ODLUKAO UPRAVLJANJU KAMATNIM RIZIKOM U BANKARSKOJ KNJIZI("Sl. glasnik RS", br. 13/2025) |
UVODNE ODREDBE
1. Ovom odlukom propisuju se bliži uslovi i način identifikacije, merenja i ublažavanja kamatnog rizika u bankarskoj knjizi, kao i upravljanja tim rizikom, te identifikovanje, procena i obračun internog kapitalnog zahteva po osnovu izloženosti banke ovom riziku, kao i identifikovanje, procena i praćenje rizika kreditnog raspona u bankarskoj knjizi.
2. Pojedini pojmovi, u smislu ove odluke, imaju sledeća značenja:
1) kamatni rizik u bankarskoj knjizi (eng. interest rate risk in the banking book) (u daljem tekstu: IRRBB rizik) jeste rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa, pri čemu IRRBB rizik obuhvata i rizik ročne neusklađenosti, bazni rizik i rizik opcija;
2) rizik ročne neusklađenosti (eng. gap risk) jeste rizik koji proizlazi iz ročne strukture kamatno osetljivih instrumenata, odnosno iz razlika u periodima promena njihovih kamatnih stopa, a koji obuhvata promene nivoa kamatnih stopa koje se dešavaju konzistentno na krivi prinosa (paralelni rizik) ili različito po periodima (neparalelni rizik);
3) bazni rizik (eng. basis risk) jeste rizik koji proizlazi iz primene različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih instrumenata sa sličnom ročnošću ili sličnim vremenom do sledeće promene kamatne stope, odnosno iz nesavršene korelacije referentnih kamatnih stopa koje se primenjuju kod ovih kamatno osetljivih instrumenata;
4) rizik opcija (eng. option risk) jeste rizik koji proizlazi iz opcija (ugrađenih i izričitih), gde banka ili druga ugovorna strana mogu izmeniti nivo i dinamiku novčanih tokova, odnosno rizik koji proizlazi iz kamatno osetljivih instrumenata kod kojih će imalac opcije skoro sigurno izvršiti opciju ako je to u njegovom finansijskom interesu (ugrađene i izričite automatske opcije) i rizik koji proizlazi iz fleksibilnosti ugrađene u kamatno osetljive instrumente ili u ugovorene uslove tih instrumenata tako da promene kamatnih stopa mogu uticati na promenu ponašanja druge ugovorne strane (bihejvioralne opcije);
5) rizik kreditnog raspona u bankarskoj knjizi (eng. credit spread risk in the banking book) (u daljem tekstu: CSRBB rizik) jeste rizik koji nastaje zbog promene tržišne cene kreditnog rizika (tržišni kreditni raspon), promene likvidnosti tržišta za konkretan instrument (tržišni raspon likvidnosti) i potencijalnih drugih karakteristika instrumenta po osnovu kojih nastaje kreditni rizik, a koji nije već obuhvaćen drugim rizikom (npr. rizikom iznenadnog nastupanja statusa neizmirenja obaveza), pri čemu se rizik kreditnog raspona u bankarskoj knjizi procenjuje pod pretpostavkom istog nivoa kreditne sposobnosti (istog kreditnog rejtinga ili iste verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza);
6) kamatno osetljivi instrumenti su pozicije aktive i obaveza i vanbilansne stavke iz bankarske knjige koje su osetljive na promene kamatnih stopa (isključujući aktivu koja predstavlja odbitnu stavku od osnovnog akcijskog kapitala, izuzev odbitnih stavki koje se primenjuju u slučaju prekoračenog stepena kreditne zaduženosti, prekoračene ugovorene ročnosti, prekoračenog procenta učešća kredita u dinarima indeksiranih deviznom klauzulom i kredita u stranoj valuti u ukupnim kreditima odobrenim dužnicima iz nefinansijskog i nedržavnog sektora), pri čemu kamatno osetljivi instrumenti obuhvataju i finansijske derivate u vidu ugovora o kamatnoj stopi u smislu odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, ostale finansijske derivate čija je vrednost osetljiva na promenu kamatne stope, kao i pozicije iz knjige trgovanja za koje su ispunjeni uslovi za izuzimanje od obračuna kapitalnog zahteva za cenovni rizik propisani tom odlukom (zbog učešća vrednosti pozicija iz knjige trgovanja u vrednosti ukupnih poslova banke), osim ako kamatni rizik za ove pozicije nije obuhvaćen drugim rizikom;
7) instrumenti osetljivi na promenu kreditnog raspona jesu pozicije aktive i obaveza i vanbilansne stavke iz bankarske knjige koje su osetljive na promene kreditnog raspona (isključujući aktivu koja predstavlja odbitnu stavku od osnovnog akcijskog kapitala);
8) mere neto prihoda po osnovu kamata jesu mere promene očekivane buduće profitabilnosti u određenom periodu koje nastaju usled promene kamatnih stopa (u slučaju IRRBB rizika) ili usled promene kreditnog raspona (u slučaju CSRBB rizika), a koje obuhvataju prihode od kamata i rashode kamata;
9) mere ekonomske vrednosti jesu mere promene neto sadašnje vrednosti kamatno osetljivih instrumenata tokom preostalog perioda njihovog trajanja usled promene kamatnih stopa (u slučaju IRRBB rizika), odnosno promene neto sadašnje vrednosti instrumenata osetljivih na promenu kreditnog raspona tokom preostalog perioda njihovog trajanja usled promene kreditnog raspona (u slučaju CSRBB rizika);
10) mere ekonomske vrednosti kapitala poseban su oblik mera ekonomske vrednosti u kom je kapital isključen iz novčanih tokova;
11) mere IRRBB rizika sumere ekonomske vrednosti i mere neto prihoda po osnovu kamata, primenjene u kontekstu osetljivosti na promene kamatnih stopa;
12) mere CSRBB rizika su mere ekonomske vrednosti i mere neto prihoda po osnovu kamata, primenjene u kontekstu osetljivosti na promene tržišnih kreditnih raspona, odnosno tržišnih raspona likvidnosti;
13) bilans stanja s pretpostavkom amortizacije (eng. run-off balance sheet) jeste bilans stanja, uključujući i vanbilansne stavke, u kojem se postojeće pozicije iz bankarske knjige amortizuju (ističu) i ne zamenjuju se novim pozicijama;
14) dinamički bilans stanja (eng. dynamic balance sheet) jeste bilans stanja, uključujući i vanbilansne stavke, u koji su uključena buduća poslovna očekivanja koja su prilagođena odgovarajućem scenariju;
15) statički bilans stanja (eng. constant balance sheet) jeste bilans stanja, uključujući i vanbilansne stavke, u kojem se ukupan iznos i struktura bilansa stanja održavaju zamenom novčanih tokova koji dospevaju ili kojima se menja kamatna stopa - novim novčanim tokovima uporedivih karakteristika u pogledu iznosa, marže i perioda do dospeća ili do ponovnog određivanja kamatne stope;
16) fizičko lice je fizičko lice, uključujući poljoprivrednika i preduzetnika, odnosno malo ili srednje preduzeće koje ispunjava uslove za razvrstavanje u klasu izloženosti prema fizičkim licima u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, pod uslovom da ukupan iznos depozita kod banke, na nivou grupe kojoj pripada to preduzeće, ne prelazi 120.000.000 dinara;
17) veliki klijent je lice koje nije fizičko lice iz odredbe pod 16) ovog stava;
18) lice u finansijskom sektoru jeste banka, investiciono društvo, društvo za sekjuritizaciju, otvoreni investicioni fond, zatvoreni investicioni fond, društvo za osiguranje, društvo za reosiguranje, finansijski holding, mešoviti finansijski holding i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili inostranstvu;
19) značajna valuta je valuta u kojoj ukupan iznos aktive iz bankarske knjige (isključujući iznos koji se odnosi na nekretnine, postrojenja i opremu, kao i na investicione nekretnine) ili obaveza iz bankarske knjige u toj valuti čini:
- 5% ili više od 5% ukupnog iznosa aktive ili obaveza banke koje se vode u bankarskoj knjizi ili
- manje od 5% ukupnog iznosa aktive ili obaveza iz bankarske knjige ako zbir aktive ili obaveza u svim valutama iz alineje prve ove odredbe iznosi manje od 90% ukupne aktive ili obaveza banke koje se vode u bankarskoj knjizi.
Značajnom valutom smatra se svaka valuta iz stava 1. odredba pod 19), alineja druga, ove tačke, sve dok zbir iznosa aktive ili zbir iznosa obaveza u svim značajnim valutama ne dostigne najmanje 90% iznosa ukupne aktive ili ukupnih obaveza banke koje se vode u bankarskoj knjizi.
Banka može smatrati značajnom i drugu valutu koja ne ispunjava uslove iz stava 1. odredba pod 19) ove tačke.
Pozicije u dinarima indeksirane deviznom klauzulom se za potrebe primene stava 1. odredba pod 19) ove tačke tretiraju kao pozicije u valuti indeksacije.
UPRAVLJANJE IRRBB RIZIKOM
3. Banka je dužna da identifikuje sve oblike i izvore IRRBB rizika, da obezbedi njihovo praćenje, merenje i kontrolu, da upravlja rizicima koji proizlaze iz izloženosti banke IRRBB riziku, a koji utiču na neto prihode po osnovu kamata banke i neto sadašnju vrednost kamatno osetljivih instrumenata banke tokom preostalog perioda njihovog trajanja, kao i da, prema potrebi, ublažava ove rizike.
4. Banka je dužna da uspostavi sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja IRRBB rizikom koji odgovara prirodi, obimu i složenosti poslovanja banke, kao i njenom poslovnom modelu i rizičnom profilu.
Sistem upravljanja IRRBB rizikom se, u smislu stava 1. ove tačke, smatra sveobuhvatnim i pouzdanim ako je banka:
1) usvojila i dosledno primenjuje odgovarajuće strategije, politike i procedure za upravljanje IRRBB rizikom, odnosno za identifikovanje, merenje i ublažavanje ovog rizika, kao i za izveštavanje o tom riziku (pri čemu strategija za upravljanje IRRBB rizikom može biti sastavni deo opšte strategije za upravljanje rizicima u banci);
2) uspostavila odgovarajuću unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu s jasno utvrđenom podelom poslova i dužnosti zaposlenih kojom se sprečava sukob interesa i obezbeđuje funkcionalna i organizaciona odvojenost poslova identifikovanja, merenja, praćenja i upravljanja IRRBB rizikom od poslova preuzimanja ovog rizika;
3) uspostavila i primenjuje sistem limita kojim se održava odgovarajući nivo izloženosti IRRBB riziku u skladu sa utvrđenom sklonošću i tolerancijom banke prema ovom riziku;
4) uspostavila odgovarajući informacioni sistem;
5) uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem izveštavanja o ovom riziku;
6) uspostavila adekvatan sistem unutrašnjih kontrola nad procesom upravljanja IRRBB rizikom.
5. Banka, odnosno bankarski holding obezbeđuje uspostavljanje sistema i procesa upravljanja IRRBB rizikom na nivou bankarske grupe shodnom primenom odredaba ove odluke i u skladu sa odlukom kojom se uređuje kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.
1. Sklonost i tolerancija prema IRRBB riziku
6. Banka je dužna da strategijom za upravljanje rizicima definiše sklonost ka preuzimanju IRRBB rizika, koja odražava nivo ovog rizika koji banka namerava da preuzme radi ostvarivanja svojih strategija i politika, kao i da utvrdi toleranciju prema IRRBB riziku kao najviši prihvatljivi nivo ovog rizika, pri čemu je dužna da naročito uzme u obzir uticaj promene kamatnih stopa na njene neto prihode po osnovu kamata i na ekonomsku vrednost njenog kapitala.
2. Sistem limita izloženosti IRRBB riziku
7. Banka je dužna da uspostavi i primenjuje sistem limita kojim se ograničava izloženost IRRBB riziku u skladu sa utvrđenom sklonošću i tolerancijom banke prema ovom riziku i primenjenim pristupom za merenje tog rizika, a naročito treba da obezbedi:
1) limite koji odgovaraju prirodi, obimu i složenosti poslovanja banke, adekvatnosti kapitala banke, kao i njenoj sposobnosti da meri rizike kojima je izložena ili može biti izložena i da upravlja tim rizicima;
2) limite na nivou bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, kojima se jasno određuje prihvatljiv nivo IRRBB rizika koji se primenjuje na konsolidovanoj osnovi, a ako je primenljivo - i na nivou pojedinačnih članova bankarske grupe;
3) sistem izveštavanja koji omogućava da se informacije o prekoračenju limita i razlozima tog prekoračenja bez odlaganja dostave odgovarajućem nivou rukovodstva u banci, pri čemu u slučaju prekoračenja utvrđene tolerancije prema IRRBB riziku - odgovarajući nivo rukovodstva obavezno podrazumeva i organe upravljanja bankom.
Banka može, u zavisnosti od prirode njenih aktivnosti i poslovnog modela, da utvrdi i podlimite za pojedinačne poslovne jedinice, portfolija, vrste instrumenata, konkretne instrumente ili za materijalno značajne oblike IRRBB rizika, kao što su rizik ročne neusklađenosti, bazni rizik i rizik opcija.
3. Politike i procedure za upravljanje IRRBB rizikom
8. Banka je dužna da, polazeći od strategije za upravljanje IRRBB rizikom, usvoji i primenjuje sveobuhvatne politike koje naročito sadrže:
1) jasno i detaljno utvrđena ovlašćenja i odgovornosti organa upravljanja bankom, odbora za upravljanje aktivom i pasivom, drugih odbora banke i organizacionih jedinica u čijem je delokrugu upravljanje IRRBB rizikom, odnosno zaposlenih zaduženih za upravljanje ovim rizikom;
2) uspostavljanje jasne granice između bankarske knjige i knjige trgovanja;
3) metode i tehnike za merenje i procenu IRRBB rizika, uključujući način utvrđivanja internog kapitalnog zahteva za IRRBB rizik;
4) dinamiku ažuriranja pretpostavki za merenje i procenu IRRBB rizika;
5) mere za ublažavanje IRRBB rizika i pravila za primenu tih mera (dozvoljene strategije zaštite od rizika i instrumenti zaštite od rizika);
6) način uspostavljanja sistema limita IRRBB rizika, kao i način odlučivanja i postupanje kod prekoračenja uspostavljenih limita;
7) okvir i učestalost stres testiranja IRRBB rizika, kao i postupanje u slučajevima nepovoljnih rezultata stres testova;
8) učestalost i način izveštavanja o IRRBB riziku;
9) principe funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola nad procesom upravljanja IRRBB rizikom.
9. Banka je dužna da, na osnovu strategije i politika za upravljanje IRRBB rizikom, usvoji i primenjuje procedure za identifikovanje, merenje, odnosno procenu ovog rizika, kao i za upravljanje tim rizikom, a koje naročito sadrže:
1) pozicije aktive i obaveza i vanbilansne stavke koje banka smatra kamatno osetljivim instrumentima;
2) pretpostavke za pretvaranje kamatno osetljivih instrumenata u novčane tokove i druge pretpostavke koje banka koristi za merenje izloženosti IRRBB riziku;
3) periode u koje se raspoređuju novčani tokovi po osnovu kamatno osetljivih instrumenata;
4) kriterijume za procenu materijalne značajnosti proizvoda sa ugrađenim opcijama;
5) intenzitet i oblik različitih kamatnih šokova koji se primenjuju za merenje izloženosti IRRBB riziku;
6) definiciju i način utvrđivanja marže, kao i tretman marže pri obračunu mera IRRBB rizika;
7) postupak obračuna mera IRRBB rizika.
10. Banka je dužna da politike i procedure iz tač. 8. i 9. ove odluke preispituje najmanje jednom godišnje i da ih, po potrebi, menja.
11. Unutrašnja revizija dužna je da proveru adekvatnosti procedura za identifikovanje, merenje i praćenje IRRBB rizika, kao i proveru adekvatnosti upravljanja ovim rizikom, sprovodi redovno, a najmanje jednom u tri godine.
4. Informacioni sistem i kvalitet podataka
12. Banka je dužna da uspostavi informacioni sistem koji će obezbediti blagovremene i tačne podatke potrebne za identifikovanje i merenje IRRBB rizika, za upravljanje tim rizikom, kao i za izveštavanje o ovom riziku.
Banka je dužna da obezbedi da informacioni sistem iz stava 1. ove tačke:
1) sadrži podatke o datumu (ili datumima) sledeće promene kamatne stope određenog instrumenta, vrsti kamatne stope i referentnoj kamatnoj stopi, kao i o opcijama - ako postoje;
2) pruža dovoljnu fleksibilnost za uključivanje razumnog broja scenarija šokova kamatnih stopa za kontinuirano upravljanje IRRBB rizikom, kao i za stres testiranje;
3) omogućava odgovarajuće merenje i praćenje doprinosa pojedinačnih transakcija koje značajno utiču na ukupan nivo IRRBB rizika;
4) obezbeđuje obračun mera IRRBB rizika u okviru kontinuiranog upravljanja ovim rizikom i u okviru stres testiranja, uključujući i obračun ovih mera na osnovu šokova i scenarija kamatnih stopa koje propisuje Narodna banka Srbije;
5) pruža dovoljnu fleksibilnost za uključivanje ograničenja koje propisuje Narodna banka Srbije, kao i interno definisanih ograničenja u vezi s pretpostavkama koje banka koristi u procesu merenja izloženosti IRRBB riziku;
6) pruža dovoljnu fleksibilnost pri uvođenju novih proizvoda.
13. Banka je dužna da obezbedi da se obračun mera IRRBB rizika zasniva na pouzdanim tržišnim i internim podacima, kao i da te podatke blagovremeno ažurira.
14. Banka je dužna da obezbedi da kriterijumi za raspoređivanje novčanih tokova po definisanim periodima budu konzistentni, kako bi se omogućilo poređenje mera IRRBB rizika u različitim periodima.
15. Banka je dužna da uspostavi odgovarajući sistem unutrašnjih kontrola informacionog sistema koji:
1) obezbeđuje kvalitet i pouzdanost ulaznih podataka koji se koriste za merenje izloženosti IRRBB riziku;
2) svodi verovatnoću greške u procesu obrade podataka na najmanji mogući nivo;
3) omogućava ranu identifikaciju grešaka u obradi podataka i obezbeđuje njihovo brzo otklanjanje.
5. Sistem izveštavanja o IRRBB riziku
16. Banka je dužna da uspostavi sistem izveštavanja o IRRBB riziku koji će organima upravljanja bankom, odboru za upravljanje aktivom i pasivom, kao i drugim odborima banke u čijem je delokrugu upravljanje IRRBB rizikom, odnosno zaposlenima zaduženim za upravljanje ovim rizikom - obezbediti blagovremene, tačne i dovoljno detaljne informacije koje su neophodne za donošenje poslovnih odluka i efikasno upravljanje IRRBB rizikom.
17. Izveštaji o izloženosti banke IRRBB riziku dostavljaju se organima upravljanja bankom najmanje jednom u tri meseca i naročito sadrže:
1) informacije o izloženosti banke IRRBB riziku, uključujući informacije o izloženosti riziku ročne neusklađenosti, baznom riziku i riziku opcija, uz navođenje kamatno osetljivih instrumenata koji najviše utiču na nivo izloženosti IRRBB riziku;
2) pojašnjenje značajnih promena nivoa izloženosti banke IRRBB riziku;
3) informacije o usklađenosti rizičnog profila banke sa utvrđenom sklonošću i tolerancijom prema IRRBB riziku, kao i s drugim limitima izloženosti ovom riziku;
4) rezultate stres testiranja iz tač. 46. i 47. ove odluke (ako je to testiranje izvršeno u toku perioda na koji se izveštaji odnose), kao i rezultate supervizorskog testa netipičnih vrednosti iz tačke 53. te odluke;
5) informacije o efektima promena kamatnih stopa na tržišnu vrednost instrumenata vrednovanih po fer vrednosti;
6) rezultate revizije modela za merenje izloženosti IRRBB riziku (ako je ta revizija izvršena u toku perioda na koji se izveštaji odnose), uključujući poređenje prethodnih procena izloženosti IRRBB riziku i ostvarenih rezultata, radi utvrđivanja mogućih nedostataka modela;
7) zaključke preispitivanja strategije, politike i procedura za identifikovanje, merenje i upravljanje IRRBB rizikom, uključujući zaključke spoljne i unutrašnje revizije o adekvatnosti sistema upravljanja IRRBB rizikom (ako su ta preispitivanja i revizija vršeni u toku perioda na koji se izveštaji odnose).
MERENJE IZLOŽENOSTI IRRBB RIZIKU
18. Banka je dužna da uspostavi pouzdan sistem merenja izloženosti IRRBB riziku koji će obuhvatiti sve oblike i izvore ovog rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena.
19. Banka je dužna da pri merenju izloženosti IRRBB riziku primenjuje standardizovani pristup na način propisan Glavom IV ove odluke.
20. Izuzetno od tačke 19. ove odluke, banka može za merenje izloženosti IRRBB riziku da primenjuje pojednostavljeni standardizovani pristup na način propisan Glavom IV ove odluke, ako je za to dobila saglasnost Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije može dati banci prethodnu saglasnost iz stava 1. ove tačke pod uslovom da se merenje izloženosti banke IRRBB riziku primenom pojednostavljenog standardizovanog pristupa može smatrati odgovarajućim uzimajući u obzir veličinu banke, kao i prirodu, obim i složenost njenih poslovnih aktivnosti, odnosno njen rizični profil.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi odgovarajuće podatke i dokumentaciju kojima dokazuje ispunjenost uslova iz stava 2. te tačke, a Narodna banka Srbije može od banke da zahteva i druge podatke i dokumentaciju koje smatra potrebnim za ocenu ispunjenosti tih uslova.
O zahtevu za dobijanje prethodne saglasnosti za primenu pojednostavljenog standardizovanog pristupa iz stava 3. ove tačke, Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.
Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost za primenu pojednostavljenog standardizovanog pristupa ako utvrdi da banka ne ispunjava uslove iz stava 2. ove tačke.
Narodna banka Srbije može naložiti banci da primenjuje pojednostavljeni standardizovani pristup ako utvrdi da banka ne primenjuje adekvatno standardizovani pristup.
21. Nezavisno od primene standardizovanog pristupa, odnosno pojednostavljenog standardizovanog pristupa, banka može da primenjuje i interne modele za merenje izloženosti IRRBB riziku (u daljem tekstu: interni pristup).
22. Banka je dužna da postupak merenja izloženosti IRRBB riziku dokumentuje tako da se jasno mogu utvrditi svi elementi sprovedenog merenja, a naročito je dužna da raspolaže:
1) analitičkim podacima (na nivou partije potraživanja, odnosno partije obaveza) u vezi s raspoređivanjem novčanih tokova po osnovu kamatno osetljivih instrumenata;
2) dokumentacijom o postupku utvrđivanja pretpostavki za raspoređivanja novčanih tokova po osnovu kamatno osetljivih instrumenata;
3) dokumentacijom o izvršenom obračunu promene ekonomske vrednosti kapitala i neto prihoda po osnovu kamata u skladu sa supervizorskim testom netipičnih vrednosti iz tačke 53. ove odluke;
4) dokumentacijom o izvršenom obračunu mera IRRBB rizika u skladu sa internim pristupom banke;
5) dokumentacijom u vezi sa izvršenim stres testiranjem IRRBB rizika.
23. Banka je dužna da, za potrebe izveštavanja Narodne banke Srbije u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, primenjuje standardizovani pristup, odnosno pojednostavljeni standardizovani pristup na način propisan Glavom IV ove odluke.
1. Metode za merenje izloženosti IRRBB riziku
24. Za merenje izloženosti IRRBB riziku banka je dužna da koristi najmanje jednu meru neto prihoda po osnovu kamata i najmanje jednu meru ekonomske vrednosti.
25. Banka je dužna da supervizorski test netipičnih vrednosti iz tačke 53. ove odluke uključi u sistem upravljanja IRRBB rizikom i da ovaj test koristi kao jednu od mera izloženosti IRRBB riziku.
26. Banka je dužna da upravlja različitim oblicima IRRBB rizika, a naročito rizikom ročne neusklađenosti, baznim rizikom i rizikom opcija.
27. Pri merenju izloženosti IRRBB riziku banka je dužna da obuhvati sve kamatno osetljive instrumente i da utvrdi pretpostavke za njihovo pretvaranje u novčane tokove.
Novčane tokove po osnovu kamatno osetljivih instrumenata koji se smatraju problematičnim kreditima u smislu odluke kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke - banka uključuje u iznosu umanjenom za iznos pripadajuće ispravke vrednosti i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Raspoređivanje novčanih tokova po osnovu navedenih instrumenata banka vrši u iznosu i u skladu s dinamikom otplate koje očekuje.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, ako je, prema podacima iz izveštaja o strukturi problematičnih kredita banke propisanih odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima manje od 2% - banka može da isključi novčane tokove po osnovu ovih kredita iz obračuna mera IRRBB rizika.
28. Pri merenju izloženosti IRRBB riziku banka je dužna da uzme u obzir i rizike koji utiču na neto prihode po osnovu kamata usled računovodstvenog tretmana instrumenata, pri čemu ovaj uticaj nije ograničen samo na prihode od kamata i rashode kamata, već banka treba odvojeno da razmotri i efekte promena kamatnih stopa na tržišnu vrednost instrumenata vrednovanih po fer vrednosti, koji se, u zavisnosti od računovodstvenog tretmana, odražavaju u bilansu uspeha ili direktno na kapital (kroz ostali rezultat).
2. Upravljanje modelima za merenje izloženosti IRRBB riziku
29. Za merenje izloženosti IRRBB riziku primenom internog pristupa banka može da koristi modele koji se zasnivaju na podacima relevantnim za poslovanje banke.
30. Banka je dužna da unutrašnjim aktima koje je usvojio nadležni organ upravljanja bankom definiše proces validacije modela za merenje izloženosti IRRBB riziku, kao i proces ocene rizika tih modela, pri čemu se tim aktima naročito uređuju:
1) organizacione jedinice zadužene za razvoj, validaciju, dokumentovanje, implementaciju i upotrebu modela;
2) ovlašćenja i odgovornosti za sprovođenje inicijalne i redovne validacije modela, kao i dinamika i postupak sprovođenja tih validacija, ocena rezultata validacije, postupak odobrenja i kontrole verzija modela, te izuzeci, izmene i povlačenje modela.
31. Proces validacije modela za merenje izloženosti IRRBB riziku treba naročito da obuhvati:
1) ocenjivanje konceptualne i metodološke pouzdanosti, uključujući ocenjivanje razvojne dokumentacije i pratećih analiza;
2) kontinuirano praćenje modela, uključujući proveru procesa i poređenje rezultata s referentnim vrednostima;
3) analizu rezultata, uključujući testiranje ključnih internih parametara (stabilnost depozita, stope prevremene otplate kredita i prevremenog povlačenja depozita, vrednovanje instrumenata i sl.) - na osnovu istorijskih podataka (back testiranje);
4) detaljnu procenu stručnih mišljenja i zaključaka koji su korišćeni u postupku razvoja i primene modela;
5) validaciju pretpostavki diversifikacije, odnosno ocenu da li su interni parametri utvrđeni po značajnim segmentima u skladu s poslovnim modelom banke.
32. Banka je dužna da obezbedi da se postupak validacije i kontrole modela za merenje izloženosti IRRBB riziku sprovodi nezavisno od postupka njihovog razvoja.
33. Pre početka primene modela za merenje izloženosti IRRBB riziku, banka je dužna da sprovede nezavisnu kontrolu i validaciju procesa utvrđivanja ulaznih podataka, pretpostavki, metodologija modeliranja i rezultata modela. Rezultate postupka kontrole i validacije modela, kao i preporuke u vezi s primenom modela, mora odobriti nadležni organ upravljanja bankom.
34. Banka je dužna da obezbedi redovnu kontrolu, potvrdu procesa i validaciju modela za merenje izloženosti IRRBB riziku i nakon početka njegove primene, prema dinamici utvrđenoj unutrašnjim aktima banke, a u skladu s nivoom rizika modela.
Banka je dužna da utvrdi kvantitativne i kvalitativne kriterijume koji obavezuju lica zadužena za validaciju modela da u postupku redovne kontrole modela blagovremeno obaveste nadležni organ upravljanja bankom, kako bi se preduzele odgovarajuće korektivne mere i utvrdila ograničenja u pogledu primene modela.
3. Pretpostavke merenja izloženosti IRRBB riziku
35. Banka je dužna da u potpunosti razume i dokumentuje sve pretpostavke koje koristi pri merenju izloženosti IRRBB riziku, a koje treba da budu u skladu s poslovnom politikom i strategijom banke.
Banka je dužna da proveru i usklađivanje pretpostavki iz stava 1. ove tačke vrši najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće, naročito u periodima iznenadnih promena tržišnih uslova.
36. Banka je dužna da pri merenju izloženosti IRRBB riziku, u scenarijima šokova kamatnih stopa za kontinuirano upravljanje IRRBB rizikom i u scenarijima stresa kamatnih stopa, uzme u obzir najmanje sledeće pretpostavke koje utiču na nivo i dinamiku novčanih tokova:
1) pretpostavke o izvršavanju automatskih opcija kod kamatno osetljivih instrumenata od strane banke ili druge ugovorne strane;
2) pretpostavke o izvršavanju bihejvioralnih opcija kod kamatno osetljivih instrumenata od strane druge ugovorne strane (tretman oročenih depozita kod kojih postoji rizik prevremenog povlačenja, tretman kredita kod kojih postoji rizik prevremene otplate, tretman depozita bez ugovorenog roka dospeća, kao i tretman drugih kamatno osetljivih instrumenata bez utvrđenog datuma ponovnog određivanja kamatne stope) (u daljem tekstu: bihejvioralne pretpostavke).
Banka je dužna da pretpostavke iz stava 1. ove tačke utvrdi po značajnim segmentima, u skladu sa svojim poslovnim modelom i rizičnim profilom u delu IRRBB rizika.
Pri utvrđivanju bihejvioralnih pretpostavki, banka može uzeti u obzir materijalnu značajnost pozicija na koje se te pretpostavke odnose, pri čemu prilikom primene standardizovanog pristupa, odnosno pojednostavljenog standardizovanog pristupa, banka uzima u obzir propisane kriterijume za utvrđivanje materijalne značajnosti.
4. Bihejvioralne pretpostavke za ugovore sa ugrađenom opcijom za klijenta
37. Banka je dužna da pri proceni bihejvioralnih pretpostavki za ugovore sa ugrađenom opcijom za klijenta naročito uzme u obzir:
1) uticaj različitih scenarija promena kamatnih stopa na stope prevremenih otplata kredita i na stope prevremenih povlačenja depozita;
2) elastičnost prilagođavanja kamatnih stopa proizvoda banke na promene tržišnih kamatnih stopa;
3) prelaske između različitih vrsta proizvoda banke kao posledica promene njihovih karakteristika i uslova.
38. Banka je dužna da u okviru sistema upravljanja IRRBB rizikom, u skladu sa svojim politikama i procedurama, uspostavi adekvatan proces utvrđivanja ključnih bihejvioralnih pretpostavki za tretman bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki koje imaju ugrađene opcije, pri čemu je naročito dužna da:
1) utvrdi sve materijalno značajne proizvode koji imaju ugrađene opcije, a koje mogu uticati na očekivani novčani tok po osnovu kamate ili na datum ponovnog određivanja kamatne stope;
2) uspostavi adekvatne mere za upravljanje ugrađenim opcijama i za ublažavanje rizika opcija (npr. korišćenjem derivata);
3) obezbedi da modeli za utvrđivanje bihejvioralnih pretpostavki budu zasnovani na relevantnim istorijskim podacima;
4) na osnovu rezultata back testiranja dokaže da su modeli za utvrđivanje bihejvioralnih pretpostavki adekvatni.
5. Bihejvioralne pretpostavke za ugovore o depozitima bez ugovorenog roka dospeća
39. Banka je dužna da pri proceni bihejvioralnih pretpostavki za ugovore o depozitima bez ugovorenog roka dospeća:
1) utvrdi iznos osnovnih depozita pod kojima se podrazumevaju depoziti koji se smatraju stabilnim i za koje je malo verovatno da će biti predmet ponovnog određivanja kamatne stope, čak i u slučaju značajnih promena kamatnih stopa na tržištu;
2) obezbedi da pretpostavke koje se koriste u modelima za utvrđivanje osnovnih depozita odražavaju karakteristike deponenata (fizička lica/veliki klijenti) i karakteristike računa depozita (transakcioni/ostali depoziti bez ugovorenog roka dospeća), uzimajući u obzir sledeće:
- transakcioni depoziti fizičkih lica su depoziti tih lica bez ugovorenog roka dospeća koji se drže na računima preko kojih se obavljaju redovne transakcije (npr. redovna uplata zarada) ili depoziti fizičkih lica bez ugovorenog roka dospeća koji su nekamatonosni i u okruženju visokih kamatnih stopa (uključuju nekamatonosne i ostale depozite fizičkih lica kod kojih kamata nije značajna za odluku klijenta da drži sredstva na računu),
- ostali depoziti fizičkih lica bez ugovorenog roka dospeća su depoziti tih lica koji se ne smatraju transakcionim depozitima iz alineje prve ove odredbe, pri čemu ostali depoziti fizičkih lica uključuju depozite ovih lica kod kojih kamata jeste značajna za odluku klijenta da drži sredstva na računu,
- depoziti velikih klijenata uključuju depozite pravnih lica i drugih lica koja se smatraju velikim klijentima u smislu ove odluke, isključujući depozite lica u finansijskom sektoru i ostale potpuno cenovno osetljive depozite;
3) uzme u obzir ograničenja kod ponovnog određivanja kamatne stope depozita fizičkih lica u uslovima niskih kamatnih stopa i efekte koje takva ograničenja mogu imati na stabilnost depozita u različitim scenarijima promene kamatnih stopa;
4) koristi kvantitativne metode za potrebe utvrđivanja datuma ponovnog određivanja kamatne stope i raspodele novčanih tokova depozita bez ugovorenog roka dospeća, a koje su po potrebi dopunjene stručnim mišljenjem različitih organizacionih jedinica banke.
Izuzetno od stava 1. odredba pod 2), alineja treća, ove tačke - u okviru internog pristupa banka može depozite lica u finansijskom sektoru da koristi u modelima za utvrđivanje osnovnih depozita velikih klijenata samo ako se radi o depozitima koji se smatraju operativnim depozitima u skladu sa odlukom kojom se uređuje upravljanje rizikom likvidnosti banke.
40. Prosečan ponderisani rok do ponovnog određivanja kamatne stope za depozite bez ugovorenog roka dospeća ne može biti duži od pet godina, pri čemu se ograničenje primenjuje na ukupan iznos tih depozita (osnovni i preostali iznos depozita) u svakoj značajnoj valuti, kao i u ostalim valutama zajedno.
6. Scenariji šokova kamatnih stopa za kontinuirano upravljanje IRRBB rizikom
41. Banka je dužna da redovno, a najmanje jednom u tri meseca, odnosno češće u uslovima povećane volatilnosti kamatnih stopa ili povećanog nivoa IRRBB rizika - meri svoju izloženost IRRBB riziku kroz promene mere ekonomske vrednosti i mere neto prihoda po osnovu kamata u različitim scenarijima šokova kamatnih stopa, pri čemu potencijalni šokovi podrazumevaju promene u nivou i obliku bezrizične krive prinosa i promene u odnosima između različitih referentnih kamatnih stopa (bazni rizik).
42. Banka je dužna da u okviru standardizovanog pristupa, odnosno pojednostavljenog standardizovanog pristupa, meri izloženost IRRBB riziku pojedinačno u svakoj značajnoj valuti, kao i za sve ostale valute zajedno.
43. Banka je dužna da u okviru standardizovanog pristupa, odnosno pojednostavljenog standardizovanog pristupa, uzme u obzir sledeće scenarije šokova kamatnih stopa:
1) šest scenarija za obračun uticaja na ekonomsku vrednost kapitala banke:
- paralelni šok rasta, uz povećanje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za sve ročnosti jednakim intenzitetom;
- paralelni šok pada, uz smanjenje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za sve ročnosti jednakim intenzitetom;
- šok nagiba (eng. steepener shock), uz smanjenje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za kraće ročnosti i uz povećanje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za duže ročnosti;
- šok poravnanja (eng. flattener shock), uz povećanje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za kraće ročnosti i uz smanjenje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za duže ročnosti;
- šok rasta kratkoročnih kamatnih stopa, uz veće povećanje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za kraće ročnosti s ciljem postizanja konvergencije tog dela krive ka delu krive s kamatnim stopama za duže ročnosti;
- šok pada kratkoročnih kamatnih stopa, uz veće smanjenje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za kraće ročnosti s ciljem postizanja konvergencije tog dela krive ka delu krive s kamatnim stopama za duže ročnosti;
2) dva scenarija za obračun uticaja na neto prihod po osnovu kamata:
- paralelni šok rasta, uz povećanje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za sve ročnosti jednakim intenzitetom;
- paralelni šok pada, uz smanjenje kamatnih stopa bezrizične krive prinosa za sve ročnosti jednakim intenzitetom.
Pored scenarija šokova kamatnih stopa iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može od banke da zahteva primenu dodatnih scenarija šokova kamatnih stopa.
44. Ako banka primenjuje interni pristup, pri izboru scenarija šokova kamatnih stopa za kontinuirano upravljanje IRRBB rizikom, dužna je da obezbedi da:
1) interno razvijeni scenariji budu srazmerni prirodi, obimu i složenosti poslovanja banke, odnosno njenom rizičnom profilu, uzimajući u obzir iznenadne i postupne paralelne i neparalelne pomake i promene u krivama prinosa;
2) scenariji budu utemeljeni na istorijskim kretanjima i ponašanju kamatnih stopa, kao i na simulacijama budućih kamatnih stopa;
3) scenariji odražavaju promene u odnosima između ključnih tržišnih kamatnih stopa, kako bi bio obuhvaćen bazni rizik.
45. Banka je dužna da rezultate primene scenarija šokova kamatnih stopa koristi pri donošenju poslovnih odluka, kao i odluka u vezi sa upravljanjem rizicima, a ove rezultate banka treba da uzme u obzir i pri definisanju i preispitivanju politika za upravljanje IRRBB rizikom i limita izloženosti ovom riziku.
7. Testiranje otpornosti na stres
46. Banka je dužna da pri sprovođenju stres testiranja IRRBB rizika koristi rigoroznije pretpostavke u odnosu na pretpostavke koje koristi u scenarijima šokova kamatnih stopa za kontinuirano upravljanje IRRBB rizikom, kako bi izmerila uticaj nepovoljnih tržišnih kretanja na promenu ekonomske vrednosti kapitala i neto prihoda po osnovu kamata. Pri sprovođenju stres testiranja IRRBB rizika, banka je dužna da uzme u obzir i rizike koji utiču na neto prihode po osnovu kamata usled računovodstvenog tretmana instrumenata. Pored rigoroznijih šokova kamatnih stopa, korišćenje pretpostavki nepovoljnih tržišnih kretanja podrazumeva i procenu uticaja tržišnih kretanja na promenu bihejvioralnih pretpostavki.
47. Banka je dužna da sprovodi obrnuto stres testiranje (eng. reverse stress testing) u cilju identifikovanja:
1) scenarija šoka kamatnih stopa koji bi imao izrazito nepovoljan uticaj na promenu ekonomske vrednosti kapitala i neto prihoda po osnovu kamata;
2) slabosti banke koje proizlaze iz njenih strategija zaštite od rizika i potencijalnih promena bihejvioralnih pretpostavki.
Banka je dužna da pri sprovođenju obrnutog stres testiranja koristi veći broj pretpostavki, kao i rigoroznije pretpostavke u odnosu na pretpostavke korišćene za kontinuirano upravljanje IRRBB rizikom, pri čemu je dužna da naročito razmotri:
1) značajne promene u odnosima između referentnih kamatnih stopa (bazni rizik);
2) iznenadne i značajne promene u izgledu krive prinosa (paralelno i neparalelno pomeranje);
3) promene ključnih bihejvioralnih pretpostavki;
4) značajne promene u trenutnim tržišnim i makroekonomskim uslovima;
5) pretpostavke koje se odnose na ključne aspekte poslovnog modela i rizičnog profila banke.
48. Banka je dužna da stres testiranje IRRBB rizika, uključujući i obrnuto stres testiranje, sprovodi redovno, a najmanje jednom godišnje. U slučaju povećane volatilnosti kamatnih stopa, potrebno je da banka razmotri sprovođenje učestalijeg stres testiranja IRRBB rizika.
STANDARDIZOVANI PRISTUPI I SUPERVIZORSKI TEST NETIPIČNIH VREDNOSTI
1. Standardizovani pristupi merenju izloženosti banke IRRBB riziku
49. Banka je dužna da izloženost IRRBB riziku meri primenom standardizovanog pristupa, odnosno pojednostavljenog standardizovanog pristupa.
50. Banka je dužna da u okviru pristupa iz tačke 49. ove odluke utvrđuje sledeće mere IRRBB rizika:
1) meru ekonomske vrednosti kapitala koja se izračunava diskontovanjem očekivanih novčanih tokova, na osnovu bilansa stanja s pretpostavkom isteka i
2) meru neto prihoda po osnovu kamata koja se izračunava na osnovu projektovanih prihoda od kamata i rashoda kamata u periodu od godinu dana, pod pretpostavkom statičkog bilansa stanja.
51. Banka je dužna da obračunava efekat primene:
1) šokova kamatnih stopa na meru ekonomske vrednosti kapitala primenom scenarija iz tačke 43. stav 1. odredba pod 1) ove odluke i
2) šokova kamatnih stopa na meru neto prihoda po osnovu kamata, odnosno na neto prihode po osnovu kamata u periodu od godinu dana, primenom scenarija iz tačke 43. stav 1. odredba pod 2) ove odluke.
52. Bliže uslove i način primene standardizovanog pristupa i pojednostavljenog standardizovanog pristupa za merenje izloženosti IRRBB riziku Narodna banka Srbije propisuje uputstvom.
2. Supervizorski test netipičnih vrednosti
53. Banka je dužna da primenom standardizovanog pristupa, odnosno pojednostavljenog standardizovanog pristupa - utvrđuje da li je došlo do značajnog pada ekonomske vrednosti kapitala, kao i značajnog pada neto prihoda po osnovu kamata (supervizorski test netipičnih vrednosti).
54. Ako je pad ekonomske vrednosti kapitala, obračunat primenom pristupa iz tačke 53. ove odluke, veći od 15% osnovnog kapitala banke - smatra se da je došlo do značajnog pada ekonomske vrednosti kapitala banke.
Ako je pad neto prihoda po osnovu kamata u periodu od godinu dana, obračunat primenom pristupa iz tačke 53. ove odluke, veći od 5% osnovnog kapitala banke - smatra se da je došlo do značajnog pada neto prihoda po osnovu kamata.
55. Ako banka utvrdi da je došlo do značajnog pada iz tačke 54. stav 1, odnosno stav 2. ove odluke - dužna je da o tome bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije, uz navođenje razloga koji su doveli do značajnog pada ekonomske vrednosti kapitala, odnosno neto prihoda po osnovu kamata u periodu od godinu dana.
U slučaju iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da u najkraćem roku Narodnoj banci Srbije dostavi plan aktivnosti kojim se obezbeđuje smanjenje izloženosti IRRBB riziku tako da se u što kraćem roku otkloni značajni pad iz tačke 54. stav 1, odnosno stav 2. ove odluke.
Ako oceni da plan aktivnosti iz stava 2. ove tačke nije adekvatan ili ne obezbeđuje blagovremeno otklanjanje značajnog pada iz tačke 54. stav 1, odnosno stav 2. ove odluke, Narodna banka Srbije zahtevaće od banke da dostavi izmenjeni plan aktivnosti.
Do otklanjanja značajnog pada iz tačke 54. stav 1, odnosno stav 2. ove odluke, banka je dužna da o visini pada ekonomske vrednosti kapitala i pada neto prihoda po osnovu kamata izveštava Narodnu banku Srbije mesečno, na obrascima propisanim odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, i to sa stanjem poslednjeg kalendarskog dana prethodnog meseca - najkasnije 20. u mesecu.
Banka je dužna da Narodnu banku Srbije bez odlaganja obavesti o tome da je izvršila plan aktivnosti iz stava 2. ove tačke.
Ako banka ne dostavi plan aktivnosti iz stava 2. ove tačke, ako dostavi neadekvatan izmenjeni plan aktivnosti ili ako ne postupi po dostavljenom planu aktivnosti u roku iz tog plana ‒ Narodna banka Srbije može preduzeti mere propisane zakonom.
IDENTIFIKOVANJE, PROCENA I OBRAČUN INTERNOG KAPITALNOG ZAHTEVA ZA IRRBB RIZIK
56. Banka je dužna da IRRBB rizik uključi u proces interne procene adekvatnosti kapitala.
57. Pri proceni materijalne značajnosti IRRBB rizika, kao i pri izračunavanju internog kapitalnog zahteva za ovaj rizik, banka je dužna da obračuna efekte promene kamatnih stopa na promenu ekonomske vrednosti kapitala i na promenu neto prihoda po osnovu kamata.
Pri proceni materijalne značajnosti IRRBB rizika, odnosno pri izračunavanju internog kapitalnog zahteva za ovaj rizik, banka ne sabira efekte promene kamatnih stopa na promenu ekonomske vrednosti kapitala i efekte promene kamatnih stopa na promenu neto prihoda po osnovu kamata.
58. Banka je dužna da obezbedi da metodologija za obračun internog kapitalnog zahteva za IRRBB rizik bude usklađena sa sklonošću banke ka preuzimanju IRRBB rizika i rizičnim profilom banke u delu IRRBB rizika.
Za obračun iz stava 1. ove tačke banka može da koristi jedan od standardizovanih pristupa u skladu sa odredbama Glave IV ove odluke ili da razvije interni pristup.
59. Banka je dužna da, pored obračuna internog kapitalnog zahteva za IRRBB rizik, ako proceni da je ovaj rizik materijalno značajan, u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala sprovodi i stres testiranje, i to uz korišćenje pretpostavki koje su rigoroznije u odnosu na pretpostavke korišćene za potrebe obračuna internog kapitalnog zahteva.
IDENTIFIKOVANJE, PROCENA I PRAĆENJE CSRBB RIZIKA
60. Banka je dužna da procenjuje svoju izloženost CSRBB riziku u okviru sistema upravljanja rizicima i u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala.
61. Banka je dužna da odgovarajućim unutrašnjim aktom koji je usvojio nadležni organ upravljanja bankom definiše kriterijume za identifikovanje instrumenata osetljivih na promenu kreditnog raspona.
Banka procenjuje CSRBB rizik za sve instrumente osetljive na promenu kreditnog raspona.
62. Ako proceni da je njena izloženost CSRBB riziku materijalno značajna, banka je dužna da definiše sklonost i toleranciju prema ovom riziku i uspostavi sveobuhvatan i pouzdan sistem za njegovo identifikovanje, procenu i praćenje koji odgovara prirodi, obimu i složenosti poslovanja banke, njenom poslovnom modelu i rizičnom profilu (sistem upravljanja CSRBB rizikom).
Pri definisanju sklonosti i tolerancije prema CSRBB riziku, banka je dužna da uzme u obzir uticaj promene kreditnog raspona na njene neto prihode po osnovu kamata i na ekonomsku vrednost njenog kapitala.
63. Sistem upravljanja CSRBB rizikom iz tačke 62. stav 1. ove odluke smatra se sveobuhvatnim i pouzdanim ako je banka:
1) usvojila i dosledno primenjuje odgovarajuće strategije, politike i procedure za upravljanje CSRBB rizikom, odnosno za identifikovanje, merenje i ublažavanje ovog rizika, kao i za izveštavanje o tom riziku (pri čemu strategija za upravljanje CSRBB rizikom može biti sastavni deo opšte strategije za upravljanje rizicima u banci);
2) uspostavila odgovarajuću unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu s jasno utvrđenom podelom poslova i dužnosti zaposlenih kojom se sprečava sukob interesa i obezbeđuje funkcionalna i organizaciona odvojenost poslova identifikovanja, merenja, praćenja i upravljanja CSRBB rizikom od poslova preuzimanja ovog rizika;
3) uspostavila i primenjuje sistem limita kojim se održava odgovarajući nivo izloženosti CSRBB riziku u skladu sa utvrđenom sklonošću i tolerancijom banke prema ovom riziku;
4) uspostavila odgovarajući informacioni sistem;
5) uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem izveštavanja o ovom riziku;
6) uspostavila adekvatan sistem unutrašnjih kontrola nad procesom upravljanja CSRBB rizikom.
64. Pri proceni materijalne značajnosti CSRBB rizika, kao i pri izračunavanju internog kapitalnog zahteva za ovaj rizik, banka je dužna da obračuna efekte promene kreditnog raspona na promenu neto prihoda po osnovu kamata i na promenu ekonomske vrednosti kapitala.
Pri proceni materijalne značajnosti CSRBB rizika, odnosno pri izračunavanju internog kapitalnog zahteva za ovaj rizik, banka ne sabira efekte promene kamatnih stopa na promenu neto prihoda po osnovu kamata i efekte promene kamatnih stopa na promenu ekonomske vrednosti kapitala.
65. Banka je dužna da obezbedi da metodologija za obračun internog kapitalnog zahteva za CSRBB rizik bude usklađena sa sklonošću banke ka preuzimanju CSRBB rizika i rizičnim profilom banke u delu CSRBB rizika.
66. Banka je dužna da pored obračuna internog kapitalnog zahteva za CSRBB rizik, ukoliko proceni da je ovaj rizik materijalno značajan, u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala sprovodi i stres testiranje, i to uz korišćenje pretpostavki koje su rigoroznije u odnosu na pretpostavke korišćene za potrebe obračuna internog kapitalnog zahteva.
PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
67. Banka je dužna da testira primenu odredaba Glave IV ove odluke kako bi bila spremna da svoje poslovanje u potpunosti uskladi s tim odredbama. O rezultatima tog testiranja banka će obavestiti Narodnu banku Srbije dostavljanjem izveštaja propisanih odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka sa stanjem na dan 31. decembra 2025. godine, i to najkasnije 5. marta 2026. godine.
68. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2026. godine.