PROGRAMMONITORINGA BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI GRADA KRAGUJEVCA ZA 2025. GODINU("Sl. list grada Kragujevca", br. 5/2025) |
Uvod
Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloženi, opšta ili buka u životnoj sredini, jedan je od najvećih problema uže čovekove okoline, posebno u gradskim područjima. Buka je neželjen, odnosno preglasan, neugodan ili neočekivani zvuk. Buka može biti trajna, isprekidana i udarna promenljivog nivoa, različitog trajanja i vremenske raspodele. Za ovu pojavu ne postoji prava definicija već se mora prihvatiti subjektivna procena i osećaj. Glavni izvori buke u čovekovoj okolini su saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, rekreacija, sport i zabava. Na porast buke u životnoj sredini utiče i sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama.
Istorija problema i trend
Od nastanka velikih gradova i pojave buke, ovaj problem se prati, izučava i konstatovano je da buka nije samo ekološki problem, već predstavlja nepredvidljivu opasnost po zdravlje stanovništva i to sa više aspekta.
Buka ima značajan uticaj na kvalitet života i u tom smislu, prema definiciji zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) predstavlja zdravstveni problem. Definicija zdravlja uključuje potpuno fizičko i psihičko blagostanje, kao i odsustvo bolesti. Polazeći od ove definicije radna grupa SZO 1971. godine je izjavila: "Buka mora biti prepoznata kao velika pretnja ljudskom blagostanju" (Suez, 1973)
Uticaj buke na čoveka može biti veoma različit, od oštećenja sluha i neauditivnih efekata, do poteškoća u komunikaciji i radnoj efikasnosti. Takođe postoje dokazi da može štetno uticati na opšte zdravlje, na isti način kao i hronični stres.
U Evropi, kao i u Srbiji, sve više je zastupljena buka niskog intenziteta. Ovakva buka ne oštećuje sluh, ali zato može izazvati poremećaje spavanja, stresne reakcije, uznemirenost i neraspoloženje, smetnje u komunikaciji i smanjenje radne sposobnosti.
Buka je jedan od najčešćih uzroka poremećaja spavanja. Studije pokazuju da su poremećaji spavanja najčešće navođeni poremećaj koji je posledica izloženosti saobraćajnoj buci.
Buka utiče na sposobnost obavljanja raznih aktivnosti, posebno onih koje zahtevaju pažnju i koncentraciju.
Kontinuirana izloženost buci u psihološkom smislu ometa normalnu ljudsku komunikaciju i ima dugotrajne posledice koji se ogledaju smanjenom tolerancijom, povišenim pragom reagovanja, a već i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponašanja.
Procenjuje se da je u Evropi 40% stanovništva izloženo saobraćajnoj buci ekvivalentnog nivoa zvučnog pritiska iznad 55 dB tokom dana, a 20% je izloženo je nivou komunalne buke koja prelazi 65 dB.
Rezultati merenja buke u prethodnoj godini u Kragujevcu
U zoni stanovanja u 2024. godini izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju do 2 dB, za veče od 7 dB i noću do 23 dB.
U zoni gradskog centra, pored velikih raskrsnica u 2024. godini, izmerena su umerena prekoračenja nivoa buke: danju do 7 dB, za veče od 4 dB i noću do 15 dB.
Prekoračenja tokom posmatranog perioda pokazuju konstantnost, a izmerene vrednosti posebno za noćne intervale merenja, mogle su da imaju nepovoljan uticaj na zdravlje građana.
Tokom dana i noći male su oscilacije u izmerenom nivou buke.
U zoni odmora i rekreacije, pored bolnica, škola, velikih parkova, pored rekreativnih, sportskih objekata, u 2024. godini, izmerena su prekoračenja dozvoljenih nivoa buke danju do 15 dB (zona bolnice), za veče od 17 dB (parkovi) i noću do 14 dB (zona bolnice).
Prekoračenja tokom posmatranog perioda pokazuju konstantnost, a izmerene vrednosti posebno za noćne intervale merenja, mogle su da imaju nepovoljan uticaj na zdravlje građana.
U 2024. godini u industrijskoj zoni Kragujevca izmerena su prekoračenja dozvoljenog nivoa buke danju od11 dB, za veče od 11 dB i noću do 15 dB.
Monitoring i merenje buke u životnoj sredini za 2025. godinu
Merenje buke u životnoj sredini na teritoriji Grada Kragujevca obavljaće se jednom mesečno u trajanju od 24 časa, u skladu sa postojećim zakonskim aktima.
Merenja obuhvataju: zone stanovanja, zone gradskog centra, pored velikih raskrsnica, industrijska zona, zona odmora i rekreacije, pored bolnica, velikih parkova, pored rekreativnih i sportskih objekata.
Ukupno se meri na šest lokacija u gore navedenim mernim zonama, gde merna mesta unutar praćenih mernih zona mogu i ne moraju da budu fiksna.
Šest mernih mesta:
1. merno mesto br.1: raskrsnica kod "Porte"- Zona gradskog centra
2. merno mesto br.2: raskrsnica "Mala vaga"- Zona pored prometnih saobraćajnica
3. merno mesto br.3: obdanište "Čuperak"- Industrijska zona
4. merno mesto br.4: naselje Aerodrom-Stambena zona
5. merno mesto br.5: spomenik dr Mihajlu Iliću- Bolnička zona
6. merno mesto br.6: Veliki park- Zona za odmor i rekreaciju
Procedura ispitivanja nivoa komunalne buke u Kragujevcu ima za cilj određivanje:
- Parametra buke (karakter buke, ekvivalentni nivo buke, merodavni nivo buke, maksimalni i minimalni vremenski usrednjeni i frekvencijski ponderisani nivo zvučnog pritiska)
- Parametara saobraćaja (frekvencija automobila, lakih i teških)
- Parametara saobraćajnica (tip i širina saobraćajnice, visina zgrade pored saobraćajnice) Ispitivanje nivoa komunalne buke će se vršiti 12 meseci i to na 6 mernih mesta u 5 intervala po 15 minuta u toku 24 časa i to:
6-18 časa za dan (2 dnevna),18-22 časa za veče i 22-06 za noć (2 noćna).
Granične vrednosti buke u životnoj sredini prema uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (Sl. gl. RS 75/10) |
dan i veče |
noć |
Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zone duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica |
65 dB |
55 dB |
Boravišne prostorije (spavaća i dnevna soba) pri zatvorenim prozorima |
35 dB |
30 dB |
Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, škole, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi |
50 dB |
40 dB |
Turistička područja, kampovi i školske zone |
50 dB |
45 dB |
Poslovno-stambena područja, trgovačko-poslovna područja i dečja igrališta |
60 dB |
50 dB |
Čisto stambeno područje |
55 dB |
45 dB |
Industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada |
na granici ove zone buka ne sme prelaziti graničnu vrednost u zoni sa kojom se graniči |
|
Opis lokacija mernih mesta
Zona gradskog centra - merno mesto broj 1: raskrsnica kod "Porte"
Merno mesto je sa travnate površine na prostoru letnje bašte ugostiteljskog objekta "Porta". Aparat za merenje buke je okrenut u pravcu raskrsnice ulica Kralja Aleksandra I Karađorđevića i Kneza Miloša. Levo od aparata je prostor letnje bašte, a potom pomenuti ugostiteljski objekat, desno je zatravljen prostor letnje bašte, a potom ulica Kneza Miloša preko puta koje se nalaze objekti gradske crkve. Preko puta pomenute raskrsnice nalaze se stambeno-poslovne višespratnice sa nizom lokala različite namene. Buka do mernog mesta dopire od saobraćaja, prolaznika i muzičkog programa iz ugostiteljskog objekta "Porta" i okolnih lokala. Dominantan izvor buke je od saobraćaja.
Zona pored prometnih saobraćajnica - merno mesto broj 2: raskrsnica "Mala vaga"
Merno mesto je sa javne površine - platoa na prostoru trga Mala vaga. Aparat za merenje buke je okrenut u pravcu centra raskrsnice od koje se nalazi na rastojanju od 25m, levo od aparata je ulica Kneza Miloša a potom stambena višespratnica, desno od aparata je trgovačko- poslovni objekat, a potom stambena višespratnica. Iza aparata je prostor trga sa par retkih visokih stabala, a potom ulica Gružanska iza koje su takođe višespratnice, stambeno-poslovnog tipa. Dominantan izvor buke na predmetnoj lokaciji predstavlja saobraćaj sa gore pomenutih ulica. Buka dopire i od prolaznika i ljudi koji čekaju autobus na autobuskoj stanici koja je u neposrednoj blizini.
Industrijska zona - merno mesto broj 3: obdanište "Čuperak"
Merno mesto je sa parking prostora ispred obdaništa "Čuperak". Aparat za merenje buke je okrenut u pravcu ulice Dragoslava Srejovića na rastojanju od 30m od sredine iste, iza koje se nalaze industrijski objekti fabrike "Čar", a potom u daljem nizu pored ulice i objekti drugih firmi koje posluju na predmetnoj lokaciji. Levo od aparata je parking prostor sa automobilima, a potom pošumljen prostor "Eko-parka Ilina voda" sa niskim i visokim rastinjem. Desno od aparata je zatravljen otvoren prostor, potom retko nisko i visoko rastinje koje se prostire sve do parcele na kojoj se nalaze industrijski objekti. Buka do mernog mesta dopire iz industrijskih objekata na predmetnoj lokaciji, od saobraćaja koji se odvija gore navedenom ulicom, kao i roditelja i dece koja dolaze ili odlaze iz obdaništa. Dominantan izvor buke je od saobraćaja.
Stambena zona - merno mesto broj 4: naselje Aerodrom
Merno mesto je sa javne površine - trotoara pored javne česme u naselju Aerodrom. Okolni prostor čini zatravljena površina sa vrlo retkim visokim rastinjem, a potom u okruženju stambene višespratnice. Aparat za merenje buke je okrenut u pravcu jedne od višespratnica ka južnom delu naselja. Levo i desno od aparata su stambene višespratnice, iza aparata su objekti i dvorište dečjeg obdaništa "Poletarac". Buka do mernog mesta dopire od saobraćaja sa ulica koje okružuju naselje, od dece koja se igraju u dvorištu obdaništa, od prolaznika i lavež pasa.
Bolnička zona -merno mesto broj 5: spomenik dr Mihajlu Iliću
Merno mesto je sa prostora malog parka pored spomenika dr Mihajlu Iliću. Aparat za merenje buke je okrenut u pravcu zgrade u kojoj se nalazi ekonomsko-finansijska služba, iza aparata je objekat centralne bolničke kuhinje na kojoj je montiran ventilator koji na predmetnoj lokaciji predstavlja izvor sa najvišim nivoom buke, desno od aparata objekat u kome je smešteno odeljenje za infektivne bolesti, levo je objekat u kome su smeštena odeljenja za pravne poslove i odeljenje za kožne bolesti. Buka do mernog mesta dopire od saobraćaja sa lokalnih ulica iz bolničkog kruga, kojima je okruženo merno mesto i sa ulice Zmaj Jovina i od gore pomenutog ventilatora na objektu kuhinje i prolaznika.
Zona za odmor i rekreaciju - merno mesto broj 6: Veliki park
Merno mesto je na prostoru Velikog parka. Aparat za merenje buke je postavljen 30m od ulice Sestre Janjić i okrenut u pravcu iste iza koje se nalazi zgrada fakulteta inžinjerijskih nauka, levo od aparata na oko 30m je ugostiteljski objekat, desno i iza aparata je prostor parka sa visokim rastinjem srednje gustine. Buka do mernog mesta dopire od saobraćaja sa ulice Sestre Janjić, iz pomenutog ugostiteljskog objekta, od prolaznika sa predmetne lokacije i sa igrališta.
ZAKLJUČAK
Na osnovu iznetih rezultata dobijenih iz monitoringa prethodnih godina, vidi se da je problem buke u životnoj sredini u gradu Kragujevcu izražen praktično u svim posmatranim zonama.
Izmerene dnevne a posebno noćne vrednosti nivoa buke u životnoj sredini, mogu narušiti zdravlje građana, posebno starijih i vulnerabilnih populacija.
Postoji potreba za izradom akcionog plana zaštite od buke u životnoj sredini. Potrebno je da se planiraju mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti.
U cilju donošenja Planova za strateški razvoj saobraćaja u Kragujevcu, vezano za uticaj komunalne (saobraćajne) buke potrebna je:
1. Izrada strateških karata buke za pojedine gradske zone, uzimajući u obzir kartu akustičkog zoniranja Grada Kragujevca iz 2014. godine.
2. Napraviti studiju o mogućnosti preusmeravanja posebno teških vozila na manje opterećene saobraćajnice (zaobilaznice).
3. Ispitati uticaj saobraćajne buke na zdravlje ljudi, koji žive u crnim akustičnim zonama u odnosu na kontrolnu grupu (bela akustična zona grada).
4. Uvođenje tajmera (ekološki semafori) na semaforima koji traju duže od 1 minuta posebno na raskrsnicama koje imaju magistralni značaj.
5. Smanjenje buke i poboljšanje kvaliteta vazduha može se postići uvođenjem u gradski saobraćaj trolejbusa.
6. Planirati pored i oko pešačkih "ostrva" zasade srednje visokog zelenila.
Smanjiti frekventnost saobraćaja u centru grada, planiranjem i izgradnjom biciklističkih staza.
Za realizaciju Programa monitoringa buke u Kragujevcu u 2025. godini koji podrazumeva 12 mesečnih izveštaja, merenja na šest mernih lokacija unutar akustičkih zona u pet intervala planirano je ukupno 300.000 dinara.
NOSILAC PROGRAMA
Savet za zdravlje grada Kragujevca prati sprovođenje programa, daje mišljenje na izveštaj o ostvarivanju programa i predlaže mere za njegovo unapređenje. Gradska uprava za razvoj i investicije u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Kragujevac, realizuje Program monitoringa buke u Kragujevcu za 2025. godinu.
Ovaj program objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".