ODLUKA O POKRAJINSKOM AKCIONOM PLANU ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2025. GODINU ("Sl. list AP Vojvodine", br. 15/2025)

Član 1

Usvaja se Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2025. godinu, koji je sastavni deo ove odluke.

Član 2

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

 

REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
POKRAJINSKA VLADA

 

POKRAJINSKI AKCIONI PLAN
ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2025. GODINU

Novi Sad, mart 2025. godine

UVOD

Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2025. godinu (u daljem tekstu: PAPZ), predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: AP Vojvodina) za 2025. godinu.

PAPZ-om se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju mere koji će se realizovati, čime bi se omogućilo održivo povećanje zaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine.

Pravni osnov za utvrđivanje PAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), kao i Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS" broj 99/2009, 67/2012 - odluka US, 18/2020 - dr. zakon i 111/2021 - dr. zakon), kojim je definisano da Pokrajinska služba za zapošljavanje, kao organizaciona jedinica Nacionalne službe za zapošljavanje, između ostalog, daje predlog za realizaciju nacionalnog akcionog plana na teritoriji AP Vojvodine i donosi i sprovodi program pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja.

Pri izradi PAPZ-a uzeti su u obzir strateški pravci, ciljevi i mehanizmi Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 18/2021 i 36/2021 - ispr.), (u daljem tekstu: Strategija zapošljavanja), kao i ciljevi, prioriteti i planirane aktivnosti usvojenih programa i razvojnih dokumenata.

PAPZ-om su, takođe, uzeti u obzir prioriteti i smernice, koje se odnose na zapošljavanje, kako bi održiv i inkluzivni rast ekonomije stvorio mogućnost za visok nivo zaposlenosti, produktivnosti, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i prioritete i planirane aktivnosti usvojene nacionalne strategije, programa i razvojnih dokumenata.

Prioriteti aktivne politike zapošljavanja za naredni period prvenstveno su usmereni na ulaganje u ljudske resurse, podsticanje socijalne inkluzije na tržištu rada i otvaranje novih radnih mesta. U tom smislu, uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, ciljeve politike zapošljavanja definisane Akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) za sprovođenje Strategije zapošljavanja, prioriteti politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine za 2025. godinu su:

1. podrška otvaranju novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenih u AP Vojvodini;

2. veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja i obuka, kao i maksimalno korišćenje Edukativnog centra, sa ciljem usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;

3. promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada.

U definisanje i izradu PAPZ-a uključeni su socijalni partneri, kao i sve relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih mera ostvarili što bolji rezultati.

1. MAKROEKONOMSKI OKVIR STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Imajući u vidu kontinuitet u sprovođenju politike zapošljavanja, u skladu sa potrebama nacionalnog tržišta rada i nastavka usaglašavanja sa standardima u ovoj oblasti koji važe za države članice Evropske unije, doneta je Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine.

AKCIONI PLAN ZA PERIOD OD 2024. DO 2026. GODINE ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Akcioni plan predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom zapošljavanja.

Opšti cilj Strategije zapošljavanja je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom;

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada;

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

Strategijom zapošljavanja predviđeno je donošenje dva akciona plana radi ostvarivanja ciljeva i planiranih mera. Prvi Akcioni plan donet je za period od 2021. do 2023. godine, a drugi za period od 2024. do 2026. godine.

2. STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA

Anketa o radnoj snazi, IV kvartal 2024.*

U četvrtom kvaratlu 2024. stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosila 8,6%. Međuregionalno, stopa je najviša u Regionu Južne i Istočne Srbije i iznosi 11,4%. U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosi 9,4 %, dok je ova stopa u Regionu Vojvodine 8,0%. Najnižu stopu nezaposlenosti beleži Beogradski region, gde ona iznosi

U odnosu na isti kvartal prethodne godine, broj zaposlenih lica povećan je za 50 700, broj nezaposlenih lica smanjen za 11 600, kao i broj stanovnika van radne snage, koji je manji za 65 300. Stopa zaposlenosti porasla je za 1,1 procentni poen (p.p.) i iznosila je 51,4%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 0,5 p. p. i iznosila je 8,6%. Stopa stanovništva van radne snage iznosila je 43,7%, što predstavlja smanjenje od 1,0 p. p.

U odnosu na treći kvartal 2024. godine, došlo je do pada broja zaposlenih lica za 28 600, a porasta broja nezaposlenih (za 16 000) i stanovništva van radne snage (porast od 6 300 lica). Tako je stopa zaposlenosti manja za 0,5 p. p., dok su stope nezaposlenosti i stanovništva van radne snage veće za 0,5 p. p., odnosno 0,1 p. p.

Ukupna stopa neformalne zaposlenosti iznosila je 11,9%, pri čemu je stopa neformalne zaposlenosti u sektoru poljoprivrede iznosila 48,5%, a u sektorima van poljoprivrede 6,8%.

* podaci Republičkog zavoda za statistiku od 28.02.2025.

Nezaposlena lica u AP Vojvodini

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje - AP Vojvodina, na dan 31.12.2024. godine nalazilo se 81.774 lica koja traže zaposlenje, od čega žena 45.768 ili 57,5%.

• 72.842 nezaposlenih (aktivnih) lica

• 7.900 privremeno nesposobna ili nespremna za rad

• 169 lica kojima miruju prava po Zakonu

• 222 zaposlenih koji traže promenu zaposlenja

• 641 drugih lica koja traže zaposlenje

Pregled broja nezaposlenih lica po okruzima u Vojvodini

Region/oblast/opština	Nezaposleni 31.12.2024.
Region Vojvodine	73.842
Severnobačka oblast	5.766
Srednjebanatska oblast	9.007
Severnobanatska oblast	4.916
Južnobanatska oblast Pančevo	9.367
Južnobanatska oblast Vršac	4.180
Zapadnobačka oblast	9.784
Južnobačka oblast	22.125
Sremska oblast	8.290

Nezaposlenost posmatrana po stepenima stručne spreme i zanimanjima pokazuje da je najviše nezaposlenih lica evidentirano bez kvalifikacija, odnosno sa I sss 37,0%, zatim sa IV sss 25,5%, III sss 20,6% i sa VII1 sss 8,0%.

Sa IV stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Maturant gimnazije (IV SSS)

• Ekonomski tehničar (IV SSS)

Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja (IV SSS)

• Prehrambeni tehničar i tehničar za biotehnologiju (IV SSS)

• Prodavac (IV SSS)

• Hemijsko - tehnološki tehničar (IV SSS)

Sa III stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Prodavac (III SSS i KV)

• Automehaničar

• Krojač i konfekcionar (III SSS i KV)

• Prerađivač hrane i pića (III SSS i KV)

Sa VII 1 stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII1SSS)

• Diplomirani pravnik

• Diplomirani ekonomista

• Diplomirani pravnik (VII 1 SSS) / master pravnik

• Profesor razredne nastave

Odnos broja nezaposlenih lica u APV prema periodu posmatranja

• DECEMBAR 2024. - DECEMBAR 2023. godine smanjen je broj nezaposlenih za 6.784 lica ili za 8,5%;

1.2 Nezaposlena lica prema trajanju nezaposlenosti

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti:

Trajanje nezaposlenosti	%
Do 3 meseca	15.4%
3-6 meseci	9.5%
6-9 meseci	5.9%
9-12 meseci	5.2%
1-2 godine	14.0%
2-3 godine	8.5%
3-5 godine	11.7%
5-8 godina	9.7%
8-10 godina	4.5%
Preko 10 godina	15.7%

Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) posao traži 46.690 lica ili 64,1% od čega je žena 25,771 ili 55,2%

Nezaposlena lica prema godinama starosti.

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti

Godine starosti	%
15-19	3.5%
20-24	6.4%
25-29	7.7%
30-34	8.6%
35-39	9.9%
40-44	10.8%
45-49	11.7%
50-54	12.3%
55-59	14.3%
60-65	14.7%

Mladi do 30 godina starosti čine 17,7 % (12.859) nezaposlenih od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih lica u AP Vojvodini, od čega je žena 7.075 ili 55,0%. Registrovano je 53,1% ili 38.671 nezaposlena lica koja su starija od 45 godina, od čega žena 52,3% ili 19.738.

Nezaposlena lica prema obrazovnoj strukturi

Struktura nezaposlenih lica u APV prema stručnoj spremi i polu:

Stepen stručne spreme	BROJ NEZAPOSLENIH DECEMBAR 2024.			% UČEŠĆE NEZAPOSLENIH PO SSS
	Ukupno	Žene	Muškarci	Ukupno	Žene	Muškarci
I	7,569	3,904	3,665	10.4	9.9	11.0
II	22,235	11,416	10,819	30.5	28.9	32.5
III	2,171	1,043	1,128	3.0	2.6	3.4
IV	13,858	6,326	7,532	19.0	16.0	22.6
V	2,022	1,338	684	2.8	3.4	2.1
VI-1	15,733	9,500	6,233	21.6	24.0	18.7
VI-2	678	234	444	0.9	0.6	1.3
VII-1	1,174	806	368	1.6	2.0	1.1
VII-2	1,722	1,201	521	2.4	3.0	1.6
VIII	2,205	1,429	776	3.0	3.6	2.3
UKUPNO APV	72,842	39,516	33,326	100.0	100.0	100.0

Regionalna struktura nezaposlenosti

Na kraju 2024. godine najveće učešće u ukupnom broju nezaposlenih lica u Vojvodini, zabeleženo je u Južno - bačkom okrugu (30,35%), a najmanje (5.84%) u Južno - banatskom okrugu - Vršac.

Učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih lica je 36,71% ili 25.807 lica, a stručnih 63,29% ili 46.733 lica.

Posmatrano po okruzima, najveće učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih na nivou okruga registrovano je u Severno - banatskom okrugu (59,3%), dok je učešće stručnih lica bilo najveće u Južno - bačkom okrugu (68,2%).

Dugotrajno nezaposleni učestvuju sa 62,85% u ukupnoj nezaposlenosti APV. Prema podacima o dužini čekanja na zaposlenje, najveće učešće dugotrajno nezaposlenih lica (koja na zaposlenje čekaju preko 12 meseci) registrovano je u Srednje - banatskom okrugu (68,53%), a najmanje učešće dugotrajno nezaposlenih je u Sremskom okrugu (60,10%).

Procenat učešća dugotrajno nezaposlenih lica po okruzima u APV:

Red broj	Okrug/Filijala	%
1.	Severno - bački	67.5
2.	Srednje - banatski	68.5
3.	Severno - banatski	63.9
4.	Južno - banatski Pančevo	68.0
5.	Južno - banatski Vršac	67.1
6.	Zapadno - bački	62.6
7.	Južno - bački	61.4
8.	Sremski	60.2
	AP Vojvodina	64.1

Da bi se smanjio broj nezaposlenih lica potrebno je promeniti sistem obrazovanja i prilagoditi ga potrebama tržišta rada, na šta sve više ukazuje broj suficitarnih zanimanja. U toku 2024. godine slično kao i prethodnih godina, za veliki broj zanimanja, najviše sa III i IV stepenom stručne spreme, u toku cele posmatrane godine oglašeno je vrlo malo slobodnih radnih mesta. Takođe se uočava neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada odnosno da se ne prate nove tehnologije i tehnička dostignuća.

Povećanju zapošljavanja bi značajno doprinela promena Zakona kojim bi se ponovo obavezali poslodavci na obavezno oglašavanja slobodnih radnih mesta preko NSZ, što bi omogućilo praćenje potreba za zapošljavanjem, kao i potrebu za koordinacijom i zajedničkim planiranjem obrazovnih institucija, tržišta rada, nadležnih ministarstava i lokalne samouprave.

Kroz obuke u Edukativnom centru u Novom Sadu ili kroz obuke NSZ, kao što su dodatne obuke, prekvalifikacija i obrazovanje odraslih, moguće je prevazilaženje nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih koja predstavlja jedan od glavnih razloga velike nezaposlenosti.

Viškovi zaposlenih i korisnici novčane naknade

Ovom aktivnošću su obuhvaćeni:

• Zaposleni za čijim radom prestaje potreba,

• Poslodavci koji iskazuju višak zaposlenih i

• Poslodavci koji zapošljavaju višak zaposlenih.

Aktivnost se odvijala kroz uspostavljanje saradnje sa poslodavcima preko stručno operativnih timova, u cilju identifikacije viška zaposlenih i preduzimanja odgovarajućih mera, pravovremeno rešavanje njihovog statusa (informisanje zaposlenih, saradnja prilikom izrade programa viška, sagledavanje mogućnosti i preduzimanje mera i dr.).

U pogledu rešavanja viškova zaposlenih sarađivalo se sa poslodavcima i preduzećima koja su u procesu restrukturiranja, a u cilju pružanja pomoći radnicima koji su potencijalni tehnološki viškovi, odnosno za čijim radom prestaje potreba.

Cilj sprovođenja aktivnosti bio je da se pre prestanka radnog odnosa, uz saradnju sa socijalnim partnerima, pomogne pri zapošljavanju potencijalnih viškova. Problem je i dalje prisutan u smislu da poslodavci kontaktiraju NSZ kada su već proglasili viškove bez mogućnosti njihovog zbrinjavanja, osim dolaska na evidenciju NSZ.

Na području AP Vojvodine u toku 2024. godine ukupan broj korisnika novčane naknade je bio 15.820 od čega žena 9.181. Svi korisnici novčane naknade za vreme isplate novčane naknade ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica koji nisu osigurani po drugom osnovu. Isplata novčane naknade nastavljena je, u skladu sa zakonom, i po isteku utvrđenog isplatnog perioda, i to za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, privremene nesposobnosti za rad i dok se nezaposleno lice nalazi na dodatnom obrazovanju i obuci.

Institucije na tržištu rada

Za sprovođenje politike zapošljavanja u Republici Srbiji nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja NSZ i agencije za zapošljavanje, te je definisan njihov položaj i nadležnost.

NSZ obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava, kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja na celoj teritoriji Republike Srbije.

U okviru NSZ, radi efikasnog obavljanja poslova, u AP Vojvodini obrazovana je Pokrajinska služba za zapošljavanje, koja koordinira u radu osam filijala za zapošljavanje, koje su organizovane po okruzima.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o pokrajinskoj upravi ("Sl. list APV", br. 37/2014, 54/2014 - dr. odluka, 37/2016, 29/2017, 24/2019, 66/2020 i 38/2021) u članu 43. određeno je da Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, u skladu sa zakonom i Statutom AP Vojvodine, obavlja poslove pokrajinske uprave u oblasti privrede i turizma, kao i da je nosilac poslova zapošljavanja i sprovođenja politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine.

3. POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI

Pravni i institucionalni okvir politike zapošljavanja predstavljaju u oblasti zapošljavanja, i to:

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021),

• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009, 32/2013 i 14/2022 - dr. zakon),

• Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", br. 18/2021 i 36/2021 - ispr.) i

• Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 22/2024).

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti usaglašen je sa načelima i standardima politike zapošljavanja Evropske unije (EU) i konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR). Ovaj zakon obezbeđuje sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obezbeđuje potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca.

Tržište rada, kao deo celokupnog ekonomskog sistema, odražava sve strukturne i dinamične promene koje se događaju u društvu, ali istovremeno i utiče na njih. Rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, u velikoj meri, zavisiće od uspeha države u drugim ekonomskim aktivnostima, posebno na razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja.

Aktivna politika zapošljavanja u 2025. godini usmerena je na realizaciju aktivnosti koje će dati rezultate na kratak rok, ali i na one koje će u srednjoročnom periodu dovesti do uspostavljanja stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, smanjivanja regionalnih razlika, povećanja produktivnosti, sprečavanja isključenosti sa tržišta rada i socijalnu inkluziju, zbrinjavanju viškova radnika kojima će radni odnos prestati po osnovu restrukturiranju preduzeća.

Strategijom zapošljavanja je, kao opšti cilj politike zapošljavanja, utvrđeno povećanje zaposlenosti, kao i strateški pravci i prioriteti za ostvarenje toga cilja:

• podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja,

• unapređenje ljudskog kapitala i veće socijalno uključivanje i

• unapređenje institucija i razvoj tržišta rada.

Opšti cilj Strategije zapošljavanja je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom,

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada i

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

A. Zapošljavanje nezaposlenih lica, i povećanje formalne zaposlenosti

1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti:

• Promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti,

• Savetovanje i posredovanje u zapošljavanju,

• Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka,

• Promocija zapošljavanja nezaposlenih lica i zapošljavanja podsticanjem preduzetništva i samozapošljavanja dodelom subvencija i

• Promocija i organizovanje javnih radova.

2. Podsticanje zapošljavanja mladih:

• Razvoj karijernog vođenja i savetovanja,

• Povećanje zapošljivosti mladih sticanjem dodatnih znanja i veština,

• Osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad,

• Promovisanje stručne prakse za učenike i studente,

• Podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih i

• Pružanje podrške mladim preduzetnicima.

3. Podrška smanjivanju regionalnih razlika:

• Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou i

• Jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za kreiranje i implementaciju mera aktivne politike zapošljavanja.

4. Podrška smanjivanju neformalnog rada:

• Jačanje mehanizama kontrole i borbe protiv sive ekonomije,

• Promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada i

• Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.

B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada

1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada:

• Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti,

• Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja,

• Podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica (žene sa invaliditetom, Romkinje, žene u situaciji partnerskog i porodičnog nasilja, samohrani roditelj, žene starije od 50 i mlađe od 30 godina, žene sa sela) i

• Podrška usklađivanju profesionalnom i porodičnog života i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena.

2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica:

• Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom,

• Podsticanje zapošljavanja Roma i

• Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica.

V. Razvoj ljudskih resursa

Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada:

• Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanja saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja i

• Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja.

PAPZ predviđa mere zapošljavanja koje se realizuju u saradnji sa NSZ na teritoriji AP Vojvodine:

1. Subvencija nezaposlenim licima za samozapošljavanje koja predstavlja dodeljena sredstva i stručnu pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava, dodeljuje se nezaposlenom licu koje se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine, radi osnivanja radnje ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Subvencija za samozapošljavanje predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Subvencija se dodeljuje nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu.

Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana.

Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da novoregistrovanu delatnost obavlja najmanje 12 meseci i redovno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima, obuke iz preduzetništva, mentoring i specijalističke obuke NSZ.

2. Subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica odobrava se poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, radi zapošljavanja nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine.

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Namena sredstava je subvencionisanje iznosa obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Poslodavac koji ostvari pravo na subvenciju u obavezi je da omogući da radni odnos lica traje najmanje 12 meseci.

3. Javni radovi organizuju se u cilju radnog angažovanja nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Organizovanje javnih radova u trajanju od najviše 4 meseca organizovaće se u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.

Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju udruženja upisana u Registar Agencije za privredne registre. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za isplatu naknade za obavljen posao nezaposlenim licima uključenim u javne radove, naknadu dela ili ukupnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i troškove sprovođenja javnih radova.

4. Obuke u profesionalnim i radnim veštinama jesu aktivnosti kojima se nezaposlenim i zaposlenim licima, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije steknu nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Od suštinske važnosti za planiranje programa obuke je da ponuđena obuka mora da se odnosi na oblasti koje se najviše traže na tržištu rada, te da se uspostavi ravnoteža između opštih veština i stručnih kompetencija radi što bolje zapošljivosti. Takođe, obuka treba da bude usko povezana sa potražnjom kod poslodavca.

Nakon usvajanja Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja u AP Vojvodini za 2025. godinu, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam raspisuje javne pozive i javne konkurse, kojima se preciziraju uslovi i kriterijumi dodele subvencija, kao i prava i obaveze korisnika subvencije, davaoca sredstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.

4. FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA

Mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz sredstava budžeta AP Vojvodine, sredstava poklona, donacija, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2025. godinu ("Sl. list APV", broj 57/2024), u razdelu 16 Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, sredstva su obezbeđena za Program 0803 Aktivna politika zapošljavanja, Programska aktivnost 1001 Aktivna politika zapošljavanja u AP Vojvodini, 412 Opšti poslovi po pitanju rada, ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru, odnosno 4235 Stručne usluge, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 20.700.000,00 dinara, ekonomska klasifikacija 454 Subvencije privatnim preduzećima, odnosno 4541 tekuće subvencije privatnim preduzećima, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 9.000.000,00 dinara i ekonomska klasifikacija 481 Dotacije nevladinim organizacijama, odnosno 4819 Dotacije ostalim neprofitnim institucijama, izvor finansiranja 01 00 Opšti prihodi i primanja budžeta 9.000.000,00 dinara.

5. UČEŠĆE U SUFINANSIRANJU MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti utvrđena je mogućnost da autonomna pokrajina u okviru akcionog plana zapošljavanja, ukoliko obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja, može podneti zahtev Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike za učešće u sufinansiranju predviđenih mera.

Uslovi za odobravanje sufinansiranja mera aktivne politike zapošljavanja su da autonomna pokrajina ima formiran savet za zapošljavanje, donet akcioni plan zapošljavanja i obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenih mera usklađenih sa prioritetima i ciljevima ekonomskog razvoja i tržišta rada.

Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju mera su:

1. stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave (jedinici lokalne samouprava koja pripada manje razvijenim područjima obezbeđuje se viši iznos sredstava iz budžeta RS u odnosu na razvijene jedinice lokalne samouprave), s tim da minimalni iznos koji se može obezbediti iz budžeta RS jedinici lokalne samouprave koja pripada četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) iznosi 60%, osim za jedinice lokalne samouprave koje su u zahtevu za sufinansiranje iskazale potrebu za obezbeđivanjem nižeg učešća sredstava iz budžeta RS od 60%;

2. formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički planski dokument u oblasti zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave može do 28. februara 2025. godine, odnosno poslednjeg dana meseca februara 2025. i 2026. godine, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja.

Po isteku roka za podnošenje zahteva, Nacionalna služba za zapošljavanje proverava ispunjenost uslova za finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom lokalnom planskom dokumentu u oblasti zapošljavanja (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i indikatorima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava.

Nacionalna služba za zapošljavanje dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja predlog za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.