1. Usvaja se Plan prevencije stvaranja otpada, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PLAN PREVENCIJE STVARANJA OTPADA
1. UVOD
Plan prevencije stvaranja otpada (u daljem tekstu: Plan) pripremljen je u skladu sa članom 9. Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 14/16, 95/18 - dr. zakon i 35/23), sa ciljem implementacije odredbi Direktive 2008/98/EK Evropskog parlamenta i Saveta od 19. novembra 2008. godine o otpadu, kojom se zamenjuju određene direktive (Službeni list 2008 L 312, strana 3) i Direktive (EU) 2018/851 od 30. maja 2018. godine, kojom se menja i dopunjuje Direktiva 2008/98/EK o otpadu (u daljem tekstu: Okvirna direktiva EU o otpadu).
Vlada usvaja programe prevencije na period od šest godina, a procenjuje ih i ukoliko je potrebno, revidira, svake treće godine.
U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, prevencija stvaranja otpada određuje opšte ciljeve i mere prevencije, kao i procenu mera prevencije ili drugih odgovarajućih mera koje mogu biti od uticaja na:
1) opšte uslove nastajanja otpada;
2) fazu dizajniranja, proizvodnje i distribucije proizvoda;
3) fazu potrošnje i upotrebe proizvoda.
Zakonom o upravljanju otpadom uspostavljeno je načelo hijerarhija upravljanja otpadom kao opšti princip upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Prema toj hijerarhiji, prevencija stvaranja otpada ima najviši prioritet, nakon čega slede priprema za ponovnu upotrebu, reciklaža i drugi oblici ponovnog iskorišćenja, i na kraju odlaganje kao najnepoželjnija opcija.
Razvoj Plana zasniva se na sledećim principima:
1) princip predostrožnosti;
2) princip da se šteta u životnoj sredini prvenstveno ispravlja na mestu nastanka;
3) princip održivosti;
4) princip "zagađivač plaća";
5) princip odgovornosti proizvođača (taj princip čini proizvođača odgovornim za celokupan životni ciklus proizvoda);
6) pristup uzimanja u obzir celog životnog ciklusa proizvoda (od ekstrakcije sirovina, preko proizvodnje i distribucije, do krajnje potrošnje);
7) princip eko-efikasnosti (stvaranje više dobara i usluga uz korišćenje manje resursa i stvaranje manje otpada i zagađenja);
8) princip jednakih mogućnosti.
Istovremeno, Plan predstavlja sveobuhvatan okvir za praćenje napretka Republike Srbije u ispunjenju ciljeva postavljenih u oblasti prevencije stvaranja otpada, što obezbeđuje napredak u evrointegracijama, ali i doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja Agende za 2030. godinu.
Aktivnosti u toj oblasti usmerene su i na prevazilaženje rodnog jaza, odnosno unapređenje rodne ravnopravnosti, i socio-ekonomskog položaja osetljivih društvenih grupa (kroz povećanje šansi i mogućnosti za održivo zapošljavanje i samozapošljavanje, jačanje ženskog preduzetništva, učešće u inovacionim aktivnostima). S obzirom da je primena standarda zaštite životne sredine Evropske unije (u daljem tekstu: EU) ključna za unapređenje kvaliteta života građana, nastojaće se da se kroz predložene mere i aktivnosti doprinese sprovođenju politike jednakih mogućnosti. Na taj način, koristi od efekata mera biće dostupne svim građanima Republike Srbije.
Svrha donošenja Plana je da se, nakon obavljene analize trenutnog stanja u oblasti prevencije stvaranja otpada u Republici Srbiji i datog opisa mera u Okvirnoj direktivi EU o otpadu, odrede ciljevi i prioritetne oblasti za prevenciju stvaranja otpada, da se odrede mere za njegovo sprovođenje za period 2025-2030. godine, kao i da se uspostave kvantitativni kriterijumi ili pokazatelji za procenu Plana. Plan je, kao dokument, osmišljen za celu Srbiju, kako bi se sve zainteresovane strane podstakle na saradnju u ostvarenju potencijala za prevenciju stvaranja otpada na lokalnom i regionalnom nivou.
Izrazi koji se koriste u ovom planu imaju značenje jednako onom koje je definisano u Zakonu o upravljanju otpadom, Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 95/18 - dr. zakon) i u drugim zakonima i propisima kojima se uređuje prevencija i upravljanje otpadom.
Pored toga, svi izrazi koji se koriste u ovom planu u muškom rodu odnose se istovremeno i podjednako i na ženski rod.
2. OPŠTA STATISTIKA O NASTAJANJU OTPADA
Republika Srbija prostire se na 88.361 km2. Republika Srbija ima dve autonomne pokrajine, AP Vojvodinu na severu (21.506 km2) i AP Kosovo i Metohiju na jugu (10.887 km2). AP Kosovo i Metohija nalazi se pod privremenom međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ona nije obuhvaćena ovim planom.
Republika Srbija ima 6,647,003 stanovnika (Republički zavod za statistiku Srbije - podaci su sa popisa u 2022. godini, bez AP Kosova i Metohije). Prema popisu iz 2022. godine, 62% stanovništva živi u urbanim sredinama.
Gradovi sa najvećim brojem stanovnika su Beograd (1.681.405), Novi Sad (368.967), Niš (249.501) i Kragujevac (171.186). Nešto više od polovine ukupne populacije su žene (51,4%), dok muškarci čine 48,6%. Prosečna starost stanovništva je 43,8 godina, pri čemu su žene u proseku tri godine starije od muškaraca.
Bruto domaći proizvod (2022. godine) je 60.368 miliona evra (8,917 evra po glavi stanovnika)1.
U Republici Srbiji postoji 4.073.703 ha raspoloživog zemljišta za svrhe poljoprivrede, od toga 3.257.100 ha korišćenog poljoprivrednog zemljišta.
Industrijska proizvodnja usmerena je na rudarstvo, prerađivačku industriju, hemijsku i metaluršku proizvodnju. Važni industrijski sektori obuhvataju proizvodnju cementa i drugog građevinskog materijala, đubriva, elektro-opreme, industriju prerada drveta, industriju papira, kože i proizvoda od krzna, gume, tekstila i prehrambenih proizvoda. Prema Izveštaju o upravljanju otpadom u Republici Srbiji u periodu 2021-2023. godine, koji je izradila Agencija za zaštitu životne sredine2 (u daljem tekstu: Agencija), nastali otpad (bez otpada iz rudarstva) iznosio je oko 11.750.995 tona u 2021, 11.460.971 tona u 2022. i 10.888.212 tona u 2023. godini.
U cilju procene trenutnog stanja nastajanja otpada u Republici Srbiji, sprovedena je analiza raspoloživih podataka o nastajanju otpada i prevenciji, kao i dostupnih pokazatelja. Raspoloživi podaci predstavljaju ključnu polaznu osnovu za ispitivanje trenutnog stanja u prevenciji stvaranja otpada u Republici Srbiji. Treba napomenuti da postoji razlika između podataka i Republičkog zavoda za statistiku, jer pomenute ustanove prikupljaju podatke na dva različita načina. Prema Zakonu o upravljanju otpadom, Agencija je nadležna za prikupljanje svih podataka o upravljanju otpadom osim otpada iz rudarstva, koje spada pod nadležnost Ministarstva rudarstva i energetike.
Republički zavod za statistiku (u daljem tekstu: RZS) izveštava i dostavlja Eurostatu podatke o ukupnom nastalom otpadu, a ti podaci obuhvataju i mineralni otpad iz rudarstva.
Informacije o nastajanju otpada koriste se za analizu trenutnog stanja i za utvrđivanje prioritetnih tokova otpada koji imaju najveći potencijal za prevenciju i najveći negativan uticaj na životnu sredinu i/ili zdravlje ljudi u poređenju sa ostalim tokovima otpada, odnosno, najveće nastale količine tog otpada.
Tokom 2022. godine, u okviru projekta ENVAP 4, izrađen je izveštaj "Analiza stanja odvojenog prikupljanja otpada na nivou jedinica lokalne samouprave". Cilj te analize bio je da se daju odgovori na pitanja gde su glavni problemi i sa kojim izazovima se suočavaju jedinice lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća u uvođenju sistema selekcije i odvojenog sakupljanje otpada, ali i o količini otpada i stepenu recikliranja, za potrebe redovnog izveštavanja Agencije.
U Republici Srbiji, najveći deo komunalnog otpada odlaže se na deponije, što je po hijerarhiji tretmana otpada poslednje rešenje, posle sprečavanja nastajanja otpada, ponovne upotrebe otpada, reciklaže i drugih vidova iskorišćenja otpada.
Procena Agencije pokazuje da se u Republici Srbiji godišnje reciklira oko 15% (17,7% u 2022. godini) proizvedenog komunalnog otpada, dok je najviše 3% jedinica lokalne samouprave angažovano u reciklaži te i drugih količina recikliranog otpada, koji dolazi iz neformalnog sektora. Stepen reciklaže komunalnog otpada u direktnoj je vezi sa aktivnostima i organizacijom sistema upravljanja otpadom određene jedinice lokalne samouprave, koji realizuju javna komunalna preduzeća. Nizak procenat reciklaže posledica je činjenice da velika većina jedinica lokalne samouprave nije uvela sistem primarne selekcije otpada. Razlozi za to su višestruki, od nedostatka tehničkih, kadrovskih i finansijskih kapaciteta, do loše organizacije podataka i nepostojanja strateških dokumenata i mehanizama za sprovođenje zakonskih obaveza u toj oblasti.
Prema izveštaju RZS3, tokom 2023. godine, u Republici Srbiji, sektori poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, proizvodnje, snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, vodosnabdevanja i upravljanja otpadnim vodama, građevinarstva i usluga proizveli su 180,1 miliona tona otpada, što predstavlja povećanje u odnosu na 2022. godinu (174,7 miliona tona). Od te količine nastalog otpada, 78% čini neopasan, a 22% opasan otpad.
Prema Izveštaju o upravljanju otpadom u 2023. godini koji je izradila Agencija, ukupna količina otpada nastalog u toku 2023. godine iznosila je 10.9 miliona tonu, od čega 8.3 miliona tona pripada industrijskom i komercijalnom otpadu4. Ukupna količina opasnog otpada nastalog u 2023. godini iznosila je 90.259 tona, dok je u 2022. godini ta količina iznosila 80.604. Taj broj pokazuje da se količina opasnog otpada povećava. (videti Tabelu 1).
Nastale količine prijavljene Agenciji u 2023. godini uključuju 7.3 miliona tona industrijskog otpada (Grupe 02 do 14 iz Kataloga otpada).
Prema statistici RZS, ukupna količina nastalog otpada u sektoru građevinarstva je u 2022. godini iznosila oko 660.626 tona (Grupa 17 iz Kataloga otpada, nekontaminirano zemljište i mineralni otpad od gradnje i rušenja). Nastale količine prijavljene Agenciji uključuju samo 347.541 tona otpada od gradnje i rušenja (Grupa 17 iz Kataloga otpada) za referentnu 2022. godinu.
Prema izveštaju Agencije, približno 20,2 hiljade tona električne i elektronske opreme i 2,2 miliona komada opreme stavljeno je na tržište i plasirano je na tržište Republike Srbije u 2023. godini. Procenjuje se da je sakupljena količina otpada od električne i elektronske opreme u 2023. godini iznosila 35.373 tone, trenutno, što iznosi oko 5.12 kg po stanovniku godišnje. Sakupljanje otpada od električne i elektronske opreme iz domaćinstava još uvek nije u potpunosti uvedeno. Građani odnose otpad od električne i elektronske opreme na lokaciju operatera, a u nekim slučajevima neformalni sakupljači dolaze na adresu po otpad od električne i elektronske opreme.
____________ 1 https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/pdf/G202317016.pdf 2 Izveštaj o upravljanju otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2023. godine, https://sepa.gov.rs/wp-content/uploads/2024/12/Otpad2011-2023.pdf 3 https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/Html/G20241196.html 4 Količina otpada bez otpada iz domaćinstva
Tabela 1 Podaci o nastajanju otpada u Republici Srbiji u 2022. godini
Vrsta otpada
Ukupno (tona godišnje)
Po stanovniku (tona godišnje)
Po jedinici BDP (tona/miliona evra)
Pad ↓ / Rast ↑ /Stabilno ↔ (u poređenju sa 2021. godinom)
Napredak*
Ukupna količina nastalog otpada
10.888.212
1,6
0,14
↔
Ukupna količina nastalog otpada
90.259
0,013
0,0013
↑
Industrijski otpad
7.325.971
1,1
0,12
↓
Otpad od gradnje i rušenja
660.626
0,1
0,01
↑
Otpad od električne i elektronske opreme
34.532
0,005
n/p
↑
Ukupna količina ambalaže plasirane na tržište
401.229
0,06
0,0066
↑
Ukupna količina nastalog komunalnog otpada
3.180.000
0,48
0,053
↑
Otpad od hrane
1.450.000
0,22
0,024
↑
* - pozitivno kretanje indikatora, situacija se poboljšava;
- sa stanovišta životne sredine, situacija niti je bolja, niti gora;
- negativno kretanje indikatora, situacija se pogoršava sa stanovišta životne sredine.
Prema godišnjim izveštajima Agencije, poslednjih godina se na tržište Republike Srbije u proseku godišnje plasiralo 400.000 tona ambalaže (403.011 tona u 2023. godini). Struktura ambalažnog materijala u proseku se kretala na 18.3% stakla, 24% plastike, 31.7% papira i kartona, 4,9% metala, 20,6% drveta, i 0,15% ostalo. Može se zaključiti da sva ambalaža plasirana na tržište u toku određene godine postaje otpad u istoj godini. Procenjuje se da tok ambalažnog otpada iz domaćinstava čini oko 33% ukupnog toka ambalažnog otpada, dok se udeo toka komercijalnog i industrijskog otpada procenjuje na 67%. U Republici Srbiji, sakupljanje ambalažnog otpada usmereno je na ambalažni otpad iz industrijskog i komercijalnog toka.
U 2021. godini, 247,634 tona industrijske i komercijalne ambalaže prijavljeno je od kolektivnih operatera, a količina odvojeno sakupljenog komunalnog ambalažnog otpada iznosila je 45.000 tona5. Najveći deo ambalažnog otpada iz domaćinstava uključen je u mešoviti komunalni otpad.
U Republici Srbiji, u 2023. godini, nastalo je 3,07 miliona tona komunalnog otpada, što odgovara prosečnoj godišnjoj količini od 58,4 kg po stanovniku, dok je prosek u EU u 2022. godini iznosio 4786 kg po stanovniku. Procenjuje se da je sakupljanjem komunalnog otpada trenutno pokriveno oko 87% stanovništva.
Za otpad od hrane trenutno nema podataka o količinama koje nastaju. Prosek iznosi 100 kg otpada od hrane po glavi stanovnika godišnje, što dovodi do pretpostavljenog potencijala od 664.700 tona u 2022. godini (prethodne procene iznosile su 841.000 tona). Nedavno procenjena količina otpada od hrane iznosi 1.450.000 tona. Republika Srbija je najveći izvoznik hrane među zemljama potpisnicama Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i jedini neto izvoznik. Kada je u pitanju tretman otpada od hrane, on je još uvek nedovoljno razvijen. Procenjuje se da se do 30% sve hrane proizvedene širom sveta izgubi ili baci. Samo u gradu Beogradu registrovano je 1.147 restorana i barova, proizvođača komercijalnog otpada, kao i biorazgradivog otpada od hrane. Pored toga, postoji 1.639 snek i kafe barova. U gradu Beogradu proizvede se 158.000 tona otpada od hrane godišnje (26,3%), što je 8% od ukupnog komunalnog otpada u Srbiji. Ukupan uticaj grada Beograda na prehrambeni sektor je sveobuhvatan i obiman i utiče na nacionalne i međunarodne obrasce snabdevanja, potrošnje energije i vode i upravljanja otpadom.7
____________ 5 Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o ambalaži i ambalažnom otpadu u 2021. godini na http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=5000&id=1304&akcija=showDocuments&godina=2021 6 https://ec.europa.eu/eurostat/web/circular-economy/monitoring-framework 7 Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane, NALED 2020. godine
3. PROCENA TRENUTNOG STANJA I KORISTI OD PRIMENE MERA ZA PREVENCIJU STVARANJA OTPADA
Prevencija stvaranja otpada je opcija kojoj se daje najviši prioritet u hijerarhiji upravljanja otpadom u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine i u nacionalnim strateškim dokumentima, a ovaj dokument predstavlja prvi plan prevencije staranja otpada u Republici Srbiji.
Pored Zakona o upravljanju otpadom, drugi propisi u kojima se prevencija stvaranja otpada uvodi kao ključni prioritet su Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16, 76/18, 95/18 - dr. zakon i 94/24 - dr. zakon), Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 25/15 i 109/21) i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Aneks 4 Okvirne direktive EU o otpadu sadrži primere mera, od kojih se koristi procenjuju u okviru Plana.
Te mere grupisane su kao mere kojima se može uticati na:
1) okvirne uslove u vezi sa nastajanjem otpada;
2) faze dizajniranja, proizvodnje i distribucije proizvoda;
3) faze potrošnje i upotrebe proizvoda.
Opšti opis navedenih mera prevencije stvaranja otpada i procene postojećih mera u Republici Srbiji dati su u tekstu.
3.1. Mere kojima se može uticati na okvirne uslove nastajanja otpada
Primeri mera kojima se može uticati na okvirne uslove u vezi sa nastajanjem otpada su:
1) primena planskih mera ili drugih ekonomskih instrumenata za promociju efikasne upotrebe resursa;
2) podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti dobijanja čistijih proizvoda i tehnologija sa manje otpada, kao i širenje i korišćenje dobijenih rezultata takvog istraživanja i razvoja;
3) razvoj delotvornih i smislenih pokazatelja uticaja na životnu sredinu, povezanih sa nastajanjem otpada, sa ciljem da se doprinese prevenciji otpada na svim nivoima, od poređenja proizvoda na nivou zajednice, preko delovanja lokalnih organa vlasti do nacionalnih mera.
3.1.1. Primena planskih mera ili ekonomskih instrumenata
Porezi i drugi nameti mogu se koristiti kao podsticaj za promenu ponašanja u cilju prevencije stvaranja otpada. Na primer, sistemi "plati koliko baciš" (engl. Pay-as-you-throw - PAYT), svrsishodno primenjeni, mogu imati značajan uticaj kako na prevenciju, tako i na učešće građana u programima odvojenog sakupljanja otpada. Subvencije ili olakšice kojima se povećava prodor eko-efikasnih proizvoda na tržište jesu drugi set važnih mera koje treba uzeti u obzir.
U Republici Srbiji, još nije regulisana dodela subvencija koja je nekada bila u nadležnosti Fonda za zaštitu životne sredine (2007-2012. godine) i državnog budžeta (od 2012. godine) za projekte u oblasti prevencije stvaranja otpada. Ukoliko se ciljevi u programima i merama za odvojeno sakupljanje komunalnog otpada ne budu ispunjavali zadatom dinamikom, može biti uveden i sistem "plati koliko baciš" za zbrinjavanje komunalnog otpada.
Ekonomski instrumenti kojima se podstiče efikasno korišćenje resursa nisu primenjivani u Republici Srbiji. Sa druge strane, uvedene su pojedine planske mere kroz Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine ("Službeni glasnik RS", broj 12/22 - u daljem tekstu: Program) i Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 137/22).
U okviru pregovora za pristupanje sa EU, Republika Srbija je kroz Poglavlje 27 započela proces uspostavljanja sistema upravljanja otpadom i njegovog prilagođavanja ciljevima i pravnim tekovinama EU. Program je usvojen u januaru 2022. godine. Program je pripremljen u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) i pratećim podzakonskim aktima.
Tom dokumentu prethodila je Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. ("Službeni glasnik RS", broj 29/10), kojom su postavljeni uslovi za uvođenje i razvoj integrisanog sistema za upravljanje otpadom u Republici Srbiji. U prethodnom periodu, ostvaren je napredak u usklađivanju propisa o otpadom sa propisima EU, u institucionalnom jačanju, postizanju regionalnih sporazuma za uvođenje zajedničkog upravljanja otpadom, kao i u izgradnji većeg broja sanitarnih deponija. Opšti ciljevi postavljeni Strategijom nisu u potpunosti ostvareni, pre svega u pogledu organizovanog sakupljanja otpada, stepena primarne separacije i reciklaže, izgradnje infrastrukture i prestanka odlaganja na nesanitarne i divlje deponije, primene ekonomskih instrumenata i uspostavljanja sistema finansiranja održivog upravljanja otpadom. Kako planirani ciljevi iz prethodnog dokumenta nisu u potpunosti ostvareni i kako su u međuvremenu postavljeni novi ciljevi EU u oblasti upravljanja otpadom u okviru "zelene tranzicije", za prelazak na cirkularnu ekonomiju u EU, bilo je potrebno utvrditi i nove ciljeve u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Shodno tome, Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) koordiniralo je izradom Programa u cilju postizanja kontinuiteta u sprovođenju politike upravljanja otpadom i njenog usklađivanja sa propisima i standardima EU.
Opšti cilj Programa jeste razvoj održivog sistema upravljanja otpadom radi očuvanja resursa i zdravlja ljudi, te smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i degradaciju prostora. To uključuje, između ostalog, upravljanje otpadom sa ciljem prevencije stvaranja otpada, prema principima cirkularne ekonomije. Programom se utvrđuju strateški ciljevi za unapređenje sistema upravljanja otpadom i osnovni principi kojima treba da se rukovode svi akteri u upravljanju otpadom kako bi se ti ciljevi u Republici Srbiji ostvarili u periodu od 2022. do 2031. godine. Pored smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, sprovođenjem Programa treba da se omogući ispunjenje preduslova za korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji, za čiji su razvoj ciljevi i mere utvrđeni u posebnom programu.
Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/20) ima za cilj podizanje konkurentnosti industrije. U Strategiji se navodi da, zbog primene linearnog modela poslovanja u Republici Srbiji, dolazi do značajnih gubitaka u tokovima sirovina i proizvoda, što dovodi do neracionalnog korišćenja resursa. Jedan od posebnih ciljeva (cilj 5) odnosi se na transformaciju industrije iz linearnog u cirkularni model. U Republici Srbiji sektori sa najvećim potencijalom za primenu koncepta cirkularne ekonomije uočeni su u prerađivačkoj industriji (naročito prehrambenoj), građevinarstvu i u primarnoj poljoprivredi.
Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine, usvojen je u decembru 2022. godine. Cirkularna ekonomija prepoznata je kao važan strateški koncept zelene tranzicije Republike Srbije, koja se poslednjih godina nalazi visoko na listi prioriteta razvoja našeg društva. Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine sadrži trogodišnji akcioni plan u kome su definisani opšti i specifični ciljevi. Opšti cilj tog dokumenta jeste stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije, sa ciljem podrške zelenoj tranziciji u Republici Srbiji. Da bi se opšti cilj ostvario, predviđa se pet posebnih ciljeva, sa merama i aktivnostima koje će biti realizovane u periodu od 2022. do 2024. godine. Jedan od prioriteta je pružanje podrške kompanijama u cilju unapređenja efikasnosti proizvodnje i uklanjanja otpada iz lanaca snabdevanja, zadržavanja delova i materijala u zatvorenom krugu putem prerade i reciklaže, primene novih tehnologija i zamene starog materijala naprednim i obnovljivim materijalom, prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije i materijala, produženje životnog ciklusa proizvoda kroz dizajniranje i servisiranje, te virtuelne isporuke robe i usluga. Takođe je neophodno podržati lokalne samouprave u izradi lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju, što će doprineti stvaranju održivih zajednica. Potrebno je edukovati određene zainteresovane strane (medije, škole, univerzitete, potrošače) i osnažiti saradnju između poslovnog i akademskog sektora kako bi se podstakle inovacije koje doprinose cirkularnoj ekonomiji, kao i primena zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih dokumenata u oblasti zaštite životne sredine. Postupak prelaska na cirkularnu ekonomiju zahteva sistemski pristup, korišćenje istraživačkog potencijala, inovacije i digitalizaciju, te povezivanje svih zainteresovanih strana i njihovu dugoročnu saradnju. Potpuni prelazak na cirkularnu ekonomiju premašuje trogodišnje trajanje ovog programa, tako da ovaj dokument pokreće proces i postavlja temelje za dalji razvoj i primenu tog koncepta.
Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2025-2030. godine je u pripremi.
3.1.2. Promocija istraživanja i razvoja
Istraživanje i razvoj u oblasti čistijih proizvoda i tehnologija, te proizvoda i tehnologija koji stvaraju manje otpada, a potom i širenje i upotreba dobijenih rezultata, važni su faktori za uspeh strategija prevencije stvaranja otpada. Istraživanje i razvoj o efikasnosti resursa i održivom upravljanju materijalom predstavljaju dugoročnu podršku za prevenciju stvaranja otpada. Istraživanje ponašanja potrošača i društveno-ekonomske demografije, koji utiču na prevenciju stvaranja otpada, jeste još jedna važna oblast. Dodela subvencija za finansiranje istraživanje je stoga značajna mera za prevenciju stvaranja otpada koju treba uzeti u obzir.
Trenutni GEF (Globalni fond za životnu sredinu) projekat "Smanjenje ugljeničkog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji"8 započet je 2022. godine i biće završen 2027. godine. Osnovni cilj tog projekta je da pruži podršku zelenoj tranziciji Republike Srbije, kroz podsticanje razvoja i podršku implementaciji cirkularnih ideja, poslovnih modela i proizvoda javnih i privatnih preduzeća, kako bi se smanjio ugljenični otisak lokalnih zajednica u Republici Srbiji. Projekat sprovode Ministarstvo i Program Ujedinjenih nacija za razvoj. U 2022. godini prijavljena je 41 inovativna ideja za cirkularne vaučere, a od tog broja 12 akademskih organizacija je za svoje inovativne ideje nagrađeno cirkularnim vaučerima u vrednosti od 10.000 USD. Od 25 kompanija koje su učestvovale u akceleratoru, deset je nagrađeno u ukupnom iznosu od 783.000 USD. Novi poziv u 2023. godini bio je u mesecu maju, a trenutno se 26 kompanija nalazi u postupku akceleracije.
Delotvorni i svrsishodni pokazatelji služe kao sredstvo za merenje pritisaka nastalog otpada na životnu sredinu, te za merenje napretka u odnosu na ciljeve javnih politika, odnosno, procenu napretka u smanjenju nastajanja otpada. Pokazatelj prevencije stvaranja otpada treba da pokaže da li se određene aktivnosti poboljšavaju u datom vremenskom periodu, u smislu materijala i intenziteta nastalog otpada tokom njihovog životnog veka. Masa nastalog otpada ili otpada koji se šalje na deponiju po osobi ili domaćinstvu godišnje, kao i BDP, obično pružaju početnu osnovu za analizu. Treba napomenuti da promene u nastajanju otpada na godišnjem nivou mogu biti posledica velikog broja faktora, uključujući promene broja stanovnika i BDP-a, te se stoga smanjenje ne može automatski pripisati radnjama na prevenciji otpada.
U Republici Srbiji, zvanično nisu usvojeni pokazatelji za merenje napretka u prevenciji stvaranja otpada. Međutim, dostupni su statistički podaci o nastajanju otpada (videti glavu 2).
Agencija je, između ostalog, odgovorna za uspostavljanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema za životnu sredinu (praćenje stanja životne sredine, uključujući registre u oblasti upravljanja otpadom). Agencija procenjuje i čini dostupnim i pristupačnim elektronske podatke o nastajanju otpada i o upravljanju njime. Podatke o tokovima otpada i sekundarnim sirovinama, o postignutim rezultatima pokazatelja učinka po osnovu Zakona o upravljanju otpadom dostavljaju operateri i drugi akteri, a kontroliše Agencija.
Na osnovu odredaba Zakona o upravljanju otpadom, pravna lica koja obavljaju sakupljanje, transport, skladištenje i tretman, odlaganje neopasnog i opasnog otpada, kao i posebnih tokova otpada (iskorišćenih baterija i akumulatora, otpadnih ulja, otpadnih vozila, otpadnih guma, otpada od električne i elektronske opreme, otpadnih fluorescentnih cevi sa živom, medicinski i farmaceutski otpad, otpad od građenja i rušenja, mulj iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, otpadom iz proizvodnje titan-dioksida i otpadne polihronovane bifenile) moraju posedovati dozvolu za obavljanje delatnosti upravljanja otpadom, uspostaviti i voditi evidenciju o posebnim tokovima otpada, kao i o prikupljenim, uskladištenim ili tretiranim količinama, a takođe su u obavezi da te podatke dostavljaju Agenciji. Svako lice koje stvara otpad, kao i svaki vlasnik otpada, osim domaćinstava, u obavezi je da uvede i vodi dnevnu evidenciju o otpadu i da podnosi redovni godišnji izveštaj Agenciji. Jedinice lokalne samouprave obavezuju se da uspostave i vode evidenciju o sakupljenom komunalnom otpadu, kao i spisak neuređenih deponija na njihovoj teritoriji i da podatke o tome dostave Agenciji. Za proizvode koji postanu posebni tokovi otpada posle upotrebe, obveznik izveštavanja je dužan da sastavi godišnji izveštaj i vodi dnevnu evidenciju o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda, te da iste dostavi Agenciji.
Drugi izvori informacija (npr. informacije iz anketa, od naučnih institucija, itd.) mogu se koristiti, između ostalog, i za praćenje prevencije stvaranja otpada u Republici Srbiji.
3.2. Mere kojima se može uticati na faze dizajna, proizvodnje i distribucije
Primeri mera kojima se može uticati na faze dizajna, proizvodnje i distribucije mogu biti:
1) promocija eko-dizajna;
2) informisanje o tehnikama prevencije stvaranja otpada;
3) organizacija obuka za nadležne organe vlasti u cilju uvođenja prevencije stvaranja otpada u dozvole (npr. za IPPC postrojenja);
4) prevencija nastajanja otpada u postrojenjima;
5) korišćenje kampanja za podizanje svesti;
6) pružanje finansijske podrške kao i podrške u donošenju odluka i druge podrške firmama;
7) podrška firmama da koriste dobrovoljne sporazume, potrošačke/proizvođačke panele ili sektorske pregovore kako bi uveli sopstvene programe prevencije stvaranja otpada;
8) promocija sistema upravljanja životnom sredinom.
3.2.1. Promocija eko-dizajna
Eko-dizajn jeste sistematska integracija ekoloških aspekata u dizajn proizvoda u cilju poboljšanja ekološke podobnosti proizvoda tokom celog njegovog životnog ciklusa. Promocija eko-dizajna je važna mera prevencije nastanka otpada, s obzirom da je veći deo uticaja nekog proizvoda na životnu sredinu već određen prilikom njegovog dizajniranja. U fazi dizajniranja, donose se odluke o tome koji će se materijal koristiti za proizvodnju datog proizvoda i u kojim količinama ili obimu. Ta faza već određuje trajnost proizvoda i da li se njegovi delovi mogu menjati, pa samim tim da li se proizvod može popravljati. U toj fazi određuje se da li će proizvod sadržati materije koje su razlog za zabrinutost, što bi moglo sprečiti ponovnu upotrebu i reciklažu tog proizvoda u nekoj od kasnijih faza.
Eko-dizajn treba da bude usmeren naročito na proizvode koji sadrže kritične sirovine, odnosno sirovine od ekonomskog i strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i za Evropsku uniju. S obzirom na njihovu upotrebu u ekološkim tehnologijama, elektronici (za široku upotrebu), u zdravstvu, automobilskoj industriji, tehnologijama obnovljive energije, proizvodnji čelika, odbrani, istraživanju svemira i avijaciji, te sirovine nisu samo "od ključnog značaja" za važne industrijske sektore i buduću primenu, već i za održivo funkcionisanje privrede (npr. mnoge tehnologije obnovljive energije oslanjaju se na te kritične sirovine). Snabdevanje takvih sirovina povezano je sa nestabilnošću cena na svetskim tržištima, kao i sa velikim opasnostima za životnu sredinu. Kako bi odgovorila na taj izazov, Evropska unija je na nivou EU objavila predlog Uredbe kojom se uspostavlja okvir za obezbeđenje sigurnog i održivog snabdevanja kritičnim sirovinama u 2023. godini, koji sadrži petu listu kritičnih sirovina u Aneksu II. Aneks II podleže redovnom revidiranju.
Eko-dizajnom mogu se omogućiti poslovni modeli održive proizvodnje, kako bi se unapredila cirkularnost, energetske performanse i drugi aspekti održivosti, a između ostalog, produžena trajnost proizvoda, mogućnost njegove ponovne upotrebe i popravke. Ti tipovi poslovnih modela prikladni su za kapitalno intenzivne kompanije, kao što su proizvođači industrijske opreme, i za kompanije koje posluju sa potrošačima na tržištima na kojima novi proizvodi donose malo dodatnih prednosti u odnosu na prethodne verzije.
Direktiva EU o eko-dizajnu 2009/125/EC uvodi zahteve za ekološki dizajn proizvoda koji se odnose na energiju. Dana 13. juna 2024. godine, doneta je Uredba EU 2024/1781 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju okvira za utvrđivanje zahteva za ekološki dizajn održivih proizvoda, izmeni Direktive EU 2020/1828 i Uredbe EU 2023/1542, te stavljanju Direktive 2009/125/EZ, objavljena u Službenom listu EU 28. juna 2024. godine, a kojim se uspostavio uspostavio okvir za usvajanje uslova za eko-dizajn koji se odnose na određene grupe proizvoda, te tako značajno unapredila njihova cirkularnost, energetske performanse i drugi aspekti ekološke održivosti. Tom uredbom omogućeno je usvajanje uslova za performanse i informisanje za skoro sve kategorije fizičkih dobara, uključujući, između ostalog, informisanje o trajnosti i popravljivosti proizvoda, recikliranom sadržaju i efikasnosti po resurse i energiju.
U Republici Srbiji, eko-dizajn promoviše se kroz zakonske propise za smanjenje količina opasnih materija u proizvodima, npr. u ambalaži, električnoj i elektronskoj opremi, vozilima, baterijama i akumulatorima. Na primer, Zakonom o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom predviđa se da prevencija stvaranja otpada kao najveći prioritet, a uvode se i osnovni uslovi za izradu i sastav ambalaže. Na osnovu tog zakona, a u vezi sa prevencijom otpada, doneti su sledeći podzakonski akti:
1) Pravilnik o graničnoj vrednosti ukupnog nivoa koncentracije olova, kadmijuma, žive i šestovalentnog hroma u ambalaži ili njenim komponentama, izuzecima od primene i roku za primenu granične vrednosti ("Službeni glasnik RS", broj 70/09);
2) Pravilnik o kriterijumima za određivanje šta može biti ambalaža, sa primerima za primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne zahteve koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje na tržište ("Službeni glasnik RS", broj 70/09).
Slično tome, Pravilnikom o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 99/10) propisana su ograničenja i zabrane za elektronske i električne uređaje plasirane na tržište Republike Srbije od 1. jula 2011. godine, a koji sadrže štetne metale.
Sektor tržišne inspekcije pri Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine ovlašćen je da vrši kontrolu proizvoda koji se plasiraju na tržište Republike Srbije, isključujući uslove koji se odnose na hranu. Međutim, nema dostupnih informacija o usklađenosti proizvođača ambalaže ili električne i elektronske opreme sa propisanim zahtevima.
Prilikom promocije Eko-dizajna i upotrebe Eko-znaka potrebno je posebnu pažnju obratiti na Direktivu 2023/0085 o potkrepljenju i saopštavanju eksplicitnih tvrdnji o zaštiti životne sredine (Direktiva o "zelenim tvrdnjama"), a koja još uvek nije stupila na snagu.
Nejasne oznake o zaštiti životne sredine proizvoda, kao i nejasni sertifikati proizvođača biće ograničeni. Proizvod će biti adekvatno označen o zaštiti životne sredine, samo ukoliko je dokazan njegov manji negativan uticaj na životnu sredinu u poređenju sa drugim, sličnim proizvodima dostupnim na tržištu i to uzimajući u obzir ceo životni ciklus navedenog proizvoda.
Insistiraće se na proveri preko nezavisne - treće strane, kako bi tvrdnje o zaštiti životne sredine bile kredibilne. U nekim slučajevima insistiraće se i na validaciji proverenih tvrdnji i izjava.
3.2.2. Informisanje o tehnikama prevencije stvaranja otpada
Integrisane dozvole predstavljaju osnovnu meru kojom se promoviše primena čistijih tehnologija u velikim postrojenjima. U skladu sa uslovima koje predviđa Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, izdavanje integrisanih dozvola odnosi se na širok spektar delatnosti, od proizvodnje metala, mineralne industrije, hemijske industrije, uzgoja živine i svinja, do insineracije otpada i sagorevanja goriva u velikim gorionicima. Prema Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, u Republici Srbiji posluje 220 preduzeća koja su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole. Od tih 220 preduzeća, 47 je dobilo dozvolu do juna 2023. godine.
Pravna lica koja su u obavezi da pribave integrisane dozvole moraju da izrade i sprovedu zajednički plan aktivnosti na zaštiti životne sredine, uključujući mere za uštedu prirodnih resursa i smanjenje otpada, kao i druge mere za sprečavanje zagađenja. Uslovi iz integrisane dozvole treba da se zasnivaju na najboljim dostupnim tehnikama (BAT - Best Available Techniques) po industrijskim granama. Na nivou EU, najbolje dostupne tehnike definisane su kroz konkretna pravno obavezujuća dokumenta, za različite oblasti i segmente industrije, a ta dokumenta moraju se koristiti kao osnov u izdavanju dozvola. Dokumenta su objavljena na jezicima država članica EU. Najbolje dostupne tehnike su dodatno razrađene u referentnim dokumentima o najboljim dostupnim tehnikama (BREF - BAT Reference Documents). Ova dokumenta nisu prevedena na srpski jezik ali najbolje dostupne tehnike mogu se naći na hrvatskom jeziku. Informisanje na srpskom jeziku o tehnikama prevencije stvaranja otpada opisanim u referentnim dokumentima olakšalo bi primenu najboljih dostupnih tehnika u industriji.
3.2.3. Organizacija obuka s ciljem uključenja prevencije stvaranja otpada u integrisane dozvole
Kao što je navedeno u prethodnoj tački, informacije o najboljim dostupnim tehnikama već su dostupne. Pored informisanja industrije, potrebno je organizovati i obuku nadležnih organa (Ministarstvo, Agencija, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, jedinice lokalne samouprave i sl.) na temu unošenja zahteva za prevenciju stvaranja otpada u integrisane dozvole. U Republici Srbiji, ta vrsta obuke za nadležne organe i industrijske grane ne sprovodi se redovno. Međutim, određene aktivnosti u vezi sa izdavanjem dozvola vrše se u okviru nekoliko međunarodnih projekata kao što je:
Projekat IED Srbija "Zelena tranzicija - Implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji u periodu 2021-2025" koji predstavlja treću fazu saradnje između Ministarstva, Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju i proširenu podršku u primeni nacionalnih propisa u oblasti integrisane prevencije i kontrole zagađenja, podsticanjem prelaska srpske industrije na zelene tehnologije.
Osnovni cilj tog projekta je pružanje pomoći i podrške nadležnim organima i preduzećima u implementaciji Direktive, čime bi se smanjio uticaj industrijskih emisija na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Projekat će pružiti tehničku i administrativnu podršku Ministarstvu i drugim nadležnim organima u pripremi nacrta integrisanih dozvola za izabrana preduzeća, kao i u izmenama i dopunama, odnosno pripremi propisa i dela Pregovaračke pozicije u oblasti industrijskog zagađenja.
Projekat će takođe podržati izradu Specifičnog plana implementacije direktiva za Direktivu ETS EU, kao podršku u ostvarenju nacionalnih klimatskih ciljeva. Razvojem novih poslovnih modela, pružiće se podrška industriji u smanjenju ugljeničnog otiska primenom isplativih i čistih tehnoloških rešenja za prelazak ka Evropskom zelenom dogovoru.
Projekat koji je u toku je "Zelena tranzicija - Implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji u periodu od 2021-2025". Tim projektom podržava se osnivanje i obuka osnovnog tima inspektora koji će na različitim administrativnim nivoima sticati iskustvo u kontroli instalacija koje podležu izdavanju integrisanih dozvola.
3.2.4. Prevencija nastajanja otpada u industrijskim granama
U cilju podsticanja prevencije stvaranja otpada u industriji, važno je ne samo da postrojenja koja podležu obavezi pribavljanja integrisanih dozvola uvedu mere prevencije stvaranja otpada, već i da čitav industrijski sektor duž lanca snabdevanja usvoji postupak procene ili planove prevencije stvaranja otpada.
S tim u vezi, ne postoje zakonski propisi za usvajanje tih planova za druga postrojenja, osim onih koja podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole. Međutim, Republika Srbija ima bogato iskustvo u implementaciji čistije proizvodnje, koja je dobrovoljna, preventivna, sa inicijativama zaštite životne sredine primenljivim u konkretnom postrojenju. Analizom toka materijala i energije u kompanijama, nastoje se odrediti opcije smanjenja otpada i emisija iz industrijskih procesa kroz strategije smanjenja otpada na mestu nastanka. To može dovesti i do procene izvodljivosti usvajanja poslovnog modela proizvod-kao-usluga, kroz koji se proizvodi obezbeđuju kroz ugovore o iznajmljivanju ili sporazume plati-kako-koristiš.
Centar za čistiju proizvodnju Srbije osnovan je 2007. godine, u okviru Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu (kao ustanove domaćina), i predstavlja stručni centar za širenje prakse čistije proizvodnje u industrijskom sektoru. Centar za čistiju proizvodnju ima telo koje donosi odluke, odnosno Savet, sačinjen od predstavnika svih zainteresovanih strana (vlada, univerziteti, industrija i konsultantske kuće). Centar za čistiju proizvodnju sarađuje sa velikim brojem obrazovanih i visoko specijalizovanih domaćih i međunarodnih eksperata, na različitim projektima u Republici Srbiji. Centar nudi obuke o resursno-efikasnoj i čistijoj proizvodnji, usluge procene postrojenja i reviziju preduzeća, i slično. Pored toga, sarađuje sa više od 100 kompanija (velikih, ali i srednjih i malih preduzeća) iz različitih industrijskih sektora, i obučio je više od 60 konsultanata o metodologiji resursno efikasne i čistije proizvodnje. Jedan dobar i uspešan primer prevencije stvaranja otpada i čistije proizvodnje je projekat "model proizvoda kao usluge" o hemijskom lizingu, koji je usvojen u jednoj kompaniji. Kao rezultat tog pristupa, potrošnja toksičnih rastvarača smanjena je šest puta, a smanjena je i količina nastalog otpada.
3.2.5. Korišćenje kampanja za podizanje svesti i pružanje druge podrške poslovnom sektoru
Korišćenje kampanja za podizanje svesti ili pružanje finansijske, podrške u donošenju odluka ili drugih vidova podrške poslovnom sektoru od strane vlade, pokazalo se kao delotvorna mera prevencije stvaranja otpada u drugim zemljama.
Takve mere naročito su delotvorne kada su usmerene i prilagođene malim i srednjim preduzećima, i kada se primenjuju kroz već uspostavljene poslovne mreže.
Trenutno u Republici Srbiji nema kampanja za podizanje svesti o prevenciji stvaranja otpada koje bi pokrenula država, a koje bi bile usmerene na poslovni sektor.
3.2.6. Pomoć kompanijama u izradi sopstvenih planova prevencije stvaranja otpada
Ostale mere za podsticanje prevencije stvaranja otpada u industrijskim granama uključuju korišćenje dobrovoljnih sporazuma, panela potrošača/proizvođača i sektorskih pregovora, kako bi se u odgovarajućim poslovnim i industrijskim sektorima usvojili planovi za prevenciju stvaranja otpada ili izvršila popravka otpadnih proizvoda ili ambalaže. Primeri takvih aktivnosti mogu biti nastojanja proistekla iz sektorske saradnje da se spreči rasipanja hrane ili smanje rizici od opasnih materija u tekstilnoj industriji.
U Republici Srbiji, trenutno ne postoje zajedničke inicijative koje promovišu izradu planova prevencije stvaranja otpada u odgovarajućim delatnostima i sektorima.
3.2.7. Promocija sistema upravljanja životnom sredinom
Promocija sistema upravljanja životnom sredinom (EMS), uključujući sistem upravljanja zaštitom životne sredine i provere EU (EMAS) i sistem menadžmenta životnom sredinom prema zahtevima SRPS ISO 14001:2015 standarda, pokazala se kao važan instrument za organizacije u proceni različitih mogućnosti za unapređenje procesa u organizaciji i smanjenje negativnog uticaja poslovanja organizacije na životnu sredinu. Glavni cilj sistema upravljanja životnom sredinom je da kompanijama pomogne u trajnom unapređenju ekoloških performansi u odnosu na postavljene ciljeve u zaštiti životne sredine. Sistem menadžmenta životnom sredinom zasniva se na poznatom ciklusu planiraj-uradi-proveri-deluj, u kojem organizacija postavlja sopstvene ciljeve, mere učinka, te prati i meri stanje i reaguje po dobijenim rezultatima merenja.
U skladu sa izveštajem koji objavljuje Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO, u Republici Srbiji je tokom 2021. godine, 1.794 preduzeća sertifikovalo svoje sisteme menadžmenta životnom sredinom prema SRPS ISO 14001:2015 standardu.
U skladu sa Odlukom Evropske komisije od 7. decembra 2011. godine u vezi sa vodičem za registraciju preduzeća u EU, trećim zemljama i u celom svetu u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1221/2009 Evropskog parlamenta i Saveta o dobrovoljnom učešću organizacija u Sistemu upravljanja zaštitom životne sredine i provere EU(EMAS), organizacije izvan EU takođe se mogu registrovati u EMAS. Austrijsko Savezno ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i vodoprivrede je, kao telo za EMAS licenciranje, objavilo "Smernice za registraciju organizacija iz trećih zemalja". Očekuje se da će te smernice dovesti do daljih akcija u pravcu EMAS registracije u Republici Srbiji, jer je saradnja između Ministarstva i austrijske Agencije za životnu sredinu (EEA) započela u projektu "Sprovođenje zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja, sprečavanja hemijskih udesa i uspostavljanja EMAS sistema" (Europe Aid/131555/C/SER/RS). Trenutno postoji jedna kompanija koja se priprema za registraciju u skladu sa zahtevima Uredbe EMAS. U zaključku, implementacija sistema upravljanja životnom sredinom predstavlja posrednu, ali delotvornu meru kojom se doprinosi prevenciji stvaranja otpada, i primenu tog sistema treba podsticati u većoj meri u kompanijama u Republici Srbiji.
3.3. Mere kojima se može uticati na faze potrošnje i upotrebe
Primeri mera kojima se može uticati na faze potrošnje i upotrebe su sledeći:
1) uvođenje ekonomskih instrumenata (subvencija, naknada) za prevenciju stvaranja otpada;
2) upotreba kampanja za podizanje svesti i informisanje potrošača;
3) promocija eko-znakova;
4) sporazumi sa industrijom ili maloprodajom;
5) ugrađivanje ekoloških kriterijuma u javne ili kompanijske nabavke i pozive za tendere i ugovore;
6) podsticanje ponovne upotrebe i popravke proizvoda.
Pored primera iz Aneksa 4. Okvirne direktive o otpadu, u nastavku su opisane mere za podsticanje prevencije stvaranja otpada od hrane i modeli održive potrošnje.
3.3.1. Uvođenje ekonomskih instrumenata radi prevencije stvaranja otpada
Ekonomski instrumenti kao mera za podsticanje prevencije stvaranja otpada u fazama potrošnje i upotrebe mogu se odnositi na olakšice za "zelene javne nabavke" ili uvođenje obaveznih novčanih naknada koje potrošači plaćaju za određeni proizvod ili ambalažu, koji bi se inače davali besplatno (naknada za plastične kese).
Naknada za uvoz ili domaću proizvodnju plastičnih kesa (polietilenskih) u Republici Srbiji uvedena je 2011. godine. Glavni cilj uvođenja naknade bio je da se proizvodnje plastičnih kesa od polietilena zameni kesama od biorazgradive plastike (plastične kese sa aditivima) (poreska stopa je 2017. godine dostigla 11 evra po toni biorazgradivih kesa i 200 evra po toni drugih plastičnih kesa). Međutim, od 2014. godine do danas, porasla je količina obe vrste plastičnih kesa. Taj rezultat govori da oporezivanje plastičnih kesa kod proizvođača/trgovca možda i nije delotvorna mera sprečavanja otpada. Za razliku od toga, postoje mnogi primeri širom sveta koji ukazuju na znatno smanjenje potrošnje plastičnih kesa po glavi stanovnika kada se naknada za kese nametne potrošaču, a ne proizvođaču ili trgovcu u maloprodaji. U Republici Srbiji su 2018. godine najveći lanci supermarketa samostalno pokrenuli inicijativu da naplaćuju plastične kese za kupovinu od potrošača. Posle izvesnog vremena, mnoge manje trgovine pridružile su se toj inicijativi. U ovom trenutku nisu dostupni podaci i rezultati sprovođenja te inicijative, ali uticaje na potrošnju plastičnih kesa treba pratiti zbog razvoja buduće politike.
3.3.2. Informisanje potrošača
Upotreba kampanje za podizanje svesti i neposredno informisanje šire javnosti ili konkretnog dela potrošača u nekim zemljama se uveliko se primenjuje radi prevencije stvaranja otpada, naročito na nivou potrošača i domaćinstava. Ciljne grupe inicijativa za podizanje svesti često uključuju škole i studente.
Jedan istaknuti primer za to je učešće na Evropskoj nedelji smanjenja otpada (ENSO), u kojoj učestvuju različite institucije iz EU i celog sveta, kojom prilikom se realizuje niz aktivnosti na smanjenju otpada, usmerenih na mnogobrojnu publiku uključujući organe javne uprave, privatne kompanije i građane. Svake godine bira se konkretna tema (npr. ponovna upotreba, prevencija stvaranja otpada od hrane ili ambalažnog otpada), izrađuje i učesnicima deli promotivni materijal. Deo Evropske nedelje smanjenja otpada je i kampanja "Očistimo Evropu", koja pruža jedinstvenu mrežu za akcije čišćenja, kako bi se rešio problem ostavljanja smeća u prirodi.
Prema informacijama iz baze podataka Evropske nedelje prevencije stvaranja otpada, neke organizacije iz Republike Srbije već su učestvovale u ENSO 2015. i 2017. godine. Od tada nije navedena nijedna akcija. U ovom momentu, u Republici Srbiji ne postoji ni jedna pokrenuta kampanja protiv bacanja smeća u prirodi u okviru inicijative "Očistimo Evropu". Ubuduće, treba podsticati šire učešće organizacija iz Srbije na Evropskoj nedelji smanjenja nastajanja otpada.
3.3.3. Promocija eko-znaka
Eko-znak predstavlja inicijativu koja za ima cilj da utiče na izbor potrošača pri kupovini i da informiše eksterne korisnike o jednom ili više aspekata ekološkog učinka proizvoda ili usluge. Eko-znak koristi se sada već duže od 40 godina, ali u poslednjih 15 godina svedoci smo pojave velikog broja etiketa različitog sadržaja, veličine, prirode i delotvornosti, jer kompanije žele da privuku potrošače koji imaju svest o značaju očuvanja životne sredine, a kojih je sve više.
Danas u svetu ima preko 450 eko-znakova u skoro 200 zemalja, u približno 25 industrijskih grana. Najvažnija oznaka na nivou EU jeste upravo eko-znak EU. Uredbom EU o eko-znaku (br. 66/2010) propisana su pravila za uspostavljanje i primenu dobrovoljne šeme ekološkog obeležavanja. Direktiva EU o eko-znaku predviđa kriterijume koji se zasnivaju na standardizovanim postupcima i naučnim dokazima i uzima u obzir celokupan životni vek roba i usluga (u daljem tekstu: proizvoda). Kriterijumi za specifične grupe proizvoda imaju za cilj da odrede proizvode sa najboljim učinkom po životnu sredinu na tržištu, u okviru konkretne kategorije proizvoda. To je tipično najboljih 10% do 20% proizvoda dostupnih na tržištu, u smislu ekološkog učinka u trenutku usvajanja datih kriterijuma. Trenutno postoje kriterijumi za više od 30 grupa proizvoda za neprehrambene i nemedicinske proizvode, koji se redovno revidiraju.
Nacionalni program eko-obeležavanja, eko-znak, uveden je u Republiku Srbiju 2009. godine, Pravilnikom o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge ("Službeni glasnik RS", broj 3/09). Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i procedurama za dobijanje prava na eko-znak, elemente, izgled i metodu korišćenja eko-znaka za proizvode i usluge ("Službeni glasnik RS", broj 49/16) donet je 2016. godine. Ovim pravilnikom preciznije se definišu uslovi i postupci za dobijanje i korišćenje eko-oznaka. U ovom momentu, samo dve srpske kompanije poseduju eko-znak za svoje proizvode. Planirano je da do kraja 2024. godine budu usvojeni novi podzakonski akti za eko-znak i EMAS. U cilju promocije ekološkog označavanja, Ministarstvo pokrenulo je inicijativu "Eko-znakom do konkurentnijeg proizvoda", a još tri kompanije biće uključene u proces pribavljanja eko-znaka za svoje proizvode.
3.3.4. Promotivne aktivnosti industrije ili maloprodaje
Jedna od mera prevencije jesu i promotivne aktivnosti industrije i maloprodaje kojima bi se pozitivno uticalo na razvoj svesti kod potrošača.
Rezultati ostvareni u sprovođenju mera prevencije stvaranja otpada kod potrošača vrednovali bi se kao preduslov za ostvarivanje prava na određene podsticaje.
Ove aktivnosti imale bi za cilj podizanje svesti kod potrošača i stimulisanje da usvoje odgovornije navike koje će doprineti smanjenju otpada.
Mogućnost ostvarivanja određenih podsticaja može biti faktor motivacije da se industrije i maloprodaje aktivno uključe u proces promocije održivog razvoja i smanjenja otpada.
3.3.5. Integrisanje ekoloških kriterijuma u tenderske pozive i ugovore
U kontekstu korporativnih i javnih nabavki, integracija kriterijuma zaštite životne sredine i prevencije stvaranja otpada u tenderske pozive i ugovore predstavlja važnu meru za prevenciju stvaranja otpada.
Što se tiče javnih nabavki, osnovna svrha tzv. zelenih javnih nabavki jeste da podstakne organe vlasti na primenu ekoloških kriterijuma pri kupovini proizvoda i usluga koji tokom svog životnog ciklusa manje utiču na životnu sredinu. Zelene javne nabavke često su povezane sa ekološkim oznakama, jer one mogu igrati ulogu u razvoju tehničkih specifikacija za kriterijume dodele.
Zakon o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 91/19 i 92/23), a posebno član 132. ovog zakona, propisuje mogućnost da nosioci javne nabavke uključe ekološke kriterijume u nabavke proizvoda i usluga i troškove procene životnog veka. Članom 134. ovog zakona propisuje se da troškovi životnog ciklusa obuhvataju, ukoliko je to od značaja, pojedine ili sve navedene troškove ostvarene tokom životnog ciklusa robe, usluga ili radova, koje snose naručilac ili drugi korisnici, kao npr.:
1) troškovi nabavke;
2) troškovi korišćenja proizvoda, npr. potrošnja električne energije i drugih resursa;
3) troškovi održavanja;
4) troškovi na kraju životnog veka, kao što su troškovi sakupljanja i reciklaže;
5) troškovi uvođenja digitalnog pasoša proizvoda.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 92/23) koji je u primeni od 1. januara 2024. godine, dodat je novi član 134a, kojim je uređena primena ekoloških aspekata u postupcima javnih nabavki.
Navedenim članom propisano je da Kancelarija za javne nabavke propisuje vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.
Na osnovu člana 134a Zakona o javnim nabavkama, Kancelarija za javne nabavke je donela Pravilnik o vrstama dobara za koja su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte u postupcima javnih nabavki ("Službeni glasnik RS", broj 115/23 - u daljem tekstu: Pravilnik).
Odredbom člana 2. stav 1. ovog pravilnika propisano je da su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte u postupcima javnih nabavki prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci za sledeća dobra:
1) fotokopir papir;
2) računarska oprema (desktop računari, laptop računari i monitori);
3) kancelarijska elektronska oprema (štampači, skeneri, multifunkcionalni uređaji i sl.);
4) klima uređaji (standardni klima uređaji, inverter klime za grejanje i hlađenje i sl.);
5) sredstva za čišćenje (proizvodi za čišćenje tvrdih površina, tekstilni proizvodi za čišćenje i sl.).
Odredbom člana 2. stav 2. ovog pravilnika propisuje da udeo predmeta nabavke sa ekološkim aspektima u postupcima javnih nabavki dobara iz stava 1. ovog člana iznosi najmanje 10% u odnosu na ukupan obim predmeta javne nabavke.
Pored toga, Kancelarija za javne nabavke izdala je 2019. godine "Uputstvo za zelene javne nabavke".9 Prema "Godišnjem izveštaju o javnim nabavkama u Republici Srbiji za period 1. januar 2022. - 31. decembar 2022. godine", ugovaračka tela izjavila su da su ekološki aspekti primenjeni u 1.111 postupaka javnih nabavki, što čini 0,44% od ukupnog broja postupaka javnih nabavki.
U odnosu na 2021. godinu (650), došlo je do značajnog povećanja broja postupaka u kojima su primenjeni ekološki aspekti.
U cilju promocije korišćenja ekoloških aspekata u postupcima javnih nabavki, poseban fokus stavljen je na obuku namenjenu učesnicima, kako bi se upoznali sa postupcima javnih nabavki koji pogoduju zelenim javnim nabavkama, kao i primerima ekološkog aspekta koje bi Kancelarija za javne nabavke mogla da primeni. Kancelarija za javne nabavke je na svom vebsajtu objavila modele tenderske dokumentacije za zelene javne nabavke.
Ekološki aspekti uglavnom se koriste u okviru tehničkih specifikacija i kriterijuma za izbor kvaliteta za ekonomske operatere.
Najčešći predmeti nabavki sa primenjenim ekološkim aspektima su navedeni za:
3.3.6. Podsticanje ponovne upotrebe i popravke proizvoda
Druga široko priznata mera prevencije stvaranja otpada odnosi se na podsticanje ponovne upotrebe i popravke proizvoda i njihovih delova. Ponovna upotreba važna je jer ima veliki potencijal za prevenciju stvaranja otpada i za promenu potrošačkih navika ka održivijim rešenjima. Tom merom smanjuju se i gubici resursa, koji se zadržavaju u privredi uz manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa reciklažom i odlaganjem na deponiju, a može se doprineti i socijalnom planiranju i otvaranju novih radnih mesta kroz zapošljavanje lica iz ugroženih grupa i profesionalno obučavanje. Načini za podsticanje ponovne upotrebe i/ili popravke su obrazovne, ekonomske, logističke i druge mere, kao na primer mere podrške za uvođenje akreditovanih centara i mreža za popravku ili ponovnu upotrebu.
Ekonomski podsticaji za unapređenje sektora ponovne upotrebe mogu se ostvariti u različitim oblicima, kao što su povraćaj dela troškova angažovane radne snage na popravci, subvencije za popravku određenih kategorija proizvoda, poreski odbici kao podsticaj za donaciju robe humanitarnim organizacijama, različite naknade u okviru programa produžene odgovornosti proizvođača (npr. u zavisnosti koliko je jednostavno rasklopiti neki proizvod radi popravke, zatim od dostupnosti rezervnih delova ili informacija/uputstava za popravku datog proizvoda), odnosno smanjenje PDV-a za popravke proizvoda.
Logističke olakšice radi podsticanja ponovne upotrebe mogu imati oblik obezbeđivanje lokacija za centre ili kafiće za ponovnu upotrebu, kao i trgovačke manifestacije, posvećivanja prostora za ponovnu upotrebu u komunalnim institucijama ili na mestima sakupljanja komunalnog otpada.
Takozvani kafići i mreže za popravke predstavljaju inicijative koje uglavnom pokreću opštine i lokalne/građanske organizacije na lokalnom nivou od strane, a koje dobrovoljno sarađuju kako bi građanima obezbedile stručno znanje o popravkama električnih i elektronskih uređaja. Te inicijative obično rade sa skromnim budžetom, te se oslanjaju na donacije posetilaca kafića za popravke. Podrška lokalnih, odnosno nacionalnih vlasti može biti neophodna za obezbeđivanje prostora za redovnu organizaciju tih radionica, ali i za propisivanje opštih uslova i osiguravajućeg pokrića za takve organizacije.
Sektor ponovne upotrebe i popravke treba promovisati i kroz kampanje podizanja svesti, kroz koje se nastoji da ta praksa zaživi među potrošačima (npr. ponovnu upotrebu učiniti "modernom praksom"). Tu ulogu mogu preuzeti i već osnovane mreže za ponovnu upotrebu i popravke, pored ostalog, i radi promocije sopstvenih aktivnosti. Mogu se organizovati razni događaji, manje-više redovno, kojima bi se promovisala ponovna upotreba proizvoda, kao što su, na primer, kafići za popravke, događaji na kojima se obavlja razmena (trampa) robe, i slično.
Za razmenu informacija i znanja na lokalnom nivou važno je osnivanje lokalnih i nacionalnih mreža za ponovnu upotrebu i popravke. Te mreže mogu kod građana promovisati aktivnosti ponovne upotrebe i popravki i ustanoviti "snažan brend", tako da popravke i ponovna upotreba postanu stvar prestiža, te da se potrošači mogu identifikovati sa tom praksom. Zauzvrat, ovim se može ostvariti povećanje prihoda i profitabilnosti sektora. Od pomoći može biti i učešće u međunarodnim mrežama kao što je Reuse kako bi se iskoristile najbolje prakse i već ustanovljeni poslovni modeli.
Pored koristi po životnu sredinu, osnivanje centara za ponovnu upotrebu i popravke sa snažnim fokusom na angažovanje ugroženih grupa može imati pozitivan uticaj na smanjenje siromaštva i borbu protiv nezaposlenosti. Potrebna je promocija profesionalizacije sektora, npr. za sticanje veština za popravljanje električnih i elektronskih uređaja.
Ponovna upotreba materijala može se podsticati u sektoru gradnje i rušenja, na primer, utvrđivanjem smernica ili standarda za rušenje starih objekata i pripremu materijala od rušenja za ponovnu upotrebu. To može uključiti, između ostalog, pravne obaveze za uklanjanje građevinskih komponenti za ponovnu upotrebu, uklanjanje opasnih materija pre rušenja, obavezu držanja određenih građevinskih materijala odvojeno od drugih posle rušenja, kao i definisanje kriterijuma kvaliteta za sekundarne agregate proizvedene od materijala od rušenja. Dodatnu meru predstavlja integrisanje ponovne upotrebe i pripreme za ponovnu upotrebu u važne kanale edukacije i obuke (npr. tehnički fakulteti, pripravnički staž).
Otpad od građenja i rušenja nakon tretmana može postati nova sirovina ukoliko se upiše u registar "prestanka statusa otpada" čime se potvrđuje da ispunjava uslove iz oblasti propisa o standardima za građevinske materijale.
Ponovna upotreba i popravka predmeta u Republici Srbiji ima dugu tradiciju i široko se primenjuje (na primer, drvene palete, polovna vozila, protektirane gume, upotrebljivi rezervni auto delovi i sl.). Zbog ekonomskih prilika, sektor popravki još uvek uspešno posluje, a popularne su i prodavnice polovne robe. Podaci Uprave carina i Agencije za privredne registre navode da je u septembru 2017. godine bilo registrovano oko 740 kompanija za preprodaju uvezene i polovne odeće, a procene su da ih ima preko 1000, mada ne postoji jedinstveni spisak tih preduzeća. Pored toga, sve je više socijalnih inicijativa usmerenih na postizanje socijalnih ciljeva, odnosno na pomoć ugroženima, kao i promociju održive potrošnje kroz razmenu i ponovnu upotrebu predmeta. U Republici Srbiji, ipak, trenutno nema organizovanih mreža za ponovnu upotrebu i radionica za popravku.
U ovom momentu, ne postoje određene lokacije za sakupljanje potencijalno ponovno upotrebljivih proizvoda (niti zvaničnih centara za pripremu za ponovnu upotrebu).
Trenutno se planira proširenje predaje kabastog otpada i drugih proizvoda pogodnih za ponovnu upotrebu u zvanični sistem upravljanja otpadom, koristeći lokacije za sakupljanje, čije uvođenje se planira u skladu sa Nacionalnim planom upravljanja otpadom u periodu od 2022. do 2031. godine. Međutim, na tim lokacijama, trenutno se ne predviđa ni jedna opcija za ponovnu upotrebu.
Što se tiče ponovne upotrebe ambalaže, priprema se studija o staklenim flašama za ponovnu upotrebu.
Kada je reč o otpadu od građenja i rušenja, u Republici Srbiji je doneta Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja ("Službeni glasnik RS", br. 93/23 i 94/23 - ispravka). Ovom uredbom se uređuje način postupanja sa otpadom od građenja i rušenja kojom se predviđa ponovna upotreba materijala koji nastaju na gradilištu.
Trenutno se otpad od građenja i rušenja ili odlaže na deponije, ili se koristi kao inertni materijal za prekrivanje deponija što će biti promenjeno donošenjem novog pravilnika kojim će se uređivati prestanak statusa otpada. Predviđeno je da tretirani otpad od građenja i rušenja dobije status "prestanka statusa otpada" i materijala ukoliko ispuni određene uslove kojim se uređuju građevinski proizvodi.
3.3.7. Promocija prevencije stvaranja otpada od hrane
Približno oko 30 odsto (oko 2,5 milijarde tona) hrane koja se u svetu proizvede za ishranu ljudi svake godine gubi se ili baca. Otpad od hrane izaziva ogromne ekonomske gubitke, kao i negativan uticaj na životnu sredinu, a ta hrana se može upotrebiti za ishranu gladnih. Zbog svih tih važnih pitanja, prevencija stvaranja otpada od hrane nalazi se visoko na međunarodnim političkim agendama. Ciljevi održivog razvoja (SDG), usvojeni od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) 25. septembra 2015. godine, uključuju cilj da se "do 2030. godine prepolovi količina nastajanja otpada hrane na globalnom nivou, po glavi stanovnika na maloprodajnom i potrošačkom nivou i da se smanje gubici hrane u lancima proizvodnje i snabdevanja, uključujući gubitke nakon žetve" (SDG 12.3). Evropska okvirna direktiva o otpadu takođe naglašava ciljeve održivog razvoja i propisuje odgovornosti za praćenje i merenje u vezi sa otpadom od hrane, kao i posebne programe prevencije nastajanja otpada od hrane koji će biti usvojeni kao deo programa prevencije stvaranja otpada.
Primeri mera za smanjenje nastajanja otpada od hrane uključuju, ali ne ograničavaju se na:
1) promociju doniranja hrane;
2) promociju dalje prerade hrane za ishranu ljudi;
3) promociju upotrebe ili prerade hrane za ishranu ljudi kojoj je rok istekao, u ishrani životinja;
4) propise o obeležavanju hrane u delu roka trajanja prehrambenog proizvoda;
5) zabranu odlaganja hrane za maloprodaju;
6) edukativne i kampanje podizanja svesti za domaćinstva i škole (npr. o obeležavanju datuma i razlikovanju "najbolje upotrebiti do" i "najbolje upotrebiti do kraja" za kvalitet hrane i "upotrebljivo do" o bezbednosti hrane i o pravilnom skladištenju);
7) izgradnju kapaciteta i obuke za operatere na temu kako smanjiti gubitke hrane u celokupnom lancu vrednosti hrane (poljoprivreda, proizvodnja, ugostiteljstvo, maloprodaja, domaćinstva, javne usluge);
8) edukaciju i obuke za bolnički sektor i za ustanove za zdravstvenu negu i brigu o deci (na primer, o temi planiranja i kupovine na bazi potreba);
9) dobrovoljne sporazume u sektoru maloprodaje hrane (npr. ciljane donacije hrane ili prodaja prehrambenih proizvoda pred istekom roka trajanja po sniženim cenama, zabrana diskontnih ponuda na bazi XXL i promotivnih količina);
10) smanjenje/oslobađanje od poreza za donatore hrane;
11) uvođenje kriterijuma zelenih javnih nabavki za održivo ugostiteljstvo;
12) podizanje svesti kod nosilaca javnih nabavki može biti značajna mera za smanjenje otpada od hrane.
U cilju promocije smanjenja otpada od hrane u maloprodaji, neki prodavci u Republici Srbiji uveli su "etikete sa sniženjem" (npr. 30%, 50% niža cena) za prehrambene proizvode pred istekom roka. Trenutno ne postoji nacionalni program za prevenciju stvaranja otpada od hrane.
Kada je reč o doniranju hrane, u Republici Srbiji u ovom trenutku nema posebnih propisa. U ovom momentu, hrana može da se donira u skladu sa Zakonom o donacijama i humanitarnoj pomoći ("Službeni list SRJ", br. 53/01, 61/01 - ispravka i 36/02 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05 - dr. zakon).
Potrebno je kreirati zakonodavni okvir kojim bi se uredili uslovi za doniranje hrane, odgovornost donatora i posrednika u lancu doniranja hrane, doniranje hrane za životinje, uredila evidencija posrednika, kao i uslovi za krajnjeg primaoca donacija.
Od organizacija koje se bave doniranjem hrane, Banka hrane, inače članica Evropske federacije banaka hrane (engl. FEBA), jedina je veća organizacija koja u Republici Srbiji još od 2006. godine radi na povezivanju viška hrane i potreba za hranom. Glavna uloga te organizacije je da poveže donatore hrane sa socijalnim ustanovama i udruženjima (npr. dobrotvornim društvima, lokalnim organizacijama za pružanje pomoći i sl.). Količina dostupnih resursa za rad veoma je ograničena. Banka hrane oslanja se na volontere u vođenju svojih aktivnosti. U ovom trenutku, veliki gradovi pokriveni su uslugama donacije hrane, ali postoji nedostatak kapaciteta za pokrivanje ruralnih područja, gde takođe živi mnogo ljudi u kojima takođe postoji potreba za takvom uslugom. Zahvaljujući Banci hrane, poklonjeno je oko 1200 tona hrane (uglavnom voća, povrća i sokova, kao i nešto smrznute pakovane hrane). Procenjuje se da se tom količinom hrane može nahraniti oko 10.000 ljudi. Banka hrane i donatori zakonski se obavezuju ugovorom. Povezivanjem donatora hrane i socijalnih udruženja, Banka hrane obezbeđuje transparentnost i pouzdanost sistema: ostajući u vezi sa socijalnim ustanovama i udruženjima (npr. tako što imenuje lice koje će preuzeti hranu iz maloprodajnog objekta i slično), mogu se sprečiti pokušaji prevare protiv donatora hrane. Između šest i osam maloprodajnih lanaca ostvaruju stalnu saradnju sa Bankom hrane, donirajući hranu. Treba naglasiti da se na doniranu hranu primenjuje PDV od 20%, što zasigurno ometa spremnost operatera u sektoru prehrane da doniraju višak hrane.
Mada je napredak ostvaren u poslednjih nekoliko godina izuzetan, udeo hrane koja se donira veoma je mali u odnosu na količinu koja se baca. Takođe, broj ljudi kojima je hrana potrebna znatno je veći od broja ljudi koji imaju pristup toj usluzi. Stoga, postoji snažna potreba, ali i veliki potencijal za dalje povećanje količine donirane hrane, kako sa stanovišta prevencije stvaranja otpada, tako i u pogledu mera socijalne zaštite.
3.3.8. Promocija modela održive potrošnje
Promocija cirkularnih modela poslovanja za održivu potrošnju predstavlja drugu meru za promociju prevencije stvaranja otpada u fazama potrošnje i upotrebe. Ta mera može da doprinese i prevenciji stvaranja otpada kroz smanjenje broja proizvoda i dobara koji se moraju kupiti. Na primer, takozvana platforma za deljenje jeste poslovni model u kojem vlasnik prodaje/izdaje narednom kupcu pristup sredstvima koja se nedovoljno koriste. Primeri modela platforme za deljenje su deljenje vozila (npr. BlaBlaCar), kratkoročni najam prostora (npr. AirbnB), deljenje prostora za rad (npr. Nova iskra), alata i opreme, viška zaliha hrane.
Postoje neki primeri takvih platformi u Republici Srbiji (npr. servisi za deljenje vožnje, pulovi za palete i sanduke), ali su oni primarno smešteni u urbanim zonama i ne promovišu se kao konkretna mera prevencije stvaranja otpada, niti kao održivi model potrošnje.
Da bi se društvo naučilo da koristi održive modele poslovanja, potrebno je sprovesti niz kampanja sa ciljem podizanja svesti. Na primer, takmičenja između zelenih škola i predškolskih ustanova u oblastima prevencije stvaranja otpada i održivog načina života (uključujući modele održive potrošnje u svakodnevnom životu), mogu da posluže kao delotvorna mera prevencije stvaranja otpada.
3.3.9. Unapređenje sprovođenja politike jednakih mogućnosti
Imajući u vidu, sa jedne strane, gore opisano trenutno stanje sprovođenja mera prevencije stvaranja otpada i postavljene ciljeve, a sa druge strane obaveze Republike Srbije koje proizilaze iz drugih zakona i strateških dokumenata koja se odnose na obezbeđivanje jednakih mogućnosti za žene i muškarce, uključivanje rodne i antidiskriminacione perspektive u sve javne politike, programe i prakse, kao i sprovođenje rodno odgovornog budžetiranja kroz mere i aktivnosti za sprovođenje Plana, nastojaće se da se obezbedi ravnopravno uključivanje žena i muškaraca u dalje pravce razvoja prevencije stvaranja otpada, jednak pristup znanju, informacijama i resursima radi pružanja jednakih šansi nakon promena u ekonomiji, načinu funkcionisanja privrede, kao i šansi za nova radna mesta, preduzetništvo i socijalno preduzetništvo, posebno s obzirom na promene nastale usled Zelene tranzicije. Posebno je važno uključiti osetljive socijalne grupe u aktivnosti i postupke prevencije stvaranja otpada, te na taj način povezati socijalnu i ekološku politiku.
Kako su žene u većini domaćinstava odgovorne za brigu o porodici i kućne poslove, one imaju veliku ulogu u postupanju sa određenim vrstama otpada, počev od otpada od hrane, preko ambalažnog otpada, pa do opasnog otpada koji nastaje na nivou domaćinstva, te je stoga njihova uloga u prevenciji nastajanja otpada, veoma značajna.
Kada je reč o potrošačkim temama, treba imati na umu neophodnost edukacije žena i njihovo uključivanje u kampanje ili druge informativno-edukativne aktivnosti koje imaju za cilj jačanje svesti, s obzirom da upravo žene imaju ulogu donosioca odluka o kupovini za svakodnevne potrebe domaćinstva.
S druge strane, imajući u vidu da postoje značajne razlike u stavovima s obzirom na pol i ponašanje po pitanju prevencije stvaranja otpada, odnosno da žene češće od muškaraca smatraju da je prevencija stvaranja otpada važna i veruju da potrošači imaju značajnu ulogu u prevenciji otpada, te da su one spremnije od muškaraca da promene svoje ponašanje kako bi smanjile i sortirale otpad i tako izbegle nastajanje otpada od hrane ili ambalažnog otpada, na primer, da su među zaposlenima u sektoru otpada prioriteti žena vezani za promene ponašanja i podizanje svesti o prevenciji otpada, dok su prioriteti muškaraca vezani za unapređenje poslovanja, primera radi, za optimizaciju sakupljanja i reciklaže otpada i smanjenje odlaganja otpada na deponije, sledi da je uključivanje žena u aktivnosti koje se odnose na unapređenje znanja o značaju prevencije stvaranja otpada, jačanje ženskih preduzetničkih aktivnosti, te uključivanje žena u inovativne aktivnosti koje doprinose prevenciji nastajanja otpada i u istraživanja u oblasti postizanja čistijih tehnologija, te jačanje uloge žena u odlučivanju o pitanjima prevencije stvaranja otpada od suštinskog značaja kako za unapređenje rodne ravnopravnosti tako i za razvoj društva u celini.
U cilju praćenja uspešnosti sprovođenja politike jednakih mogućnosti i podsticanja rodne ravnopravnosti, neophodno je unaprediti dostupnost podataka razvrstanih po polu. Detaljna analiza kvantitativnih podataka i prikupljanje kvalitativnih podataka su od presudnog značaja kako bi ti podaci bili korisni za dalji razvoj Plana. Samo na taj način biće moguće sagledati osnovne uzroke i obrasce koji leže u osnovi rodnih razlika, i baviti se njima u okviru politika upravljanja otpadom.
4. OPŠTI I SPECIFIČNI CILJEVI I PRIORITETNE OBLASTI PLANA
4.1. Opšti i specifični ciljevi Plana
Ciljevi Plana su sledeći:
1) razdvajanje ekonomskog rasta od uticaja na životnu sredinu koji su u vezi sa nastajanjem otpada;
2) unapređenje resursne efikasnosti;
3) sprečavanje širenja zagađenja.
Specifični ciljevi Plana zasnovani su na članu 9. Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EK (izmenjene i dopunjene Direktivom (EU) 2018/851), kojim se zahteva da mere za realizaciju Plana moraju kao minimum da:
1) promovišu i podržavaju modele održive proizvodnje i potrošnje;
2) podstiču dizajniranje, proizvodnju i upotrebu resursno efikasnih i trajnih proizvoda (u smislu veka trajanja i odsustva planiranog zastarevanja), koji se mogu popravljati, ponovo koristiti i nadograđivati;
3) ciljaju proizvode koji sadrže kritične sirovine, kako bi se sprečilo da taj materijal postane otpad;
4) podstiču ponovnu upotrebu proizvoda i uspostavljanje sistema kojima se promovišu aktivnosti popravke i ponovne upotrebe, posebno uključujući električnu i elektronsku opremu, tekstil i nameštaj, kao i ambalažu i građevinski materijal i proizvode;
5) podstiču, ako je potrebno i bez štete po prava intelektualne svojine, dostupnost rezervnih delova, uputstava za upotrebu. tehničke informacije ili druge instrumente, opremu ili softver za popravke i ponovnu upotrebu proizvoda bez ugrožavanja kvaliteta i bezbednosti tih proizvoda;
6) smanje nastajanje otpada u postupcima industrijske proizvodnje, ekstrakcije minerala, proizvodnim delatnostima, građenju i rušenju, uzevši u obzir najbolje dostupne tehnike;
7) smanje nastajanje otpada od hrane u primarnoj proizvodnji, preradi i obradi, maloprodaji i distribuciji hrane, u restoranima i ketering službama, kao i u domaćinstvima, a sve kao doprinos cilju održivog razvoja Ujedinjenih nacija o smanjenju otpada od hrane za 50% po glavi stanovnika u celom svetu, na nivou maloprodaje i individualnih potrošača, te smanjenju gubitaka hrane u lancima proizvodnje i nabavke do 2030. godine;
8) podstaknu doniranje hrane i druge oblike preraspodele hrane za ishranu ljudi, dajući prioritet upotrebi za ishranu ljudi u odnosu na ishranu životinja, kao i preradu u neprehrambene proizvode;
9) promovišu smanjenje sadržaja opasnih materija u materijalu i proizvodima, bez štete po usklađene zakonske propise koji se odnose na taj materijal i proizvode, a koji su uvedeni na nivou EU i obezbedi da bilo koji dobavljač nekog artikla kako je definisano u člana 3. tačka 33) Uredbe (EK) br. 1907/206 Evropskog parlamenta i saveta (1) od 5. januara 2021. godine dostavlja informacije Evropskoj agenciji za hemikalije u skladu sa članom 33 (1) ove uredbe;
10) smanje nastajanje otpada, naročito onog otpada koji nije pogodan za ponovnu upotrebu ili reciklažu;
11) uvedu ekomodulacije u oblasti ambalaže i ambalažnog otpada;
12) odrede proizvode koji su glavni izvor nastajanja otpada u prirodi, naročito u zelenom okruženju i vodnim sistemima, te preduzmu odgovarajuće mere za prevenciju i smanjenje otpada u prirodi od tih proizvoda;
13) nastoje da zaustave nastajanja otpada u vodnim sistemima kao doprinos cilju održivog razvoja Ujedinjenih nacija o prevenciji i znatnom smanjenju zagađenja morskog okruženja svake vrste;
14) razviju i podrže informativne kampanje za podizanje svesti o prevenciji otpada i ostavljanja smeća u prirodi;
15) uvedu ekomodulacije u oblasti ambalaže.
Pored toga, u realizaciji Plana, razmatraće se i sprovoditi politike jednakih mogućnosti i unapređenje rodne ravnopravnosti.
4.2. Prioritetne oblasti Plana
Ovim planom obuhvaćeni su svi tokovi otpada, ali prioritet se daje određenim oblastima koje se biraju na osnovu navedenih kriterijuma:
1) tokovi otpada sa najvećim negativnim uticajem na životnu sredinu (npr. opasan otpad);
2) oblasti sa najvećim potencijalom prevencije stvaranja je lako dostupan otpad (npr. otpad od hrane);
3) tokovi otpada u samom vrhu međunarodne /EU političke agende (npr. otpad od hrane, plastične kese);
4) oblasti koje karakterišu veliki ekonomski gubici usled nastajanja otpada (npr. otpad od hrane);
5) oblasti u kojima postoji veliko - prethodno iskustvo o prevenciji stvaranja otpada (npr. industrijski otpad).
Na osnovu ovih kriterijuma, prioritetne oblasti (tokovi otpada) za prevenciju stvaranja otpada u Republici Srbiji su: industrijski otpad, opasan otpad, ambalažni otpad, otpad od hrane, otpad od građenja i rušenja i otpad od električne i elektronske opreme.
4.2.1. Industrijski otpad
Industrijski otpad izabran je kao prioritetna oblast Plana jer taj otpad može prouzrokovati velike probleme u životnoj sredini, i velike ekonomske gubitke. Stoga, on nosi veliki potencijal za prevenciju stvaranja otpada. Pored toga, Republika Srbija ima obimno iskustvo u oblasti prevencije stvaranja industrijskog otpada (npr. kroz sprovođenje projekata čistije proizvodnje i efikasnosti resursa).
Prema statističkim podacima Agencije, ukupna količina nastalog industrijskog otpada u Republici Srbiji u 2023. godini bila je 7,6 miliona tona.
Neopasni i opasni industrijski otpad imaju visok potencijal za prevenciju. Mnogobrojni su primeri dobre prakse u oblasti prevencije generisanja industrijskog otpada u svetu. Da bi se smanjila količina različitih tokova industrijskog otpada, preporučene mere uključuju sprovođenje projekata čistije proizvodnje i resursne efikasnosti, uspostavljanje sistema upravljanja životnom sredinom, primenu najboljih dostupnih tehnika, eko-znak, podizanje svesti, organizovanje obuka itd.
4.2.2. Opasan otpad
Opasan otpad izabran je kao prioritetno područje Plana jer ukoliko se njime ne upravlja i ako se on ne odlaže na bezbedan način, može predstavljati rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu, uprkos tome što čini samo manji deo ukupno nastalog otpada.
Opasan otpad nastaje iz širokog spektara različitih izvora, uključujući domaćinstva, komercijalne aktivnosti i industriju. Prema podacima Agencije, u 2023. proizvedeno je 90. 259 tona opasnog otpada, što predstavlja 0,8% ukupne količine nastalog otpada u 2023. godini.
Prema Agenciji, samo 12 vrsta opasnog otpada su u 2022. godini činile 98% ukupnog opasnog otpada nastalog u Republici Srbiji. Te vrste uključuju između ostalog, pogače od mulja i sa filtera iz prečistača gasa, ambalažu koja sadrži ostatke ili je kontaminirana opasnim materijama, opasne komponente uklonjene iz odbačene opreme, otpad koji sadrži naftu itd.
Primeri opasnog otpada koji nastaje u domaćinstvima uključuju otpad od električne i elektronske opreme, rastvarače, baterije, medicinski otpad itd.
Da bi se smanjilo nastajanje opasnog otpada na nivou proizvodnje, treba razmotriti sledeće mere: propise za smanjenje ili zabranu prisustva određenih opasnih materija u proizvodima, eko-dizajn, sisteme upravljanja životnom sredinom, projekte čistije proizvodnje, primena najboljih dostupnih tehnika. Pored toga, operateri iz industrijskog sektora proći će obuku i dobiti informacije u cilju povećanja svesti i poboljšanja veština u praksi u prevenciji otpada.
Na nivou potrošača, potrebno je više informacija, posebno u cilju informisanja građana o potencijalnom opasnosti od određenih supstanci koje su sadržane u proizvodima, kao što su hemijske supstance, i o mogućnosti kupovine proizvoda povoljnih za životnu sredinu, npr. izborom proizvoda označenih eko-znakom.
4.2.3. Otpad od građenja i rušenja
Otpad od građenja i rušenja izabran je kao prioritetno područje Plana zbog velikih količina tog otpada koje nastanu svake godine, a pošto postoji veliki potencijal za ponovnu upotrebu mnogih komponenti visoke ekonomske vrednosti.
Na osnovu podataka RZS iz 2023. godine, u Republici Srbiji je tokom 2022. godine nastalo oko 660.626 tona otpada od građenja i rušenja. Otpad od građenja i rušenja nastaje u aktivnostima kao što su izgradnja zgrada i civilne infrastrukture, potpuno ili delimično rušenje zgrada i civilne infrastrukture, te u sektoru planiranja i održavanja puteva. Otpad od građenja i rušenja sadrži različiti materijal, kao što su npr. gips, staklo, metali, plastika, rastvarači, beton, cigla, drvo, azbest i iskopana zemlja, a veliki deo tog materijala može se ponovo upotrebiti ili reciklirati.
Moguće mere za smanjenje otpada od građenja i rušenja uključuju usvajanje sistema upravljanja životnom sredinom u građevinskom sektoru, osnivanje centara za ponovnu upotrebu te vrste otpada na opštinskom nivou, zelene javne nabavke, podsticanje obnove i sanacije starih zgrada (umesto izgradnje novih), ponovnu upotrebu materijala u novim projektima izgradnje, implementaciju strategija projektovanja i tehnika izgradnje za nove konstrukcione elemente (održiva gradnja), odvojeno prikupljanje materijala tokom rušenja i promociju sistema ekološke klasifikacije novih zgrada. Sistemi ekološke klasifikacije novih zgrada obezbeđuju različite mere koje pomažu rešavanje složenih ekoloških pitanja u različitim fazama - od planiranja, preko upravljanja i održavanja zgrada, do konačnog rušenja. Sistemi ekološke klasifikacije mogu biti veoma koristan instrument za postizanje ekološkog učinka (npr. efikasna upotreba energije, materijala i hemijskih supstanci, smanjen uticaj definitivnog rušenja na životnu sredinu itd.).
4.2.4. Ambalažni otpad
Ambalažni otpad izabran je kao prioritetni za Plan, jer ima visok potencijal za prevenciju i nalazi se visoko na političkoj agendi EU (što se posebno odnosi na plastične kese).
Ambalažni otpad nastaje u svim fazama životnog ciklusa proizvoda, ali najveće količine nastaju u fazi potrošnje. Na osnovu podataka Agencije, u 2023. godini na tržište Republike Srbije plasirano je 403.011 tona, odnosno 58,4 kg po glavi stanovnika.
Da bi se smanjilo nastajanje ambalažnog otpada, potrebno je primeniti odgovarajuće mere u celom lancu vrednosti ambalaže. U fazama dizajniranja i proizvodnje, mera koja najviše obećava je eko-dizajn, odnosno, smanjenje težine i zapremine ambalaže, ograničenje sadržaja opasnih materija i dizajniranje ambalaže za višekratnu upotrebu i ambalaže koja se može reciklirati. Dobrovoljni sporazumi unutar sektora maloprodaje i proizvodnje (npr. industrija pića) takođe se mogu promovisati u cilju zadržavanja i razvoja sistema ponovne upotrebe postojeće ambalaže. U fazi potrošnje, potrošači treba da budu obavešteni o mogućnosti da traže i kupuju proizvode u lakšoj ambalaži, u ambalaži sa manje unutrašnjih pakovanja, ili u ambalaži za višekratnu upotrebu, odnosno ambalaži koja se može ponovo puniti.
4.2.5. Otpad od hrane
Otpad od hrane izabran je kao prioritetna oblast Plana jer prouzrokuje ogromne ekonomske gubitke, ima veliki potencijal za prevenciju, i ta tema visoko je rangirana na međunarodnoj političkoj agendi (ciljevi održivog razvoja).
Otpad od hrane nastaje u sveukupnom lancu snabdevanja hranom - u poljoprivredi, skladištenju, prevozu, posedovanju, maloprodaji, ugostiteljstvu, javnom sektoru, potrošnji (domaćinstva, potrošači).
Kada je u pitanju upravljanje otpadom od hrane, stanje u Republici Srbiji ne može se okarakterisati kao dobro. Gotovo sve nastale količine otpada od hrane završavaju na deponijama bez prethodnog tretmana. Postrojenja za kompostiranje i anaerobnu digestiju nisu zastupljena u velikom broju. S obzirom da ne postoje precizni podaci o viškovima hrane za Srbiju, procenjuje se da se godišnje baci oko 247.000 tona hrane, odnosno 30-40 kg po glavi stanovnika. Osim socijalnih i etičkih pitanja, tema viškova hrane važna je i sa stanovišta zaštite životne sredine, jer se u proizvodnji, distribuciji i skladištenju hrane koristi velika količina prirodnih resursa. Prema podacima, otpad od hrane generiše oko 8% ukupne emisije gasova staklene bašte, što utiče na klimatske promene. Stoga je pitanje održivog upravljanja otpadom od hrane važno sa socijalnog, ekološkog i ekonomskog stanovišta.
Mere prevencije stvaranja otpada od hrane navedene su u pododeljku 3.3.7.
4.2.6. Otpad od električne i elektronske opreme
Otpad od električne i elektronske opreme izabran je za prioritetno područje Plana zbog sve veće količine tog otpada koja izaziva zabrinutost u svetu, te zbog prisustva opasnih materija ugrađenih u električne i elektronske proizvode (npr. teški metali, azbest, polihronovani bifenili/polihronovani terpenili, supstance koje oštećuju ozonski omotač), kao i zbog visokog potencijala za ponovnu upotrebu mnogih komponenti proizvoda visoke ekonomske vrednosti. Električna i elektronska oprema uključuje predmete poput računara, televizora, frižidera i mobilnih telefona.
Procenjena količina električne i elektronske opreme stavljene na tržište u Republici Srbiji navedena je: 18.619 tona u 2021. godini i 20.226 tona u 2022. godini. to odgovara približno 3 kg električne i elektronske opreme po glavi stanovnika.
Ključni cilj prevencije stvaranja otpada od električne i elektronske opreme je produženje životnog veka elektronskih uređaja i smanjenje njihovog širenja u životnoj sredini. Mere prevencije tog otpada uključuju promociju eko-dizajna, odvojeno sakupljanje da bi se napravila razlika između otpada od elektronske i električne opreme i otpadne elektronske i električne opreme koja se može pripremiti za ponovnu upotrebu ili ponovo upotrebiti, olakšavanje ponovne upotrebe i popravke, primenu propisa o produženoj odgovornosti proizvođača i organizovanje kampanja za podizanje svesti među potrošačima.
4.2.7. Otpad iz domaćinstava
Otpad iz domaćinstava sastoji se od različitih vrsta upotrebljivih materijala sa visokim potencijalom prevencije stvaranja otpada, te je stoga je izabran kao prioritetna oblast Plana. Komunalni otpad čini oko 27,7% ukupne količine otpada u Republici Srbiji.
Količina komunalnog otpada nastalog u Republici Srbiji u 2023. godini bila je oko 3,07 miliona tona. Mada sve kompanije koje bi trebalo da dostavljaju podatke o ovoj vrsti otpada ne ispunjavaju tu svoju obavezu, procenjuje se da je prosečna dnevna količina komunalnog otpada u 2023. godini iznosila 1,26 kg po stanovniku, a prosečna godišnja količina 460 kg, dok je prosek EU u 2022. godini iznosio 530 kg. Procenjuje se da je sakupljanjem komunalnog otpada trenutno pokriveno oko 88% stanovništva u Srbiji10. Komunalni otpad sadrži mnoštvo frakcija, od kojih se neke mogu ponovo koristiti ili reciklirati. Posebno se pominje tekstilni otpad, pošto ta frakcija otpada ima veliki potencijal za ponovnu upotrebu i dorada.
Važeće mere za smanjenje nastajanja otpada iz domaćinstava uključuju uglavnom kampanje za podizanje svesti među domaćinstvima i u školama, zatim promociju sektora ponovne upotrebe i popravki, kao i ekonomske olakšice. Pravilna separacija otpada na mestu nastanka može omogućiti bolje sortiranje kako bi se olakšala ponovna upotreba ili oporavak određenih frakcija otpada. Naplata po količini ("pay as you throw") može biti značajna mera za smanjenje nastajanja otpada, umesto dosadašnje naplate koja se bazira na kvadraturi domaćinstva.
____________ 10 Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2022. godinu Agencije za zaštitu životne sredine, https://sepa.gov.rs/wp-content/uploads/2024/10/ZivotnaSredina2022.pdf
5. MERE ZA SPROVOĐENJE PLANA
Mere prevencije stvaranja otpada koje treba sprovesti radi postizanja ciljeva Plana opisane su u nastavku.
5.1. Mere za promociju i podršku modela održive proizvodnje i potrošnje
U cilju promocije i podrške modelima održive proizvodnje i potrošnje (npr. model proizvoda kao usluge, platforme za deljenje, rok trajanja proizvoda), potrebno je podići svest zaposlenih o najboljim praksama u primeni modela održive proizvodnje i potrošnje, naročito onih u malim i srednjim preduzećima.
Potrebno je sprovesti sledeće mere:
1) informisanje u cilju podizanja svesti o modelima održive proizvodnje i potrošnje (npr. platforme za deljenje, proizvodi kao usluge) u malim i srednjim preduzećima;
2) promocija modela održive proizvodnje i potrošnje (najbolje dostupne tehnike);
3) podsticanje ponovne upotrebe materijala od rušenja u izgradnji novih zgrada.
Za sprovođenje ovih mera potrebno je:
1) organizovati međunarodne konferencije o najboljim primerima poslovnih modela održive proizvodnje i potrošnje;
2) organizovati nacionalne konkurse i dodele nagrada u domenu primene inovativnih održivih poslovnih modela, na primer, za pokretanje sopstvenog posla; ili jačanje ženskog preduzetništva;
3) definisati uslove koje materijal od rušenja mora ispuniti da bi se kvalifikovao za ponovnu upotrebu;
4) podsticati ponovnu upotrebu materijala od rušenja u izgradnji novih zgrada.
Navedene aktivnosti sprovodi Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom.
Navedena grupa mera naročito će doprineti prevenciji nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: industrijski otpad, ambalažni otpad, otpad od građenja i rušenja, otpad od električne i elektronske opreme i otpad iz domaćinstava.
5.2. Mere za podsticanje dizajniranja, proizvodnje i korišćenja zelenih proizvoda
Da bi se podstaklo dizajniranje, proizvodnja i upotreba resursno efikasnih, trajnih, popravljivih, ponovo iskoristivih i nadogradivih proizvoda, potrebno je sprovesti sledeće mere:
1) podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti dobijanja čistijih proizvoda i tehnologija sa manje otpada, kao i širenje i korišćenje dobijenih rezultata takvog istraživanja i razvoja;
2) izgradnja kapaciteta u eko-dizajnu za ambalažu i električnu i elektronsku opremu u malim i srednjim preduzećima;
3) promocija kredibilnih eko-znakova;
4) promocija zelene javne nabavke i ugrađivanje ekoloških kriterijuma u domenu prevencije stvaranja otpada, u pozive za javne nabavke.
Za promociju istraživanja i razvoja u oblasti postizanja čistijih proizvoda i tehnologija uz stvaranje manje otpada, kao i promociju širenje i upotrebu rezultata iz takvih aktivnosti istraživanja i razvoja, potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) uvesti studijske programe akademskih studija i istraživanja u dizajniranju i proizvodnji čistijih proizvoda na univerzitete;
2) organizovati konferenciju sa ciljem prezentovanja rezultata istraživanja i razvoja u oblasti postizanja čistijih proizvoda.
Prvu aktivnost sprovode Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i univerziteti, na predlog Ministarstva.
Drugu aktivnost sprovodi Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u saradnji sa Ministarstvom i univerzitetima. Nastavkom Programa zelenih inovativnih vaučera, koji je pokrenula Evropska banka za obnovu i razvoj, takođe bi se podržalo istraživanje i razvoj u oblasti postizanja čistijih i proizvoda i tehnologija sa manje otpada.
U cilju izgradnje kapaciteta u ekodizajniranju u malim i srednjim preduzećima, u sektorima ambalaže i električne i elektronske opreme, koji su prioritetni sektori Plana, potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) organizovanje radionice za obuku instruktora u oblasti ekodizajna;
2) organizovanje radionice za obuku instruktora u oblasti korporativnog "zelenog pranja" (Greenwashing);
3) organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u ekodizajniranju ambalaže i električne i elektronske opreme;
4) na osnovu stečenog znanja, osmisliti tehničke kriterijume na osnovu kojih se propisuju zahtevi eko-dizajna prilikom dizajniranja pojedinih proizvoda.
Ove aktivnosti sprovodiće Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom.
Za promociju kredibilnih eko znakova, potrebno je organizovati informativnu kampanju za podizanje svesti o kredibilnim eko znakovima. Potrebno je da te aktivnosti sprovede Ministarstvo.
U cilju integracije ekoloških kriterijuma u domenu prevencije stvaranja otpada u pozive za javne nabavke potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) priprema studije o stanju zelenih javnih nabavki i identifikaciji grupa proizvoda sa najvećim potencijalom za prevenciju stvaranja otpada;
2) razvoj i definisanje ekoloških kriterijuma za grupe proizvoda sa najvećim potencijalom za prevenciju stvaranja otpada;
3) priprema smernica za zelenu javnu nabavku i proizvode/kategorije koje se moraju uzeti u obzir tokom kupovine (npr. garancije za elektronske proizvode, trajnost materijala).
Ove aktivnosti sprovodi Ministarstvo.
Ta grupa mera naročito će doprineti prevenciji nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: industrijski otpad, opasan otpad, ambalažni otpad, otpad od građenja i rušenja, otpad od električne i elektronske opreme i otpad iz domaćinstava.
5.2.1. Mere za promociju smanjenja otpada od proizvoda koji sadrže kritične sirovine
U cilju podsticanja smanjenja otpada od proizvoda koji sadrže kritične sirovine, potrebno je sprovesti sledeće mere:
1) analizu proizvodnje i potrošnje proizvoda koji sadrže kritične sirovine;
2) analizu mogućnosti za smanjenje potrošnje proizvoda koji sadrže kritične sirovine, kao i mogućnosti ponovnog iskorišćenja.
Za sprovođenje tih mera, potrebno je pripremiti tri studije:
1) studiju o proizvodima koji sadrže kritične sirovine, koja pokriva kritične sirovine definisane u "Aneksu II predloga Uredbe COM (2023)" sa petom listom kritične sirovina u EU;
2) studiju o mogućim proizvodima i putevima sakupljanja gde je moguće oporaviti i ponovo koristiti kritične sirovine (na osnovu Izveštaja Evropske komisije "Izveštaj o kritičnim materijalima i cirkularnoj ekonomiji");
3) studiju za identifikaciju konkretnih mera za smanjenje potrošnje proizvoda ili tehnologija u kojima se koriste kritične sirovine, uzimajući u obzir ekonomsku i tehničku izvodljivost i koristi za životnu sredinu i zdravlje.
Te aktivnosti moraju da sprovedu Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom privrede (organ partner). Ta grupa mera naročito će doprineti prevenciji nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: industrijski otpad, opasan otpad, otpad od električne i elektronske opreme.
5.2.2. Mere za podsticanje ponovne upotrebe proizvoda i uvođenje sistema kojima se promovišu aktivnosti popravke i ponovne upotrebe
Sledeće mere podstiču ponovnu upotrebu proizvoda i uvođenje sistema kojima se promovišu aktivnosti popravke i ponovne upotrebe, posebno uključujući električnu i elektronsku opremu, tekstil i nameštaj, kao i ambalažu i građevinski materijal i proizvode:
1) obezbeđivanje finansijskih olakšica sektoru ponovne upotrebe i popravki;
2) promocija kafića za popravke;
3) informisanje domaćinstava o značaju ponovne upotrebe i popravki;
4) promocija mreža za ponovnu upotrebu i popravke, naročito električne i elektronske opreme, tekstila i nameštaja, kao i ambalažnog otpada i građevinskog materijala i proizvoda;
5) podsticanje zapošljavanja pripadnika društveno osetljivih grupa u sektoru popravki;
6) omogućavanje odvojenog sakupljanja proizvoda pogodnih za ponovnu upotrebu na nivou opština ali i na nivou pojedinačnih industrijskih grana i pružanje mogućnosti sakupljanja ovih proizvoda na reciklažnim dvorištima za otpad iz domaćinstava;
7) podsticanje, kada je potrebno i kada ne ugrožava prava intelektualne svojine, dostupnosti rezervnih delova, uputstava za upotrebu, tehničkih informacija, odnosno drugih dokumenata, opreme ili softvera kojima se omogućava popravka i ponovna upotreba proizvoda bez ugrožavanja njihovog kvaliteta i bezbednosti.
Da bi se obezbedili fiskalni podsticaji sektoru ponovne upotrebe i popravki, potrebno je pripremiti studiju o proceni izvodljivosti uvođenja PDV olakšica za pružanje usluga popravki i ponovno upotrebljene proizvoda. Tu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom.
Potrebno je inicirati promociju kafića za popravke organizacijom radionica za organizacije civilnog društva i opštine o načinu organizovanja i vođenja kafića za popravke. Na tim radionicama, polaznici će se obavestiti o načinu kako pokrenuti takvu akciju na osnovu uspešnih primera iz zemalja EU, lokalnih samouprava i organizacija građanskog društva ili OCD (uključujući ali ne ograničavajući se na razmatranja u pogledu lokacije, odgovornosti, zaposlenih). Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo u saradnji sa organizacijama civilnog društva, neprofitnim organizacijama i jedinicama lokalne samouprave.
Slično tome, građani se moraju informisati o značaju ponovne upotrebe i popravki kroz kampanje za podizanje svesti u javnosti. Kroz te kampanje, potrebno je takođe pružiti informacije o postojećim uslugama popravki i mogućnosti ponovne upotrebe (npr. na reciklažnim dvorištima za otpad iz domaćinstava). Te aktivnosti moraju da sprovedu lokalni organi vlasti, konačno u saradnji sa Ministarstvom.
Mreže ponovne upotrebe i popravke uspostaviće se i promovisati kroz uvođenje zvanične mreže sa internet platformom na kojoj se promoviše ponovna upotreba (npr. kao jedinstven info-pult koji pruža informacije o prodavnicama polovne robe, servisnim centrima, buvljim pijacama, portalima za razmenu proizvoda, itd.). U okviru te mreže, treba podržati saradnju između osiguravajućih društava i kafića za popravke, putem podrške u pregovorima, kako bi se ponudili besplatni paketi osiguranja prilagođeni potrebama korisnika, u okviru mreže treba prikupljati i pratiti broj zaposlenih u sektoru ponovne upotrebe u Srbiji, kao i promet ostvaren u tom sektoru. Tu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Takođe je važno da se u sektor ponovne upotrebe i popravke uključe mala i srednja preduzeća i startap kompanije. Po uspostavljanju nacionalne platforme, predviđa se priključenje evropskim i međunarodnim mrežama kao što je Reuse.
Povezivanje politike jednakih mogućnosti i politike zaštite životne sredine je, kako se čini, od presudnog značaja za uspešnu politiku ponovne upotrebe. Navedenim aktivnostima biće podstaknuto zapošljavanje pripadnika društveno osetljivih grupa u sektoru popravki:
1) procena mogućnosti za promociju zapošljavanja pripadnika društveno osetljivih grupa u sektoru popravki i izrada zajedničkog plana zapošljavanja socijalno ugroženih lica;
2) održavanje obuka za popravke (električne i elektronske opreme, između ostalih tokova otpada) za pripadnike društveno osetljivih grupa.
Te aktivnosti moraju se sprovesti uspostavljanjem saradnje između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, državnih službi za zapošljavanje i Ministarstva.
Da bi se obezbedila mogućnost sakupljanja proizvoda pogodnih za ponovnu upotrebu i popravku, npr. električne i elektronske opreme, tekstila i nameštaja, potrebno je najpre uvesti i promovisati odvojeno sakupljanje otpada na nivou opština, ali i na nivou industrija (reciklažna dvorišta), kako bi rezervni delovi bili dostupni i kako bi se obezbedio prostor za njihovo sakupljanje (na reciklažnim dvorištima), te sprovela obuka za zaposlene, čime se dodatno osigurava odgovarajuće sakupljanje materijala. Tu aktivnost sprovode jedinice lokalne samouprave u saradnji sa Ministarstvom.
Da bi se podstakla dostupnost rezervnih delova i omogućile popravke i ponovna upotreba proizvoda, potrebno je sastaviti uputstva i smernice za pripremu za ponovnu upotrebu i rukovanje proizvodima na kraju životnog veka. Taj postupak bi trebalo da osigura da se, pre ponovnog uvođenja robe za višekratnu upotrebu u privredne tokove, preduzmu svi koraci neophodni sa stanovišta bezbednosti i zakona o otpadu (npr. isključenje opasnih proizvoda sa oštećenjima koja mogu prouzrokovati velike štete korisnicima, izbegavanje ilegalnog izvoza još uvek upotrebljivih proizvoda i sl.). Posebna pažnja posvećuje se zahtevima za sakupljanje, skladištenje i prevoz starih električnih i elektronskih uređaja na način kojim se ne ometa funkcionalnost uređaja, kao i mogućnosti njihovog ponovnog uvođenja na tržište. Potrebno je da tu aktivnost sprovede Ministarstvo.
Ta grupa mera naročito će naročito doprineti prevenciji nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: otpad od električne i elektronske opreme i otpad iz domaćinstava.
5.2.3. Mere za promociju smanjenja nastajanja otpada u procesima koji se odnose na industrijsku proizvodnju, ekstrakciju minerala, izradu, građenje i rušenje
U cilju promocije smanjenja nastajanja otpada procesima koji se odnose na industrijsku proizvodnju, ekstrakciju minerala, izradu, građenje i rušenje, treba sprovesti navedene mere:
1) promovisati kredibilne sisteme upravljanja životnom sredinom, uključujući EMAS i SRPS ISO 14001:2015, SRPS ISO 59004:2024 i dr.;
2) olakšati implementaciju najboljih dostupnih tehnika u industriji;
3) promovisati pripremu materijala iz rušenja starih objekata za ponovnu upotrebu (smernice).
Za promociju kredibilnih sistema upravljanja životnom sredinom, uključujući EMAS i SRPS ISO 14001:2015, potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) uspostavljanje programa granta za naknadu troškova sertifikacije i registracije u sistemu upravljanja životnom sredinom (engl. EMS) za mala i srednja preduzeća;
2) organizacija informativnih seminara o sistemima upravljanja životnom sredinom, uključujući one o EMAS i SRPS ISO 14001:2015 standardima.
Prvu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom. Drugu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo u saradnji sa Agencijom.
Da bi se olakšala implementacija najboljih dostupnih tehnika u industrijskim granama, potrebno je organizovati obuke za nadležne organe o najboljim dostupnim tehnikama.
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo.
Za promociju pripreme materijala iz rušenja starih objekata za ponovnu upotrebu potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) izrada standarda i smernica za rušenje starih zgrada i priprema za ponovnu upotrebu materijala od rušenja;
2) organizacija informativnih seminara o praktičnoj primeni smernica i standarda za rušenje starih zgrada i pripremu materijala od rušenja za ponovnu upotrebu.
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo.
Te mere naročito će doprineti prevenciji nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: industrijski otpad, opasan otpad, otpad od građenja i rušenja.
5.2.4. Mere za smanjenje nastajanja otpada od hrane i podsticanje doniranja hrane
Primenom navedenih mera smanjiće se nastajanje otpada od hrane u primarnoj proizvodnji, u preradi i izradi, maloprodaji, restoranima i keteringu, kao i u domaćinstvima, te će se podstaći doniranje hrane:
1) informisanje o načinu smanjenja otpada od hrane u prehrambenoj industriji i u ketering (horeca) kompanijama;
2) promocija zelenih javnih nabavki ketering usluga prilikom organizacije javnih događaja;
3) uspostavljanje mreže za donacije hrane;
4) koordinacija i sprovođenje dobrovoljnih sporazuma o smanjenju otpada sa prehrambenim trgovinskim preduzećima i lancima prodavnica;
5) podizanje svesti o otpadu od hrane na nivou domaćinstava i u školama;
6) vrsta hrane koja se može donirati;
7) finansiranje podrške za doniranje hrane;
8) podizanje svesti o doniranju hrane;
9) prikupljanje i analiza podataka o otpadu od hrane.
U cilju informisanja o načinu smanjivanja nastajanja otpada od hrane u prehrambenoj industriji i sektoru keteringa (horeca), potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) priprema smernica za "zeleni ketering", usmeren na kantine, restorane, i slične objekte u skladu sa postojećim propisima o higijeni hrane;
2) organizacija obuka za zaposlene u industriji pripreme hrane, usmerenih na prevenciju stvaranja otpada od hrane;
3) uspostavljanje mreže prehrambene industrije i keteringa u cilju razmene najboljih praksi i unapređenja saradnje;
4) podsticanje zaključivanja dobrovoljnih ugovora u prehrambenoj industriji i ketering uslugama radi ostvarenja postavljenih ciljeva smanjenja otpada.
Taj skup aktivnosti obezbeđuje da zaposleni u prehrambenoj industriji i ketering službama (horeca) prođu odgovarajuću obuku o načinima optimizacije pripremanja hrane i otpad od hrane svedu na minimum. Obuka mora pokriti različite teme kao što su pravilno skladištenje hrane, plan optimalnog prevoza i logistike kojim se smanjuju oštećenja na ambalaži i gubici hrane, optimizovani plan za veliki ketering i događaje, smanjenje veličine porcija, upotreba ostataka od hrane, itd. Uvođenjem mreže omogućava se efikasna saradnja i razmena u naporima za smanjenje otpada od hrane. Na osnovu uvedene mreže prehrambene industrije i ketering usluga, mogu se promovisati i ugovarati dobrovoljni sporazumi o smanjenju otpada od hrane sa prehrambenim trgovinskim preduzećima i lancima prodavnica, i njima se može koordinirati. To može uključivati izveštavanje i ciljeve smanjenja za pojedinačne firme ili sve potpisnice.
Te aktivnosti moraju da sprovedu Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvom zdravlja i organizacijama civilnog društva.
U cilju promocije zelenih javnih nabavki za usluge keteringa prilikom organizacije javnih događaja, treba sprovesti sledeće aktivnosti:
1) priprema kriterijuma za izbor "održivih pružalaca keteringa" za organizaciju javnih događaja;
2) određivanje i sačinjavanje spiska održivih pružalaca keteringa, restorana i organizatora događaja koji ispunjavaju kriterijume za održive pružaoce keteringa;
3) podizanje svesti nosilaca javnih nabavki o izboru održivih pružalaca keteringa putem seminara i radionica.
Da bi se podigla svest o otpadu od hrane na nivou domaćinstava i u školama, potrebno je organizovati sledeće kampanje za podizanje svesti u javnosti:
1) kampanje za podizanje svesti u javnosti o ekonomskom i ekološkom značaju otpada od hrane, tokom kojih će se davati praktični saveti o tome kako smanjiti količinu otpada od hrane (npr. edukacija o "najbolje upotrebiti do", saveti kako unapred planirati nabavku potrebnih namirnica, saveti za čuvanje hrane, saveti za ostatke od kuvanja, pakovanje preostale hrane u restoranima za poneti i sl.);
2) informativne kampanje i inicijative za podizanja svesti usmerene ka deci i učenicima u školama, kroz ciljane radionice i učešće u aktivnostima EU, kao što su Evropska nedelja smanjenja otpada.
Tu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i organizacijama civilnog društva.
Da bi se utvrdila vrsta prehrambenih proizvoda pogodnih za doniranje, potrebno je izraditi zakonodavni okvir kojim bi se uredili uslovi za doniranje hrane, odgovornost donatora i posrednika u lancu doniranja hrane, doniranje hrane za životinje, uredila evidencija posrednika, uslovi za krajnjeg primaoca donacije, kao i vrste prehrambenih proizvoda pogodnih za doniranje.
Treba uzeti u obzir saopštenje Komisije 2017/ C 361/ 01 o smernicama EU za doniranje hrane. Neophodno je da se u Smernicama propišu uslovi koje hrana (donacije) moraju da ispune, uzimajući u obzir zdravlje, bezbednost i podobnost za distribuciju među relevantnim industrijskim granama.
Kako bi se finansijski podržalo doniranje hrane, priprema se studija o proceni izvodljivosti za uvođenje poreskih olakšica za doniranje hrane i subvencija za organizacije koje se bave doniranjem hrane. Studiju mora da sprovede Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Da bi se povećala svest o doniranju hrane u prehrambenoj industriji, maloprodaji i keteringu (horeca), moraju se organizovati radionice za praktičare. Potrebno je da te radionice organizuje Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prikupljanje i analiza podataka o otpadu od hrane može se posmatrati kao prvi korak ka unapređenju napora za prevenciju stvaranja otpada, jer takvi napori zahtevaju uočavanje količina otpada i tokove gde je potrebno uvesti odgovarajuće mere. Kako bi se olakšalo prikupljanje podataka, biće sprovedena studija o količinama otpada od hrane u mešovitom komunalnom otpadu (na osnovu Delegirane odluke Komisije (EU) 2019/1597).
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i RZS.
Ta grupa mera posebno će doprineti sprečavanju nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: otpad od hrane i otpad iz domaćinstava.
5.2.5. Mere za promociju smanjenja sadržaja opasnih materija u materijalu i proizvodima
U cilju promocije smanjenja sadržaja opasnih materija u materijalu i proizvodima, potrebno je sprovesti navedene mere:
1) jačanje tržišnog nadzora nad ambalažom i elektronskom i električnom opremom u pogledu sadržaja opasnih materija;
2) promocija zamene ili smanjenja sadržaja opasnih materija u materijalu i proizvodima;
3) promocija upotrebe zelene javne nabavke;
4) promocija upotrebne zelene hemije.
U cilju jačanja tržišnog nadzora nad ambalažom i elektronskom i električnom opremom u pogledu sadržaja opasnih materija, moraju se sprovesti navedene aktivnosti:
1) uključenje grupa proizvoda u programe vršenja tržišnog nadzora, kada je reč o smanjenju sadržaja opasnih materija definisanih u propisima o ambalaži i ambalažnom otpadu i električnoj i elektronskoj opremi (RoHS);
2) priprema smernica za nadležne organe o tržišnom nadzoru nad ambalažom, baterijama i električnom i elektronskom opremom u pogledu sadržaja opasnih materija.
Te aktivnosti moraju da sprovedu Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, u saradnji sa Ministarstvom.
U cilju promocije zamene ili smanjenja sadržaja opasnih materija u materijalu i proizvodima, potrebno je sprovesti navedene mere:
1) pripremiti smernice o zameni opasnog materijala u proizvodima i postupcima;
2) organizovati obuku za mala i srednja preduzeća o smanjenju sadržaja ili zameni opasnih materija u materijalu i proizvodima.
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo, u saradnji sa Agencijom.
U cilju integracije ekoloških kriterijuma u pozive za javne nabavke (zelena javna nabavka), potrebno je preduzeti sledeće aktivnosti:
1) pripremiti studiju o stanju zelenih javnih nabavki i odrediti grupu proizvoda sa najvećim potencijalom za smanjenje ili zamenu opasnih materija;
2) pripremiti smernice za zelenu javnu nabavku i proizvode/kategorije koje se moraju uzeti u obzir tokom kupovine a u vezi sa opasnim komponentama (npr. niži nivoi toksičnosti).
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo, u saradnji sa Agencijom.
U cilju promocije korišćenja zelene hemije, potrebno je preduzeti sledeće aktivnosti:
1) pripremiti studiju o stanju korišćenja zelene hemije i najboljih dostupnih praksi;
2) pripremiti zelenu hemiju putem fiskalnih mera na primer subvencija za prakse hemijskog lizinga.
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo, u saradnji sa Agencijom.
Ta grupa mera naročito će doprineti prevenciji nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: industrijski otpad, opasan otpad, ambalažni otpad i otpad od električne i elektronske opreme.
5.2.6. Mere za promociju smanjenja nastajanja komunalnog otpada
U cilju promocije smanjenja nastajanja komunalnog otpada, potrebno je sprovesti navedene mere:
1) planiranje mera prevencije stvaranja otpada na lokalnom nivou;
2) izgradnja kapaciteta u oblasti prevencije stvaranja otpada na lokalnom nivou;
3) merenje nivoa svesti o prevenciji otpada u javnosti;
4) informisanje o prevenciji otpada iz domaćinstava.
U cilju promocije planiranja mera za prevenciju stvaranja otpada na lokalnom nivou, neophodno je uključiti zahteve za ugrađivanje mera prevencije stvaranja otpada u uslove propisane Zakonom o upravljanju otpadom za regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom. Tu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo.
Da bi se promovisala izgradnja kapaciteta za prevenciju stvaranja otpada na lokalnom nivou, treba organizovati obuku o prevenciji otpada na opštinskom nivou za zaposlene u opštinama. Tu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Da bi se izmerio nivo svesti u javnosti o prevenciji otpada, potrebno je sprovesti istraživanja javnog mnjenja o znanju i stavovima javnosti u domenu prevencije stvaranja otpada. Tu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo.
Da bi se pružile informacije o prevenciji otpada iz domaćinstava, potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) organizovati kampanje za podizanje svesti u javnosti o održivoj potrošnji kućne hemije;
2) organizovati kampanje za podizanje svesti u javnosti o prevenciji ambalažnog otpada kroz, na primer, izbor robe sa manje ambalaže ili većih proizvoda u reciklabilnim i ekonomičnim pakovanjima;
3) podsticanje šireg učešća u Evropskoj nedelji smanjenja otpada, kroz nagrađivanje najaktivnijih opština, škola, organizacija civilnog društva ili inicijativa;
4) organizovati takmičenje između Zelene škole i Zelenog vrtića u oblasti prevencije stvaranja otpada i održivog životnog stila.
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave.
Ta grupa mera naročito će doprineti prevenciji nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: opasan otpad, otpad od hrane, ambalažni otpad, otpad iz domaćinstava.
5.2.7. Mere za promociju smanjenja i prevencije ostavljanja otpadaka u prirodi i vodnim sistemima
U cilju promocije smanjenja i prevencije ostavljanja otpadaka u prirodi i vodnim sistemima, potrebno je sprovesti navedene mere:
1) identifikacija proizvoda koji su glavni izvor takvih otpadaka, posebno u prirodi i vodnim sistemima;
3) podizanje svesti o negativnim uticajima ostavljanja otpadaka u prirodi na životnu sredinu.
Da bi se odredili proizvodi koji su glavni izvor otpadaka, a posebno u prirodi i vodnim sistemima, potrebno je pripremiti studiju za identifikaciju sastava i procenu količine otpadaka pronađenih na rečnim obalama i u prirodi i povezanih troškova raščišćavanja. Poseban fokus treba staviti na deset najčešćih plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu: posude za hranu, šolje za napitke, štapiće za uši, pribor za jelo, slamke, štapiće za balone, vlažne maramice, filtere za duvanske proizvode, plastične kese itd. Tu studiju mora da sprovede Agencija u saradnji sa Ministarstvom.
Da bi se promovisalo smanjenje plastičnih kesa kao i plastike za jednokratnu upotrebu, neophodno je transponovati u zakonodavstvo Republike Srbije Direktivu (EU) 2015/720 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2015. kojom se menja i dopunjuje Direktiva 94/62/EK o smanjenju potrošnje plastičnih kesa. Tu aktivnost mora da sprovede Ministarstvo. Pored toga, potrebno je sprovesti kampanje za podizanje svesti u javnosti u kojima će se naglasiti negativni uticaji plastike za jednokratnu upotrebu, ali pre svega fokusirajući se na alternativna rešenja kao što su pribor za jelo i šoljice za kafu koje se mogu ponovo koristiti.
Da bi se podigla svest o negativnim uticajima ostavljanja otpadaka u prirodi na životnu sredinu, neophodno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) proceniti frakcije koje čine smeće ostavljeno u prirodi i povezane troškove, putem gore pomenute studije;
2) organizovati i promovisati kampanje čišćenja rečnih obala i plaža, ali i zona za rekreaciju i rezervata prirode;
3) osmisliti i podržati informativne kampanje za podizanje svesti o negativnim uticajima ostavljanja otpadaka u prirodi na životnu sredinu (naročito na vodeno okruženje), privredu i zdravlje.
Te aktivnosti mora da sprovede Ministarstvo, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave.
Ta grupa mera posebno će doprineti sprečavanju nastajanja otpada u sledećim prioritetnim oblastima: ambalažni otpad, otpad iz domaćinstava.
6. SPROVOĐENJE, EVALUACIJA I MONITORING PLANA
6.1. Sprovođenje Plana
Za postizanje ciljeva prevencije stvaranja otpada, Plan se mora sprovoditi u skladu sa planom konkretnih mera i uzimajući u obzir predloženi vremenski okvir (videti glavu 7).
Sprovođenje programskih mera finansiraće se iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalnih samouprava, drugih domaćih i međunarodnih fondova ili programa, kao i drugih zakonito stečenih fondova.
Ministarstvo koordinira sprovođenjem Plana i njegovih mera.
Učesnici u sprovođenju Plana su Ministarstvo zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo privrede, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Kancelarija za javne nabavke, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Privredna komora Srbije.
Na kraju budžetske godine, do 31. marta tekuće godine, organi koji sprovode Plan dužni su da Ministarstvu dostave informacije o sprovedenim merama. Organi vlasti koji su nadležni za sprovođenje Plana dužni su da pripreme godišnje izveštaje i da ih podnesu Ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Kako prevencija stvaranja otpada pokriva širok spektar polja aktivnosti, pozivaju se i druge zainteresovane strane, kao što su institucije, kompanije, civilno društvo (uključujući društvene grupe, organizacije civilnog društva, dobrotvorne organizacije), držaoci otpada, odnosno fizička i pravna lica, da doprinesu svojim inicijativama.
6.2. Procena i monitoring Plana
U skladu sa članom 11a Zakona o upravljanju otpadom, Plan donosi Vlada na period od šest godina a, ukoliko je potrebno, revizija Plana vrši se na tri godine.
U cilju istraživanja opšteg napretka na koji prevencija stvaranja otpada, odnosno mere prevencije, mogu da utiču, koriste se sledeći pokazatelji (prikazani u Tabeli 2):
1) neposredni pokazatelji nastajanja različitih tokova i kategorija otpada. U redovnim okolnostima, razlika između otpada nastalog u polaznoj i referentnoj godini ukazuje da li su ukupne količine nastalog otpada veće, manje ili stabilne u određenom vremenskom periodu, dakle, da li je ostvarena prevencija stvaranja otpada;
2) posredni pokazatelji o ekonomskim ili socijalnim parametrima, koji ukazuju na stanje sprovođenja mera prevencije stvaranja otpada, odnosno posredno ukazuju na napredovanje u ostvarenju prevencije stvaranja otpada.
Tabela 2 Pokazatelji prevencije stvaranja otpada
Br.
Pokazatelji
Jedinice mere
Polazni podaci
Željeni pravac razvoja
Direktni pokazatelji prevencije stvaranja otpada
2022
1.
Ukupna količina nastalog otpada
tone
11.460.971
↓
2.
Količina nastalog otpada u industrijskom sektoru
tone
7.325.971.
↓
3.
Količina nastalog otpada u industrijskom sektoru po jedinici BDP
tone/hiljade evra
0,12
↓
4.
Količina nastalog otpada u sektoru građevinarstva po jedinici BDP
tone
666.626
↓
5.
Količina nastalog otpada u sektoru građevinarstva po jedinici BDP
tone/hiljade evra
0,01
↓
6.
Količina nastalog komunalnog otpada
tone
3.180.000
↓
7.
kg po glavi stanovnika
480
↓
8.
Količina nastalog opasnog otpada
tone
80.604
↓
9.
Količina ambalaže stavljene na tržište
tone
401.299
↓
10.
kg po glavi stanovnika
60
↓
11.
Količina nastalog otpada od električne i elektronske opreme
tone
34.532
↓
12.
kg po glavi stanovnika
5,1
↓
13.
Količina otpada od hrane
tone
1.450.000
↓
14.
kg po glavi stanovnika
220
↓
Posredni pokazatelji o stanju sprovođenja mera prevencije stvaranja otpada:
2022
Doniranje hrane (Banka hrane):
15.
Količina donirane hrane na godišnjem nivou
tone
1,200
↑
16.
Broj malih i srednjih preduzeća i maloprodajnih objekata koji doniraju hranu
broj
6-8
↑
Ponovna upotreba
17.
Broj zaposlenih u sektoru ponovne upotrebe
broj
n/p
↑
18.
Ukupan promet u sektoru ponovne upotrebe
evro
n/p
↑
Održiva proizvodnja
19.
Produktivnost resursa (odnos između BDP i domaće potrošnje materijala**)
dinara/kt
37,2
↑
20.
Broj kompanija koje usvajaju sisteme upravljanja životnom sredinom
Broj sprovedenih kampanja za podizanje svesti o prevenciji otpada
broj
0
↑
24.
Udeo stanovništva sa dobrim poznavanjem i pozitivnim stavovima ka prevenciji otpada***
procenat
n/p
↑
↑: vrednost treba vremenom da se poveća kako bi se postigli pozitivni efekti.
↓: vrednost treba vremenom da se smanji kako bi se postigli pozitivni efekti.
** Domaća potrošnja materijala meri ukupnu količinu materijala koja se direktno koristi u privredi, a definiše se kao godišnja količina sirovina dobijenih sa domaćeg terena fokusne privrede, uvećana za ukupan fizički uvoz, umanjen za celokupan fizički izvoz.
*** Istraživanje javnog mnjenja treba sprovesti 2024, 2026. i 2028. godine.
Za praćenje napredovanja ka prevenciji stvaranja otpada, potrebno je prikupiti podatke o pokazateljima prevencije stvaranja otpada na godišnjem nivou, i objaviti ih na internet stranici Ministarstva do 30. juna, kako bi ti podaci bili dostupni javnosti.
Procenu potrebe za revidiranjem Plana vrši Ministarstvo 2026. godine na osnovu rezultata monitoringa (pokazatelja) i izveštaja o sprovođenju plana mera za implementaciju Plana (glava 7) od nadležnih ustanova (kako je opisano u odeljku 6.1).
Detaljna procena Plana vrši se 2029. godine i priprema se novi Plan za period 2030-2035. godine. Procena Plana vrši se na način kojim se omogućava:
1) praćenje napredovanja u postizanju ciljeva;
2) procena delotvornosti sprovedenih mera (ponovna potvrda uspešnih mera iz Plana i isključenje mera koje su se pokazale kao manje ili ni malo delotvorne);
3) predlaganje novih mera uzimajući u obzir postignuti napredak i novonastale prioritete.
7. PLAN MERA ZA SPROVOĐENJE PLANA
Cilj
Mera
Aktivnosti
Glavna odgovornost
U saradnji sa
Ciljni prioritetni tokovi otpada
Vremenski okvir za sprovođenje
Veza sa merom iz Aneksa IV Direktive 2008/98/EK
1. Promovisati i podržati poslovne modele održive proizvodnje i potrošnje
1.1. Informisanje u cilju podizanja svesti o modelima održive proizvodnje i potrošnje (npr. platforme za deljenje, proizvodi kao usluge) u malim i srednjim preduzećima
1.1.1. Organizovanje međunarodne konferencije o najboljim primerima primene poslovnih modela održive proizvodnje i potrošnje
Privredna komora Srbije
Ministarstvo zaštite životne sredine,
Ministarstvo privrede
Industrijski otpad, opasan otpad, ambalažni otpad, otpad od građenja i rušenja, otpad od električne i elektronske opreme i otpad iz domaćinstava
2026
2.
1.2. Promocija modela održive proizvodnje i potrošnje
1.1.2. Organizovanje nacionalnog konkursa i dodele nagrada u domenu primene inovativnih održivih poslovnih modela
2027
1.3. Podsticanje ponovne upotrebe materijala od rušenja u izgradnji novih zgrada
1.1.3. Definisanje uslova koje materijal od rušenja mora da ispuni kako bi mogao da se ponovo upotrebi
2025
1.4.4. Obezbeđenje subvencija za ponovnu upotrebu materijala od rušenja pri izgradnji novih zgrada
2029
16
2. Podstaći dizajniranje, proizvodnju i upotrebu resursno efikasnih, trajnih, popravljivih, ponovo iskoristivih i nadogradivih proizvoda
2.1. Podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti dobijanja čistijih proizvoda i tehnologija sa manje otpada, kao i širenje i korišćenje dobijenih rezultata takvog istraživanja i razvoja
2.1.1. Postizanje sporazuma sa univerzitetima o uvođenju studijskih programa akademskih studija i istraživanja o dizajniranju i proizvodnji čistijih proizvoda
Ministarstvo zaštite životne sredine
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, univerziteti
Industrijski otpad, opasan otpad, ambalažni otpad, otpad od hrane, otpad od građenja i rušenja, otpad od električne i elektronske opreme, otpad iz domaćinstava
2025
2.
2.1.2. Organizacija konferencije za širenje rezultata istraživanja i razvoja u oblasti dobijanja čistijih proizvoda.
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
Ministarstvo zaštite životne sredine,
univerziteti
2027
2.2. Izgradnja kapaciteta u eko-dizajnu za ambalažu i električnu i elektronsku opremu u malim i srednjim preduzećima
2.2.1. Organizovanje radionice za obuku instruktora u stručnoj oblasti ekodizajna
Privredna komora Srbije
Ministarstvo zaštite životne sredine,
2025
4.
2.2.2. Organizovanje obuke za mala i srednja preduzeća u ekodizajniranju ambalaže i električne i elektronske opreme
2026-2027
2.2.3. Osmišljavanje tehničkih kriterijuma na osnovu kojih se propisuju zahtevi eko-dizajna prilikom dizajniranja specifičnih proizvoda
2.3. Promocija kredibilnih eko-znakova
2.3.1. Organizacija informativne kampanje za podizanje svesti o kredibilnim eko-znacima
Ministarstvo zaštite životne sredine
2025
13.
2.4. Promocija zelene nabavke i ugrađivanje ekoloških kriterijuma o prevenciji otpada u pozive za javne nabavke
2.4.1. Priprema studije o stanju zelenih javnih nabavki i utvrđivanje grupa proizvoda sa najvećim potencijalom za prevenciju stvaranja otpada
Kancelarija za javne nabavke
Ministarstvo zaštite životne sredine
2025
15.
2.4.2. Razvoj i definisanje ekoloških kriterijuma za javnu nabavku za grupe proizvoda sa najvećim potencijalom za prevenciju stvaranja otpada
Ministarstvo zaštite životne sredine
Kancelarija za javne nabavke
2025
2.4.3. Priprema smernica za zelenu javnu nabavku i proizvode/kategorije koje se moraju uzeti u obzir
Ministarstvo zaštite životne sredine
Kancelarija za javne nabavke
2024/25
3. Promovisanje smanjenje otpada od proizvoda koji sadrže kritične sirovine
3.1. Analiza proizvodnje i potrošnje proizvoda koji sadrže kritične sirovine, kao i mogućnosti ponovnog iskorišćenja
3.1.1. Priprema studije o proizvodima koji sadrže kritične sirovine definisane u "Aneksu II predloga Uredbe COM(2023)" sa petom listom kritičnih sirovina u EU
Privredna komora Srbije
Ministarstvo privrede (organ partner)
Industrijski otpad, opasan otpad, otpad od elektronske i električne opreme
2026
2.
3.1.2. Studija o mogućim proizvodima i putevima sakupljanja gde je moguće oporaviti i ponovo koristiti kritične sirovine (na osnovu Izveštaja Evropske komisije "Izveštaj o kritičnim materijalima i kružnoj ekonomiji"),
2027
2.
3.2. Analiza mogućnosti za smanjenje potrošnje proizvoda koji sadrže kritične
sirovine
3.2.1. Priprema studije za određivanje mera za smanjenje potrošnje proizvoda koji sadrže kritične sirovine, uzimajući u obzir ekonomsku i tehničku izvodljivost i koristi za zdravlje i životnu sredinu
2028
2.
4. Podstaknuti ponovnu upotrebu proizvoda i uspostaviti sisteme za promociju poslova popravke i ponovne upotrebe
4.1. Obezbeđenje fiskalnih olakšica za sektore ponovne upotrebe i popravke
4.1.1. Priprema studije o proceni izvodljivosti davanja PDV olakšica za usluge popravki i ponovo upotrebljene proizvode
Ministarstvo finansija
Ministarstvo zaštite životne sredine
Otpad od električne i elektronske opreme i otpad iz domaćinstava
2027
1.
4,2. Promocija kafića za popravke
4.2.1. Organizacija radionica za OCD i opštine o organizovanju kafića za popravke
Ministarstvo zaštite životne sredine
Organizacije civilnog društva
neprofitne organizacije
Jedinice lokalne samouprave
2025-2030
16.
4.3. Informisanje domaćinstava o značaju ponovne upotrebe i popravki;
4.3.1. Organizacija kampanje za podizanje svesti u javnosti o značaju ponovne upotrebe i popravki, i za informisanje o postojećim servisima za popravke i mogućnostima ponovne upotrebe
Jedinice lokalne samouprave
Ministarstvo zaštite životne sredine
2029
4.4. Uspostavljanje i promocija mreža za ponovnu upotrebu i popravke, posebno uključujući električnu i elektronsku opremu, tekstil i nameštaj, kao i ambalažu i
građevinski materijal i proizvode
4.4.1. Uspostavljanje i promocija internet platformi kojima se promoviše ponovna upotreba (npr. jedinstveni info-pult za informisanje o prodavnicama polovne robe, centrima za popravke, buvljim pijacama, portal za razmenu proizvoda, itd.), posebno ženskih internet platformi
Ministarstvo zaštite životne sredine
Privredna komora Srbije
2025-2030
4.4.2. Pregovori o saradnji između kafića za popravke i osiguravača
2026
4.4.3. Prikupljanje i praćenje podataka o zaposlenosti i godišnjem prometu sektora ponovne upotrebe i popravke u Srbiji, posebno o zaposlenosti žena
Na godišnjem nivou nakon uvođenja
4.5. Podsticanje zapošljavanja pripadnika društveno osetljivih grupa u sektoru popravki
4.5.1. Procena mogućnosti za promociju zapošljavanja pripadnika društveno osetljivih grupa u sektoru popravki i izrada zajedničkog plana zapošljavanja pripadnika društveno osetljivih grupa, posebno žena iz ove kategorije
Nacionalna služba za zapošljavanje
Ministarstvo zaštite životne sredine
2027
4.5.2. Obezbediti obuku u oblasti vršenja popravki (npr. električne i elektronske opreme, tekstila) za pripadnike društveno osetljivih grupa
Nacionalna služba za zapošljavanje
Ministarstvo zaštite životne sredine
2029
4.5.3. Procena mogućnosti za promociju zapošljavanja i radnog angažovanja pripadnika društveno osetljivih grupa u oblasti socijalnog preduzetništva u sektoru popravki
Ministarstvo zaštite životne sredine
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
(organ partner)
4.6. Pružanje mogućnosti za prikupljanje proizvoda pogodnih za ponovnu upotrebu u reciklažnim dvorištima
4.6.1. Uvesti i promovisati odvojeno prikupljanje komunalnog i industrijskog otpada na izvoru
###
4.6.2. Obezbeđivanje prostora za sakupljanje električne i elektronske opreme, tekstila i nameštaja koji mogu biti pogodni za pripremu za ponovnu upotrebu, ponovnu upotrebu i popravke prilikom planiranja i izgradnje reciklažnih dvorišta
Jedinice lokalne samouprave
-
2025-2030
4.6.3. Obučiti zaposlene o reciklažnim dvorištima na novim lokacijama za sakupljanje i o kriterijuma koje sakupljena roba mora da ispuni
2025
4.7. Podsticanje, kada je potrebno i kada ne ugrožava prava intelektualne svojine,
dostupnosti rezervnih delova, uputstava za upotrebu, tehničkih informacija,
odnosno drugih dokumenata, opreme ili softvera kojima se omogućava popravka
i ponovna upotreba proizvoda bez ugrožavanja njihovog kvaliteta i bezbednosti.
4.7.1. Sastaviti smernice i uputstva za pripremu ponovne upotrebe i rukovanje proizvodima na kraju životnog veka koji su sakupljeni na reciklažnim dvorištima
Ministarstvo zaštite životne sredine
-
2028
5. Promovisati smanjenje nastajanja otpada u postupcima koji se odnose na industrijsku proizvodnju, ekstrakciju minerala, izradu, građenje i rušenje
5.1. Promovisanje kredibilnih sistema upravljanja životnom sredinom, uključujući
EMAS i SRPS ISO 14001:2015
5.1.1. Uspostavljanje programa granta za naknadu troškova sertifikacije i
registracije u sistem upravljanja životnom sredinom (engl. EMS) malih i srednjih preduzeća
Ministarstvo finansija
Ministarstvo zaštite životne sredine
Industrijski otpad, opasan otpad, otpad od građenja i rušenja
2026
10.
5.1.2. Organizacija informativnih seminara o sistemima upravljanja životnom sredinom, uključujući EMAS i SRPS ISO 14001:2015
Ministarstvo zaštite životne sredine
Agencija za zaštitu životne sredine
2026-2029
10.
5.2. Olakšavanje implementacije najboljih dostupnih tehnika, po industrijskim granama
5.2.1. organizacija obuke o najboljim dostupnim tehnikama za nadležne organe
Agencija za zaštitu životne sredine
Ministarstvo zaštite životne sredine
2025
5.
5.3. Promocija pripreme materijala iz rušenja starih objekata za ponovnu upotrebu
5.3.1. Izrada standarda i smernica za rušenje starih zgrada i priprema za ponovnu upotrebu materijala od rušenja (npr. smernice za održive zgrade)
Ministarstvo zaštite životne sredine
-
2028
-
5.3.2. Organizacija informativnih seminara o praktičnoj primeni smernica i standarda za rušenje starih zgrada i pripremu materijala od rušenja za ponovnu upotrebu
2029
12.
6. Promovisati smanjenje nastajanja otpada od hrane, te podsticati doniranja hrane
6.1. Informisanje o načinu smanjenja otpada od hrane u prehrambenoj industriji i u ketering (horeca) kompanijama
6.1.1. Pripremiti smernice za "zeleni ketering", usmeren na kantine, restorane i slično, u skladu sa postojećim propisima o higijeni hrane
Ministarstvo zaštite životne sredine
Ministarstvo zdravlja
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Otpad od hrane i otpad iz domaćinstava
2025
-
6.1.2. Organizacija obuka za zaposlene u industriji pripreme hrane, usmerena na
prevenciju stvaranja otpada od hrane.
2027
-
6.1.3. Uspostavljanje mreže prehrambene industrije i ketering servisa u cilju razmene najboljih praksi i unapređenja saradnje
2026
9.
6.1.4. Podsticanje zaključivanja dobrovoljnih ugovora u prehrambenoj industriji i ketering uslugama radi ostvarenja postavljenih ciljeva smanjenja otpada.
2026-2029
6.2. Uspostavljanje mreže za donacije hrane
6.2.1. Uvođenje redovnih okruglih stolova sa odgovarajućim zainteresovanim stranama (banke hrane, lanci prodavnica, ketering usluge i industrija)
2027
6.3. Promocija zelenih nabavki ketering usluga za organizacije javnih događaja
6.3.1. Priprema kriterijuma za izbor "održivih pružalaca keteringa" za organizaciju javnih događaja
Uprava za javne nabavke
Ministarstvo zaštite životne sredine
2027
-
6.3.2. Određivanje i sačinjavanje spiska održivih pružalaca keteringa, restorana i
organizatora događaja koji ispunjavaju kriterijume za održive pružaoce keteringa
2028
12.
6.3.3. Podizanje svesti nosilaca javnih nabavki o izboru održivih pružalaca ketering usluga putem seminara i radionica
2029
6.4. Podizanje svesti o otpadu od hrane na nivou domaćinstava
6.4.1. Organizacija kampanja za podizanje svesti o ekološkom i ekonomskom značaju otpada od hrane
Ministarstvo zaštite životne sredine
Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, organizacije civilnog društva
2026
6.4.2. Organizovati informativne kampanje i inicijative za podizanja svesti usmerene ka deci i učenicima u školama, kroz ciljane radionice i učešće u aktivnostima EU, kao što su Evropska nedelja smanjenja otpada
2025
6.5. Vrsta prehrambenih proizvoda pogodnih za doniranje
6.5.1. Izrada zakonodavnog okvira u vezi sa doniranjem hrane
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja
Ministarstvo
2027
-
6.5.2. Izraditi propis kojim bi se uredila vrsta prehrambenih proizvoda pogodnih za doniranje
2027
-
6.5.3. Priprema i distribucija smernica o uslovima koje donacije hrane moraju ispuniti (u vezi sa zdravljem, bezbednošću i prikladnošću)
2027
-
6.6. Finansijska podrška za doniranje hrane
6.6.1. Priprema studije o proceni izvodljivosti uvođenja poreskih olakšica za doniranje hrane i subvencija za organizacije koje se bave doniranjem hrane
Ministarstvo finansija
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
2025
1.
6.7. Podizanje svesti o doniranju hrane
6.7.1. Organizacija radionica o doniranju hrane za zaposlene u prehrambenoj industriji,
maloprodaji i keteringu (horeca)
Ministarstvo zaštite životne sredine
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
2026
12.
6.8. Prikupljanje i analiza podataka o otpadu od hrane
6.8.1. Sprovođenje studije o otpadu od hrane u mešovitom komunalnom otpadu
2026
-
7. Promovisati smanjenje sadržaja opasnih materija u materijalu i proizvodima
7.1. Jačanje tržišnog nadzora nad ambalažom i elektronskom i električnom opremom u pogledu sadržaja opasnih materija
7.1.1. Uključenje grupa proizvoda u programe nadzora na tržištu, kada je reč o smanjenje sadržaja opasnih materija definisanih u propisima o ambalaži i ambalažnom otpadu i električnoj i elektronskoj opremi (RoHS)
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine
Ministarstvo zaštite životne sredine
Industrijski otpad, opasan otpad, ambalažni otpad, otpad od elektronske i električne opreme
2027
1.
7.1.2. Priprema smernica za nadležne organe o tržišnom nadzoru nad ambalažom, baterijama i električnom i elektronskom opremom u pogledu sadržaja opasnih
materija
2027
2.
7.2. Promocija zamene ili smanjenja sadržaja opasnih materija u materijalu i
proizvodima
7.2.1. Pripremiti smernice o zameni opasnog materijala u proizvodima i procesima
Ministarstvo zaštite životne sredine
Agencija za zaštitu životne sredine
2025
7.2.2. Organizovati obuku za mala i srednja preduzeća o smanjenju sadržaja ili zameni opasnih materija u materijalu i proizvodima
2026
7.3. Promovisanje zelene javne nabavke
7.3. 1. Priprema studije o stanji zelenih javnih nabavki i određivanje grupa proizvoda
sa potencijalom za smanjenje opasnih komponenti,
2025
15.
7.3.2. Pružanje smernica za zelenu javnu nabavku i proizvode/kategorije
2026
7.4. Promocija upotrebe zelene hemije
7.4.1. Priprema studije o stanju korišćenja zelene hemije i najboljih dostupnih praksi
2025
-
7.4.2. Promovisati upotrebu zelene hemiju putem fiskalnih mera na primer subvencija za prakse hemijskog lizinga
2026
11.
8. Promovisati smanjenje nastajanja otpada iz domaćinstva
8.1. Planiranje mera prevencije stvaranja otpada na regionalnom i lokalnom nivou
8.1.1. Uključivanje zahteva za unošenje mera prevencije u zahteve za regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom u Zakonu o upravljanju otpadom ili izrada specifičnijih zahteva koje treba da usvoji Ministarstvo zaštite životne sredine
Ministarstvo zaštite životne sredine
Opasan otpad. otpad od hrane, ambalažni otpad i otpad iz domaćinstava
2025
15.
8.2. Izgradnja kapaciteta u oblasti prevencije stvaranja otpada na regionalnom i lokalnom nivou
8.2.1. Organizacija obuke o prevenciji otpada na opštinskom nivou za zaposlene u opštini
Ministarstvo zaštite životne sredine
Stalna konferencija gradova i opština
2025
-
8.3. Merenje nivoa svesti o prevenciji otpada u javnosti
8.3.1. Sprovođenje anketa o znanju i stavovima u javnosti o prevenciji otpada
Ministarstvo zaštite životne sredine
2025, 2026, 2028
12.
8.4. Informisanje o prevenciji otpada iz domaćinstava
8.4.1. Organizovati kampanje za podizanje svesti javnosti (posebno žena) o održivoj potrošnji kućne hemije
Ministarstvo zaštite životne sredine
Jedinice lokalne samouprave
2028
8.4.2. Organizovati kampanju za podizanje svesti javnosti o prevenciji ambalažnog otpada
2027
8.4.3. Podsticanje šireg učešća u Evropskoj nedelji smanjenja otpada, kroz
nagrađivanje najaktivnijih opština, škola, organizacija civilnog društva ili inicijativa
2025-2030
8.4.4. Organizovati takmičenje između Zelene škole i Zelenog vrtića u oblasti
prevencije stvaranja otpada i održivog životnog stila
2029
9. Promovisati smanjenje i prevenciju ostavljanja otpadaka u prirodi i vodnom sistemu
9.1. Identifikacija proizvoda koji su glavni izvor ostavljanja otpadaka, naročito u prirodi i vodnom sistemu
9.1.1. Priprema studije za identifikaciju predmeta koji se najčešće ostavljaju kao otpaci u prirodnom okruženju i povezani troškovi raščišćavanja
Agencija za zaštitu životne sredine
Ministarstvo zaštite životne sredine
Ambalažni otpad, otpad iz domaćinstava
2025
-
9.2. Promocija smanjenja upotrebe lakih plastičnih kesa, kao i druge plastike za jednokratnu upotrebu
9.2.1. Transponovati u zakonodavstvo Srbije: Direktivu (EU) 2015/720 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2015.godine, kojom se menja i dopunjuje Direktiva 94/62/EK o smanjenju korišćenja plastičnih kesa
Ministarstvo zaštite životne sredine
-
2028
-
9.2.2. Promovisati upotrebu višekratnog pribora za ručavanje, šoljica za kafu itd, putem kampanja za podizanje svesti javnosti
2025 - u kontinuitetu
12.
9.3. Podizanje svesti o negativnim uticajima ostavljanja otpadaka u prirodi na životnu sredinu
9.3.2. Organizovati kampanje raščišćavanja obala reka i plaža
Ministarstvo zaštite životne sredine
Jedinice lokalne samouprave
2025-2030 (najmanje jednom godišnje)
12.
9.3.3. Osmisliti i podržati informativne kampanje za podizanje svesti o negativnom
uticaju ostavljanja otpadaka u prirodu na životnu sredinu (naročito na vodeno okruženje), privredu i zdravlje
- pozitivno kretanje indikatora, situacija se poboljšava;