STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA U ORGANIMA GRADA NOVOG SADA ZA PERIOD OD 2025. DO 2027. GODINE ("Sl. list Grada Novog Sada", br. 17/2025)

 

I UVOD

Upravljanje rizicima čini sastavni deo sistema finansijskog upravljanja i kontrole, predstavlja zakonsku obavezu u postizanju strateških i operativnih ciljeva dobrog upravljanja, te je od izuzetne je važnosti za sve organe Grada Novog Sada (u daljem tekstu: organi Grada) u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti.

Upravljanje rizicima obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati negativan efekat na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava, sa ciljem pružanja razumnog uveravanja da su rizici ograničeni na prihvatljiv nivo koji je definisan kroz procedure za upravljanje rizikom.

Strategijom upravljanja rizicima u organima Grada za period od 2025. do 2027. godine (u daljem tekstu: Strategija), utvrđuju se ciljevi, vrši se identifikovanje, procena i postupanje po rizicima, kao i praćenje i izveštavanje.

Imajući u vidu da rizik predstavlja verovatnoću nastanka događaja koji mogu nepovoljno uticati na ostvarenje ciljeva, odnosno da se radi o događajima koji imaju karakter neizvesnosti, upravljanje rizicima potrebno je prvenstveno usmeriti na preventivne aktivnosti.

Rizici sa kojima se suočavaju organi Grada odnose se na:

- Sve radnje koje predstavljaju pretnju u ostvarivanju ciljeva i programa organa Grada i pružanju usluga građanima;

- Događaje koji mogu da naštete ugledu Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Grad) i samim tim da umanje poverenje građana u rad organa Grada;

- Nepravilno i nezakonito poslovanje, što podrazumeva nepoštovanje osnovnih principa zakonitosti, ekonomičnosti, efikasnosti, svrsishodnosti i transparentnosti upravljanja javnim sredstvima;

- Nepouzdano i neblagovremeno izveštavanje, kao i

- Nesposobnost reagovanja na izmenjene okolnosti i nesposobnost upravljanja rizicima u izmenjenim okolnostima na način koji sprečava ili maksimalno umanjuje nepovoljne efekte na pružanje javnih usluga.

Upravljanje rizicima uspostavlja se i razvija na temeljima integrisanog okvira interne kontrole ("COSO"), koji predstavlja standard za uvođenje, praćenje i unapređenje sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru.

Navedeni okvir sadrži osam međusobno povezanih komponenata, i to:

1. definisanje unutrašnjeg okruženja

2. definisanje ciljeva

3. utvrđivanje rizika

4. procenu rizika

5. odgovor na rizik

6. kontrolne aktivnosti

7. informacije i komunikacije i

8. praćenje rizika.

II PRINCIPI, SVRHA I CILJEVI STRATEGIJE UPRAVLJANJA RIZICIMA

Principi Strategije zasnovani su na utvrđivanju ciljeva na način koji je dovoljno jasan da bi se omogućila identifikacija i procena rizika koji se odnose na te ciljeve, analizi rizika koja će predstavljati osnov za odlučivanje o načinu upravljanja rizicima, proceni rizika od mogućnosti prevare i identifikovanju i analizi promena koje bi mogle značajnije uticati na sistem interne kontrole.

Svrha Strategije je poboljšanje sposobnosti ostvarivanja strateških ciljeva organa Grada kroz upravljanje pretnjama i negativnim uticajima za obavljanje poslova i prilikama za unapređenje poslovanja, odnosno stvaranje okruženja koje doprinosi većem kvalitetu, delotvornosti i rezultatima u svim aktivnostima na svim nivoima.

Ciljevi Strategije su:

- Stvaranje radnog okruženja koje će omogućiti uspostavljanje procesa upravljanja rizicima u skladu sa važećim propisima,

- Kontinuirano sprovođenje aktivnosti na poboljšanju efikasnosti upravljanja rizicima na nivou Grada,

- Integrisanje upravljanja rizicima u poslovnu etiku zaposlenih u organima Grada,

- Nastojanje da upravljanje rizicima obuhvati sva područja rizika,

- Sprovođenje aktivnosti koje će doprineti efikasnijoj komunikaciji i izveštavanju o rizicima.

III PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA

Proces upravljanja rizicima koji uspostavljaju organi Grada obuhvata:

1. utvrđivanje ciljeva,

2. identifikovanje rizika,

3. procenu rizika,

4. odgovor na rizike

5. praćenje, dokumentovanje podataka o rizicima i izveštavanje

1. Utvrđivanje ciljeva

Osnovni preduslov za upravljanje rizicima je utvrđivanje ciljeva koje organi Grada teže da ostvare u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti.

Ciljevi upravljanja rizicima u organima Grada su sledeći:

- Uočavanje i definisanje rizika koji nastaju u svakom poslovnom procesu i pojedinačnim aktivnostima,

- Blagovremeno preduzimanje svih potrebnih mera i radnji kako bi se uočeni rizici umanjili ili otklonili

- Unapređenje mogućnosti prepoznavanja i otklanjanja rizika

- Razvijanje sistema dokumentovanja, praćenja, evaluacije i korekcije svih radnih procesa radi uočavanja, smanjenja i otklanjanja rizika.

2. Identifikovanje rizika

Prilikom identifikovanja rizika primenjuje se podela na pet osnovnih grupa:

1. Eksterno okruženje

2. Planiranje, procesi i sistemi

3. Zaposleni i organizacija

4. Zakonitost i pravilnost

5. Komunikacija i informacije

	Grupa rizika	Opis rizika
1.	Eksterno okruženje	- geopolitički, politički i makroekonomski rizici - prirodne katastrofe - novi zakonski i podzakonski propisi
2.	Planiranje, procesi i sistemi	- nepostojanje strategije, planova razvoja i dr. - nejasno definisani poslovni procesi - neadekvatno uspostavljeni finansijski procesi i nenamensko trošenje sredstava - bezbednost informaciono-komunikacionih sistema i ostalih sistema podrške
3.	Zaposleni i organizacija	- manjak optimalnog broja zaposlenih - kompetentnost zaposlenih - nepoštovanje kodeksa ponašanja - neadekvatna organizacija obavljanja poslova - sigurnost i bezbednost zaposlenih, uređaja i opreme
4.	Zakonitost i pravilnost	- neusklađenost akata Grada sa važećim propisima - pogrešno ili neujednačeno tumačenje i primena propisa - ostali mogući ishodi koji se odnose na zakonitost i pravilnost u primeni propisa
5.	Komunikacija i informacije	- nedovoljno jasno definisane metode i kanali komuniciranja - neblagovremeno pribavljanje kvalitetnih i upotrebljivih informacija

3. Procena rizika

Procena rizika se vrši na osnovu ulaznih informacija o proceni verovatnoće pojave rizika (u daljem tekstu: Verovatnoća) i proceni uticaja rizika (u daljem tekstu: Uticaj).

Ukupna izloženost riziku dobija se množenjem ocena Verovatnoće i Uticaja i može biti niska, srednja i visoka.

U periodu od 2025. do 2027. godine, procena ukupne izloženosti riziku vršiće se po matrici koju preporučuje Ministarstvo finansija Republike Srbije i Evropska organizacija za finansijsko upravljanje i kontrolu i strateško planiranje, jer se na osnovu raspona dobijenih rezultata, detaljnije mogu proceniti određene vrednosti rizika i samim tim i vrste mera i aktivnosti koje je potrebno preduzeti.

Navedena matrica definiše pet vrsta Uticaja i pet vrsta Verovatnoća koji se rangiraju na sledeći način:

Uticaj:

- mali (ocena 1)

- niže umeren (ocena 2)

- umeren (ocena 3)

- veliki (ocena 4)

- vrlo veliki (ocena 5)

Verovatnoća:

- niska (ocena 1)

- niže srednja (ocena 2)

- srednja (ocena 3)

- visoka (ocena 4)

- vrlo visoka (ocena 5)

Bodovi (verovatnoća x uticaj)	Opis rizika	Mere
Od 1 do 5	Gotovo zanemarljivi	Ukoliko je rizik procenjen kao nizak, potrebno je utvrditi da li je nužno sprovođenje sigurnosnih mera ili se rizik može prihvatiti.
Od 6 do 16	Potrebno praćenje	Ukoliko je rizik procenjen kao srednji, neophodno je sprovođenje mera za smanjenje rizika. Potrebno je sačiniti plan sprovođenja mera kako bi se one sprovele u razumnom roku.
Od 20 do 25	Preduzimanje mera	Ukoliko je rizik procenjen kao veliki, nužno je hitno sprovođenje mera za smanjenje rizika. Postojeći sistem može da nastavi sa radom, ali je neophodno u što kraćem roku sačiniti plan i odrediti prioritete i rokove.

Tabela: Matrica rizika

Uticaj	Vrlo veliki	5	10	15	20	25 neprihvatljivi rizici
	Veliki	4	8	12	16	20
	Umeren	3	6	9	12	15
	Niže umeren	2	4	6	8	10
	Mali	1 prihvatljivi rizici	2	3	4	5
		Niska	Niže srednja	Srednja	Visoka	Vrlo visoka
	Verovatnoća

4. Odgovor na rizike

Postupanje po rizicima u organima Grada predstavlja određivanje mera za upravljanje rizicima. Verovatnoća i Uticaj smanjuju se izborom najprikladnijeg odgovora na rizik i zavise od stepena izloženosti riziku, tolerancije i stava prema riziku.

Odgovor na rizike utiče na smanjenje verovatnoće nastupanja potencijalnog događaja i njegovog negativnog učinka.

Postupanje po rizicima sprovodi se na sledeće načine:

- Izbegavanjem rizika

- Tretiranjem (rešavanjem) rizika

- Prenošenjem (transferom) rizika

- Tolerisanjem rizika

- Smanjenjem i ublažavanjem rizika

Izbegavanje rizika

Neki rizici se mogu delimično ili potpuno izbeći modifikovanjem ili ukidanjem aktivnosti odnosno procesa. Ova aktivnost se najčešće primenjuje u upravljanju projektima, ako u nekom trenutku bude ugrožen odnos između planiranih troškova i koristi.

Tretiranje (rešavanje rizika)

Cilj primene ovog načina jeste da se rizik ograniči na prihvatljiv nivo, što se postiže uvođenjem dodatnih internih kontrola, određivanjem mera za upravljanje rizikom, roka za njihovo sprovođenje i odgovornog lica.

Prenošenje (transfer) rizika

Primena ovog načina postupanja po rizicima zastupljena je u oblasti konvencionalnog osiguranja ili prenosa rizika trećoj strani, koja za krajnji cilj ima umanjenje finansijskih rizika ili rizika po imovinu.

Tolerisanje rizika

Primena ovog načina postupanja po rizicima primenjuje se u situacijama kada se proceni da troškovi preduzimanja određenih mera mogu biti nesrazmerni potencijalnoj koristi. Ukoliko organi Grada prihvate ovaj način postupanja po rizicima, potrebno je doneti plan za postupanje u slučaju nepredviđenih okolnosti, odnosno rešavanje posledica ukoliko se određeni rizik materijalizuje.

Smanjenje i ublažavanje rizika

Primena ovog načina postupanja po rizicima podrazumeva preduzimanje mera u cilju smanjenja verovatnoće ili uticaja.

5. Praćenje, dokumentovanje podataka o rizicima i izveštavanje

Upravljanje rizicima je kontinuirani proces koji uključuje praćenje i izveštavanje o rizicima. Rizike treba redovno pratiti i razmatrati, kako bi odgovori na rizike bili efikasni.

Rezultati praćenja upisuju se u registar rizika radi dobijanja informacija koje su neophodne učesnicima u sistemu upravljanja rizicima i donosiocima poslovnih odluka.

Registar rizika predstavlja interni dokument svakog organa Grada koji treba da sadrži: ciljeve, kratak opis rizika, procenu nivoa rizika, odgovor na rizike, lica zadužena za sprovođenje potrebnih aktivnosti i rok za njihovo izvršenje.

Izveštavanje o rizicima vrši se na godišnjem nivou podnošenjem izveštaja rukovodiocu korisnika javnih sredstava, kao i kroz obavezno podnošenje godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije.

IV UČINAK UPRAVLJANJA RIZICIMA

Proces upravljanja rizicima u organima Grada ima uticaj na ostvarenje planiranih ciljeva, jer se kroz pravovremeno i adekvatno definisanje i sprovođenje neophodnih internih kontrola, izloženost rizicima svodi na prihvatljiv nivo.

Koristi od implementacije procesa upravljanja rizicima su višestruke:

- Unapređenje odgovornosti, upravljanja i donošenja odluka

- Povećanje efikasnosti

- Bolje planiranje i optimizacija raspoloživih sredstava

- Jačanje poverenja u upravljački sistem

- Razvoj organizacione kulture

Unapređenje odgovornosti, upravljanja i donošenja odluka

Proces donošenja odluka nosi određeni stepen neizvesnosti, nezavisno od toga da li se odluke odnose na uobičajene zadatke ili na nove ideje i mogućnosti. Upravljanje rizicima pomaže rukovodiocima organa Grada i užih organizacionih jedinica da usklade svoje odluke sa realnom procenom planiranih i neplaniranih konačnih rezultata, kroz aktivnosti na unapređenju finansijskog upravljanja, usmeravanju internih kontrolnih mera i resursa prema ključnim područjima poslovanja i njima povezanim rizicima.

Povećanje efikasnosti

Upravljanje rizicima omogućuje organima Grada unapređenje sistema rada i poslovanja i postizanje bolje ravnoteže između prihvatljivog nivoa rizika i troškova kontrole.

Bolje planiranje i optimizacija raspoloživih sredstava

Dobro i sveobuhvatno planiranje, kao i optimizacija raspoloživih sredstava u organima Grada, ima za cilj svođenje rizika na prihvatljiv nivo

Jačanje poverenja u upravljački sistem

Upravljanje rizicima predstavlja neophodan deo upravljačkog procesa u organima Grada, čime se obezbeđuje kontinuitet obavljanja poslova i jačanje poverenja u upravljački sistem.

Razvoj organizacione kulture

Razvoj organizacione kulture treba da utiče na spremnost rukovodilaca i zaposlenih u organima Grada za preduzimanje mera i aktivnosti u cilju svođenja rizika na prihvatljiv nivo.

V ODGOVORNOST ZA SPROVOĐENJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Rukovodioci na svim nivoima upravljanja u organima Grada u obavezi su da obezbede uslove potrebne za nesmetano odvijanje svih aktivnosti radi smanjenja rizika na prihvatljiv nivo. Svi zaposleni treba da budu uključeni u proces upravljanja rizicima, kao i da budu svesni svoje odgovornosti u identifikovanju i upravljanju rizicima.

VI AŽURIRANJE STRATEGIJE

Strategija se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju kada se kontrolno okruženje značajnije izmeni.

VII PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Organi Grada dužni su da usklade važeće akte iz oblasti finansijskog upravljanja i kontrole sa odredbama Strategije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ove strategije.

Ova strategija stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada".