih studijskih programa iz ove oblasti. Biće razvijen niz kurseva koji pokrivaju osnove veštačke inteligencije, njenu primenu u različitim disciplinama, kao i specijalizovane teme poput mašinskog učenja, robotike i obrade prirodnog jezika. Potrebno je i unaprediti saradnju sa industrijom, formiranje laboratorija i istraživačkih centara koji će studentima pružiti praktično iskustvo i podsticati inovacije. Posebna pažnja će biti posvećena razvoju programa na trećem nivou studija - doktorskih studija.

Takođe je važno da studenti koji ne studiraju inženjerske nauke, informacione tehnologije i slične tehničke oblasti imaju kurseve iz oblasti veštačke inteligencije. Cilj je obezbediti da svi studenti, bez obzira na oblast studija, steknu osnovna znanja o mogućnostima, načinu primene i etičkim implikacijama korišćenja veštačke inteligencije.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za prosvetu (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (partner)

- Institut za veštačku inteligenciju (partner)

- Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija (partner)

Pokazatelji:

1. Broj univerzitetskih programa koji su integrisali teme u oblasti veštačke inteligencije u svoje kurikulume

- Početna vrednost: 3

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 10

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30

2. Broj studenata koji su položili najmanje jedan predmet iz oblasti veštačke inteligencije

- Početna vrednost: 200

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 500

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 1000

3. Broj programa doktorskih studija iz domena veštačke inteligencije

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 3

Mera 3.2: Razvoj obuka u oblasti veštačke inteligencije u obrazovanju u osnovnim i srednjim školama i kod drugih pružalaca usluga

Opis mere

Uvođenje veštačke inteligencije u različite aspekte osnovnog i srednjeg obrazovanja predstavlja korak ka izgradnji temelja za kreiranje budućnosti zasnovane na disruptivnim tehnologijama. Obuke nastavnika za primenu veštačke inteligencije u nastavnom procesu ujedno će dovesti i do širenja svesti o ulozi koju rešenja zasnovana na ovim tehnologijama mogu imati u nastavnom procesu što će dodatno uticati na motivaciju nastavnika za njihovu primenu u svakodnevnom radu. Osavremenjivanje nastavnih metoda i tehnika omogućava učenicima pristup nastavi koji je u skladu sa okruženjem, a u kom se razvijaju kao individue i društvena bića. Razvoj i interpretacija alata veštačke inteligencije za primenu u nastavnim programima, uključivanje u obrazovanje kroz interdisciplinarne pristupe i aktivna upotreba novih tehnologija u nastavi, obogaćuju i osavremenjuju proces učenja. Osposobljavanje nastavnika za korišćenje alata veštačke inteligencije u nastavnom procesu osim inovativnog pristupa, omogućava i interdisciplinarni pristup i uključivanje većeg broja aktera koji su usmereni na saradnju i kreiranje inovacija u cilju rešavanja svakodnevnih problema, uključujući i razmenu znanja između društveno-humanističkog i tehničko-tehnološkog sektora.

Primena veštačke inteligencije u nastavi i obrazovnim programima podrazumeva niz aktivnosti koje će aktivno uključiti škole, nastavni kadar, učenike, ali i roditelje u razvoj veština potrebnih za budućnost. Povećanje broja škola koje aktivno koriste veštačku inteligenciju i podučavanje nastavnika za korišćenje ove tehnologije vode ka modernizaciji obrazovnog sistema i omogućavaju nastavnicima da razvijaju kod učenika kritičko razmišljanje i etičko korišćenje novih tehnologija za rešavanje kompleksnih problema. Razvoj i korišćenje brojnih rešenja koja koriste veštačku inteligenciju za personalizovano učenje, omogućavaju učenicima napredak u skladu sa njihovim potrebama, omogućavajući na taj način veću inkluziju i jednake mogućnosti za učenje i napredak. Podsticaji kao što su programi za realizaciju projekata u oblasti veštačke inteligencije u obrazovanju nisu samo investicije u tehnologiju, već ulaganje u budućnost učenika koji će biti pioniri društvenih i tehnoloških promena. Obrazovanje o veštačkoj inteligenciji treba da uključi i pravilno razumevanje izazova koje donosi veštačka inteligencija kako bi učenici na pravi način razumeli ograničenja i opasnosti pogrešnog razvoja i primene i kako bi prepoznali takve situacije u svom okruženju.

Praćenje stepena pismenosti u ovoj oblasti kroz ankete pomaže u ocenjivanju efikasnosti ovih programa i pružanju uvida u nastavni proces, stvarajući temelje za neprestano unapređenje.

Mera obuhvata razvoj i integraciju alata koji koriste veštačku inteligenciju za prilagođavanje kurseva, izvođenje nastave primenom nastavnih sredstava koje sadrže veštačku inteligenciju (robot ili softver), opremanje škola neophodnom tehnologijom za primenu veštačke inteligencije, stvaranje partnerstava sa tehnološkim kompanijama za razvoj obrazovnih aplikacija koje sadrže veštačku inteligenciju, periodično merenje stepena pismenosti đaka i prosvetnih radnika u ovoj oblasti kroz ankete, kreiranje sertifikacionih programa veštačke inteligencije za nastavnike, podršku razvoju programa za talentovane učenike koji se bave veštačkom inteligencijom, organizacija interdisciplinarnih projekata i takmičenja koji uključuju ove tehnologije a koji omogućavaju učenicima da rade zajedno na rešavanju stvarnih problema, podstičući time saradnju i inovacije i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za prosvetu (nosilac)

- Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (partner)

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (partner)

- Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija (partner)

Pokazatelji:

1. Udeo predmeta u kojima se aktivno koristi veštačka inteligencija u nastavnom procesu

- Početna vrednost: 2%

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20%

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 100%

2. Udeo nastavnika obučenih za korišćenje tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20% (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 100% (ukupno)

Mera 3.3: Podizanje opšte pismenosti u oblasti veštačke inteligencije u društvu

Opis mere:

Promocija veštačke inteligencije podrazumeva informisanje i edukaciju javnosti o pravilnom razumevanju i etičkoj primeni ove tehnologije. Podsticanje konstruktivnog dijaloga o veštačkoj inteligenciji kroz različite forme komunikacije, kao što su obrazovne kampanje i javne diskusije, omogućavaju građanima da se upoznaju sa brojnim praktičnim primenama i potencijalima ove tehnologije.

Premostiti jaz između savremenih tehnoloških dostignuća i opšteg nivoa znanja javnosti je ključno za prihvatanje i primenu veštačke inteligencije u svakodnevnom životu. Intenzivne obuke i javne debate uklanjaju prepreke i predrasude koje bi ograničile upotrebu veštačke inteligencije, posebno ističući njen pozitivan uticaj na društvo i privredu.

Kampanje ovog tipa obezbeđuju da se znanje širi ne samo među stručnjacima, već postaje dostupno i razumljivo široj javnosti, što je glavni preduslov za izgradnju tehnološki naprednog i etički osvešćenog društva. U okviru kampanja važno je naglasiti korist od primene veštačke inteligencije, kako se može implementirati u svakodnevnim poslovima i životu, ali i istaći i prikazati i potencijalne zloupotrebe kao što je izmene glasa i slike sa namerom da deluju istinito i sa namerom da prevare onoga kome su upućene i sl.

Mera obuhvata organizaciju obrazovnih kampanja i javnih diskusija i sprovođenje radionica i treninga za javnost u cilju unapređenja pismenosti o veštačkoj inteligenciji, razvijanje onlajn platformi i aplikacija za samostalno učenje o načinima upotrebe veštačke inteligencije, redovno objavljivanje članaka i emitovanje programa o veštačkoj inteligenciji, podršku razumevanju veštačke inteligencije kroz neformalno obrazovanje građana i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Centar za promociju nauke (partner)

- Institut za veštačku inteligenciju (partner)

- Ministarstvo nadležno za informisanje (partner)

- Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (partner)

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (partner)

Pokazatelji:

1. Broj učesnika u obrazovnim kampanjama i radionicama o veštačkoj inteligenciji

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 2000 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5000 (ukupno)

2. Procenat učesnika obuhvaćenih obrazovnim kampanjama koji pokažu poboljšanje u razumevanju veštačke inteligencije na osnovu predtesta i posttesta

- Početna vrednost: 0%

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 30%

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 70%

Mera 3.4: Neformalno obrazovanje za korišćenje rešenja baziranih na veštačkog inteligenciji

Opis mere:

Ulaganjem u kvalitetno obrazovanje u oblasti veštačke inteligencije osnažujemo pojedince da učestvuju u stvaranju inovativnije budućnosti, učinivši ovu tehnologiju svakodnevnim alatom u ličnom i profesionalnom razvoju građana.

Za korišćenje i pravilno razumevanje rešenja baziranih na veštačkoj inteligencije, neophodna je priprema i obuka, pre svega zaposlenih, a zatim i šire populacije. Potrebno stvaranje obrazovnih modula i kurseva koji prate promene na tržištu rada, kako bi se omogućilo brzo prilagođavanje novim trendovima i potrebama kroz sticanje potrebnih znanja i veštine iz ove oblasti. To će podići produktivnost i upotrebu posebnih rešenja u radu kao i konkurentnost privrednih subjekata. Pored obrazovnih modula potrebno je organizovati i radionice sa primerima iz prakse koje će upotpuniti aktivnosti u okviru ove mere. Neophodno je da i moduli, kursevi i radionice ne budu samo informativnog karaktera, tako da je neophodno organizovati polaganje ispita kojim će se izvršiti evaluacija stečenih znanja. Sadržaj obuka bi trebalo da bude prethodno proveren i odobren od strane Saveta za veštačku inteligenciju, a naknadno i sertifikovan od nadležnih tela.

Neprekidno praćenje trendova na tržištu rada će omogućiti brže reagovanje na potrebe zaposlenih uzgred brzih promena koje ova tehnologija donosi, kako kroz zakonodavne tako i kroz aktivne intervencije na tržištu rada u obliku pre- i dokvalifikacija.

Mera obuhvata kreiranje obuka i radionica, na daljinu i neposredno, namenjenih početnicima u svim profesionalnim oblastima, u vezi sa primenom veštačke inteligencije sa naglaskom na način primene, prepoznavanje mogućnosti primene u radu, kao i upoznavanje sa postojećim alatima.

Mera obuhvata i finansijsku i organizacionu pomoć u stvaranju, razvoju i organizovanju ovih kurseva i treninga, organizovanje specijalizovanih radionica za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju zaposlenih kojima je ovakvo znanje neophodno za obavljanje poslova, praćenje trendova tržišta rada i kontinuirano unapređivanje kurseva i politika u skladu sa potrebama i tehnologijama, obuke o aspektima zaštite od diskriminacije, stvaranje partnerstava sa privrednim sektorom za razvoj ciljanih obrazovnih programa koji olakšavaju implementaciju rešenja koja sadrže veštačku inteligenciju u svakodnevne poslovne operacije.

Mera sadrži i obuku novinara i proizvođača medijskih sadržaja za etičku primenu rešenja veštačke inteligencije pri izradi sadržaja javnog informisanja sa posebnim ciljem omogućavanja veće pristupačnosti informisanju osobama sa invaliditetom i sa fokusom na očuvanju i zaštiti ljudskih prava, slobode misli, slobode izražavanja i zaštiti od govora mržnje i diskriminacije, organizovanje stručnih seminara na temu informacione bezbednosti, veštačke inteligencije i korišćenja velikih skupova podataka (eng: big data) i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za informisanje (partner)

- Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (partner)

- Poverenik nadležan za zaštitu ravnopravnosti (partner)

- Privredna komora Srbije-Centar za digitalnu transformaciju (partner)

Pokazatelji:

1. Broj razvijenih i ponuđenih kurseva na temu veštačke inteligencije od posebne organizacije nadležne za zapošljavanje

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 15 (ukupno)

Mera 3.5: Neformalno obrazovanje i priznavanje prethodnog učenja profesionalaca iz domena informacionih tehnologija za projektovanje i razvoj rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji.

Opis mere:

Posebnu pažnju treba obratiti na stvaranje modula, kurseva i treninga za profesionalce iz oblasti informacionih tehnologija. Veštačka inteligencija zahteva primenu računarskih aplikacija koje oni razvijaju. Ovi moduli, kursevi i treninzi treba da omoguće specifično obrazovanje korisnika koji već imaju prethodna znanja u ovoj oblasti i koji treba, ne samo da primenjuju rešenja već i da ih razvijaju.

Podrška obuhvata stvaranje obrazovnih programa koji prate razvoj novih tehnologija, način integracije veštačke inteligencije u postojeća rešenja, potencijalne rizike i način prevazilaženja tih rizika, treninge iz oblasti etike i pravnog okvira. Moduli, kursevi i radionice ne smeju biti informativnog karaktera već sadržaj mora biti praktičan, konkretan uz obaveznu evaluaciju polaznika nakon odslušane obuke. Predloge obuka odobrava Savet za veštačku inteligenciju nakon čega prolaze postupak akreditacije, odnosno sertifikacije.

Mera obuhvata kreiranje obuka i radionica, na daljinu i neposredno, namenjenih IT stručnjacima i drugim stručnjacima kojima je ovakva edukacija neophodna radi kvalitetnijeg obavljanja posla. Teme koje je potrebno da sadrže su u vezi sa razvojem i primenom veštačke inteligencije, uključujući mašinsko učenje, automatizaciju i analitiku podataka, sprečavanje diskriminacije i dr. Potrebno je uspostaviti saradnju sa privrednim komorama i udruženjima radi identifikacije potreba i organizaciju obuka, kao i pružanje finansijske i organizacione pomoći u stvaranju, razvoju i organizovanju ovih kurseva i treninga i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Poverenik nadležan za zaštitu ravnopravnosti (partner)

- Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija (partner)

Pokazatelji:

1. Broj razvijenih i ponuđenih kurseva na temu veštačke inteligencije od posebne organizacije nadležne za zapošljavanje

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 15 (ukupno)

Mera 3.6: Podrška razvoju talenata i pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u oblasti veštačke inteligencije

Opis mere:

Mera obuhvata podršku u pripremi i realizaciji letnjih škola i drugih vidova neformalnog obrazovanja u oblasti veštačke inteligencije i posebnih mentorskih programa namenjenih talentovanim i nadarenim učenicima i studentima obrazovnih profila u oblasti računarstva i prirodnih nauka, uz podršku državnih i privatnih kompanija, kao i posebnih programa razvoja tehničkih i liderskih veština za učenice i studentkinje sa ciljem dodatnog promovisanja veštačke inteligencije među ženama.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Institut za veštačku inteligenciju (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za prosvetu (partner)

- Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija (partner)

Pokazatelji:

1. Broj polaznika koji su prošli obuku

- Početna vrednost: nema podataka

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 500

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 1000

Cilj 4 - Unapređenje infrastrukture i resursa neophodnih za razvoj i primenu veštačke inteligencije

Unapređenje infrastrukture i resursa za razvoj i primenu veštačke inteligencije je neophodno kako bi se postigao značajan napredak u ovoj oblasti. Izgradnja i povezivanje ekosistema u oblasti veštačke inteligencije, kako u Republici Srbiji tako i u inostranstvu, stvara osnov za saradnju, razmenu znanja i integraciju rešenja, što podstiče inovacije i pristup naprednim tehnološkim resursima. Proširenje hardverske infrastrukture, kao što su serveri i specijalizovani procesori, omogućava razvoj sistema veštačke inteligencije, obradu velikih količina podataka i izvršavanje složenih modela. Sprovođenje nacionalnog programa za razvoj jezičkih tehnologija za srpski jezik osigurava da ovakva rešenja budu prilagođena lokalnom kontekstu, poboljšavajući pristupačnost i funkcionalnost u radu na srpskom jeziku. Ovo je neophodno i za očuvanje srpske kulture i jezika. Ove aktivnosti stvaraju čvrstu osnovu za dalji napredak u ovim tehnologijama, podstiču inovacije i omogućavaju široku primenu veštačke inteligencije u različitim oblastima.

Period realizacije posebnog cilja:

2025-2030.

Nadležna institucija:

Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost

Pokazatelj:

1. Broj članova ekosistema VI koji razvijaju i postavljaju VI

- Početna vrednost: 33

- Ciljna vrednost za kraj 2027: 100 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030: 200 (ukupno)

Prema trenutnoj evidenciji na internet stranici Nacionalne platforme za VI9 evidentirano je 33 kompanije koje razvijaju ili postavljaju veštačku inteligenciju, od čega 20 startap kompanija i 13 većih tehnološko razvojnih kompanija.

________
9 https://www.ai.gov.rs/kompanije/sr/sve-kompanije

Mera 4.1: Proširenje hardverske infrastrukture

Opis mere:

Investiranje u razvoj i optimizaciju nacionalnih hardverskih resursa za veštačku inteligenciju je potrebno vršiti u kontinuitetu. Planirano je proširenje postojećih kapaciteta, kao i uvođenje programa obuke za efektivno korišćenje Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju. Cilj je omogućiti startapima, istraživačima i razvojnim kompanijama pristup tehnologiji bez velikih troškova, što bi podstaklo inovacije i razvoj domaćih rešenja u ovoj oblasti. Republika Srbija je prva u regionu uspostavila Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju, ali postoji potreba za njenim daljim proširenjem i unapređenjem. Zbog važnosti razvoja veštačke inteligencije neophodno je kao deo kritične infrastrukture obezbediti ovakvu vrstu platforme za dalji razvoj i primenu tehnologije.

Mera obuhvata analizu postojećih i planiranje nadogradnje ciljanih resursa, povećanje računarskih i grafičkih kapaciteta Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, povećanje skladišnih kapaciteta Državnog data centra, unapređenje u načinu korišćenja Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (partner)

Pokazatelji:

1. Broj institucija i startap kompanija koji pristupaju Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju

- Početna vrednost: 70

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 100

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 130

Mera 4.2: Izgradnja i povezivanje ekosistema sa učesnicima u Republici Srbiji i inostranstvu

Opis mere:

Zbog svoje prirode koja joj omogućava prisustvo u svim privrednim granama i u brojnim segmentima procesa, veštačka inteligencija zahteva holistički pristup, angažovanje različitih resursa i brojnih učesnika. Potrebno je povezati sve učesnike koji rade na promociji, obrazovanju u osnovnim i srednjim školama, razvoju talenata na univerzitetima i institutima koji se bave razvojem i primenom rešenja veštačke inteligencije. Sa tim ciljem potrebno je sprovesti brojne aktivnosti koje će formirati ekosistem kroz stvaranje platformi za informisanje i povezivanje, organizovanje programa saradnje, promocije, kao i podršku u pristupu fondovima za projekte u ovoj oblasti.

Pored povezivanja na nacionalnom nivou, potrebno je i jačati saradnju između domaćih i međunarodnih aktera koji se bave oblašću veštačke inteligencije. Obrazovanje, razvoj i primena veštačke inteligencije bez pristupa informacijama i međunarodnoj institucionalnoj i akademskoj saradnji nije moguće. Kao deo ovih aktivnosti potrebno je da Republika Srbija prati i postane deo međunarodnih multilateralnih i bilateralnih inicijativa koje će omogućiti brži razvoj i povezivanje sa drugim zemljama, uvek vodeći računa da razvoj bude u skladu sa načelima sigurnog, bezbednog i pouzdanog razvoja i primene veštačke inteligencije.

Proizvodi koji se baziraju na veštačkoj inteligenciji moraju da zadovolje standarde, principe, ograničenja i pravila da bi njihova primena bila moguća na svetskom tržištu. Zbog toga je važno interni ekosistem povezati sa ekosistemima drugih zemalja i međunarodnim organizacijama koje omogućavaju ovo povezivanje i razmenu informacija. Značajno je i povezivanje sa dijasporom u cilju promocije i plasmana Republike Srbije i ekosistema koji razvija i primenjuje veštačku inteligenciju.

Mera obuhvata izradu godišnjeg izveštaja o stanju ekosistema veštačke inteligencije, izgradnju platforme za povezivanje i umrežavanje članova ekosistema, pružanje podrške razvoju specifičnih profesionalnih organizacija u vezi sa razvojem i implementacijom ove tehnologije, podršku za organizovanje susreta i foruma za umrežavanje, podršku inicijativa koje podstiču međunarodnu saradnju od značaja na regionalnom, kontinentalnom i globalnom nivou, uključujući događaje sa dijasporom, podršku daljem razvoju nezavisne nacionalne krovne organizacije za oblast veštačke inteligencije, podršku programima i projektima koji promovišu međunarodnu vidljivost Republike Srbije u vezi sa veštačkom inteligencijom, podrška organizovanju seminara i konferencija posvećenih veštačkoj inteligenciji i računarskim tehnologijama i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za privredu (nosilac)

- Privredna komora Srbije - Centar za digitalnu transformaciju (partner)

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (partner)

- Ministarstvo nadležno za spoljne poslove (partner)

Pokazatelji:

1. Broj startapova koji se bave veštačkom inteligencijom u Republici Srbiji

- Početna vrednost: 40

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 80

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 150

2. Broj obrazovnih programa i obuka realizovanih za podizanja kompetencija za promociju i plasman rešenja razvijenih u ekosistemu Republike Srbije

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 4 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 10 (ukupno)

Mera 4.3: Sprovođenje nacionalnog programa za razvoj jezičkih tehnologija za srpski jezik

Opis mere:

Jezičke tehnologije omogućavaju korisnicima da komuniciraju sa računarima, uređajima ili sistemima koristeći prirodni jezik, što smanjuje potrebu za specifičnim tehničkim znanjem ili obukom. Samim tim, one olakšavaju interakciju sa uređajima kao što su pametni telefoni ili kućni aparati, čime se povećava njihova upotrebljivost i dostupnost široj populaciji. Nacionalni program za razvoj jezičkih tehnologija usmeren je na razvoj digitalne infrastrukture za srpski jezik koja će razvoj jezičkih tehnologija učiniti efikasnijim i ekonomičnijim, uz poštovanje jezičkih specifičnosti srpskog jezika. Time će srpski jezik biti prisutniji i uticajniji u digitalnom dobu, a samim tim i prisutniji u populaciji koja ga koristi.

Važan element u razvoju sistema govorne komunikacije čovek-mašina predstavljaju jezički modeli koji omogućavaju da se korisnički upiti ili izjave na određenom jeziku pravilno razumeju, uzimajući u obzir kontekst, te da se na osnovu toga generišu odgovori ili druge akcije u odnosu na korisnički zahtev. Pored formiranja jezičkih resursa u tekstualnom formatu, neophodnih za razvoj ovakvih jezičkih modela, mera obuhvata uspostavljanje partnerstava sa tehnološkim kompanijama i akademskim ustanovama, organizaciju specijalizovanih programa obuke za razvoj veštačke inteligencije i jezičkih tehnologija, digitalizaciju arhivskih dokumenata i povezivanje jedinstvene platforme za pretraživanje digitalne arhivske građe, implementaciju pilot projekata u državnim organima i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu (partner)

- Ministarstvo nadležno za kulturu (partner)

- Narodna biblioteka Srbije (partner)

- Institut za srpski jezik SANU (partner)

- Institut za veštačku inteligenciju (partner)

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (partner)

Pokazatelji:

1. Broj anotiranih tekstualnih korpusa objavljenih na godišnjem nivou, sa metapodacima koji ukazuju na veličinu (u rečima) i vrste anotacija (npr. sintaksičke, semantičke)

- Početna vrednost: 010

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 10 (ukupne veličine 1.000.000 reči)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 20 (ukupne veličine 2.000.000 reči)

2. Broj neanotiranih tekstualnih korpusa objavljenih na godišnjem nivou, sa naznačenom veličinom (izražena brojem reči)

- Početna vrednost: 011

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 200.000.000

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 500.000.000

3. Ukupan broj sati audio materijala objavljenog na godišnjem nivou, sa navedenim podacima da li je materijal anotiran (sa transkripcijama, oznakama govornika i sl.) ili neanotiran

- Početna vrednost: 012

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.000

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 2.000

4. Broj poslovnih procesa unutar državne uprave čija optimizacija se uspešno pilotira primenom jezičkih tehnologija

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 15

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30

5. Broj državnih službenika koji završe program sertifikacije svake godine, sa praćenjem njihove primene novih veština u radu

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 500

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 1000

6. Broj stručnjaka van javne uprave koji završe program sertifikacije svake godine, sa praćenjem njihovog doprinosa projektima u oblasti jezičkih tehnologija

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 500

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 1000

__________
10 Postoje pojedini objavljeni korpusi, ukupne veličine oko 100.000 reči, ali ne i uspostavljen tempo produkcije na godišnjem nivou ovde nisu uračunati korpusi koji postoje u vlasništvu privatnih tehnoloških kompanija sa kojima će se u okviru ove inicijative uspostavljati partnerstva, i mogućnost pristupa tim korpusima, odnosno njihovog otvaranja, dodatni je motiv za uspostavljanje takvih partnerstava
11 Postoje pojedini objavljeni korpusi, ukupne veličine oko 500 miliona reči, ali ne i uspostavljen tempo produkcije na godišnjem nivou)
12 Postoje pojedini objavljeni korpusi, ukupne veličine oko 1000 sati, ali ne i uspostavljen tempo produkcije na godišnjem nivou

Cilj 5 - Korišćenje podataka kao značajnog resursa za razvoj veštačke inteligencije

Podaci su ključni resurs za razvoj veštačke inteligencije. Bez njih nije moguće razvijati modele i sisteme. Izgradnja kapaciteta za upravljanje i inženjering podataka u upravi je neophodna jer osigurava da podaci budu adekvatno prikupljeni, obrađeni i zaštićeni, što je neophodno za razvoj i primenu ovakvih modela i sistema. Standardizacija formata podataka osigurava njihovu kompatibilnost i laku integraciju između različitih sistema, što poboljšava kvalitet i korisnost podataka u razvoju veštačke inteligencije, omogućava lakši razvoj sistema i omogućava nepristrasnost i garanciju primene etičkih principa. Pored kapaciteta i standardizacije, potrebno je omogućiti i lakši pristup podacima pa je neophodno podsticati otvaranje velikih skupova podataka kako u državnom tako i u privatnom sektoru.

Period realizacije posebnog cilja:

2025-2030.

Nadležna institucija:

Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost

Pokazatelj:

1. Primena rešenja VI na tržištu Republike Srbije koje koriste javne i otvorene podatke

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027: 3 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030: 20 (ukupno)

Mera 5.1: Izgradnja kapaciteta za upravljanje i inženjering podataka u upravi

Opis mere:

Ova mera je usmerena na unapređenje kapaciteta za upravljanje i obradu podataka u javnoj upravi, što je osnovni preduslov za primenu veštačke inteligencije u različitim segmentima javnog sektora. S obzirom na to da bez adekvatnog i zakonitog upravljanja podacima primena veštačke inteligencije nije moguća, ova mera ima za cilj da poveže postojeća softverska rešenja i stvori jedinstvenu, centralizovanu platformu koja će omogućiti efikasnije izdvajanje, transformaciju i učitavanje podataka (ETL). Kroz migraciju podataka u Državni data centar povećaće se efikasnost, smanjiće se operativni troškovi i osigurati veća sigurnost i pouzdanost podataka.

Razvoj kadrovskih kapaciteta takođe je jedan od željenih ciljeva ove mere, uz razvoj programa stručnog usavršavanja službenika u javnoj upravi, kako bi se osposobili za efikasno upravljanje velikim skupovima podataka i primenu najsavremenijih tehnologija u oblasti veštačke inteligencije. Pored tehničkih unapređenja, postavljanje standarda za upravljanje podacima garantuje viši nivo zaštite podataka, privatnosti i etičkog korišćenja informacija. Izgradnja ovih kapaciteta daje tehnološku osnovu za efikasnu implementaciju veštačke inteligencije u upravi.

Mera obuhvata razvoj interoperabilnosti uz integraciju različitih informacionih sistema u javnom sektoru, migraciju postojećih baza podataka i aplikacija u Državni data centar, optimizaciju procesa ekstrakcije, transformacije i učitavanja (ETL) podataka za efikasnije korišćenje resursa, obuku i razvoj kadrova za upravljanje podacima uz pomoć specijalizovanih trening programa za zaposlene u upravi, stvaranje standarda za upravljanje podacima i primenu standarda koji obezbeđuju sigurnost, privatnost i kvalitet, pravni okvir za korišćenje veštačkih i sintetičkih podataka i dr.

Period realizacije:

2025- 2030.

Nadležne institucije:

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (nosilac)

- Nacionalna akademija za javnu upravu (partner)

- Ministarstvo nadležno za državnu upravu (partner)

Pokazatelji:

1. Godišnji broj obučenih službenika za upravljanje podacima

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 300

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 600

Mera 5.2: Otvaranje i korišćenje velikih skupova podatka za potrebe veštačke inteligencije

Opis mere:

Ova mera je usmerena na stvaranje pravnog okvira i tehničkih preduslova za korišćenje velikih skupova podataka u cilju razvoja veštačke inteligencije. Unapređenje zakona i etičkih smernica omogućiće bezbedno deljenje i korišćenje podataka, osiguravajući integritet i zaštitu podataka u procesima obrade. Istovremeno, izgradnja i unapređenje platforme za otvaranje, integraciju i upravljanje velikim setovima podataka pružiće efikasniji protok i pristup podacima, što je ključno za implementaciju naprednih algoritama veštačke inteligencije.

Time se stvara osnov za brži razvoj i komercijalnu upotrebu veštačke inteligencije u javnom i privatnom sektoru. Saradnja sa privredom doprineće značajnom proširenju dostupnih resursa, što će podstaći inovacije i nove pristupe u ovoj oblasti. Ova mera zahteva aktivno uključivanje svih zainteresovanih strana pri kreiranju etičkih standarda i pravnog okvira vezanog za upotrebu velikih skupova podataka za potrebe primene rešenja veštačke inteligencije.

Mera obuhvata i izgradnju i unapređenje platforme za otvaranje, integraciju i upravljanje velikim i otvorenim setovima podataka, promociju i podršku saradnji na zajedničkim inicijativama ponovne upotrebe otvorenih podataka i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za elektronsku upravu (nosilac)

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (partner)

- Ministarstvo privrede (partner)

- Privredna komora Srbije (partner)

Pokazatelji:

1. Broj skupova podataka postavljenih na platformi za upravljanje podacima

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 50

2. Broj sklopljenih partnerstava sa privatnim sektorom u svrhe otvaranja podataka

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 15 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30 (ukupno)

Mera 5.3: Standardizacija upravljanja podacima u adekvatnim formatima u javnom sektoru

Opis mere:

Mera omogućava upravljanje podacima koje će dovesti do standardizacije prilikom njihovog projektovanja, stvaranja, čuvanja i upotrebe. Potrebno je napraviti programe koji će javnom sektoru omogućiti alate i znanje koji su im potrebni za organizaciju i pripremu podataka u formatima koji su kompatibilni sa tehnologijama veštačke inteligencije.

Mera obuhvata standardizaciju čuvanja podataka na način koji će omogućiti njihovu laku upotrebu za razvoj i primenu veštačke inteligencije, izradu platforme za ponovnu upotrebu podataka, organizaciju radionica, obuka i konsultacija sa stručnjacima za podatke kako bi se podaci transformisali i učinili dostupnim za efikasnu analitiku i automatizaciju procesa pomoću veštačke inteligencije i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za elektronsku upravu (partner)

- Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu (partner)

- Savet za veštačku inteligenciju (partner)

Pokazatelji:

1. Broj javnih institucija koje učestvuju u programu podrške.

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 15

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 30

Cilj 6 - Povećanje primene veštačke inteligencije u prioritetnim segmentima društva i privrede

Rešenja koja sadrže veštačku inteligenciju primenjuju se u svakodnevnom životu, deo su tržišta i ekonomskog ciklusa. Njenom primenom olakšava se rad u oblastima gde je to moguće. Pojedinci i kompanije koje primenjuju ova rešenja pored koristi u obavljanju posla treba da imaju i ekonomsku korist u eksploataciji ovakvih rešenja. Posebno je važno primenjivati rešenja iz oblasti veštačke inteligencije u javnoj upravi, privredi, poljoprivredi, građevinarstvu, zaštiti životne sredine, zdravstvu i biotehnologijama i drugim sferama društva. Integracija veštačke inteligencije u ovim oblastima ima za cilj poboljšanje ukupnog funkcionisanja društva i sveobuhvatan tehnološki napredak.

Period realizacije posebnog cilja:

2025-2030.

Nadležna institucija:

Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost

Pokazatelj:

1. Broj rešenja VI koja se primenjuju u javnom sektoru

- Početna vrednost: 10

- Ciljna vrednost za kraj 2027: 25 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030: 50 (ukupno)

Mera 6.1: Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru

Opis mere:

Ovom merom će biti pružena direktna podrška kroz podsticaje u sektorima energetike, transporta, građevinarstva, informacione bezbednosti i drugih prioritetnih sektora u cilju ubrzanog usvajanja i implementacije veštačke inteligencije. U transportu, veštačka inteligencija može pomoći u optimizaciji saobraćajnih tokova i smanjenju emisije štetnih gasova, u okviru energetike će omogućiti efikasnije iskorišćenje energetskih resursa, održavanje opreme i poboljšanje efikasnosti, a u oblasti građevinarstva značajno doprineti optimizaciji troškova izgradnje i održavanja infrastrukturnih objekata. U skladu sa ciljevima i posvećenosti sigurnoj, bezbednoj i pouzdanoj primeni veštačke inteligencije, u toku primene i razvoja ove mere, vodiće se računa o proceni uticaja u vezi sa primenom veštačke inteligencije na sisteme koji se mogu identifikovati kao sistemi visokog rizika.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za finansije (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za privredu (partner)

- Ministarstvo nadležno za energetiku (partner)

- Ministarstvo nadležno za saobraćaj (partner)

- Ministarstvo nadležno za građevinarstvo (partner)

- Ministarstvo nadležno za poljoprivredu (partner)

- Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine (partner)

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (partner)

- Institut za veštačku inteligenciju (partner)

- Savet za veštačku inteligenciju (partner)

- Fond za inovacionu delatnost (partner)

Pokazatelji:

1. Broj projekata u javnom sektoru koji su dobili finansijsku podršku za rešenja koja uključuju primenu veštačke inteligencije

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 20 (ukupno)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 50 (ukupno)

2. Broj GovTech projekata Fonda za inovacionu delatnost u oblasti veštačke inteligencije

- Početna vrednost: 19

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 30 (ukupno)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 50 (ukupno)

Mera 6.2: Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u radu javne uprave

Opis mere:

Predložena mera predviđa stvaranje posebnih procedura i mehanizama koji će olakšati uvođenje rešenja koja sadrže veštačku inteligenciju u upravi, obezbeđujući jasne smernice i podršku za njihovo uvođenje i primenu.

Potrebno je stvoriti programe koji imaju sličan pristup GovTech projektima. Neophodno je pripremiti sektorske preporuke za primenu veštačke inteligencije i implementirati u organima uprave i korisnicima njihove usluge učiniti pristupačnim, a upravu bržom i efikasnijom.

Mera obuhvata ciljane podsticaje za primenu rešenja veštačke inteligencije u radu državne administracije, razvijanje i usvajanje standardizovanih procedura za nabavku i implementaciju ovakvih rešenja u javnom sektoru, organizovanje obuka i radionica za zaposlene u javnoj upravi o prednostima i primeni ovih tehnologija, implementaciju pilot-projekata veštačke inteligencije za optimizaciju postojećih poslovnih procesa u izabranim javnim institucijama, stvaranje partnerstava sa tehnološkim kompanijama za razvoj prilagođenih rešenja koja adresiraju specifične potrebe javnog sektora, razvijanje sektorskih preporuka za efikasnu upotrebu veštačke inteligencije u javnom sektoru i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu (partner)

- Ministarstvo nadležno za privredu (partner)

- Ministarstvo nadležno za energetiku (partner)

- Ministarstvo nadležno za saobraćaj (partner)

- Ministarstvo nadležno za građevinarstvo (partner)

- Ministarstvo nadležno za poljoprivredu (partner)

- Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine (partner)

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (partner)

- Nacionalna akademija za javnu upravu (partner)

- Fond za inovacionu delatnost (partner)

- Institut za veštačku inteligenciju (partner)

Pokazatelji:

1. Stepen zadovoljstva građana uslugama koje koriste rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji (nizak, srednji, visok)

- Početna vrednost: NIZAK

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: SREDNJI

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: VISOK

2. Procenat zaposlenih u javnom sektoru koji su prošli obuku za korišćenje alata veštačke inteligencije

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 20%

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 60%

Mera 6.3: Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u obrazovnim institucijama

Opis mere:

Mera obuhvata primenu softvera i alata iz oblasti VI za unapređenje kurseva, obuku nastavnog osoblja, učenika i studenata za korišćenje veštačke inteligencije u nastavnom procesu, organizovanje radionica i treninga za upotrebu alata veštačke inteligencije u nastavi, uspostavljanje obrazovnih programa zasnivanih na primeni veštačke inteligencije u različitim oblastima, izvođenje nastave primenom učila koje koriste veštačku inteligenciju (na primer robot ili softver), opremanje visokoškolskih ustanova neophodnom opremom i dr.

Neophodno je podsticati primenu rešenja koja koriste veštačku inteligenciju u okviru rada obrazovnih institucija. Ovo će obezbediti efikasniji nastavni proces i veću spremnost novih generacija za korišćenje VI i razvoj sistema VI.

Mera obuhvata ulaganje u naprednu infrastrukturu i opremu u obrazovnim institucijama, organizovanje radionica i treninga za upotrebu alata veštačke inteligencije u nastavi i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za prosvetu (nosilac)

- Ministarstvo naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (partner)

- Institut za veštačku inteligencije (partner)

- Naučno-istraživačke i visokoškolske ustanove (partner)

Pokazatelji:

1. Procenat obrazovnih institucijama koje aktivno koriste veštačku inteligenciju u nastavi

- Početna vrednost: nema podataka

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 50%

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 100%

2. Finansijska vrednost realizovanih projekata koji pomažu primenu rešenja iz oblasti veštačke inteligencije u obrazovnim ustanovama

- Početna vrednost: nema podataka

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1.200.000.000,00 RSD

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 3.600.000.000,00 RSD

Mera 6.4: Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u privredi

Opis mere:

Privreda prati trendove i transformiše se kako bi ostala konkurentna u digitalnoj eri. Nedostatak razumevanja veštačke inteligencije, kao i ograničena sposobnost testiranja i primene veštačke inteligencije u postojećim operacijama predstavljaju značajne izazove.

Ova mera usmerena je na finansijsku i stručnu podršku privrednom sektoru u njegovoj transformaciji i adaptaciji na tehnologije koje primenjuju veštačku inteligenciju. Razvoj jedinstvene platforme za testiranje ovakvih rešenja u realnim radnim okruženjima omogućava određene simulacije i prilagođavanje potrebama privrede kao i mehanizam za usvajanje novih tehnologija.

Mera obuhvata finansijske podsticaje za primenu rešenja koja koriste veštačku inteligenciju u privredi, finansijsku podršku za kompanije i projekte kroz koje istražuju, razvijaju i primenjuju veštačku inteligenciju, finansijske podsticaje za pomoć privredi u organizacionom usaglašavanju poslovanja sa novim trendovima i procesima, podsticanje i podrška primeni u izvozu servisa i proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji, naročito onih razvijenih budžetskim sredstvima Republike Srbije i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za privredu (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (partner)

- Ministarstvo nadležno za poljoprivredu (partner)

- Posebna organizacija nadležna za zapošljavanje (partner)

- Privredna komora Srbije - Centar za digitalnu transformaciju (partner)

Pokazatelji:

1. Broj kompanija iz tradicionalnih sektora koje su uvele veštačku inteligenciju u svoje poslovne procese.

- Početna vrednost: 50

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 1000

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 2500

2. Broj kompanija koje su došle do rešenja iz oblasti veštačke inteligencije putem platforme za spajanje

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 100 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 200 (ukupno)

3. Uspostavljena baza konsultanata (stručnjaka u oblasti veštačke inteligencije) koji su pružali pomoć u implementaciji rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji u poslovne procese kompanija kao i baza dostupnih rešenja

- Početna vrednost: ne

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: da

4. Broj dokvalifikovanih radnika koji rade u okruženju koje koristi veštačku inteligenciju

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 200

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 5000

Mera 6.5: Podsticanje razvoja rešenja iz oblasti informacione bezbednosti koja primenjuju veštačku inteligenciju

Opis mere:

Mera se ostvaruje kroz finansiranje projekata i istraživanja usmerenih na inovacije u oblasti sajber bezbednosti koje koriste veštačku inteligenciju. To uključuje i razvoj naprednih sistema za otkrivanje i odbranu od sajber napada koji koriste veštačku inteligenciju, kao i unapređivanje sposobnosti sistema veštačke inteligencije da zaštiti kritičnu informacionu infrastrukturu.

Mera obuhvata ciljane podsticaje za institute i nacionalne kompanije koje će razvijati rešenja iz oblasti informacione bezbednosti i dr.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove (partner)

- Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (partner)

Pokazatelji:

1. Broj održanih radionica za unapređenje kapaciteta iz oblasti sajber bezbednosti

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 20 (ukupno)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 50 (ukupno)

2. Broj razvijenih sistema za otkrivanje i odbranu od sajber napada koji koriste veštačku inteligenciju

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 1 (ukupno)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 3 (ukupno)

Mera 6.6: Podsticanje primene veštačke inteligencije u odbrambenim tehnologijama za potrebe sistema odbrane Republike Srbije

Opis mere:

Podsticaji se ostvaruju kroz finansiranje projekata i istraživanja usmerenih na inovacije u oblasti odbrambenih tehnologija koje koriste veštačku inteligenciju, kao i projekata i istraživanja kojima se nastoje utvrditi široke i raznovrsne implikacije upotrebe veštačke inteligencije u sistemu odbrane na pitanja normativnopravne regulative, organizacione strukture, sistem školstva, procesa regrutacije, selekcije i obuke, informacione bezbednosti i druge aspekte funkcionisanja i organizacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i na civilno-vojne odnose u Republici Srbiji. Projekti će se realizovati kroz primenjena istraživanja, realizaciju razvojnih zadataka iz oblasti odbrambenih tehnologija i istraživanja uticaja primene veštačke inteligencije u sistemu odbrane Republike Srbije. Primena veštačke inteligencije unaprediće sposobnosti Vojske Srbije u raznim činiocima neophodnim za poboljšanje operativnih sposobnosti, dok će istraživanje uticaja njene primene na različite dimenzije sistema odbrane omogućiti odgovornu, sigurnu i etičku implementaciju veštačke inteligencije.

Mera obuhvata ciljanje podsticaje za univerzitete, institute i domaće kompanije koje će razvijati rešenja iz oblasti odbrambenih tehnologija u saradnji sa naučno-istraživačkim ustanovama iz sastava Ministarstva odbrane, kao i domaće kompanije koje će razvijati takozvana dual-use rešenja za primarnu implementaciju van sistema odbrane, koja u modifikovanom obliku primenu mogu da pronađu u sistemu odbrane Republike Srbije. Prateći tako opšti globalni trend razvoja i rešenja u oblasti veštačke inteligencije koja se u sferu odbrane modifikacijom "prelivaju" iz sfere privatnih kompanija.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za odbranu (nosilac),

- Naučno-istraživačke organizacije (partner)

Pokazatelji:

1. Broj realizovanih primenjenih istraživanja u oblasti odbrambenih tehnologija koji koriste tehnologije bazirane na veštačkoj inteligenciji

- Početna vrednost: 1

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 3 (godišnje)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 5 (godišnje)

2. Broj razvijenih naprednih sistema koji koriste tehnologije bazirane na veštačkoj inteligenciji primenjenih u odbrambenim tehnologijama

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 4 (ukupno)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 8 (ukupno)

3. Broj realizovanih istraživanja uticaja primene veštačke inteligencije u sistemu odbrane Republike Srbije

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 2

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 4

Mera 6.7: Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u zdravstvu i biotehnologijama

Opis mere:

Podsticaji uključuju posebnu podršku u primeni rešenja koja uključuju veštačku inteligenciju u oblasti zdravstva i biotehnologija. Mehanizmi i korišćenje tehnologije u poboljšanju zdravlja na vrhu je liste prioriteta. Zbog prirode obavljanja posla koji isključuje jezičke barijere i druga ograničenja, postoji veliki broj razvijenih rešenja, naročito u dijagnostici, koja se brzo mogu primeniti pri lečenju pacijenata i promovisati veštačku inteligenciju na najbolji način.

Mera obuhvata ciljane podsticaje za primenu rešenja u oblasti zdravstva i biotehnologija i srodnih disciplina.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za zdravlje (partner)

- Ministarstvo nadležno za finansije (partner)

- Institut za veštačku inteligenciju (partner)

- Fond za nauku (partner)

- Fond za inovacionu delatnost (partner)

- Naučnoistraživačke organizacije (partner)

- Nacionalno akreditaciono telo (partner)

Pokazatelji:

1. Broj proizvoda i tehnologija koje su razvijene i komercijalizovane uz podršku državnih sredstava i subvencija

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 10 (ukupno)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 20 (ukupno)

2. Broj obrazovnih programa, kurseva i sertifikacija koji su podržani državnim sredstvima i namenjeni obuci stručnjaka za korišćenje veštačke inteligencije u zdravstvu i biotehnologijama

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost za kraj 2027. godine: 5 (ukupno)

- Ciljana vrednost za kraj 2030. godine: 10 (ukupno)

Mera 6.8: Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi

Opis mere

Ova mera ima za cilj da podstakne razvoj i primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi kako bi se unapredila efikasnost, produktivnost, smanjili troškovi, optimizovala upotreba resursa i doprinelo održivom razvoju. Kroz ciljane podsticaje i programe podrške poljoprivrednici i kompanije će imati mogućnost da usvoje i primene tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji koje mogu transformisati sektor.

Automatizacija poljoprivrednih procesa, kao što su sejanje, navodnjavanje i žetva, dovodi do povećane produktivnosti i efikasnosti rada. Precizna poljoprivreda omogućena veštačkom inteligencijom optimizuje upotrebu đubriva, pesticida i vode, smanjujući troškove i negativan uticaj na životnu sredinu. Analitika podataka i prediktivni modeli pomažu u donošenju boljih odluka o setvi i berbi, izboru useva i upravljanju bolestima i štetočinama, što doprinosi većim prinosima i boljem kvalitetu proizvoda.

Podrška će uključivati dodelu investicionih grantova, subvencija i poreskih olakšica za projekte koji koriste veštačku inteligenciju, sa posebnim fokusom na startapove, mikro, male i srednje kompanije. Pristup programima inkubacije i akceleracije će omogućiti tehničku, mentorsku i poslovnu podršku za razvoj rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji, dok će se kroz edukativne programe, kurseve i treninge povećati sposobnost poljoprivrednika da efikasno koriste ove tehnologije.

Saradnja sa akademskim i istraživačkim institucijama biće podstaknuta kroz zajedničke istraživačke projekte, dok će javne baze podataka i otvorene platforme omogućiti istraživačima i kompanijama da razvijaju i testiraju ovakva rešenja. Posebna pažnja biće posvećena podršci za žene preduzetnike i istraživače u sektoru poljoprivrede, podstičući rodni balans.

Razvoj i primena tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji može stvoriti nove poslovne prilike, stimulisati razvoj startapa i inovativnih kompanija, privući investicije i povećati zapošljavanje, doprinoseći ekonomskom rastu i razvoju zemlje. Ova mera će stvoriti povoljno okruženje za inovacije, omogućiti poljoprivrednicima da koriste najnovije tehnologije i obezbediti dugoročne koristi za privredu i društvo. Republika Srbija može postati lider u primeni veštačke inteligencije u poljoprivredi, što će doprineti njenoj konkurentnosti i održivom razvoju.

Period realizacije:

2025-2030.

Nadležne institucije:

- Ministarstvo nadležno za poljoprivredu (nosilac)

- Ministarstvo nadležno za privredu (partner)

Pokazatelji:

1. Broj proizvoda i tehnologija razvijenih i komercijalizovanih uz podršku državnih sredstava i subvencija

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 10 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 15 (ukupno)

2. Broj novih projekata koji koriste tehnologije veštačke inteligencije u poljoprivredi koji su podržani državnim sredstvima

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 10 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 15 (ukupno)

3. Broj zajedničkih istraživačkih projekata između kompanija i akademskih institucija

- Početna vrednost: 0

- Ciljna vrednost za kraj 2027. godine: 5 (ukupno)

- Ciljna vrednost za kraj 2030. godine: 10 (ukupno)

6. Izveštaj o analizi efekata

Izveštaj o analizi efekata prikazuje socijalne, finansijske, ekonomske i upravljačke efekte svakog posebnog cilja. Pored toga, u posebnom delu, evidentirani su i rizici koji mogu nastati tokom sprovođenja mera.

6.1. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 1

Unapređenje institucionalnog i pravnog okvira podrazumeva stvaranje jasnih i primenljivih pravnih i regulatornih struktura koje omogućavaju razvoj i primenu veštačke inteligencije. Regulisanje veštačke inteligencije na dobar, bezbedan, siguran, pravičan i etički ispravan način obezbediće ne samo pravnu sigurnost, već i povećano poverenje javnosti u pravni sistem koji podržava razvoj i primenu veštačke inteligencije uz jačanje etičkih standarda i dobru osnovu za dalji razvoj i primenu veštačke inteligencije u javnom i privatnom sektoru. Finansijski efekti uključuju troškove i ulaganja u procese i projekte koji treba da omoguće izradu institucionalnog i pravnog okvira, koji će omogućiti brži razvoj inovacija i privlačenje investicija u sektor koji se ubrzano razvija. Na ovaj način povećaće se ekonomska aktivnost i rast prihoda zaposlenih kako u privatnom tako i u javnom sektoru. Stvaranje pravnog okvira koji omogućava razvoj i primenu veštačke inteligencije u različitim sektorima privrede bi trebalo da doprinese rastu konkurentnosti domaćih preduzeća i povećanju broja radnih mesta u tehnološkom sektoru. Upravljački efekti uključuju bolju koordinaciju i efikasnost u upravljanju razvojem i primenom veštačke inteligencije. Formiranje Saveta i odgovarajućih organa ili tela koja će biti nadležna za upravljanje podacima omogućiće brzu reakciju na nove izazove i koordinaciju aktivnosti između različitih sektora što će omogućiti efikasnije donošenje odluka i bolju implementaciju pravnih i etičkih standarda. Posebno je značajno osnivanje Saveta za veštačku inteligenciju kojim se unapređuje odgovornost i transparentnost javne uprave, kroz polugodišnje izveštavanje javnosti o stepenu realizacije ove strategije i doprinosi dijalogu na temu veštačke inteligencije i novih tehnologija u budućnosti.

6.2. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 2

Razvoj naučnoistraživačkog rada i inovativnih kompanija trebalo bi da omogući postizanje ključnog rezultata ove strategije: povećanje broja i uticaja tehnologija veštačke inteligencije koje potiču iz Republike Srbije i znanja potrebnih za razvoj i primenu veštačke inteligencije koji će doprineti jačanju ekonomije i unapređenje čitavog društva.

Podrška Institutu za veštačku inteligenciju trebalo bi dodatno da potvrdi spremnost države da ulaže u dalji razvoj veštačke inteligencije, nauke i ljudskih kapaciteta. Upravljački efekti uključuju unapređenje upravljačkih i radnih procesa.

Podrška inovativnim kompanijama kroz ciljane finansijske podsticaje, investicione grantove, omogućiće brži razvoj startap, malih i srednjih preduzeća kao i drugih privrednih subjekata koja razvijaju rešenja u oblasti veštačke inteligencije. Ova mera bi za rezultat mogla da ima stvaranje većeg broja startapa, mikro, malih i srednjih kompanija koje razvijaju i primenjuju veštačku inteligenciju, što će doprineti rastu tehnološkog sektora i povećanju broja radnih mesta. Na strani finansijskih rashoda su ulaganja u sprovođenje mera kroz podršku startapima i inovacionim kompanijama, a kao povrat na uloženu investiciju očekuje se brži razvoj i komercijalizacija inovativnih rešenja, što dovodi do povećanja ekonomske aktivnosti, rastu prihoda u ekosistemu i privlačenje stranih investicija. Važan efekat na društvo i socijalni uticaj može biti u povećanju preduzetništva i daljem razvoju privrede.

Podrška programima profesionalnog razvoja i obuke u oblasti veštačke inteligencije omogućiće zaposlenima da steknu nove veštine i znanja, čime će se povećati njihova produktivnost i konkurentnost. Ekonomski efekti uključuju podsticanje inovacija i tehnološkog razvoja kroz podršku razvoju rešenja i razvoja nauke i istraživanja.

6.3. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 3

Napredak u domenu razvoja tehnologije, znanja i primene veštačke inteligencije zahteva razvoj kompetencija radno sposobnog stanovništva i uvođenje potrebnih izmena na svim nivoima formalnog obrazovanja, kao i pružanje adekvatnih mogućnosti za neformalno obrazovanje. U pogledu ovog posebnog cilja, očekuju se pozitivni ekonomski efekti kroz realizaciju obuka koje obuhvataju sve uzraste i različite obrazovne profile. Ove obuke će zaposlenima u različitim industrijama omogućiti da steknu potrebna znanja i veštine neophodne za korišćenje veštačke inteligencije, pa se očekuje povećanje njihove produktivnosti i konkurentnosti. Strategija uključuje kreiranje kurseva i radionica za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika, u cilju bolje pripremljenosti za promene koje donosi ova tehnologija. Upravljački efekti uključuju unapređenje obrazovnog sistema kroz integraciju veštačke inteligencije u nastavne programe osnovnih i srednjih škola.

Socijalni efekti ovih mera dovešće do povećanja interesovanja javnosti za veštačku inteligenciju i poboljšanje tehnološke pismenosti, što je preduslov za izgradnju tehnološki naprednog i etički osvešćenog društva. Finansijski efekti uključuju ulaganja u organizaciju obrazovnih kampanja, razvoj onlajn platformi i bolju saradnju sa medijima. Iako ova ulaganja zahtevaju značajne resurse, dugoročno će rezultirati većim razumevanjem i prihvatanjem veštačke inteligencije društva u celini, što bi trebalo da utiče na povećanje produktivnosti i konkurentnosti domaćih kompanija. Podsticanje dijaloga o uticajima veštačke inteligencije i redovno objavljivanje članaka i realizacija programa na ovu temu dovelo bi do kontinuirane edukacije javnosti.

6.4. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 4

Izgradnja i povezivanje ekosistema sa učesnicima u Republici Srbiji i inostranstvu doprineli bi stvaranju nove zajednice koja se bavi veštačkom inteligencijom, što bi izazvalo brojne pozitivne društvene, naučne i ekonomske efekte. Bolja saradnja između istraživača, startapova, kompanija i državnih institucija rezultiraće bržim razvojem društva kroz primenu inovativnih rešenja. Uključivanje dijaspore i međunarodnih partnera u ove aktivnosti dodatno će osnažiti kapacitete Republike Srbije u oblasti veštačke inteligencije i podstaći razmenu znanja i tehnologija. Sprovođenje nacionalnog programa za razvoj jezičkih tehnologija za srpski jezik, uticaće na očuvanje i promociju srpskog jezika u digitalnom dobu, što će omogućiti dostupnost digitalnih usluga na srpskom jeziku i poboljšanje komunikacije i pristupa informacijama široj populaciji. Na taj način i u eri novih tehnologija čuvamo kulturu, istoriju, tradiciju, književnost, novinarstvo i druge vrednosti srpske zajednice. Finansijski efekti uključuju ulaganja u izgradnju i povezivanje ekosistema, kao i u razvoj jezičkih tehnologija i proširenje hardverske infrastrukture. Ova ulaganja bi rezultirala smanjenjem troškova razvoja i primene veštačke inteligencije kroz bolju saradnju i korišćenje zajedničkih resursa. Ulaganja u hardversku infrastrukturu bi omogućila startapima i istraživačima pristup najnovijoj tehnologiji bez velikih ulaganja, što bi podstaklo inovacije i razvoj rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Ekonomski efekti uključuju podsticanje inovacija i tehnološkog razvoja kroz izgradnju i povezivanje ekosistema, kao i razvoj jezičkih tehnologija i proširenje hardverske infrastrukture. Na ovaj način bila bi stvorena pozitivna klima za kreiranje novih poslovnih modela i aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, što bi za rezultat imalo rast tehnološkog sektora i povećanjem broja radnih mesta. Podrška startapima i istraživačima dovela bi do bržeg razvoja inovacija i njihove komercijalizacije, što će dodatno ojačati ekonomiju Republike Srbije. Kod upravljačkih efekata treba uzeti u obzir bolju organizaciju i efikasnost u razvoju i primeni veštačke inteligencije kroz izgradnju i povezivanje ekosistema, kao i razvoj jezičkih tehnologija i proširenje hardverske infrastrukture. Stvaranje posebnih platformi za informacije i umrežavanje članova ekosistema uspostavilo bi bolju koordinaciju i saradnju između različitih aktera.

6.5. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 5

Na socijalnom nivou, očekuje se da izgradnja kapaciteta za upravljanje i inženjering podataka u javnom sektoru omogući bolje upravljanje resursima i efikasnije pružanje usluga građanima i privredi. Centralizovana platforma za rad sa podacima omogućila bi brži pristup i upotrebu podataka. Cilj ove mere je bolja zaštita privatnosti i integriteta podataka, što je ključno za održavanje poverenja. Na nivou finansijskih ulaganja treba obezbediti razvoj i implementaciju centralne platforme za upravljanje podacima, migraciju postojećih baza podataka u Državni data centar i razvoj kadrovskih kapaciteta. Očekivano je da će se smanjiti operativni troškovi kroz optimizaciju procesa i bolje upravljanje resursima. Efikasnije upravljanje podacima dovešće do smanjenja troškova održavanja softverskih rešenja i povećanja efikasnosti javnih usluga. U delu ekonomskih efekata očekuje se podsticanje inovacija i tehnološkog razvoja kroz otvaranje i korišćenje velikih skupova podataka. Ovo je jedan od preduslova za razvoj novih poslovnih modela i aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, što će rezultirati rastom tehnološkog sektora i povećanjem broja radnih mesta. Saradnja sa privatnim sektorom za otvaranje podataka podstaći će inovacije i nove pristupe u razvoju tehnologija veštačke inteligencije. Očekuje se bolja organizacija i efikasnost u upravljanju podacima u državnoj upravi. Standardizacija i centralizacija podataka dovela bi do lakše integracije različitih informacionih sistema i poboljšanja koordinacije između različitih sektora. Programi obuke i razvoj kadrovskih kapaciteta obezbediće da službenici u javnoj upravi imaju potrebna znanja i veštine za efikasno upravljanje podacima i primenu tehnologija veštačke inteligencije.

6.6. Efekti mera u okviru Posebnog cilja 6

Podsticaji za primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru će direktno uticati na poboljšanje kvaliteta života građana kroz bolje upravljanje saobraćajem, smanjenje emisije štetnih gasova i efikasnije korišćenje energetskih resursa. U transportu, optimizacija saobraćajnih tokova i smanjenje zagušenja saobraćaja uticaće na poboljšanje protoka saobraćaja i smanjenje zagađenja vazduha. U energetici, efikasnije korišćenje resursa smanjiće troškove energije i omogućiti stabilnije snabdevanje. Primena veštačke inteligencije u zdravstvu dovela bi do poboljšanja dijagnostike i lečenja, što rezultira boljim zdravstvenim stanjem stanovništva. Uvođenje veštačke inteligencije u rad uprave omogućava se efikasnije i brže pružanje usluga građanima, smanjuje se vreme čekanja uz poboljšanje transparentnosti.

Na strani rashoda, finansijski efekti uključuju ulaganja u razvoj i implementaciju projekata veštačke inteligencije u javnom sektoru, zdravstvu i državnoj upravi. Na strani prihoda i drugih koristi, u transportu, optimizacija saobraćaja predviđa smanjenje troškova održavanja infrastrukture i potrošnje goriva, dok u energetici dovodi do efikasnijeg upravljanja resursima i smanjenja troškova proizvodnje i distribucije energije. U zdravstvu, brža i tačnija dijagnostika će smanjiti troškove lečenja i omogućiti efikasnije korišćenje zdravstvenih resursa. U upravi, digitalizacija i automatizacija procesa može uticati na niže operativne troškove i poboljšati efikasnost.

Očekuje se da podrška razvoju rešenja iz oblasti informacione bezbednosti, zdravstva i biotehnologija, kao ekonomski poželjnih i isplativih, proizvede pozitivne efekte. Ovo bi za rezultat imalo stvaranje novih poslovnih modela i otvaranje novih radnih mesta. U naučnim istraživanjima i visokoškolskom obrazovanju, primena veštačke inteligencije kreira uslove za razvoj novih znanja i tehnologija pa se očekuje povećanje kvaliteta obrazovanja. Ovo će omogućiti stvaranje novih generacija stručnjaka sposobnih za rad sa najsavremenijim tehnologijama.

Upravljački efekti uključuju bolju organizaciju i efikasnost u upravljanju javnim sektorom. Uvođenje veštačke inteligencije u rad uprave uslov je za brže i efikasnije sprovođenje administrativnih procesa, što smanjuje vreme čekanja i poboljšava kvalitet usluga koje građani dobijaju. Razvoj sektorskih preporuka i standardizovanih procedura za nabavku i implementaciju veštačke inteligencije u javnom sektoru doprineće boljoj koordinaciji i upravljanju resursima.

6.7. Upravljanje potencijalno negativnim efektima koje može doneti veštačka inteligencija

Primena veštačke inteligencije u svim segmentima koje definiše ova strategija, kao i društvu u celini može proizvesti negativne posledice koje se moraju blagovremeno sprečavati. Neki od ključnih su izbegavanje pristrasnosti u delu ostvarivanja prava, mogućnost pristupa resursima zbog razlike u dostupnosti tehnologije, opreme i novca, preterano oslanjanje na rešenja veštačke inteligencije i smanjenje direktnog kontakta, odnosno kvaliteta komunikacije na nivo dostupan veštačkoj inteligenciji, primenu postojećih predrasuda i obrazaca koji utiču na poštovanje ljudskih prava, etičkih načela i zaštitu životne sredine. Neophodno je odrediti pravu meru u razvoju i primeni veštačke inteligencije koja će na najbolji način zaštiti interese države i društva. Izazovi u primeni javljaju se i u domenu zaštite podataka, negativnog uticaja na određeni način života, bezbednost građana i države zbog čega se pre primene veštačke inteligencije moraju neprekidno raditi procene uticaja i preispitivanja o načinima korišćenja potencijalnih rešenja u ovoj oblasti.

Imajući u vidu isprepletanost određenih elemenata koji se odnose na način razvoja i upotrebu podataka efekti primene mogu se videti u svim segmentima privrede i društva. Prevazilaženje izazova u svim oblastima mora se rešavati uređivanjem načina razvoja i primene veštačke inteligencije kroz zakonske i institucionalne okvire koji će biti sveobuhvatni, precizni, usklađeni sa novim tokovima i razvojem tehnologije i primenjivani onako kako je u Strategiji i navedeno, sa čovekom kao merilom. Kontinuirano se mora pratiti rad svih sistema veštačke inteligencije koji se primenjuju na tržištu Republike Srbije kako bi se izbegle nepravde i pristrasnosti. Neophodno je ići u korak sa svetskim trendovima i na pravi način uvoditi ona rešenja koja su se već pokazala dobra u primeni, a izbegavati ona koja nisu dala očekivane efekte niti dobrobit društvu.

7. Mehanizam za koordinaciju

Za sprovođenje Strategije pripremaju se akcioni planovi za period od tri godine.

Za koordinaciju sprovođenja i praćenje napretka u sprovođenju Strategije nadležan je Savet za veštačku inteligenciju u skladu sa nadležnostima predviđenim Odlukom o osnivanju i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacije (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Praćenje sprovođenja mera i aktivnosti utvrđenih Strategijom podrazumeva prikupljanje podataka i informacija tokom njenog sprovođenja, odnosno njenog akcionog plana, radi identifikovanja eventualnih izazova, teškoća i potencijalnih rizika u sprovođenju, kako bi se blagovremeno otklonile sve eventualne prepreke i preduzeli potrebni koraci za dostizanje utvrđenih ciljeva u planiranim rokovima. Svi nadležni organi, kao i partneri u sprovođenju Strategije i akcionog plana su u obavezi da organu nadležnom za koordinaciju sprovođenja i praćenje napretka u sprovođenju Strategije dostave potrebne podatke i informacije u rokovima propisanim Zakonom o planskom sistemu ili češće na zahtev nadležnog organa.

Predlagači razvojnih i dokumenata javnih politika su u obavezi da prilikom izrade i usvajanja tih dokumenta uzmu u razmatranje potencijal primene i mogući uticaj veštačke inteligencije na razvoj određenih sektora.

U svrhu efikasnog praćenja sprovođenja Strategije, Savet za veštačku inteligenciju i Ministarstvo, i/ili nadležni organ za sprovođenje određene mere, odnosno aktivnosti, mogu da predlože osnivanje posebnih radnih grupa radi efikasnije koordinacije, međuresorne saradnje i saradnje sa zainteresovanim stranama.

Godišnje izveštaje o napretku u sprovođenju akcionog plana priprema Ministarstvo na osnovu izveštaja koje, kroz Jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (JIS), dostavljaju svi organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera i aktivnosti, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i podzakonskim aktima kojima su uređeni način izveštavanja i obavezni elementi izveštaja.

Izrada godišnjih izveštaja o sprovođenju akcionog plana se vrši u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu.

Izveštaj o rezultatima u dostizanju utvrđenih ciljeva Strategije, Ministarstvo priprema na osnovu sprovedenih ex-post analiza efekata, nakon isteka svake treće kalendarske godine sprovođenja Strategije, u okviru kojeg može da predloži i eventualnu reviziju Strategije koju dostavlja Vladi na usvajanje. Savet za veštačku inteligenciju sarađuje sa Ministarstvom na poslovima pripreme izveštaja.

Finalni izveštaj biće podnet Vladi na usvajanje nakon isteka važenja Strategije, u skladu sa zakonom. Vrednovanje učinka vrši se tako što se analizira da li su i u kojoj meri postignuti učinci u skladu sa pokazateljima efekata na nivou opšteg cilja, pokazateljima ishoda na nivou posebnih ciljeva i pokazateljima rezultata na nivou pojedinačnih mera.

U slučaju potrebe, odnosno u slučaju da se okolnosti izmene u meri u kojoj određeni elementi, odnosno ciljevi i mere Strategije nisu više relevantni, Ministarstvo će, uz mišljenje Saveta za veštačku inteligenciju, pokrenuti preispitivanje potrebe za revizijom, a eventualno razmotriti i izradu nove Strategije.

Predlagači razvojnih i dokumenata javnih politika su u obavezi da prilikom izrade i usvajanja tih dokumenta uzmu u razmatranje potencijal primene i mogući uticaj veštačke inteligencije na razvoj određenih sektora.

8. Informacije o sprovedenim konsultacijama

Rešenje o formiranju radne grupe Broj: 119-01-207/2023-04, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija donelo je 12. decembra 2023. godine. Radna grupa uključuje 49 članova iz oblasti tehnologije, akademije, prava, privrede i nevladinog sektora. Prvi sastanak radne grupe održan je 18. decembra 2023. godine kada su predstavljeni ciljevi i plan rada. Svi članovi radne grupe pozvani su da dostave svoje predloge ciljeva i mera. Tom prilikom dostavljeno je 77 komentara preko specijalno postavljenog internog formulara za prikupljanje komentara i dostavljeno je još osam mejlova sa dodatnim komentarima. Neki komentari sadržali su više od jednog predloga pa je njihovom detaljnom analizom identifikovano 366 različitih predloga. Nakon sređivanja i grupisanja komentara održano je pet sastanaka radne grupe 1. i 2. februara, po jedan na svaku od identifikovanih tema gde su evidentirani komentari za nastavak rada. Nakon toga održano je više sastanaka sa članovima radne grupe gde su dodatno utvrđeni stavovi i komentari i formiran je prvi nacrt dokumenta koji je poslat članovima radne grupe na uvid. Članovi radne grupe dostavili su 72 komentara, nakon čega je 10. maja 2024. godine održan sastanak radne gde su analizirani komentari i prečišćen tekst. Javne konsultacije objavljene su 22. maja 2024. godine i trajale su pet dana. U tom periodu dobijen je jedan komentar koji je razmotren i strategija je usaglašena sa tim. U toku javne rasprave, putem formulara i mejlova pristiglo je devet dokumenata sa komentarima od kojih su neki sadržali veći broj predloga. Svi su razmotreni i organizovan je i sastanak radne grupe gde su svi komentari analizirani. Prihvaćeni su uneti, a oni koji nisu, odbijeni su uz obrazloženje.

Predlog teksta Strategije dat je i članovima Saveta za veštačku inteligenciju koji su tokom septembra 2024. godine dali dodatne predloge unapređenja, koji su nakon usaglašavanja uneti u Strategiju

9. Procena finansijskih sredstava

Za sprovođenje predmetnog akta sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 94/24), a za realizaciju tokom narednih godina perioda važenja Strategije, od 2026. godine sredstva će biti obezbeđena u okviru limita koje utvrdi Ministarstvo finansija na razdelu organa i organizacija koje su nosioci i partneri u realizaciji mera, odnosno aktivnosti, a u skladu sa budžetskim mogućnostima.

Takođe, sredstva će biti obezbeđena i kroz druge izvore poput donacija, projektnih zajmova, međunarodne pomoći. Uz sredstva odobrena u budžetu, planirana su i sredstva po drugim osnovama.

10. Akcioni plan

Akcioni plan za sprovođenje Strategije izrađuje Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u saradnji sa nadležnim organima i organizacijama, privredom, univerzitetima i ostalim zainteresovanim subjektima. Akcioni plan Strategije veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2025-2030. godine biće donet u roku od 90 dana od usvajanja Strategije. Akcioni plan za naredni period donosi se u skladu sa članom 18. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

11. Završne odredbe

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i portalu eUprava, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Stupanjem na snagu ove strategije prestaje da važi Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbije za period od 2020-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 96/19).

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".