STRATEGIJAUNAPREĐENJA POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2025-2030. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 6/2025) |
Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, prepoznajući značaj sistemskog pristupa unapređenju položaja osoba sa invaliditetom, je u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji pokrenulo postupak izrade nacionalnog dokumenta javne politike koji je posvećen unapređenju položaja i zadovoljenju potreba osoba sa invaliditetom. S obzirom na to da je aktuelna Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period 2020‒2024. godine na snazi do kraja 2024. godine, proces izrade novog planskog dokumenta je pravovremen i obezbeđuje kontinuitet sistemske podrške osobama sa invaliditetom u Republici Srbiji.
Procesu izrade Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period 2025‒2030. godine (u daljem tekstu: Strategija), prethodio je proces analize efekata prethodnog dokumenta i analize opravdanosti i svrhovitosti izrade novog planskog dokumenta, odnosno proces izrade ex-post i ex-ante analize.
Iz rezultata sprovedene ex-post analize proizilazi da nisu u potpunosti realizovani svi utvrđeni prioriteti, zbog čega će uz postavljanje novih prioriteta u cilju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, Strategijom biti obuhvaćeni i ti delimično ostvareni ili neostvareni prioriteti iz prethodne strategije. U tom smislu, ex-post analiza ukazuje da, i dalje, postoje dugoročne potrebe osoba sa invaliditetom koje nisu zadovoljene, kao i da je potreban kontinuitet delovanja kako bi se u potpunosti realizovali ciljevi i mere prepoznati u prethodnoj strategiji.
Kroz analizu položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koja je sprovedena u okviru ex-ante analize, može se konstatovati da uprkos postignutim rezultatima, kao i preduzetim aktivnostima i inicijativama u toku prethodnih godina i dalje postoje značajne nejednakosti i evidentno nepovoljan položaj osoba sa invaliditetom u odnosu na ostale građane. Takođe, pojedini propisi i njihovo sprovođenje u praksi zahtevaju određene suštinske promene kako bi se obezbedilo punopravno učešće i inkluzija osoba sa invaliditetom i uživanje svih građanskih prava na jednakom nivou.
Najveći napredak je postignut u oblasti sprečavanja diskriminacije i vidljivosti osoba sa invaliditetom na nacionalnom nivou, čemu je u značajnoj meri doprinela ratifikacija Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i drugih relevantnih međunarodnih dokumenata, čime je Republika Srbija preuzela obavezu aktivnog delovanja na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom u različitim društvenim oblastima, kao i nacionalne kampanje poput "Srbija bez barijera" koja je u fokus javnosti stavila pitanja potreba osoba sa invaliditetom.
Kako bi se planski, sistematično i u skladu sa utvrđenim prioritetima pristupilo sistemskim promenama koje su neophodne da se osobama sa invaliditetom omogući ravnopravno i potpuno uživanje svih proklamovanih ljudskih prava, odnosno u cilju kontinuiranog delovanja na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i njihove društvene inkluzije, neophodno je doneti novi strateški dokument na nacionalnom nivou.
Ekspertski tim koji je vodio proces izrade Strategije, opredelio se za metodologiju rada koja se oslanja na dva ključna principa, prvi "Ništa o nama bez nas", odnosno da same osobe sa invaliditetom budu aktivno uključene u donošenje svih mera, propisa i odluka koje se na njih odnose, kao i princip "LNOB", odnosno da niko ne bude izostavljen, kao način rada u kome se postižu maksimalni efekti u korist celokupne populacije osoba sa invaliditetom, ali se obezbeđuje podrška i najranjivijim korisnicima, koji imaju najmanju rezilijentnost na promene i negativne uticaje.
U skladu sa navedenim, proces izrade Strategije je obeležio širok i aktivan konsultativni proces kako bi se sve zainteresovane strane uključile u analizu potreba i formulaciju budućih rešenja, ciljeva i sadržaja dokumenta.
U tom cilju, formirana je Radna grupa u koju su Rešenjem o obrazovanju Radne grupe za izradu Predloga strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine i Predloga akcionog plana za period od 2025. do 2027. godine za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine imenovani predstavnici: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva prosvete, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Stalne konferencije gradova i opština, Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, Saveza slepih Srbije, Saveza mentalno nedovoljno razvijenih osoba Srbije, Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije, Saveza gluvih i nagluvih Srbije, Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, Saveza invalida rada Vojvodine i Udruženja distrofičara Užice.
U okviru procesa konsultacija sa zainteresovanim stranama, organizovani su konsultativni sastanci, fokus grupe i diskusije. U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, održana su četiri konsultativna sastanka, na kojim su učestvovali predstavnici svih organa i institucija odgovornih za sprovođenje, praćenje i kontrolu mera i aktivnosti iz prethodne strategije i akcionih planova za njenu implementaciju, odnosno predstavnici: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva prosvete, Ministarstva turizma i omladine, Ministarstva sporta, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva privrede, Ministarstva zdravlja, Nacionalne služba za zapošljavanje, Pravosudne akademija, Nacionalne akademije za javnu upravu, Vrhovnog javnog tužilaštva i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Četiri fokus grupe, održane su u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Na njima su učestvovali predstavnici jedinica lokalne samouprave, udruženja osoba sa invaliditetom, centara za socijalni rad, ustanova socijalne zaštite i drugih relevantnih organizacija. Regionalni raspored fokus grupa je omogućio da u njihovom radu učestvuju predstavnici svih jedinica lokalne samouprave iz sastava okruga u kojima su održane i da, na osnovu autentičnih potreba i izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe sa invaliditetom, daju inpute i predloge prioritetnih ciljeva i mera koji treba da budu obuhvaćeni Strategijom.
Dodatna fokus grupa sa predstavnicima agencija Ujedinjenih nacija u Srbiji održana je sa predstavnicima UNFPA, UN Women, UNHCR, UNICEF, OHCHR, u cilju analize potreba detektovanih na nacionalnom nivou i procene njene usklađenosti sa međunarodnim propisima i praksom.
Osobe sa invaliditetom su osobe koje imaju urođena ili stečena fizička, mentalna, intelektualna ili senzorna oštećenja koja u interakciji sa različitim preprekama mogu otežati punu i efektivnu participaciju ovih osoba u društvenoj zajednici na osnovu jednakosti.1
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 1.3 milijarde ljudi ili 16% svetske populacije suočava se sa nekom vrstom invaliditeta, uz tendenciju porasta broja osoba sa invaliditetom. Kao glavni razlozi navode se demografski trendovi, povećanje hroničnih bolesti i starenje stanovništva. Čak 80% osoba sa invaliditetom živi u zemljama u razvoju, a oko 46% je starije od 65 godina.2 Kada bi se ta statistika primenila na aktuelne podatke o broju stanovnika u Republici Srbiji, može se govoriti o potencijalnom broju od 1.044.273 građana sa nekim oblikom invaliditeta.3 Prema poslednjem popisu stanovništva, 356.404 lica se izjasnilo kao osobe sa invaliditetom, što implicira planski i sistemski pristup u rešavanju problema ove posebno osetljive kategorije građana.
Ukupan broj stanovnika u Republici Srbiji je 6.526.707 (48.6% muškaraca i 51.4% žena), po rezultatima poslednjeg popisa (2022. godina),4 od kojih su 356.404 osobe sa invaliditetom starije od dve godine, što čini oko 5.5% ukupnog stanovništva. U odnosu na polnu strukturu, broj osoba sa invaliditetom ženskog pola veći je u odnosu na broj osoba sa invaliditetom muškog pola (58.4% vs 41.6%).5 Podaci poslednjeg popisa pokazuju da probleme: sa vidom prijavljuje 116.047 osoba, sa sluhom 90.525, sa hodom/penjanjem uz stepenice 213.885, pamćenjem/koncentracijom 62.824, samostalnošću 84.385, komunikacijom 45.477.6
U periodu između dva popisa došlo je do smanjenja broja osoba sa invaliditetom, što je posledica smanjenja broja stanovnika, ali je odnos muškaraca i žena ostao skoro nepromenjen (beleži se blago povećanje broja osoba sa invaliditetom ženskog pola u odnosu na 2011. godinu, kada je iznosio 58.2%).7 Razlika u broju osoba sa invaliditetom između dva popisa (2011. vs 2022. godina) može biti rezultat promenjene metodologije primenjene u popisima, subjektivnog stava ispitanika pri davanju odgovora na pitanja u vezi sa invaliditetom, ali i činjenice da u poslednjem popisu nisu prikupljani podaci za decu mlađu od dve godine, dok su za decu uzrasta od dve do četiri godine prikupljeni podaci samo u pogledu određenih smetnji.8
Iako primarno u fokusu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom, Strategija predstavlja multiresorski dokument koji se odnosi na osobe sa invaliditetom kao brojnu, posebno osetljivu i marginalizovanu grupu građana, a njen uticaj je izrazito kompleksan i širok, imajući u vidu da su potrebe osoba sa invaliditetom, posebna prilagođavanja ili neophodna podrška prisutni gotovo u svim aspektima društvenog života, uključujući ekonomiju, zdravlje, zapošljavanje, socijalnu politiku, medije, informisanje, kulturu, sport, bezbednost, obrazovanje, saobraćaj, infrastrukturu i ostale oblasti.
Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom spada u dokumente javne politike sa visokim uticajem i srednjim prioritetom u skladu sa testom nivoa uticaja i prioriteta dokumenata javne politike.9
Implementacija Strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom odnosiće se na brojna osetljiva pitanja ove marginalizovane društvene grupe, zbog čega je njena realizacija vezana za značajne troškove koji se odnose na infrastrukturna i tehnološka rešenja, različite vrste usluga i sistem podrške. Značajan broj aktuelnih propisa i međunarodnih dokumenata orijentisan je ka punom priznavanju prava i potreba osoba sa invaliditetom, postizanju jednakosti, antidiskriminaciji i razvoju inkluzivnog društva. Donošenje Strategije i realizacija mera iz akcionih planova za njenu implementaciju nije u koliziji sa najvećim brojem propisa u pravnom sistemu Republike Srbije, međutim svakako će uticati na unapređenje njihove primene, izmenu određenih zakonskih odredbi i donošenje podzakonskih akata sa fokusom na zaštitu i ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom.
Osim konsultacija i korišćenja zainteresovanih strana kao izvora podataka za stanje i potrebe na terenu, kao poseban izvor informacija korišćeni su podaci koje su objavile relevantne institucije poput Zavoda za socijalnu zaštitu, Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, baze i sajtovi organizacija osoba sa invaliditetom, različite publikacije i istraživanja, zvanične statistike i drugi izvori.
Na ovaj način obezbeđen je holistički pristup u sagledavanju trenutne situacije i položaja osoba sa invaliditetom, neophodnih promena i njihovog uticaja na osobe sa invaliditetom, ali i na širu društvenu zajednicu i sve zainteresovane strane.
Kroz jasnu formulaciju potreba, ciljeva i predviđanje konkretnih i merljivih mera za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, a koje su definisane kroz stručnu analizu i inpute zainteresovanih strana, nadamo se da Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za period 2025‒2030. godine neće biti skup lepih želja već operativni dokument, koji će dostići svoju punu realizaciju na korist svih osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji i društvene zajednice u celini.
Sastavni deo Strategije je Prilog 1. Lista skraćenica.
_______
1 https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_UN_Medjunarodna%20konvencija%20o%20pravima%20osoba%20sa%20invaliditetom.pdf
2https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/disability-and-health
3 https://www.who.int/
4 https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Cyrl/
5 https://popis2022.stat.gov.rs/sr-cyrl/popisni-podaci-eksel-tabele/
6 https://popis2022.stat.gov.rs/sr-cyrl/popisni-podaci-eksel-tabele/
7 Marković. M. (2014). Osobe sa invaliditetom u Srbiji. Republički zavod za statistiku.
8
Marinković, I. (2023). New census, new solutions, old problems: Review
of the new methodological solutions of the 2022 Census and its
comparability with previous censuses. Stanovnistvo, 61(1), 109-114.
https://doi.org/10.59954/stnv.521
9 Priručnik za analizu efekata javnih politika i propisa, str. 7, Republički sekretarijat za javne politike, 2020. godina
2. PLANSKA DOKUMENTA I PRAVNI OKVIR OD ZNAČAJA I UTICAJA NA POLOŽAJ OSOBA SA INVALIDITETOM
Položaj i prava osoba sa invaliditetom su regulisana kroz brojne zakone i propise u Republici Srbiji, ali i međunarodna dokumenta, koja je Republika Srbija ratifikovala. Takođe, kroz više Planskih dokumenta koji su doneti u Republici Srbiji prepoznat je značaj delovanja u cilju unapređenja položaja i zadovoljenja potreba osoba sa invaliditetom kao posebno osetljive kategorije stanovnika. U narednom tekstu izvršićemo prikaz i analizu ključnih odredbi i uticaja međunarodnih i nacionalnih pravnih akata koji tangiraju položaj osoba sa invaliditetom.
2.1. PLANSKA DOKUMENTA U REPUBLICI SRBIJI
U Republici Srbiji postoji veliki broj planskih dokumenata na nacionalnom nivou koji su trenutno na snazi i odnose se na različite društvene oblasti. Svakako da donošenje Strategije unapređenja osoba sa invaliditetom, kao kompleksnog akta koji se odnosi na sve segmente života osoba sa invaliditetom i utiče na mnoge oblasti života, zahteva poznavanje drugih planskih dokumenata, pre svega kako bi se izbegla kolizija ili preklapanje sa određenim planskim dokumentima koji regulišu razvoj drugih sektora i oblasti društvenog života.
Za proces planiranja u oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, prevashodno je potrebno izvršiti analizu podudarnosti i eventualnih kolizija sa planskim dokumentima koja imaju direktan i neposredan uticaj na život osoba sa invaliditetom kao jedne od ključnih ciljnih grupa kojima se obraćaju. U tom smislu su identifikovane Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022-2026. ("Službeni glasnik RS", broj 12/22), Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", br. 18/21 i 36/21 - ispravka), Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 84/19), Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018-2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 61/18), Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 103/21) i Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 63/21).
Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022-2026.
U uvodu Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite konstatuje se da iako je Republika Srbija formalno opredeljenja za uspostavljanje procesa deinstitucionalizacije i u praksi su postignuti određeni rezultati po pitanju korisničkih grupa dece i mladih, kada je reč o osobama sa intelektualnim i mentalnim teškoćama nisu postignuti značajni rezultati. Takođe, navodi se da deinstitucionalizaciju treba razlikovati od transformacije rezidencijalnih ustanova, kao procesa usmerenog ka reformisanju njihovog mandata, odnosno usluga koje pružaju. U tom smislu, deinstitucionalizacija je širi pojam čiji je krajnji cilj uspostavljanje sistema koji pruža mogućnosti, podržavajući osobe sa invaliditetom u ostvarivanju i održavanju optimalnog nivoa samostalnosti i društvenog učešća, uzimajući u obzir lične činioce, okruženje i očekivanja.10
U odnosu na broj i kapacitet ustanova smeštaja i njihovu popunjenost koja govori o još uvek naglašenom trendu smeštaja u rezidencijalne ustanove u Strategiji je navedeno sledeće: "Prema Uredbi o mreži ustanova socijalne zaštite11, u Republici Srbiji postoji 16 ustanova za smeštaj odraslih lica sa telesnim, intelektualnim i mentalnim teškoćama."
Propisani kapacitet domskog smeštaja je 4.339 i nije menjan od 2012. godine. Popunjenost kapaciteta, svakog 31. decembra, iz godine u godinu je visoka u odnosu na trend napuštanja institucionalnog smeštaja za osobe sa invaliditetom i iznosi između 93% i 95%. U toku 2018. godine svega 3% korisnika je izašlo iz ustanove, da bi se vratili u biološku ili srodničku porodicu, dok je 1% samovoljno napustio instituciju.
_______
10
Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u
zajednici za period 2022‒2026, "Službeni glasnik RS", broj 12/22.
11 Uredba o mreži ustanova socijalne zaštite, "Službeni glasnik RS", br. 16/12 i 12/13.
U Strategiji deinstitucionalizacije ključni specifični ciljevi i mere koji se odnose pre svega na osobe sa invaliditetom su:
1) Uspostavljanje normativnih i finansijskih pretpostavki za sprovođenje i održivost procesa deinstitucionalizacije.
Ključna promena predviđena ovim ciljem je izmena Zakona o socijalnoj zaštiti koji je donet 2011. godine, ali do danas cilj nije izvršen, iako će Strategija u relativno kratkom roku isteći. Predviđene su sledeće mere:
1) Definisanje i sprovođenje postupka vršenja nadzora nad stručnim radom pružalaca usluga socijalne zaštite,
2) Redefinisanje uslove za ostvarivanje prava na domski smeštaj i ograničenje maksimalnog trajanja domskog smeštaja za decu sa invaliditetom,
3) Definisanje bližih uslova i kriterijuma za osnivanje i funkcionisanje radnih centara,
4) Potpunije definisanje statusa preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i položaja stručnih radnika u preduzećima,
5) Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugih osetljivih grupa.
Iako su mere koje je Strategija predvidela ključne i suštinski važne za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, stepen realizacije mera je nizak, odnosno ono što je realizovano je donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu i razvoj preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju u smislu broja i održivosti rada preduzeća. Međutim, nije došlo do suštinske promene koja se odnosi na izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti, stvaranje uslova za razvoj usluga u zajednici i ograničavanje trajanja domskog smeštaja.
2) Teritorijalno usklađen i održiv razvoj usluga u zajednici
Jedinice lokalne samouprave u svojim planovima razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici u skladu sa Krovnim planom transformacije ministarstva nadležnog za poslove socijalne zaštite i realnim potrebama stanovnika za uslugama treba da navedu finansijski plan izdvajanja iz budžeta jedinice lokalne samouprave za razvoj usluga u zajednici.
U okviru cilja navedene su mere:
1) Uspostavljanje planskog i održivog pristupa u razvoju usluga u zajednici,
2) Povećanje dostupnosti usluga socijalne zaštite u zajednici,
3) Razvoj specijalizovanog, povremenog i urgentnog hraniteljstva za decu i porodičnog smeštaja za odrasle,
4) Razvijanje stanovanja uz podršku za različite korisničke grupe u skladu sa procenjenim potrebama korisnika.
U ovom momentu, sa aspekta položaja osoba sa invaliditetom nedovoljno je povećana dostupnost usluga socijalne zaštite u svim regionima na lokalnom nivou, a naročito usluga podrške samostalnom životu i posebno usluge stanovanja uz podršku koja je u trendu pada broja pružalaca i korisnika.
3) Transformacija ustanova socijalne zaštite za smeštaj u pružaoce usluga u zajednici
Predviđene su sledeće mere:
1) Uspostavljanje sistema upravljanja procesom transformacije,
2) Izrada planova transformacije,
3) Formiranje centara za decu, mlade i porodicu.
Proces transformacije određenog broja ustanova je započeo, međutim i dalje postoji veliki trend zadržavanja korisnika u ustanovama za odrasle zbog čega je potrebno dalje nastaviti ovaj proces koji značajno utiče na prava i kvalitet života osoba sa invaliditetom u rezidencijalnom smeštaju.
4) Osnaživanje korisnika za procese deinstitucionalizacije i uključivanje u zajednicu kroz mere:
1) Individualizovano planiranje u skladu sa funkcionalnom efikasnošću korisnika i resursima na različitim nivoima,
2) Holistička procena poslovne sposobnosti osoba lišenih ili delimično lišenih poslovne sposobnosti u skladu sa funkcionalnom efikasnosti korisnika,
3) Stvaranje uslova za ekonomičnije i efikasnije pokretanje postupka procene poslovne sposobnosti.
Navedene mere nisu ostvarene, jer nije izvršena izmena Porodičnog zakona, zbog čega je institut lišenja poslovne sposobnosti i dalje faktor koji na najdirektniji način utiče na smanjenje uključenosti prava i mogućnosti osoba sa invaliditetom. Broj vraćenih prava na poslovnu sposobnost je neznatan, jer sam proces procene i revizije u vanparničnom postupku je i dalje vrlo restriktivan i nepromenjen.
5) Osnaživanje profesionalaca za sprovođenje i zagovaranje procesa deinstitucionalizacije kroz mere:
1) Jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih u sistemu socijalne zaštite za sprovođenje postupka deinstitucionalizacije,
2) Ispitivanje stavova stručne i opšte populacije o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom na život u zajednici,
3) Podizanje svesti opšte i stručne javnosti o značaju sprovođenja procesa deinstitucionalizacije i ostvarivanje prava na život u zajednici za sve građane.
Deinstitucionalizacija je kroz različite aktivnosti i politike resornog ministarstva u stručnoj javnosti postala apsolutno prihvaćen pravac kojim se deluje i ne dovodi se u pitanje potreba za reformom rezidencijalnih ustanova i obezbeđivanjem sistema podrške u zajednici. Međutim, nedovoljno je kampanja koje doprinose razvoju svesti u lokalnoj zajednici u odnosu na prava osoba sa invaliditetom na život u zajednici, odnosno život van institucija.
Takođe, važno je napomenuti da iako je Strategija deinstitucionalizacije u drugoj polovini predviđenog vremenskog okvira na koji je doneta, još uvek nije izrađen akcioni plan za njenu implementaciju, što dovodi u pitanje realizaciju postavljenih ciljeva i mera u praksi.
U odnosu na implementaciju Strategije deinstitucionalizacije (koja je na polovini perioda realizacije), zaključak je da nije došlo do suštinskih promena u zakonskoj regulativi koja reguliše prava osoba sa invaliditetom pre svega u oblasti socijalne i porodične zaštite. Takođe, radi postizanja adekvatne društvene klime u široj javnosti u cilju podrške procesu deinstitucionalizacije, potrebno je da se intenzivira delovanje na realizaciji ovog procesa i da se insistira na razvoju usluga u lokalnoj zajednici naročito usluga podrške samostalnom životu, kao i na razvoju usluga u zajednici koje bi imale za cilj pružanje podrške porodici i roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Iako su ta pitanja definisana u Strategiji deinstitucionalizacije, smatramo da je od velike važnosti da svoj doprinos u rešavanju istih pruži i nova strategija unapređenja osoba sa invaliditetom, jer su to ključna sistemska pitanja bez kojih se ne može unaprediti položaj osoba sa invaliditetom i potrebno je dati dodatnu podršku te poboljšati pristup u rešavanju svih otvorenih pitanja i izazova.
Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine
U više segmenata Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija zapošljavanja), osobe sa invaliditetom su prepoznate kao prioritetna ciljna grupa. Pozitivan efekat takvog pristupa vidljiv je u praksi kroz postojanje različitih modaliteta podrške u zapošljavanju osoba sa invaliditetom i posebno dizajnirane mere.
Osobe sa invaliditetom prepoznate su i izdvojene kao jedna od kategorija teže zapošljivih lica u Republici Srbiji, a takođe je navedeno da su suočene sa diskriminacijom zbog ograničenog pristupa ustavnim i zakonskim pravima. Kao glavni izazovi, navedene su prepreke pri kretanju i korišćenju javnog prevoza, pristupačnost objekata, pristup uslugama i informacijama, pristup zaposlenju i mogućnostima za razumno prilagođavanje radnog mesta, pristup kvalitetnom obrazovanju i profesionalnoj obuci.12
U okviru drugog posebnog cilja: Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada, jedna od mera odnosi se na poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Ovom strategijom, kao i akcionim planovima za sprovođenje Strategije zapošljavanja navedeno je da prioritet za uključivanje u "finansijske" mere aktivne politike zapošljavanja, između ostalih teže zapošljivih kategorija, imaju osobe sa invaliditetom. Predviđene su konkretne mere koje se odnose na osobe sa invaliditetom, poput subvencionisanog zapošljavanja koje podrazumeva finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu poslodavcu iz privatnog sektora za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih koji se uvećava za 20% ukoliko se zapošljava osoba sa invaliditetom ili subvencija mesečne zarade za zapošljavanje nezaposlene osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva. Samozapošljavanje podrazumeva podršku preduzetništvu koja obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu jednokratne subvencije nezaposlenom licu za otpočinjanje sopstvenog posla, takođe u uvećanom iznosu subvencije ukoliko se radi o osobi sa invaliditetom, a na raspolaganju su i mentoring usluge u prvoj godini poslovanja. Pored navedenog, osobe sa invaliditetom imaju prioritet i povoljnije uslove za uključivanje u pojedine mere dodatnog obrazovanja i obuke. Ovo je od značaja imajući u vidu nepovoljnu obrazovnu strukturu nezaposlenih osoba sa invaliditetom, te ih je potrebno opremiti potrebnim znanjima i veštinama kako bi konkurentnije istupali na tržištu rada.
U Strategiji zapošljavanja naglašeno je da je važan preduslov za praćenje i analizu zapošljavanja osoba sa invaliditetom uvođenje, kao obaveznog, podatka o statusu lica u prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Na ovaj način će se po prvi put uspostaviti baza podataka o ukupnom broju zaposlenih ili radno angažovanih osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).
Čitajući Strategiju zapošljavanja i aktuelne mere koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, može se konstatovati da je u okviru politike zapošljavanja prepoznat i izuzetan značaj dat osobama sa invaliditetom, kao kategoriji kojoj su potrebne dodatne mere podrške u ostvarivanju prava na rad. U praksi je evidentno smanjenje obuhvata kratkoročnih mera zapošljavanja za osobe sa invaliditetom, poput javnih radova, ka opcijama koje se odnose na poslove sa dužim radnim angažovanjem i mogućnošću njegovog nastavka. Dominantna teškoća je privremenost tih rešenja i dalja tendencija poslodavaca da ne zadržavaju osobe sa invaliditetom na radu nakon isteka mera. Takođe, izazov predstavljaju nedovoljna sredstva u fondu za primenu mera prilagođavanja radnog mesta i asistencije na radu, iako za tim postoji potreba i interesovanje poslodavaca.
Sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom u ovim preduzećima u cilju njihovog radnog osposobljavanja i radno socijalne integracije, nije realizovano značajnim obuhvatom osoba sa invaliditetom, a prisutna je i smanjena aktivnost preduzeća kao nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije te je potrebno sagledati uzroke i moguće aspekte za unapređenje ove uloge preduzeća i delovati ka razvoju mera koje bi omogućile i druge vidove radne integracije osoba sa invaliditetom, njihovim prelaskom iz posebnih oblika zapošljavanja kod drugog poslodavca. Pored toga, uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja koje sprovodi NSZ, a koje su vremenski ograničene, osobe sa invaliditetom gube pravo na druge novčane subvencije iz nadležnosti Ministarstva, konkretno pravo na novčanu socijalnu pomoć. Iz tog razloga, izmenom propisa trebalo bi omogućiti uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja bez gubitka prava na novčanu socijalnu pomoć, što bi osobama sa invaliditetom omogućilo veći stepen finansijske sigurnosti i ekonomskog osnaživanja, za vreme dok mera aktivne politike zapošljavanja traje.
_______
12
Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026.
godine ("Službeni glasnik RS", br. 18/21 i 36/21 - ispravka).
Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019‒2026. godine
Programom o zaštiti mentalnog zdravlja13 osobe sa invaliditetom nisu direktno prepoznate kao posebno ugrožena ciljna grupa u smislu rizika po održanje mentalnog zdravlja. Međutim, poznata je činjenica iz prakse da usled sredinskih faktora koji nastaju kao posledica hendikepa (suočavanja sa preprekama u okruženju koje mogu biti usled objektivnih okolnosti ili stavova sredine) kojoj su osobe sa invaliditetom izložene dugoročno i kontinuirano, postoji povećan rizik za razvoj mentalnih poremećaja i narušenosti duševnog blagostanja.
U Programu se navodi da lica s mentalnim poremećajima imaju značajno višu učestalost invaliditeta i mortaliteta; oboleli od velikog depresivnog poremećaja ili shizofrenije imaju 40‒60% povećani rizik od prevremene smrti u odnosu na opštu populaciju i to zbog neprepoznatih i zanemarenih somatskih problema (onkološki, kardiovaskularni, metabolički i dr. poremećaji) i suicida. Mentalni poremećaji često nastaju kod lica sa somatskim poremećajima i obrnuto (npr. postoje dokazi da depresivni poremećaj predstavlja predispoziciju za infarkt miokarda i dijabet, a u isto vreme oba ova poremećaja povećavaju verovatnoću za nastanak depresije).14
Međutim, indikativno je da kao faktor rizika u ovom dvosmernom kauzalnom odnosu nije prepoznat invaliditet kao mogući uzrok povećanog rizika, koji se najčešće manifestuje somatskim dugoročnim tegobama.
U sekciji 3.2.7. Programa, definišu se posebno vulnerabilne grupe: deca, adolescenti, trudnice, samohrani roditelji, starija lica, interno raseljena i izbegla lica i drugi kao grupe koje treba da imaju poseban prioritet u planiranju i organizaciji službi zaštite mentalnog zdravlja. Osobe sa invaliditetom i u ovom segmentu nisu prepoznate kao po kvantitetu brojna grupacija sa statističkim i realnim značajem u Republici Srbiji.
U Programu je prepoznato da postoji povećana prevalencija ponašajnih, emocionalnih ili razvojnih smetnji kod dece uzrasta 2‒17 godina (čak 113%), što je baza iz koje postoji i rizik za nastanak invaliditeta.
Analizom Programa o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji može se konstatovati da postoje definisane mere i ciljevi koji će direktno doprineti unapređenju mentalnog zdravlja stanovništva, te da osobe sa invaliditetom u tom kontekstu imaju pristup tim uslugama kao i svi drugi građani. Međutim, prisutno je neprepoznavanje osoba sa invaliditetom kao posebne grupacije kojoj je potrebna podrška u održanju mentalnog zdravlja kao i posebni programi i dodatne kompetencije stručnjaka u ovoj oblasti, koji osim pitanja mentalnog zdravlja moraju imati i znanja o invaliditetu i specifičnostima koje nosi život sa invaliditetom, pre svega u cilju diferencijalne procene i razumevanja etiologije mogućih stanja u oblasti mentalnog zdravlja kod osoba sa invaliditetom.
______
13 Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019‒2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 84/19.)
14 Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019‒2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 84/19.)
Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2018-2026. godine
Strategija javnog zdravlja doneta je 2018. godine i kroz njene specifične ciljeve prepoznajemo dva koja se posredno odnose na osobe sa invaliditetom, kao grupaciju koja ima teškoće u pristupačnosti ostvarivanja prava. Cilj 1): unapređenje zdravlja i smanjivanje nejednakosti u zdravlju i cilj 5): podrška razvoju dostupne, kvalitetne i efikasne zdravstvene zaštite.15
U okviru aktivnosti predviđene su dve koje se posredno odnose na osobe sa invaliditetom. Aktivnost 4.1.5.1. Definisanje dodatnih mera zdravstvene zaštite namenjene prioritetnim osetljivim društvenim grupama na teritoriji jedinica lokalne samouprave, kontinuirano i aktivnost 4.1.5.2. Unapređenje pristupačnosti zdravstvenih usluga i dostupnosti zdravstvene zaštite osetljivim društvenim grupama na teritoriji jedinica lokalne samouprave, kontinuirano.
Imajući u vidu položaj osoba sa invaliditetom kao posebno osetljive i brojne grupe stanovništva, koja često ili gotovo uvek ima i zdravstvene implikacije zbog invaliditeta, potrebno je da ove osobe budu prepoznate kao posebna grupa u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti i posebne senzibilisanosti sistema zdravstvene zaštite.
______
15 Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018-2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 61/18).
Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine
Strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine16 utvrđene su sveobuhvatne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti kao činioca koji podstiče razvoj društva u Republici Srbiji. Ova strategija se oslanja na Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, na Opšte preporuke Komiteta za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena,17 kao i na Agendu Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine.18 Opšti cilj strategije je prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslov za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka,19 pri čemu su žene sa invaliditetom prepoznate kao višestruko marginalizovana društvena grupa, te su predviđene određene mere i aktivnosti za unapređenje njihovog položaja u svim segmentima društvene zajednice.
Međutim, brojni izveštaji ukazuju da su žene sa invaliditetom izložene višestrukoj diskriminaciji i da se njihov položaj nije bitno promenio. U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2023. godinu, ukazano je da žene sa invaliditetom, i dalje doživljavaju višestruku i intersekcijsku diskriminaciju i da i dalje imaju veoma ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i socijalnoj podršci, kao i da nemaju adekvatnu zaštitu od rodno zasnovanog nasilja.20
________
16 Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 103/21).
17https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2017-02/Op%C5%A1te-preporuke-Komiteta-za-ukidanje-svih-oblika-diskriminacije.pdf
18 https://unstats.un.org/sdgs/
19 Ibid.
20 https://femplatz.org/library/reports/2024-03-19_PreneraZena_2023_SR.pdf
Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine
Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine21 teži da da obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala svakog deteta, mlade i odrasle osobe u Republici Srbiji. Prvi od opštih principa celokupnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji je obezbeđivanje jednakosti u ostvarivanju prava na obrazovanje i dostupnosti obrazovanja svoj deci, učenicima i odraslima i to zasnovano na socijalnoj pravdi i jednakim šansama, bez diskriminacije, te je od prioritetnog značaja uspostavljanje novih i unapređivanje postojećih mehanizama podrške sa naročitim akcentom na specifičnosti različitih osetljivih grupa, između ostalog dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Potrebno je pružati kontinuiranu i dodatnu podršku unapređenju obrazovanja i vaspitanja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
_______
21 https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/11/1-SROVRS-2030_MASTER_0402_V1.pdf
2.2. MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI OKVIR
Odredbe koje se odnose na ostvarivanje prava i položaj osoba sa invaliditetom nalaze se u brojnim nacionalnim zakonima i propisima, ali i međunarodnim dokumentima i preporukama dobijenih od mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava,22 koje su, nakon što ih je Republika Srbija ratifikovala, postale deo njenog pravnog poretka i koje se kao takve mogu neposredno primenjivati.
Prava osoba sa invaliditetom garantovana su Ustavom Republike Srbije,23 koji kao najviši pravni akt u Republici Srbiji zabranjuje neposrednu ili posrednu diskriminaciju, kao i diskriminaciju po bilo kom osnovu, naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
2.2.1. Međunarodna dokumenta
Za osobe sa invaliditetom najznačajniji međunarodni dokument je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD),24 (U daljem tekstu: Konvencija), kojom se propisuju mere koje države potpisnice moraju da preduzmu kako bi osobama sa invaliditetom omogućile puno i ravnopravno učešće u svim oblastima društvenog života na osnovu jednakosti sa drugima. Sve države ugovornice, prihvatile su da obezbede i unaprede puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu invaliditeta (član 4). Takođe su prihvatile da Konvenciju i sve propise i odluke koje se tiču osoba sa invaliditetom sprovode uz konsultacije sa njima i njihovim reprezentativnim organizacijama, pri čemu treba da preduzmu sve potrebne mere kako bi se pitanja položaja osoba sa invaliditetom obuhvatila svim relevantnim propisima i politikama. U tom smislu, geslo pokreta osoba sa invaliditetom "Ništa o nama bez nas" mora imati punu primenu i u donošenju nove Strategije. Države potpisnice Konvencije dužne su da osobama sa invaliditetom obezbede efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije (član 5). Konvencija predviđa obavezu preduzimanja mera koje bi ženama sa invaliditetom (član 6) i deci sa invaliditetom (član 7) omogućile da uživaju sva prava pod jednakim uslovima. Odredbom člana 8. Konvencije predviđene su mere koje će države preduzimati radi podizanja nivoa svesti o pravima osoba sa invaliditetom. Istovremeno su dužne da preduzmu mere koje bi osobama sa invaliditetom obezbedile pristup fizičkom okruženju, javnom prevozu, informacijama i komunikacijama, uslugama namenjenim javnosti (član 9). Konvencija propisuje niz drugih mera koje države treba da preduzmu kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile ostvarivanje: prava na život (član 10), zaštitu u situacijama rizika (član 11), jednako priznanje pred zakonom (član 12), pristup pravdi (član 13), slobodu i lični integritet (član 14), zaštitu od torture i nehumanog postupanja i kazni, uključujući medicinske eksperimente (član 15), zaštita od nasilja, zlostavljanja i eksploatacije (član 16), fizički i moralni integritet (član 17), slobodu kretanja i pravo na državljanstvo (član 18), samostalan život i uključenost u zajednicu, uz odgovarajuće službe podrške (član 19), mobilnost, uz upotrebu odgovarajućih pomagala (član 20), slobodu mišljenja i izražavanja, pravo na prijem i širenje informacija (član 21), pravo na privatnost (član 22), pravo na bračni i porodični život (član 23), pravo na obrazovanje (član 24), pravo na zdravstvenu zaštitu (član 25), habilitaciju i rehabilitaciju (član 26), pravo na rad i zapošljavanje (član 27), pravo na socijalnu sigurnost (član 28), pravo da biraju, budu birana i učestvuju u upravljanju javnim poslovima (član 29), pravo na učešće u kulturnom i sportskom životu zajednice, u rekreativnim i turističkim aktivnostima (član 30).
Na osnovu člana 39. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom,25 Komitet može davati sugestije i opšte preporuke koje se zasnivaju na razmatranju izveštaja i informacija koje je dobio od država strana ugovornica. Te sugestije i opšte preporuke se uključuju u izveštaj Komiteta zajedno sa komentarima, ukoliko ih ima, država strana ugovornica. Od država članica svih međunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava se očekuje da prilikom realizacije preporuka iz zaključnih zapažanja, takođe, imaju u vidu sve opšte preporuke koje je nadležni Komitet usvojio. Ista obaveza se podrazumeva i u vezi sa izradom periodičnih izveštaja o primeni Konvencije.26,27 Komitet za prava osoba sa invaliditetom je zaključno sa 2022. godinom doneo osam Opštih komentara i to: Opšti komentar br. 1 (2014) na član 12: Ravnopravnost pred zakonom; Opšti komentar br. 2 (2014) na član 9: Pristupačnost; Opšti komentar br. 3 (2016) na član 6: Žene i devojčice sa invaliditetom; Opšti komentar br. 4 (2016) na član 24: Pravo na inkluzivno obrazovanje; Opšti komentar br. 5 (2016) na član 19: Pravo na samostalnost i uključivanje u zajednicu; Opšti komentar br. 6 (2018) na član 5: Ravnopravnost i nediskriminacija; Opšti komentar br. 7 (2018) na čl. 4 i 33: Učešće osoba sa invaliditetom, uključujući i decu sa smetnjama u razvoju, preko njihovih reprezentativnih organizacija, u sprovođenju i praćenju Konvencije i Opšti komentar br. 8 (2022) na član 27: Rad i zapošljavanje.28
Agenda održivog razvoja UN do 2030. godine29,30 je univerzalna strategija i od država potpisnica, među kojima je i Republika Srbija, se očekuje da mobilišu sve resurse kako bi ciljevi bili ostvareni do 2030. godine. Ciljevi održivog razvoja, predstavljaju univerzalni poziv na delovanje radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbeđivanja mira i prosperiteta za sve. Agenda 2030, sa svojih 16 ciljeva, uključuje 11 ciljeva koji imaju posebnog uticaja na osobe sa invaliditetom:
- Cilj 1: Svet bez siromaštva: Mera 1.4 - do 2030. obezbediti da svi muškarci i žene, a posebno siromašni i pripadnici ranjivih grupa, imaju jednaka prava na ekonomske resurse, kao i pristup osnovnim uslugama, vlasništvu i upravljanju zemljištem, odnosno drugim oblicima svojine, nasledstvu, prirodnim bogatstvima, odgovarajućim novim tehnologijama i finansijskim uslugama, uključujući mikrofinansiranje.
- Cilj 3: Dobro zdravlje: Mera 3.8 - do 2030. postići univerzalni obuhvat zdravstvenom zaštitom, uključujući zaštitu od finansijskog rizika, dostupnost kvalitetnih osnovnih zdravstvenih usluga i dostupnost bezbednih, delotvornih, kvalitetnih i pristupačnih osnovnih lekova za sve.
- Cilj 4: Kvalitetno obrazovanje: Mera 4.5 - do 2030. ukloniti rodne disparitete u obrazovanju i osigurati jednak pristup svim nivoima obrazovanja i stručnog osposobljavanja za ugrožene, uključujući osobe sa invaliditetom, autohtono stanovništvo i decu u ugroženim situacijama.
- Cilj 5: Rodna ravnopravnost: Mera 5.1 - do 2030. okončati svuda i sve oblike diskriminacije žena i devojčica.
- Cilj 6: Čista voda i sanitarni uslovi: Mera 6.2 - do 2030. postići adekvatan i jednak pristup sanitarnim i higijenskim uslovima za sve, kao i okončanje prakse obavljanja defekacije na otvorenom, uz obraćanje posebne pažnje na potrebe žena i devojčica, odnosno onih u stanjima ranjivosti.
- Cilj 7: Dostupna i obnovljiva energija: Mera 7.1 - do 2030. obezbediti univerzalni pristup ekonomski prihvatljivim, pouzdanim i modernim energetskim uslugama.
- Cilj 8: Dostojanstven rad i ekonomski rast: Mera 8.5 - do 2030. godine postići punu i produktivnu zaposlenost i pristojan rad za sve žene i muškarce, uključujući mlade ljude i osobe sa invaliditetom i jednaku platu za rad jednake vrednosti.
- Cilj 10: Smanjenje nejednakosti: Mera 10.2 - do 2030. osnažiti i promovisati socijalno, ekonomsko i političko uključivanje svih, bez obzira na starost, pol, invaliditet, rasu, etničku pripadnost, poreklo, veru ili ekonomski ili drugi status.
- Cilj 11: Održivi gradovi i zajednice: Mera 11.2 - do 2030. godine obezbediti pristup bezbednim, pristupačnim i održivim transportnim sistemima za sve, poboljšavajući bezbednost na putevima, posebno širenjem javnog prevoza, sa posebnom pažnjom na potrebe onih u ugroženim situacijama, žena, dece, osoba sa invaliditetom i starijih lica; Do kraja 2030. omogućiti univerzalni pristup bezbednim, inkluzivnim i pristupačnim zelenim i javnim površinama, posebno za žene i decu, starija lica i osobe sa invaliditetom.
- Cilj 16: Mir, pravda i snažne institucije: Mera 16.7 - do 2030. osigurati odgovorno, inkluzivno, participativno i reprezentativno donošenje odluka na svim nivoima.
- Cilj 17: Partnerstvom do cilja: Mera 17.18 - unaprediti podršku za izgradnju kapaciteta zemalja u razvoju, uključujući najmanje razvijene zemlje i male ostrvske države u razvoju, kako bi se značajno povećala dostupnost visokokvalitetnih, blagovremenih i pouzdanih podataka razvrstanih prema prihodu, polu, starosti, rasi, etničkoj pripadnosti, migratornom statusu, invaliditetu, geografskoj lokaciji i ostalim karakteristikama koje su relevantne u datim nacionalnim kontekstima.
Princip Agende 2030 "LNOB" (Leave No One Behind), garantuje osobama sa invaliditetom da neće biti izostavljene i da će se u svim područjima i oblastima društvenog života dati podjednak značaj njihovoj integraciji i ostvarivanju prava.
Zajednica jednakosti, koju propagira - Strategija za prava osoba sa invaliditetom za period 2021‒2030,31 usvojena od strane Evropske komisije, uzima u obzir različite oblike invaliditeta i posmatra ih kao rezultat interakcije između dugoročnih fizičkih, mentalnih, intelektualnih i senzornih poteškoća, od kojih neke mogu da budu i nevidljive. Istovremeno, uzima u obzir i barijere u okruženju, kao i povećanje broja osoba sa invaliditetom koje se sa starenjem susreću sa većim brojem fizičkih, senzornih i drugih poteškoća. Među osobama sa invaliditetom, žene, deca, starije osobe, beskućnici, izbeglice, migranti, Romi i druge etničke manjine su istaknute kao grupe i pojedinci koji zahtevaju posebnu pažnju. Cilj strategije jeste da poboljša kvalitet života osoba sa invaliditetom, kako unutar, tako i izvan Evropske unije. Pošto pristupačnost osnažuje osobe sa invaliditetom i predstavlja preduslov za njihovo učešće u društvu na jednakim osnovama sa drugim građanima, Republika Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji u obavezi je da uskladi svoj pravni okvir sa propisima EU i da dosledno sprovodi: Direktivu Evropskog parlamenta i veća o zahtevima za pristupačnosti proizvoda i usluga;32 Direktivu Evropskog parlamenta i veća o pristupačnosti veb sadržaja (internet stranica i mobilnih aplikacija tela javnog sektora);33 Kodeks elektronskih komunikacija;34 Direktivu o audiovizuelnim medijskim servisima;35 Propise o pravima putnika sa ograničenom pokretljivošću u vazdušnom, železničkom, pomorskom i autobuskom saobraćaju na zaštitu od diskriminacije i besplatnu pomoć pri ukrcavanju.36
Revidirana Evropska socijalna povelja,37,38 obezbeđuje da osobe sa invaliditetom imaju pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i na učešće u životu zajednice. Između ostalog, odredbom člana 9. utvrđeno je pravo ostvarivanja na profesionalnu orijentaciju, članom 10. pravo na profesionalnu obuku, a članom 15. osobama sa invaliditetom se garantuje pravo na samostalnost, socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice.
Smernice za deinstitucionalizaciju, uključujući i vanredne situacije (CRPD/C/5, 2022). Ove smernice predstavljaju važan priručnik sa uputstvima Komiteta za prava osoba sa invaliditetom državama potpisnicama Konvencije39.
Pristup koji je postavljen u međunarodnim pravnim aktima i koji Strategija treba da prati je da prava i položaj osoba sa invaliditetom treba posmatrati u kontekstu opštih ljudskih prava, pri čemu je obaveza države da obezbedi sve neophodne uslove da osobe sa invaliditetom imaju nesmetan pristup i mogućnost da na jednak način uživaju ljudska prava kao i ostali članovi društva.
_______
22
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR); Međunarodni
pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (CESCR); Međunarodna
konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD);
Konvencija i ukidanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW);
Konvencija o pravima deteta (CRC) i Univerzalni porodični pregled (UPR).
23 https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html; Član 16. stav 2. Ustava RS.
24
Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i
Zakon o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba
sa invaliditetom, "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj
42/09.
25 https://minljmpdd.gov.rs/sektori/ljudska-prava/medjunarodni-ugovori/konvencija-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom-crpd/
26 https://minljmpdd.gov.rs/sektori/ljudska-prava/medjunarodni-ugovori/
27 https://minljmpdd.gov.rs/sektori/ljudska-prava/medjunarodni-ugovori/univerzalni-periodicni-pregled-upr/
28https://www.ohchr.org/en/treaty-bodies/crpd/general-comments
29 https://unstats.un.org/sdgs/
30https://sdg.indikatori.rs/sr-Cyrl/o-ciljevima
31
Union of Equality - Strategy for the rights of persons with
disabilities dostupno na:
https://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=738&langId=en&pubId=8376&furtherPubs=yes
32 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A32019L0882
33 https://eur-lex.europa.eu/eli/dir/2016/2102/oj
34 https://digital-strategy.ec.europa.eu/en/library/proposed-directive-establishing-european-electronic-communications-code
35 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=CELEX:32010L0013
36 https://europa.eu/youreurope/citizens/travel/transport-disability/reduced-mobility/index_en.htm
37 https://ravnopravnost.gov.rs/wpcontent/uploads/2012/11/images_files_Revidirana%20Evropska%20socijalna%20povelja%20SE.pdf
38
https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/podzakonski-akti/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/revidirana
39 https://www.mdri-s.org/public/documents/upload/deinsitucionalizacija/Smernice%20za%20deinstitucionalizaciju_final.pdf
2.2.2. Nacionalna dokumenta
Prava osoba sa invaliditetom regulisana su zakonima i drugim propisima koji uređuju ostvarivanje prava u svim sistemima zaštite u okviru pravnog sistema Republike Srbije (oblast socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, porodičnopravne zaštite dece i porodice, oblast vaspitanja i obrazovanja, zapošljavanja i radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja, saobraćaja, oblasti poresko-pravnog sistema, stanovanja).
Zakon o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 24/11 i 117/22)40 definiše ciljeve socijalne zaštite, kao i stvaranje jednakih mogućnosti za samostalni život i podsticanje socijalne uključenosti. Ciljevi socijalne zaštite ostvaruju se pružanjem usluga socijalne zaštite i drugim aktivnostima koje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinaca i porodica od socijalnih službi, sprečavaju nastajanje ili otklanjaju posledice socijalne isključenosti.
U Zakonu o socijalnoj zaštiti (čl. 44. i 45.) predviđeno je da dnevne usluge u zajednici, kao i usluge podrške za samostalni život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Međutim, iako je Zakon predvideo nadležnosti, nema jasnog normativa u smislu minimalnog broja usluga u odnosu na broj stanovnika. Time Zakon obezbeđuje osnov da se usluge za osobe sa invaliditetom implementiraju u lokalnoj zajednici, ali u praksi postoji nedovoljna razvijenost mreže usluga podrške, imajući u vidu da je utvrđena mogućnost, ali ne i obaveza pokretanja servisa podrške na nivou lokalnih samouprava. Osim propisivanja obaveznosti, neophodno je razviti i ostale preduslove, poput finansiranja, kadra, održivosti i obezbeđivanja drugih strukturnih uslova za uspostavljanje usluga na nivou jedinice lokalne samouprave.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Službeni glasnik RS", br. 104/16 i 9/20)41 kao stambenu podršku predviđa svaki oblik pomoći za stanovanje licu koje iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo. Jedna od kategorije korisnika stambene podrške su osobe sa invaliditetom bez stana ili odgovarajućeg stana. Iako Zakon predviđa određene mere podrške za osobe sa invaliditetom, nije jasno definisana obaveza pristupačnosti objekata kolektivnog stanovanja za osobe sa invaliditetom. U Zakonu je predviđeno da su izmene i radovi na zajedničkim prostorijama i zajedničkim delovima (koji bi se odnosili i na postavku pristupnih rampi) nešto o čemu se odlučuje većinom glasova vlasnika posebnih delova. U tom smislu, Zakon ne prepoznaje u dovoljnoj meri pristupačnost, kao opšte pravo osoba sa invaliditetom, koje ne može biti predmet glasanja većine, kao što to nisu ni situacije kada su u pitanju bezbednost i hitne intervencije u objektima kolektivnog stanovanja. U Pravilniku o tehničkim standardima projektovanja i izgradnje objekata ("Službeni glasnik RS", broj 22/15),42 utvrđeni su standardi koji osiguravaju nesmetan pristup i kretanje osoba sa invaliditetom, dece i starih osoba. Odredbom člana 1. utvrđeno je da se pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, odnosi na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu (ulice, trgove, parkove i sl.), kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova. Pristupačnost se, takođe, odnosi na planiranje novih objekata i prostora, projektovanje i izgradnju i dogradnju novih objekata, kao i na rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata, uvek kada je to moguće u tehničkom smislu.43 Pitanje pristupačnosti objekata kolektivnog stanovanja sa deset i više stambenih jedinica potrebno je definisati i urediti na drugačiji način, ne kao pitanje odluke većine stanara, već kao elementarno i neupitno ljudsko pravo.
Oblast porodičnopravne zaštite regulisana je Porodičnim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15),44 a oblast finansijske podrške porodici sa decom regulisana je Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", br. 113/17, 50/18, 46/21 - US, 51/21 - US, 53/21 - US, 66/21, 130/21, 43/23 - US, 62/23, 11/24 - US i 79/24).45
U Porodičnom zakonu, ključne odredbe koje se odnose, ili su od uticaja na osobe sa invaliditetom su: institut lišenja poslovne sposobnosti (član 146) i produženje roditeljskog prava (član 85). Kroz ove institute, značajan deo građanskih prava potencijalno i faktički postao je nedostupan osobama sa invaliditetom, te iako je predviđena izmena navedenih zakonskih odredbi, one su i posle gotovo dve decenije ostale nepromenjene. Ukazuje se i na odredbe koje se odnose na institut starateljstva (čl. 124‒145). Komitet za prava osoba sa invaliditetom je u svojim preporukama Srbiji naglasio potrebu za zamenom režima odlučivanja za drugo lice režimom odlučivanja uz podršku, koji poštuje ličnu autonomiju, volju i opredeljenje lica.
U oblasti zdravstvene zaštite postoji niz zakona: Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 25/19 i 92/23),46 Zakon o pravima pacijenata ("Službeni glasnik RS", br. 45/13 i 25/19),47 Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ("Službeni glasnik RS", broj 45/13)48 i podzakonskih akata, kao što su: Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 5/20, 42/20, 133/20, 18/22, 36/22, 127/22, 3/23, 93/23, 112/23 i 18/24).49 Navedenim propisima utvrđene su mere koje obezbeđuju prava osobama sa invaliditetom na sve oblike zdravstvene zaštite, adekvatno dijagnostikovanje, lečenje i rehabilitaciju uz obezbeđivanje ortopedskih pomagala, medicinskih instrumenata i ostale opreme.
U oblasti vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji postoji nekoliko zakona. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 129/21 i 92/23),50 kao krovni zakon uređuje oblast predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Obaveza sistema obrazovanja i vaspitanja je da za svu decu i učenike obezbedi jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta.
Dostupnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja jedno je od načela Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon, 10/19, 86/19 - dr. zakon, 157/20 - dr. zakon, 123/21 - dr. zakon i 129/21),51 koji utvrđuje jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta.
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 - dr. zakon, 129/21 i 92/23)52 uređuje osnovno obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste dete sa intelektualnim, čulnim i motoričkim smetnjama u razvoju. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u njegovom najboljem interesu u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa Zakonom. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.
Unapređivanje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i povećanje dostupnosti dodatne podrške deci, učenicima, odraslima, porodici i zaposlenima u drugim ustanovama obrazovanja i vaspitanja bliže je utvrđeno i Pravilnikom o resursnom centru ("Službeni glasnik RS", broj 80/21),53 Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80/18),54 kao i Pravilnikom o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu ("Službeni glasnik RS", broj 87/19).55
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20, 52/21, 129/21, 129/21 - dr. zakon i 92/23)56 uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja. U školi za učenike sa smetnjama u razvoju ostvaruje se obrazovanje i vaspitanje za odgovarajuća zanimanja učenika koji ovu školu pohađaju na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učeniku uz saglasnost roditelja.
Zakon o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 67/19, 6/20 - dr. zakoni, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21, 67/21 - dr. zakon i 76/23)57 počiva na načelu poštovanja ljudskih prava i zabrane bilo kakve diskriminacije. Student ima pravo na različitost i zaštitu od diskriminacije. Zakon predviđa i afirmativne mere za upis studenata sa invaliditetom na univerzitet, odnosno fakultet, kao i olakšano sticanje statusa budžetskog studenta.
Zakon o obrazovanju odraslih ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 88/17 - dr. zakon, 27/18 - dr. zakon i 6/20 - dr. zakon)58 propisuje da se obrazovanje odraslih zasniva na principu jednakih mogućnosti, uključivanje i sticanje obrazovanja bez obzira na godine života, pol, teškoće i smetnje u razvoju, invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu, kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno ili zdravstveno stanje i druga lična svojstva.
Zakon o udžbenicima ("Službeni glasnik RS", br. 27/18 i 92/23)59 sadrži odredbe o prilagođavanju udžbenika za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i odredbe o mogućnosti da ova deca dobiju besplatne udžbenike.
Profesionalna rehabilitacija i radno osposobljavanje osoba sa invaliditetom je oblast od velikog značaja za poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom. Ovu oblast reguliše Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17, 113/17 - dr. zakon i 49/21)60, Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54 /09, 32 /13, 75 /14, 13 /17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje)61 i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 32/13 i 14/22 - dr. zakon).62 Zakon uređuje: podsticaje za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada; procenu radnih sposobnosti; profesionalnu rehabilitaciju; obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom; uslove za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; kao i druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Prava iz radnog odnosa definisana su Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje).63
Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji zasniva se na obezbeđivanju neophodnih uslova da se osiguranicima, kada za to ostvare potrebne uslove, omogući ostvarivanje prava na penziju, tako što se iz zarada zaposlenih osiguranika, po principu obaveznosti, kroz doprinose izdvajaju sredstva za finansiranje penzija i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Na taj način se obezbeđuje materijalna i socijalna sigurnost zaposlenih u slučajevima nastanka nekih od rizika koji su definisani u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04 - US, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06 - US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 - US, 86/19, 62/21, 125/22, 138/22 i 76/23).64
______
40 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html
41 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_stanovanju_i_odrzavanju_zgrada.html
42
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_tehnickim_standardima_planiranja_projektovanja_i_izgradnje_objekata_kojima_se_osigurava_nesmetano_kretanje_i_pristup_osobama_sa_invaliditetom_deci_i_starim_osobama.html
43https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_tehnickim_standardima_planiranja_projektovanja_i_izgradnje_objekata_kojima_se_osigurava_nesmetano_kretanje_i_pristup_osobama_sa_invaliditetom_deci_i_starim_osobama.html
44 https://www.paragraf.rs/propisi/porodicni_zakon.html
45 https://pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2017/113/15/reg
46 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_zastiti.html
47 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_pravima_pacijenata.html
48 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-zastiti-lica-sa-mentalnim-smetnjama.html
49 https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-medicinsko-tehnickim-pomagalima-koja-se-obezbedjuju-iz-sredstava-obaveznog-zdravstvenog-osiguranja-2020.html
50 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html
51 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-predskolskom-vaspitanju-i-obrazovanju.html
52 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovnom_obrazovanju_i_vaspitanju.html
53 https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/08/Pravilnik-o-resursnom-centru.pdf
54 https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-dodatnoj-obrazovnoj-zdravstvenoj-socijalnoj-podrsci.html
55 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/87/14/reg
56 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_srednjem_obrazovanju_i_vaspitanju.html
57 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_visokom_obrazovanju.html
58 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2013/55/3/reg
59 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-udzbenicima.html
60 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zaposljavanju_i_osiguranju_za_slucaj_nezaposlenosti.html
61 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
62 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji_i_zaposljavanju_osoba_sa_invaliditetom.html
63 Ibid.
Osobe sa invaliditetom, odnosno organizacije osoba sa invaliditetom mogu, na osnovu Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 5/18, 91/19 - dr. zakon, 144/20, 118/21 i 138/22)65 ostvariti pravo na oslobađanje plaćanja uvoznih dažbina na: predmete namenjene za obrazovanje, zapošljavanje ili poboljšanje društvenog položaja osoba sa invaliditetom, putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana za prevoz lica posebno izrađena ili prilagođena za upotrebu od strane osoba sa invaliditetom, kao i na rezervne delove, komponente ili dodatke koji su posebno napravljeni za te proizvode.
Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10, 24/11, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 86/19, 118/21 i 92/23)66 uređeno je da porez na upotrebu motornih vozila ne plaćaju: osobe sa invaliditetom, sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja, na jedno vozilo, koje se na njihovo ime prvo registruje u jednoj godini, uz dokaze o ispunjenju propisanih uslova; osobe sa invaliditetom kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata, na jedno vozilo, koje se na njihovo ime prvo registruje u jednoj godini, uz dokaze o ispunjenju propisanih uslova; zakonski zastupnici višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima zakonski zastupnici neposredno brinu, i to na jedno vozilo, koje se na njihovo ime, odnosno na ime jednog od njih, prvo registruje u jednoj godini, uz dokaze o ispunjenosti propisanih uslova; organizacije osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom, koje su registrovane u skladu sa zakonom - za vozila prilagođena isključivo za prevoz njihovih članova.
Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 -US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21 i 62/23)67 utvrđuje da se objekti visokogradnje javne i poslovne namene, stambene i stambeno-poslovne zgrade moraju projektovati i graditi tako da osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućavaju nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad. Izvođenje radova na uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama ("Službeni glasnik RS", broj 22/15)68 propisuje standarde kojima se bliže definišu obavezne tehničke mere i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje objekata. Pristupačnost se odnosi na zgrade javne i poslovne namene, kao i na sve druge objekte za javnu upotrebu, poput ulica, trgova, parkova….
Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča ("Službeni glasnik RS", broj 29/15)69 uređuje pravo osoba sa invaliditetom na kretanje uz pomoć psa vodiča u javnom prevozu, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru.
Zakon o železnici ("Službeni glasnik RS", br. 41/18 i 62/23)70 propisuje minimalne standarde kvaliteta usluga za pružanje pomoći osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.
Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema ("Službeni glasnik RS", broj 62/23)71 propisuje da podsistemi infrastrukture i voznih sredstava moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću u cilju obezbeđenja njihovog pristupa pod istim uslovima kao i ostalim licima, sprečavanjem postavljanja ili uklanjanjem prepreka, kao i primenom odgovarajućih mera. Ovo uključuje projektovanje, izgradnju, obnovu, unapređenje, održavanje i eksploataciju predmetnih delova podsistema koji su pristupačni javnosti. Podsistem regulisanja i upravljanja saobraćajem i podsistem telematskih aplikacija za prevoz putnika moraju da predvide neophodnu funkcionalnost potrebnu za olakšavanje pristupa osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću pod istim uslovima kao i ostalim licima, sprečavanjem postavljanja i uklanjanjem, kao i primenom odgovarajućih mera. Takođe, definisani su i posebni zahtevi za pojedine podsisteme gde je propisano da isti moraju pristupačni osobama sa invaliditetom.
Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 38/15 i 49/21)72 predviđena je obaveza prevoznika da pre putovanja pruži putnicima informacije o pristupačnosti, uslovima pristupa i postojanju prostora u vozu namenjenih osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću, da licima sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću obezbedi nesmetan ulazak i izlazak iz voza, kao i odgovarajuće mesto u vozu i/ili dodatne usluge čije je pružanje potrebno zbog invaliditeta ili smanjene pokretljivosti. Predmetnim zakonom je regulisano i pravo na naknadu štete u slučaju oštećenja opreme koju koristi osoba sa invaliditetom ili osoba sa smanjenom pokretljivošću.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - US, 55/14, 96/15 - dr. zakon, 9/16 - US, 24/18, 41/18, 41/18 - dr. zakon, 87/18, 23/19, 128/20 - dr. zakon i 76/23)73 uređuje izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom.
Kada je u pitanju medijsko izveštavanje, Republika Srbija ima set zakona o medijskim servisima: Zakon o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", broj 92/23),74 Zakon o elektronskim medijima ("Službeni glasnik RS", broj 92/23)75 i Zakon o javnim medijskim servisima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 103/15, 108/16, 161/20, 129/21, 142/22 i 92/23).76
Zakon o upotrebi znakovnog jezika ("Službeni glasnik RS", broj 38/15)77 uređuje upotrebu znakovnog jezika, odnosno pravo na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluge tumača za znakovni jezik, način upotrebe usluge tumača za znakovni jezik, mere za podsticanje primene i unapređenje upotrebe znakovnog jezika kroz informisanje i obrazovanje na znakovnom jeziku i druga pitanja od značaja za upotrebu znakovnog jezika.
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 33/06 i 13/16)78 je prvi antidiskriminacijski propis u regionu, a nakon njegovog donošenja donet je i krovni Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", br. 22/09 i 52/21).79
Krivični zakonik Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) predviđa krivičnopravnu zaštitu osoba sa invaliditetom (krivično delo Povreda ravnopravnosti iz člana 128. KZ i dr.),80 dok Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 - US i 62/21 - US) propisuje procesna ovlašćenja osoba sa invaliditetom tokom krivičnog postupka (Zakletva svedoka iz člana 96. ZKP i dr.).81
______
64 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_penzijskom_i_invalidskom_osiguranju.html
65 https://www.paragraf.rs/propisi/carinski-zakon.html
66 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2011/24/7
67 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_planiranju_i_izgradnji.html
68
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_tehnickim_standardima_planiranja_projektovanja_i_izgradnje_objekata_kojima_se_osigurava_nesmetano_kretanje_i_pristup_osobama_sa_invaliditetom_deci_i_starim_osobama.html
69 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_kretanju_uz_pomoc_psa_vodica.html
70 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zeleznici.html
71 http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2018_06/t06_0002.htm
72 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ugovorima_o_prevozu_u_zeleznickom_saobracaju.html
73 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_saobracaja_na_putevima.html
74 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima.html
75 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_medijima.html
76 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_medijskim_servisima.html
77 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-upotrebi-znakovnog-jezika-republike-srbije.html
78 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_diskriminacije_osoba_sa_invaliditetom.html
79 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html
80 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2005/85/6/reg
81 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2011/72/1/reg
3.1. OPIS STANJA NA OSNOVU INFORMACIJA PRIKUPLJENIH U KONSULTATIVNOM PROCESU
U cilju sagledavanja trenutnog položaja i potreba osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, a poštujući principe Agende 2030. odnosno "LNOB" princip, zaključeno je da je neophodno uključiti predstavnike osoba sa invaliditetom sa lokalnog nivoa, jer fokus budućih politika i dokumenata upravo mora biti kvalitet života osobe sa invaliditetom u zajednici koja je njeno prirodno okruženje i pristupačnost odnosno dostupnost mehanizama za socijalnu uključenost na lokalnom nivou. Kako bi se zadovoljio princip ravnomerne regionalne zastupljenosti u smislu analize potreba, održane su četiri fokus grupe sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave, udruženjima osoba sa invaliditetom, udruženjima roditelja dece sa smetnjama u razvoju i drugim zainteresovanim stranama, i to: 5. aprila 2024. u Beogradu, 11. aprila 2024. u Nišu, 17. aprila 2024. u Kragujevcu i 22. aprila 2024. u Novom Sadu. Dodatna fokus grupa sa predstavnicima agencija Ujedinjenih nacija, održana je 25. aprila 2024. u Beogradu.
Na fokus grupama su učestvovali predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom sa teritorije grada/okruga u kome je organizovana fokus grupa, predstavnici ustanova socijalne zaštite sa teritorije grada/opštine, predstavnici organa jedinica lokalne samouprave sa teritorije čitavog okruga. Navedeni gradovi su odabrani kako bi se postigla ravnomerna zastupljenost i dobile informacije/imputi iz svih regiona Srbije. U radu fokus grupa je učestvovalo preko 100 učesnika. Zaključci i nalazi fokus grupa obezbedili su uvid u aktuelne i autentične potrebe osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou i omogućili uvid u regionalne razlike ili ujednačenost položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji.
Na osnovu prikupljenih informacija i dobijenih rezultata mogu se formulisati zaključci koji se odnose na položaj osoba sa invaliditetom i delovanje relevantnih organizacija i ustanova:
- Lokalne organizacije osoba sa invaliditetom imaju nedovoljne kapacitete u pogledu mogućnosti zagovaranja i realizacije aktivnosti sa ciljem unapređenja položaja OSI koja su bazirana na konceptu ljudskih prava;
- Postoji značajna teritorijalna neravnoteža i neravnomeran nivo razvoja civilnog sektora i sistema podrške osobama sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije, koja utiče na neravnomernu dostupnost usluga socijalne zaštite i podrške, što posledično može dovesti do prisilnih migracija lica sa invaliditetom ili čak do institucionalizacije;
- Postoji razvijena svest svih zainteresovanih strana o zabrani diskriminacije, međutim nedovoljno je jasan princip garantovanih prava, odnosno doživljava se da su prava koja uživaju osobe sa invaliditetom rezultat predusretljivosti, a ne obaveza zajednice;
- Jedinice lokalne samouprave nemaju dovoljan fokus u pogledu pitanja koji se odnose na razvoj servisa podrške u oblasti socijalne zaštite i oblasti inkluzije i integracije. Najčešće nema službenog lica ili službe kojoj su ti poslovi jasno delegirani;
- U okviru pokreta osoba sa invaliditetom prisutna je izvesna podeljenost i rivalitet kao i fragmentacija pokreta, što u velikoj meri kompenzuje postojanje Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, međutim nedovoljno za minimiziranje takvih efekta;
- Pitanje zaštite prava i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom na nacionalnom nivou je na prihvatljivom nivou, međutim na lokalnom nivou ovo pitanje uglavnom je i dalje na marginama delovanja lokalne samouprave.
Kroz SWOT analizu koja je urađena u odnosu na položaj osoba sa invaliditetom i položaj pokreta osoba sa invaliditetom učesnici fokus grupa su definisali snage, slabosti, prilike i pretnje i koje su praktično univerzalne u svim ispitanim regionima.
Tabela 1. SWOT analiza
Snage |
Slabosti |
- Brojnost osoba sa invaliditetom |
- Porodica sa neadekvatnim stavovima prema invaliditetu ili disfunkcionalna i iscrpljena primarna porodica |
Prilike |
Pretnje |
- Mogućnosti za razvoj servisa podrške u lokalnoj zajednici |
- Gašenje i neodrživost pojedinih servisa podrške |
Radi dodatne analize, tokom rada na fokus grupama je primenjena i PESTEL analiza, kao alat koji se koristi u strateškoj analizi i koji definiše okruženje kroz analizu skupa spoljnih faktora.
Tabela 2. Analiza Političkih, Ekonomskih, Socijalnih, Pravnih, Tehnoloških i Ekoloških faktora
PESTEL analiza u odnosu na položaj OSI u Republici Srbiji |
|
POLITIČKI FAKTORI |
Deklarativna podrška političara |
|
Ne prepoznaje se politički interes ulaganja i saradnje sa OCD koje se bave osobama sa invaliditetom, |
SOCIJALNI FAKTORI |
Lokalna zajednica i lokalna samouprava kao nosilac sistema podrške za osobe sa invaliditetom |
EKONOMSKI FAKTORI |
Niski prihodi i visoka nezaposlenost OSI |
EKOLOŠKI FAKTORI |
Prepoznavanje potreba i prava osoba sa invaliditetom za uživanje u prirodnim resursima na jednak način |
PRAVNI FAKTORI |
Pozitivni
zakonski propisi u oblasti antidiskriminacije, socijalne zaštite,
zapošljavanja i udruživanja omogućavaju mehanizme integracije OSI |
|
Neophodna razrada kroz podzakonska akta socijalnog preduzetništva kao polja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. |
TEHNOLOŠKI FAKTORI |
Nedovoljno je iskorišćena primena modernih tehnologija u podršci osobama sa invaliditetom |
Kroz grupnu diskusiju i brejnstorming učesnici fokus grupa su definisali ključne izazove koji su uticali na spor proces ostvarivanja mera i aktivnosti na potpunoj integraciji i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Izazove možemo podeliti na sledeće kategorije:
Izazovi unutar pokreta osoba sa invaliditetom: nedovoljna aktivnost organizacija i osoba sa invaliditetom kao pojedinaca, specifičnosti pojedinih grupa osoba sa invaliditetom, uverenje da postoji nemogućnost samozastupanja osoba sa intelektualnim ili mentalnim teškoćama, nedovoljna ekonomska samostalnost i obrazovni nivo osoba sa invaliditetom, nedovoljna motivisanost osoba sa invaliditetom za učlanjene u organizacije, nejedinstvo u okviru pokreta osoba sa invaliditetom.
Izazovi vezani za donosioce odluka i institucije: nedovoljno jasne nadležnosti različitih organa i nivoa vlasti, nedostatak sistema podrške negujućoj porodici, nedirektivne i nejasne, nekonkretne mere prethodnog strateškog dokumenta, nepostojanje analize potreba osoba sa invaliditetom, regionalna neujednačenost sistema podrške i uključivanja, nepostojanje praćenja korisnika koji dobijaju podršku, nedostatak finansijskih sredstava, nerazvijena međusektorska saradnja, nedostatak servisa u prigradskim opštinama većih gradskih centara, neregulisan pojam sociozdravstvenih usluga, nedostatak usluga za mlade sa invaliditetom i osobe sa pervazivnim razvojnim poremećajima.
Izazovi uslovljeni stavovima zajednice: predrasude o osobama sa invaliditetom i "posebnim potrebama" koje imaju, neznanje o potrebama i nepoštovanje jedinke sa invaliditetom kao ličnosti, nevidljivost pojedinih grupacija osoba sa invaliditetom za zajednicu, neracionalna upotreba fondova, senzacionalističko informisanje o osobama sa invaliditetom.
Kao ključna prava koja su do sada potpuno zanemarena, usled rešavanja "gorućih" pitanja za uključenost izdvojeno je sledeće:
- Pravo na brak, seksualnost i roditeljstvo osoba sa invaliditetom i adekvatni mehanizmi edukacije i podrške;
- Pristup upražnjavanju vere, prilagođenost verskih objekata i materijala za različite kategorije osoba sa invaliditetom;
- Kognitivna pristupačnost kao neprepoznata kategorija pristupačnosti za osobe sa mentalnim i intelektualnim teškoćama;
- Nedovoljna pristupačnost informacijama, pre svega kognitivna;
- Pravo na radno angažovanje osoba teškoće i prepreke potpune ili višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima ili osobe formalno lišene radne sposobnosti;
- Pravo na sport i rekreaciju u inkluzivnim programima;
- Pravo na ravnopravno uživanje u turističkoj ponudi;
- Pravo na prilagođenu zaštitu mentalnog i reproduktivnog zdravlja;
- Ograničeni pristup obrazovnim profilima u srednjim školama zbog propisanih zdravstvenih uslova;
- Pravo na visoko obrazovanje i mehanizme podrške u pristupu istom;
- Prava lica sa invaliditetom na izdržavanju zavodskih sankcija.
U odnosu na potrebe osoba sa invaliditetom i buduće aktivnosti koje su od strateškog značaja za položaj osoba sa invaliditetom, učesnici fokus grupa predviđaju sledeće ključne aktivnosti i mere podrške:
- Unaprediti i izvršiti procenu efekata rada Interresornih komisija |
- Razviti modele za podršku i edukaciju porodica osoba sa invaliditetom |
Poslednja u nizu fokus grupa održana je sa agencijama UN u Srbiji 25. aprila 2024. godine, jer se smatra da su upravo njeni predstavnici specifične zainteresovane strane u procesu izrade Strategije, pre svega sa aspekta implementacije međunarodnih praksi i politika u Srbiji.
Zajednički zaključak učesnika fokus grupe je da su ciljevi i mere u prethodnom dokumentu bili vrlo uopšteni i teško merljivi, odnosno da nisu definisani u skladu sa SMART metodologijom formiranja ciljeva aktivnosti i mera, te da je u narednom planskom dokumentu neophodno izbeći ovakve zamke.
Takođe poseban akcenat je stavljen na sledeća otvorena pitanja i probleme na koje treba da se referiše naredni strateški dokument:
- Lišenje poslovne sposobnosti, odnosno ukidanje ovog instituta porodičnopravne zaštite i sledstveno tome definisanje i uspostavljanje instituta savetnika za odlučivanje.
- Sledeće ključno pitanje koje treba da obuhvati Strategija je zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima i uloga radnih centara i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
- Treće ključno pitanje kome treba posvetiti pažnju u budućem strateškom dokumentu je nastavak razvoja koncepta inkluzivnog obrazovanja i dostupnosti podrške porodici na što ranijem uzrastu.
Tokom sastanka predstavnici UN su se složili da je posebnu pažnju potrebno posvetiti višestruko ugroženim grupama osoba sa invaliditetom poštujući princip LNOB Agende 2030, kao i da je potrebno sistemski unaprediti položaj organizacija osoba sa invaliditetom u smislu jačanja njihovog kapaciteta i unapređenja organizacione strukture kako bi se postigao veći stepen proaktivnosti i uključenosti organizacija u promovisanje i zastupanje prava osoba sa invaliditetom. Takođe, potrebno je podstaći i jačanje udruženja roditelja dece sa smetnjama u razvoju kako bi bili aktivni i relevantni sagovornici u razvijanju i kreiranju inkluzivnih usluga i društva.
3.2. OPIS STANJA NA OSNOVU ANALIZE PODATAKA ZVANIČNIH INSTITUCIJA
Jedan od ključnih nalaza, naznačen na svim održanim konsultativnim sastancima na kojim su učestvovali predstavnici relevantnih institucija za sprovođenje mera i aktivnosti iz prethodne strategije i akcionih planova, kao i za praćenje i kontrolu njihove realizacije, je da treba izbegavati formulacije mera i ciljeva odrednicama: u potpunosti, u celosti, koje su nerealne za realizaciju u šestogodišnjem periodu i dovode do toga da iako je ostvaren određeni efekat mere u smislu napretka u prikazu određenog pokazatelja, npr. pristupačnost formulacija "svi objekti će biti potpuno pristupačni" dovodi do toga da cilj ne može biti ostvaren. Takođe, formulacije koje su nedovoljno jasne i merljive poput: "unaprediće se, povećaće se, učiniće se boljim" su neadekvatne, jer ne može da se izvrši jasna i merljiva komparacija u odnosu na bazne vrednosti i postojeće stanje.
Na osnovu rezultata održanih radnih sastanaka, proizašli su sledeći nalazi i preporuke za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom:
- U odnosu na mere zapošljavanja osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu kao i mere aktivne politike zapošljavanja konstatuje se da su programi prilagođavanja radnog mesta za osobe sa invaliditetom i podrške radnog asistenta u velikoj meri naišli na interesovanje poslodavaca, međutim potrebno je povećati sredstva finansijske podrške, jer interesovanje poslodavaca raste u skladu sa povećanjem raspoloživih sredstava;
- Zapošljavanje u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom dalo je željene efekte u smislu kontinuiranog osnivanja ovih posebnih oblika zapošljavanja osoba sa invaliditetom i novog zapošljavanja. Takođe, ekonomska funkcija ovih privrednih društava podrazumeva poslovanje na tržišnom principu dok se socijalna funkcija vezuje za sprovođenje profesionalne i radne rehabilitacije i integracije osoba sa invaliditetom. S tim u vezi aktivno delovanje stručnih radnika (član 36. stav 2. tačka 4. Zakona) neophodno je za razvoj obe funkcije te je potrebno sprovesti analizu rada stručnih radnika u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom radi unapređenja delotvornosti metoda i tehnika stručnog rada sa osobama sa invaliditetom, unapređenja programa integracije na radnom mestu za osobe sa invaliditetom i jačanja kapaciteta stručnih službi u ovim preduzećima. Potrebno je analizirati uzroke i moguće aspekte za unapređenje i osnaživanje postojeće uloge preduzeća i razviti nove uloge ovih resursa u oblasti profesionalne rehabilitacije i radno socijalne integracije osoba sa invaliditetom;
- Kontinuirana podrška preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u skladu sa čl. 40. i 41. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, doprinosi održanju zaposlenja osoba sa invaliditetom i konkurentnosti ovih privrednih društava, tako da je uticaj dodeljene državne pomoći značajan, ali postoji potreba za dodatnom podrškom u cilju:
- jačanja proizvodnih i uslužnih kapaciteta i poboljšanja uslova rada u ovim preduzećima,
- novog zapošljavanja osoba sa invaliditetom,
- stvaranja uslova za razvoj novih i unapređenje postojećih programa obuka za osobe sa invaliditetom.
- Uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja, naročito javne radove, koje su ograničenog vremenskog trajanja osobe sa invaliditetom gube pravo na novčana davanja iz sistema socijalne zaštite, poput NSP u produženom periodu u odnosu na period rada, što deluje demotivišuće na uključivanje u ovakve mere i ne doprinosi smanjenju siromaštva osoba sa invaliditetom. Ovi programi nisu adekvatno odgovorili na potrebe zapošljavanja, jer nije došlo do kontinuiranog efekta mere;
- Neophodno je izmeniti sistem veštačenja u odnosu na invaliditet i radnu sposobnost i uvesti jedinstven organ veštačenja;
- Priliv sredstava u fond za zapošljavanje osoba sa invaliditetom po osnovu uplata poslodavaca kao načina izvršenja obaveze koja se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom neproporcionalan je sredstvima koja se stavljaju na raspolaganje Nacionalnoj službi zapošljavanja i Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom, odnosno utrošak sredstava koja su po tom osnovu prikupljena je netransparentan i ne podržava realizaciju mera za unapređenje zapošljivosti osoba sa invaliditetom na adekvatan način;
Kontrolu izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i naplate iznosa od 50% prosečne zarade, koja sadrži i porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, po zaposlenom u Republici, vrši Poreska uprava u skladu sa propisima kojima se uređuju poreski postupak i poreska administracija. Neophodno je analizirati u narednom periodu priliv sredstava u budžet po osnovu ove obaveze, a čiju kontrolu vrši Poreska uprava Ministarstva finansija.
Tabela 3. Opredeljeni iznos sredstava prema podacima Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom
Godina |
Opredeljeno |
Utrošeno |
2017. |
700,000,000.00 |
695,936,913.99 |
2018. |
700,000,000.00 |
699,813,794.90 |
2019. |
700,000,000.00 |
699,541,642.79 |
2020. |
450,000,000.00 |
449,972,384.69 |
2021. |
645,000,000.00 |
644,855,644.53 |
2022. |
625,000,000.00 |
624,829,731.09 |
2023. |
705,000,000.00 |
704,626,867.35 |
Izvor: MRZBSP - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom
- Potrebno je izvrši analizu realizacije prikupljanja i raspoređivanja sredstava dobijenih po osnovu uplata poslodavaca kao načina izvršenja obaveze zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom;
- U odnosu na učešće osoba sa invaliditetom u kulturnom životu i dalje je dominantna nepristupačnost ustanova kulture u značajnoj meri i to ne samo arhitektonska, već i komunikacijska i kognitivna nepristupačnost sadržaja i objekata;
- Medijsko izveštavanje o osobama sa invaliditetom je i dalje senzacionalističko ili situaciono vezano samo za datume koji su vezani za svetske dane obeležavanja prava osoba sa invaliditetom;
- U konkursima za finansiranje u oblasti informisanja posebno se stimulišu programi koji su prepoznali i podstiču informisanje na prilagođen način osobama sa invaliditetom. To bi mogao biti model koji se primenjuje u drugim resorima radi podsticanja svesti o potrebi senzitivizacije svih društvenih subjekata za potrebe osoba sa invaliditetom;
- U oblasti sporta, u proteklom periodu, sportski objekti su u značajnoj meri prilagođeni da budu pristupačni osobama sa invaliditetom, ali je neophodno izvršiti obuku sportskih trenera za rad sa osobama sa invaliditetom kako bi sportski i rekreativni programi u što većoj meri bili inkluzivni;
- U krivičnom zakoniku, u kategoriju zločina iz mržnje uneta je kategorija zločin protiv osobe sa invaliditetom. Pristupanje procesu od same fizičke ili tehnološke pristupačnosti do tehnike i prilagođavanja pri uzimanju iskaza i samog vođenja procesa na komunikacijski i kognitivno prilagođen način je obezbeđeno. Međutim, potrebno je ispitati uslove za izdržavanje kazni osoba sa invaliditetom, odnosno prilagođenost ustanova u sistemu za izvršenje zavodskih sankcija;
- Osoba sa invaliditetom, osim što može biti žrtva nasilja, može biti i počinilac, zbog čega je potrebno obezbediti protokole i potrebna prilagođavanja u postupanju u obe situacije;
- U oblasti inkluzivnog obrazovanja postoje mere podrške koje su intenzivne na nivou osnovnoškolskog obrazovanja, ali je neophodno razviti mere podrške u smislu besplatnih udžbenika, školovanja, putovanja i sl. na nivou srednjoškolskog obrazovanja;
- Potrebno je obezbediti sistem podrške za upis i pohađanje obrazovnih programa na nivou visokog obrazovanja za osobe sa invaliditetom u intenzivnijoj meri;
- U cilju obezbeđivanja dodatne podrške u obrazovanju preporučuje se oslonac na razvoj volonterskih servisa podrške;
- Kampanje za antidiskriminaciju i zastupanje prava osoba sa invaliditetom treba usmeriti i na lokalni nivo i prilagoditi specifičnostima zajednice u kojoj se sprovode;
- Neophodno je postojanje nacionalnih kampanja za uklanjanje barijera i inkluziju OSI;
- Iako postoji obučenost pripadnika Sektora za vanredne situacije za pristup, komunikaciju i rad sa osobama sa invaliditetom u vanrednim situacijama potrebno je ka osobama sa invaliditetom usmeriti potrebne informacije o merama koje Sektor preduzima, kako bi se razvio osećaj sigurnosti i smanjio strah od negativnih ishoda u vanrednim situacijama usled invaliditeta;
- Stav Sektora za socijalnu zaštitu u sastavu MRZBSP je da postoji obezbeđen pluralizam pružalaca usluga, ali je potreban dalji razvoj usluga na lokalnom nivou, što je potrebno dodatno razraditi planiranom strategijom socijalne zaštite;
- Potrebno je razviti radne centre za radno angažovanje osoba sa invaliditetom u skladu sa važećim odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom;
- Neophodno je započeti postupak izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, kako bi se utvrdio minimalni paket usluga podrške po jedinici lokalne samouprave u odnosu na osobe sa invaliditetom, kao i uspostavljanje socio-zdravstvenih usluga;
- Potrebno je kontinuirano raditi na edukaciji i senzibilizaciji službenih lica svih relevantnih organa i institucija na temu pristupačnosti za osobe sa invaliditetom, kako arhitektonske, tako i komunikacijske, tehnološke i kognitivne pristupačnosti.
Sumirajući zaključke sa radnih sastanaka sa resornim ministarstvima i institucijama, može se zaključiti da postoje određeni pomaci u odnosu na položaj i uključenost osoba sa invaliditetom u odnosu na period od pre pet godina, međutim i dalje su prisutne teškoće i nejednaki uslovi koje utiču na ostvarivanje elementarnih ljudskih prava, poput izmene zakonskog rešenja o institutu lišenja poslovne sposobnosti, prilagođavanja zdravstvenog sistema specifičnim potrebama osoba sa invaliditetom u komunikaciji i pružanju usluga, naročito osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama, i pervazivnim smetnjama. Prepoznat je napredak u sferi obrazovanja i pitanje vidljivosti, umrežavanja i podrške organizacijama osoba sa invaliditetom.
Sistem socijalne zaštite u narednom periodu treba učiniti pristupačnijim za osobe sa invaliditetom, razvijati usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou, regionalno ujednačiti dostupnost usluga i insistirati na njihovom proširenju i unapređenju na lokalnom nivou.
3.3. OSTVARENOST CILJEVA PRETHODNE STRATEGIJE
Pregled položaja osoba sa invaliditetom u vezi sa ostvarivanjem različitih prava i dostizanjem ciljeva, kao i ostvarenih mera i aktivnosti utvrđenih Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, sa podacima iz različitih oblasti, analizom pravnog okvira i zaključcima o potrebnim koracima u budućnosti, dati su u analizama efekata aktuelne Strategije (Ex-post i Ex-ante analize), kao i u narativnim izveštajima o realizovanim akcionim planovima. Kada su u pitanju podaci iz akcionih planova, treba naglasiti da su analize izvršena na osnovu dostupnih podataka iz narativnih izveštaja o realizovanim akcionim planovima važeće Strategije zaključno sa prikupljenim podacima do 2023. godine. Iako je analizom podataka utvrđeno da postoje značajni pomaci u dostizanju ciljeva, kao i ostvarenosti mera i aktivnosti, i dalje postoji značajan broj mera i/ili aktivnosti koji nije realizovan, odnosno ostvaren.
U cilju boljeg sagledavanja potrebe preduzimanja daljih koraka, u nastavku je dat kratak pregled stanja u pojedinim oblastima.
Položaj osoba sa invaliditetom uslovljen je sistemom obrazovanja i vaspitanja koji treba da obezbedi za svu decu i učenike jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu smetnji u razvoju i invaliditeta. Prema podacima iz Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Republici Srbiji za period od 2019. do 2021. godine,82 tokom 2021. godine 6.5% dece nije bilo uključeno u sistem obaveznog obrazovanja, a stopa završavanja osnovne škole se smanjuje, tako da 2021. godine 4% učenika nije završilo osnovnu školu ili je odustalo od školovanja. Broj i udeo učenika koji se školuje po IOP1 u osnovnim školama se u 2021. godini povećao za 555 u odnosu na 2019. godinu, a udeo učenika blago raste u odnosu na prethodni izveštajni period (2018. godine udeo učenika koji se školovao po IOP1 bio je 1.54%, a 2021. godine 1.74%). Udeo učenika koji se školuje na osnovu IOP1 značajno je veći (oko 60%) u odnosu na učenice (40%), a slična je situacija i kod udela dečaka i devojčica koji se školuju po IOP2. Udeo učenika koji se školuju na osnovu IOP2 je 2020. i 2021. godine iznosio 1.06% i pokazuje trend rasta u odnosu na 2019. godinu (0.95%).83
U školskoj 2021/2022. godini broj učenika osnovnoškolskog uzrasta koji pohađaju nastavu u školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bio je 1075, školske 2022/2023. 1208, a 2023/2024. godine 1242.84 Obuhvat dece srednjim obrazovanjem je ispod 90%, a neto stopa obuhvata pokazuje tendenciju pada za 2.5 procentna poena 2021. godine u odnosu na 2019. godinu, dok tokom 2021. godine i drugi važni pokazatelji pokazuju trend smanjenja (smanjene su stopa završavanja SŠ i stopa prelaska iz OŠ u SŠ).85 I dalje je prisutan nedostatak pedagoških asistenata za učenike sa smetnjama u razvoju, te je potrebno pojačati napore u cilju dalje podrške uključivanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u obrazovanje i sistemski i kontinuirano preduzimati mere i aktivnosti. Treba se pridržavati principa najboljeg interesa deteta prilikom donošenja odluke o uključivanju u obrazovanje i izbora škole, a posebnu pažnju treba usmeriti na obuhvat dece koja su u ustanovama socijalne zaštite i uključenost dece sa višestrukim smetnjama u sistem obrazovanja. Važno je uspostaviti sistemske načine saradnje na lokalnom nivou koji mogu da omoguće adekvatnu tranziciju dece u sistem srednjeg obrazovanja.86
U odnosu na mere zapošljavanja osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu, kao i mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima utvrđeno je da su programi prilagođavanja radnog mesta za OSI i podrške radnog asistenta u velikoj meri naišli na interesovanje poslodavaca, ali da je potrebno povećati fond sredstava jer je interesovanje poslodavaca veće u odnosu na raspoloživa sredstva. U odnosu na prethodne četiri godine, u program prilagođavanja radnog mesta za OSI bilo je uključeno 22 OSI u 2020. godini;87 21 OSI (33.3% žena) u 2021. godini;88 28 OSI (32.1% žena) u 2022. godini;89 i 35 OSI (45.7% žena) u 2023.90 Mera pružanja stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom - radna asistencija je u 2020. godini realizovana za 27 OSI;91 u 2021. godini za 32 OSI (31.2% žena);92 u 2022. godini za 40 OSI (25% žena);93 dok je u 2023. godini realizovana za 60 OSI (46.7% žena).94 Kada su u pitanju javni radovi primetan je sledeći trend po godinama: u 2020. godini na javnim radovima bile su angažovane 1032 nezaposlene osobe sa invaliditetom, pri čemu su 509 nezaposlenih osoba sa invaliditetom žene (49.3%), dok 298 pripada kategoriji dugoročno nezaposlenih (28.9%);95 u 2021. godini na javnim radovima angažovano je 800 osoba sa invaliditetom, pri čemu je 385 osoba sa invaliditetom bilo ženskog pola (48.1%), dok 227 lica posao traži duže od 12 meseci (28.4%);96 u 2022. godini na javnim radovima angažovane su 954 osobe sa invaliditetom i od ukupnog broja uključenih, 474 osobe sa invaliditetom su žene (49.7%), dok 299 lica posao traži duže od 12 meseci (31.3%);97 u 2023. godini na javnim radovima angažovano je 819 osoba sa invaliditetom, 399 osoba sa invaliditetom su žene (48.7%), dok 213 lica posao traži duže od 12 meseci (26.%).98
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nova preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom se kontinuirano osnivaju iz godine u godinu, pa je recimo u periodu od 2019. godine zaključno sa 2023. godinom dozvolu za obavljanje delatnosti dobilo 12 novih preduzeća.99 Sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u cilju radnog osposobljavanja i integracije osoba sa invaliditetom na otvoreno tržište rada nije realizovano značajnim obuhvatom osoba sa invaliditetom, prisutna je neiskorišćenost resursa ovih preduzeća kao nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, pa je potrebno analizirati uzroke i moguće aspekte za unapređenje ove uloge preduzeća. Planirano je sprovođenje analize postupka izdavanja odobrenja za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije radi usklađivanja sa propisima iz oblasti obrazovanja odraslih koja uređuju status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA). Ovo je predviđeno Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine.100 Kontinuirana podrška preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u skladu sa čl. 40. i 41. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 32/13 i 14/22 - dr. zakon),101 doprinela je održanju zaposlenja osoba sa invaliditetom i konkurentnosti ovih privrednih društava, odnosno uticaj dodeljene državne pomoći je značajan (npr. opredeljena sredstva za 2020. godinu iznose 450,000,000.00, za 2021. 645,000,000.00, za 2022. 625,000,000.00, a za 2023. godinu 705,000,000.00 dinara),102 ali postoji potreba za dodatnom podrškom u cilju: jačanja proizvodnih i uslužnih kapaciteta i poboljšanja uslova rada u ovim preduzećima; novog zapošljavanja osoba sa invaliditetom i stvaranja uslova za razvoj novih i unapređenje postojećih programa obuka za osobe sa invaliditetom.103
Priliv sredstava na uplatni račun budžeta Republike Srbije, od uplata poslodavaca koji obavezu zapošljavanja OSI izvršavaju na način i u visini iznosa utvrđenog saglasno članu 26. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 32/13 i 14/22 - dr. zakon)104 je neproporcionalan sredstvima koja se stavljaju na raspolaganje Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) i Sektoru za zaštitu OSI,105 odnosno utrošak sredstava koja su po ovom osnovu prikupljena je netransparentan i ne podržava realizaciju mera za unapređenje zapošljivosti OSI na adekvatan način.
Sistem socijalne zaštite prepoznaje prava koja se, pre svega, odnose na materijalnu i pravnu podršku, kao i usluge koje kroz programe i praktičnu podršku osobama sa invaliditetom omogućavaju integraciju, zadovoljenje životnih potreba i samostalan život. Zakonom o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 24/11 i 117/22)106 veliki deo nadležnosti u pružanju usluga socijalne zaštite spušten je u nadležnost jedinice lokalne samouprave, iako je normativno taj sistem jedinstveno uređen na nivou Republike Srbije. Decentralizacija usluga omogućila je da se potrebe zadovolje upravo na mestu gde osoba sa invaliditetom živi i ujedno omogućila lokalnoj samoupravi da bude responzivna na potrebe svojih građana u punoj meri, a u skladu sa potrebama koje su karakteristične za svaku zajednicu. U 2022. godini evidentirano je 313 licenciranih pružalaca usluga socijalne zaštite. Broj licenciranih pružalaca je u porastu, pa je tako od jednog licenciranog pružaoca u 2013. godini porastao na 313 pružalaca u 2022. godini, od čega su 83.4% aktivni pružaoci usluga socijalne zaštite. Proces licenciranja najintenzivniji je u grupi dnevnih usluga u zajednici, dok u pogledu ostalih grupa usluga nije zabeležen značajniji porast broja licenciranih pružalaca. Kada je reč o rasprostranjenosti pojedinačnih usluga, u periodu od 2017-2022. godine uočene su značajne razlike i nastavak trenda neujednačene i slabe rasprostranjenosti usluga. Trend rasta usluge pomoć u kući je nastavljen u 2022. godini, kao najrasprostranjenije usluge u Srbiji, koja je prisutna u 135 ili 83.9% opština. Usluga lični pratilac prisutna je u 108 ili 67.1% lokalnih samouprava, dnevni boravak za osobe sa invaliditetom u 55 ili 34.2% lokalnih samouprava. Izuzev usluge personalnog asistenta, koja je prisutne u 26 ili 16.1% lokalnih samouprava, ostale usluge su prisutne u manje od šest lokalnih samouprava, dok su četiri usluge prisutne u samo jednoj lokalnoj samoupravi u Srbiji. Posledica njihove slabe rasprostranjenosti je nedovoljan pluralizam usluga na lokalnom nivou, odnosno nepostojanje više različitih usluga u neposrednom okruženju korisnika u lokalnoj zajednici koje odgovaraju na različite potrebe i omogućavaju ostvarivanje potrebnog okvira podrške korisniku u sistemu socijalne zaštite. U 2022. godini u 109 ili 67.7% lokalnih samouprava prisutne su dve ili više usluga, a u samo 25 lokalnih samouprava može se govoriti o pluralizmu usluga, odnosno prisustvu više od četiri usluge namenjene građanima. Situacija je slična i kada je reč o pluralizmu pružalaca usluga, jer su oni uglavnom monopolisti u svojim zajednicama. Najveći broj usluga kontinuirano ima Kragujevac (osam usluga), zatim Niš, koji od 2022. godine ima osam usluga koje pružaju licencirani pružaoci. Od beogradskih opština, samo na teritoriji opština Zvezdara i Savski venac ima šest usluga licenciranih pružalaca, dok po pet usluga imaju teritorijalno Novi Beograd, Palilula i Voždovac. Gradovi Pančevo, Novi Sad, Šabac, Leskovac, Smederevo i Vranje, takođe, imaju po pet usluga licenciranih pružalaca. Trend porasta broja korisnika je zabeležen kod većine usluga, izuzev kada je reč o uslugama stanovanje uz podršku, prihvatilišta za odrasle i starije i prihvatilišta za žrtve nasilja. Najveći porast broja korisnika registrovan je među korisnicima usluge lični pratilac deteta, koji je u periodu 2016-2022. godine porastao za 749.2%, što je posledica značajnog porasta broja pružalaca ove usluge.107 U 2022. godini evidentirano je ukupno 135 licenciranih pružalaca usluge pomoć u kući, od kojih je 104 ili 77% pružalo uslugu (aktivni pružaoci). U periodu 2016-2022. godine broj licenciranih pružalaca se povećao za 229.3%, dok je broj aktivnih pružalaca u istom periodu povećan za 166,7%. Od ukupnog broja licenciranih pružalaca usluga u 2022. godini, 33.3% pripada javnom, a 66.7% opštem sektoru. U odnosu na status osnivača, 47.4% pružaoca usluga su udruženja građana, 22.2% lokalne samouprave, dok je 19.3% privrednih društava. Kada je reč o ovoj usluzi, udeo ustanova čiji je osnivač Republika Srbija ili AP Vojvodina je najniži i iznosi 6.7%, odnosno 4.4%. U 2022. godini kod 12.392 ili 75.2% korisnika ove usluge dijagnostifikovani su sledeći tipovi invaliditeta: višestruki invaliditet kod 30.2%, telesni 21.2%, senzorni 7.5%, mentalne teškoće 6.4%, intelektualne teškoće 4%, pervazivni razvojni poremećaji 0.5%, a za čak 30.2% korisnika nije evidentiran tip invaliditeta.108 Ukupno 50 licenciranih pružalaca usluge lični pratilac deteta, od kojih su 39 bili aktivni pružaoci evidentirano je u 2022. godini. Broj pružalaca usluge lični pratilac deteta u ovoj godini porastao je za 8% u odnosu na 2016. godinu. U 108 lokalnih samouprava bila je prisutna usluga lični pratilac deteta, što predstavlja povećanje od 13.7% u odnosu na 95 lokalnih samouprava u 2021. godini. Udeo lokalnih samouprava u kojima se pruža usluga lični pratilac deteta u ukupnom broju lokalnih samouprava u Republici Srbiji je 67.1%, a od 108 lokalnih samouprava u kojima se pružala usluga lični pratilac deteta, u 42 ili 38.8% lokalnih samouprava usluga je bila dostupna svih 12 meseci. Usluga lični pratilac deteta, u 2022. godini, bila je dostupna za 3.057 korisnika, pri čemu je broj korisnika u kontinuiranom porastu.109 Od ukupno 65 licenciranih pružalaca usluge dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom, 61 pružalac je aktivno pružao uslugu u 2022. godini. Tri pružaoca kao razlog nepružanja usluge navode nedostatak finansijskih sredstava, dok jedan pružalac nije obnovio licencu u tekućoj godini. Od 65 pružalaca usluge sa važećom licencom u 2022. godini, 36 ili 52.2% pripada javnom, a 33 ili 47.8% opštem sektoru: lokalna samouprava je osnivač 34 pružaoca, udruženja građana 32, dok su AP Vojvodina i Republika osnovale po jednog pružaoca. Usluga dnevni boravak za osobe sa invaliditetom prisutna je u svim regionima, osim u AP Kosovo i Metohija. Usluga je najrasprostranjenija u regionu Beograda (u 10 od ukupno 17 gradskih opština, odnosno u 58.8%), dok je najmanja rasprostranjenost usluge je zabeležena u regionu Južne i Istočne Srbije (usluga se pružala u 13 od ukupno 47 lokalnih samouprava odnosno u 25.5%). Prosečna stopa obuhvata uslugom dnevni boravak za osobe sa invaliditetom iznosila je 24.8%, što je iznad republičkog proseka koji u periodu 2016. do 2022. godine iznosi 19,2%. Usluga je najdostupnija mladima, čija stopa obuhvata iznosi 57.9%, zatim odraslom stanovništvu sa stopom obuhvata 26.8% i deci sa 21.8%. Najmanja je stopa obuhvata starijih osoba (preko 65 godina starosti) i iznosi 2.13%. Lokalne samouprave u Republici Srbiji sa najvišom stopom obuhvata su: Ivanjica, Srbobran, Aleksandrovac, Varvarin i Brus, dok su lokalne samouprave sa najmanjom stopom obuhvata: Niš, Vranje, Kragujevac i Novi Sad. U 2022. godini, uslugu dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom koristilo je ukupno 1.681 korisnika, što je u odnosu na 2016. godinu porast od 189.3%. Najzastupljeniji su odrasli korisnici - 58.8%, zatim mladi - 22.5%, deca - 16.5%, a najmanje su zastupljeni stariji korisnici - 2.1%. U odnosu na polnu strukturu, zastupljenije su osobe muškog pola sa 59.8%. U odnosu na tip invaliditeta, najzastupljeniji su korisnici sa višestrukim smetnjama sa 39.5%, potom korisnici sa intelektualnim smetnjama sa 33.8%, a udeo korisnika bez utvrđene smetnje ili invaliditeta iznosi 1.1%. Od ukupnog broja dece, 22% su deca osnovnoškolskog uzrasta i 18.1% dece srednjoškolskog uzrasta koji nisu uključeni u obrazovni sistem. Od korisnika uključenih u obrazovni sistem specijalnu osnovnu školu pohađalo je 26.3% dece, dok je specijalnu srednju školu pohađalo 12% dece. Od 1.403 punoletna korisnika usluge, najveći broj - 35.1% čine korisnici kojima je oduzeta radna sposobnost, 30% korisnika je nezaposleno, 9.1% korisnika je zaposleno, 6.4% su korisnici penzije, dok za 19.3% korisnika nije bilo podataka o radnom statusu.110 Uslugu predah smeštaj pružala su tri licencirana pružaoca u 2022. godini (dva pružaoca su iz javnog sektora i njihov osnivač je lokalna samouprava, dok je treći iz opšteg sektora, organizacija civilnog društva). Usluga je pružana u Beogradu, Šapcu i Nišu i koristilo je 186 korisnika. U polnoj strukturi preovlađuju muški korisnici sa prosečnih 66.7%, dok je 40.3% korisnika sa intelektualnim, a 35.5% sa višestrukim invaliditetom.111 U okviru usluga podrške za samostalan život, licencirani pružaoci usluga su pružali usluge personalne asistencije i stanovanja uz podršku. Licencu za pružanje usluge personalne asistencije, u 2022. godini, imao je 21 pružalac, a 18 ili 85.7% pružalaca je aktivno pružalo uslugu. Broj pružalaca usluge je u periodu od sedam godina porastao za 162.5%. Pružaoci usluge personalni asistent su u 90.5% slučajeva iz opšteg sektora čiji su osnivači većinom udruženja građana. Kontinuitet u pružanju usluge, tokom cele godine, obezbedilo je 16 pružalaca. U toku 2022. godine usluga personalne asistencije je u 26 ili 16.2% lokalnih samouprava (dve lokalne samouprave manje nego 2021. godine). Broj korisnika usluge personalni asistent kontinuirano raste. U 2022. godini pružaoci su imali 375 korisnika u toku godine, a stopa obuhvata je 6.83%. U starosnoj strukturi dominiraju odrasli sa 77.6% dok je polna struktura ujednačena u svim starosnim kategorijama. Prema osnovu po kojem se koristila usluga, dominira angažovanje korisnika u radu udruženja građana i organizacijama civilnog društva sa udelom od 52%. Najveći broj korisnika usluge personalni asistent je starosti od 26 do 65 godina (77.6%), pri čemu je najčešće reč o korisnicima sa dominantno telesnim invaliditetom (69.1%). U 2022. godini, evidentirano je sedam licenciranih pružalaca usluge stanovanje uz podršku: pri čemu su bila četiri pružaoca usluge za osobe sa invaliditetom, dva pružaoca usluge za mlade koji se osamostaljuju i jedan pružalac usluge za žrtve trgovine ljudima. Nisu uočene bitnije promene u pružanju usluge stanovanje uz podršku, odnosno ova usluga je i dalje među najslabije razvijenim uslugama. Od ukupno sedam licenciranih pružalaca, u 2022. godini usluge je aktivno pružalo pet pružalaca: tri pružaoca usluge za osobe sa invaliditetom (OSI), jedan pružalac usluge za mlade koji se osamostaljuju i jedan pružalac usluge za žrtve trgovine ljudima. Usluga se pruža u pet lokalnih samouprava u Srbiji: stanovanje uz podršku za OSI u tri lokalne samouprave (Kula, Pančevo i Šabac), stanovanje uz podršku za žrtve trgovine ljudima u jednoj beogradskoj opštini, a u Šapcu stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju. Tri pružaoca usluge imaju licencu izdatu na šest godina. Samo jedan pružalac je iz javnog sektora, dok su ostali iz opšteg sektora (udruženja građana). U 2022. godini uslugu je koristilo ukupno 28 korisnika, odnosno 22 korisnika usluge stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom, jedna korisnica usluge stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju i pet korisnica usluge stanovanje uz podršku za žrtve trgovine ljudima.112 U periodu od 2013. do 2022. godine iskorišćenost domskog kapaciteta je kontinuirano visoka, u 2022. godini bila je 90.1% što je u nivou desetogodišnjeg proseka koji iznosi 91.9%. U 2022. godini evidentirano je 4.297 korisnika, a 31. decembra 2022. godine na domskom smeštaju bilo je 3.955 korisnika. U toku 2022. godine smešteno je ukupno novih 366 korisnika, što predstavlja povećanje od 29.3% u odnosu na 2013. godinu. Novi korisnici čine 8.5% od ukupnog broja korisnika, što je na nivou desetogodišnjeg proseka koji iznosi 6.4%. Udeo novih korisnika u 2022. godini je značajno veći u odnosu na 2020. godinu, koja je bila najniža tačka u desetogodišnjem periodu, što je posledica mera koje je država preduzimala u cilju prevencije širenja epidemije COVID 19, odnosno zabrane prijema novih korisnika u ustanove socijalne zaštite. Polna struktura korisnika je delimično ujednačena, 52.2% muškaraca i 47.3% žena. U starosnoj strukturi dominiraju odrasli sa udelom od 77.5%. Mladi su slabo zastupljeni sa 1.5%. U toku 2022. godine na domskom smeštaju bilo je i jedno dete. U odnosu na 2013. godinu u 2022. godini ukupan broj korisnika smanjen je za 6.4%: pri čemu broj mladih za 72.2%, odraslih za 8%, dok je broj starijih porastao za 38.6% što se može objasniti slabom razvijenošću odgovarajućih usluga u lokalnoj zajednici za ovu ciljnu grupu i dugogodišnjim boravkom korisnika na domskom smeštaju. Još jedno od objašnjenja može biti i izbor samih korisnika za ovaj vid zaštite koji je dodatno uslovljen potrebama korisnika za intenzivnom negom i podrškom. U 2022. godini dominantnu kategoriju čine korisnici sa mentalnim invaliditetom, sa udelom od 51.6%, zatim korisnici sa intelektualnim invaliditetom sa 29.9% i višestrukim invaliditetom (11.3% korisnika). U posmatranom desetogodišnjem periodu nema bitnih promena u strukturi korisnika prema vrsti invaliditeta.113 U starateljskoj zaštiti u 2022. godini dominira neposredno starateljstvo sa udelom od 42.8%. Za 31.1% korisnika staratelj je srodnik ili bliska osoba, a 25.7% korisnika nije pod starateljskom zaštitom. Posmatrano u periodu od 2013. godine, udeo korisnika pod starateljstvom u proseku iznosi 74.3%. U poslednjih deset godina broj korisnika prema kojima nisu primenjene mere starateljske zaštite, odnosno koji imaju očuvanu poslovnu sposobnost, smanjio se za 13%.114 U 2022. godini usluge smeštaja deci i mladima pružalo je 19 ustanova, od čega deset ustanova za decu i mlade bez roditeljskog staranja i decu i mlade sa smetnjama u razvoju (DMBRS), šest ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju (DMSR) i tri ustanove za vaspitanje dece i omladine. U ustanovama za smeštaj dece i mladih ukupan broj korisnika tokom 2022. godine iznosio je 2.119, a 31. decembra 2022. godine evidentirano je 1.926 korisnika. Ukupan broj korisnika ove grupe ustanova u proteklih deset godina smanjio se za 8% - u ustanovama za vaspitanje za 43.2%, u ustanovama za DMBRS za 9.1%, a u ustanovama za DMSR za 5.7%. Po prvi put se u 2022. godini registruje povećanje broja korisnika za 0.9% u odnosu na 2021. godinu. Nastavljen je trend dominantnog udela odraslih korisnika, iako je reč o ustanovama namenjenim deci i mladima, pa je 31. decembra 2022. godine 47.8% korisnika u 19 ustanova bilo starije od 26 godina (odrasli korisnici čine 45.9%, a stariji 1.9%), udeo dece iznosi 29.8%, a udeo mladih 22.4%. Takođe, na smeštaju je 35 dece mlađe od tri godine, što je najviše u proteklih pet godina. Iako se ukupan broj korisnika u ovoj grupi smanjuje, u proteklih deset godina, raste broj odraslih i starijih korisnika, pri čemu je broj odraslih je povećan za 20.1%, a broj starijih za 100%. Broj dece se, u skladu sa strateškim ciljevima deinstitucionalizacije, smanjuje, tako da je u periodu 2013. do 2022. godine broj dece smanjen za 32.5%. U 2022. godini prvi put je evidentiran porast broja dece za 3.6%. Broj mladih je u proteklih deset godina smanjen je za 8%. U polnoj strukturi korisnika u ustanovama za smeštaj dece i mladih 31. decembra 2022. godine korisnici muškog pola su zastupljeni sa 58%. Polna struktura korisnika se razlikuje unutar tri grupe ustanova: u ustanovama za vaspitanje dominiraju deca i mladi muškog pola, dok je polna struktura u druge dve grupe ustanova ujednačenija. Podaci se nisu značajno menjali proteklih pet godina. Od ukupnog broja korisnika u tri grupe ustanova za smeštaj, 7.9% ima smetnje u razvoju. U ustanovama za smeštaj DMSR, u 2022. godini sva deca i mladi imaju smetnje u razvoju. Sa 43.3% dominiraju korisnici sa intelektualnim teškoćama, dok 31.6% korisnika ima višestruke smetnje. U ustanovama za DMBRS u 2022. godini 50% korisnika ima smetnje u razvoju. Najzastupljenije su višestruke smetnje registrovane kod 53.6% ukupnog broja korisnika. Kao izdvojene jedinice unutar ove grupe domova nalaze se male domske zajednice čiji svi korisnici imaju smetnje u razvoju. U ustanovama za vaspitanje u 2022. godini evidentirano je 54.2% dece i mladih sa mentalnim, odnosno psihijatrijskim teškoćama.115 Usluge socijalne zaštite se ne mogu posmatrati samo u kontekstu osoba sa invaliditetom, jer obuhvataju i druge kategorije korisnika. Međutim, ono što je ključno za osobe sa invaliditetom je postojanje mehanizma usluga socijalne zaštite koje su dostupne i nalaze se u lokalnoj zajednici, jer one predstavljaju osnov socijalne sigurnosti, a često i jedini način uključenosti za osobe sa višestrukim invaliditetom i osobe koje imaju mentalne ili intelektualne teškoće. Prema podacima iz istraživanja "Mapiranje usluga socijalne zaštite i materijalne podrške u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava u Republici Srbiji", koji su prikupljani tokom 2023. godine, a odnose se na period do 2021. godine, uočen je trend razvoja i rasprostranjenosti usluga socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom u odnosu na teritorijalnu rasprostranjenost odnosno broj jedinica lokalne samouprave u kojima se pruža usluga.116
Brojni faktori siromaštva karakteristični su za veliki broj osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, osobe sa invaliditetom su u riziku od siromaštva i pripadaju ugroženoj kategoriji stanovništva, te je još veća potreba i opravdanost preduzimanja brojnih mera iz različitih oblasti društvenog života usmerenih ka unapređenju sveukupnog položaja i uključenosti osoba sa invaliditetom u punoj meri u život zajednice, što je najcelishodnije i najefikasnije učiniti usvajanjem sveukupnog strateškog dokumenta iz oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.117
Postojanje organizovanog i osnaženog civilnog sektora u Srbiji koji čine organizacije osoba sa invaliditetom je jedan od nužnih preduslova za puno učešće na ravnopravnoj osnovi osoba sa invaliditetom u društvenom, javnom i političkom životu, naročito u domenu kreiranja i sprovođenja javnih politika kao i zastupanju prava osoba sa invaliditetom. Republika Srbija je prepoznala značaj pokreta osoba sa invaliditetom, te je na svojevrstan način institucionalizovala podršku ovim organizacijama. Pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja postoji poseban sektor - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom koji je zadužen za poslove rada na aktivnostima usmerenim ka osobama sa invaliditetom. Sektor pruža finansijsku podršku razvoju i održanju pokreta osoba sa invaliditetom u Srbiji kroz obezbeđivanje projektnog finansiranja, pre svega u odnosu mreže organizacija osoba sa invaliditetom, ali i lokalne organizacije kroz Programski konkurs i Stalno otvoreni konkurs za organizacije osoba sa invaliditetom. U periodu od 2021. do 2024. godine na Programskom konkursu za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za finansiranje aktivnosti saveza i lokalnih udruženja obezbeđeno je ukupno 1,040,000,000.00 dinara. Na Stalno otvorenom konkursu za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, u istom ovom periodu, podržana je realizacija programa saveza i udruženja osoba sa invaliditetom, u iznosu od 558,389,900.00 dinara.118
________
82 https://www.unicef.org/serbia/publikacije/nacionalni-izvestaj-o-inkluzivnom-obrazovanju-u-republici-srbiji-2019‒2021
83 https://www.unicef.org/serbia/publikacije/nacionalni-izvestaj-o-inkluzivnom-obrazovanju-u-republici-srbiji-2019‒2021
84 Portal otvorenih podataka Ministarstva prosvete https://opendata.mpn.gov.rs/otvoreni-podaci/osnovno-obrazovanje.html
85 https://www.unicef.org/serbia/publikacije/nacionalni-izvestaj-o-inkluzivnom-obrazovanju-u-republici-srbiji-2019‒2021
86 Ibid.
87 https://www.nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/15758_izvestaj_o_radu_nsz_za_2020._godinu.cleaned.pdf
88
https://www.nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/IZVE%C5%A0TAJ%20O%20RADU%20NSZ%20ZA%202021.pdf
89
https://nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/Izve%C5%A1taj%20o%20radu%20I%20-%20%20XII%202022%20godine.pdf
90
https://nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/Izvestaj_o_radu_I_-_XII_2023._godine.pdf
91
https://www.nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/15758_izvestaj_o_radu_nsz_za_2020._godinu.cleaned.pdf
92
https://www.nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/IZVE%C5%A0TAJ%20O%20RADU%20NSZ%20ZA%202021.pdf
93
https://nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/Izve%C5%A1taj%20o%20radu%20I%20-%20%20XII%202022%20godine.pdf
94
https://nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/Izvestaj_o_radu_I_-_XII_2023._godine.pdf
95
https://www.nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/15758_izvestaj_o_radu_nsz_za_2020._godinu.cleaned.pdf
96
https://www.nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/IZVE%C5%A0TAJ%20O%20RADU%20NSZ%20ZA%202021.pdf
97
https://nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/Izve%C5%A1taj%20o%20radu%20I%20-%20%20XII%202022%20godine.pdf
98
https://nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Izve%C5%A1taj%20i%20program%20rada%20NSZ/Izvestaj_o_radu_I_-_XII_2023._godine.pdf
99 Dopis Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
100 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/drugiakt/2024/22/1
101 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/36/26/reg/20130416
102 Dopis Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom
103 Ibid.
104 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2009/36/26/reg/20130416
105 Pogledati: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2021-02/6.Ex-post%20analiza_final.pdf
106 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html
107
https://www.zavodsz.gov.rs/media/2638/izvestaj-o-uslugama-socijalne-zastite-na-lokalnom-nivou-koje-pruzaju-licencirani-pruzaoci-usluga-u-2022.pdf
108
https://www.zavodsz.gov.rs/media/2638/izvestaj-o-uslugama-socijalne-zastite-na-lokalnom-nivou-koje-pruzaju-licencirani-pruzaoci-usluga-u-2022.pdf
109
https://www.zavodsz.gov.rs/media/2638/izvestaj-o-uslugama-socijalne-zastite-na-lokalnom-nivou-koje-pruzaju-licencirani-pruzaoci-usluga-u-2022.pdf
110
https://www.zavodsz.gov.rs/media/2638/izvestaj-o-uslugama-socijalne-zastite-na-lokalnom-nivou-koje-pruzaju-licencirani-pruzaoci-usluga-u-2022.pdf
111
https://www.zavodsz.gov.rs/media/2638/izvestaj-o-uslugama-socijalne-zastite-na-lokalnom-nivou-koje-pruzaju-licencirani-pruzaoci-usluga-u-2022.pdf
112
https://www.zavodsz.gov.rs/media/2638/izvestaj-o-uslugama-socijalne-zastite-na-lokalnom-nivou-koje-pruzaju-licencirani-pruzaoci-usluga-u-2022.pdf
113 https://www.zavodsz.gov.rs/media/2574/izvestaj-o-radu-ustanova-za-osi-2022.pdf
114 https://www.zavodsz.gov.rs/media/2574/izvestaj-o-radu-ustanova-za-osi-2022.pdf
115 https://www.zavodsz.gov.rs/media/2573/izvestaj-o-radu-ustanova-za-decu-i-mlade-2022.pdf
116 https://csp.org.rs/sr/assets/publications/files/mapiranje-usluga-socijalne-zastite-i-materijalne-podrske-2021.pdf
117 Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za period 2020‒2024. godine
118 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom
3.4. UPOREDNA MEĐUNARODNA PRAKSA
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 1.3 milijarde ljudi ili 16% svetske populacije suočava se sa nekom vrstom invaliditeta, uz tendenciju porasta broja osoba sa invaliditetom. Kao glavni razlozi navode se demografski trendovi, povećanje hroničnih bolesti i starenje stanovništva. Čak 80% osoba sa invaliditetom živi u zemljama u razvoju, a oko 46% je starije od 65 godina.119 U mnogim delovima sveta osobe sa invaliditetom imaju slab pristup osnovnim uslugama, zaštiti, asistivnim tehnologijama, informacijama, pravosuđu i pravnom identitetu, infrastrukturi, školi i radim mestima. Suočavaju se sa diskriminacijom, i lošim i nepravednim ophođenjem.120 Osim toga, osobe sa invaliditetom često su među najranjivijim osobama kad dođe do humanitarnih kriza. U katastrofama je stopa smrtnosti za takve osobe dva do četiri puta veća od stope smrtnosti osoba bez invaliditeta.121 U Evropskoj uniji oko 87 miliona ljudi ima neki oblik invaliditeta.122
Evaluacijom Evropske strategije za osobe sa invaliditetom 2010‒2020. utvrđeno je da je strategija doprinela poboljšanju pristupačnosti za osobe sa invaliditetom i unapređenju njihovih prava, jer je pitanje invaliditeta prepoznato kao prioritet Evropske unije. Međutim, za osobe sa invaliditetom, i dalje, su prisutne prepreke u pristupu zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju, rekreativnim aktivnostima i učestvovanju u političkom životu. Rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti je za ove osobe veći (28.4%) nego za osobe bez invaliditeta (18.4%). 52% osoba sa invaliditetom je tokom 2019. godine izjavilo da je bilo izloženo diskriminaciji.123
Evropski parlament je prepoznao potrebu da treba obnoviti strategiju za osobe sa invaliditetom, kako bi se obuhvatila sva područja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i kako bi se nastavilo sa sprovođenjem aktivnosti u obezbeđivanju pune pristupačnosti, nezavisnog života, jednakosti, itd.124 Zajednica jednakosti - Strategija za prava osoba sa invaliditetom za period 2021‒2030.125 nastoji da poboljša kvalitet života osoba sa invaliditetom i u zemljama Evropske unije i van nje. Temelji se na vrednostima ravnopravnosti, socijalne pravednosti, slobode, demokratije i prava.
Pristupačnost spoljašnjeg i virtualnog okruženja, informaciono-komunikacione tehnologija, robe i usluga, prevoza i infrastrukture važna je za ostvarivanje prava i uslov je za participaciju osoba sa invaliditetom na ravnopravnoj osnovi sa drugima. I dalje, milioni osoba sa invaliditetom nailaze na prepreke u korišćenju prevoza, pristupa objektima i dobijanju informacija. 64.3% osoba sa invaliditetom, u odnosu na 87.9% osoba bez invaliditeta ima internet vezu kod kuće.126 50.8% osoba sa, u odnosu na 75% osoba bez invaliditeta je zaposleno, dok je skoro 40% osoba sa invaliditetom fizički neaktivno u odnosu na svega 18% osoba bez invaliditeta.127 20.3% mladih sa invaliditetom napušta školovanje, a samo 29.4% stekne diplomu visokog obrazovanja.128 Osobe sa invaliditetom ili sa zdravstvenim problemima češće su izložene nasilju (17% u odnosu na 8% osoba bez invaliditeta) i uznemiravanju (50% u odnosu na 37% osoba bez invaliditeta), a četiri puta više osoba sa nego bez invaliditeta smatra da njihove zdravstvene potrebe nisu zadovoljene.129
Evropska unija podstiče države članice da iskoriste finansijska sredstva EU koja su predviđena u višegodišnjem finansijskom planu za period 2021-2027.130 kao i nove mogućnosti finansiranja u okviru instrumenta NextGenerationEU,131 plana oporavka kojim će se prevladati trenutna kriza i postaviti temelji za modernu i održiviju Evropu. Uredbom o zajedničkim odredbama za fondove sa podeljenim upravljanjem pruža se politički okvir za, između ostalog, fondove kohezione politike, uključujući Evropski socijalni fond+ (ESF+), Evropski fond za regionalni razvoj (EFRR) i novi Fond za pravednu tranziciju (FPT). Ovom uredbom se propisuje da države članice moraju ispuniti tzv. "uslove koji omogućavaju sprovođenje" kako bi ulagačko okruženje za podršku EU bilo dobro pripremljeno. Jedan od uslova koji omogućuje sprovođenje je uspostavljanje nacionalnog okvira za osiguravanje sprovođenja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. Jedan od kriterijuma za njegovo ispunjavanje odnosi se na uspostavljanje mehanizama za osiguravanje pristupačnosti. Sredstvima EU podstiču se deinstitucionalizacija, socioekonomska uključenost osoba sa invaliditetom, pristup uslugama, obrazovanje i zdravstvena zaštita, povećanje uključivosti kulturne baštine i osiguravanje pristupačnosti. Programom Erasmus+ obezbediće se finansijska sredstva i druge mere uključivanja za učesnike sa invaliditetom.132
U EU i državama članicama, istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom finansiraju se iz javnih prihoda, a postoje i studije ometenosti na mnogim univerzitetima (trenutno postoji 72 postdiplomska programa),133 kao i različiti projekti kojima se udružuju univerziteti koji imaju studije ometenosti.134
_______
119 https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/disability-and-health
120 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52021DC0101
121 https://interagencystandingcommittee.org/iasc-guidelines-on-inclusion-of-persons-with-disabilities-in-humanitarian-action-2019
122 https://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=1137
123 https://europa.eu/eurobarometer/screen/home
124 https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2020-0156_HR.pdf
125 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52021DC0101
126 Ibid.
127 Ibid.
128 Ibid.
129
Agencija za osnovna prava, 2021.: Fundamental Rights Survey - Crime,
Safety and Victims’ Rights (Istraživanje o osnovnim pravima - kriminal,
sigurnost i prava žrtava).
130 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32020R2093
131
NextGenerationEU instrument je privremenog trajanja u vrednosti od 750
milijardi EUR za pomoć u otklanjanju posledica prouzrokovanih
pandemijom koronavirusa.
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32020R2094
132 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018PC0367
133 https://www.postgrad.com/courses/disability-studies/europe/
134 https://disability-studies.leeds.ac.uk/research/european-networking-in-disability-studies/
3.5. ANALIZA I DEFINISANJE KLJUČNIH PROBLEMA I IZAZOVA
Na osnovu analize zakonodavnog okvira, prakse u okviru sistema socijalne zaštite i pokreta osoba sa invaliditetom, zaključaka sa fokus grupa i radnih sastanaka, definisani su sledeći ključni problemi koji se odnose na osobe sa invaliditetom:
Problem 1: Nedovoljno razvijen sistem usluga socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom, odnosno dnevnih usluga i usluga podrške za samostalni život na nivou jedinica lokalne samouprave i nejednaka regionalna dostupnost usluga.
Uzroci problema: Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine, u čl. 44. i 45. utvrdio je da su usluge socijalne zaštite, posebno dnevne usluge u zajednici i usluge podrške za samostalni život u nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Odredbom člana 64. predviđeno je da se usluge mogu obezbediti od strane jedinice lokalne samouprave, odnosno ustanove koju je osnovala, a ukoliko nema adekvatne ustanove ili kapaciteta, usluge se mogu nabaviti od licenciranog pružaoca usluge kroz javne nabavke. Međutim, u Zakonu je to definisano kao mogućnost, a ne obaveza jedinice lokalne samouprave, zbog čega je prisutan trend stagnacije, odnosno pada broja usluga u određenim regionima. Izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti trebalo bi uvesti obavezu za jedinice lokalne samouprave da uspostave adekvatan broj usluga socijalne zaštite u odnosu na broj stanovnika, što bi u značajnoj meri doprinelo prevazilaženju ovog problema na terenu.
Problem 2: Nedostatak multisektorskih usluga i tranzicionih usluga za osobe sa invaliditetom koji bi podržali tranziciju osoba sa invaliditetom u odnosu na uzrasnu dob, prelazak između ciklusa obrazovanja, prelazak iz sistema obrazovanja na polje zapošljavanja i samostalnog života, povratak deteta u porodicu iz rezidencijalne ustanova ili sa porodičnog smeštaja.
Uzroci problema: Međusektorske odnosno socio-zdravstvene usluge su neophodne naročito osobama sa invaliditetom težeg stepena i sa pridruženim oboljenjima. Međutim, iako je Zakon o socijalnoj zaštiti predvideo mogućnost razvoja međusektorskih usluga, one i dalje u praksi nisu formalno zaživele, odnosno nisu sačinjeni protokoli o pružanju te vrste usluga. U narednom periodu potrebno je uticati na resorna ministarstva (obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite....) kako bi se takve vrste usluga uspostavile u praksi.
Problem 3: Nedostatak podrške primarnoj porodici osoba sa invaliditetom kao nosiocu podrške u samostalnom životu osoba sa invaliditetom na ranom uzrastu, ali i odrasloj dobi.
Uzroci problema: osobe sa invaliditetom su usled ograničenja sa kojima se susreću, a naročito kada izostaje sistem podrške kroz usluge socijalne zaštite u velikoj meri oslonjene ne dugoročnu podršku i pomoć članova porodice sa kojima žive. Stoga, porodični resursi često bivaju iscrpljeni i preopterećeni. Taj problem se, osim kroz obezbeđivanje dodatnih usluga podrške za člana porodice osobe sa invaliditetom, može rešiti kroz širenje obuhvata i kvaliteta postojećih usluga, ali i kroz razvoj novih usluga podrške porodici.
Problem 4: Nije obezbeđena adekvatna pristupačnost objektima javne namene i objektima kolektivnog stanovanja, kao i velikom broju javnih objekata u smislu komunikacijske, arhitektonske ili kognitivne pristupačnosti.
Uzroci problema: Propisi o projektovanju javnih objekata doneti su od strane resornog ministarstva i prilikom projektovanja i izgradnje novih objekata javne namene se u najvećoj meri poštuju zahtevi arhitektonske pristupačnosti. Međutim, postojeći objekti se sporo prilagođavaju usled nedostatka sredstava ili otežanih mogućnosti adaptacije zbog konfiguracije objekata ili statusa zaštite. Takođe, prisutan je veliki stepen komunikacijske nepristupačnosti, a naročito kognitivne nepristupačnosti u odnosu na informacije, komunikaciju sa službenim licima i uputstva unutar objekata. Rešenje problema, osim kroz obezbeđivanje sredstava za adaptaciju postojećih objekata je i mapiranje objekata javne namene koji su nepristupačni, predstavlja izmena Zakona o stanovanju koji uređuje pristupačnost stambenih zgrada za kolektivno stanovanje, kao i razvoj kampanja, senzibilizaciji javnosti i edukaciji službenih lica i organa u pogledu komunikacijske i kognitivne pristupačnosti.
Problem 5: Kognitivna pristupačnost kao osnov pristupačnosti pravima i uslugama za osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama nije prepoznat.
Uzroci problema: U međunarodnim dokumentima i nacionalnoj legislativi, kao i kroz do sada vodeće kampanje u oblasti pristupačnosti uglavnom je fokus bio na arhitektonskim barijerama i fizičkoj pristupačnosti, kao i na pristupačnosti u komunikaciji odnosno upotrebi Brajevog pisma i srpskog znakovnog jezika. Vrlo malo pažnje je posvećeno pristupačnosti u odnosu na osobe koje imaju kognitivne odnosno mentalne teškoće. Kroz rad Saveta za osobe sa invaliditetom, ova tema je pokrenuta i načinjeni su prvi koraci u definisanju pojma i načina obezbeđivanja kognitivne pristupačnosti. U narednom periodu neophodno je preduzeti aktivnosti kako bi se ovaj pojam zakonski uredio i u praksi povećale mogućnosti za učešće osoba sa intelektualnim teškoćama u društvenom životu.
Problem 6: Institut lišenja poslovne sposobnosti je i dalje aktuelan u odredbama Porodičnog zakona, što negativno utiče na prava i mogućnosti osoba sa invaliditetom na samostalno odlučivanje i uživanje svih građanskih prava.
Uzroci problema: Prethodnim strateškim dokumentom, koji je i dalje na snazi, predviđeno je ukidanje instituta lišenja poslovne sposobnosti kroz izmene Porodičnog zakona. Međutim, predviđene izmene Zakona nisu donete, kao ni promena u postupku lišenja poslovne sposobnosti i stavljanja pod starateljstvo. To u značajnoj meri utiče na mogućnosti pristupa građanskim pravima za značajan broj osoba sa invaliditetom, jer restriktivni propisi u pogledu lišenja poslovne sposobnosti ili produženja roditeljskog prava onemogućavaju osobe sa invaliditetom da donose odluke o sopstvenom životu ukoliko su pod starateljskom zaštitom. Ovo pitanje jeste izuzetno kompleksno, jer svakako postoji potreba za zaštitom i podrškom osobama sa smanjenim intelektualnim i mentalnim kapacitetima, ali ona nikako ne sme biti ostvarena kroz lišenje građanskih prava. Adekvatno rešenje je izmena zakonskih propisa, uz obezbeđivanje adekvatnih mehanizama za podršku u odlučivanju radi obezbeđivanja zaštite interesa osoba sa smanjenim sposobnostima za odlučivanje.
Problem 7: Nedovoljan iznos sredstava za razvoj programa podrške zapošljavanju osoba sa invaliditetom u otvorenoj sredini.
Uzroci problema: u skladu sa nalazima fokus grupa i radnih sastanaka, kao i dostupnim podacima konstatovano je da postoji nesrazmera u odnosu između uplaćenih sredstva od strane poslodavaca u fond za zapošljavanje osoba sa invaliditetom po osnovu uplata poslodavaca kao načina izvršenja obaveze koja se odnosi na njihovo zapošljavanje i sredstava koja su dostupna u budžetskom fondu za programe profesionalne rehabilitacije i mera aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Postoji potreba za povećanjem sredstava za ove programe, jer postoji interesovanje poslodavaca i nezaposlenih osoba sa invaliditetom koje prevazilazi postojeća sredstva, a koja su tokom godina unazad uvek na gotovo istom nivou. Potrebno je obezbediti dodatna sredstva i proširiti obim mera i programa dostupnih osobama sa invaliditetom.
Problem 8: Nedovoljna pristupačnost i sistem podrške osobama sa invaliditetom za pristup srednjem i visokom obrazovanju.
Uzroci problema: Inkluzivno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom je strateško opredeljenje Republike Srbije i pravac obrazovnog sistema. Na nivou predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog obrazovanja i vaspitanja uspostavljene su različite mere podrške deci i učenicima, ali su one još uvek nedovoljne da obezbede kvalitetnu podršku svakom detetu i učeniku kome je potrebna dodatna obrazovna podrška. Nedovoljno su razvijene mere realizacije razumnog prilagođavanja na svim nivoima obrazovanja, mere obezbeđivanja asistivne tehnologije, usluge na lokalnom nivou koje podržavaju obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i mere podrške učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom da pohađaju srednje škole, uključujući i obezbeđivanje besplatnih udžbenika, stipendija i drugih prava u oblasti učeničkog standarda, kao i povećana pristupačnost visokom obrazovanju.
Problem 9: Nedovoljna senzibilisanost zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite za pružanje prilagođene usluge osobama sa invaliditetom, naročito osobama sa intelektualnim i mentalnim teškoćama.
Uzroci problema: u oblasti zdravstvene zaštite nema razvijenih mera podrške za osobe sa invaliditetom, kao posebno ranjive grupacije stanovništva, za korišćenje zdravstvenih usluga, posebno u oblasti pristupačnosti razumnog prilagođavanja usluga zdravstvene zaštite i senzibilizacije zdravstvenih radnika i saradnika. Iako je značajan broj zdravstvenih radnika i saradnika empatičan, senzibilisan i u tom smislu responzivan u skladu sa ličnim osobinama, neophodno je da se sistemski prepozna i radi na edukaciji i senzibilizaciji zaposlenih u sektoru zdravstvene zaštite. Ovaj problem je rešiv kroz realizaciju kampanja i aktivnosti senzibilizacije i informisanja o karakterističnim teškoćama sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću pri korišćenju usluga, kao i različitim specifičnostima u odnosu na zdravstveno stanje koje invaliditet nosi sa sobom.
4. PRINCIPI DELOVANJA STRATEGIJE
Principi na kojima se zasniva Strategija treba da budu vodilja u sprovođenju mera i aktivnosti koje vode ostvarenju opšteg cilja Strategije. Sprovođenje mera i aktivnosti, a poštujući navedene principe pokazaće stvarni uticaj na unapređenje kvaliteta života, ne samo osoba sa invaliditetom, već i određenog broja stanovnika u Republici Srbiji. Strategija se zasniva na sledećim načelima i vrednostima:
- Jednakosti - osobe sa invaliditetom imaju ista prava i mogućnosti, kao i ostali građani kroz participaciju u zdravstvenom, obrazovnom, ekonomskom, radnom, socijalnom, kulturnom, političkom i drugom životu zajednice i jednak pristup svim strukturama društva;
- Prevencije od diskriminacije i nasilja - pristup osnovnim pravima, poštovanje dostojanstva i fizičkog integriteta, individualne autonomije i zaštite svih ljudskih prava i osnovnih sloboda;
- Rodne ravnopravnosti - implementacija (mainstreaming) načela rodne ravnopravnosti u sve strukture javnih politika namenjenih osobama sa invaliditetom;
- Multisektorski i multidisciplinarni pristup kroz konstantnu saradnju u delovanju svih aktera na svim nivoima;
- Uključivanje osoba sa invaliditetom u procese kreiranja, sprovođenja i praćenja mera i aktivnosti po principu "Ništa o nama bez nas";
- Primena "Univerzalnog dizajna" u smislu pristupačnosti sveukupnog okruženja i mogućnosti korišćenja svih proizvoda i usluga;
- Stalno prikupljanje statističkih podataka, analiza i evaluacija postignutih rezultata radi kreiranja novih mera i aktivnosti, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom;
- Konstantno informisanje i podizanje nivoa svesti društva o pitanjima invaliditeta, ravnopravnosti i ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom;
- Poštovanje principa LNOB odnosno da niko ne bude izostavljen kroz obezbeđivanje uslova u kojima će podrška biti obezbeđena svim građanima u potrebi a naročito onima koji su udaljeni, izolovaniji i manje otporni na stres i promene.
5. VIZIJA I ŽELJENA PROMENA KOJA ĆE SE OSTVARITI
Republika Srbija je država kvalitetnih i jednakih uslova i mogućnosti za sve građane i građanke, u kojoj deca sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom ravnopravno učestvuju u životu zajednice i uživaju sva prava i slobode garantovane Ustavom, nacionalnim i međunarodnim propisima.
Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine predstavlja okvir za usklađivanje svih politika delovanja u vezi sa zaštitom i unapređenjem prava osoba sa invaliditetom u svim oblastima života i ima multisektorski pristup unapređenju položaja osoba sa invaliditetom.
Analizom stanja utvrđena je potreba daljeg rada na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom, poboljšanja njihovog kvaliteta života, osnaživanja i punog učešća svih društvenih aktera odgovornih za realizaciju mera i aktivnosti, kao i obezbeđivanje pune pristupačnosti, osiguranje ravnopravnog pristupa i nediskriminacije u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja, socijalne zaštite, pravne zaštite, stanovanja, kulture, sporta i rekreacije, turizma, i svih ostalih aspekata koji doprinose izjednačavanju njihovih mogućnosti i stvaranju inkluzivne jednakosti.
Zainteresovane strane za izradu i sprovođenje Strategije su državni organi (republički i pokrajinski), jedinice lokalne samouprave, javne službe nadležne za ostvarenje prava osoba sa invaliditetom i udruženja koja se bave unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom i njihovom inkluzijom u društvenu zajednicu.
Kako bi se otklonili ili ublažili definisani problemi i realizovale preporuke koje su u ex-ante analizi nastale kao produkt rada fokus grupa i radnih sastanaka sa relevantnim organima predviđaju se u narednom petogodišnjem periodu opšti i posebni ciljevi Strategije.
Unapređen položaj osoba sa invaliditetom u cilju punog uživanja svih prava i ravnopravnog života u zajednici, kroz uključivanje u sve oblasti društvenog života na jednakoj osnovi uz puno poštovanje ličnog dostojanstva, nezavisnosti, slobode izbora i individualnosti.
Pokazatelji:
- Percepcija jednakosti osoba sa invaliditetom; jedinica mere: procenat; početna vrednost (2025): biće utvrđena u prvoj godini sprovođenja AP; ciljana vrednost (2030): percepcija jednakosti uvećana za 25% na uzorku od 10.000 ispitanika.
- Percepcija uključenosti osoba sa invaliditetom; jedinica mere: procenat; početna vrednost (2025): biće utvrđena u prvoj godini sprovođenja AP, ciljana vrednost (2030): percepcija uključenosti uvećana za 25% na uzorku od 10.000 ispitanika.
- Broj pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta; jedinica mere: broj; početna vrednost (2023): 93; ciljana vrednost (2030): 75.
Izvor provere: Istraživanje sprovedeno na uzorku od 10.000 ispitanika u 2025, 2027. i 2030. godini, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
6.2. POSEBNI CILJEVI, MERE ZA REALIZACIJU I ANALIZA EFEKATA
Na osnovu analize stanja, definisanih problema i preporuka radi doprinosa ostvarenju opšteg cilja Strategije i približavanja viziji željenog stanja, kreirano je šest ključnih prioriteta - posebnih ciljeva koji će biti detaljnije razrađeni kroz pakete mera i aktivnosti za realizaciju u narednom periodu tokom implementacije Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period 2025-2030. godina.
Poseban cilj 1: Unapređen sistem socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom.
Sistem socijalne zaštite je neophodan mehanizam podrške za integraciju i život u zajednici osoba sa invaliditetom. Dosadašnja praksa razvoja sistema podrške na nivou lokalne zajednice je prilično neujednačena u Srbiji i neophodno je uticati na povećanje broja usluga i pružalaca na nivou lokalne samouprave. U tom smislu potrebno je razvijati usluge pomoći u kući, usluge dnevnih boravaka, savetovališta, ali i druge inovativne dnevne usluge za decu i odrasle, sa posebnim akcentom na grupu usluga podrške za samostalni život u zajednici odnosno personalne asistencije i stanovanja uz podršku.
Pokazatelji:
- Udeo jedinica lokalne samouprave koje imaju uspostavljene usluge za OSI u ukupnom broju JLS; jedinica mere: broj JLS, početna vrednost (2022): 109, ciljana vrednost (2030): 218.
- Broj novih standardizovanih usluga socijalne zaštite za OSI; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0, ciljana vrednost (2030): 4.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu, redovni godišnji izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Radi doprinosa realizaciji prvog posebnog cilja predviđene su sledeće mere:
Mera 1.1. Unapređenje normativnog okvira u pogledu regulisanja prava i usluga u oblasti socijalne zaštite.
Opis i efekti mere: Ovom merom se kroz izmene zakona i podzakonskih akata obezbeđuju uslovi za razvoj usluga socijalne zaštite namenjenih osobama sa invaliditetom. Kroz razvoj usluga na nivou lokalne samouprave obezbediće se bazična i direktna podrška inkluziji, integraciji i samostalnom životu osoba sa invaliditetom. Usluge socijalne zaštite su jedan od bazičnih mehanizama za postizanje integracije i uključivanja osoba sa invaliditetom, kroz izmenu zakona i podzakonskih akata će se stvoriti uslovi za dalji razvoj mreže usluga socijalne zaštite i direktno će se uticati na povećanje broj usluga socijalne zaštite u lokalnim samoupravama, osnivanje novih usluga, i ravnomernija regionalna zastupljenost usluga na nivou Republike Srbije. Takođe kroz analizu potrebe za uvođenjem obaveznog paketa usluga će se obezbediti sigurnost i obaveza lokalnih samouprava da obezbede određeni set usluga koji je namenjen osobama sa invaliditetom čime će se direktno uticati na povećanje stepena pristupačnosti usluga za ovu ciljnu grupu.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja - sektor za socijalnu zaštitu
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, NOOIS, Savezi OSI, druge OCD.
Pokazatelji:
- U Zakon o socijalnoj zaštiti uvedena odredba koja reguliše minimum usluga na nivou JLS; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2030): da.
- Definisan predlog obaveznog paketa usluga na osnovu izrađene analize i studije uticaja usluga za osobe sa invaliditetom u jedinicama lokalne samouprave; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2029): da.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Pokrajinskog Zavoda za socijalnu zaštitu, redovni godišnji izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 1.2. Razvoj usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici kroz ravnomernu regionalnu zastupljenost elementarnih usluga za osobe sa invaliditetom, koje su dostupne i održive u jedinicama lokalne samouprave na celoj teritoriji Republike Srbije.
Opis i efekti mere: Ovom merom će se obezbediti ravnomerna regionalna dostupnost usluga socijalne zaptite kako bi se zaista u praksi realizovao princip LNOB i omogućilo da u svim JLS postoje dostupni servisi podrške osobama sa invaliditetom. Kroz realizaciju ove mere povećaće se na terenu broj licenciranih pružalaca i broj jedinica lokalnih samouprava na kojima su razvijene i funkcionišu usluge za osobe sa invaliditetom. Razvojem dnevnih usluga i naročito usluga podrške za samostalni život će se obezbediti uslovi za uključivanje osoba sa invaliditetom u društvenu zajednicu, prevenirati institucionalizacija i obezbediti da osobe sa invaliditetom dobiju adekvatnu podršku za život u zajednici u svom prirodnom okruženju.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja - sektor za socijalnu zaštitu
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo finansija, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Jedinice lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština, NOOIS, Savezi OSI, druge OCD.
Pokazatelji:
- Broj jedinica lokalne samouprave koje imaju dnevne usluge u zajednici za OSI; jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): biće utvrđena u prvoj godini implementacije; ciljana vrednost (2030): broj JLS uvećan za 25%.
- Broj jedinica lokalne samouprave u kojima je uspostavljena usluga stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 4, ciljana vrednost (2030): 10.
- Broj jedinica lokalne samouprave u kojima se pruža usluga personalne asistencije; jedinica mere: broj, početna vrednost (2022): 26, ciljana vrednost (2030): 50.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, Godišnji izveštaji zavoda za socijalnu zaštitu, redovni godišnji izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Poseban cilj 2: Obezbeđeno potpuno uživanje poslovne sposobnosti, prava na porodični i partnerski život osobama sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su usled restriktivnih mera, poput instituta lišenja poslovne sposobnosti ograničene u punom uživanju građanskih prava. U tom smislu je neophodno da se izmeni zakonska regulativa i obezbede servisi podrške koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da ostvare svoje pune potencijale i potrebe u odlučivanju o sopstvenom životu i aktivnostima, zasnivanju porodice, održavanju partnerskih odnosa i porodičnog života kao i korišćenju roditeljskog prava. Pristupačnost objekata kolektivnog stanovanja nije dovoljna i često se dešava da osoba sa invaliditetom ne može u svakoj stambenoj zajednici bez posebnih procedura ostvariti pravo da kao stanar objekta ima adekvatnu pristupačnost.
Pokazatelji:
- U Porodični zakon uveden institut podrške u odlučivanju i izmenjene odredbe o lišenju poslovne sposobnosti; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2030): da.
- U zakonsku regulativu uveden pojam kognitivne pristupačnosti; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2030): da.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, "Službeni glasnik RS", redovni godišnji izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Radi doprinosa realizaciji drugog posebnog cilja predviđene su sledeće mere:
Mera 2.1. Izmena zakonodavnog okvira kako bi se obezbedile jednake mogućnosti za porodični život, stanovanje, partnerske odnose i donošenje odluka bez ograničenja po osnovu invaliditeta.
Opis i efekti mere: Ovom merom će se kroz izmenu zakona i sprovođenje kampanje obezbediti preduslovi za nesmetano uživanje prava na odlučivanje, sklapanje braka, roditeljstvo i porodični život osoba sa invaliditetom, kao i mogućnosti za samostalni život i pristup stambenim zgradama kolektivnog stanovanja. Cilj mere je da otkloni prepreke koje su do sada postojale u praksi kako bi se ova elementarna prava stavila u punu primenu. Primenom mere će se izmeniti zakon o stanovanju tako da će svaki objekat kolektivnog stanovanja u kom stanuje osoba sa invaliditetom bez obzira na saglasnost većine stanara moći biti prilagođen u smislu arhitektonske pristupačnosti, odnosno smatraće se obavezom, a ne izborom stambene zajednice da izvrši navedena prilagođavanja iz sredstava za investiciono izdržavanje. Takođe kroz analizu primene propisa u oblasti lišenja poslovne sposobnosti i izmene pravilnika i zakona će se sprečiti praksa lišenja poslovne sposobnosti po osnovu invaliditeta koja je negativno uticala na građanskopravni status osoba sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, NOOIS, Savezi OSI, druge OCD.
Pokazatelji:
- Uvedena obaveza prilagođavanja objekata kolektivnog stanovanja u kojima žive OSI, jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne, ciljana vrednost (2027): da.
- Broj kampanja za unapređenje svesti zajednice o pravu na odlučivanje osoba sa invaliditetom; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 3.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, "Službeni glasnik RS", redovni godišnji izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 2.2. Unapređenje položaja roditelja ili staratelja dece sa smetnjama u razvoju sa aspekta pružanja kontinuirane nege.
Opis i efekti mere: Predviđena mera ima za cilj da kroz priznavanje posebnog statusa i prava podrži biološku porodicu za pružanje podrške osobi sa invaliditetom. Naročit značaj mere je što će obezbediti da roditelji očuvaju kapacitete za vršenje roditeljskog prava i dobiju podršku koja će sprečiti "sindrom sagorevanja" i smanjiti izrazito opterećenje kojim su porodice izložene trenutno. Realizacijom mere će se definisati institut roditelj negovatelj kao i opis prava koje status roditelj negovatelj donosi, postupak ostvarivanja statusa kao i mogućnosti izbora u pogledu modaliteta vršenja kontinuirane nege u odnosu na radni status roditelja negovatelja. S obzirom da se radi o novom pravu porodica osoba sa invaliditetom suštinski efekat mere je definisanje načina ostvarivanja i sadržaja prava kao i posledica na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i porodica koje status negovatelja donosi.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Institucije partneri u sprovođenju mere Ministarstvo za brigu o porodicu i demografiju, NOOIS, Savezi OSI.
Pokazatelji:
- Definisan pojam roditelj negovatelj i prava nosioca statusa na osnovu izvršene Analize potreba za uvođenjem instituta roditelj negovatelj u propise Republike Srbije do 2027. godine; jedinica mere; da/ne početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2027): da.
- U propise Republike Srbije uveden do 2030. godine institut roditelj negovatelj u formi i sadržini prema nalazima analize; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2030): da.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 2.3. Unapređenje prevencije i zaštite od diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Opis i efekti mere: Iako je u postupku zaštite od diskriminacije OSI postignut značajan napredak, neophodno je zakonsku regulativu uskladiti sa aktuelnim potrebama i unaprediti pre svega modele prevencije i zaštite osoba sa invaliditetom od diskriminacije i nove mehanizme integrisati u propise kako bi na što sveobuhvatniji način bila prepoznata i prevenirana pojava diskriminacije.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, NOOIS, Savezi OSI, UN, OHCHR.
Pokazatelji:
- Uvedeni u Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom novi mehanizmi prevencije ; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 1.
- Broj zaposlenih u državnim organima, JLS, zdravstvu, obrazovanju i dr. koji su prošli obuke PZR iz oblasti borbe protiv diskriminacije; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 750; ciljana vrednost (2030): 2500.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, "Službeni glasnik RS", izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana.
Poseban cilj 3: Ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim segmentima u životu zajednice.
Stepen pristupačnosti objekata i usluga je nedovoljan za puno učešće, naročito u pogledu sadržinske pristupačnosti odnosno kognitivne i komunikaciono-informacione pristupačnosti. Povećanjem broja objekata koji su pristupačni na sva tri nivoa pristupačnosti će se stvoriti preduslovi za ravnopravno učešće i dostupnost svih sadržaja i aktivnosti osobama sa invaliditetom na jednakom nivou i njihova potpunija inkluzija u zajednicu.
Pokazatelji:
- Broj jedinica lokalne samouprave u kojima je povećan broj pristupačnih objekata na komunikaciono-informacionom, arhitektonskom i kognitivnom nivou; jedinica mere: broj, početna vrednost: 0; ciljana vrednost (2030): 174.
- Broj objekata koji su učinjeni pristupačnima na komunikaciono-informacionom, arhitektonskom i kognitivnom nivou u JLS u toku posmatrane godine; jedinica mere: broj, početna vrednost: 0; ciljana vrednost (2030): 260.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izveštaji JLS na osnovu upitnika koji sačinjava MRZBSP - sektor za zaštitu OSI.
Radi doprinosa realizaciji trećeg posebnog cilja predviđene su sledeće mere:
Mera 3.1 Povećanje dostupnosti turističkih sadržaja i ponude osobama sa invaliditetom.
Opis i efekti mere: Mera će kroz edukaciju i informisanje turističkih radnika kao i kroz aktivnosti na unapređenju pristupačnosti hotelskih objekata, unapređenju turističke i ugostiteljske ponude i turističkih i ugostiteljskih sadržaja uticati na povećanje prilagođene turističke ponude i stvoriti uslove da osobe sa invaliditetom mogu da zadovolje svoje potrebe u odnosu na turizam i odmor na jednakom nivou kao i ostali građani. Realizacijom mere će se direktno uticati na otklanjanje barijera osobama sa invaliditetom na kretanje, uživanje jednakih prava i povećati uključenost u život zajednice, jer pravo na uživanje u kulturnoj istorijskoj i turističkoj ponudi je u proteklom periodu bilo pitanje kome nije bila posvećena pažnja kroz prizmu pristupačnosti za osobe sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo turizma i omladine
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Turistička organizacija Srbije, JUTA, JLS, NOOIS, Savezi OSI.
Pokazatelji:
- Udeo izdvajanja za projekte promocije prilagođavanja turističke ponude osobama sa invaliditetom u ukupnim izdvajanjima za Konkurs za dodelu subvencija, transfera i dotacija namenjenih za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu: jedinica mere: procenat, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 5%.
- Udeo izdvajanja za edukaciju turističkih radnika o potrebama osoba sa invaliditetom kao turista u ukupnim izdvajanjima za Konkurs za dodelu subvencija, transfera i dotacija namenjenih za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu; jedinica mere: procenat, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 5%.
- Udeo izdvajanja za projekte razvoja turizma prilagođenog potrebama osoba sa invaliditetom u ukupnim izdvajanjima za Konkurs za dodelu subvencija i transfera namenjenih za projekte razvoja turizma; jedinica mere: procenat, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 5%.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj MTO, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 3.2. Razvoj inkluzivnih sportskih i rekreativnih sadržaja za osobe sa invaliditetom.
Opis i efekti mere: Mera ima za cilj da se aktivnosti sporta i rekreacije učine osim prostorno i sadržinski pristupačnim za osobe sa invaliditetom kroz edukaciju sportskih trenera kao i izmenu programa i sadržaja u sportskim klubovima kako bi osobe sa invaliditetom mogle da uzmu učešće u zajedničkim inkluzivnim treninzima sa drugim građanima. Efekat mere je da će nakon povećanog broja obučenih trenera programi rekreacije namenjeni opštoj populaciji postati u većoj meri inkluzivni i spremni da u redovnim terminima u grupi namenjenoj opštoj populaciji prime i osobe sa invaliditetom i organizuju rekreativne programe prilagođene inkluzivnim principima.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo sporta
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Paraolimpijski komitet Srbije, Fakultet sporta i fizičke kulture, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Sportski savez osoba sa invaliditetom, NOOIS, Savezi OSI, JLS.
Pokazatelji:
- Broj trenera i sportskih radnika koji su prošli kroz obuku za rad i prilagođavanje osobama sa invaliditetom; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 150 trenera i sportskih radnika obučeno za rad sa OSI.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 3.3. Povećanje pristupačnost kulturnih sadržaja za osobe sa invaliditetom
Opis i efekti mere: Kroz navedenu meru će se obezbediti da objekti kulture kao i sadržaji budu pristupačni za osobe sa invaliditetom na arhitektonskom, komunikacijskom i kognitivnom nivou, kako bi mogle da uživaju pravo na konzumiranje kulturnih sadržaja na jednakom nivou razumevanja i dostupnosti kao i drugi građani. Kroz primenu mere prvi put će se jasno prepoznati sva tri aspekta pristupačnosti i postići da se ustanove kulture prilagode potrebama osoba sa invaliditetom. Ovo će direktno doprineti većoj uključenosti osoba sa invaliditetom jer će im omogućiti da prate kulturne sadržaje.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo kulture
Institucije učesnici u sprovođenju mere: NOOIS, Savezi OSI.
Pokazatelji:
- Broj ustanova kulture koje su obezbedile arhitektonsku pristupačnost objekata; jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): utvrdiće se u toku prve godine implementacije AP; ciljana vrednost (2030): broj objekata uvećan za 25%.
- Broj ustanova kulture koje su obezbedile komunikacijsku pristupačnost objekata; jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): utvrdiće se u toku prve godine implementacije AP; ciljana vrednost (2030): broj objekata uvećan za 25%.
- Broj ustanova kulture koje su obezbedile kognitivnu pristupačnost objekata; jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): utvrdiće se u toku prve godine implementacije AP; ciljana vrednost (2030): broj objekata uvećan za 10%.
Mera 3.4. Unapređenje medijskih sadržaja i informisanja osoba sa invaliditetom
Opis i efekti mere: Kroz unapređenje kompetencija medijskih radnika uticaće se na smanjenje stigmatizacije ili senzacionalizma u izveštavanju o osobama sa invaliditetom, a takođe će se unaprediti pristupačnost informacija u medijima kako u formatu tako i u sadržaju da bi bile pristupačnije osobama sa različitim vrstama invaliditeta. Bolja informisanost osoba sa invaliditetom će doprineti potpunijoj inkluziji OSI u zajednicu, povećaće mogućnost za informisano donošenje odluka i uticati na veću uključenost u društveno politički život osoba sa invaliditetom. Ovo je mera koja direktno doprinosi realizaciji principa "ništa o nama bez nas".
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo prosvete, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, NOOIS.
Pokazatelji:
- Broj obuka sprovedenih za predstavnike medija i medijske radnike za unapređenje izveštavanja o OSI i za OSI; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 10.
- Broj predstavnika medija i medijskih radnika koji su prošli obuke za unapređenje izveštavanja o OSI i za OSI; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 150 medijskih radnika prošlo kroz obuke.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 3.5. Unapređenje uslova za ostvarivanje prava na pristup pravdi i pravično suđenje osobama sa invaliditetom na ravnopravnoj osnovi sa drugim građanima.
Opis i efekti mere: Unapređenjem kompetencija zaposlenih u pravosuđu za komunikaciju i saradnju sa osobama sa invaliditetom kao strankama u postupku kroz kontinuiranu edukaciju će se obezbediti da ravnopravno i na adekvatno prilagođen način osobe sa invaliditetom mogu ostvariti svoja prava pred pravosudnim organima. Realizacijom mere će se unaprediti kompetencije zaposlenih u pravosuđu za vođenje postupka u kome je učesnik osoba sa invaliditetom kroz razvoj veština komunikacije, unapređenje znanja o vrstama invaliditeta, specifičnim potrebama i načinu funkcionisanja osoba sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Pravosudna akademija, Vrhovno javno tužilaštvo, Vrhovni sud, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, NOOIS.
Pokazatelji:
- Broj organizovanih obuka za zaposlene u pravosuđu za upoznavanje sa pravima i potrebama OSI; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 20.
- Broj zaposlenih u pravosuđu koji su pohađali obuke za upoznavanje sa pravima i potrebama OSI; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 400.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj PA, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 3.6. Unapređenje prevencije i zaštite osoba sa invaliditetom od nasilja i zlostavljanja i zaštita u vanrednim situacijama.
Opis i efekti mere: Kroz informisanje i edukaciju stručnih službi obezbediti da se redukuje izloženost nasilju osoba sa invaliditetom u najvećoj mogućoj meri, unaprede postupci detekcije, prevencije i postupanja u situacijama nasilja koje uključuju osobu sa invaliditetom. Realizacijom mere će se unaprediti kompetencije zaposlenih u MUP-u za vođenje postupka u kome je učesnik osoba sa invaliditetom, kao žrtva ili vršilac nasilja, kroz razvoj veština komunikacije, unapređenje znanja o vrstama invaliditeta, specifičnim potrebama i načinu funkcionisanja osoba sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Vrhovno javno tužilaštvo, NOOIS, JLS.
Pokazatelji:
- Sačinjeni i distribuirani protokoli o sprečavanju nasilja, zlostavljanja i eksploatacije pristupačni za OSI, naročito u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvene zaštite; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): Ne; ciljana vrednost (2027): Da.
- Broj obuka za grupe za koordinaciju i saradnju o specifičnostima nasilja kojem su izložene OSI, posebno žene sa invaliditetom; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 6.
- Broj učesnika obuka o specifičnostima nasilja kojem su izložene OSI, posebno žene sa invaliditetom (u okviru grupa za koordinaciju i saradnju); jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 120.
Izvor provere je Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 3.7. Jačanje partnerstva sa organizacijama osoba sa invaliditetom.
Opis i efekti mere: Kroz saradnju sa organizacijama osoba sa invaliditetom, resorno ministarstvo će utvrditi i pratiti nivo uključenosti i jednakosti osoba sa invaliditetom. Ova aktivnost će doprineti jačanju partnerstva OCD i države kroz zajednički rad na nacionalnom istraživanju i praćenju stanja položaja osoba sa invaliditetom, jer će OCD biti prepoznate i priznate kao relevantni partneri. Takođe u cilju jačanja spone između OCD i donosioca odluka unaprediće se kroz obuke kapacitet OCD za javno zagovaranje.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo turizma i omladine, NOOIS, Savezi OSI, druge OCD, JLS, kancelarije za mlade
Pokazatelji:
- Sprovedeno istraživanje percepcije o uključenosti i jednakosti osoba sa invaliditetom; jedinica mere: da/ne; početna vrednost (2024): Ne; ciljana vrednost: sprovedeno komparativno istraživanje na uzorku od 10.000 ispitanika u 2025, 2027. i 2030. godini.
- Broj sprovedenih edukacija namenjenih organizacijama OSI i OCD za podizanje zagovaračkih kapaciteta; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 10.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaji o edukacijama, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 3.8. Podizanje nivoa svesti društva Republike Srbije o položaju i potrebama osoba sa invaliditetom.
Opis i efekti mere: Kroz navedenu meru je predviđeno da se kroz nacionalnu kampanju utiče na najširu zajednicu kako bi se unapredio položaj i povećao stepen inkluzije osoba sa invaliditetom u društvenu zajednicu na teritoriji cele Republike Srbije. Unapređenjem svesti i senzibilizacijom šire zajednice će se direktno uticati na smanjenje diskriminacije ali i motivisanje masovne populacije za prihvatanje potrebnih prilagođavanja usled razumevanja potreba i prepreka sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Ministarstvo sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo turizma i omladine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, NOOIS, Savezi OSI, druge OCD, RTV, RTS
Pokazatelji:
- Broj sprovedenih informativnih kampanja o značaju inkluzije OSI u društveni život zajednice; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 5.
- Broj sprovedenih kampanja za povećanje svesti o potrebama OSI u različitim sferama života; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 5.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj sektora OSI, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Poseban cilj 4: Unapređena ekonomska nezavisnost osoba sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su posebno ranjiva kategorija stanovništva u odnosu na mogućnosti ostvarivanja zaposlenja na otvorenom tržištu rada, zbog čega su potrebne mere podrške i stimulacije, naročito podrške poslodavcima, podrške osobama sa invaliditetom u sticanju veština, podrške u adaptaciji radnog mesta i uslovima rada i sl. Za osobe sa niskim stepenom radne sposobnosti neophodni su programi radnog angažovanja i aktivacije. Jedan od faktora koji negativno utiču na mogućnost njihovog zapošljavanja je i to što se uključivanjem u kratkotrajne programe zapošljavanja i promenom statusa zaposlenosti obustavljaju prava iz oblasti socijalne zaštite, što negativno utiče na motivaciju i ekonomski položaj osoba sa invaliditetom pri pokušaju sticanja i održavanja zaposlenja.
Pokazatelji:
- Broj osoba sa invaliditetom koje iz preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju kao posebnog oblika zapošljavanja prelaze u drugo privredno društvo koje nije poseban oblik zapošljavanja OSI, jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): biće utvrđena u prvoj godini realizacije; ciljana vrednost (2030): uvećanje za 10% do 2030. godine.
- Broj radnih centara za radno angažovanje OSI; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 10.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Radi doprinosa realizaciji četvrtog posebnog cilja predviđene su sledeće mere:
Mera 4.1. Uspostavljanje mreže radnih centara kao oblika radnog angažovanja osoba sa invaliditetom sa koje se ne mogu zaposliti ni pod opštim ni pod posebnim uslovima.
Opis i efekti mere: Iako je zakonom predviđeno postojanje radnih centara, oni nisu zaživeli u praksi i osobe sa invaliditetom nemaju ovu mogućnost radnog angažovanja. Kroz meru je predviđeno da se podzakonskim aktima reguliše postupak osnivanja i podrži osnivanje i rad radnih centara kako bi se osnovao prvi ogledni broj od 10 radnih centara na teritoriji Republike Srbije u kojima bi se ostvarilo radno angažovanje osoba sa invaliditetom koje imaju teškoće i prepreke koje su potpune ili višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo finansija
Pokazatelji:
- Definisan postupak osnivanja i finansiranja radnih centara kroz usvojen podzakonski akt; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2027): da.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, Službeni glasnik RS, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 4.2. Jačanje kapaciteta i uloge preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao nosioca poslova profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, resursa za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i za podršku poslodavcima i osobama sa invaliditetom u procesu radne integracije kod drugog poslodavca.
Opis i efekti mere: Kroz sprovođenje mere stvorile bi se mogućnosti dalje radne integracije OSI koje su zaposlene u ovim preduzećima da nakon obuke, osnaživanja i sticanja znanja i veština za rad iz ovog posebnog oblika zapošljavanja pređu kod poslodavca na otvoreno tržište rada. Uvođenje programa podrške u daljoj radnoj integraciji uticaće na unapređenje sposobnosti i rezilijentnost osoba sa invaliditetom na uslove na tržištu rada, povećaće se njihova inkluzija, ali i obezbediti cirkularni model zapošljavanja. Realizacijom mere bi se stvorile mogućnosti za cirkularni model zaštite u kome bi se nakon jačanja kapaciteta značajan deo osoba sa invaliditetom mogao iz preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju zaposliti kod poslodavaca i time bi ova preduzeća imala za veliki broj osoba sa invaliditetom tranzicioni karakter, što omogućava dalju punu radnu integraciju.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo finansija, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Privredna komora Srbije, NSZ, NOOIS, druge OCD, poslodavci
Pokazatelji:
- Broj Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 60; ciljana vrednost (2030): 72.
- Broj razvijenih novih programa radnog osposobljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa delatnošću preduzeća i potrebama tržišta, programi za sticanje, održavanje i unapređivanje radnih i radno-socijalnih veština i sposobnosti i programi socijalnog i profesionalnog osnaživanja zaposlenih za rad u otvorenoj radnoj sredini; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 3; ciljana vrednost (2030): 9.
- Broj preduzeća u kojima je pilotiran program socijalne i radne integracije osoba sa invaliditetom pre upućivanja na rad kod drugog poslodavca koji je namenjen osobama sa invaliditetom koje iz preduzeća kao posebnog oblika zapošljavanja prelaze u drugo privredno društvo koje nije poseban oblik zapošljavanja OSI i u drugim slučajevima u skladu sa potrebama poslodavaca i osoba sa invaliditetom: jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0, ciljana vrednost (2030): 10.
- Izdvajanja za mere aktivne politike zapošljavanja i podršku zapošljavanju i održanju zaposlenja OSI u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poboljšanje uslova rada u ovim preduzećima i u druge svrhe u skladu sa Zakonom; jedinica mere: dinar, početna vrednost (2024): 1.255.000,00 dinara; ciljana vrednost (2030): 1.568.750,00. dinara
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 4.3. Izmena normativnog okvira za procenu radne sposobnosti i telesnog oštećenja u cilju uključivanja osoba sa invaliditetom na tržište rada.
Opis i efekti mere: Kroz realizaciju ove mere će se obezbediti da osobe sa invaliditetom imaju prilagođeniji i jasniji postupak procene radne sposobnosti i telesnog oštećenja kako bi se obezbedila pravičnija procena, senzitivniji načini procene u odnosu na potrebe i realne izazove i mogućnosti OSI zasnovane na socijalnom modelu. Izmenom pravilnika i procesa veštačenja će se obezbediti veći pristup pravima i veći broj osoba sa invaliditetom će steći pravo na novčana prava ili podršku u zapošljavanju, što vodi ekonomskom osnaživanju i boljoj socijalnoj uključenosti.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, RFPIO, NSZ, NOOIS, Savezi OSI druge OCD, Privredna komora Srbije, sindikati
Pokazatelji:
- Izmenjen proces veštačenja radne sposobnosti i telesnog oštećenja; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne, ciljana vrednost (2030): da.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 4.4. Razvijeni i primenjeni modeli socijalnog preduzetništva u cilju ekonomskog osnaživanja odnosno radne integracije osoba sa invaliditetom.
Opis i efekti mere: Kroz unapređenje i razvoj socijalnog preduzetništva stvoriće se mogućnosti za veći stepen inkluzije osoba sa invaliditetom u radnu sredinu, kao i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom. Uvećanje broja pravnih subjekata sa statusom socijalnog preduzetnika će doprineti direktno ostvarenju navedenog efekta. Kada se poveća broj socijalnih preduzeća po osnovu zapošljavanja osoba sa invaliditetom na tržištu rada će se stvoriti potreba za angažovanjem većeg broja osoba sa invaliditetom što će uvećati ukupnu zaposlenost osoba sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo privrede, NSZ, RAS, ARRA, JLS
Pokazatelji:
- Broj novoregistrovanih subjekata socijalnog
preduzetništva koji radno integrišu (obrazuju i osposobljavaju za rad,
zapošljavaju, ili na drugi način radno angažuju) OSI; jedinica mere:
broj, početna vrednost (2024): 0, ciljana vrednost (2030):
godine 12.
- Broj novozaposlenih/radno integrisanih OSI u subjektima socijalnog preduzetništva; jedinica mere: broj; početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 60
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Poseban cilj 5: Unapređena dostupnost svih nivoa obrazovanja osobama sa invaliditetom.
Sektor obrazovanja je u proteklim godinama načinio značajne korake kako bi zaživeo u praksi inkluzivni pristup obrazovanju dece i mladih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. I dalje je neophodno delovati na razvoju mehanizama i usluga podrške deci i nastavnicima za što kvalitetniji rad u predškolskom i osnovnom obrazovanju, kao i na razvoju programa i mera za dostizanje jednake pristupačnosti srednjem i visokom obrazovanju, kako bi što veći broj mladih sa invaliditetom nastavio srednjoškolsko i visoko obrazovanje.
Pokazatelji:
- Stopa prelaska u srednju školu učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, jedinica mere: procenat; početna vrednost (2025): utvrdiće se u prvoj godini implementacije; ciljana vrednost (2030): utvrdiće se u prvoj godini implementacije.
- Stopa završavanja srednje škole učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, jedinica mere: procenat; početna vrednost (2025): utvrdiće se u prvoj godini implementacije; ciljana vrednost (2030): utvrdiće se u prvoj godini implementacije.
- Udeo učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji nakon srednjeg nastavljaju školovanje na sledećem nivou obrazovanja, jedinica mere: procenat; početna vrednost (2025): utvrdiće se u prvoj godini implementacije; ciljana vrednost (2030): utvrdiće se u prvoj godini implementacije.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Ministarstva prosvete, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Radi doprinosa realizaciji petog posebnog cilja predviđene su sledeće mere:
Mera 5.1. Unapređenje dostupnosti dodatne podrške deci i učenicima u predškolskom i osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Opis i efekti mere: Kroz uvođenje novih i unapređenje postojećih usluga dodatne podrške učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obezbediće se bolji uslovi u inkluzivnom obrazovnom okruženju. Realizacijom mere će se povećati broj resurnih centara koji su neophodni za realizaciju inkluzivnog obrazovanja, ali i uvešće se u praksi podrška pedagoških asistenata koja je do sada bila nedostajuća i time će se stvoriti uslovi za postizanje obrazovne inkluzije i povećati pristupačnost obrazovanja ali pre svega unaprediti kvalitet i obrazovni ishodi za osobe sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Resursni centri, škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, visokoškolske ustanove za obrazovanje vaspitača i nastavnika, ZUOV.
Pokazatelji:
- Broj pedagoških asistenata za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0, ciljana vrednost (2030): 80.
- Broj održanih obuka za zaposlene u obrazovanju o inkluzivnom obrazovanju i radu sa decom/učenicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju; jedinica mere: broj, početna vrednost (2022): 98; ciljana vrednost (2030): 100 obuka.
- Broj učesnika obuka koji su unapredili kompetencije za rad u inkluzivnom obrazovnom okruženju; jedinica mere: broj, početna vrednost (2022): 7.367; ciljana vrednost (2030): 10682.
- Broj dece/učenika koji su dobili podršku resurs centra; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 1300; ciljana vrednost (2030): 2145.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Ministarstva prosvete, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 5.2. Unapređenje mera podrške za pristup srednjem i visokom obrazovanju za osobe sa invaliditetom.
Opis i efekti mere: Kroz različite stimulativne finansijske i nefinansijske mere obezbediće se materijali i sredstva koja će delovati stimulativno na učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom da nastave obrazovanje na srednjoškolskom nivou i višem i visokom obrazovanju. Ove mere će rezultirati većim brojem učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji su upisali, i završili srednju školu, odnosno više i visoko obrazovanje.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo prosvete
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo finansija, ZUOV, Zavod za udžbenike, JLS, škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Pokazatelji:
- Broj učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom upisan u srednje škole; jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): biće utvrđena u prvoj godini implementacije AP; ciljana vrednost (2030): utvrdiće se u prvoj godini implementacije.
- Broj studenata sa smetnjama u razvoju i invaliditetom upisan u visokoškolske ustanove; jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): biće utvrđena u prvoj godini implementacije AP; ciljana vrednost (2030): utvrdiće se u prvoj godini implementacije.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Ministarstva prosvete, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Poseban cilj 6: Obezbeđen ravnopravni i jednaki pristup zdravstvenoj zaštiti osobama sa invaliditetom, naročito u oblasti mentalnog zdravlja, stomatološke zaštite i reproduktivnog zdravlja.
Osobe sa invaliditetom imaju potrebu za dodatnom podrškom u pristupu uslugama zdravstvene zaštite i često jesu jedna od kategorija stanovništva koja ima povećanu potrebu za ovim vidom zaštite usled pratećih i pridruženih problema invaliditetu. U nacionalnim planskim dokumentima koji regulišu zdravstvenu zaštitu, osobe sa invaliditetom nisu prepoznate kao vulnerabilna grupa kojoj je potrebna dodatna podrška i pažnja zdravstvenih radnika i programa zdravstvene zaštite. Usled toga, zdravstvene usluge su često nepristupačne u pogledu komunikaciono-informacione i kognitivne pristupačnosti, a zdravstvenim radnicima su potrebne dodatne edukacije u cilju postizanja veština radi adekvatnog pružanja usluga osobama sa invaliditetom.
Pokazatelji:
- Broj edukacija za zdravstvene radnike i saradnike o komunikaciji i senzibilizaciji za pružanje usluga OSI; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 30.
- Udeo zdravstvenih ustanova koje su uspostavile procedure za produžene preglede i podršku za osobe sa invaliditetom; jedinica mere: procenat; početna vrednost (2025): biće utvrđena u prvoj godini implementacije AP; ciljana vrednost (2030): udeo zdravstvenih ustanova uvećan za 50% do 2030. godine.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Ministarstva zdravlja, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Radi doprinosa realizaciji šestog posebnog cilja predviđene su sledeće mere:
Mera 6.1. Razvoj dostupnosti programa rane intervencije i prevencije na nivou lokalne zajednice za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i decu u riziku bazirano na podršci celoj porodici.
Opis i efekti mere: Rana intervencija kao princip primarne i sekundarne prevencije ometenosti će doprineti ublažavanju ili otklanjanju stepena invaliditeta ili razvojnih teškoća na ranom uzrastu, što će direktno uticati na kvalitet života i inkluziju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i dece u riziku u zajednicu. Takođe, dostupnost centara za mentalno zdravlje je ključno za kvalitet života osoba sa invaliditetom zbog povišenog nivoa stresa i čestih osujećenja koje situacija hendikepa donosi, te je smanjena rezilijentnost u odnosu na negativne sredinske uticaje. Kroz realizaciju mere će se povećati broj lokalnih samouprava u kome su dostupne usluge rane intervencije i centara za mentalno zdravlje u zajednici.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo zdravlja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo finansija, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", JLS.
Pokazatelji:
- Broj jedinica lokalne samouprave u kojima se pruža usluga rane intervencije; jedinica mere: broj; početna vrednost (2025): utvrdiće se u prvoj godini implementacije AP; ciljana vrednost (2030): broj JLS u kojima se pruža usluga rane intervencije uvećan za 50% u odnosu na početnu vrednost.
- Broj centara za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici; jedinica mere; broj; početna vrednost (2025); utvrdiće se u prvoj godini implementacije AP; ciljana vrednost (2030); broj centara za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici uvećan za 20% u odnosu na početnu vrednost.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Ministarstva zdravlja, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Mera 6.2. Unapređenje kompetencija i senzibilisanje zdravstvenih radnika za komunikaciju i pružanje usluge osobama sa invaliditetom, naročito u oblasti mentalnog zdravlja, stomatološke zaštite i reproduktivnog zdravlja.
Opis i efekti mere: Kroz obuku i informisanje zdravstvenih radnika i uspostavljanje protokola o pružanju usluga OSI obezbediće se veća dostupnost i prilagođenost zdravstvene usluge potrebama OSI. Realizacijom mere će se obezbediti bolja zdravstvena zaštita, unaprediti zdravstveni status osoba sa ionvaliditetom i obezbediti tehnički i kadrovski uslovi za pružanje adekvatne usluge, što će smanjiti diskriminaciju i isključenost osoba sa invaliditetom.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo zdravlja
Institucije učesnici u sprovođenju mere: JLS, NOOIS, Savezi OSI, druge OCD, mreža instituta/zavoda za javno zdravlje.
Pokazatelji:
- Izrađen protokol i model pružanja usluga zdravstvene zaštite osobama sa invaliditetom; jedinica mere: da/ne, početna vrednost (2024): ne; ciljana vrednost (2030): da.
- Broj obuka za unapređenje kompetencija i senzibilizaciju za pružanje usluga OSI za zaposlene u sistemu zdravstvene zaštite; jedinica mere: broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 12 obuka.
- Broj zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite koji su prošli obuke za unapređenje kompetencija i senzibilizaciju za pružanje usluga OSI; jedinica mere; broj, početna vrednost (2024): 0; ciljana vrednost (2030): 250.
Izvor provere: Godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije, izveštaji Saveta za osobe sa invaliditetom, izveštaj Ministarstva zdravlja, izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
7. MEHANIZMI ZA SPROVOĐENJE MERA I NAČIN PRAĆENJA REALIZACIJE I EFEKATA
Koordinacija u izveštavanju, praćenje i evaluacija planiranih mera i aktivnosti na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom poverena je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u skladu sa delokrugom rada Ministarstva regulisanim odredbama člana 19. Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 128/20, 116/22 i 92/23 - dr. zakon)135. Formiraće se posebna radna grupa koju će ustanoviti ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ova grupa biće formirana od osoba koje će svojom kompetencijom, odnosno svojim stručnim i ekspertskim znanjem biti odgovorna za pojedina pitanja i pomagati u ostvarivanju koordinacije i evaluacije mera i aktivnosti ove strategije.
Dinamika ostvarivanja mera biće definisana kroz dva akciona plana (2025-2027. i 2028-2030). U skladu sa odredbama člana 43. Zakona o planskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 30/18)136, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremiće ex-post analizu i izveštaj o rezultatima sprovođenja Akcionog plana za period 2025-2027. godine. Rad na pripremi drugog Akcionog plana započeće blagovremeno, a najkasnije šest meseci pre isteka prvog Akcionog plana. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremiće ex-post analizu i finalni izveštaj u zakonom predviđenom roku.
Osnovni instrumenti kojima se postižu predviđeni ciljevi Strategije su: saradnja republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa, saradnja između resora, i udruživanje na bazi partnerskih odnosa.
Period na koji se ova strategija donosi je 2025-2030. godina.
7.1. INSTITUCIONALNI OKVIR I PLAN ZA SPROVOĐENJE I IZVEŠTAVANJE O REALIZOVANIM MERAMA I AKTIVNOSTIMA
U cilju praćenja postignutih rezultata i procene uspešnosti realizacije mera i aktivnosti koje će biti predviđene Akcionim planom za period 2025‒2027. godine, svi organi i organizacije zaduženi za njihovo sprovođenje u obavezi su da pripremaju izveštaje koje dostavljaju radnom telu Vlade - Savetu za osobe sa invaliditetom, preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nakon čega će sažeti prikaz izveštaja o sprovođenju Strategije biti objavljen na internet prezentaciji tog ministarstva. Izveštavanje o rezultatima sprovođenja Strategije vrši se po isteku svake treće kalendarske godine od dana usvajanja, kao i finalnim izveštajem koji se podnosi najkasnije šest meseci nakon isteka primene Strategije. O rezultatima sprovođenja akcionih planova izveštava se po isteku svake kalendarske godine. Izveštaji se pripremaju kako bi mogli da se analiziraju i evaluiraju postignuti rezultati, čime se omogućava da se ukaže na nosioce koji u posmatranom periodu nisu u dovoljnoj meri realizovali predviđene aktivnosti, kao i da se izvrši korekcija daljeg rada na postizanju predviđenih ciljeva ukoliko se za tim utvrdi potreba.
Institucionalni okvir, uz navođenje institucije odgovorne za praćenje sprovođenja Strategije, detaljno je dat u Akcionom planu za period 2025‒2027. godine.
Institucije nosioci aktivnosti razmenjivaće informacije sa organizacijama civilnog društva o realizovanim programima, projektima i aktivnostima koji doprinose realizaciji mera predviđenih Strategijom i pratećim akcionim planovima.
Izveštaji svih tela zaduženih za sprovođenje mera i aktivnosti predviđenih akcionim planovima, sadrže podatke o:
1) realizaciji ciljeva Strategije i mera i aktivnosti predviđenih akcionim planovima po pojedinačnim oblastima, kroz dostavljanje statističkih i drugih podataka o realizovanim aktivnostima i broju uključenih lica;
2) finansijskim sredstvima utrošenim za realizaciju predviđenih mera i aktivnosti u toku izveštajnog perioda;
3) planiranim sredstvima za tekuću godinu i projekcijama za naredne dve godine, u skladu sa mogućnostima budžeta i planovima organa;
4) projektnim aktivnostima na međunarodnom nivou po osnovu kojih se obezbeđuju sredstva za određene namene u vezi sa unapređenjem položaja osoba sa invaliditetom i iznosom tih sredstava na nivou tekuće godine.
Prilikom realizovanja aktivnosti i sačinjavanja izveštaja, pored postignutih rezultata, posebnu pažnju potrebno je posvetiti obezbeđivanju finansijske podrške od strane Evropske unije i mogućnosti koje su na raspolaganju od strane pojedinih zemalja kroz realizaciju konkretnih projekata.
Nakon isteka vremenskog perioda implementacije prvog akcionog plana, dostavljaju se novi, konačni izveštaji od strane svih tela, kako bi se sagledali postignuti rezultati i pristupilo izradi novog akcionog plana za naredni trogodišnji period sprovođenja Strategije. Izveštaji se dostavljaju Savetu za osobe sa invaliditetom, preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u roku od tri meseca od završetka perioda implementacije Strategije. Na osnovu tih izveštaja sačinjava se završni izveštaj sa analizom postignutih rezultata i utrošenim sredstvima tokom čitavog perioda sprovođenja Strategije. Završni izveštaj o sprovođenju akcionih planova dostavlja se Vladi, radi informisanja i sagledavanja budućih pravaca delovanja u ovoj oblasti.
Pitanje funkcionisanja i socijalne integrisanosti osoba sa invaliditetom potrebno je redovno analizirati u okviru statističkih istraživanja koja sprovodi Republički zavod za statistiku, kao što su popisi stanovništva, Anketa o prihodima i uslovima života i druga istraživanja, a rezultate redovno obrađivati i objavljivati, kao podatke koji se na najbolji način mogu koristiti za ilustraciju promena dispariteta između osoba sa invaliditetom i populacije u celini i za definisanje pokazatelja koji se odnose na invaliditet u svim oblastima delovanja, a posebno u oblastima od ključnog uticaja na položaj osoba sa invaliditetom kao što su obrazovanje, zapošljavanje i smanjenje siromaštva, što može biti i osnov za reviziju pojedinih mera ili kreiranje drugih sa neposrednim uticajem na realizaciju opšteg cilja ove strategije.
U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, o sprovođenju ovog akcionog plana, biće izveštavana i Vlada jednom godišnje.
________
135 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ministarstvima.html
136 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html
7.2. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA REALIZACIJU
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sprovelo je procenu finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti, u skladu sa plansko-budžetskim procedurama. Institucije koje su Strategijom zadužene za sprovođenje pojedinačnih mera, izvršile su okvirnu preliminarnu procenu troškova u skladu sa plansko-budžetskim procedurama koja su planirana za 2025, 2026. i 2027. godinu i u skladu sa Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Neophodna sredstva za realizaciju, planirana su u okviru razdela nadležnog predlagača ili drugih ministarstava, odnosno državnih organa koji su nosioci pojedinačnih aktivnosti iz predmetnog dokumenta. Detaljni prikaz navedenog, predstavljen je u tabeli Prvog trogodišnjeg Akcionog plana.
Planirana sredstva za sprovođenje Strategije biće obezbeđena kod nadležnih organa u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije i limitima koje utvrdi Ministarstvo finansija za te organe za konkretnu budžetsku godinu i u okviru navedenih razdela i odgovarajućih programa u okviru kojih se planiraju i sredstva za realizaciju mera.
Ukupna potrebna sredstva za realizaciju ovog akcionog plana procenjena su na 1.743.600.600,00 RSD. U 2025. godini su planirana u iznosu od 736.608.000,00 RSD, u 2026. godini su planirana u iznosu od 501.128.300,00 RSD, u 2027. godini su planirana u iznosu od 505.864.300,00 RSD.
Okvirna preliminarna procena finansijskih sredstava neophodnih za realizaciju posebnih ciljeva, mera i aktivnosti vršena je od strane Ministarstva kao predlagača ovog akcionog plana i nosilaca pojedinačnih aktivnosti iz Akcionog plana, a u skladu sa plansko-budžetskim procedurama i u skladu sa limitima koje je odredilo Ministarstvo finansija za sve budžetske korisnike, a u okviru navedenih razdela i odgovarajućih programa u okviru kojih se planiraju i sredstva za realizaciju aktivnosti prikazanih u ovom akcionom planu, kao i Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje137.
Deo sredstava za realizaciju pojedinih aktivnosti planiran je iz sredstava međunarodnih donatora, putem programa i projekata koji će se usvojiti i realizovati na osnovu ovog akcionog plana. S tim u vezi, a u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. tačka 4), alineja 3 Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika138, te aktivnosti se uslovno izvršavaju, jer se finansiraju iz donatorskih izvora.
U svim aktivnostima u kojima je navedeno da su u okviru programa, koji se realizuju kroz sredstva obezbeđena u budžetu, radi se o redovnom radu državnih službenika i nameštenika u okviru svojih propisanih aktivnosti, bilo da se radi o njihovom učešću u radnim grupama ili o pojedinačnom radu na praćenju sprovođenja propisa ili izradi određenih analiza, izveštaja, prikupljanju podataka i slično i ne zahtevaju posebno budžetiranje.
Sprovođenje mera predviđenih akcionim planom neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze države, iz razloga što nikakvo zaduživanje nije planirano. Opredeljena sredstva po merama iskazana su u Akcionom planu.
Sredstva za sprovođenje Akcionog plana planiraju se za 2025, 2026. i 2027. godinu na sledećim pozicijama:
Razdeo 30 - MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORČKA I SOCIJALNA PITANJA
- Program 0902 - Socijalna zaštita, Funkcija 090 - Socijalna zaštita neklasifikovana na drugom mestu, Programska aktivnost 0006 - Zaštita položaja osoba sa invaliditetom - po 450.329.000,00 RSD u 2025, 2026 i 2027. godini, sa konta 481 - Dotacije nevladinim organizacijama; po 18.486.000,00 RSD u 2025, 2026 i 2027. godini, sa konta 472 - Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta; po 100.000,00 RSD u 2025, 2026 i 2027. godini, sa konta 421 - Stalni troškovi.
- Program 0803 - Aktivna politika zapošljavanja, Funkcija 412 - Opšti poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0004 - Podrška preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom - po 705.000,00 RSD u 2025, 2026 i 2027. godini, sa konta 451 - Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
- Program 0802 - Uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa, Funkcija 410 - Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0002 - Administracija i upravljanje, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
- Sa izvora 56 - Finansijska pomoć EU: Program 0902 - Socijalna zaštita, Funkcija 070 - Socijalna pomoć ugroženom stanovništvu neklasifikovana na drugom mestu, Projekat 7085 - IPA 2020 - Modernizacija sistema socijalne zaštite - 85.140.000,00 RSD u 2025. godini sa konta 423 - Usluge po ugovoru; 154.223.000, 00 RSD u 2025. godini sa konta 424 - Specijalizovane usluge.
- GIZ Projekat "Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji": realizuje se od strane implementacionog partnera GIZ - Nemačke organizacije za razvojnu saradnju.
- EU projekat: EU IPA 2020 - "Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou": realizuje se od strane Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).
Razdeo 33 - MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I DRUŠTVENI DIJALOG za:
- Program 1002 - Stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, Funkcija 110 - Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, Programska aktivnost 0001 -Podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva - 480.000,00 RSD u 2025. godini, 240.000,00 u 2026. godini i 480.000,00 u 2027. godini sa konta 423 - Usluge po ugovoru.
Razdeo 38 - MINISTARSTVO INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA za:
- Program 1204 - Sistem javnog informisanja, Funkcija 110 - Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, Programska aktivnost 0001 - Podrška ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja - po 500.000,00 RSD u 2025, 2026. i 2027. godini sa konta 481 -Dotacije nevladinim organizacijama.
- Program 1204 - Sistem javnog informisanja, Funkcija 110 - Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, Programska aktivnost 0007 - Podrška informisanju osoba sa invaliditetom - po 7.200.000,00 RSD u 2025, 2026. i 2027. godini sa konta 481 - Dotacije nevladinim organizacijama; po 10.800.000,00 RSD u 2025, 2026. i 2027. godini sa konta 424 - Specijalizovane usluge.
- Program 0703 - Telekomunikacije i informaciono društvo, Funkcija 110 - Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, Programska aktivnost 0008 - Razvoj informacionog društva - 2.350.000 RSD u 2025. godini sa konta 515 - Nematerijalna imovina.
Razdeo 29, Glava 29.0 - MINISTARSTVO KULTURE za:
- Program 1203 - Jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, Funkcija 820 - Usluge kulture, Programska aktivnost 0006 - Podrška kulturnoj delatnosti društveno osetljivih grupa - 3.000.000,00 RSD u 2025. godini, 3.500.000,00 RSD u 2026. godini i 4.000.000,00 RSD u 2027. godini sa konta 463 - Transferi ostalim nivoima vlasti.
Razdeo 29, Glava 29.1 - USTANOVE KULTURE za:
- Program 1203 - Jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva, Funkcija 820 - Usluge kulture, Programska aktivnost 0007 - Podrška radu ustanova kulture u oblasti savremenog stvaralaštva - 100.000,00 RSD u 2025. godini, 150.000,00 RSD u 2026. godini i 200.000,00 RSD u 2027. godini sa konta 424 - Specijalizovane usluge; 100.000,00 RSD u 2025. godini, 150.000,00 RSD u 2026. godini i 200.000,00 RSD u 2027. godini sa konta 422 - Troškovi putovanja.
Razdeo 23, Glava 23.0 - MINISTARSTVO PRAVDE za:
- Program 1602 - Uređenje i upravljanje u sistemu pravosuđa, Funkcija 330 - Sudovi, Programska aktivnost 5010 - Unapređenje smeštajno-tehničkih uslova rada pravosudnih organa - po 2.000.000,00 RSD u 2025, 2026. i 2027. godini sa konta 511 - Zgrade i građevinski objekti.
- Program 1602 - Uređenje i upravljanje u sistemu pravosuđa, Funkcija 360 - Javni red i bezbednost neklasifikovan na drugom mestu, Programska aktivnost 0010 - Administracija i upravljanje, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 23.1 - UPRAVA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
- Program 1607 - Upravljanje izvršenjem krivičnih sankcija, Funkcija 340 - Zatvori, Programska aktivnost 0001 - Izvršenje krivičnih sankcija, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 23, Glava 23.3 - PRAVOSUDNA AKADEMIJA za:
- Sa izvora 06 - Donacije od međunarodnih organizacija: Program 1602 - Uređenje i upravljanje u sistemu pravosuđa, Funkcija 360 - Javni red i bezbednost neklasifikovan na drugom mestu, Programska aktivnost 0009 - Stručno usavršavanje za buduće i postojeće nosioce pravosudne funkcije - po 222.000,00 RSD u 2025, 2026 i 2027. godini, sa konta 423 - Usluge po ugovoru.
Razdeo 8, Glava 8.1 - VRHOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO za:
- Program 1604 - Rad tužilaštva, Funkcija 330 - Sudovi, Programska aktivnost 0004 - Administrativna podrška radu Vrhovnog javnog tužilaštva, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 31 - MINISTARSTVO SPORTA za:
- Program 1301 - Razvoj sistema sporta, Funkcija 810 - Usluge rekreacije i sporta, Programska aktivnost 0010 - Program Paraolimpijskog komiteta Srbije - 1.500.000,00 RSD u 2026. godini i 1.500.000,00 RSD u 2027. godini sa konta 481 - Dotacije nevladinim organizacijama.
Razdeo 22 - MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE za:
- Program 1101 - Uređenje i nadzor u oblasti planiranja i izgradnje, Funkcija 620 - Razvoj zajednica, Programska aktivnost 0003 - Priprema i sprovođenje mera stambene i arhitektonske politike i unapređenje komunalnih delatnosti, energetske efikasnosti i građevinskih proizvoda, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 34 - MINISTARSTVO ZA BRIGU O PORODICI I DEMOGRAFIJU za:
- Program 0903 - Porodično-pravna zaštita građana, Funkcija 040 - Porodica i deca, Programska aktivnost 0004 - Administracija i upravljanje, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 37 - MINISTARSTVO TURIZMA I OMLADINE za:
- Program 1507 - Uređenje i razvoj u oblasti turizma, Funkcija 473 - Turizam, Programska aktivnost 0012 - Istraživanje tržišta, upravljanje kvalitetom, unapređenje turističkih proizvoda i konkurentnosti u turizmu, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 15, Glava 15.0 - MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA za:
- Program 1407 - Upravljanje rizicima i vanrednim situacijama, Funkcija 310 - Usluge policije, Programska aktivnost 0003 - Upravljanje u vanrednim situacijama, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 26, Glava 26.0 - MINISTARSTVO PROSVETE za:
- Program 2001 - Uređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema, Funkcija 980 - Obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost 0001 - Utvrđivanje zakonskih okvira i praćenje razvoja obrazovanja na svim nivoima, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 26, Glava 26.1 - OSNOVNO OBRAZOVANJE za:
- Program 2003 - Osnovno obrazovanje, Funkcija 910 - Predškolsko i osnovno obrazovanje, Programska aktivnost 0001 - Realizacija delatnosti osnovnog obrazovanja, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 27, Glava 27.0 - MINISTARSTVO ZDRAVLJA za:
- Program 1801 - Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Funkcija 760 - Zdravstvo neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost 0001 - Uređenje zdravstvenog sistema, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
Razdeo 10 - ZAŠTITNIK GRAĐANA za:
- Program 1001 - Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Funkcija 133 - Ostale opšte usluge, Programska aktivnost 0009 - Kontrola zakonitosti postupanja organa javne uprave, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
U Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2025. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 96/24), sredstva su obezbeđena u okviru sledećeg programa:
- Program 0810 - Podrška sprovođenju poslova iz nadležnosti NSZ, Programska aktivnost 0001 - Administracija i upravljanje, troškovi zaposlenih obezbeđeni su u okviru redovnih aktivnosti sa konta 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca.
________
137 "Službeni glasnik RS", broj 119/23.
9 "Službeni glasnik RS", broj 8/19
138 "Službeni glasnik RS", broj 8/19
Pre izrade predloga Strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine, održavani su sastanci Radne grupe i konsultanata za izradu Strategije, koje je u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija angažovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U toku rada na pripremi predloga strategije, održavane su konsultacije sa predstavnicima državnih organa i javnih službi, organizacijama civilnog društva i drugim relevantnim socijalnim akterima. U skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18)139, pre izrade nacrta Strategije bilo je potrebno uraditi Ex-post analizu140 prethodne Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period 2020‒2024. godine. U cilju pripreme Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period 2025‒2030. godina urađena je Ex-ante analiza141. Analize su sprovedene u skladu sa Zakonom o planskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 30/18)142 i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19).143 Sprovedene su javne konsultacije o Ex-post i Ex-ante analizi buduće strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u periodu od 1. do 15. jula 2024. godine.
Konsultacije su sprovedene osim kroz korišćenje portala e-Konsultacije i kroz direktno dostavljanje predloga dokumenata Ex-post i Ex-ante analize zainteresovanim stranama koje su učestvovale u konsultativnom procesu tokom izrade dokumenta, radi dobijanja eventualnih sugestija u odnosu na rezultate analiza.
_________
139 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html
140 https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-zastitu-osoba-sa-invaliditetom-0
141 Ibid.
142 https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html
143 https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2019/8/9/reg
Prvi trogodišnji akcioni plan za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period 2025. do 2030. godine u periodu od 2025. do 2027. godine, sa Prilogom 2 - Lista skraćenica odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Drugi akcioni plan doneće se za period od 2028. do 2030. godine.
Sastavni deo ove strategije čini Prilog 1 - Lista skraćenica koji je odštampan uz ovu strategiju.
Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom i portalu e-Uprava u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja strategije.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1 i 2, koji su sastavni deo ove strategije, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 6/2025, možete pogledati OVDE